1.

Uvod
Vanredna situacija je - stanje kada su rizici i pretnje ili posledice - katastrofa, vanredna
dogaanja i druge opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i
intenziteta da - njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim
delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje i otklanjanje
neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada.

1
 2.Vanredna situacija
Vanredne situacije, prouzrokovane prirodnim nepogodama ili ljudskim aktivnostima,
svakodnevno odnose mnogo ljudskih ivota i na razliite naine unitavaju i degradiraju ivotnu
sredinu, uzrokujui veliku materijalnu tetu i gubitke. Rizik od katastrofa postoji u svakom
drutvu, jer katastrofe usporavaju odrivi razvoj drutva u celini, a njihova pojava u jednom
regionu moe da prouzrokuje tete u nekom drugom regionu i obrnuto.
Region jugoistone Evrope je sve vie ugroen raznim vrstama prirodnih opasnosti (poplave,
sue, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizita, olujne nepogode, itd.), tehniko-
tehnolokim nesreama, dejstvom opasnih materija i drugih stanja opasnosti. Globalne klimatske
promene takoe doprinose unitavanju ivotne sredine, sa tetnim uticajem na zdravlje ljudi,
opstanak mnogih prirodnih vrsta i kulturno naslee.
Vanredne situacije nastaju,odnosno izazvane su : elementarnim i drugim katastrofama, kao to su
poplave, zemljotresi i druga pomeranja tla (klizita,eksplozije) i ratovi.
Ova stanja praena su poremeajima ivotnih uslova i higijensko-epidemiolokih prilika .
Vanredne situacije mogu se podeliti na : a) prirodne elementarne nesree
b) nesree koje su posledica delovanja oveka

3.Klasifikacija vanrednih situacija

Sama po sebi svaka vanredna situacija sa svim svojim karakteristikama ima samo sebi svojstvene
uzroke nastanka, samim tim I sebi svojstvenu teinu posledica. Iz toga proizilazi da se vanredne
mogu klasifikovati na osnovu brojnih odlika Iz praktinih razloga vrlo je vano,neophodno
izdvojiti najzastupljenije elemente vanrednih situacija na osnovu kojih se one mogu
klasifikovati:
Uzroci nastanka,Brzina rasprostiranja,Razmera rasprostriranja
Medju uzrocima nastanka vanrednih situacija moemo navesti sledee:
elementarna nesrea,tehnogene havarije,katastrofe,primenu sredstva za masovno unitenje
Prema brzini rasprostiranja vanredne situacije se mogu podeliti na:
iznenadne,silovite,umerene,slabije

2
 4.Higijena smetaja u vanrednim situacijama
U vanrednim uslovima problem stanovanja i smetaja nastaje zbog velikih razaranja stambenih
objekata, kao i masovnog izbeglog i evakuisanog ljudstva - stanovnitva . U takvim uslovima
stanovnitvo se smeta u neoteena i neugroena naselja (kantomani), logore-kampove i bivke,
pa i sklonita po potrebi.Logorovanje ili kampovanje se koristi za dui boravak ljudstva kao
stalni ili krai privremeni logori.Mesto za logor odabira se higijensko epidemiolokim
izvidjanjem terena, da bi odabrano mesto odgovaralo higijenskim zahtevima i da bi se
blagovremeno preduzele mere za spreavanje unosa zaraze u logor.Skonita se izgrauju za
zatitu stanovnitva od vazdunih napada I nuklearnobiohemijskog oruja. Podiu se kao stalni,
od armiranog betona, u stambenim, zdravstvenim i drugim objektima, ali i kao privremeni od
drveta ili zemlje u poljskim bolnicama, logorima i zelenim povrinama parkovima u naseljima.

5.Snabdevanje vodom u vanrednim situacijama

U vanrednim stanjima moe da doe do oteenja i zagaenja vodnih objekata. Kao posledica se
javlja oskudica u snabdevanju i neispravnost vode.Oskudice mogu da se jave kada vodni objekti
nisu oteeni, ali su potrebe poveane zbog nagomilavanja ljudstva, na teritoriji siromanoj
vodom. U takvim situacijama moraju da se koriste i nehigijenski vodni objekti i vodene
povrine.U ratnim uslovima preti opasnost od kontaminacije radioaktivnim, hemijskim i
biolokim agensima.Kao alternativa esto se koriste atmosferske vode (kinica, sneg)koje takoe
mogu da budu kontaminirane ovim agensima pri prolasku kroz atmosferu, u kontaktu sa
kontaminiranim zemljitem i objektima. Osnovni princip snabdevanja vodom u vanrednim
stanjima je da se koriste samo vodni objekti koje su odobrili sanitarni organi zavodi za javno
zdravlje , na osnovu uzorkovanja i analize vode (bioloka i hemijska ispravnost) .Prednost nad
ostalim vodnim objektima imaju podzemne vode,arterski bunari,Nortonove pumpe,dobro
kaptirani izvori i seoski bunari. Svi vodni objekti moraju da budu pod stalnom kontrolom I
obezbeenom straom. Oko svih vodnih objekata, koji se koriste za vodosnabdevanje, postavlja
se zona sanitarne zatite i obezbeenje straa.Rezervoari, kao i sredstva za transport vode,
moraju da slue iskljuivo toj nameni i moraju redovno da se dezinfikuju. Hlorisanje vode se vri
za kolektivne potrebe u rezervoarima, buradima i drugim sudovima, a ako njih nema, onda se
vri direktno u bunaru (na 10 L vode 0,5 g hlornog krea ).Dekontaminacija radioloki
neispravne vode, vri se destilacijom koja je najefikasnija metoda, dok su ostale (taloenje,
koagulacija i filtracija), manje pouzdane. Destilacijom se radioaktivnost smanjuje za 99%, a
ostalim metoda-ma od 50 - 85%.Hemijska dekontaminacija vode vri se hiperhlorisanjem, a
posle pola sata filtriranjem kroz filtar od aktivnog uglja.

3
 6.Ishrana stanovnitva u vanrednim situacijama
Zbog unitavanja letine, zaliha hrane, osteenja prehrambene proiz-vodnje (pekare, mesare,
mlekare) i poremeaja drutvene i porodine ishrane, snabdevanje hranom i ishrana stanovnitva
bivaju oteani.Posledice deficitarne ishrane mogu da dovedu do pojave ozbiljnih bolesti koje se
javljaju kao masovne hipo i avitaminoze, nutritivne anemije, pa ak i edemi gladi i smrt.
Najugroenija su mala deca, deca, trudnice i dojilje, ali isto i starija lica. U vanrednim uslovima
zbog poremeenih higijenskih uslova u proizvodnji, uvanju, rukovanju namirnicama i gotovim
jelima, este su epidemije alimentarnih toksiinfekcija i drugih crevnih zaraza. Da bi se izbegle i
spreile posledice neadekvatne, neispravne i defi-citarne ishrane stanovnitva u vanrednim
stanjima treba preduzeti sledece mere :Unapreenje ishrane stanovnitva u redovnim stanjima,
usklaivanje sa fiziolokim potrebama,Stvaranje rezervi osnovnih namirnica (meso, mleko u
prahu, masti, brano, itarice, eer), pravilno uvanje i kontrola istih.Organizovano snabdevanje
ovim namernicama Pripremanje trgovine, ugostiteljskih i drugih organizacija za snabdevanje
stanovnitva hranom u vanrednim uslovima (priprema impro-vizovanih pekara i klanica i
dr.)

7. Asanacija naselja
Rasisavanje terena i pronalaenje povreenih i poginulih, njihovo zbrinjavanje, identifikacija i
sahranjivanje poginulihuklanjanje uginulih ivotinja i drugog otpada ienje, popravljanje,
dezinfekcija, deratizacija stambenih, prehrambenih i drugih objekata sistematska dezinfekcija,
dezinsekcija, deratizacija terena u celini, kao i RHB dekontaminacija po potrebi

8. Higijensko obezbeenje pokreta ljudstva

Najee se vri prevoenje motornim transportnim vozilima ili transportnim vagonima -
vozovima, plovilima,vrlo retko peke.Posebna panja pridaje se povredama pre svega nogu,
zatim uticaju atmosferskih uslova (prehlade, promrzline, opekotine od sunca, sunanica, to-plotni
udar).Preduzimaju se mere u toku puta da ne doe do zaraavanja ljudstva (upotreba
nekontrolisane vode za pie, hrane i kontakt sa obolelim stanovni-tvom, kao i

4
kontaminacija sa RHB agensima).Mesto za odmor i prenoiste treba da su ista, zimi u
zavetrini, leti u hladovini i da ima vode.

9. Preventivno - medicinske mere u vanrednim situacijama

Organizacione, socijalne, ekonomske, proizvodne, tehnike i medicinske. Tu spadaju mere za
zatitu od poplava, zemljo-tresa, vazdunih napada, spaavanje i evakuacija stanovnitva,
materijalnih dobara i njihov smetaj, snabdevanje stanovnitva vodom , hranom, odeom
obuom i drugim ivotnim potreba-ma ;sanaciju oteenih naselja, vodnih objekata,
prehrambenih i drugih;sprovoenje protivpoarne zatite .
U vanrednim situacijama brzo se ire bolesti kao to su: male boginje, dijareja, respiratorne
infekcije I malarija.

5
 Zakljuak:
Vanredne situacije, a posebno elementarne nepogode i druge nesree prirodnog i drutvenog
porekla izazivaju ogromna razaranja i ostavljaju trajne posledice po ljude, njihovu imovinu,
ivotnu sredinu, a takoe ugroavaju i kritinu infrastrukturu.

6
 Literatura:

1. http://www.aktuar.rs/X/24.pdf

2. http://www.propisi.com/vanredna-situacija.html