A STRO N A U TIK A

Di
pl.
ing.
DRAŠKODRAGOVI
Ć

J
APANSKESONDE
U SOLARNOM SI
STEMU

As
tronoms
kimagaz
in
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

17. septembar 2013.

JAPANSKE SONDE U SOLARNOM SISTEMU

Puno se piše o kosmičkim sondama Evrope, Amerike, Kine a u poslednje

vreme i Rusije. Ali šta je sa japanskim sondama? Japan poseduje
skroman ali veoma uravnotežen program. Njihovi glavni ciljevi su Mesec,
asteroidi, Venera i Mars. Japanska svemirska agencija trenutno prati dve
deep–space sonde: „Akatsuki“ i solarno jedro IKAROS. „Akatsuki“ nije
uspeo da 2010. uđe u orbitu oko Venere, ali pokušaće ponovo 2015.
Lansiranje sledeće japanske sonde biće u decembru 2014. – biće to
„Hayabusa 2“. Ona će na Zemlju doneti uzorke sa asteroida tipa C, 1999
JU3, te tako dopuniti znanja koja je 2010. započeo prvi „Hayabusa“
donošenjem uzoraka sa asteroida Itokawa (tip S). Ali šta se krije posle
„Hayabuse 2“?

1
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

„Hayabusa 2“ će biti teška oko 600 kg a bez sol. panela biće dimenzika mašine za veš. Na slici se vidi
faza ispitivanja veštačkog kratera koji će napraviti impaktor (SCI), koji će leteti brzinom od 2 km/s.
Sledeći bi trebalo da bude japanski lender SELENE-2, za koji se očekuje da će poći
stopama SELENE, više poznatog kao „Kaguya” (jap. かぐや). Očekuje se da bi tonu
težak SELENE-2 mogao da uzleti 2017. ili 2018. raketom „H-IIA, sa zadatkom da
prouči Mesec. Biće to vrlo ambiciozna misija, koju će činiti orbiter i jedan lender
opremljen malim roverom. Nešto vrlo slično japanskoj verziji kineskih sondi „Chang’e 2
i 3“, ili otkazane indijske „Chandraayan 2“. Orbiter će imati težinu 3.100 kg, dok će
površinski lender imati 2.600 kg, uključujući i mali rover težine oko 100 kg. On bi vozio
po Mesecu oko 2 nedelje, a nosio bi i jedan instrument koji bi napravili stručnjaci iz
Južne Koreje.

SELENE–2. U prvim planovima se razmišljalo o penetratoru i jednom dodatnom malom satelitu. (JAXA).

2
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

SELENE–2 će alunirati u blizini južnog pola radi potrage za ledom sakrivenim u tom
regionu, mada se razmatra i nepolarni region (krater Tiho), daleko manje zahtevan što
se tiče energije. Orbiter će nositi nekoliko instrumenata: kameru visoke rezolucije,
merač zračenja, LEMS (Electro-magnetic Sounder 1), jedan radio–uređaj za
interferometriju i laser za proučavanje cirkumlunarne prašine (LDM, Lunar Dust
Monitor), i možda još neke. Lender će predstavljati pravu geofizičku stanicu sa
seizmometrom (LBSS), specijalnom sondom za merenje temperaturnog toka iz
unutrašnjosti Meseca (HFP), retroreflektorskim laserom i instrumentom za merenje
karakteristika tla (LSM). U isto vreme, rover će imati tehnološki vrhunsku kameru,
gama–zračni spektrometar (GNS), rendgenski (AXS) i laserski spektrometar (LIBS),
koji će mnogo detaljnije analizirati sastav lunarnog tla.

1
Niskofrekventni uređaj za detekciju dubinske tečne vode.

3
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Elementi SELENE–2 (JAXA).

SELENE–2 na putu ka Mesecu. Gura ga II raketni stepen 1 LE–5B. (JAXA).

JAXA još nije zvanično odobrila misiju SELENE–2 i zapravo je moguće i da bude
otkazana, pogotovu ako na kraju lunarna bude odabrana sonda SLIM (Smart Lander
for Investigating Moon) za jeftinu misiju SPRINT-C (Small scientific satellite Platform for
Rapid INvestigation and Test-C). Ako SELENE-2 dobije prednost, Japan planira da
tokom sledeće dekade razvije SELENE-X, još napredniji lender, ali sve to je još samo
na papiru.

4
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Predlog SLIM za program SPRINT–C. (JAXA).

Posle Meseca, glavna meta japanskih istraživanja su obližnji asteroidi. Pored

„Hayabuse 2“, Japanska svemirska agencija želi da razvije i „Hayabusu–Mk.2“. U
principu, ovaj program je trebalo da bude razmatran u saradnji sa Evropom u okviru
programa Marco Polo 2, ali na kraju su obe agencije odlučile da nastave svojim putem.
U svakom slučaju, vrata ostaju otvorena za neki vid međunarodne saradnje bilo sa
Esom ili nekom drugom kosmičkom agencijom.
„Hayabusa-Mk.2” bi trebalo da donese uzorke sa asteroida iz spoljnjeg asteroidnog
pojasa, odnosno nekog objekta tipa D. Ovaj brod će imati veće solarne panele i
koristiće solarno jedro da bi dospeo do svog cilja. Što se tiče solarnog jedra – u čemu
su Japanci, čini mi se, najdalje dogurali od svih drugih agencija – planira se vrlo
upečatljiva misija, koja bi nastala ukrštanjem solarnog jedra IKAROS i sonde
„Hayabusa“ a sve sa ciljem proučavanja Jupitera i njegovih Trojanaca. Toj misiji,
„Trojan–JMO“ („Jupiter Magnetospheric Orbiter“, 木星磁気圏オービタ), trebaće 4–6
godina da stigne do Jupitera i još 5 godina da stigne do jednog ili dva trojanska
asteroida locirana u Lagranžovoj tački L4 sistema Sunce–Jupiter. Razmišlja se i o
verziji JMO bez solarnog jedra, ali ona nije tako atraktivna.

2
Misija planirana od 2007. do 2010. u kojoj je sa jednog od NEO asteroida trebalo da se donesu uzorci
na Zemlju. Među kandidatima za posetu su bili asteroidi C tipa 1999 JU3 i 1989 UQ, uspavana kometa
4015 Wilson-Harrington, binarni asteroid 1996 FG3, primitivni asteroidi D i T tipa 2001 SG286 i 2001
SK162.

5
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

„Hayabusa–Mk.2“ (JAXA)

Predlog sonde za proučavanje Jupitera i trojanskih asteroida na solarni pogon. Niko ne očekuje
lansiranje pre 2020. (JAXA).

6
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

JMO bez solarnog jedra. Sonda bi nosila oko 10 kg tereta, što bi dozvoljavalo samo 2–3 naučna
aparata. (JAXA).

Iako se radi skoro u potpunosti o evrposkoj misiji, Japan će se pridružiti Merkurovoj

sondi „BepiColombo“ sa svojim orbiterom MMO („Mercury Magnetospheric Orbiter“),
malom pljosnatom letilicom od 280 kg, koja će upotpuniti Esin planetarni orbiter MPO.
“BepiColombo” bi trebalo da poleti u avgustu 2015. uz pomoć rakete „Ariane V” a da na
cilj stigne do 2022. godine. MMO će biti postavljen u eliptičnu orbitu oko Merkura
dimenzija 400 × 12.000 km, sa ciljem da dokuči tajne misterioznog magnetnog polja
ove planete.

7
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Sonda MMO, japansko učešće u evrposkoj misiji „BepiColombo“. Japanska sonda će biti stabilisana
rotacijom od 15 krugova u minutu, sa osom koja će biti upravna na Merkurov ekvator. (JAXA).

8
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Esina sonda „BepiColombo“. Pogon će biti jonski i to će biti prvi takav pokušaj Evrope van sistema
Mesec–Zemlja. (ESA).

Japan nije zaboravio ni Mars, ali posle neuspeha 2003. godine sa sondom „Nozomi“
(jap. のぞみ) Crvena planeta je pala na treće mesto, posle Meseca i asteroida. JAXA
razvija nekoliko predloga za sonde za Mars, pod opštim nazivom MELOS (Mars
Exploration with a Lander–Orbiter Sinergy). Prva MELOS misija – MELOS1 – uključiće
orbiter i jedan ili više malih kapsula–lendera sa ciljem da u sledećoj deceniji stvore
snažan sistem ulaska, sletanja i prizemljenja (ELM) na Mars. Sledeći MELOS2 će
doneti jednu ili više kapsula sa različitim teretom, poput jedrilica, rovera, balona ili
jednostavno površinske sonde.

Marsove sonda MELOS (JAXA).

9
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Generalni koncept japanske misije MELOS. (JAXA).

10
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Radni plan i mogući korisni teret MELOS. (JAXA).

Svakako jedan od najfascinantnijih japanskih koncepata je program MASC (Mars

Aeroflyby Sample Collection). MASC bi poleteo kao tovar u misijama MELOS, a
njegova sonda težine 593 kg poslužila bi za prikupljanje uzoraka čestica prašine i
Marsove atmosfere. MASC bi bio postavljen u takvu orbitu da bi proleteo na jako maloj
visini iznad Marsa i uzeo uzorke, a onda bi se sopstvenim motorima uputio ka Zemlji.
Za pribavljanje uzoraka bio bi korišćen sličan aerogel kao i u misiji „Stardust“.

Predlog MASC, misije za prikupljanje uzoraka Marsove prašine i atmosfere. (JAXA).

11
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Plan misije MASC. (JAXA).

Sistem sa aerogelom za prikupljanje uzoraka. (JAXA).

Još jedan predlog, ovog puta sa lepom skraćenicom, jeste MAD (Mars Aerocapture
Demonstrator), prototip sonde (teške 40 kg) za testiranje metode za hvatanje čestica u
letu. MAD bi mogao da bude deo misija MELOS ili neke druge sonde planirane za
ispitivanje dubokog kosmosa.

12
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

MAD (JAXA).

JAXA nije zaboravila ni Veneru. Ako „Akatsuki“ uspe da uđe u orbitu oko planete
2015. godine, Japanci bi načinili značajan korak napred u programu straživamja
„Zemljine bliznakinje“. Posle „Akatsuke“, Japan planira da lansira balone koji će da
studiraju Venerinu atmosferu. Balon težine 10 kg funkcionisao bi mesec dana, a bio bi
deo sonde teške 160 kg. Ako bi se sve odvijalo prema planu, Japan bi postao tek
druga zemlja posle SSSR–a koja je poslala balon(e) na Veneru.

13
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Idejni plan balona za Veneru. (JAXA).

Kapsula sa baonom će biti teška oko 35 kg. (JAXA).

Japanski kosmički program je poslednjih godina znatno usporen jer se i JAXA

suočila sa kresanjima budžeta, ali nema sumnje da su im predlozi vrlo interesantni.
Koji je tvoj favorit?

14
D. Dragović: Japanske sonde u solarnom sistemu astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Planetni istraživački program Japana. (JAXA).

15