Vaka Roberto

SMRT MEGAPOLISA Prevod: Jeremi Vladimir

Vacca Roberto MORTE DI MEGALOPOLI (LA), 1974.
KENTAUR 1979. PROLOG: 18. JANUAR 1993.

18. januara 1993. D ejms Leroj Vernon, etrdesetogodi nji predsednik Sjedinjen
ih Amerikih Dr ava, odr ao je svoj pristupni govor.
Izabran je velikom veinom od 74%. Posle vi e od trideset godina te kih vremen
a i nezadovoljstva, narod je pro imalo novo poverenje. Dve stotine ezdeset miliona
Amerikanaca slu alo je glas oveka koga su doveli na vlast. On je biraima govorio o o
bnovi - kroz dirljivu priu o finansijskim uspesima, o uspesima javne uprave, o po
bolj anju uinka vladajueg mehanizma, o iznala enju smelih i domi ljatih re enja za unutra n
e i meunarodne krize, o jamenju da e pravda slu iti da zaustavlja mone i da poma e slabe
.
Glas predsednika je svuda dopirao: do kua, do tvornica - gde je proizvodn
ja za kratko stala, da bi uskoro nastavila svoj ubrzani ritam - do vozova, do av
iona - koji su kao mre a prekrivali itav kontinent. Glas je stizao svuda. U crkve.
U bolnice. U barove.
Danas smo ovde ne da slavimo pobedu jedne partije, ve da sebi samima, na oj
deci i potomstvu povratimo veru naroda SJEDINJENIH AMERIKIH DR AVA u slobodu, u de
mokratiju i napredak.
Znam da sada moja usta izra avaju va a oseanja i vrstu nameru da posle vi e od 3
0 godina zastoja podignete svoju zemlju.
Izrecimo zajedniku zakletvu, koja je simbol jednog kraja i, u isto vreme,
jednog poetka, koji oznaava promenu i obnovu - jer sam ja pred vama i pred Svevi nj
im polo io istu sveanu zakletvu koju su pre dve stotine pet godina propisali na i oevi
. Ostvarimo revolucionarne ideale za koje su se na i preci borili.
Prizovimo uda nauke, umesto njenih dvosmislenosti. Zajedno emo istra iti zve
zde, osvojiemo pustinje, odstraniemo bolesti, nasilje i krvoprolie. Iskoristiemo dub
ine okeana. Podstaknuemo umetnost i trgovinu. Jasno emo izlo iti ozbiljne i tano odree
ne predloge za jaanje na ih gradova, za osnivanje novih zajednica, za o ivljavanje in
dustrijskih inicijativa, za pobolj anje kvaliteta ivota, za poveanje produktivnosti
i na ih zajednikih rezervi.
Zanimo novo poglavlje.
U svojim bolesnikim posteljama bolesnici su gledali lice predsednika na t
elevizijskim ekranima, i njihovim telom je strujala elja za ivotom i za uestvovanje
m u novim naporima.
Preimo sa dobrih rei na dobra dela. Krajnji uspeh na ih nastojanja je u va im
rukama - vi e nego u mojim. Moderna nauka i savremena tehnologija omoguie nam da ost
varimo svaki poduhvat, svaku inicijativu - ak i one najambicioznije zami ljene. I budui da mo emo - moramo da uvre imo jedno novo estito predanje, vi e nivoe strunosti, u
sagla enije strukovne standarde u svim zanatima i zanimanjima. Moramo da zahtevamo
bolje rezultate od planera, od rukovodilaca, od pronalazaa - bilo u vladi, bilo
u privatnim organizacijama.
Ideali na e revolucije nadahnue nas da ponovo odredimo odgovornosti vlade,
ne da sputamo privatnu inicijativu, i ne da ometamo napredak, ne samo da nadzire
mo da li se po tuju zakoni - ve da stvorimo novo zakonodavstvo, da usmerimo zajedni
ce, industriju i pojedince prema ostvarivanju najvi ih ciljeva, prema jednom zreli
jem i blagorodnijem dru tvu.
U ikagu je rukovalac dizalice slu ao rei predsednika koje su odzvanjale i u
njegovoj kabini na ezdeset metara iznad zemlje, pojaane zvunikom, koji mu je do pre
nekoliko minuta prenosio precizna uputstva za rad. Rukovalac je gladio kontroln
e poluge svoje ma ine i inilo mu se da osea njihovu pokornu snagu, kojom e i on da do
prinese razvoju grada.
U Njujorku su in enjeri, predradnici i radnici gledali uvis prema divovsko
m zdanju, Majl-Haj Bildingu, oblakoderu visokom jednu milju. Oseali su se slo nima,

oseali su da rei predsednika daju smisao njihovom radu. Oseali su sa pouzdanom int
uicijom da e Majl-Haj Bilding, izdi ui se na Menhetenu i u odnosu na kojeg su izgled
ali sitni Empajer Stejt Bilding i Vorld Komer l Senter, postati simbol jednog novo
g dru tva.
Predsednik Vernon je nastavio:
Za ivota ove uprave vlada nee biti u slu bi nijednog partikularizma. Na a vlad
a mora da odredi ciljeve koje treba dostii - na a vlada mora da ustanovi nove vredn
osti u okviru kojih emo svi morati da ivimo. To nee biti mranjaka diktatura koja gura
narod ka siroma tvu i nepravdi - to nee biti feud povla enih grupa, ve odgovoran centa
r sposoban da pridobije najsposobnije i najnepristrasnije graane iz svih dru tvenih
slojeva. Ovo obeavamo - i jo i vi e.
Tra im va u podr ku kako bi vlada Sjedinjenih Dr ava uspela da ostvari napredak,
da organizuje jednu bolje usmerenu zajednicu, da izveze drugim narodima Zemlje,
ne rat - nego znanje, ne samo materijalna dobra - nego i strunjake, ne porok - v
e estitost, vrlinu i kulturu.
Kroz sivu zavesu u sobu se provlaio samo zraak sunca. Deaci se nisu zanimal
i za govor a nisu imali ni radio, ali su zato susedi dr ali svoje televizore na na
jjae i glas predsednika Vernona, sa tipinim akcentom Srednjeg Zapada, mogao je sav
r eno da se uje kroz tanke zidove.
Cigareta marihuane je polako prelazila iz ruke u ruku. Deaci nisu mogli a
da ne uju glas. Deak koji je poslednji primio pikavac pustio ga je da gori sve do
k mu nije oprljio prste. Bacio ga je na zemlju i ugasio, gnjeei ga potpeticom. Zat
im je oti ao do prozora i povukao zavesu, te se soba ispunila suncem. Otvorio je p
rozor pu tajui da ue leden i o tar zimski vazduh.
Svaki od deaka je izbegavao da mu se pogled susretne sa pogledom drugova.
Iza li su - kao po preutnom dogovoru - oseajui da treba da pronau nova dru tva, da potr
a e ire horizonte.
Predsednik Vernon je zakljuivao svoj govor.
Skoro pre pola veka veliki naunici koji su zapoeli atomsko doba predskazal
i su nam da emo iveti u slo nom svetu - ili ga uop te nee biti. Ponovimo danas to upozo
renje i ka imo svim narodima na Zemlji da ne tra imo ravnote u sile - koja do danas ni
je bila ni ta drugo do ravnote a straha - nego ravnote u trgovine, slobodnu razmenu mi l
jenja, dobara i usluga. Izgleda da nam danas taj sled dogaaja, koji ponekad stvar
a 'boom' i prosperitet a ponekad depresiju i bedu, ide u prilog. Usuujemo se da u
ovim naizmeninim zbivanjima prepoznamo Bo ju ruku, pre negoli sled sluajnih dogaaja.
elimo da u na im nastojanjima podstaknemo ova povoljna stremljenja. Na e anga o
vanje nee biti ni ta manje time to emo ponoviti da smo svoje poverenje poklonili Bogu
.
In God we trust.
Dok je muzika poinjala da svira nacionalnu himnu, berzovni agent je hitro
ispru io ruku i ugasio televizor.
Podigao se i oti ao da pogleda teleprinter koji je poeo da kucka.
Vrednosti na berzi su rasle. Znaci su bili dobri i agent je poeo da otkuc
ava naloge za kupovinu.
Amerika se ponovo uzdizala.
1. "HOMBRE! O MAN! KAKVA VEERA!"
"Hombre! O man! Kakva veera! Nije to bar sa takosima i hamburgerima!"
Glavni u grupi Portorikanaca, koji su izlazili iz restorana, bio je Hoze
Gutjerez koji je za sve njih platio raun od hiljadu dolara, potro iv i tako dobitak
na numbers game-u, tajnoj lutriji koju organizuje podzemlje i koja od jadnika iz
amerikih megalopolisa izvlai milione dolara svake nedelje.
Mnogo su pili pa su vikali, derui se priali neukusne ale jednim jezikom sain
jenim od iskvarenog panskog i slenga. Jedan policajac ih je video izdaleka i odma

h je promenio pravac da ih ne bi susreo i da bi izbegao bilo kakav povod da ih u

kori.
Iznenada neka galama nadjaa njihove glasove. Bio je to lave malog opora pas
a lutalica, koji, po to su zaobi li ugao, nasrnu e na starog Pedra Martineza, koji je
popio vi e od ostalih te je zaostao. Hoze uzaludno povika:
"Pazi, Pedro! Prokleti psi."
Pedro se teturao i prekrivao lice rukama ve okrvavljenim od ujeda. Bez ij
edne rei, njegovi drugovi potra e unazad sa ve isukanim no evima. Hoze podi e jednu sivu
d ukelu nakostre ene dlake uhvativ i je za rep, a blistavo seivo duboko probi mekan sto
mak ivotinje i hitro opisa polukrug. Hozeov izraz se nimalo nije promenio. Dok se
psea utroba prosipala po zemlji Hoze obrisa okrvavljeno seivo o rep, prvo sa jedn
e a onda sa druge strane, a potom pusti da polumrtva trupina padne na zemlju. NI
jegovi prijatelji nisu bili ni ta manje brzi i za manje od jednog minuta etiri psa
le ala su na tlu, rasporenih stomaka. Ostali psi le ali su ranjeni i prepla eni zadaho
m krvi.
Ponovo su krenuli pridr avajui Pedra koji je jaukao, zaustavljajui mu krv i
te ei ga prijateljskim psovkama.
"Pedrito, maricon! Ba si jarac. Polako. Pazi."
"Descansate a little. Odmori se malo, hombrecito."
Zastali su kod jednog kioska koji je otvoren celu no da popiju kafu. Ispr
ed anka se nalazio automat za novine. Kroz plastini poklopac videla se polovina pr
ve stranice Njujork Tajmsa. Hoze je nezadovoljno preturao po d epovima a onda je o
dmah rukom seimice udario automat i ovaj je proradio. Izvukao je dva primerka nov
ina i pru io ih drugovima.
"Hoe da ita novine? Evo ti ih."
Pepe Menendez je okrenuo tri - etiri stranice odjednom i poeo polako da sr
ie neku vest, obrazujui usnama bezvune slogove.
"ujte ovo compadres. Mlekari trajkuju, sutra nema mleka, piemo vodu. Usranu
vodu."
Hoze sa aljivo pogleda Pepea.
"Koga briga za mleko? Dvadeset godina ne pijem mleko a moja deca piju pi
vo ili vodu cele godine. Odvedite Pedrita kui. Ja ostajem ovde. Stanujem tu na o ku.
"
Pozdravio se i brzo napustio prijatelje. Ruka mu je instinktivnim pokret
ima mazila no u d epu.
U ao je u svoj stani i po mraku rukom potra io prekida za svetlo. Pritisnuo ga
je, ali se ni ta nije dogodilo. Poku ao je vi e puta pritiskajui ga gore-dole ali uzalu
d. Mrmljajui psovke na raun pregorele sijalice, pre ao je sobu i spopleo se o neku s
tvar na podu, utnuo ju je, a da se nije ni sagnuo da vidi ta je to:
Svetla nije bilo ni u spavaoj sobi. Tada je shvatio da je verovatno bio ov
ek iz Kon-Edisona i opet iskljuio struju jer tri meseca nije plaena. Hoze je simbo
lino pljunuo u vazduh na raun Kon-Edisona i oti ao je u kuhinju. Pipajui je prona ao je
dan limeni poklopac u koji je usuo ve propr eno ulje iz neke konzerve. I dalje pipa
jui istrgnuo je debeo pamuan konac iz kuhinjske metle, koja gotovo nikad nije bila
upotrebljavana za i enje, natopio ga uljem, iscedio uvrui ga i pa ljivo ga stavio na po
klopac tako da je vireo centimetar iznad ruba.
Hoze je izvukao svoj zlatni upalja iz d epia ko ulje i upalio vrh fitilja. Odr av
ajui poklopac u ravnote i na ka iprstu, srednjaku i palcu desne ruke, obi ao je kuu da p
roveri da li su prozori dobro zatvoreni. Vetar je poeo da duva i mogao bi da tres
ka nekim kapkom, to bi mu ometalo san.
Svetlost provizorne uljane lampe bila je bleda, ali dovoljna da se kree p
o kui a da se ne spotie o krevete i o malobrojni name taj. Hozeova ena i deca su spav
ali. Samo je krevetac Antonija - najstarijeg sina koji je imao petnaest godina bio prazan. Hoze se ni za trenutak nije upitao gde bi Antonio mogao da bude u o
vo doba. Uputio je jo jednu kletvu svetlu, kojeg mo da nekoliko meseci nee biti, ulj
u koje je prosuo iz poklopca, ali koje e ipak da mu re i problem osvetljenja. Bacio
se obuen na krevet. Ovla io je pljuvakom ka iprst i palac i ugasio fitilj gnjeei ga vrh
ovima prstiju.
2. RUKE EDA BARNSA

Ruke Eda Barnsa su brzo udarale po dirkama birajui simbole komplikovanih

formula, koje je Ed ve savr eno znao napamet. Formule su se istog trenutka pojavlji
vale u vidu svetleih slova na malim televizijskim ekranima koji su bili postavlje
ni ispred svakog od lanova auditorijuma.
Dok je Ed govorio, svi slu aoci su mogli da prate matematiki deo njegovog i
zlaganja itajui formule koje su im se prikazivale. Kad god bi se ekran potpuno isp
unio simbolima, automatski se proizvodila fotokopija njegovog sadr aja i isklizava
la na poslu avnik ispod ekrana, da bi se izbeglo hvatanje bele ki i svakom od prisut
nih omoguilo da svu svoju pa nju obrati na izlo ene argumente, ne gubei vreme.
Pogledom iskusnog predavaa Ed je osmotrio lica prisutnih da bi video kaka
v utisak ostavlja njegovo izlaganje. Video je pa ljiva i zainteresovana lica. Niko
nije dremao, ak ni najstariji predsednici velikih dru tava. Taj auditorijum od ped
esetak linosti sainjavao je izuzetan skup. Tu su bila petorica najuvenijih amerikih
strunjaka na podruju komunikacija - trojica su do la iz Bel Laboratorija, a jedan sa
Masausetskog Tehnolo kog Instituta. Bila su tu i tri generala - naelnici general taba
vojske, mornarice i vazduhoplovstva - u pratnji desetak pukovnika, sve samih in e
njera. Bili su tu nauni savetnici predsednika i vojni sistematiari Rend Korporej na.
Bio je tu Generalni Direktor po ta. Predsednik Hjud Erkrafta, Kontrol Dejta, D enera
l Sinoitiksa, Did ital Ekvipment Korporej na, predsednik ITT-a, predsednik Automatsk
ih Telefona i Telegrafa i predsednik D eneral Motorsa. Bili su tu i predstavnici t
ri trusta: IBM-a, Speri Renda i D eneral Elektrika. A iznad svega tu je bio uva eni
profesor Kej V. Vuds, koji je svojim hladnim starakim oima, iji kapci kao da se nik
ad ne zatvaraju, mahinalno posmatrao as televizijski ekran, as lice govornika, a k
atkad bi klimnuo glavom u znak odobravanja.
Ed je nastavio odseno:
"Tako smo zakljuili predstavljanje tehnikog aspekta Megamultipleks Sistema
i teorijskih osnova projekta. Potpun tekst sa matematikim dodacima i fotokopijam
a prorauna je upravo u tampi i bie vam sutra uruen.
Sada kada smo pokazali tehnike mogunosti svetskog jedinstvenog sistema kom
unikacija, zasnovanog na upotrebi lasera, prei emo na ispitivanje ekonomske opravd
anosti projekta.
Cena centralizovane aparature za kodifikaciju, prenos i razvrstavanje iz
nosi dve stotine milijardi dolara."
Ignori ui upla ene i iznenaene izraze, koji su se iznenada pojavili na licima
nekih slu alaca, zbog ogromne cifre, Ed je odmah nastavio:
"Tro ak koji sam naveo mo e biti od znaaja naroito ako se ima u vidu da odgova
ra samo prvoj fazi realizacije. Ovom zama nom poetnom tro ku suprotstavljaju se, sred
njorono, dramatina smanjenja zajednikih tro kova svih vrsta veza: telefonske, sa op tim
irenjem videotelefona; telegrafske, teleksa, faksimila, prenosa raunskih i finans
ijskih podataka, centralizacije rada berzi i svih tr i nih dogovora, kontrole vazdu no
g i automobilskog saobraaja, kontrole proizvodnje, prenos i distribucija elektrine
energije - sa pobolj anjem iskori avanja stalnih postrojenja i goriva; automatske ko
ntrole i alarmnog sistema zagaivanja vazduha i vode, centralizovanih statistika i
ndustrijske i prehrambene proizvodnje sirovina - za sada na nacionalnoj, a u dru
goj fazi na svetskoj osnovi - centralizacije poreskih podataka i policijske arhi
ve."
Gotovo sva prisutna vojna lica i ljudi iz Randa davali su znake nespokoj
stva. Ed Barns je svakoga od njih pogledao pravo u oi i opet nastavio:
"Sistem u sebi sadr i i hijerarhiju prioriteta, tako da daje prednost - pr
ema ozbiljnosti - svim hitnim komunikacijama (izazvanim kvarovima, elementarnim
nepogodama i - prirodno - unutra njim i spoljnim krizama koje dovode u opasnost ivo
t zemlje), tako da svaka od ovih komunikacija bude preneta i primljena u okviru
prihvatljivog vremena prema unapred odreenom redu. Svi vojni sistemi veza bie uklj
ueni u Megamultipleks, raspola ui prioritetnim i nezavisnim kanalima: od veza izmeu p
redsednika i efova general taba, pa do onih pozadinskih Pentagona, od onih izmeu Ord
inens Korps i industrije, pa do onih izmedu Pentagona i operativnih jedinica, ak
i na moru i u vazduhu.
Sledee tabele sadr e procene tro kova za svaki od prikazanih sistema."
Ed je prebacio svoju tastaturu na automatski rad i pritisnuo je dugme ST

ART. Na svakom od televizijskih ekrana poele su da se pojavljuju grupe cifara svr

stanih u kolone koje je Ed kratko komentarisao, a zatim je ostavljao slu aocima pa
r minuta da razmisle o informacijama.
Za vreme jedne od pauza nauni savetnik predsednika nagnuo se ka profesoru
Vudsu koji je sedeo pored njega i pro aputao:
" ta misli o ovome, Kej? Izgleda suvi e lepo da bi bilo istinito. Da li je od
r iva ova pria? Koliko vredi ovaj Barns?"
Vudsa, jo kao mladog, nije bio glas da je podlo an lakom odu evljenju; pa ipa
k je odgovorio:
"Vredi zlata, D o, vredi zlata. Nema stvari koju nije razmotrio u celom ov
om projektu i do sada nisam prona ao nijednu prazninu u svemu onome to je rekao. Na
ravno da emo morati da proverimo sve cifre, ali za mene je jedini problem da li j
e Vlada voljna da upotrebi svoju mo da pokrene ovu ma ineriju, ili ne. Neosporno je
da to treba sprovesti."
Sastanak se zavr io. Ed je stajao na vratima sale, rukujui se ve nekoliko mi
nuta. Obino, pozdravi su bili kratki i formalni. General Masters je nastavio da g
a hvali, stiskajui mu jo dugo ruku:
"Lepa predstava, Ed. Ne udi se to na kraju nije bilo pitanja. Dao si nam s
uvi e stvari koje treba da svarimo odjednom. Ali narednih dana dobie pitanja. Ne boj
se."
U tom trenutku se Ron Johanson, mlai ef Megamultipleks Laboratorije, probi
o i pribli io Barnsu. Izgledao je neoekivano zbunjen prisutno u toliko va nog sveta. Skr
enuo je Barnsovu pa nju uhvativ i ga za ruku i tiho mu je rekao:
"Doktore Barns, hitno vas tra e. Hoete li odmah doi?"
Johanson ga je zvao doktor Barns samo u javnosti. Privatno ga je zvao Ve
liki Ed, to su, uostalom, inili i svi drugi u laboratoriji.
Brzina njihovih dugih i brzih koraka sabirala se sa brzinom pokretnih te
piha koji su bili ugraeni po sredini dugih hodnika, te su liili na fantastine i ukoe
ne klizae. Johanson je istovremeno informisao svoga efa o dogaajima koji su izazval
i ovaj iznenadni poziv.
"Nadam se da te nisam suvi e uznemirio. ekao sam dok sam mogao. Veliki Ede,
u govnima smo. Klystron se zagreva i ne uspevam da shvatim ta se dogaa jer detekt
or ni ta ne pokazuje. Mislio sam sve da iskljuim i da otklonim kvar, ali ti si mi r
ekao da hoe da zavr i merenja za sutra, pa sam mislio da je bolje da rizikujem i saeka
m te."
Ed Barns je bio naviknut na vanredna stanja i nije se uzbuivao. Mirno je
odgovorio:
"Sada emo da vidimo ta se dogaa. Bilo kako bilo, tvoj nastup je bio vrlo dr
amatian. tavi e, ove krupne zverke e pomisliti da mi telefonira predsednik."
im su stigli u laboratoriju, Veliki Ed je skinuo kaput i bacio ga na zeml
ju u o ak. Uzalud je pogledao na ekran jednog oscilografa na kome se nije pojavljiv
ao nikakav signal. Pregledao je razliite instrumente, zvi duui kroz zube uvek iste ne
skladne etiri note, razmi ljajui u meuvremenu. Rasejano je rekao:
"Ovde se tri stotine dvadeset milijardi puta u sekundi pojavljuje upravo
ista smetnja."
Nije mu mnogo trebalo. Posle nekoliko minuta poeo je da pode ava mikrometar
. Njegova krupna ruka kao da je milovala instrument i na oscilografu je odmah pr
oletela blistava krivulja. Veliki Ed se zadovoljno osmehnuo.
"Vidi , Ed, rezonator je izvan stroja. Trebalo bi vi e da vodi rauna o tome ta
rade ova govna od tvojih pomonika. Ipak, ne svida mi se ovaj signal. Bie da ne rad
i i neki diodni tunel. Proveri ga."
Hitro se sagnuo i podigao kaput. Zabacio ga je na rame i dr ei ga srednjako
m desne ruke iza ao je iz laboratorije pozdravljajui samo klimanjem glave. Pokrenuo
je veliku stvar i re io je tehniki problem, pa bio on makar i neva an.
Bio je to uspe an dan.
3. KAZALJKA TERMOMETRA NA KOMANDNOJ TABLI

Kazaljka termometra na komandnoj tabli tanderberda gotovo da je pre la crv

eni znak koji je pokazivao temperaturu kljuanja. Motor se suvi e grejao jer je vi e o
d pola asa ma ina bila prisiljena da odr ava suvi e male brzine.
D on Do je iznerviran gledao instrument. Toga dana do iveo je mnoge neprijat
nosti, a stajanje u koloni, u zagu enom saobraaju na autoputu sa osam traka, nervir
alo ga je vi e nego obino. Napokon je ugledao izlaznu rampu koja je vodila na Vestp
ortski lokalni put, gde se nalazila njegova kua. U isto vreme je na ekranu komand
ne table sistema elektronskog voenja poela da svetluca jedna zelena strelica nades
no. D on se prebacio na traku za sluaj opasnosti i posle nekoliko minuta uspeo je d
a napusti Konektikat Ternpajk.
Kada se na ao na sporednom putu napokon je mogao da povea brzinu. Jurio je
izmeu zelenih i dobro odr avanih polja, punih porodinih kua. Put je bio uzan i pun kr
ivina. Razbesneo se kad je ugledao nedaleko ispred sebe mali blatnjavl kamion ko
ji se polako kretao u istom pravcu. Stigao ga je pred samom krivinom. Na komandn
oj tabli automatski signalizacioni sistem je vi e puta osvetljavao zeleni natpis P
ASS - PASS - PASS... ( to je znailo da iz suprotnog smera iza krivine ne nailazi ni
jedno vozilo). D on je ubrzao i obi ao ga pre prvog dela puta koji je nailazio.
Posle nekoliko minuta zauo je poznatu kripu tokova koji su razbacivali ljuna
k na puteljku njegove kue. Pritisnuo je jedno dugme koje je pokrenulo buno zvono d
a bi se najavio ukuanima, izvukao je klju iz kontakta i iza ao iz kola.
Njegova ena Pegi je ve bila na vratima i doekala ga je mahanjem ruke, umiln
o cvrkuui:
"Ju-hu! Dobrodo ao dragi! Jesi Ii imao uspe an dan?"
to je mogao gore, D on je rekao:
"ao, draga. Bio je to pakleni dan. Pravi pakao. Zna li najnoviju vest? Bio
sam kod lekara i, pogaa , prona ao je da imam rak."
Pegino lice se smrailo.
"Oh, ba je to nezgodno! Upravo sada kada smo odluili da idemo na odmor u H
onolulu. A tebi je toliko bilo stalo do tih deset dana, da ih bezbri no provede sam
o igrajui golf. Onda neemo moi da krenemo sledee nedelje! Ili bi mogao da pone sa leen
em sledeeg meseca? ta je rekao lekar?"
D on ude u kuu i zavali se u fotelju. Rukama je eni pokazivao koliki koktel
da mu pripremi. Odgovorio je:
"Tu se, draga, ni ta ne mo e uiniti. Re je o vrlo ozbiljnom sluaju, koji bi me,
da nije pronaen Kaodinov serum, za nekoliko meseci odveo u grob. Moram odmah da
ponem sa leenjem. To znai da emo ii na odmor za dva meseca, kada leenje bude zavr eno."
Za to vreme Pegi je u jednu visoku a u sipala pun pedalj zdrobljenog leda, ee
r, sok od limuna i d in. Ne prestajui da me a pie, pru ila ga je D onu. D on ga je uz uzdah
prihvatio, zahvaliv i se kroz zube.
"Ufff. Pa dobro, slu aj draga, telefoniraj Barnsu i vidi da li bismo mogli
da se naemo. Ili ne, ekaj. Ja u da telefoniram. Gde je oti la Marsija?"
Pegi je odgovorila sa prizvukom neodobravanja:
"Tvoja erka je u ba ti iza kue i izbacuje strele svojim prokletim lukom. Taj
sport joj postaje opsesija."
D on Do je ve poeo da zove Ed Barnsa video telefonom i nije obraao pa nju na Pe
gi.
Jednom je Eva Barns rekla:
"Neverovatno je kako Pegi i D on Do uspevaju da stvore ekspedicioni korpus
od samo dve osobe i da za nekoliko minuta okupiraju kuu."
Taktika Doeovih se i ovog puta pokazala kao nepogre iva: Pegi je blokirala
Evu u jedan ugao i prepriavala joj je, vrlo detaljno itavu istoriju bolesti svoga
mu a:
"...naravno da D on i ne vodi rauna o svom stanju, a ti zna koliko je buran i
vot rukovodioca jedne velike agencije za propagandu. Pro le godine smo se upla ili d
a ima ne to na srcu, a problem je bio uobiajen: suvi e pije i pu i. Ako ni ta drugo, moga
o bi da ostavi duvan i da pu i marihuanu. Ne misli li da bi sada, kada je to legaln
o, to bilo vrlo dobro? U krajnjem sluaju, dobro bi mu uticalo i na kreativnost. N
e bi mu kodilo pluima i koronarnom sistemu. A zatim, pojavila se, kao grom iz vedr
a neba, iz plavog neba, pria sa rakom, pa mora da se podvrgne Kaudmovom leenju. Mo e

da zamisli , za izvesno vreme trebalo je da krenemo na odmor na Havaje. Meutim, ni ta

. Moraemo sutra ujutru da otka emo sve rezervacije i ko zna da li e nam vratiti nova
c. Zna ve kakve su ove putnike agencije. A on, jadnik, morae da prima etiri injekcije
dnevno barem dva meseca. Sutra u morati da idem da razgovaram sa lekarom. Zna kak
vi su mu karci. Nikad ti tano ne ka u ta im je rekao lekar. Ali ja lino hou da ujem. Uko
iko je zaista samo rak, kakvu dijetu mora da dr i..."
Eva se rasejano sagla avala i s vremena na vreme bi pogledala svog mu a koji
je trao kraj D ona, po ljivo ga slu ao i uspevao ak i on, sa odlunom i vrstom ljubazno
onekad ne to ka e. (I Eva je u svojim mislima svog mu a zvala Veliki Ed, ali nikada ni
je glasno izgovarala taj nadimak).
Naravno D on Do je govorio o parama.
"...ne mogu da se po alim. Poslovi idu dobro. Nikad se nije toliko reklami
ralo, kao to se to danas ini. U ovom trenutku na televiziji jo ne mo emo da dajemo re
klame ha i a, ali za kratko vreme moi e i to da se radi, i onda e to znaiti da emo zaist
da radimo kao nikad. Ali i ovako mo emo da ka emo da smo zaista zadovoljni. Obim po
slova se iri za skoro 50% godi nje. Eto vidi da je upravo ovo trenutak da se postane
bogat bez truda. Da li ti, veliki naunie, iz svoje kule od slonovae shvata
ta se dog
aa na berzi? Indeks industrijskih vrednosti na berzi - Do - D ons - dostigao je 150
0. Yessir, hiljadu pet stotina. Da bi se dostigla legendarna kvota hiljadu moral
i smo da ekamo dvadeset godina od onog trenutka kada se o tome poelo da govori. Sa
da bi mogao da ti dam trideset ili etrdeset saveta za akcije koje e se udvostruiti
u roku od dva meseca..."
Dok je D on hvatao dah, Ed Barns ga je prekinuo.
"Ali ja ne igram na berzi D oni. A zatim, uvek sam znao da su saveti, te t
akozvane sigurne vesti, upravo one koje te naje e nasamare."
D oni je odmah nastavio:
"Upravo sam to hteo da ti ka em! Mogao bih da ti dam trideset ili etrdeset
saveta, ali ti za tim nema potrebe. Ne vredi se usmeriti na one akcije koje e udvo
struiti svoju vrednost za nekoliko meseci. U pravu si. Mo da se ba i ne bi udvostruil
e. Stvar je u tome da kupi bilo koju vrstu akcija: mehanike, automobilistike, hemij
ske i farmaceutske, graevinske, osiguravajue - sve osim akcija dru tva koje proizvod
i mrtvake sanduke. Kupi bilo koju vrstu akcija, ne e pogre iti. Na svaki nain, zaradie p
re. A zatim ih realizuj pre pada njihove vrednosti i uveao si svoj kapital za bar
em jednu polovinu. Nalazimo se pred pajveim 'boom'-om koji se ikad pojavio. Ameri
ka opet juri napred. Predsednik Vernon je rakao da..."
4. ZIDOVI KANCELARIJE BERNI ZLOTA
Zidovi kancelarije Berni Zlota bili su oblo eni besjajnim bronzanim ploicam
a. Bie da su bile elegantne, ali Ed Barns je uvek mislio da mu ostavljaju utisak
staniola neke okolade i tu se oseao neudobno, kao da je postao neki slatki u kutiji
.
Berni ga je netremice posmatrao svojim veoma lukavim izrazom, koji je ove
ka terao da zaboravi na njegovu nesumnjivu inteligenciju, i po deseti put mu je
govorio:
"Edi boy, trebali bismo da uinimo ne to da se proda tvoj Megamultipleks. Tr
eba da mi napi e jedan kompletan i jednostavan opis na ne vi e od deset stranica, na
kojem mogu da radim sa svojim momcima, da od toga napravimo kratke bele ke, koje e
dirnuti ma tu onih koji odluuju u Va ingtonu. Za nedelju dana..."
Ed ga je prekinuo.
"Berni, za jednu nedelju neu ba ni ta da ti dam. Dobro zna da sada imam tolik
o stvari da uradim. Moram da napravim proraune za Megamultipleks, zaboga! ta ti vr
edi opis ako posle sistem ne radi? Trebalo bi da toga bude svestan. Konano, sve do
pre nekoliko godina i ti si bio naunik i jo bi morao da vi e misli na su tinu, a ne na
formu. Nisi bio lo kao matematiar, Berni. Zbog ega mi, bolje, ne pomogne u raunanju?
"
Berni se, zadovoljan, osmehnu ponosno.
"Naravno da sam bio matematiar, Veliki Ede. Bio sam prvi koji je upotrebi
o raunare za re avanje problema apstraktne algebre. Ali sada me to vi e ne interesuje
. Ti radi te stvari. Ti si motor. Skriven si ispod poklopca motora i snabdeva pra

vom energijom, koju niko ne vidi. Mene sada zabavlja samo da budem voza. Stavljam
stvari u pokret. Vozim. Upravljam. Svia mi se da nosim odoru izvezenu zlatom, al
i s druge strane ne znam ak ni, veruj mi, kako radi motor. Ukoliko ne to ne valja,
ne poku avam ak ni da to popravim. Zovem majstora, strunjaka, i tako se i ne izla em r
iziku da uprljam ruke."
Dok je govorio, Berni je imao manu da sagovornika udara nadlanicom. Zavr i
o je reenicu udariv i sna no i konano po ramenu Eda, koji ga je hladno pogledao i udal
javajui se uzeo telefon.
"Daj da zaka emo sastanak sa ovim drugim naunim komitetom. Ipak je bolje da
pre toga pozove generala D eksona i da vidi kako stoje stvari."
Brzo je udarao po tasterima telefona uop te ih ne gledajui. Po to je pritisnu
o deseti, okrenuv i tako broj Pentagona, morao je da saeka desetak sekundi, za koje
vreme nije uo nikakav signal, zatim se uo jedan hladan glas:
"Sorry... Your call did not go through. Dial again. This is a recording.
Sorry. Your call did not go through. Dial again This is..."
" ao nam je, niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam
je, niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je..."
Probao je jo par puta i opet je bezlian razvuen glas obave tavao da nije uspe
o da dobije vezu. Ed je svoje nezadovoljstvo uvek izra avao veselim glasom, ali vu
lgarnim reima.
"Sranje. Bilo je godina kada se nije ula ova kuknjava. Opet poinju sa opte
reenjima telefonskih linija. Nije jasno zbog ega ova govna ne poprave ureaje. Bilo
kako bilo, ini mi se da je dobar znak to telefoni vrlo lo e rade. Sve je to reklama
za tvoj Megamultipleks. Pa dobro, ne mo e ni ta drugo da se uradi sem da se saeka i d
a se ponovo poku a kasnije."
Nisu imali ni o emu drugom da razgovaraju i Berni je upalio televizor, a
da nije pitao Barnsa za njegovo mi ljenje. Ekran se odmah ispunio slikom u obliku u
dnog paralelopipeda u neobinoj perspektivi: najdalje ivice izgledale su vrlo male
kao da se slika gleda kroz pokvareni durbin. Glas spikera je govorio:
"...na etiristotom spratu Majl Haj Bildinga, prvom ciblakoderu na svetu k
oji e dostii visinu od jedne milje, to jest hiljadu est stotina i devet metara, kad
a se bude zavr io pet stotina trideset i peti sprat. Kao to vidite sa ovih slika iz
gleda kao da stoji na jednoj gljivi, iako su zidovi Majl Haj Bildinga savr eno ver
tikalni i meu sobom paralelni. Ova optika varka je efekat perspektive..."
(Upotrebljavao je zadovoljni ton, izbacujui svaku re kao neki oglas, izgov
arajui pak i re perspektiva kao da je re o najmodernijem otkriu, tek nainjenom.)
"...ova zgrada je pravi pravcati grad. Preko sto hiljada ljudi e tu moi un
utra da ivi i radi. Vrlo brzi liftovi e omoguiti penjanje sa ulice do vrha zgrade z
a manje od minut i po. Jedino poseban stenovit sastav ostrva Menhetena je u stan
ju da odr i tu ogromnu te inu ovoga dela koje ne mo e da se poredi ni sa jednim drugim
u bilo kom drugom delu sveta. U Majl Haj Bildingu e biti instalisano 40.000 tele
fonskih aparata i moi e da se obavlja svih 40.000 telefonskih razgovora u isto vre
me, jer e po prvi put svaki telefonski aparat da ima svoju nezavisnu liniju koja e
ga povezivati sa najbli om centralom sistema Bel. Naravno, svaka telefonska veza e
da obezbeuje i video vezu na ekranu u boji.
Kada Majl Haj Bilding bude zavr en bie upotrebljeno za uslugu, za komunikac
ije i za elektrine veze vi e od pet miliona kilometara kablova koji bi bili dovoljn
i da opa u Zemlju oko ekvatora vi e od sto puta. Re enja..."
Iznenada je nestalo struje i televizor se ugasio zajedno sa svim svetlim
a. Bernijeva kancelarija ostala je osvetljena samo jednom slabom alarmnom sijali
com.
Upravo u tom trenutku zazvonio je telefon. Berni se udaljio od televizor
a, oklevajui je stajao u polusenci. Proklinjui, digao je slu alicu:
"O bo e, ak se i svetlo urotilo, a bez struje ne mogu da prebacim vezu na p
ojaalo tako da i ti uje . Halo! Halo, D eki. That's a boy. Vrlo si ljubazan to si ti me
ne pozvao... Kako to da te nisam zvao? Ve itav sat probam ali sve linije su zauzet
e i ne ujem ni ta drugo sem proklete ploe... ta trabunja da se ove stvari ne dogaaju? T
i prokleti pasji sine, zar ne veruje u ono to ti govorim? A, alio si se... A, i teb
i se dogodilo nekoliko puta. O bo e, vidi li da ne postoji spasenje ukoliko ne odlui
te da potro ite novac koji je potreban za sistem Megamultipleks. A, ipak si proitao

ono to je ovde napisao Barns, zar ne?... Hoe li da ka e da si ti general sa samo etiri
zvezdice? Zar nisu dovoljne sad ni etiri zvezdice? Do koliko ste zvezdica sada s
tigli? Deset zvezdica? Za ime bo je nemoj mi rei da u Va ingtonu postoje generali koj
i znaju da broje do deset?"
Nasmejao se buno. U tom trenutku se vratilo svetlo i Berni Zlog je odmah
poeo da pravi lukavo lice i daje znake Ed Barnsu da bi mu pokazao da je sve u red
u.
Mora da je general D ekson poeo da govori o neemu to Berni nije eleo da uje, po
o je poeo da primenjuje svoj trik neprekidnog ponavljanja:
"Halo? Halo? Halo?..."
Kao da je veza prekinuta, tako da je i D ekson, s druge strane, slaba no i n
eubedljivo ponavljao:
"Halo? Yes! uje li me?"
Berni je ukljuio pojaalo i video ureaj i dok se pojavljivala slika generala
, sa naoarima sa elinim okvirom, po urio je da ka e:
"Da, ujem te. Ovde je nestalo i svetla. Napokon mo emo da se vidimo licem u
lice. You look fine, D eki. Ba lepo izgleda . Slu aj, D eki, sazovi mi ovaj nauni komitet
to pre mo e , a ja u ti dovesti lino Velikog Eda Barnsa, koji e ubediti sve tvoje gener
ale sa deset zvezdica..."
Nije mogao da oslovi Eda sa 'moj Barnse', kada je svetlost bila najjaa i
kad su se dobro videli licem u lice.
"...D eki, trebalo bi sada da bude ubeen: Megamultipleks je jedini izlaz."
Generalova figura u boji na ekranu videotelefona podigla je ruku da priv
ue pa nju.
"Berni, ja sam ubeen. Ali treba da shvati da ovde postoje uobiajena suprots
tavljanja. Ovde bi eleli da imaju Megamultipleks rezervisan u vojne svrhe, a ne j
edan sistem u zajedni tvu sa civilima, sa telefonskim dru tvima i tako redom. Sastan
ak komiteta mo e da se organizuje i sledee srede, ali pripremite se za izvesna supr
otstavljanja."
"D eki, to uop te nisu suprotstavljanja, i to mo emo da ti poka emo brojkama. Po
misli na u tedu u kanalima i totalnu integraciju. Jedan Multipleks samo za vojsku
bio bi od iste koristi kao i par lopti zakaenih za dejeg konjia. Bilo kako bilo, ne
sekiraj se. Videemo se sledee nedelje. Obavesti me o datumu. We'll talk. uemo se."
"Bye, Berni. We'll talk."
Veza je bila prekinuta. Malo posle, na televizoru se ponovo pojavio spik
er koji je pre toga govorio o Majl Haj Bildingu i poeo da govori:
"Izvinjavamo se zbog prekida koji je nastao iz tehnikih razloga. Obave teni
smo da je kratak nestanak elektrine energije zahvatio samo ostrvo Menheten i da
je tome bio uzrok kvar na jednom podzemnom kablu visokog napona, upravo na radil
i tu ove konstrukcije Majl Haj Bildinga. Ovo divovsko delo..."
5. RUKA PEPE MENENDEZA
Ruka Pepe Menendeza nastavljala je da miluje niklovanu lajsnu velikog ka
dilaka.
"Sigurno, to su stvarno divna kola, Hoze. Ali kunem ti se da ne mo emo da
ih dobijemo za manje od osam hiljada. To je ve vrlo niska cena. Muy barato."
Izraz Hoze Gutjereza bio je sumnjiav.
"Pepe, osam hiljada znai da ih prodamo za deset hiljada, a ne znam da li e
moj kupac moi toliko da da."
Pepe je ra irio ruke.
"Hoze, man - treba to samo da proba . Ukoliko bude samo sedeo na svojoj pro
kletoj guzici sigurno da ih neemo prodati."
Hoze se slo io i ustao sa sedi ta prekrivenog skajom.
"OK, OK. Idem da telefoniram zainteresovanom."
Uputio se prema jednoj telefonskoj kabini u blizini, razmi ljajui da pone da
tra i dvanaest hiljada dolara.
Otvorio je vrata, pa ljivo ih je za sobom zatvorio, i iz d epa izvadio monet
u od dvadeset pet centi. Ubacio je novac u otvor. Podigao je telefonsku slu alicu
i polako okrenuo broj. Za nekoliko sekundi zauo je samo jedan slaba an i neujednaen

pisak. Zatim se zauo glas sa magnetofonske trake.

" ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam
je... Niste..."
Hoze je poku ao da odgovori bezlinom glasu.
"I ta sad? Daj mi ti broj koji eli ."
Glas je nastavljao da ponavlja:
"...okrenite broj. Govori traka. ao nam je..."
Hoze se naljutio.
"Sranje. Rekao sam ti da mi da broj."
Bezlian glas je nastavljao da ponavlja svoju poruku, a onda je Hoze zavit
lao slu alicu i nekoliko puta divljaki udario aparat sve dok se plastika nije polom
ila a jedna kapsula iskoila kotrljajui se po podu.
Hoze je ostavio slu alicu da visi na ici i iza ao iz kabine. Vratio se kod Pe
pea i rekao mu:
"Ono sranje od telefona ne radi. Treba da odemo kod zainteresovanog. Meut
im, ti ostani u kolima dok ja s njim razgovaram."
6. BELE, CRVENE I PLAVE ZASTAVE
Bele, crvene i plave zastave dreale su na plavom nebu. Njihova koplja izg
ledala su kao patuljci u odnosu na svetlee zdanje prvog tornja sistema Megamultip
leksa. Da se suvi e ne bi umanjio znaaj Stare Slave - kako Amerikanci zovu svoju za
stavu - pedeset belih zvezdica na plavom polju i bele i crvene pruge bile su nac
rtane ak i na vrhu tornja.
Zvunici su daleko raprostirali glas predsednika Vernona.
"Danas sveano otvaramo jedno veliko delo koje je namenjeno da pojaa veze i
komunikacije meu svim graanima na e republike. Na a generacija Amerikanaca odluila je
da uvede novi red u Sjedinjene Amerike Dr ave, te tako i u svet. Hoemo novi red, sta
bilan i dugotrajan. - Novus Ordo Seclorum: novi vekovni red. Znamo da ne postoji
red gde nema komunikacija i uputili smo se da realizujemo najbr i i najkompletnij
i sistem veza koji je ovek ikad izmislio. Ovaj novi sistem, koji su Amerikanci iz
umili za Amerikance i za sve graane sveta, ponovo e pribli iti svaku taku u Americi s
vakoj drugoj taki. Odluili smo da smanjimo Ameriku, da bismo je uinili veom. Sutra e
svaka taka ove planete biti bli a svakoj drugoj taki planete i smanjiemo Zemlju da bi
smo uinili veim i dom oveanstva. elimo da svaki ovek bude bli i svakom drugom oveku i
se ostvari jedan od na ih motoa - da dobro upamtimo za to je na svakoj od na ih novanic
a napisano - E Pluribus Unum."
Dok su note nacionalne himne iz jedne metalne trube ispunjavale vazduh,
D ejms L. Vernon stiskao je ruku Alberta M. edlera, predsednika Megamultipleksa, ne
zaboravljajui da televizijskim kamerama predstavi svoj plemenit profil. Zatim se
pozdravio sa Berni Zlotom, koji mu se pribli io, sa svojom jareom bradicom koja je
agresivno trala kao mamuza, jasno istiui sopstvenu va nost u odnosu na sve druge linos
ti iz grupe. Na kraju je predsednik pozdravio Eda Barnsa, koji je izgleda odsutn
o, kao to mu se to uvek dogaalo za vreme slu benih ceremonija, i napamet je sraunavao
za koliko bi se pomerio vrh tornja pod pritiskom vetra koji bi imao brzinu od s
to milja na sat.
Skup se razi ao. Velike crne limuzine pribli ile su se tiho jedna po jedna,
kao veliki morski psi, a svaka od njih je progutala svoju va nu linost.
U meuvremenu toranj Megamultipleksa je poeo da razvrstava svoje signale ko
ji su odnosili glasove, slike, crte e, simbole, brojeve, alarme, parametre projekt
a, izmeu Va ingtona i Njujorka. Za nekoliko meseci ovi signali e obrazovati mre u koja
e opslu ivati svaku ljudsku aktivnost najveeg naroda na svetu.
7. BERNI ZLOT BI IZGLEDAO KAO ETRU ANIN
Berni Zlot bi izgledao kao Etru anin da za naoare nisu postojala debela soiva
i crni okvir, po to je imao picastu bradu, retku i kratku kosu kroz koju se videla
preplanula lobanja i po to mu je izraz bio neiskren i namerno zagonetan. Markantn

e crte njegovog lica bile su nagla ene pod snopom svetlosti vrlo moderne lampe u d
nevnoj sobi kue Eda Barnsa.
Berni se obratio Riku, Edovom sinu, vrlo pounim tonom:
"Vidi , Riki, ovaj sistem Megamultipleksa koji ja i tvoj tata upavo realiz
ujemo, nije sistem koji se raa da bi bio u slu bi velike industrije ili vlade. To j
e sistem koji e biti u slu bi ljudi, naroda, osoba kao to smo mi. Olak ae ivot svima. I
tebi. Moi e lak e da op ti sa svojim devojkama i sa svojim prijateljima. To je sistem ko
ji e doprineti da se sve stvari koje moraju da se obavljaju za odr avanje ivota obav
ljaju lak e: transport, snabdevanje hranom, prebacivanje ljudi, komunikacije. Uinie
da se ideje lak e ire, Riki..."
Berni Zlot je bio jedini koji ga je zvao Riki i nije bio mnogo simpatian
Edovom sinu, koji je u tom trenutku bio posebno srdit zbog suvi e jednostavnog niv
oa rei koje su mu upuene. Riki je imao dvadeset godina, mnogo je uio, mnogo se divi
o svom ocu i duboko je bio ubeen da jedini posao koji ovek mo e da radi jeste posao
re avanja problema. Kada je odgovorio Zlotu, njegov glas je imao odluan i bezizra aja
n ton, tipian za amerike studente, kada u razredu upuuju neko pitanje svome profeso
ru:
"Ni najmanje ne sumnjam da je Megamultipleks koristan sistem. Nije stvar
u tome. Re je o tome da ovaj sistem uop te ne menja vrstu informacija koje se proi
zvode i zbog toga ne menja sada nje stanje dru tva, ograniava se da mu podmazuje funk
cionisanje. Ono to je neophodno sada, jeste upravo jedna novina u sadr aju koji daj
emo dru tvu. Na primer, niemu ne slu i bolja obrazovna televizijska mre a, ukoliko nema
boljih zamisli o stvarima koje se poduavaju i ako nastojimo da vaspitamo ljude u
vek na isti nain."
Niko od drugih nije jo uzeo ue a u diskusiji. Veliki Ed je bio umoran i sa bl
edim interesovanjem je gledao kako se njegov sin snalazi. Mlada Marsija Do se do
saivala, rasejano je istila nokte iljkom turpijice i s vremena na vreme bi pogledal
a u Rika sa divljenjem. Eva Barns je praznila pepeljare, svaki as je donosila dru
gu limenku sve eg piva i brinula se da li e zbog svog tog sveta, koji je izgledao k
ao da nema nameru nikada da ode, njen mu da ode suvi e kasno da legne, a izgledao j
e umoran i nervozan. D on Do je pa ljivo pratio razgovor, oekujui neku pauzu koja bi m
u dozvolila da se i on ukljui i da iznese svoje mi ljenje. Pegi Do je prelistavala
neki asopis. Berni je buno otvorio konzervu piva i direktno iz konzerve otpio jeda
n gutljaj.

"Gee, Ed, u tvojoj kui ne mogu da se nau ni pristojne a e! Ne Riki, ne sla em s

e. Sistem Megamultipleksa je velika novina. Pitaj svog oca kakav je intelektualn
i napor bio potreban da se on izmisli. Nije novo samo sredstvo. To je jedan potp
uno nov nain razmi ljanja o stvarima. Tvoj otac je morao i da izmisli pone to nove ma
tematike da bi mogao da upotpuni projekat. To ne to znai. Zaista otvaramo novi put.
.."
Bernijeva elja da se utrpa Edu Barnsu pri svakom komentaru novog dela poel
a je ve pomalo da ljuti sve prisutne. Riki je osetio reakciju u vazduhu i poeo je
da se esti.
"Izvini Berni, te stvari ja znam. Tata koji je ovde, o tome mi je prilino
priao, pa te molim da veruje da znam matematiku dovoljno da bih mogao da procenim
barem naela i osnovne zamisli projekta. Ali to ba ni ta ne znai. ta misli , koliko e lj
di biti u stanju da proui projekat? Ja ka em da e to biti samo malobrojni, posebno p
ripremljeni in enjeri i matematiari. Nije stvar u tome. Ti govori o manje od jednog
na hiljadu od stanovni tva Sjedinjenih Amerikih Dr ava i mo da o manje od jednog od mil
ion svetskog stanovni tva. Ovaj intelektualni napredak e biti od znaaja za manje od
pet miliona lica na celom svetu, a to ne znai ba ni ta. Dru tvo se tako ne menja. Veina
ljudi nee primetiti gotovo ni ta. Nastavie da telefoniraju, da alju telegrame, da pi u
, da itaju novine ili knjige i jednostavno e im biti ne to malo olak ana komunikacija.
Ali nee znati radi ega. Snosie vee rizike, jer od sada pa nadalje e postojati jedan
jedinstven sistem koji prenosi, menja pravac i upravlja svim ovim komunikacijama
, dok je pre postojao telefonski sistem koji je mogao da ode doavola, a da to ne
smeta televiziji, jedna telegrafska mre a, koja je mogla da prekine sa radom, a da
ne blokira vojne veze ili oda iljanje listova sa jedne na drugu obalu. Sada e sve
biti u jednom d aku i ukoliko Megamultipleks prestane da radi Amerika e zanemeti. B

ie bez komunikacija. To je rizik kome idemo u susret, a ti govori o napretku. Zar

je to napredak koji elite da postignete?"
Posle ove duge tirade Rik je te ko disao. Vi e nije gledao Berni Zlota, do k
oga mu nije bilo mnogo stalo, ve svog oca. Pla io se da ga je suvi e kritikovao i oeki
vao je reakciju.
Zlot je ve zinuo da odgovori, a D on Do je promrmljao:
"Nisi ba ovla ten da ovakvim tonom kritikuje svog oca, Rik."
Ali Veliki Ed Barns ih je prekinuo, u av i na silu u razgovor dubokim, nezai
nteresovanim i mirnim glasom.
"Saekaj trenutak Riki. Izgleda mi da ti pogre no uop tava ."
Rik Barns se zacrveneo; s obzirom na njegovu strunu spremu, to je bila na
jo trija i najuvredljivija kritika koja je mogla da mu se uputi. Njegov otac je na
stavio:
"Ti tako govori kao da niko nije mislio da napravi analizu sigurnosti rad
a Megamultipleksa i da izrauna verovatnou kvara i gre ke. Iako se sa tim nisi direkt
no upoznao, mo e dobro da zamisli da su ovi prorauni nainjeni i da je projekat namenje
n cilju da garantuje da op ta sigurnost ne bude manja od ove u postojeim sistemima.
ta vi e, novi jedinstveni sistem e biti za oko deset puta sigurniji od tradicionaln
ih sistema."
Rik je od svog oca nauio da na primedbe odmah odgovara.
"OK, tata, OK, verujem. Ipak mi predoseaj jasno kazuje da se u jedinstven
om sistemu kvarovi ire opasnije nego to bi to bilo u mnogim vi e ili manje nezavisni
m sistemima."
U tonu Velikog Eda se ve mogao osetiti traak ljutnje.
"Sranje, sine moj. Budi spokojan, jer smo o tome vodili rauna. Radije da
prodiskutujemo ono to si rekao o novom dru tvu. Ti ovde pravi utopistiku gre ku..."
Rik je opet pocrveneo.
"...Rekao bih da ne treba brkati sadr aje koje elimo da prenesemo sa sredst
vima koja upotrebljavamo za njihovo preno enje. To su sasvim razliiti problemi. Ima
ve desetak godina kako svuda unaokolo govorim koje su vrednosti i aktivnosti koj
e mogu da poslu e da se istaknu najbolji ljudi, i verujem da sam te dovoljno zatro
vao mojim idejama. Ali i ti sam si prilino dobar primer. Svi primeujemo da si mnog
o drugaiji od ostalih mladia iz tvoje generacije. I sve ono to sam uspeo da postign
em bilo je to da utiem na nain koji sam smatrao pravilnim na jednu jedinu linost, n
a tebe. Ovo je jo manje od onog cilja koji si ti pre kritikovao, kada si rekao da
niemu ne slu i da se pobolj a kultura pet miliona lica na celom svetu. Jedan je mnog
o manje od pet miliona. Pa ipak, ja se nisam ograniio da budem samo projektant. N
apisao sam popularne knjige, govorio sam na televiziji, poduavao sam. Svoje ideje
nisam dr ao u tajnosti. Vidi Rik, bitka koju bi ti eleo da vodi je dobra bitka, ali
je izgubljena na poetku. Vrlo je te ko uticati na veliku masu ljudi. Ne mo emo mi da
odluimo o putevima razvoja stanovni tva. Vei deo sveta, mo da sluajno sam odluuje o onom
e to eli, ako samo eli da se vrti ukrug, da prisustvuje sportskim takmienjima i da s
lu a pesmice i programe kviza. Tu nema mnogo da se razgovara. Jedina stvar koju mo e
mo da uinimo je da uinimo sredinu malo povoljnijom."
Rik je bio potresen i nije odmah odgovorio, pru ajui tako mogunost D onu Dou d
a se konano ubaci u razgovor pomirljivim tonom.
"Zaista bi trebalo da ima vi e poverenja u svoga oca Rik, kao mi koji veruj
emo u njega. Ti si sposoban mladi, ali ne sme da zaboravi da je on jedan od najveih i
vih naunika. Misli li da on nije razmi ljao o svim tvojim primedbama? A zatim, uo si,
jedino to se mo e uiniti je da se pomogne Ijudima da budu ono to ele. ini mi se da u s
tavu tvog oca ima mnogo po tovanja za ljude. Nije li tako, Ed?"
Rik se brzo oslobodio njegove intervencije.
"D oni, o kojoj slobodi govori ? U svakom sluaju, ne verujem da tata ima potr
ebu za tvojom pomoi u ovom razgovoru."
A zatim se odmah obratio svom ocu:
"Tata, dobro zna da ne elim da budem suvi e kritian. Ipak, ti si me nauio da n
emam mnogo poverenja u ljude, samo zato to ih bije neosporan glas velikih naunika.
Ono to elim da ka em jeste da bi ovo bio as da se primeni ne to od dobre nauke na ljud
sku ma ineriju. Razvili ste toliku tehnologiju da biste proizveli toliko govnarija
, ne bi bio veliki problem da se izmisli tehnologija oveka. A zatim nee mi valjda r

ei da sada nji uslovi zadovoljavaju veinu i da se ne mo e ni poku ati da se promene? Dok

radimo na tome da stvorimo nove budue uslove, trebalo bi da pripremimo svet da b
ude zadovoljan novim uslovima. Zar ne?"
Veliki Ed se popustljivo nasme io svom sinu.
"Pobogu Rik, ovu zamisao da se ljudi pripreme da budu sreni pod izvesnim
buduim uslovima je izbacio Skiner pre vi e od dvadeset godina, a ve onda je bila sta
ra vi e od jednog veka i nije znaila mnogo. A tvoje fraze o tehnologiji oveka nemaju
mnogo smisla."
I Rik se nasme io, zadovoljan jer odnos sa njegovim ocem nije zapao u kriz
u, ali ipak nije bio ubeen.
"Tata, neu to moi da ti poka em, ali tvoja shvatanja zaista zaudaraju."
Pre nego to je D on Do uspeo da ponovo ukori Rika za njegovo ophoenje sa tak
o malo po tovanja, Ed je ustao:
"Prijatelji i rodbino, ve smo dovoljno kasno ostali, a sutra ujutru moram
da uhvatim avion u sedam. Hajde da se bacimo na na e slamarice."
Svi su ustali i krenuli ka vratima, pozdravljajui se, alei se i tap ui se po r
amenu.
Marsija Do je pomazila Rika po obrazu.
"Sve ono to govorite je daleko iznad moje pameti. Ipak mislim da si zaist
a divan, Rik. Ali i Veliki Ed je vrlo aroban."
D on, Pegi i Berni su ve bili iza vrata i njihove siluete su se jedva razaz
navale u noi bez meseine. Iznenada je tamu presekao snop jarke svetlosti i grupica
je bila zapljusnuta intenzivnom svetlo u nekog reflektora.
Iz mraka se zauo mu ki glas:
"Izvinite to vas osvetljavamo, ljudi! Da li je ovde sve u redu?"
Reflektor je bio montiran na vrata ca velike sive karoserije automobila, s
a koje je si ao korpulentan ovek, koji je nosio kaubojski e ir, sa uperenim velikim au
tomatskim pi toljem kalibra 45. Veliki Ed je po urio da izae da bi video ta se de ava i
oslovio je nepoznatog:
" ta radimo ovde? Igrate li se kauboja?"
Korpulentni se nije zbunio.
"Ovo nije igra gospodine. To je graanska slu ba: mi smo policajci. To je do
brovoljna slu ba, koju mi besplatno nudimo zajednici. Verovatno znate da ovaj deo
sveta nije vi e siguran kao to je bio nekada, a policijskih patrola nema nigde. Zbo
g toga sami obavljamo nono patroliranje. Ja sam Ken Vojik i radim na Ol - Stejtu,
u osiguravajuem dru tvu u Dajrenu. Ovo je Vejli Stivens iz Ju nog Norvoka."
Pokazao je oveka koji je sedeo na levoj strani automobila i dr ao karabin u
rukama i koji je sa dva prsta dodirnuo obod svog e ira u znak pozdrava. Onda je na
stavio:
"Gospodo, ba smo dobro dru tvo. Dvadeset i etiri para. U svakoj smeni patrol
iramo celom zonom Grinvia, pa sve do Brid Porta. Uvek spremni. Mo emo li da se nadam
o da emo da zavrbujemo nekog od vas u na e snage? Vi ste doktor Barns? Nadamo se do
ktore da vas nismo uznemirili."
Ed ga je upitao:
"Imate li zvanino odobrenje za va u organizaciju?"
Ken Vojik se osmehnuo:
"Nemamo nikakvo odobrenje, doktore. A kome bi to moglo da poslu i? Nije na
m trebalo odobrenje kada smo popravljali na e puteve, kada smo organizovali privat
nu po tansku slu bu, kada smo organizovali samostalnu slu bu da bismo uklonili neistou.
To su sve stvari koje bi trebalo da obavlja grad ili okrug, ali niko o tome ne v
odi rauna. Savezna vlada daje pare lekarima ili naunicima, bez uvrede, doktore Bar
ns. A za javne slu be niko ne brine, tako da smo mi preuzeli brigu o tome. Ne dozv
oljavamo da se u na im zajednicama pojavljuju delikti i prljav tina, i sada ve jasno
i glasno ka emo da emo naterati od sledee godine Slu bu prihoda i poreznike da pojedu
svoje formulare. Mi smo sami sebi dovoljni."
Berni Zlot je ra irio ruke, pozdravio se brzo i uputio se svojim kolima.
D on Do je pri ao policajcu i poeo da ga ispituje o organizaciji, odobravajui
njegove odgovore sa izrazom novovernika.
Eva, Ed i Rik Barns ponovo su se pozdravili i povukli u kuu. Niko od njih
nije eleo da bilo ta primeti na raun policajaca.

8. PREKR TENE NOGE ALBERTA M. ENDLERA

Prekr tene noge Alberta M. endlera odskoile su u trzaju, a njegova dugaka sto
pala, obuvena u cipele od crne rupiaste ko e, pala su kao maljevi na pisai sto Berni
ja Zlota.
endler je naslonio glavu ukra enu srebrnastom kosom na meki naslon naslonjaa
i upitao je:
"Berni, ta znai ova ruska kriza? itao sam samo novine, a one malo ta ka u. ta s
i uo iz Va ingtona? Da li postoji mogunost otvaranja novih tr i ta za nas?"
Berni je nainio va no lice.
"Ne mo e se jo ni ta rei, Al, ali rekao bih da ne. To ti je jo jedan tipian prim
er sovjetske dezorganizacije. Mi smo znali ve vi e godina da su Rusi centralizovali
celokupnu administraciju i planiranje svih sovjetskih socijalistikih republika u
velikom raunskom centru u Moskvi. Kako se to moglo i pretpostaviti, oni su lo e ko
pirali ono to smo mi uradili u Va ingtonu. A sada je svo ubre isplivalo na povr inu. C
entar je prestao da radi, a sovjetske republike su ostale bez kontrole, bez ikak
ve uprave. Po onome to znamo, u svakom provincijskom gradu - od Kijeva do Vladivo
stoka - ponovo e se upotrebljavati deje raunaljke, a u takvoj situaciji, uop te ne ve
rujem da bi za nas postojale vee mogunosti za prodor na to tr i te od onih koje su ran
ije postojale."
endler se zadovoljno smejao:
"Pa dobro, Al, sreom to je njihova propast, a ne na a. Zaboga, neki dan sam
na ao na tavanu novine iz 1958. godine, koje su bile prepune lanaka strunjaka unezv
erenih zbog injenice to je Rusija Sputnikom pre la u vostvo i to neemo vi e biti u stanj
da odmaknemo russkis-ima. Ti profesionalni proroci su prava ubrad."
Dok su razgovarali, saobraajna buka praena zvukom sirena i truba, postajal
a je sve vea. endler je rekao:
"Zatvori taj prozor, Berni. Zar ne uje buku to dopire spolja? Prosto je nev
erovatno da se uje tako jako ak ovde na etrdeset petom spratu."
Berni je klimnuo glavom.
"Dobro je zatvoren, AI, a ima i dupla okna. Napolju mora da je zastoj u
saobraaju, ba king size. Ovde postaje sve gore. Neki dan sam oti ao do Kvinsa, u Ope
rativni saobraajni centar Njujorka, i Rokfelou, novi komi ner, mi je pokazao svetleu
maketu koja mu daje podatke o zastojima u saobraaju. Zna : crvene kontrolne lampic
e u svim ulicama gde se napravila gu va. Pa dobro, cela maketa bila je boje krvi,
sav grad je bio blokiran. Zatim sam upitao Rokija: 'A sada, emu vam slu e te inform
acije?' Odgovorio mi je: 'Niemu. ta da uradimo sa njima? Kad se to desi, desi se.
Ali bar znamo da je uzaludno da poku amo da se vratimo kui, pa ekamo da se gu va raskri
. Za sve nas ta maketa je veoma korisna.'"
endler se kratko i resko nasmejao.
"A kakve su vesti iz Japana, Bernarde? Zar nismo odluili da idemo u Tokio
sledeeg meseca?"
Zlot je ka iprstom prevukao preko nekoliko redaka na dugakom listu ispisano
m teleksom.
"Rekao bih da emo morati da odlo imo putovanje. Od pro le nedelje svi u Tokij
u rade u tri smene od po osam sati. Fabrike, kancelarije, duani. Nisu uop te vi e mog
li da se miu u celoj Tokiohami. Ovde se ka e da je jue streljano ne to trgovaca i indu
strijalaca koji su dr ali otvoreno van svog reda. Bolje je da saekamo da se situaci
ja normalizuje. U suprotnom rizikovaemo da odemo tamo i da vidimo da su na i dopisn
ici ubijeni, ili da je njihovo radno vreme tek kroz sedam dana."
endler je stavio ruku na uvo. Saobraajna buka je postajala sve zaglu nija.
"Isuse, Berni, ne uspevam ni da shvatim o emu, do avola, govori ! ta rade nap
olju?"
Sa naporom su otvorili jedan od velikih prozora uokviren te kim duralumini
jumom i odmah ih je zapahnuo sladunjavi smrad izduvnih gasova i buka motora i tr
uba, kao neki vrst predmet.
endler je mirno gledao prostranstvo crvenih i belih svetala automobila. B
erni Zlot je poeo da se nervira.
"Zatvori taj prozor, Al. Ne mogu to da podnesem. Tri godine kako sam ovd

e nisam ga nikad otvorio."

endler nije poslu ao Bernija; pobesneo je, gurnuo je sa svog stola pritiska
hartije, pera, ramove sa slikama dece i poeo je besno da baca sve predmete dole n
a ulicu, psujui nepoznatu gomilu.
endler je pogledao Bernija zabrinuto, kao to se gledaju ludaci, i odluno je
zatvorio prozor.
"Bolje je da ga zatvorim, Berni. Spolja dopire gadna hladnoa."
Naje ili su se u sobi koja se odmah ohladila zbog ledenog i prljavog vazdu
ha koji je u ao spolja za ono nekoliko trenutaka.
9. I U DEVEDESET ESTOJ ULICI SAOBRAAJ JE ZASTA
O
I u Devedeset estoj ulici saobraaj je zastao. D ef Roberts je posmatrao nepo
kretne kolone automobila kroz prozorska okna svog stana na sedmom spratu. Liile s
u na lepljivo tutkalo prosuto po ulicama, koje se uhvatilo i stvrdnulo. D ef se ob
ratio svojoj eni:
"Honey, veeras e biti bolje da krenem sat ranije. Inae, sa ovim saobraajem n
e mogu da se nadam da stignem na vreme na svoju smenu do Kenedija. tavi e, bie bolje
da telefoniram, da bih mogao da zakasnim."
Podigao je slu alicu i ne gledajui okrenuo broj svoje kancelarije na kontro
lnom tornju interkontinentalnog aerodroma D ona F. Kenedija u Njujorku.
Snimljeni glas se javio posle desetak sekundi:
" ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam
je. Niste dobili..."
D ef je obesio slu alicu i poku ao ponovo. Ponovo se uo glas:
" ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo..."
Ponovo je podigao slu alicu i poku ao.
Sad se glas nije javio, ali brzi i ponovljeni zvuni signal zauzete linije
napunio mu je u i. Uzeo je debeli kaput, rukavice podstavljene krznom i veliku ka
pu sa nau nicama i uputio se ka vratima, doviknuv i eni:
"Honey, pozovi ti kancelariju i zovi sve dok ih ne dobije . Izgleda da ni
telefoni ne rade. Ja idem."
Iza ao je zalupiv i vratima, ne saekav i odgovor. Kada se na ao na ulici ostao je
dugo naslonjen na svoj automobil. Beskorisno je bilo da poku a da ga pokrene, jer
u koloni zaustavljenih automobila nije bilo meuprostora u koji bi mogao da se po
nada da se ubaci. Konano je dugaka zmija automobila poela da puzi. D ef je uskoio u ko
la, pokrenuo ih je i nasilno se ubacio u lagani tok, na ta su automobilisti, koji
ma je presekao put, ljutito trubili. Ubrzao je koliko je god mogao, ne obraajui pa n
ju na tupi zvuk udarca iza njegovih lea.
Otpoeo je svoj lagani hod isprekidanim koenjem, zvucima sirene, psovkama.
Posle jednog sata vo nje jo nije napustio ostrvo Menheten, a lica onih koji su sede
li u drugim automobilima, od kojih se samo malo udaljio i koji su stalno bili uz
njega, postajala su mu bliska.
Posle itave venosti spazio je u daljini sna ne eline lukove mosta prema kome s
e kretao, ali posle nekoliko trenutaka opet se zaustavio. Jedna telefonska govor
nica na trotoaru podsetila ga je da mora da obavesti svoje kolege da e zakasniti,
sada neizbe no jedan sat, mo da i dva.
Odluio je da napusti automobil i da ode do javne govornice. Drhtavih ruku
, zbog urbe, okrenuo je broj kontrolnog tornja. Sada je do njega dopirao snimljen
i glas deformisan i gotovo nerazumljiv, ali poruka je bila ista.
" ao nam je. Niste dobili vezu..."
Spolja ga je dozvao zvuk sirene. Saobraaj je krenuo, a ispred njegovog za
ustavljenog automobila bila je praznina, koju su drugi automobilisti popunjavali
, jedva zaobilazei. Popeo se u auto i pokrenuo ga sa te koom. Zagrejani motor je pro
kuvao. Uspelo mu je da krene, ne obraajui pa nju na gnevne poglede, i da postigne br
zinu od nekoliko desetina kilometara na sat, ali je malo kasnije opet stao. U au
tomobilu koji je stajao pored njegovog neki aljivd ija srednjih godina podigao je r
uke, pretvarajui se da je oajan, i nasme io mu se. D ef ga je mrzeo.

10. NA VELIKOM ZELENOM EKRANU

Na velikom zelenom ekranu svaka svetla takica, koja se polako kretala, bi
la je praena oznakom, sastavljenom od slova i brojeva, koja je pokazivala broj le
ta koji ga je sledio za vreme letenja. Takica koja se zvala UA5367 suvi e se pribli a
vala svetleoj maketi koja je predstavljala Super D ambo EA2343.
D ord Ving je primetio opasnost dok je razgovarao sa Pan Amerikenom 1111 ko
ji je stizao iz Londona:
"Pan-Am 1111 dobro ide tako. Mo e slobodno da aterira . Gotovo."

Promenio je frekvenciju.
"Junajted 5367 vrati se na kotu 2000 metara i nastavi prea njim pravcem. Za
pamti ovo to ti ka em i nemoj da se odu evljava , ionako e morati da ostane tamo na vrhu
omile kru ei bar pola sata. Proma i li jo jedanput, ii e na raport."
Ponovo je promenio frekvenciju.
"Napred; ateriraj. Moavk 643. spusti se za jedan nivo i produ i tako. Pist
a je tvoja."
Potom je nastavio da menja frekvencije, svaki put se obraajui drugom pilot
u:
"Istern 2343 spusti se za jedan nivo i ponovo poni da kru i ."
"Vestern 3242, kako stoji sa gorivom? OK, spusti se za dva nivoa sa prav
cem 270. Dajem ti prednost i bie za etvrt sata na zemlji. Mo e li?"
"Istern 3242. Isuse, ispravljam se. Hou da ka em Istern 2343. Istern 2343 r
ekao sam da sie za jedan, a ne za dva i zapamti da se nalazi u radijusu od 20 milja
u ovom trenutku. Pazi da ne zae u jugozapadni koridor."
"Junajted 0167 nek ti motori ne rade na minimumu. Ponavljam: nareenje je
da povrati brzinu i da se gubi . Ko vodi rauna o tome to u Nju D ersiju uju suvi e veliku
buku? Ovde nas ima suvi e i ti si upravo prekobrojan."
U tom trenutku na ekranu su se pojavile dve nove takice, sa oznakama AA54
36 i EA3199. D ord Ving kao da je probio svojim krupnim palcem dugme interfona i poe
o je da urla.
"Kontrola! ta radite kog avola? Ve se brinem o dva aviona preko onog to je d
ozvoljeno pravilom, a sada mi ih aljete u parovima! Predajte bar Istern 3199 Bobu
Koneliju. A gde mi je smena? Robert je trebalo ve da bude ovde pre 36 minuta."
I glas iz kontrole sa interfona je bio uzbuen.
"Budi strpljiv, D ord . Bob ima etiri aviona vi e od tebe. Izgleda da smena ne
mo e da doe dovde. Neki su telefonirali. O D efu Robertsu nema vesti. Dr i se vrsto. Ako
nema mesta vratiemo ponekog."
Ving obrisa znoj sa ela gornjim delom ake.
"Ameriken 5436, ostani na koti i manevri i za 25 stepeni ulevo."
"Istern 3199, ko te je poslao ovamo? Za tebe nema mesta. Nareuje ti se da
leti u pravcu Logana. Jesi li razumeo? Idi u Boston. Zatra i plan leta od nekog dr
ugog. ta znai da sada dolazi iz Logana? Ko te je tamo poslao? ta je bilo? Gotovo dva
sudara sa privatnim mlaznjakom i nekim vojnim avionom? OK, doi i ti da nam se pr
idru i . Nije ti isteklo osiguranje, zar ne?"
"Vestern 1663, dobro je tako. Mo e da sleti . Gotovo."

D ef Roberts je naglo dao gas, ali se automobil ispred njega koji je iznen
ada krenuo naglo zaustavio. D ef nije mogao na vreme da zakoi i naleteo je na njega
svom snagom. Prvo to je video im je iza ao, bili su oblaci pare koju je stvorila vo
da iz probijenog hladnjaka koja se razlivala po ledenom trotoaru.
Opsovao je glasno i, napu tajui dva isprepletena automobila, otrao da zamoli
nekog iz automobila koji su se nalazili ispred da ga prebaci do aerodroma Kened
i. Hladno su ga pogledali, ne spustiv i ak ni stakla na prozorima.
D ef je shvatio da tog dana ne mo e da stigne na posao. Krenuo je pe ke, ali g
a je odmah zaustavio ovek na koga je naleteo, i napao ga:
"Gde misli da ode , kukin sine? Naneo si mi po tenu tetu! Hoe da ostavi svoj au
obil? ta je? Da li je ukraden?"
Poeli su da se biju i pali su na zemlju; a smrznuti sneg, na ivici ulice,

kripao je pod njima.

Posle etiri sata D ord Ving, rastrojen, jo je sedeo na klupi pogleda uperenog
na ekran radara, koji mu je igrao pred oima.
"Junajted 3411, spusti se za jedan i nastavi da kru i sa radijusom od dvade
set milja."
"Transvorld 4311, mo e slobodno da sleti . Samo tako napred. ta ka e ? Jo si na 30
0 metara. A za to? Oh, Isuse, moja gre ka. Hteo sam da ka em, dole za jedan i kru i."
Vratio se ponovo na prea nju frekvenciju.
"Junajted 3411, zanemari prethodnu poruku. Hteo sam da ka em da mo e slobodno
da sleti . Samo tako napred. Kako ne mo e vi e? Jasno je da je prethodna poruka bila p
ogre na. Kuda si hteo da se spusti , pod zemlju?"
Potrebno je bilo etiri minuta da se ispravi njegova gre ka. Ali u meuvremenu
, ostavio je bez uputstava etvoromotorni mlaznjak Aeroflota, koji je nastavio da
leti pravcem koji mu je poslednji dat. Ruskom pilotu nisu bile bliske amerike kon
trolne procedure, a tek je drugi put leteo u tom pravcu. Pjotr Sergejevi Nekrasov
se pona ao kao to bi to radio da se na ao u istim uslovima u fazi ateriranja na neko
m sovjetskom, mnogo manje natrpanom, aerodromu. Izgubio je kotu i pripremio se d
a aterira vizuelno.
Suvi e kasno je primetio da nije dobro odluio. Jedan tromotorni mlazni avio
n, koji je tek uzleteo, projurio je nekoliko desetina metara ispod njegovog trup
a. Prestao je da gubi kotu i frenetino je nastojao da tra i uputstva sa tornja.
Posle dvadeset sekundi jedan DC-10, i on tek to je uzleteo, zahvatio je r
ep sovjetskog etvoromotornog mlaznog aviona i klupe dva aviona u plamenu palo je n
a tle, zahvativ i jednu elektrinu liniju od 380 kv, prekinuv i je.
Automatski aparati elektrine mre e Sever-Istok, koji odmah reaguju na kratk
i spoj, stupili su u akciju iskljuiv i je iz op te mre e, napajajui paralelne, ve preopte
reene linije, a i ove su bile iskljuene iz automatske za tite. Pokrenut je lanani pro
ces i u vremenu od tri sekunde sav istoni deo Sjedinjenih Dr ava, nastanjen sa 87 m
iliona Ijudi, ostao je bez elektrine energije, a da nijedan operator nije imao ni
najmanju mogunost da interveni e.
11. SEKRETAR SPECIJALNOG PREDSEDNIKOVOG POMON
IKA
Sekretar specijalnog predsednikovog pomonika napisao je svojim itkim rukop
isom u zaglavlju belog lista:
"3. februar 1994."
Njegovo naliv-pero bilo je povezano sa osetljivim elektronskim ureajem ko
ji je merio njegovo pomeranje i prenosio vrednosti repetitoru. Istog trenutka su
se ti simboli pojavljivali na papirnoj traci koja je tekla na stolu pored mesta
predsednika Vernona. Sekretar je nastavio da pi e:
"Sazvan je vanredni sastank, na zahtev predsednika D ejms L. Vernona, radi
razmatranja mogunosti ostvarivanja programa pru anja pomoi inostranstvu."
Predsednik Vernon je pogledao jedno po jedno lice ljudi koji su sedeli o
ko velikog okruglog stola: lanovi vlade, nekoliko generala i admirala, pretrpani
zvezdicama na epoletama i vanredni savetnici - Kejzer, ekonomista, Vuds, sistema
tiar, i endler, predsednik Megamultipleks Korporej na.
"Gospodo. Vi znate da je pro lo ve mnogo godina od kako je ova republika uk
inula svaki program pomoi inostranstvu. Neki misle da je upravo zahvaljujui tome a
merika ekonomija mogla da se ponovo podigne, to je diskutabilno i sada nas ne inte
resuje.
Razlog zbog koga smo se ovde okupili jeste hitan zahtev za pru anje pomoi k
oji je uputila japanska vlada. Nije re o ekonomskoj pomoi. Oni tra e hitnu intervenc
iju koja bi se sastojala od grupe strunjaka i kontingenta uesnika ekspedicije, ije
karakteristike treba tek da budu definisane. Za tu priliku sam pozvao i tri eksp
erta koji su ovde prisutni i koji su vam isuvi e poznati da bih morao da ponavljam
njihove kvalifikacije: Kejzer, Vuds i endler. Ukratko, stanje u Japanu je sledee:
Grad - ili bolje, spoj gradova Tokio - Jokohama, danas poznat kao Tokioh
ama, dostigao je broj od trideset miliona itelja i, jednostavno, ne mo e vi e da funk

cioni e. Uprkos odluci da se crpu sve zalihe od tri smene dnevno, zagu enje u saobraa
ju je preveliko. Ni ta se ne pomera, nema komunikacije, snabdevanje visi o koncu.
Zalihe u gradskim magacinima su dovoljne za manje od 24 asa.
Bio bi dovoljan bilo kakav sluajan zastoj, pa da milioni ljudi ostane gla
dno. Jasno je da ne postoje jednostavna sredstva koja bi to spreila.
Japanska vlada tra i od nas strunjake za transport, organizaciju, vazdu ne mo
stove, logistiku, jer predviaju ono najgore. Oni sede na klasinom buretu punom bar
uta. Poznate su im studije Keja Vudsa, koji je ovde prisutan, a koji je ve pre mn
ogo godina, pomou svojih raunara predvideo krizu prenaseljenosti. Ukratko, pitaju
nas ta treba da ine. Oni znaju da Njujork, ili bolje spoj gradova Bos Vo , broji 50
miliona itelja, od Bostona do Va ingtona, a ne izgleda da je u opasnosti, pa ele da
znaju kakve su to na e organizacione tajne. Za sutra ujutru sam sazvao sve predsed
nike op tina Bos Vo a, ali pre toga elim da ujem va e mi ljenje. Pre nego to legalizujemo
a u akciju moraemo da dobijemo saglasnost Kongresa, ali ja elim da saznam odmah o emu
bi trebalo da se izjasni sazvani Kongres. Gospodo, ta mo emo da pru imo Japancima? M
r Kejzer, koliko bi to ko talo? Profesore Vuds, kako emo to organizovati? Al endler,
koliko naunika mo e da nam stavi na raspolaganje? Na e generale pitam: od trenutka kad
a budete uli kakve su potrebe, koliko e vam vremena biti potrebno da pokrenete va a
odeljenja?
General D ekson je otpoeo odmah:
"Gospodine predsednie, tra im ovla enje da izlo im kakve su na e logistike pote ko
re rego to se opi u planovi koji bi mogli da ih zanemare."
D ekson je jedva zavr io reenicu, kad se cela ovalna sala na la u mraku. Nekoli
ko desetina sekundi niko nije progovorio. Tek kada su se svetla ponovo upalila,
slabija no pre, a svetlei natpis EMERGENCY LIGHTING se pojavio u okviru maslinast
e - kaki boje, kako bi podsetio na svoje pripadni tvo vojnikom svetu, ponovo su se
zauli glasom. Prvi koji je uzeo re, bio je predsednik Vernon:
"D eki, raspitaj se ta se desilo."
Sekretar sekretara specijalnog predsednikovog pomonika je sa telefonskim
slu alicama na u ima slu ao poruke iz spoljnog sveta. Promrmljao je ne to sekretaru spec
ijalnog predsednikovog pomonika, koji je napisao svojim elektronskim naliv-perom:
"18.35 asova. Nestanak elektrine struje prouzrokovan je blackout-om kojim
je zahvaena cela oblast Kolumbije."
Predsednik Vernon je proitao glasno poruku i dodao:
"Izgleda da i mi imamo svoje probleme. Da vidimo kako emo re iti ovaj, pa em
o tako moi Japancima da damo jo jedan savet."
Sme io se.
Diskusija se nastavila. Al endler je rekao:
"Mr. President, u normalnim uslovima mogao bih da stavim na raspolaganje
tim od dvadesetak najboljih strunjaka svetskog glasa."
Predsednik se i dalje sme io:
"Produ i, Al, ionako znamo da uslovi nikad nisu normalni. Izbegnimo tu kuk
njavu."
Al endler je neumoljivo nastavio:
"Sada su na i najtalentovaniji ljudi potpuno zaokupljeni izradom Megamulti
pleks sistema, kojim su zahvaene tri etvrtine nacije. U roku od etiri meseca ovaj s
istem treba da bude dovr en, jer koristi e biti tek kada u sistem budu ukljuene sve
postojee veze. Odstraniti sada ljude od ovog posla znai prouzrokovati ka njenja. Sva
ki ovek, koga u uzeti, prouzrokovae zaka njenje od jedne do dve nedelje. Stojim na ra
spolaganju u okviru ovih granica."
Predsednik Vernon je rekao odlunim tonom:
"OK, ovde se nalazimo upravo radi ovakvih proraunavanja, a izai emo sa ovog
sastanka sa najprikladnijim odlukama. Kej, daj neku hipotezu projekta."
Sekretar specijalnog pomonika pribli io je svoju glavu glavi svoga sekretar
a, a potom je odmah napisao:
"18.40 asova. Obave teni smo da su potpunim mrakom zahvaene dr ave Ilinois, Mii
gen, Ohajo, Pensilvanija, Njujork, Konektikat, Rod Ajland, i Masausets. Nemogue je
predvideti kada e biti uspostavljeno napajanje elektrinom energijom, ali je sigur
no da to nee biti pre nego to protekne 48 asova."
Predsednik Vernon je ponovo naglas proitao poruku. Nije se vi e sme io.

"Gospodo, ovo ka em bez ironije bilo bi bolje da mi zatra imo pomo od Japanac
a. Od ovog trenutka predmet na eg sastanka je izmenjen i glasi: hitne mere za otkl
anjanje krize Istone obale od 3. februara hiljadu devet stotina devedeset etvrte g
odine. Oskare, premestimo skup u na u operativnu salu. Organizuj to! Sastanak je o
dlo en za deset minuta."
Specijalni predsednikov pomonik je aktivirao interfon koji je imao na sto
lu, i brzo poeo da izdaje nareenja. Svi su ustali. Iza velikih klizeih vrata stajal
i su u pripravnosti brojni vojni policajci u uniformi, koji su pratili svakog od
prisutnih do liftova obojenih isto tako vojnikom maslinasto-kaki bojom, pa sve d
o sale u podzemlju. U 18.49 sastanak je nastavljen u novom sedi tu. Sada su svi se
deli u polukrugu ispred velikog ekrana, pored koga je neki general sa dve zvezdi
ce na ratnoj uniformi bio spreman da pokrene komande.
D . L. Vernon je naredio:
"Poslednja obave tenja na ekran."
General sa dve zvezdice je pritisnuo seriju dugmadi, a ekran se ispunio
jasnim svetleim slovima:
EKIPE ZA ODR AVANJE KONSOLIDEJTID EDISONA KRENULE SU HELIKOPTERIMA U IZVIAN
JE
USKORO EMO REFERISATI O POKU AJIMA STAVLJANJA U POKRET POJEDINANIH MRE A U ILI
NOISU MIIGENU NJU JORKU KONEKTIKATU MASAUSETSU POMOU NAPAJANJA IZ TERMIKIH I/ILI NUK
LEARNIH CENTRALA - KOMPLETNA ORGANIZACIJA CIVILNE ZA TITE JE U STANJU PRIPRAVNOSTI
SAEKAJTE RADI SAOP TENJA CIVILNE ZA TITE
Dok su ostali jo itali natpis na ekranu, D . L. Vernon je ponovo naredio:
"Dajte mi Filipsa iz Civilne za tite."
U istom trenutku ekran se ispraznio, a potom o iveo slovima koja su se poj
avljivala brzinom od deset slova u sekundi:
PORUKA DIREKTORA CIVILNE ZA TITE
ZATRA IO SAM OD PREDSEDNIKA VERNONA DA PROGLASI VANREDNO STANJE NA CELOM P
ODRUJU ISTONO OD MISISIPIJA...
Predsednik Vernon je glasno rekao:
"avola je tra io. Dajte mi Filipsa, molim vas."
...HLADAN TALAS POLARNOG VAZDUHA KREE SE U PRAVCU ISTONO OD MIIGENA BRZINOM
OD SEDAMDESET KILOMETARA NA SAT - OEKUJU SE SNE NE OLUJE NA CELOJ ISTONOJ OBALI - P
OZIVAJU SE SVI DA NE (PONAVLJAM NE... NEGACIJA) KREU NA PUT ILI DA SE SELE DA NE
BI SMANJILI POKRETLJIVOST SREDSTAVA ZA ODR AVANJE I PRU ANJE POMOI - PREPORUUJE SE NAJ
VEA MOGUA TEDNJA ZALIHA IVOTNIH NAMIRNICA BUDUI DA U SNABDEVANJU MOGU NASTATI VELIKI
ZASTOJI - NE UPOTREBLJAVATI TELEFON SEM U SLUAJU IZUZETNE POTREBE KAKO BI LINIJE
BILE SLOBODNE ZA SLU BENA SAOP TENJA - SMATRA SE DA E NORMALNA DISTRIBUCIJA ELEKTINE E
NERGIJE BITI USPOSTAVLJENA ZA 72 ASA - POTPISAO FILIPS DIREKTOR CIVILNE ZA TITE.
General sa dve zvezdice je rekao:
"Mr. President, Filips je na liniji. Stupili smo u radio vezu."
Filipsove rei izgovorene kroz nos, mirno, ule su se u celoj sali:
"Mr. President, nisam jo dobio odgovor na svoj teleks kojim sam zahtevao
progla enje vanrednog stanja. Situacija se naglo razvija. Upravo sam dobio vest da
je eksplodirala nuklearna centrala u Grejt Neku i Long Ajlandu. Izgleda da je d
o eksplozije do lo usled kvara na kontrolnim sistemima za sluaj opasnosti. Nadajmo
se da e vetar da odnese fallout ka moru, a ne u pravcu Njujorka. Zatra io sam inter
venciju vojske i mornarice kako bi se evakuisalo stanovni tvo Long Ajlanda u pravc
u Masausetsa ili u pravcu Mejna. Da li ima nareenja?"
D . L. Vernon je potpisao jedan list, dao ga generalu D eksonu i odgovorio:
"U redu, Mr. Filips, uinio sam ono to je potrebno. Upravo sam potpisao pro
gla enje vanrednog stanja, koje je ve stupilo na snagu. Pre svega obratimo pa nju na
sisteme komunikacija; ukoliko ne uspemo da izvr imo koordinaciju na ih akcija..."
Filips je nastavio:

"Mr. President, ne verujem da e biti problema. Veze sa vojskom su odline.

Izgleda da se sistem Megamultipleks dokazao. Ne znamo koliko e dugo moi da funkcio
ni e telefonski sistem bez energije."
Predsednik Vemon je pokazao rukom u pravcu Al endlera:
"endler, ti odgovori na ovo."
Al endler je zgrabio mikrofon.
"Akumulatori telefonskih centrala mogu mirno da izdr e bar 72 asa. Ako se s
truja vrati kroz tri dana, neemo imati problema to se tie komunikacija. Naravno, na
jvei deo radio-televizijskih prijemnika Istoka bie stavljen van upotrebe, ali, bar
to se radija tie, mo emo se poslu iti srednjim talasima iz Kalifornije."
Predsednik Vernon je opet dao znak endleru:
"Al, naredi neka doe neko od tvojih in enjera, bie nam potreban."
endler je odgovorio:
"Sigurno, Mr. President. Poslaemo odmah jedan na helikopter po Edvarda R.
Barnesa. Bie nam od velike pomoi."
12. SVE DO KASNO U NO
Sve do kasno u no Al endler je poku avao da stupi u vezu sa Edom Barnsom; pr
vo u laboratorijama Megamultipleksa, sa kojima nije dobio vezu, a zatim u njegov
oj kui u Vestportu, gde Ed uop te nije stigao tog dana.
U dva sata ujutru strunjaci, generali, dr avni sekretari i upravnici smesti
li su se za tu no, kako je ko mogao u prostorijama gde su bile sme tene stra e mornar
ike pe adije u Beloj kui. Niko zapravo nije spavao. Lutali su napregnuti i pospani i
z uskih soba do teleprintera, do kancelarija sekretarijata, slu ajui vesti, gotovo
uvek uzalud, nastojei da uspostave vezu sa spoljnim svetom.
Veliki Ed Barns je rano napustio veliku staklenu palatu Megamultipleksa:
oko est i etvrt. Primetio je blackout kad se iznenada ugasilo ulino osvetljenje, a
istovremeno su prestali da rade i semafori i sistem elektronskog voenja. Zastoj
u saobraaju koji je daleki uzrok blackout-a, pro irio se brzo i zahvatio je gradske
ulice i autoputeve.
U devet sati uvee Edov automobil nalazio se jo na udaljenosti manjoj od se
dam kilometara od njegove laboratorije a vi e od pedeset kilometara od njegove kue
u Vesportu. A on je bio jedan od malobrojnih koji je bio svestan ozbiljnosti sit
uacije i odluio je odmah da se vrati u kancelariju, gde e bar da zatekne elektroge
nske dizel grupe za nepredviene situacije i gde e da se nae u centru kontrolne mre e
svih postojeih veza u Sjedinjenim Dr avama. Naslutio je pre intuicijom, no razumom,
ozbiljnost situacije i oseao je odgovornost da izvr i kontrolu sistema koji je on
projektovao, kako bi ovaj nastavio da radi.
Jednim potpuno nedozvoljenim manevrom, ali praenim oseanjem dobrog graanina
, naterao je automobil izvan puta i ostavio ga na trotoaru, ne zakljuav i vrata.
Na temperaturi od petnaest stepeni ispod nule u i su mu se smrzle i poeo je
da se masira, hodajui brzo u suprotnom smeru ulicom koju je upravo pre ao sedei u t
oplom automobilu. U to doba i po takvoj hladnoi gotovo nikada nije viao pe ake na ul
icama u tim podrujima. Te veeri bilo ih je prilino i gotovo svi su i li u suprotnom p
ravcu od Edovog. Ponovo je poeo da pada sneg.
Nekoliko trenutaka nakon to je Ed poeo da hoda, sneg koji je pokrivao auto
mobile dostigao je debljinu od nekoliko centimetara. Mrlje crnog i slobodnog asf
alta ispod automobila jasno su pokazivale koliko dugo traje potpuni zastoj saobr
aaja. A bio je bez mantila. inilo mu se da je beskorisno da ga ponese sa sobom put
ujui u toplom automobilu. Oseao je bol od hladnoe i poeo je da tri da bi se ugrejao.
irom otvorene oi, kao kod uhvaene ivotinje, posmatrale su ga kroz polukru ni o
tvor na vetrobranskom staklu, koje su brisai stakla uspevali da odr avaju istim. Sve
e e je susretao vozila iji je vetrobran potpuno prekrivao sneg. Mo da su to bili na ul
icama napu teni automobili ili je re o vozaima koji su nastojali da tede akumulator i
gorivo.
Mora da je bilo malo opreznih vozaa, jer se iza veine kola stvarao beliast
dim iz izduvne cevi. Motore su dr ali upaljene, a smrad je postajao sve jai.
Ed je nastavio da tri. U petnaest do deset, sav zadihan, stigao je do svo
je laboratorije i tek tada je shvatio da e morati da se popne pe ke na sedmi sprat.

Opsovao je kroz zube, ne toliko zbog napora koji mu je jo predstojao, koliko zbo
g svoje zaboravnosti.
Laboratorija je bila sva osvetljena, a osoblje je bilo gotovo kompletno.
Ron Johanson se okrenuo kad je Ed u ao i doekao ga je klimnuv i glavnom, kao da je n
jegov povratak sasvim normalan i kao da je mogao da se predvidi. Bez komentara i
li prigodnih rei, upoznao ga je sa celokupnim stanjem sistema komunikacija. Sve c
entrale i tornjevi su radili. Napajanje u sluaju nu de je funkcionisalo na zadovolj
avajui nain. Bilo je te koa u odr avanju veze sa Va ingtonom, to je verovatno izazvano u
alim pozivima. Stigla je poruka za njega od Al endlera iz Bele kue, ali nije bilo
ba jasno ta eli. Naravno svi radio-televizijski prenosi istonih stanica u Sjedinjeni
m Dr avama bili su u prekidu. Predsednik Vernon je proglasio vanredno stanje. U Pe
nsilvaniji i Ilinoisu bilo je ozbiljnih smetnji na vezama, do kojih je verovatno
do lo iz nepoznatih uzroka.
Prostorije su se, u nedostatku grejanja, ohladile za nekoliko stepeni, p
a je Veliki Ed ponovo obukao kaput, koji je, kao to je to uvek i ne razmi ljajui inio
, bio skinuo im je u ao.
Radili su celu no nastojei da re e problem smetnji. Ekipe za odr avanje delova
le su vrlo efikasno i pravi uzroci nezgoda postajali su sve jasniji, zahvaljujui
preduzetim merama i poku ajima opravke na raznim takama sistema, sledei uputstva dob
ijena iz centra.
Da bi proverio neki proraun, Ed Barns je, kao i obino, poku ao da upotrebi s
voj stoni elektronski raunar, ali ovaj nije radio jer je napajanje elektrinom ener
gijom u sluaju nu de iskljuivalo svaku upotrebu koja nije izuzetno neophodna. Iz jed
ne fioke je izvukao runi mehaniki raunar koji je nespretno upotrebljavao. Povremeno
je ustajao i udarao nogama kako bi se ugrejao.
U sedam sati ujutru tano su utvrdili slo ene uzroke kvarova i popravka je d
obro tekla.
U sedam i deset stigao je telefonski poziv Al endlera koji je jo tra io Eda
Banrsa i javljao da je poslao po njega helikopter iz Va ingtona da ga dovede u Bel
u kuu. Ed se kratko vreme odupirao, istiui da bi njegovo prisustvo bilo korisnije u
Megamultipleksu gde bi mogao da kontroli e funkcionisanje sistema za komunikaciju
, ali je na kraju prihvatio nareenje. Dolazak helikoptera predviao se za devet asov
a. Veliki Ed je iskoristio dva preostala sata da izda detaljna uputstva Johanson
u i njegovim saradnicima. Oko devet i petnaest u neprirodnoj ti ini Menhetena napo
kon se visoko na nebu ulo brujanje motora i Ed se uputio ka terasi.
Neko ga je pretekao na asfaltiranoj platformi kojom je bila prekrivena v
isoka zgrada Megamultipleksa. Helikopter je stajao u centru utog kruga kojim je b
ilo obele eno podruje odreeno za ateriranje i za uzletanje. Propeler se jedva okreta
o, a Majk Sejmon, mlai asistent u laboratoriji, razgovarao je sa pilotom kroz otv
oreni stakleni poklopac. Ed se donekle zaudio prisustvu Sejmona. O njemu je znao
samo to da je nedavno napustio Vojno vazduhoplovstvo i opisali su mu ga kao nervi
ka i mitomana koji dosauje svim mladim sekretaricama. Eda to nije zabrinjavalo, p
a se okrenuo da pogleda Rona Johansona na stepenicama, koji mu je donosio koveg s
a dokumentima. Potom su njegovu pa nju privukli nekoliki stubovi dima, koji su se
podizali na vi e mesta sa Menhetena, i drugi koji su se nasluivali u pravcu Nju D ers
ija. Nisu se ula zvona vatrogasaca. Pogledao je dole na ulicu i video je da je pu
na zaustavljenih i napu tenih automobila. Vatrogasna kola verovatno nisu mogla da
se pomaknu i da idu da gase po are. Jedan ogroman oblak u pravcu Long Ajlanda spu ta
o se prema severu i pokazivao taku gde se nalazila termonuklearna centrala Grejt
Neka.
Uhvatio je ruku kove ia i uputio se prema helikopteru, ali scena se promenila
. Pilot je si ao na pistu i ivo je raspravljao sa Sejmonom i iznenada se bacio na n
jega terajui ga da se brzo povlai prema ivici terase. Sejmon je zastao, a pilot je
sa krikom pao dole.
Ed je poeo da tri, ali nije stigao. Sejmon se vratio istim putem, uskoio je
u helikopter, dao gas i uzleteo.
Ed se odmah zaustavio i uputio se u svoju kancelariju. eleo je da obavest
i endlera koji e, ako to eli, morati da po alje drugi helikopter. Mislio je:
"A ovaj ovde je tek prvi koga sam video da je izgubio glavu."

13. BERNI ZLOT JE POZVAO NA VEERU JEDNOG POLI

TIKANTA
Berni Zlot je pozvao na veeru jednog politikanta, svog prijatelja, u rest
oran L'Eglon. Prekid struje nije poremetio besprekorni rad lokala. Na ro tilju na u
mur pekla su se odlina francuska jela, a atmosfera je postala jo prisnija, jer su
upalili brojne svenjake da nadoknade nedostatak ve ionako nedovoljnog elektrinog os
vetljenja zami ljenog da se restoran dr i u polumraku.
Kada su iza li na ulicu, tu je jo stajao vratar sav u iritima, koji se pojav
io vozei ogroman Bernijev linkoln. Pustio ih je da uu klanjajui se i primajui sa zah
valno u bak i od deset dolara.
Posle atmosfere opu tenosti iz koje su izlazili, nered na ulicama ih je im
presionirao. Ubrzo su nai li na prve zastoje u saobraaju i bili su prisiljeni da pr
omene pravac, birajui nasumice manje zakrene ulice. Nisu ni znali kako, a na li su s
e na Sedmoj Aveniji, gde su bili prisiljeni da se zaustave pred velikom autobusk
om stanicom i skoro jedan sat Berni je dr ao upaljen motor u nadi da e pre ili kasn
ije da mu se pru i mogunost da ponovo krene. Na kraju je odustao. Politikant je glu
po odluio da poku a da ide podzemnom eleznicom, ili bar da saeka na podzemnoj stanici
da vozovi ponovo krenu. Berni ga je ispratio do ulaza na stepeni te koje je vodil
o u podzemlje. Odatle su izlazile grupice ljudi koje su ostale blokirane nekolik
o sati u zaustavljenim vozovima u sistemu tunela, nekoliko desetina metara ispod
ulica. Konano su se usudili da napuste vagone i da u mraku preu dugaki put kroz tu
nele. Bili su prljavi i pocrneli i odmah su se udaljavali, kao da su znali kuda e
le da idu.
Politikant je nestao silazei niz stepenice, a Berni ga nikad vi e nije vide
o.
Berni je proveo no u praznim razgovorima sa nepoznatim ljudima, s vremena
na vreme neudobno spavajui na pretrpanim sedi tima krajnje stanice. Svakako, on se
nije ba najlak e prilagoavao. Mnogi su spavali po podu umotani u novine.
Sutradan, im je svanulo, Berni je sav ukoen i prestra en pro etao stigav i sve d
o Pete Avenije i poverovao je da je otkrio put do manje natrpanih podruja. Bilo b
i dovoljno da se ukloni tuce napu tenih automobila i potom bi, mo da, mogao da uzme
svoj linkoln i poe kui. Bio je veoma nervozan. Tokom cele noi poku avao je i poku avao
da telefonira kui, u kancelariju, prijateljima, a nije u tome uspeo. Mrmljao je k
letve upuene neodgovornima koji ostavljaju naokolo kola, nanosei tetu drugima. Bio
je svestan te koe da se snagom ruku maknu velika kola koja su se zaustavila na manj
e optereenom putu koji je, verovao je, otkrio. Po to je ponovo stigao na krajnju au
tobusku stanicu, pala mu je na pamet ideja.
Uskoio je u veliki autobus, koji je na stranici imao naslikanog srebrnast
og hrta, pokrenuo ga je i kada se na ao van stanice dao je gas. Odgurnuo je bez te k
oe nekoliko malih automobila evropskih maraka parkiranih u treoj traci. Udario je
sna no jedan ford koji je odskoio samo nekoliko metara, a da nije promenio traku. O
pet je dao gas i uspelo mu je da odgurne sa strane ford koji se okrenuo na bok.
Ponovo je krenuo. Jedna od prednjih guma autobusa kripala je stru ui o deformisanu k
aroseriju. Berni se okomio na jo jedan auto koji se nalazio na dvadesetak metara
ispred njega, ali nije obratio pa nju na to da su tu malo dalje bila jo dva automob
ila, koja e ga zaustaviti. Posle sna nog udara nije uspeo da raspetlja branike i da
se vrati. Nekoliko puta je bezuspe no poku ao.
Neki policajac, probuen bukom izazvanom ponovljenim udarcima, iza ao je trei
iz krajnje stanice. Kada je stigao do vrata autobusa, ve je dr ao pi tolj u ruci. Dra
o se:
"Prokleti akalu! Lopov! Lopov!"
Otvorio je vrata i bez upozorenja ispalio dva hica u Bernijeve grudi i u
bio ga.
14. D EF ROBERTS JE DUGO OSTAO DA LE I U MRAKU
D ef Roberts je dugo ostao da le i u mraku na trotoaru, glave naslonjene na
hrpu prljavog snega. Potom nije vi e mogao da podnese op tu hladnou koja mu je bolno
prodirala u otvorene rane, pa se podigao krajnjim naporom. Poeo je da luta po oko

lini i dugo je kucao na vrata neke mrane kue, a da nije dobio odgovor. S vremena n
a vreme je prljavim rukama brisao krv koja mu je kapala iz nosa, a zatim ih je b
risao na bokovima o debelu, ve potpuno pocepanu jaknu.
Spazio je drugu kuu sa prozorom u prizemlju kroz koji je prodirala slaba
svetlost i ponovo je pokucao bolnim zglobovima prstiju. Vrata su se skoro odmah
otvorila i sa sveom u ruci se pojavio debelju kast ovek retke sede kose. ovek mu je,
sme ei se rekao:
"Ui, strane. Izgleda da smo svi danas pomalo u nekoj nezgodi, ali ti si u
to upao vi e od ostalih."
D ef je, mucajui uzbueno, govorio:
"Ja sam kontrolor vazdu nog saobraaja na Kenediju... Imate li telefon?... M
oram odmah da govorim sa tornjem... ili, da li imate auto?... moram odmah da ode
m tamo... ekaju me."
Stari mu je stavio ruku na rame:
"Smiri se, brate. Telefoni ne rade. Ja ovde dole u magacinu radnje imam
kamionet, ali veeras te sigurno neu pustiti da izae . Radio ka e da je saobraaj svuda za
ustavljen. Sada se opusti i nasme i. U kakvom si stanju, ionako ne bi mogao da nain
i nijedan korak. Pojedi ne to i odmori se. Videe da e na tvom aerodromu za danas da se
snau i bez tebe, a mo da su i oni zatvorili, ekajui da se situacija normalizuje."
D ef je iscrpeo sve zalihe borbenosti. Uzeo je toplu kafu. Halapljivo je p
ojeo hleb i kobasicu koju su mu ponudili, pred zauenim pogledima trgovca i njegove
porodice. ena i deca njegovog domaina bili su zapanjeni i zainteresovani da vide
prvi primer vanrednog stanja koje je radio opisao kao neki apstraktan dogaaj, koj
i se njih uop te nee ticati. Uskoro posle toga, iscrpljen, D ef je zaspao na kauu.
Tri tehniara su imala bele mantile preko kaputa da bi se odbranili od hla
dnoe. Pri dolasku Eda Barnsa istovremeno su podigli glave, a stariji je rekao:
"Mr. Barns, verujem da smo popravili ovaj oscilator. Signal nije ba jak k
ao to bi trebalo da bude, ali mo emo da budemo zadovoljni."
Pokazao je jednu vrstu etvrtastog svetleeg talasa na zelenom ekranu oscilo
grafa. Ed Barns je jedva pogledao, a zatim je sna no udario akom po ploi klupe. Znak
je odmah nestao sa ekrana. Ed je rekao:
"Govna. Vi ste se usmerili na harmoniku, a ne na pravu frekvenciju. Poku a
jte ponovo. Uzmite malo bolji instrument za merenje a ne stari Hikok."
Ed je seo sa jedne strane, gledajui namr teno zbunjene tehniare, koji su se
ponovo latili posla, i upalio je radio na baterije. Spikerov glas je govorio:
"...veliki zastoji. Ne upotrebiti telefon sem u sluaju izuzetne potrebe k
ako bi linije bile slobodne za slu bena saop tenja. Smatra se da e normalna distribuc
ija elektrine energije biti uspostavljena za 96 asova. Civilna za tita..."
Vrtei glavom, ugasio je radio.
D ef Roberts se iznenada probudio, sav bunovan i zauen to se nalazi u nepozna
toj sredini. Skoro odmah se osvestio i poeo je da shvata rei koje su dopirale iz r
adija u susednoj sobi:
"...procenti posledice stra ne eksplozije koja je uni tila centralu Grejt Ne
ka. Predsednik je proglasio vanredno stanje.
Svi pripadnici civilne za tite treba da se stave na raspolaganje najbli em s
abirnom centru, a ne centru kome teritorijalno pripadaju..."
D ef je ustao i naglo otvorio vrata. Rekao je svom domainu:
"Jeste li uli? Sad zaista moram da idem. Ja sam pripadnik civilne za tite.
Gde je najbli i centar? Da li ete sada da mi date kamion?"
Trgovac ga je ozbiljno pogledao. Mogao je da se nasluti odrean odgovor. O
d nervoze je ritmino namigivao jednim okom.
"Prijatelju, zaboravi kamionet. Ovde je stanje ozbiljno i potrebniji je
nama nego tebi. Meutim, ja sam dobar graanin i mogu da ti dam moped. Tebi je dovol
jan."
D ef je uzja io moped i spremao se da krene.
Obratio se svom domainu reima:
"Hvala na svemu, Mr..."
Ovaj je odgovorio:

"D efris. Zovem se D efris. Tim D efris. Nema na emu Mr. Roberts. Bilo nam je v
eoma drago to ste bili kod nas."
D ef Roberts je dao gas i oti ao. Posle nekoliko stotina metara morao je da
se zaustavi jer se na putu bio prepreio veliki balvan. Si ao je da u naruju prenese
moped preko prepreke, ali u tom trenutku mu je u susret dotrao krupan crnac dr ei ci
glu u desnoj ruci i pretei mu je doviknuo:
"Let go of the bike! Leg go! Ostavi motor! Ostavi ga!"
D ef je podigao ruku bunei se:
"Ali ja pripadam civilnoj za titi! Moram da idem u civilnu za titu!"
Jednim jedinim udarcem cigle crnac mu je razmrskao glavu. Nije udostojio
njegovo nepokretno telo ak nijednim pogledom. Potom je podigao moped grabei ga za
volan i doviknuo je svojim drugovima koji su jo bili sakriveni:
"Dobili smo jedan motocikl. Saekajmo sledeu budalu!"
Spikerov glas nije imao svoj konvencionalni i standarizovani ton i dozvo
ljavao je da se nasluti njegov lini bol.
"...samo u gradu Njujorku broj rtava se sada procenjuje na preko pet hilj
ada. Glavni uzroci smrti bili su: smrzavanje, svae, nesree, gu enje dimom i izduvnim
gasovima u tunelima na Menhetenu."
Ed Barns je ponovo ugasio radio i obratio se svojim tehniarima:
"Dakle, da li smo zavr ili sa tim oscilatorom? Saekajte da vam pomognem."
Tim D efris je zavr avao sa utovarivanjem konzervi hrane u kamionet. Obratio
se sinu koji je upravo dolazio:
"Ako mu terije ne mogu da stignu da nas, po teno je da mi odemo do mu terija.
To je kao javna slu ba. Siguran sam da emo zaraditi, a mo emo i da udvostruimo sve cen
e, a opet e nam biti zahvalni."
Podigao je krilo na kamionetu, popeo se na mesto vozaa, pokrenuo je kola
i iza ao iz magacina na ulicu. im se na ao napolju, spazio je neki zaustavljen kadila
k.
Iz njega je iza ao mladi ru iastog lica, koji mu se sme ei pribli io:
" ta ti je to u kamionetu, stari? Ne to na prodaju? Mo da prodaje i kamionet?"
I Tim se njemu nasme io:
"Ne brate. Kamionet nije za prodaju. Ali ako hoete ne to za jelo, ovde ima
za sve. Samo plati dana nju cenu."
Mladi se i dalje sme io, dok je izvlaio veliki kolt.
Upitao ga je:
"Da li ti odgovara ova dana nja cena?"
Pre nego to je Tim D efris uspeo da odgovori ili da pobegne, mladi je ispraz
nio oru je u njega. Potom je mirno, zajedno sa svojim drugovima, pregledao sadr aj k
amioneta. Provalili su vrata magacina i poeli da tovare u kadilak. Kad su ena i de
ca iza li na ulicu poku avajui da ih zaustave, ubili su i njih sa nekoliko hitaca iz
pi tolja i oti li su u potragu za drugim radnjama koje bi mogli da opljakaju.
15. LEDENA ZORA DRUGOGA DANA
Ledena zora drugoga dana blackouta zatekla je nepromenjeno stanje. Samo
nekolicina privilegovanih, koji su se na li u povoljnim uslovima, uspeli su da se
udalje od severo-istonog podruja koje je bilo blokirano i da stignu do ju nih dr ava,
gde je bar temperatura bila vi a i gde se, ako ve nije bilo dovoljno zaliha, bar ni
je umiralo od hladnoe.
Odlazak je bio masovan, ali efekat gotovo nikakav, budui da je gu va bila p
oveana nesreama, a svaki, i najmanji incident, uveavao se zbog panike, koja je stva
rala jo vei nered i izazivala nasilje. Svako ko je posedovao vatreno oru je, a posto
jalo je preko sto pedeset miliona komada vatrenog oru ja, dr ao ga je stalno na dohv
at ruke i vrlo lako ga je upotrebljavao. Na autoputu 95, saobraaj je bio tako gus
t da tom velikom arterijom tokom dana ne bi moglo da proe vi e od nekoliko hiljada
vozila. Uestali vatreni okr aji dozvoljavali su da samo nekoliko stotina vozila sti
gne do Karoline ili Floride.
Centralizovan sistem komunikacija u Megamultipleksu jo je funkcionisao, p

a je D onu Dou uspevalo da po nekoliko puta dnevno govori sa Pegi i Marsijom, koje
su ostale u Vestportu. D on je ostao blokiran u gradu, pa se pomirio s time da ivi
u kancelariji na Medison Aveniji, sve dok ne prestane vanredno stanje. Grejanje
nije radilo, ali im je uspelo da dobiju podno ljivu temperaturu u sali za sastank
e u kojoj je neki grafiar probu io prozor da bi isturio dimnjak jedne primitivne pei
. Petnaestoro je ivelo u toj sobi, a goriva nije nedostajalo. Goreli su bro ure, pr
ospekte, letke, cirkularna pisma, a sada su ve odluili da pale i svu prepisku star
iju od dve godine.
Prvog dana su jeli suvu hranu, plaenu astronomskim cenama u obli njim resto
ranima; ali tog drugog dana su svi restorani bili zatvoreni a jelovnik se sveo n
a instant kafu sa eerom rastopljenim u vodi zagrejenoj na vatri od zapaljene harti
je.
Poslednje radio vesti govorile su da je prema novoj proceni potrebno 96 a
sova za ponovno ukljuivanje mre e za distribuciju elektrine energije, ali su ve sada
bili svesni da je ta procena od etiri dana nerealna.
D on je poku ao da telefonira kui, ali linije su bile preoptereene. Pet puta j
e uo snimljeni glas koji je ponavljao:
" ao nam je. Niste dobili vezu. Ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam
je. Niste dobili..."
Konano, esti put, uo je pozivni znak, a odmah zatim glas ene koja je oigledno
sedela ekajui pored telefona. im je shvatila da joj to mu govori, Pegi ga je obasul
a reima, sva uzbuena, a glas joj je esto bivao o tar i histerian:
"A ta bi ti hteo, kako da bude? Odseeni smo od svega. Baterije u radiju su
istro ene. Hladno je. Svee su izgorele. Nema vi e ta da se jede. A ti, ta radi tamo, kr
etenu? Poku ava da prevrne sve one krave od tvojih sekretarica? Doi kui, lufteru. Treb
a da ode kod lekara da ti da tvoje injekcije Kaudinovog seruma. Nemoj da zaboravi
da ih kupi u apoteci. I donesi ne to za jelo. Kupi ne to. Uini ne to. Ako su ulice zakren
e, doi pe ke. Na kraju krajeva..."
Linija se prekinula i ponovo se uo glas sa magnetofonske trake:
"...ponovo okrenite broj. Ovo je snimak. ao nam je. Niste dobili..."
D on Do je rekao:
"OK, darling", i spustio je slu alicu.
Ve dva dana nije mislio na svoj rak. Uprkos hladnoi, poeo je obilno da se z
noji. Najzad je uzeo al i kaput i gologlav iza ao.
Sve radnje su bile zatvorene. D on je razmi ljao o tome da bi na kraju kraje
va morao da prepe ai pedeset kilometara do kue. Mogao bi da zatra i pomo od nekog prija
telja koji ivi u gradu. A zatim mu je palo na pamet da bi mogao ne to i da ukrade.
Uskoro je spazio vrevu ljudi koji su ulazili i izlazili iz nekog supermarketa no
sei velike pakete i pomislio je da je to dobra prilika da se pome a sa gomilom i ne t
o ukrade, mada bi morao da ogranii te inu s obzirom da mu je predstojalo dosta hoda
.
Bilo je lako ui u supermarket. Unutra je vladao pravi haos; police pretur
ene. Vree bra na otvorene. Bezumne svae zbog pakle maslaca. Zaglu ujua galama. Krici. D
ozivanja, ljutiti glasovi, uinili su da je za alio za muzikom iz d u-boksa, koja ga j
e toliko nervirala i zbog koje je ranije izbegavao, kad god je mogao, da ue u sup
ermarket.
Odluio je da uzme kavijar, ve kad ga ima, i setio se da su riblja jaja ver
ovatno vrlo hranjiva. Dok je tra io odgovarajui tand, spazio je tezgu sa elektrinim m
aterijalom i pomislio je da uzme nekoliko baterija kako bi radio aparat kod kue o
pet proradio. Meutim, nije samo on odluio da se snabde baterijama.
Hoze Gutjerez i Pepe Menendez ve su od preda njeg dana uveliko radili i nap
unili su svoje kue sa gotovo dve stotine runih kolica ivotnih namirnica. Sada su se
upravo snabdevali robom iroke potro nje i punili su kolica elektrinim baterijama. D o
n Do nije obratio pa nju na njih i poeo je da puni d epove baterijama od devet volti.
Nije trebalo dugo ekati na Hozeovu reakciju.
"Ostavi tu robu. You big motherfucker."
D on nije izgubio agresivnost dobrog rukovodioca i suvo je odgovorio:
"Ti uzimaj svoju robu, a ja u svoju. Idi do avola."
I da bi pokazao da na njega nisu uop te ostavili utisak, nastavio je da pl
jaka policu, setiv i se u poslednjem trenutku da e lako moi da zameni baterije za hra

nu.
Ne pomeriv i ruku vi e od trideset centimetara Pepe je naglo bacio jedan ulo a
k za bateriju koji je pogodio D ona Doa u u nu koljku nanev i mu jak bol, tako da je po
besneo. D on je uhvatio jednu te ku baterijsku lampu i bacio se na oba Portorikanca.
Hoze Gutjerez ga je prezrivo pogledao, a njegova desna ruka, u kojoj je
dr ao no , podigla se na D ona. D on Do se glupo nasadio na oru je i tek tada je Hoze napr
avio polukrug akom, rasporiv i mu trbuh.
D on se sru io na pod. Dugo je jaukao. Hoze Gutjerez se sagao da oisti o tricu
no a o D onovo rame.
Pepe se nije pomakao. Hoze je vratio no u d ep i srdano je potap ao Pepea.
"Hrabro, compadre, tovarimo. Neu valjda ovde da ostanem ceo prokleti dan.
"
16. VELIKI MOTORNI AMCI
Veliki motorni amci su se jedan po jedan odvajali od tamne mase ratnog br
oda i ulazili su u bostonsku luku. Svaki je dovozio stotinjak izbeglica iz Long
Ajlanda. Kada je prvi do ao na udaljenost od nekoliko desetina metara od keja, doek
ao ga je glas sa kopna pojaan megafonom.
"Vratite se nazad! Vratite se nazad! Idite u Portlend ili u Kanadu. Ne el
imo ovde ozraene ljude, da nas napune radijacijama. Odlazite."
Podoficir koji je komandovao amcem je neustra ivo nastavio svoj put, sve do
k sa kopna nisu poeli da pucaju. Tek tada je promenio pravac, udaljavajui se ponov
o od obale. Hici iz vatrenog oru ja nisu prestajali i mnogi su lako pogaali cilj. P
odoficir je promenio pravac. Neke izbeglice su se bacile u vodu, u nadi da e pliv
ajui da stignu do mola, ali niko nije stigao iv.
Svi amci su morali da se vrate nazad, a izbeglice su se iskrcale tek po to
su naoru ane grupe na zemlji bile uni tene u krvavim borbama sa pripadnicima mornarik
e pe adije.
Do slinih incidenata do lo je i u Norfolku, u Vird iniji, u Portlendu, u Mejn
u, u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini, u arlstonu, u Ju noj Karolini i u Savanahu u
D ord iji.
Zvanino je procenjeno da je na kraju drugog dana blackouta broj mrtvih iz
nosio 150.000 lica, ali pravi broj mrtvih, koji niko nije znao, prelazio je pola
miliona.
17. SVI PUTNICI U ETIRI VAGONA IRT
Svi putnici u etiri vagona IRT koji su ostali blokirani pod zemljom na ne
odreenom mestu u Menhetenu, poneli su se razumno. Skoro dva dana su bez panike eka
li da podzemna eleznica ponovo krene ili da neko doe da im donese vesti ili pru i po
mo. Posle 45 asova, rizik da e ih u tunelu zgnjeiti vozovi koji bi mogli da krenu be
z prethodnog obave tenja, ili da e ih pokositi treim kolosekom kad se bude vratila s
truja, inio im se mnogo manjim od opasnosti da e da umru gladni i edni. Krenuli su
po mraku, u redu, dr ei se za ruke, obrazujui dugake lance. Upravo je tada jednom mla
dom strunjaku koji je radio u termikoj centrali u Kvinsu uspelo da pokrene svoje t
urbo alternatore, pa je jednosmerna struja od 3000 volti protekla treim kolosekom
. Ma inista, koji je vodio lanac od 265 ljudi, izgubio je ravnote u i pao je na ine p
od naponom. Svi su odmah umrli. Bili su sreniji od onih koji su izgubili ivot laga
no lutajui u mraku po krivudavim podzemnim hodnicima.
Bilo je te ko pronai gorivo u kancelarijama Empajer Stejt Bildinga, jer mno
gi predmeti od plastike nisu goreli. Dvanaest hiljada slu benika koji su tamo osta
li, uspelo je ipak da se snae gorei drva, a pre svega hartiju u improvizovanim peim
a i u uslovima minimalne sigurnosti. U mnogo sluajeva, stvari su se lo e zavr ile. Po
neko ari te po ara je uga eno, ali je isuvi e drugih nastavilo da gori, pa su se pretvori
li u jednu jedinu lomau. Samo jedna vatrogasna kola uspela su da se ubace meu napu t
ene automobile i da stignu do u asne buktinje, koja je obasjavala ceo Njujork. Nis

u mogla ak ni da lokalizuju po ar. Posle 24 asa, od Empajer Stejt Bildinga ostao je

samo pocrneli kostur. Samo u gradu Njujorku pedeset hiljada judi na lo je smrt u z
apaljenim kuama.

Jo se poneki osvetljeni prozor video u oblakoderima RCA na Menhetenu, u p

reduzeu D eneral Elektrik u enektediju i na nekim radnim mestima gde su ostali bloki
rani tehniari, in enjeri, koji su mogli da primene svoje pronalazake sposobnosti i d
a organizuju sisteme za grejanje i osvetljavanje u vanrednim okolnostima.
Jedno od ovih retkih ostrva efikasnosti obrazovano je u laboratorijama M
egamultipleksa. Ed Barns i njegovi strunjaci su konstruisali komore za sagorevanj
e koristei suvi graevinski materijal, pa su polako lo ili kancelarijski i laboratori
jski name taj, da bi odr ali prostorije na podno ljivoj temperaturi. Tokom dugih nonih
sati osvetljenje su, mada vrlo racionalno, osiguravali elektrogene grupe i akumu
latori.
Ed je uspostavio posebnu telefonsku liniju koja je povezivala Belu kuu i
Pentagon.
AI endler je stalno i mahnito koristio tu liniju. Ve esti put je zvao Eda d
a bi ga ubedio da doe u Va ington. endlerov ton je bio uporan, a glas mu je bio neod
luan i nesiguran.
"Ed, treba da shvati da je tvoje prisustvo ovde bitno. Obeao sam predsedni
ku da e biti u Va ingtonu to je pre mogue. Ne mo emo da ne ispunimo obeanje dato predsed
iku..."
Ed kratko odsee.
"Al, ba me briga za obeanje koje si dao. Nije ovo trenutak da se misli na
zvanine odnose. Najbolje to mogu da uinim je da ostanem ovde i da odr avam u radu sis
tem komunikacija na celom podruju zemlje za potrebe zdravstvene slu be, civilne za ti
te i vojske. Nemam ni ta drugo da ti ka em."
Iskljuio je vezu i naredio svom pomoniku da iskljui specijalnu liniju sa Va i
ngtonom i da je pove e sa bolnicom Belvi.
18. "MR. PRESIDENT, JEDINI IZLAZ"
"Mr. President, jedini izlaz je presei zemlju gvozdenom zavesom i ex novo
projektovati u rekordnom vremenu nastavak ivota na Zapadu. Atlantska obala je ve
osuena i treba je prepustiti sudbini. Savetujem da se odmah i vlada preseli u Sak
ramento u Kaliforniji."
Dok je izgovarao ove odvratnosti oi prof. Vudsa su netremice bile uprte u
predsednika, kao da je eleo da ga hipnoti e. D ejms L. Vernon je odgovorio:
"Profesore Vuds, va predlog je neovean i neprihvatljiv. Ne vidim za to bi ova
kriza morala da se pro iri na Istok. Srednji Zapad i Zapad su praktino netaknuti.
Na kraju krajeva, re je o dezorganizaciji i tehnikim problemima. Nije u pitanju ep
idemija."
Vuds je mirno rekao:
"I bolesti e uskoro stii, Mr. President, u to ne treba sumnjati. Razlog zb
og koga e kriza neminovno da se pro iri prema Zapadu jeste injenica to Sjedinjene Dr av
e nisu planirane da funkcioni u kao dve polovine. tavi e, one u stvari uop te nisu plan
irane. Blok na atlantskoj obali postavlja ogromne probleme transporta i snabdeva
nja. Razmena je obustavljena. Magacini Teksasa, Juga i Srednjeg Zapada su zagu eni
. Razlog to Njujork, ikago, Boston, Va ington i sva teritorija izmeu ne mogu da budu
snabdeveni, jeste injenica to se eleznicom ne mo e stii do kriznog podruja, a da ne gov
orimo o polo aju u kome su se na li aerodromi na istoku. Vazdu ni most izmeu take gde je
prekinuta eleznika pruga i atlantskih megalopolisa ne bi mogao da se organizuje.
Ne mo e da se organizuje ni vazdu ni most dug hiljade kilometara od Teksasa
do Srednjeg Zapada. Ne treba zaboraviti da je pre trideset godina berlinski vazd
u ni most mogao da funkcioni e jer je bio dugaak ne to vi e od stotinu kilometara, a mora
o je da snabdeva samo dva miliona ljudi. Ovde imamo 80 miliona ljudi, koji su ve
dva dana bez namirnica, a artikli, kojima ih treba opskrbiti, udaljeni su vi e od
hiljadu kilometara."
Predsednik Vernon je s mr njom pogledao Vudsa.
"Nikada neu moi da donesem takvu odluku. Predsednik Sjedinjenih Dr ava ne mo e

da osudi na smrt polovinu stanovni tva. Na a vojska je jo najmonija na svetu. Ve sam i

zdao nareenje da sav vojni aparat stupi u dejstvo, da se evakui e stanovni tvo iz naj
kritinijih krajeva i pru i pomo ostalima. To je moja odluka."
Vuds se saglasio.
"Nemam ni ta drugo da dodam, Mr. President. Mo da e ovom odlukom biti osueno n
a smrt ne 80 miliona, nego 150 miliona lica."
19. "POBOGU, GENERALE D EKSON"
"Pobogu, generale D ekson, naravno da sam svestan va ih problema, ni ta drugo
i ne radim, ali, svestan sam i injenice da je vojsci bilo potrebno pet dana da se
pokrene. Ve sam vam rekao da sistem komunikacija jo savr eno funkcioni e i da ni ta ne
mogu da preduzmem ako tamo u Pentagonu ne znate gde se delo 50 vojnih transportn
ih mlaznjaka koje ste poslali u Njujork i u ikago. Znai da to niko ne zna ni na ae
rodromu Kenedi ni na O'Hari. Informacije ne mogu ni da dou do vas kad vam ih niko
i ne alje."
Ed Barns je bio nervozan i lupkao je po stolu odvrtkom koja je imala pro
zirnu narand astu dr ku od plastike. General D ekson je i dalje insistirao iz svoje ka
ncelarije u Pentagonu:
"Poku ajte da budete smireni, Barns. Ja ne mogu da zamislim da su se svi ef
ovi mojih odeljenja za transport i snabdevanje iznenada, svi odjednom, poeli da o
phode neodgovorno. Treba da shvatite da je najverovatnija bila mogunost kvara na
sistemima komunikacija. Sada u nastojati da po aljem na mesto vod padobranaca da is
pitaju ta se desilo. Ali pre toga, morao sam da se uverim da vi iz Njujorka mo ete
da mi potvrdite da je Megamultipleks u redu."
Prisilno miran, Barns je potvrdno odgovorio.
"OK. OK. Dobro ste uinili. Sada znate da Megamultipleks radi i, prema tom
e, mo ete da preduzmete sve ostalo to budete smatrali za shodno. Uinite to. We'll ta
lk. Ponovo emo se uti."
Spustio je slu alicu i obema rukama se uhvatio za glavu.
Kapetan Endikot, iz ratnog vazduhoplovstva, tu no je gledao osam velikih t
ransportnih mlaznjaka, kojima je pilotirao od Minesote do aerodroma O'Hara u ikag
u. Izgledali su kao patrljci neke poluuni tene ivotinje, jer veliki avion nije moga
o da nastavi let zbog nedostatka goriva. Poku ao je ponovo da insistira kod nekog
iz Federal Eviej n Ejd nsi:
"Mo ete li da shvatite da je sve gorivo koje imate uzeto za potrebe civiln
e za tite? Ako imate jo neki rezervni fond, obavezni ste da mi to ka ete i da mi ga p
redate. U suprotnom posledice bi mogle da budu veoma ozbiljne po vas. Bili biste
optu eni za sabota u."
ovek iz F.E.E. je odgovorio duvajui:
"Rekao sam vam ve da nemam vi e ni kapi kerozina. Ako mi ne verujete, idite
i sami se uverite."
lzgledalo je da je iskren. Endikot je odluio da odustane. Dva oveka su zaj
edno oti la do irokog prozora i gledali su ljude iz civilne za tite kako iskrcavaju n
amirnice iz transportnih aviona. Pored reda natovarenih kolica koja su gurali ru
kama, grupica padobranaca u maskirnim odelima i sa ma inkama u ruci lenjo je etala
dr ei na oku gomilu ljudi, koja se okupila iza iane ograde logora.
Endikot je rekao:
"Oseam se kao d elat jer dr im na odstojanju te izgladnele ljude. Ili mo da ne
znamo da li su izgladneli, mo da je re o crnoberzijancima koji hoe samo da skriju na
mirnice dobijene kao pomo da bi ih preprodali po visokim cenama. A mo da bismo mora
li na sve da pucamo."
ovek iz F.E.E. je potvrdio:
"Beskorisno je uzimati to k srcu. Ovde niko ne razume ta se de ava. Kapetan
e, idite i javite se vojnom komandantu logora."
Dugaak voz se lagano kretao. Vukla ga je stara parna lokomotiva koja je p
re vi e od pola veka dodeljena za preme tanje vagona u depou za teretne vozove. Ma ino
voa je bio odu evljen svojim novim zadatkom: nije se nikada maknuo iz Oklahoma Siti

ja i inilo mu se da do ivljava fantastinu avanturu. Energino je ukljuio sirenu koja je

tu no zvi dala i okrenuo se u tesnoj kabini, obraajui se trojici naoru anih vojnika koj
i su se okupili oko njega:
"Osam stotina milja puta, shvatate li? Nisam nikada ni pomi ljao da u vozit
i neki voz od Oklahoma Sitija do ikaga. Ali upravo su mi rekli da to uinim: yessir
. Yesserree. Rekli su mi: 'Volmane, uzmi tvoju staru lokomotivu i odvezi ovaj vo
z u ikago.' I eto, bogami, skoro smo u ikagu! Posle Springfilda sav put je prav i
izgleda da e ova starudija ba da izdr i. A sa vama tu gore, sa svom va om artiljerijom
, izgleda ba kao da smo u nekom starom filmu o Divljem Zapadu. Zar ne mislite tak
o?"
Samo jedan od tri vojnika mu je iznerviran odgovorio:
"Tatice, isuvi e pria . Razlog zbog kojeg smo ovde je to to su za poslednja dv
a dana lutajue bande opljakale dvanaest vozova i situacija nije ba vesela. Ti se za
bavlja , ali ini mi se da si jedini u celoj prokletoj amerikoj naciji. Nama uop te nij
e zabavno."
Pokazao je na svoje postarije drugove.
"Zar ne vidi da ti ova dvojica i ne odgovaraju. Oni su veterani iz Vijetn
ama. Nije im bilo zabavno da tamo pucaju na Azijce, a ne bi se ni sada zabavljal
i pucajui na Amerikance."
Ma inovoa se uvredio i nisu vi e progovorili sve do kraja puta. Mnogo asova do
cnije, dok se veernje nebo mrailo, konvoj je ulazio u podruje pretrpano skretnicama
i paralelnim prugama koje su se preplitale. Jo su i li usporeno, jer signalni sist
emi nisu radili zbog nedostatka elektrine energije, pa je na svakom raskr u stajao ov
ek koji je svetiljkom zaustavljao vozove i rukom prebacivao skretnicu. Malo posl
e su nai li na oveka koji je davao signale, pomahnitalo ma ui crvenom svetiljkom. Ma ino
voa Vulman se zaustavio jo jednom i isturio glavu kroz prozor da bi upitao ta se de a
va. Neki glas mu je besno odgovorio:
"Do avola, kuda misli da ide ? Ko ti je napravio dijagram putovanja? Odavde
nikada neete stii do ikaga. Imamo esnaest milja zakrenih pruga i vozova koji ne mogu
da manevri u. ta misle da je ikago? Okean mo da? Kuda misle da mo emo da strpamo sve ove
vozove, u dupe? Pred vama se nalaze najmanje tri parne lokomotive koje su ostal
e bez uglja ekajui prolaz sa ma inom pod punom parom. Ostavite sve i idite kui, pe ke.
Bie potrebno nekoliko meseci da se sredi ovaj kupleraj."
Ed Barns je pogladio rukom obraze i naljutio se uv i hrapavi zvuk brade koj
u nije brijao ve mnogo dana. Na glavi je imao telefonske slu alice i pratio je spis
ak problema koje mu je izlagao rukovodilac ekipe za odr avanje Megamultipleksa u N
ebraski. Na kraju je tihi glas zautao. Ed se glasno naka ljao, stavio je na stranu
spisak bele ki i poeo je da govori zatvorenih oiju:
"OK. Primljeno. Dakle bele i, Bad: to se tie snabdevanja prve klase, mo e da na
stavi sve dok napon ne bude vei od 19 volti. Za snabdevanje druge klase, dozvoljen
o je da ide do 16 volti. Ali, hajde, potrudite se da ponovo napunite akumulatore,
jer ete u suprotnom kroz pola dana biti stavljeni van upotrebe. Poku aj da razgova
ra sa Sidom Spenserom u Mineapolisu i neka ti ka e ta su oni dosad uradili. Sid je d
o ao na zaista dobru zamisao..."
U tom trenutku snimljeni enski glas je nadjaao razgovor:
"Hitan zahtev za uspostavljanje veze sa apsolutonom predno u. Hitan zahtev
za uspostavljanje veze sa apsolutnom predno u. Molite se da prekinete vezu u roku o
d 15 sekundi. Ponavljam: u roku 15 sekundi prekinite vezu."
Ed je rekao:
"Sranje, Bad, ao mi je. Johanson e te pozvati kroz nekoliko minuta."
Pritisnuo je dugme ZAVR ENA VEZA, ispravio se u naslonjai, i ostao da slu a,
pa ljivo gledajui. Skoro odmah je iz slu alica zauo u urbani glas:
"Ovde general D ekson iz Pentagona, zove Edvarda R. Barnsa. Jesi li tu Ed?
"
"Da, tu sam, D eksone. ta se de ava?"
"Barns, potrebna mi je hitna intervencija. Potrebno mi je etrdesetak pokr
etnih strujnih kola za na e eskadrile helikoptera. Organizujemo vazdu ni most pomou h
elikoptera. Zabele i. Imaemo etiri eskadrile koje e poletati iz Denvera, Kolorado - i
z Omahe, Ajova, - iz De Moena, Ajova i iz Topeka, Kanzasa, u pravcu ikaga. Bie im

potrebno deset linija. Zatim, imaemo tri eskadrile sa polazom iz Montgomerija, Al

abame - iz arlstona, Ju ne Karoline i iz Talahasija, Floride, u pravcu Njujorka. Iz
Inglharta i iz Sadberija, Ontarija, imaemo etiri eskadrile od kojih e dve leteti z
a Njujork i dve za Boston. Njima e biti potrebno petnaest linija. Za koje vreme m
o e da mi ih spremi za let i da ih prekontroli e ?"
Ed je uzdahnuo:
"D ekson, nisi mi rekao koliko ti je potrebno linija za helikoptere koji d
olaze iz Montgomerija, iz arlstona i iz Talahasija."
"Oh, bie dovoljno desetak."
"Onda, D onson, ukupno 35. A emu onih ostalih pet linija? Zar ti se ne ini d
a birate pomalo duge linije? Prednost helikoptera bi trebalo da se sastoji u tom
e to bi trebalo da se upotrebe za male daljine. Zar ne?"
General D ekson je izgubio strpljenje:
"Barns, nemoj da raspravljamo o ovom problemu. Ja ne tra im tvoje mi ljenje.
To su nareenja. Ukoliko to jo nisi shvatio. Ti si mobilisan, i direktno si pod mo
jom komandom. Dakle, izvr i. A pet ostalih linija koje sam tra io su rezervne linije
. U redu."
Barns je kratko odgovorio:
"OK, efe. Primljeno. Izvr iu."
Glas komandanta eskadrile dopirao je jasno preko radija na kontrolnom to
rnju aerodroma Kenedi.
"arli zove toranj. arli zove toranj. Ovde komandant Danahju iz ratne morna
rice. Imamo sto deset helikoptera. Svaki nosi po tonu tereta. Tra imo dozvolu i up
utstva za ateriranje. Gotovo."
Pukovnik mornarike pe adije, koji je upravljao operacijama sa tornja, odmah
je odgovorio:
"Toranj arliju. Primljeno. Komandante Danahju, ovde smo imali neprilike.
Bilo je nereda, pobuna i pljaki. Nemojte da aterirate u vojnoj zoni, jer ima jo pu
cnjave. Uputite se prema krajnjoj stanici TWA i aterirajte van aerodroma u zoni
parkinga. aljem vam u susret etiri voda mornarike pe adije. Gotovo."
Veliki teretni helikopteri, kao roj bumbara, poeli su da se spu taju oko be
le kupole krajnje stanice TWA. Meutim, osamdeset pripadnika mornarike pe adije nije
uspelo da se suprotstavi naletu naoru ane gomile od nekoliko hiljada ljudi. Okleva
li su jer nisu hteli da pucaju na sugraane. Neke su ubili, neke razoru ali.
Na trgu koji je oistio hladan vetar, skakali su akali meu gomilama prljavog
i zaleenog snega. Otpoelo je pljakanje helikoptera. Tukli su se i meusobno nemilosr
dno klali. I trgove su poprskali krvlju. Svuda je bilo ulubljenih konzervi, bra na
i vojnikih obroka umotanih u plastiku i vo tanu hartiju.
20. U MNOGIM BOLNICAMA
U mnogim bolnicama elektrogene grupe za sluaj nu de, instalisane radi obezb
eivanja nesmetane distribucije elektrine energije u operacione sale, snabdevale su
i paljenje i kontrolu gorionika za grejanje. Tako su ova leili ta nastavila da rad
e vi e dana - male tople i organizovane oaze u pustinji leda i nereda. Meutim, u su
vi e velikom broju klinika, ove jednostavne mere nisu bile predviene projektom, pa
su operacione sale ostale jedini zagrejani i osvetljeni prostori u celoj zgradi.
Prestalo se sa operacijama, a operacioni stolovi su sklonjeni da se napravi mes
ta za improvizovane grupne bolesnike sobe, gde su sklanjani najte i sluajevi, dok su
u grupnim i jednokrevetnim sobama lak i bolesnici poeli da umiru od hladnoe.
Tokom etvrtog dana od poetka blackout-a, bande pljaka a i akala, svaka od njih
homogena po etnikom i socijalnom poreklu, otkrile su bolnike magacine i provalili
su u njih ne obraajui pa nju na pozive na razboritost i ovenost koje im je upuivalo me
dicinsko osoblje.
Bande formirane od dobrostojeih ljudi koji su iza li iz stambenih predgraa n
isu bile ni ta manje divlje i agresivne od crnaca i Portorikanaca iz geta. Bile su
samo manje efikasne.
Ken Vojik i Veli Stivens bili su lanovi grupe policajaca koja je napala bo

lnicu u Stamfordu. Hirurg primarijus je poku ao da ih zaustavi dr ei im oinski govor,

autoritativan i silovit. Niko nije obraao pa nju na njega. Samo se Ken Vojik zaustav
io da mu odgovori:
" ao nam je, Dok, ali ovde je re o borbi za ivot i pla im se da treba da pre ivi
onaj koji ima vi e uslova za to. A to smo mi, a ne va i bolesnici, koji e ionako da
umru."
Odgurnuo ga je na stranu i uputio se prema ostavama. Neki mladi iz bolnic
e, sa hirur kim no em u ruci, van sebe, skoio je na Kena i zario mu ga je savr eno prof
esionalno u grudi presekav i mu aortu. Ken je pao na zemlju obilno krvarei. Tada su
Veli i drugi poeli da pucaju. Ubili su dva lekara i pre li su u pljaku.
21. "DESET JE DANA KAKO SE BORIMO"
"Deset je dana kako se borimo i ini nam se da broj indijanaca stalno rast
e, a nama e uskoro nestati municije. A onda smo izgubili rat."
Barnsov glas bio je beskrajno umoran a ala o indijancima nije bila dovolj
na da opravda njegovo veselje i unutra nji mir.
Johanson je, nastavljajui da vae gumu koju je ve vi e sati dr ao u ustima - bila
je to poslednja vakaa guma koju je imao - odgovorio svojim namerno nepokolebljivi
m tonom:
"Pored ostalog, indijanci stiu mone saveznike. ini mi se da su i mikrobi na
ratnoj nozi, mada mikrobi nemaju nogu. U poslednjoj vesti iz bolnice Belvi ka e s
e da imaju dvadeset est sluajeva kod kojih se sumnja na kugu. Upravo tra imo od Volt
era Rida i Betezda da dr e irom otvorene oi kako bi otkrili da li kod njih ima neeg s
linog. Jo nismo dobili odgovor, pa za sada nismo emitovali preko bolnike mre e poruku
za op ti alarm, da ne bismo izazvali paniku."
Ed Barns se slo io.
"Dobro si uradio. Moram da ka em da je stari Vuds predvideo da e poeti epide
mije. Ne znam kako je mogao to da predvidi i nisam uop te svestan da li je re o nag
omilavanju nepovoljnih uslova, ili se sve ove nesree smenjuju. Ba bih hteo da znam
da li postoji neko ko bolje poznaje situaciju od nas i ko je bolje shvata, ali
ne verujem. ak ni predsednik Sjedinjenih Dr ava ne raspola e svim informacijama koje
mi ovde u centru imamo."
Iza li su iz senke slabo osvetljenog podzemnog hodnika kroz vrata obojena
vojnikom kaki bojom i popeli su se kroz veliki svetlarnik konstruisan od armirano
g betona. Na livadi Bele kue sunce je sijalo, ali hladnoa je bila o tra. Predsednik
Vernon se bio odvikavao od dnevne svetlosti ve vi e od sedam dana, pa je mirkao. Osk
ar, njegov specijalni pomonik, nije se udaljavao od njega vi e od koraka, a sledila
su ga etiri oveka iz FBI-a, i ostali iz predsednikovog taba. Po celoj livadi bili
su razasuti brojni pripadnici mornarike pe adije u ratnoj opremi.
Predsednik je uinio nekoliko koraka, spotaknuo se o ne to meko. Pogledao je
na zemlju i spazio da mu se vrh cipele zario u trup velikog smeeg pacova. Jauknu
o je glasno, ali neubedljivo:
"Bo e, odvratno! Oskare! Ne zahtevam da ba tovani odr avaju ovo mesto u savr eno
m redu, ali bar bi mogli da maknu le eve mi eva, zar ne? ta se de ava ovde? Zar ni ta ne
funkcioni e?"
I Oskar se zgrozio, ali nije mogao a da ne odgovori ablonski:
" ao mi je, Mr. President. Ne znam kako je moglo ovo da se desi. Odmah u se
za to pobrinuti. Ispitau i preduzeu potrebne mere."
Meutim, svi su odmah primetili da tu nema ta da se istra uje. Livada je bila
posuta le evima pacova. Drugi glodari su u grupicama trali tamo-amo, besciljno lut
ajui. Jedan krupan pacov, dugih sivih brkova, koji su sijali na suncu, potrao je t
eturajui se i do ao da crkne na nekoliko koraka od njih. Zaustavio se iznenada i uk
rutio sa sve etiri apice u vazduhu. Oskar je rekao:
"Izgleda da je to masovna pojava Mr. President. Sada oseam va nost civilne
za tite."
Oskar je pridigao voki-toki, koji mu je visio oko vrata, i pritisnuo dug
me. Autoritativnim glasom je progovorio u aparat:
"Ovde specijalni pomonik predsednika Vernona. Dajte mi Filipsa, iz Civiln
e za tite. Hallo, Filips. Ovde Oskar Dulitl. Ovde smo sa predsednikom pred Belom k

uom. Sve je puno pacova koji crkavaju kao muve. ta se de ava? Da li imate obave tenja
o slinim sluajevima? ta? Vi procenjujete da se pokrenulo nekoliko desetina miliona
pacova? Ali, onda, situacija je veoma ozbiljna! Mogle bi se razviti epidemije! M
o da i kuga! Treba predvideti plan za sluaj nu de. Ah! Ve ste izdali nareenje za vanred
ni plan?"
Oskar se obratio predsedniku:
"Mr. President, Filips je u toku stvari i ve je izdao nareenja za vanredni
plan."
"Da, Oskare. Upitaj u emu se sastoje te mere."
Oskar je ponovio kao papagaj:
"Filipse, predsednik hoe da zna u emu se sastoje te mere."
Nekoliko minuta je slu ao, a onda je opet progovorio:
"Mr. President, radio predajnik civilne za tite prenosi svaki sat saop tenja
koja nabrajaju higijenske mere kojih se moramo pridr avati i poziva sve graane da
kre ulice od le eva pacova, spaljujui ih po mogustvu, da ubijaju pacove na bilo koji
nain i da se obraaju centrima civilne za tite gde se besplatno mogu dobiti otrovni m
amci za borbu protiv glodara."
Predsednik Vernon je neubeeno prokomentarisao:
"Dobro, Oskare. Pretpostavljam da se ni ta drugo ne mo e preduzeti, a isto t
ako pretpostavljam da e ove mere biti isto tako neuspe ne kao i sve ostale koje pre
duzimamo."
Pegi Do je sa prozora spazila malu vojsku pacova koji su sa ulice ulazil
i u njenu ba tu i poela je da tri po kui prizivajui svoju ker Marsiju o trim kricima.
"Draga! Ovamo nadiru paraziti! Doi da vidi ! Kao da se nalazimo u kraju gde
su potleu ice, a ne u stambenoj etvrti. Uop te ne znamo kako e se to sve zavr iti. A tv
oj otac se jo ne pojavljuje. Uvek tako. Kad se pojavi neki problem, on se uvek po
brine da ga nema. Ne razumem za to op tina ne preduzme ne to protiv ove napasti, pacov
a. To nije higijenski!"
Marsija Do je hladno pogledala majku.
"Mama, ta te briga za pacove? Jadni tata, ko zna u kakvim se nezgodama na a
o, kad ga nema. Jesi li svesna svega to je moglo da mu se desi?"
Potom je nastavila uvreeno i napadaki.
"Bilo kako bilo, ako te to interesuje, op tina vi e ne postoji. Ne postoji n
iko ko bi mogao bilo ta da preduzme protiv pacova. Civilna za tita ka e da treba otii
do najbli eg centra, koji se nalazi dvadeset milja odavde i uzeti otrovne mamce, k
oji se dele besplatno. A po onome to sam ula na radiju, izgleda da ovi pacovi razn
ose neku zarazu ili ne to slino. Stoga nemoj glupo da otvara vrata. Ostani u kui i eka
j. To je jedino to mo e da uini ."
22. DVANAESTOG DANA
Dvanaestog dana stigli su vedski avioni.
Jedan etvoromotorni mlaznjak natovaren lekovima, uglavnom preparatima pro
tiv tropskih bolesti i protiv dizenterije, vakcinama protiv kolere i sredstvima
za umirenje, i dva vojna mlaznjaka koji su nosili simbolino naoru anu pratnju i vis
oke oficire vedske vojske u svojstvu opunomoenih poslanika.
Poku ali su bezuspe no da ateriraju na bazu USAF u dr avi D ujork - na Edvards E
r Bejz, gde su piste bile zakrene nepotrebnim transportima i malim mlaznim dvomot
orcima spremnim da uzalud prebacuju iz jedne u drugu bazu generale i pukovnike,
koji su se nalazili u stanju potpune mentalne smu enosti.
vedani su dugo kru ili po Njujor kom nebu i iznad Nju D ersija. Nikada ga nisu
videli tako prazno i isto. ak se i radioaktivni oblak iznad Long Ajlanda bio ve ras
pr io. Tra ili su mesto gde bi mogli da ateriraju i, na kraju, na li su slobodno mesto
na Nju D ersi Ternpajku i tamo su se spustili.
Pomou svog radija stupili su u vezu sa oru anim snagama Sjedinjenih Dr ava ka
ko bi napravili zajedniki plan. Neki general iz Pentagona, koji jo nije verovao da
je Sjedinjenim Amerikim Dr avama potrebna pomo jedne nacije koja broji jedanaest mi
liona stanovnika, takoe je poku avao da aterira na Nju D ersi Ternpajk helikopterom i
jednim malim avionom sa propelerom.

vedani su dugo ekali, ali nikakvo vazdu no prevozno sredstvo nije stiglo. Mn
ogo sati kasnije spazili su neki tenk srednje tona e koji se lagano pribli avao skla
njajui sa puta vozila koja su mu prepreila put, ili pak, ako je grupa vozila bila
isuvi e brojna i kompaktna, izlazio sa auto puta upajui za titnu mre u, silazio naglavake
sa blokiranim gusenicama niz kosinu, i potom, po to bi zaobi ao prepreku, ponovo se
peo uz kosinu, probijao na drugom mestu icu i vraao se na asfalt da bi nastavio s
voj krivudajui hod.
Kapetan Lars Andersen je radio-telefonom pozvao Edvards Er Bejz da pita
da li su oni poslali tenk. Meutim, oni to nisu uinili. U tenku se nalazio Hoze Gut
jerez sa jo dva oveka. Stigli su do aviona potpuno zatvorenih vrata i na svom lo em
engleskom naredili da im predaju ceo tovar iz vedskih aviona.
Hoze se na ao u svom elementu, u takmiarskoj atmosferi nastaloj po to su sve
strukture dru tvenog ivota bile nokautirane. Poeo je da pljaka radnje. Potom je pre ao
na supermarkete. Izna ao je nain za isisavanje goriva iz benzinskih pumpi, beskoris
nih sa svojim zaustavljenim motorima, pa je otpoeo da trguje benzinom i gasom. Is
plata se vr ila u naturi, obino oru jem i napunjenim baterijama, ili radom, pa je ve r
aspolagao grupom od pedesetak naoru anih ljudi, sem nosaa, slu benika i radnika prinue
nih da rade. Sada je upravo irio svoju sferu uticaja po to mu je uspelo da dobije m
itraljeze i mali tenk.
vedani su odbili Hozeov ultimatum i poeli su da mu nadugako obja njavaju prek
o megafona. Hoze je odmah odgovorio vatrom iz svojih te kih mitraljeza, uperenih n
a vojni mlaznjak parkiran iza transportnog. veani su poku ali da mu odgovore. To je
bilo potpuno beskorisno jer njihovo lako oru je nije moglo da probije oklop tenka.
Onda su Portorikanci u li u transportni avion i odabrali po neki aparat i po neki
sanduk koji im se uinio dragocenijim i koje su morali da osiguraju sa konopcem i
zvan aviona. Zaklali su vedske oficire. Bez mr nje, kao po navici. Ostao je u ivotu
samo pilot drugog vojnog mlaznjaka, a Hoze je pogre io to je pro ao ispred njega sa t
enkom. Mladi pilot je odluio da uni ti bandita, upalio je mlaznjak, otpustio je koni
ce i pokrenuo je avion, gazei tenk, preturiv i ga niz kosinu. Tenk se zario u jarak
, tako da vrata vi e nisu mogla da se otvore. Hoze i njegovi drugovi, povreeni od u
darca, umirali su lagano u oklopu.
Stokholm nije nikada saznao o sudbini koja je zadesila misiju.
23. TOKOM TE DVE MAHNITE NEDELJE
Tokom te dve mahnite nedelje, kad nije napu tao svoju kancelariju u Pentag
onu, general D ekson nije imao suvi e te koa sa vezama. Linija Liberti 5-7000 u Pentago
nu bila je jedna od najva nijih u hijerarhiji prednosti sistema Megamultipleks i a
utomatski prekljuivai za pozive funkcionisali su ba dobro.
Meutim, ujutro, tog etrnaestog dana od poetka knockouta, D ekson nije uspeo d
a dobije nijedan odgovor upravo od internih brojeva Pentagona. Nije mu odgovaral
a menza. Nije mu odgovarala slu ba za transport i snabdevanje. Nije mu odgovarala
kancelarija General taba. A sada je i slu ba za informacije davala znak slobodno, al
i niko nije odgovarao.
Iza ao je u hodnik i sve je bilo napu teno. Podseao ga je na neka nedeljna ju
tra, kad bi oblaio sportsku ko ulju i dolazio da radi, ali tih prazninih dana pod se
sjajio i bio je ist kao to su ga ostavile ekipe za i enje u subotu uvee. Sada je bio z
atrpan prljavom hartijom, a ama od papira, a zidovi su bili pocrneli od tragova vat
re.
D ekson je oti ao sve do operativnog centra. uo je prigu eno kucanje teleprinte
ra iza zatvorenih vrata. Tu bi bar neko morao da bude. Ali, im je otvorio vrata,
na njega se sruila lavina traka od tampanog papira. Teleprinteri su i dalje primali
poruke, koje niko nije itao niti rasporeivao. Mora da su svi napustili centar pre
vi e sati. D ekson se vratio u svoju sobu i provirio kroz prozor. Spazio je grupice
zakasnelih, uvijenih u debele kapute sa ko nim kapama kako se udaljavaju pe ke, na
motociklima ili biciklima. Nekoliko uniformisanih ljudi guralo je runa kolica.
Pentagon je obustavio rad. Svi su nastojali da se vrate kui.
24. PETNAESTOG DANA

Petnaestog dana Multipleks sistem se sru io.

Ed Barns je dve nedelje sa saradnicima radio bez predaha da ga odr i u rad
u, izmi ljajui razne fix-ove, kombinacije, proizvoljna, brza i praktina tehnika re enja
, pronalazei alternativne kanale za vezu kanalima koji su postepeno iskljuivani, s
avetujui tehniarima i onima koji su radili na odr avanju i koji su bili ra trkani po c
eloj zemlji, naine za re avanje te koa i otklanjanje sve e ih i veih kvarova, prouavaju
predostro nosti kako bi se proizvodila struja i punio akumulator u centrali.
U tim svojim naporima pomagala im je karakteristika ugraena u sistem Mega
multipleks, karakteristika fail soft, tj. da se polagano i postepeno kvari, prop
adajui malo po malo i slabei svoje performanse, koje su u svakom trenutku bile ipa
k najbolje mogue, s obzirom na broj i ozbiljnost nastalih kvarova.
Ali na kraju nestanak struje u distribucionoj mre i, preoptereenost i vanda
lizmi, kao i dezerterski duh osoblja, nadvladali su, pa je sistem propao. U tom
trenutku nastala je potpuna blokada na vezama, ne samo na atlanskoj obali, nego
na celoj teritoriji Sjedinjenih Dr ava i Kanade, jer je Megamultipleks u jednom je
dinom sistemu koncentrisao sva postojea sredstva za komunikaciju. Tako su iz upot
rebe izbaena sva odjednom: telefoni, telegrafi, teleprinteri i automatska kontrol
a radio i televizijskih stanica Srednjeg Zapada, Teksasa i obale Pacifika, koje
su do tada emitovale emisije. Panika je zahvatila celu naciju. Svugde su se ljud
i masovno selili. Slu be su prestale da rade. Raspala se sva organizaciona struktu
ra Sjedinjenih Dr ava. Komandni lanci su prekinuti. Javne i privatne, vojne i civi
lne, federalne i lokalne vlasti ostale su bez informacija, pa ne bi ni znale ni
kakva, niti kome da izdaju nareenja, ak i da su fiziki mogle da prenesu svoja uputs
tva.
Ed Barns je bio umoran, izgladneo i prljav. Ve etiri dana nije mogao da se
istu ira jer su elektrine pumpe stale, a vode u rezervoarima na krovu zgrade nije
vi e bilo. Ve desetinu asova - ne zna koliko - povremeno je sam sebe zaticao kako up
orno eli da popije neko blago i sve e pie, jedan Plenters Pun ili Rum Kolins. A mogao
je da pije samo neke sladunjave oran adice preostale u automatu u koji je trebalo
ubaciti novac, a koji, naravno, nije funkcionisao, pa su morali da razbiju pokl
opac.
Ed je bio svestan svega to se de avalo iz minuta u minut, a ipak je nastavi
o da radi, ne iz tvrdoglavosti, nego imajui u vidu mogunost, mada malu i daleku, d
a e elektrini ureaji poeti ponovo da rade, pa e i sistem moi da se povrati i ponovo uk
ljui. U sluaju da se to desi, on je eleo da Megamultipleks bude spreman da potpomog
ne ponovno ukljuivanje u rad - obnovu.
Posmatrao je kontrolni centar sav u neredu, koji je odavao sliku grozniav
e i improvizovane aktivnosti za vreme proteklih dana i razmi ljao je o tome kako j
e sada sve gotovo. Nije imao vi e ta da radi ovde. Trebalo je pomi ljati na druge put
eve. Trebalo je da razmisli kako e pre iveti. Morao je da potra i Evu i Rika sa kojim
a nije vi e ni poku avao da stupi u vezu ve est dana. Sna no je protrljao oi. Kada ih je
ponovo otvorio, spazio je Rona Johansona pred sobom sa bele nicom u ruci, umotanog
u debeli areni d emper sa izvezenim srnama i snegom tako da je izgledao kao uitelj
skijanja. Johanson je saekao da mu Ed pogledom postavi pitanje. Svojim, njemu svo
jstvenim, mirnim glasom je rekao:
"Veliki Ede, opet smo upali u govna. Svestan sam da nismo sami i da je s
av na sistem oti ao do avola. Meutim, mislim da bismo ipak mogli da popravimo sistem
talasovoda tu unutra, tako da ostavimo sve u redu da ne bismo morali da se mnogo
muimo, kad struja bude ponovo do la, da pokrenemo sistem."
Barns je odmahnuo glavom.
"Nisi shvatio, sine moj. Kuda misli da ode dok ne doe struja? Na godi nji odm
or? Sada odlazimo odavde i ne verujem da emo se ikada vratiti. Ono to smo mogli da
uinimo uinili smo - s obzirom na uslove. Zakljuili smo sa na im radom. Ne postoji vi e
ni ta to bismo mogli da uradimo. Ne verujem da emo ikada vi e pokrenuti Megamultiplek
s. Ni ja, ni ti. Poslednje prispele vesti su bile jezive: ak i iz Kalifornije, iz
Teksasa i Kanade. Ono to se desilo je kraj svega to smo ikada upoznali. Mogli bis
mo da izbegnemo ovu krizu samo da smo mogli da je predvidimo pomou dovoljno ma tovi
tosti, pre deset, dvadeset ili mo da pedeset godina. Ostavi talasovode. Verovatno
godinama neemo videti ni jedan od njih u radu."

Ustao je i pre ao veliku sobu sve do probnog stola. Pomilovao je talasovod

koji je sa prevelikom pa njom bio polo en na alat. Potom je vrsto uhvatio metalni pr
ofil pravougaonog preseka i i upao ga jednim pokretom. U ruci mu je ostala uplja ipka
od pet sa dva i po centimetara, koja se zavr avala cirkularnom prirubnicom odseene
ivice sa prenikom od deset centimetara. Pokazao je predmet svom asistentu:
"Pogledaj Johansone! Ovo nije talasovod, nego okovani kolac."
Uhvatio je orue, podigao ga visoko i zavitlav i njime iznenada ga je spusti
o na plou stola od plastificiranog drveta, koja se prelomila na dva dela.
"Vidi , Johansone. Moramo da pomi ljamo na to kako emo se sada naoru ati, a ne
da popravljamo telefone."
Ron Johanson se slo io.
"OK, Veliki Ede. Tvoji razlozi su ubedljivi, napustimo kuu. Pretpostavlja
m da e sada otii kui. Ja u da poem da tra im svoju devojku u Pagkipsiju. Radila je u ce
tru IBM. Ne bi trebalo da naiem na te koe. Udaljen je samo ezdeset milja, a ja imam m
otocikl. Pozdravljam te."
Barns mu je stavio ruku na rame.
"Odlazi, Johansone. I nemoj da zaboravi da sam ja, po svoj prilici, jedin
i ovek koga vidi , a koji nije spreman da ti razbije glavu da bi ti oteo motocikl."
Ron Johanson je pozdravio klimnuv i glavom, kao to je uvek inio i oti ao je.
Barns je pro etao kroz sve kancelarije i laboratorije da vidi da li e nai ne t
o to bi mu bilo od koristi. Strpao je u d ep seriju francuskih kljueva i jednu odvrt
ku sa vi estrukom glavom. Prostorije su bile prazne. Svi su ve bili oti li.
Meutim, u velikoj sali gde se nalazio daktilografski biro nekog je bilo.
Neko ljudsko bie, umotano u debeli kaput i lo e pokriveno ebetom, bilo se uurilo na jed
nom stolu sa glavom naslonjenom na elektrinu pisau ma inu. Po ao je da je protrese, ka
d se glava sa dugom plavom kosom pridigla iz te gomile vune. Bila je to arlin Dej
vis, simpatina i privlana sekretarica, koju je Ed esto primeivao, mada je sa njom ra
zmenio samo nekoliko rei.
arlin je skoila sa stola i uhvatila ga za obe ruke. Sva se tresla od hladn
oe i straha, mada je nastojala da joj glas bude hladan i ironian.
"Veliki Ede! Trebalo je da pretpostavim da si jo ovde. Kapetan koji napu ta
brod poslednji. Meutim, ostali smo udvoje. Ja ne znam kuda da idem. Moja kua je d
aleko. U D ersiju."
Ed se nasme io.
"Srena okolnost. Konano sami. Ali, slagao bih te kad bih ti rekao da sam d
o iveo svu ovu nesreu samo zato da bih ostao sa tobom bez svedoka."
Oslobodio je mlado telo od ebeta, kaputa, pantalona od debelog tvida i vo
leli su se odmah, na podu, poluobueni, u pra ini i pobacanoj hartiji.
Bilo je veoma hladno, pa je arlin odmah poela da se ponovo umotava u svoju
odeu. Sme ila se.
"Ovo je prva lepa stvar koja mi se ovde desila za poslednje dve nedelje.
"
Iznenada se promenio izraz njenog lica. Pogledala je Eda zabrinuto i sa
mr njom.
"Proklet da si, Veliki Ede. Nisi me uvao. A ja nemam pilule ve osam dana.
Videe da u da ostanem u drugom stanju."
Veliki Ed je odgovorio:
"arlin, nemoj da se brine . Ako kroz devet meseci jo bude
iva, bie veoma srena
i ako ti se pojave poroajni bolovi. Nee te uop te zabrinjavati."
Pogladio joj je obraz i udaljio se lagano, ne osvrui se. Iza ao je iz zgrade
mislei samo na to kako e nai neko prevozno sredstvo da dode do Vestporta.
25. VELIKI SKANIA - VABIS JE POSKAKIVAO
Veliki Skania - Vabis je poskakivao s vremena na vreme, kad bi mu ogromn
i tokovi zakaili neki napu teni automobil i izbacili ga van puta. Voza kamiona, slu ei s
e servo-upravljaem, vozio je jednom rukom, pu io je i razgovarao sa Veli Stivensom,
koji je sedeo pored njega dr ei karabin na kolenima.
"Veli, nije lo e, a? Nisam verovao da su bolnice tako dobro snabdevene. Za t
o se sada ne smirimo negde, dok stvari ne krenu na bolje? Sada smo se snabdeli z

a izvesno vreme. Naravno, teta to smo usput pogubili nekoliko prijatelja. Jadni Ke
n, trebalo je da bude oprezniji. Ne prilii mu to je dozvolio da ga nasamari onaj k
urvin sin, lekar. Bo e, uvek odlaze najbolji. Ken Vojik je ba bio ispravan ovek, prij
atelj. Nije to zaslu io."
Veli je otvorio prozor, pljunuo je napolje, a potom ga je zatvorio pre n
ego to je odgovorio:
"The hell you say. Do avola, ta to govori ? Ken je bio budala i imao je suvi e
poverenja u ljude. On je stvarno poverovao u priu o policajcima. Nije shvatio na
vreme o emu je re. Prihvatio je odluku da gledamo svoja posla, umesto da se brine
mo o svim ovim gospodiiima koji ne umeju da se brane sami. Ken je bio slabi, ba to.
Odsada treba prvo pucati a onda govoriti, a ne obrnuto. A i ti si razumeo malo o
d svega ovoga to se ovde de ava, kad pomi lja da potra i mirno mesto i saeka da stvari k
u na bolje. Nema pobolj anja. Ni ta nee biti bolje. Mene je ba briga. Ne znam ta se des
ilo sa mojom enom, a nije mi ni stalo do nje. Umesto da tra imo mirno mesto, treba
da tra imo sigurno i utvreno. Pomi ljam na vojni logor ili na neku tvravu. Izbaciemo vo
jnike, a mi emo tamo da se smestimo. Potom emo napuniti celu baraku municijom i hr
anom. Ideja da uzmemo Skanija - Vabis bila je dobra. Ovaj kamion je neuni tiv. Meut
im, potreban nam je benzin, a njega emo nai upravo u vojnim magacinima. A zatim, t
reba da pro irimo svoju delatnost. Ove kue u predgrau, sve su ve opljakane ili su isuv
i e dobro uvane. Treba ii dalje. Treba stii do izolovanih farmi, koje nas ne oekuju i i
ji su magacini puni."
Voza se slo io.
" ta ka e ? Naravno da si u pravu, Veli. Ti zna da sam uz tebe: sto posto, bilo
ta da ka e da uradimo. Kuda idemo sada, Veli? Ne elim da se raspravljam, zna ? Pitam,
tek da znam. Kuda idemo sada?"
Stivens je zagroktao:
"Nemoj da se me a u to kuda idemo. Ti idi uvek pravo, sve dok ti ja ne ka em.
"
Nastavili su put utei. Napustili su ve naseljeno podruje i za li su meu polja.
Put je bio prazan. Voza je rekao:
"Ali udno je da se ne vidi nijedan avion i ne sretne niko. ini mi se da je
vazduh istiji od pre nekoliko dana bez sveg tog saobraaja. A, Veli?"
Stivens nije odgovorio.
Malo zatim, na ivici puta spazili su veliku tablu sa crvenim slovima. Bi
la je prikucana na dva stuba, a na njoj je pisalo:
PLEASENT ACRES - MODEL FARM
Onda je Veli rekao:
"Ovamo idemo. Ogledna farma je ba ono to tra imo. Ba te brige za put. Preseci
ivu ogradu, pa emo stii pravo do kue. Magacini su tamo."
Ogromni kamion je skrenuo s puta i krenuo po rosnoj travi, kao laa meu zel
enim talasima. Nastavio je svoj hod poskakujui meu poljima. Kua se jo nije videla. V
oza je prebacio u prvu, a Skania - Vabis je poeo da se spu ta niz strmu, sve strmiju
padinu. S druge strane, od te nizbrdice je zastajao dah. Kamion se spu tao isuvi e
brzo, klizajui i naginjui se. Veli je povikao:
"Vozi polako, idiote. Nee valjda, da se preturimo?"
Voza se zaustavio na ravnini u podno ju bre uljaka i tek tada je spazio da je
zgrada farme udaljena nekih tri stotine metara i da se izmeu tih bre uljaka i kue,
na pola puta, nalazi veliki traktor.
Traktor je imao krov od sjajnog lima, oigledno nedavno dodatog, koji je v
ozaa skrivao od pogleda. Neko im se obratio o trim glasom:
"Ko ste, stranci? ta hoete?"
Veli je stao na papuu kamiona i glasno odgovorio:
"Prijatelji smo. Dolazimo da vam predlo imo razmenu dobara."
Pre nego to je zavr io reenicu, uhvatio je karabin i ispalio dva hica na tra
ktor. Tanad je zafijukala pre nego to je pogodila limeni krov, koji je odjeknuo k
ao neko zvono. Glas iz traktora je nastavio:
"Jaki ste mi vi prijatelji, jebite se. Ako odmah ne odete, uni tiemo vas."
Umesto odgovora Veli je nastavio da puca.
Tada se iz guseniara pomolila dugaka cev raspr ivaa iz koje je poela da izlazi
plaviasta tenost. Potom, iznenadna rika. Ogroman plamen kerozina izbio je iz mrka

i zahvatio kamion. Voza, koji je jo dr ao motor upaljen, ubacio je iznenada u prvu b

rzinu, tako munjevito, da se Skania - Vabis okrenuo gotovo oko sebe samog i kren
uo natrag u pravcu odakle je i do ao. Veli, prodrman i opeen, jedva je uspeo da se
vrati u kabinu, ostaviv i svoje oru je. Spustio se na sedi te pokrivajui oi rukama. Osta
la trojica iz Velijeve grupe, koji su putovali pozadi, poeli su da udaraju pesnic
ama o metalni zid. Odbili su da nastave put zatvoreni u zadnjem prtlja niku, pa su
sva petorica do Konektikata putovali gurajui se u vozakoj kabini. Niko nije vi e im
ao poverenja u odluke Veli Stivensa. Voza je gunao:
"Ti si pravi genije, Veli. Usrani genije. 'Prvo u da pucam a posle u ja da
govorim', govorio si. Pre svega bi trebalo da misli ."
Uskoro su morali da se zaustave, jer im se na putu prepreio debeli elini ka
bl. Si li su i na li se meu brojnom grupom od tridesetak naoru anih pljaka a, kojima je us
pelo, bez i jednog ispaljenog hica, da se doepaju kamiona, zajedno sa teretom i s
vim oru jem.
Veli i njegovi ostali su zajedno i nastavili su da napadaju kue dobrostoj
eih ljudi u stambenim etvrtima i predgrau.
26. TOKOM DUGIH DANA
Tokom dugih dana dok je bio zatvoren u kontrolnom centru Megamultipleksa
, Ed Barns je esto gledao kroz prozor, pa mu je u mozgu ostao utisnut raspored vo
zila napu tenih po obli njim ulicama, tako da bi mogao da nacrta planinetrijski crte
celog podruja na kojem bi tano bile oznaene razdaljine izmeu automobila. Zbog toga j
e bio svestan da automobilom ne mo e da se prebaci do Menhetena.
Bilo je jo veoma hladno, pa je krenuo pe ice, dr ei ruke u d epovima. Pod mi kom j
e nosio komad talasovoda, iju je upotrebu kao okovanog buzdovana bio pokazao Joha
nsonu.
Grupe zaustavljenih praznih vozila bile su udaljene jedna od druge nekol
iko desetina metara. Samo je ponekad ostajalo praznog prostora u du ini od preko s
totinu metara. Razmi ljao je o tome kako bi na motoru ili na biciklu uspeo da kriv
uda izmeu prepreka i da se kree prilino brzo, pa se pokajao to nije zamolio Johanson
a da ga prebaci na svom Harli-Devidsonu. inilo se da je svaka pomisao kretanja na
etiri toka apsurdna. Nije imao vozilo na dva toka. A nije se moglo ni pomisliti na
to da se nabavi neki guseniar, dovoljno te ak da odgurne prepreke na putu.
Spazio je slobodan deo puta, dug mo da sto i pedeset metara. Nai ao je na ot
vorena vrata na nekom prilino novom dod u. Seo je na vozako mesto i posle vi e poku aja,
uspeo je da upali motor. Bar je u automobilu bio za tien od zime i ledenog vetra.
Vozio je polako, sve dok, uskoro, nije ponovo nai ao na veliki ford, koji mu se is
preio na putu. Si ao je ostaviv i upaljen motor u dod u i poku ao je da otvori vrata na f
ordu, ali su ona ostala zatvorena. Izvukao je tap za kriket iz prtlja nika dod a i ra
zbio je staklo na fordu. Potom je otvorio vrata i upalio motor pustiv i ga da radi
na prazno. Po to se vratio u dod , krenuo je odgurnuv i ford, otvoriv i tako prolaz. Po
sle nekoliko desetina metara bio je ponovo prisiljen da stane. Mno tvo automobila
je zakrilo ulicu i trotoare i nije se moglo proi.
Pomislio je da ponovi celi postupak i da izabere neki auto, koji se nala
zi na zgodnom mestu isturen na ulici, ali se setio da bi ovakvim nainom suvi e spor
o radio i da bi se isuvi e zamorio. U ao je u neki drugi automobil i ostao da sedi i
dugo razmi lja. Palo mu je na pamet da negde u blizini treba da se nalazi policij
ska kasarna i da je vidao policajce na konju kako iz nje odlaze u patrolu po par
kovima. Krenuo je hitrim korakom prema kasarni a da nikoga nije sreo na svom put
u. I kasarna je bila napu tena. Mora da su je napali i da je napad bio odbijen. To
se videlo po tri ukruena le a ispred kapije. Njegovi koraci su gluvo odzvanjali po
asfaltu dvori ta. Odgovorilo im je rzanje.
U tali se nalazio krupan dorat, koji mu se pribli io dok mu je para izlazil
a iz nozdrva. Oko vrata mu je visio pocepan ular, koji je sigurno ivotinja rastrg
nula zubima, da bi mogla da doe do jasala i dohvati hranu, koja ju je odr ala u ivot
u, a sada je le ala rasuta po podu.
Ed je nespretno osedlao konja. Njegovi ukoeni prsti borili su se sa velik
im kopama i remenjem od debele ko e. Na ao je, obe ene o klin, debelu ko nu jaknu i par r
adnih rukavica. Zataknuo je talasovod za pojas i obukao naeno odelo. Popeo se na

konja i kasom iza ao na napu tene ulice. Oseao se nesigurnim u lakom engleskom sedlu.
(Pre deset godina, kad se nalazio u centru Feniks u Arizoni, bio se navikao na
udobna vestern sedla, iroka kao naslonjae).
U poetku mu nije uspevalo da sledi ritam kasa i inilo mu se da se jezivo l
julja. Postepeno se navikao. Uspevalo mu je da se, stiskajui dovoljno energino kol
ena, uvrsti na ivotinji, da sledi njene pokrete, da ih predvidi i da upravlja njim
a. Za alio je samo to nema izme, jer su mu uzengije kroz pantalone od lakog tofa boln
o pritiskale cevanice.
Put nije bio lak, ali se dobro dresirana ivotinja dobro snalazila na prep
rekama, prelazei brzo sa trotoara na ulicu i ponovo se vraajui na trotoar. Kad se o
setio sigurnim u svoje novo prevozno sredstvo, Ed je ubrzao hod i usudio se i da
preskoi po neki zaustavljeni auto, preleui ih odu evljeno.
Kad je stigao do centralnog parka, pustio je konja da juri po travnjacim
a pobelelim od slane. Pustio je dizgine dozvoliv i konju da divlje galopira. Ostav
io je za sobom smrznuto jezerce, nastavljajui svoj put u pravcu Severa u elji da s
tigne do Bronks Parkveja. Na napu tenim ulicama nije bilo ni znaka ivota. Samo su s
e povremeno uli odjeci pucnjave u daljini. Nije pro ao ni sat, a on je stigao do mo
sta Triborou. Na samom ulazu na most dva oveka su se pomerila od nalo ene vatre i k
renula su mu u susret, dajui mu znak da stane. Imali su vojnike lemove. Na jednom j
e bila karirana jakna, a drugi je sav bio utonuo u dugaki kaput od ovijeg krzna. U
rukama su dr ali velike pi tolje, koje su uperili na njega, gledajui ga pro drljivo. O
naj u krznenom kaputu je progovorio:
"Ovaj most ne mo e da se pree bez plaanja. Mostarinu e nam platiti svojim konj
em. Sja i, burazeru. Tvom jahanju je do ao kraj."
Ed je zaustavio konja, povukav i jako uzde, i nastavljajui da ih ste e, zabo
je sna no pete u slabine ivotinje, koja se nji tei propela. Dva oveka su provela sav ivo
t u Bronksu i nisu nikada tako izbliza videli konja. Zapanjili su se i usmerili
su svu svoju pa nju na prednja kopita, koja su izgledala tako stra no blizu njihovih
lica.
Ed je iskoristio njihovu nepa nju i izvukao svoj komad talasovoda i udario
njime ruku oveka u krznu, izbiv i mu pi tolj iz ruke. Istim pokretom zavitlao je svo
jim buzdovanom i meu oi pogodio oveka u kariranoj jakni, koji je ispustio svoje oru j
e prinosei ruke elu. Ed je skoio sa konja, koji se jo ritao i nastavio je da tue svoj
e neprijatelje tako da je krv prskala iz prenera enih lica sve dok obojica nisu pa
li na zemlju, nepomini.
Uzeo je dva pi tolja i ispalio po hitac iz svakog, da ih isproba. Zatim ih
je stavio u d ep jakne. Pretresao je njihova tela, nalazei vi e stotina metaka u kar
tonskim kutijama. Napunio je d epove municijom.
Smirio je konja, milujui ga i apuui mu ne to da bi ga ohrabrio. Potom ga je uz
jahao i kasom krenuo preko mosta.
27. ED BARNS JE STIGAO DO VESTPORTA
Ed Barns je stigao do Vestporta kasno u no. Konja je jedva video. Povreme
no je pomilovao oznojeni vrat ivotinje, koja je hodala polako, umorna od dugog pu
ta. Po prvi put je Ed video poznatu okolinu svoje kue utonulu u potpuni mrak, koj
i su remetila retka svetla udaljenih vatri. Prvi put je na konju prolazio ovim k
rajem. Bila je to neobina perspektiva, sa vi e od dva metra iznad zemlje. Stekao je
utisak neeg nestvarnog, tako da je s naporom prepoznao svoju kuu. Zavezao je uzde
konja uz stub po tanskog sandueta i nastavio je pe ice. Kapija je bila izvaljena i m
ogla se nazreti crna upljina ulaza. Pri svetlu vi e puta paljenih ibica, spazio je n
ered u dnevnoj sobi. U jednom uglu je le alo ohlaeno telo njegove ene Eve. Na stepen
i tu koje je vodilo na gornji sprat, popreko je le ala, jo jedna rasturena gomila. To
nije bio Rik, ve le nekog nepoznatog.
Rik je ubio bar jednog napadaa, a posle su i njega smirili pogotkom iz va
trenog oru ja. Ostao je da le i na vrhu stepenica.
Edove usne su se nemo micale i obrazovale stra ne psovke. Nije se zaustavi
o da bi doveo u red svoje mrtve. Odmah je oti ao u gara u. Zatekao ju je praznu. Uze
li su Evina, a i Rikova kola. U ormanu za alat na ao je veliku elektrinu lampu. Uze
o ju je i iza ao. Palio je i gasio lampu, dr ei je upaljenu samo dve sekunde, nastavl

jajui da hoda po mraku nekoliko stotina metara, orijenti ui se prema takama koje je z
a trenutak bio osvetlio. Stigao je do kue Doovih i pod kupom svetla je spazio jo j
edan le oveka koji je le ao ra irenih ruku i lica isturenog na travi, sa strelicom zab
odenom meu pleke. Oti ao je dalje ne dodirnuv i ga. Kad se na ao pred vratima kue D ona Do
, zauo je i tanje i jedna strela mu se zabola u dovratak na pedalj od njegove glave.
Naglo se okrenuo i upalio lampu, a ruka mu je ve izvlaila pi tolj iz d epa.
Dvadesetak metara od njega, poluskrivena iza buna, stajala je Marsija Do,
gledajui ga nemilosrdno, dr ei ve pripremljen napeti luk i strelicu sa svetlucavim v
rhom. Ed je osetio da druga strela nee proma iti i glasno je povikao, pre nego to je
Marsija mogla da odapne strelu:
"Marsija, to sam ja!"
Devojka mu se polako pribli ila i dalje dr ei oru je u stanju pripravnosti i te
k kada je stigla na korak od njega, bacila je luk na zemlju i bacila mu se u zag
rljaj. Nije plakala. Glas joj je bio postojan i zadihan.
"Veliki Ede. Sreom si bar ti iv. Ovde je bio u as. Kad su do li i ubili moju m
ajku, sakrila sam se na veliku jasiku, pa me nisu spazili. Bili su besni jer nis
u na li ni ta za jelo. Potom su oti li, a samo jedan je ostao, koji je zapalio vatru u
na em poljskom kaminu. Maetom je poeo da kida mamino telo da bi ga posle ispeenog u
poljskom kaminu jeo. Tada sam si la sa drveta, uzela sam luk i ubila ga. Samo to sa
m pokopala mumu kad si ti nai ao. O Ede! Jesi li video Evu i Rikija? Za njih jo nis
am ni ta uradila."
"Za njih vi e niko ni ta ne mo e da uini, Marsija. Mo emo ih samo napustiti. Mora
mo ih ostaviti. Poi sa mnom. Imam konja i naoru an sam. Noas emo otii do Vestporta. Uz
mi svoj luk i nemoj da zaboravi da uzme svoju strelu koja se zabola u vrata. Mo da e
nam poslu iti."
Ed se pribli io le u, udario ga je nogom u lea i izvukao strelicu, pru ajui je M
arsiji, koja ju je stavila uz onu drugu u tobolac. Ed je rekao:
"Po pravilu bi trebalo da ga skalpiramo. Ali ovog puta emo to izostaviti.
"
Marsija se bolno osmehnula.
Zajedno su uzjahali konja i nestali u noi.
28. DOK SU PRELAZILI KRATAK ELINI MOST
Dok su prelazili kratak elini most preko reke Saugatak, konjska kopita su
odzvanjala kao eki o nakovanj. Potom se topot izgubio na hladnom asfaltu pustih ul
ica grada Vestporta. Kad su u li u naselje, Ed je sjahao, ostaviv i Marsiju u sedlu,
a on je nastavio put pe ice vukui za sobom ivotinju za uzde. Povremeno bi palio ele
ktrinu lampu da bi ispitao u kakvom je stanju poneka zgrada. Sve porodine kuice su
bile popaljene ili poru ene ili im je vetar oduvao okvire prozora i vrata. Ed je o
dmahivao glavom i nastavljao dalje. Na malom trgu na dnu Mejn Strita stajalo je
tuce napu tenih automobila pokrivenih snegom. Ed je lampom osvetlio spomenik Minut
eman-u, vojniku iz ratova za nezavisnost koji je bio samo u ko ulji i sa trorogim e i
rom na glavi. Na podno ju spomenika bila je ploa na kojoj je pisalo.
GRAD VESTPORT, PRISAJEDINJEN 17.56, ODBRANIO SE OD BRITANSKIH TRUPA NOVE
MBRA 1776, RTVOVAV I 37 LJUDI
Sa jedne strane trga bio je parkiran automobil oi en od snega, koji je po sv
oj prilici nedavno bio upotrebljavan. Ed je pustio konja i oti ao je da oproba vra
ta kue koja je bila najbli a automobilu. Posle nekoliko sekundi sa prvog sprata je
odjeknuo hitac ispaljen u vazduh iz pu ke a neki ljutit i pla ljiv glas je vikao:
"Odlazite, ta hoete?"
Ed je mirno odgovorio:
"OK OK. Odlazimo. Budite spokojni."
Polako su krenuli. Ed se okrenuo svojoj drugarici i sme ei se rekao:
"Kad bi dr ala ruke u naruju, liili bismo na sliku bega iz Egipta."
Marsijina usta su se od umora i bola iskrivila.
" ta tra i Ed? Kuda idemo?"
Ed je odgovorio:

"Tra im neko sigurno mesto, gde bismo na li ono najpotrebnije. Uskoro emo ga
nai."
Posle stotinak metara spazili su veliku sivu zgradu sa irokim staklenim v
ratima, kroz koja su se nazirala crvena vatrogasna kola. Natpis je glasio:
CITY OF WESTPORT - FIRE BRIGADE
U li su. Vatrogasna kasarna bila je napu tena. Ed je bez te koe prona ao elektrog
enu grupu i pustio je u pokret. Upalili su sva svetla. Zatim su zaspali u zagrlj
aju priljubljeni jedno uz drugo u jednom stra arskom krevetiu.
Kasarna je bila jedina osvetljena zgrada u celom tom kraju i sijala je k
ao svetionik u nonom mraku.
Marsija je poljubila u usta Eda, privijajui se uz njega. Potom se odmakla
, sti ui mu sna no ruku rekav i:
"Neka ti je srean dan, dragi."
Ed se blago nasme io, milujui joj obraz.
"To je fraza kojom su ene pozdravljale mu eve koji su kretali u kancelariju
. Ali danas moji planovi ba nisu birokratski. Bye, honey."
Uskoio je u veliki crveni kamion i tutnjei iza ao iz gara e. Nekoliko stotina
metara dalje, ekali su ga ljudi iz Vestporta, te se zaustavio da ih utovari. Neki
h dvadeset minuta putovali su utei, sve dok nisu stigli nadomak vojnih magacina u
Kenondejlu. Kamion se zaustavio, a dva oveka su iskoila. Bili su naoru ani karabinim
a i odmah su se bacili u jarak kraj puta. Malo dalje, dva Edova druga skoila su s
a kamiona i stala sa svake strane kapije, iza stubova. Velika kapija bila je otv
orena. Kamion se ukotrljao u dvori te magacina sa motorom na minimumu. Ed je zaust
avio vozilo i iza ao.
Ne govorei, pokazao je najbli u baraku. Ljudi su u li, a uskoro su ve izlazili
punih ruku metalnih kovega. Tu je bilo lako automatsko oru je. Municija. Alati. Ed
ih je pustio da rade svoj posao, a on je oti ao dalje. Lutao je meu napu tenim barak
ama, ogledajui se. Veliki goli no , vezan o ko nu vrpcu, visio mu je obe en o desnu aku.
uo je tu no cvranje nekog 'anlasera' i tihe ljutite glasove:
"Ova kuka nee da krene."
"Bie da se zakoila."
Mirno i opu teno je obi ao ugao. Meutim, petorica pocepanih i neuglednih ljud
i, koji su se muvali oko motora nekog d ipa, nisu bili njegovi. Bili su mu nepozna
ti. Ed se zaustavio. Spazili su ga i za trenutak se niko nije ni mrdnuo. Iznenad
a, jedan od petorice, koji je bio najbli i, pognute glave je skoio prema Edu. U ruc
i mu se zasvetlela sjajna britva.
Trzajem uzice Ed je zgrabio svoju maetu. Podigao je ruku i brzo spustio o
ru je uperiv i ga na napadaa. Veoma o tro seivo se zaseklo duboko u ovekov vrat i on je p
ao na zemlju. Glava mu je visila na jednu stranu, obrazujui neprirodan ugao sa te
lom, a crvena izlivena krv se prosula po zemlji.
Edov glas je bio bezizrazan:
"Ne verujem da i vi elite ovako da zavr ite. Dakle, budite dobri i priite da
se upoznamo."
Nesigurno su se pribli ili. Posmatrali su ga ivotinjskim pogledom. Ed je pr
epoznao Veli Stivensona.
"Tebe, primerni graanine, ve sam pre video. Pre si bio pozornik, zar ne? K
ao to vidim promenio si zanat."
Zatim je odluno rekao:
"Ostavite taj d ip. O njemu e se pobrinuti moji ljudi. Poite do njih i pomoz
ite im da utovare sanduke. Pove u vas sve sa sobom. Poi ete sa mnom u Vestport. U okr
ugu Ferfild za svakog ima posla."
etvorica su se udaljila u pravcu kojim je Ed pokazao, ne usuujui se ni da g
a pogledaju.
Kada su natovarili kamion, mehaniar koji je bio sa Edom, pokrenuo je d ip.
Strpali su se u dva vozila i oti li ka istoku u pravcu Vestporta.
Njih estoro je radilo na iskopavanju jarka ispred vatrogasne kasarne, uda

rajui pijukom tvrdu i zamrznutu zemlju. Druga dvojica su pravili ogradu iznad jar
ka i pobadali su etvrtaste koeve udarajui ih macolom. Veli Stivens je bacio eki na ze
mlju, skinuo je vunenu kapicu i upotrebio je za brisanje znoja sa ela.
Ed i Marsija su stajali na vratima kasarne. Marsija je poela da se trese
i stisla se uz Eda. Rekla mu je:
"Poznajem onog oveka. To je jedan od onih koji su mi ubili majku. Mo da je
on ubio i Evu i Rika. Za to ga dr i ovde, Veliki Ede. On je ubica."
Ed je odgovorio:
"Da li si sigurna, draga? ak i da je istina to to ka e ne mo emo da mrzimo samo
jednog oveka, upropastili su nas tako, ako pomislim, da bismo morali da mrzimo s
ve. Morali bismo da poku amo sve da ubijemo. Nemoj na to da misli . To ti je kao pri
rodna katastrofa. Taj ovek, Veli, nam je koristan. Koristimo ga kao neku ivotinju,
orue."
Potap ao ju je ubedljivo po ramenu i pribli io se ljudima koji su radili. Po
vikao je:
"Navalite! Ovaj rov treba da bude gotov do veeras. Izgleda da ima prilino
veliki broj pljaka a koji ovih dana Iutaju."
Veli ga je pogledao sa mr njom:
"Doi onda i ti da radi , Veliki Ede! Dovoljno si krupan da mo e da upotrebi mal
j! Hladno je, a zemlja je tvrda."
Ed je mirno odgovorio:
"ut, Veli. Radi."
Veli Stivens je nabio kapu na glavu, uzeo malj i podigao ga visoko iznad
glave, ali umesto da ga spusti na kolac, silovito ga je okrenuo prema Edu. Krup
ne ake Velikog Eda, otvorene kao da se igra bezbol, uhvatile su veliku elinu kocku,
koja je brzo opisala luk. Zaustavile su je. Blokirale. Veliki Ed je istrgao iz
Stivensovih aka ruku velikog ekia i odbacio alatku. Zatim je poeo silovito i precizno
da ga udara. Zatvorenom pesnicom, akom seimice, dr ei ispravljene i ukruene prste kao
bajonet. Veli je te ko disao i poku avao je da se odbrani od udaraca. Udarao je Eda
nogom u cevanice, to ga je samo jo vi e razdra ivalo. Ubrzo je prestao. Edova desnica
, o tra kao seivo, spustila se na Velijev potiljak. Vratni pr ljenovi su zapucketali,
a ovek je mrtav pao na zemlju. Ed je rekao:
"Odnesite ga odavde i nastavite."
Kasnije je priao Marsiji:
"Ja to nisam uinio zbog onoga to si mi ti rekla, ljubavi moja, ve zbog toga
to ovde sva agresivnost mora da bude usmerena ka spoljnom svetu, a ne prema nama
ovde unutra, a pre svega ne prema meni. Videe da im je to bila pouka. Svako ume d
a pritisne dugme za izvr enje kazne po kratkom postupku, ali ni ta ne mo e bolje da st
vori legendu i neoboriv autoritet kod ljudi razuzdanih i pod dejstvom oka nego pr
igodna demonstracija brutalne snage."
Volter Ozborn je glasno kinuo. Svi prisutni su u glas povikali:
"Gesundheit! Nazdravlje!"
Volter je razvukao usne u bezubi sme ak:
"Isuse. Kad sada neko ka e nazdravlje, to ka e punim srcem, a? Ne kao to se p
re govorilo, tek tako da se ka e. U svakom sluaju, ne brinite, nemam kugu. Ovo kija
nje ni ta ne znai. De ava mi se to uvek u prolee. Mora da je neka alergija."
Sneg je prestao da se topi, a sunce poslednjih dana aprila je ve bilo tol
iko toplo da je teralo oveka da potra i hladovinu. Skonili su se u redu u hlad viso
ke ograde, koja je ograivala deo grada Vestporta gde su se bili smestili.
Beri Faler je pro aputao Volteru:
"Oprosti ako sam ti i ja rekao - Gesundheit. Znam da nisi ku an. Ali ta ka e
radio za epidemije?"
Volter je slegnuo ramenima:
"Ja mogu da slu am samo radio Denver. Ka u da je u Koloradu umrlo dve stotin
e pedeset hiljada ljudi od kuge i ka u da se ne miemo, da se infekcija ne bi raznos
ila. Ako su tane brojke koje se navode za Kolorado, izraunao sam da je u tom sluaju
u Sjedinjenim Dr avama umrlo dvadeset miliona lica. Zna , ja sam pre bio statistiar.
"
"Meutim, ovde se nije ulo ni za jedan sluaj."

U tom trenutku, stra ar je sa svog uzdignutog mesta doviknuo da se pribli av

aju prekrivena konjska kola. Pozvali su lekara, koji je pregledao prido lice, gled
ajui stanje desni, sluzoko e i dlanova. Lekar je rekao:
"OK, isti su."
Bila je to porodica koja se sastojala od oca, majke i troje dece izmeu pe
tnaest i dvadeset godina. Otac je rekao:
"Ko je ovde komandant?"
Odveli su ga kod Eda. Otac je upitao:
"Da li mo emo da ostanemo ovde, gospodine? Jeste li vi gradonaelnik Vestpor
ta, gospodine?"
Ed je odgovorio:
"Ja sam Lord Grofovije Ferfild."
29. SUDIJA JE NOSIO BLU D INS
Sudija je nosio blu d ins, a na glavi je imao e ir kao to nose puritanci. Crn,
kupastog oblika, sa velikom srebrnom kopom. Lako su ga ubedili da je Beri Faler
ukrao ovcu Sejmonu Preskotu. Sudija je izrekao presudu, rekav i jednostavno:
"Kill'im."
Berija su odmah obesili na trgu.
Zatim su mu priveli oveuljka koga niko nije poznavao. Dva sudska marshal-a
ga nisu dr ala za ruke, kao to su to uinili sa Berijem Falerom, nego su ga gurali n
apred, dr ei ga na udaljenosti dugakim tapovima. Marshal koji je bio stariji je rekao
:
"Za ovoga ne znamo ko je. Izgleda da je bolestan i zatekli smo ga kako m
a e ne to po vratima neke napu tene kue. Mislimo da je jedan od onih koji raznose kugu.
"
Sudija se nije kolebao ni asak:
"Onda ne mo emo da rizikujemo. Ucmekajte ga i spalite."
oveuljak je jedva imao vremena da krikne, pre nego to ga je Sejmor Preskot
tresnuo kolcem po glavi. Pao je na zemlju kao vrea krpa. Podigli su ga na ukr tene t
apove i odneli do gomile otpadaka drveta, na koju su ga polo ili. Bacili su na nje
ga i tapove, kojima su ga dodirivali, a zatim su prosuli po njemu kantu kerozina.
im se plamen visoko podigao u nebo, vratili su se da dele pravdu.
Irvin Mekson se digao i optu io Voltera Ozborna da je nezakonito prisvojio
neku kuu koja je njemu pripadala. Sudija je promrmljao:
"Ve sam rekao da se ovaj sud ne bavi kuama. Registri Grofovije ne znae vi e n
i ta, a kua ima koliko ti srce eli. Zbog toga, Irvine, ne zajebavaj. Ako ti je Volte
r uzeo kuu, a ti uzmi drugu. Zasedanje je zavr eno."
Kao i uvek, izvukli su grubo napravljen lik, koji je predstavljao predse
dnika Vernona, o kojem se ve mesecima nije ni ta ulo. Doveli su lutku pred sud i rek
li joj:
"Tra imo presudu za D . L. Vernona, biv eg predsednika Sjedinjenih Dr ava, krivo
g to je doveo do propasti ovu republiku."
Sudija je odgovorio svojom formulom, koja je postajala sve otrcanija.
"Osuen je. Obesite ga."
Skinuli su be ivotno Berijevo telo sa ve ala a na njih su obesili lutku, koj
a e ostati da visi sedam dana, do sledeeg zasedanja. Irvin Mekson je apnuo Preskotu
:
"Nema ozbiljnosti u ovoj ceremoniji. Ovde smo zaista obesili samo predse
dnika D eneral Elektrika i gradonaelnika Stenforda. Morali bismo da se potrudimo da
potra imo sve koji su odgovorni za ovaj klasini nokaut. uo sam da e i na Velikog Eda
da padne velika odgovornost. Za to i njemu ne sudimo?"
Preskot je sasvim tiho odgovorio:
"uti, kretenu. Da li ti je stalo do tvoje ko e? Ili hoe da bude ucmekan? Velik
i Ed bi mogao da te proburazi jednim udarcem pesnice. A zatim, nije lepo da ga o
govara . On je Lord Grofovije Ferfild."
30. MARSIJA JE POLJUBILA EDA U RUKU

Marsija je poljubila Eda u ruku i pogledala ga je preklinjui:

"Veliki Ede, molim te nemoj da se izla e opasnosti. Nemoj da rizikuje suvi e.
Dug je put do Njujorka, a drumovi nisu sigurni. Da li si ba ubeen da ne bi mogao d
a nae ovde u blizini materijal koji ti je potreban?"
Ed se strpljivo nasme io i pomilovao je:
"Putovanje nije tako dugako. Samo 50 milja. Verovatno emo se vratiti veeras
. Nemoj da se pla i , slatka moja. Mi smo oprezni i dobro naoru ani. Sada idem. Budi s
pokojna."
Sejmor Preskot je pri ao Edu s puno po tovanja:
"Milorde, mo emo da krenemo. Kamion je spreman."
Ed se popeo u kabinu pored vozaa. Na svakom blatobranu le ao je po jedan ove
k naoru an ma inkom. Ostala estorica su se popela pozadi na tovarni deo, hvatajui se p
ri penjanju za gvozdenu konstrukciju dizalice, koja je bila montirana na zadnji
deo vozila.
Tutnjei su iza li iz Vestporta i put im je protekao nesmetano. Samo, esto su
se zaustavljali da bi isisavali ostatke goriva iz vozila napu tenih na drumu.
Ve u podruju Bronksa si li su sa auto-puta i za li u naselje. Zaustavili su se
kod tri velika duana sa industrijskom robom i poeli su da tovare u kamion gvozden
e i aluminijumske profile, navrtke, velike zavrtnje i aparat za autogeno zavariv
anje. Sejmor je rekao:
"Milorde, ova mesta ba nisu dobro snabdevena. Jo nismo na li stakla koja su
nam potrebna za staklene ba te. Doista emo morati da odemo do Menhetna?"
Ed je odgovorio:
"Odluke ja donosim. Sea li se Sejmore? Ajdemo dalje do Manhetna."
Stigli su do Staklenog Zida, palate Ujedinjenih Nacija, i odmah su se ba
cili na posao demontirajui velike ploe zelenog stakla. Ed je upravljao operacijama
, a i aktivno je uestvovao u radu odvrui zavrtnje, podi ui staklene ploe i nosei ih do
izalice na kamionu. Rekao je Sejmoru:
"Mo da e ti izgledati suvi e te ka za staklenu ba tu, ali ova stakla su neprobojn
a i mogu biti korisna i za na a utvrenja."
Poslednja staklena zelena ploa se razbila, a Veliki Ed je duboko posekao
levu ruku. Osvrnuo se, tra ei neku krpu da zaustavi krv.
Jedna plava zastava sa belim globusom oivienim vencem od li a, jo je visila n
a jarbolu.
Ed je presekao konopac zastave maetom i pravougaonik od platna je pao. Uh
vatio ga je u letu, oistio je ranjenu ruku, sna no pritiskajui ivice posekotine.
Ispustio je zastavu punu pra ine, uma enu i okrvavljenu, i krenuo da stigne s
voje ljude koji su ga oekivali.