Priručnik 3

Vodič za Organsku Proizvodnju

Višnje
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
634.233 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju višnje / Slobodan Milenković,

Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd :
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit
GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 24 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-46-4
1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија
a) Вишња - Органска производња - Приручници
COBISS.SR-ID 268241671
 VODIČ
ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
VIŠNJE

Sadržaj
1. Uvod 3
2. Preduslovi 3
2.1. Očuvanje prirodnog agro-eko sistema 3
2.2. Osobine zemljišta 4
2.3. Karakteristike klime 4
3. Izbor i priprema lokacije 4
Objavljeno od strane: 3.1. Priprema zemljišta 4
Nacionalna asocijacija “Serbia Organica” 4. Sadni materijal 5
4.1. Sortiment 5
Uz podršku:
Deutsche Gesellschaft für 5. Agro-tehničke mere 10
Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH 5.1. Plodored 10
Economic Development Program ACCESS 5.2. Sistem uzgoja 12
5.3. Ishrana 12
Autori: 5.4. Navodnjavanje 14
Prof. dr Slobodan Milenković
6. Bolesti, štetočine, korovi 15
Marija Kalentić, GIZ Beograd
6.1. Mere integralne zaštite u
Emilija Stefanović, GIZ Beograd
organskoj proizvodnji 17
Anica Milenković, konsultant
7. Berba 18
Štampa:
Zemunplast, Zemun 8. Ekonomski pokazatelji 19
9. Prilozi 20
10. Literatura 24
1. Uvod
Višnja je po značaju u Srbiji treća voćna vrsta, iza šlji-
ve i jabuke. U poslednjih nekoliko decenija proizvodnja
beleži porast, pre svega zahvaljujući širenju domaćeg
ekotipa tzv. oblačinske višnje koja se lako razmnožava
izdancima, rano prorodi, obilato rađa i odličnog je kvali-
teta. Rast proizvodnje praćen je i rastom izvoza, tako da
je Srbija danas značajan izvoznik ove vrste voća. Ovome
pogoduje i činjenica da je cena višnje poslednjih godina
relativno visoka.
U poslednjih desetak godina, došlo je do razvoja
organske proizvodnje i izvoza višnje. U cilju unapređenja
proizvodnje višnje, potrebno je unaprediti sortiment
(sorte bezbojnog i obojenog soka) i poboljšati agro-
tehničke mere.
Plod višnje ima visoku biološku vrednost jer sadrži:
12-22% suve materije, 10-13% šećera, 1-2,4% organskih
kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektina,
0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija,
oko 15 mg vitamina C, značajnu količinu bojenih ma-
terija i druge korisne supstance. Plod višnje je pogodna
sirovina u industriji prerade u sokove, kompote, slatka,
konditorske proizvode, rakiju kao i za zamrzavanje i
sušenje. Plod nekih sorti može da se koristi i kao stono
voće.
2. Preduslovi
2.1. Očuvanje prirodnog agro-eko sistema
Za uspešnu organsku proizvdnju višnje, neophodno
je poznavanje karakteristika zasada, kao i lokalnog agro-
ekosistema, kako bi proizvodnja bila profitabilna, ali bez
ugrožavanja biološke raznovrsnosti. Postizanje ovog cilja
zavisi od primene mera koje:
• omogućavaju očuvanje zemljišta i njegove plodnosti,
• unapređuju biološku raznovrsnost,
• ostvaruju prirodnu otpornost sorti (autohtonih, lo-
kalnih i novostvorenih) koje su prilagođene uslovima
gajenja,
• utiču na optimalno korišćenje prirodnih resursa,
• obezbeđuju korišćenje biljnih otpadaka i drugog
organskog materijala sa farme da bi se umanjila
zavisnost od spoljašnih inputa.
UREĐENJE
BIOCENOZA
ZEMLJIŠTA
KLIMATSKE
AGRO-EKOSISTEM AGROTEHNIČKE MERE
KARAKTERISTIKE
VODNI RESURSI
BIOLOŠKA
RAZNOVRSNOST
Takođe je važno da ne dođe do uništavanja prirodnih
skloništa i staništa korisnih insekata i drugih organizama
(livade, živice, „kompenzacione“ površine). Od ukupne
površine farme, takvu ulogu treba da ima 5-7% zemlji-
šta.
U cilju unapređenja održivosti organske proizvodnje
višnje, preporučuju se sledeće mere:
• čuvanje korisnih insekata,
• održavanje neobrađenih površina (najmanje 5%
ukupne površine farme), kao skloništa za korisne
organizme,
• podizanje žive ograde,
• postavljanje gnezda i kućica za korisne insekte, ptice
i druge organizme.
3
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

2.2. Osobine zemljišta 3. Izbor lokacije i priprema

Za gajenje višnje pogodna su zemljišta na kojima je
moguće izvršiti obradu na minimum 60 cm. Drenaža Višnja je u pogledu položaja i kvaliteta zemljišta vrlo
treba da bude takva da omogućava brzo odvođenje skromna voćna vrsta, tako da se uspešno može gajiti
viška vode. Takođe, treba izbegavati vlažna zemljišta na svim terenima. Izdanci i pupoljci su manje osetljivi
i zemljišta koja zadržavaju vodu. u odnosu na druge koštičave voćne vrste. Ipak, više joj
Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta za odgovaraju otvoreni nego zatvoreni tereni. Najbolje
zasnivanje zasada višnje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim
jugu, jugo-istoku i istoku.
Dubina zemljišta: Najmanje 80-100 cm
Može se uspešno gajiti na gotovo svim zemljištima,
Propustljivost (dreni- Dobra, sa brzim oticanjem osim na previše vlažnim i teškim. Najproduktivnija
ranost): površinskih voda je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači ili na kar-
Izbegavati teška i vlažna zemljišta sa bonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne
Mehanički sastav:
lošom propustljivošću plodnosti. Tip zemljišta je uslovljen izborom podloge
pH: 6.5-8.0 za kalemljenje.
Elektroprovodljivost: Manje od 2.2 mS/cm Korenov sistem višnje ne prodire duboko u zemljište.
Zasljanjenost: Manje od 2 g/l Osnovna masa korena se nalazi na dubini od 40 do 80
cm. Koren se u širinu prostire izvan širine krune. Kruna
2.3. Karakteristike klime je različite bujnosti i oblika, a najviše zavisi od sorte.
U pogledu klimatskih uslova, višnja podnosi velike Obično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim
nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske granama.
zimske temperature. Cvet višnje je za razliku od drugih
voćnih vrsta, veoma otporan na kasne prolećne mra- 3.1. Priprema zemljišta
zeve. Može se gajiti i u sušnim područjima, sa nivoom Koren je važan za usvajanje vode i hranljivih materi-
padavina od 400 do 500 mm godišnje. Najveći zahtevi ja, a samim tim i za rast cele biljke. Loše karakteristike
za padavinama su od aprila do septembra, kada joj zemljišta, ograničena plodnost ili pogrešna obrada
pogoduje od 360-420mm. Zbog ranog dozrevanaja zemljišta se brzo oslikavaju u rastu stabla i formiranju
plodova, navodnjavanje nije neophodno pre nastupa krune. Propusti prilikom obrade zemljišta su naročito
sušnog perioda. uočljivi kod osetljivijih i slabijih podloga za kalemljenje.
Tabela 2: Klimatski parametri Razlog tome je pre svega stres korena koji je izazvan ne-
Minimalne Izbegavati lokacije na kojima
dostatkom kiseonika, vode ili hranljivih materija ili pak
temperature: postoji opasnost od izmrzavanja
niskim temperaturama zemljišta. Stoga, tokom obrade
i pripeme zemljišta treba da se primenjuju mere koje
Relativna Izbegavati lokacije sa visokom
će pozitivno uticati na strukturu i životnu aktivnost u
vlažnost vazduha: relativnom vlažnošću
zemljištu.
Izbegavati lokacije sa velikom Idealno zemljište za voćarske kulture podrazumeva:
Padavine: količinom padavina u periodu - dobro propustljiv sloj zemljišta do dubine od 60-70
cvetanja i zrenja plodova cm koji će uticati na rast i razvoj korena;

4
 - tip zemljišta: crnica ili blago glinoviti peskovi,
- pH vrednost 6-6,5,
- Sadržaj humusa preko 2% u gornjem sloju:
- 20-30cm sa stabilnom strukturom
agregata,
- 30-40 cm sa kamenim skeletom.
Priprema zemljišta pre podizanja zasada
Životni vek voćnjaka je u proseku, 15 godina. Faza
pripreme zemljišta je odlučujući faktor za dugovečnost
zasada. To je period kada se može uticati na održivost
plodnosti i biološku aktivnost zemljišta. Važno je proveriti
profil zemljišta, tj. zbijene i nepropusne slojeve. Saniranje
strukturnih nepogodnosti je moguće samo u fazi pripre-
me zemljišta jer je rastresitost tla nemoguće ostvariti
posle sadnje. Ukoliko postoje nepropusni horizonti, sad-
nju je nekada neophodno odložiti i za dve godine. Nepro-
pusne zone se otklanjaju mehaničkim putem, (dubokim
podrivanjem ili rigolovanjem) koje treba da se sprovede
pre oranja. Po završetku duboke obrade, treba izvršiti
setvu mešavine melioracionih useva koji treba da omo-
guće brz, gust i dubok prodor korena. Dobre melioracione
mešavine brzo klijaju i optimalno koriste prostor korena.
Dobra melioraciona mešavina- primer:
- detelina 20-30%,
- mešavina grahorice (Lathyrus nissolia, vicia villosa),
graška (Pisum sativum), deteline (Trifolium alexandrinum,
Trifolium incarnatum), suncokreta, heljde, facelie (Phacelia
sp.).
Da bi se postigao optimalan rast,
usev ovih mešavina je neophodno preći
valjkom nakon setve. Samo pri dovolj-
noj vlazi ovi usevi će postići željenu gu-
stinu. Pre sadnje voćaka, melioraciona
mešavina se mora tarupirati i zaorati. Takođe, mora se
proveriti da li je uspelo uklanjanjanje nepropusnih horizo-
nata. Jednom izvedene mehaničke mere u kombinaciji sa
melioracionim mešavinama biljaka, često nisu dovoljne za
uspešno poboljšanje strukture i propustljivosti zemljišta.
Pre sadnje treba proveriti i stanje hranljivih elemenata u
zemljištu. Ukoliko je neophodno, ovo je pravi trenutak za
iznošenje đubriva na celu površinu.
4. Sadni materijal
4.1. Sortiment
Pri podizanju zasada višnje koji je namenjen za or-
gansku proizvodnju, obavezno treba koristiti sertifiko-
vani sadni materijal. Podloge i kalem grančice takvog
sadnog materijala, proizvedene su po programu za
proizvodnju sadnog materijala u kome se vrši rigorozna
kontrola i testiranje na prisustvo prouzrokovača bolesti
i štetočina.
Na osnovu Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organ-
skoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl.
glasnik RS”, br.48/11), korišćenje sadnog materijala iz
sopstvene proizvodnje je dozvoljeno jedino pod uslovom
da se takav sadni materijal koristi za sopstvene potre-
be i da je proizveden u skladu sa metodama organske
proizvodnje.
Zabranjena je upotreba sadnog mateijala koji je do-
bijen korišćenjem genetski modifikovanih organizama.
Na osnovu člana 16. Zakona o organskoj proizvodnji
(„Sl. glasnik RS”, br.30/10), reproduktivni materijal za
biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj
proizvodnji mora da bude proizveden metodama or-
ganske proizvodnje.
Prema istom zakonu, proizvodnja semena metoda-
ma organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima
kojima se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog
materijala, uz primenu metoda organske proizvodnje.
U izuzetnim slučajevima, proizvođaču se može odo-
briti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvenci-
onalne proizvodnje, pod uslovom da taj materijal nije
tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena
u organskoj proizvodnji i ako:
5

1) na tržištu nema materijala koji je proizveden me-
todama organske proizvodnje,
2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovo-
đenje naučnoistraživačkih ispitivanja,
3) se radi o autohtonoj sorti.
Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvenci-
onalne proizvodnje u periodu konverzije, proizvođaču
odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle isteka
perioda konverzije Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede
Izbor biljnog materijala za sadnju uslovljen je nači-
nom berbe. Kalemljenje na divlju trešnju (Prunus avium)
i magrivu (Prunus mahaleb) se vrši isključivo kada će se
berba vršiti ručno. U ovim slučajevima, visina debla iznosi
oko 60 cm. U slučaju mašinske berbe, obavezna podloga
je divlja trešnja. Visina slobodnog stabla u tom slučaju
treba da iznosi 70-80cm. Za solidno formiranje krošnje,
neophodno je ostaviti 4-5 jačih lastara. Biljka treba da
ima snažan korenov sistem i deblo.
Podloge
Magriva
Ovo jedna od najrasprostranjenijih podloga. Daje
biljke manje bujnosti u odnosu na divlju trešnju, što
predstavlja prednost prilikom berbe. Kao podloga,
odlikuje se visokom otpornošću prema prema suši i
krečnjaku i dobro se razvija na siromašnim i skelet-
nim zemljištima, a pogodna je i za glinovita zemljišta.
Magriva je tolerantna na gljive prouzrokovače truleži
korena (Phytophthora spp.)
Divlja trešnja
Ovo je, takođe veoma rasprostranjena podloga.
Pokazuje dobar afinitet pri kalemljenju. Jedna od lo-
ših karakteristika je velika bujnost. Ova podloga „ne
podnosi“ vlažna i teška zemljišta jer na njima propada
od asfiksije (gušenja), verticiliozne uvelosti i drugih
oboljenja korenovog sistema.
6
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE
Gizela 5
Ovo je slabo bujna podloga koja se preporučuje za
guste zasade, u uslovima kada je moguće obezbediti
zalivanje. U takvim uslovima se postižu odlični prinosi.
Jedna od glavnih karakteristika sorti kalemljenih na
ovoj podlozi, je da vrlo rano stupaju na rod.
Divlja trešnja (Prunus avium) se, kao podloga, pre-
poručuje za područja sa težim zemljištem i dovoljnim
količinama padavina u toku leta. Na podlozi magriva
(Prunus mahaleb), uspečno se vrši proizvodnja višnje
na lakšim i suvljim zemljištima sa različitim profilom.
Ona je takođe pogodna i za teža zemljišta (crnica, les),
u područjima sa malom količinom padavina u toku leta.
Iskustva sa podlogom gizela 5 su različita. U Mađarskoj
se nisu pokazali dobri rezultati, gde je u prve 3 godine
proizvodnja zadovoljavajuća, a kasnije, sorte imaju sit-
ne plodove. Ova podloga ispoljava dobre karakteristike
na kiselom zemljištu, gde je ujednačena klima i gde
ima dovoljno padavina, a nije pogodna za peskovita
zemljišta.
U poslednje vreme postoji veći broj ogleda sa novim
podlogama, kao što su podloge tipa „Weiroot“, koje su
se dobro pokazale sa sortom Schattenmorelle. Takođe,
sa podlogom gizela 5 su dobijeni dobri rezultati kada su
na njoj kalemljene sorte morina i safir.
Sorte
Izbor sorte je ključan faktor za postizanje dobrog kva-
liteta plodova i standarda u proizvodnji. Pri izboru sorte
treba voditi računa da se sačuva biološka raznovrsnost,
što je jedan od osnovnih principa organske proizvodnje.
Na izbor utiču sledeće osobine sorte: prinos, organolep-
tičke karakteristike, krupnoća plodova, otpornost plo-
dova na manipulisanje tokom berbe i pakovanja, vreme
cvetanja i zrenja, otpornost, odnosno tolerantnost prema
prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
Posebnu pažnju treba obratiti na sorte oprašivače
koje treba da budu zastupljene u zasadu sa ne manje
od 15% od ukupnog broja stabala u zasadu. Da bi se
povećala efikasnost oprašivanja po 1 ha, u zasad višnje
treba postaviti 3-5 košnica sa pčelama. Solitarne pčele,
kao što je Osmia cornuta, veoma su važne za oprašivanje
u lošijim vremenskim uslovima. Postavljanje snopova
trske ili kućica, doprinosi održavanju populacije ove
korisne vrste.
Višnja se uglavnom gaji radi dalje prerade u voćni
sok ili za konzerviranje. Udeo višnje na tržištu svežeg
voća je relativno mali. Za proizvodnju sokova se traže
sorte sa postojanom bojom i izbalansiranim odnosom
šećera i kiseline. Pored sorte Schattenmorelle, u tu
svrhu traže se i morina, mađarska grozdasta i topas, a
njihove karakteristike su date u Tabeli 3.
Prinos višnje zavisi i od toga da li se radi o samo-
oplodnim sortama, delimično samooplodnim ili o
samosterilnim sortama. Ukoliko se u višnjik doda oko
Tabela 3. Sorte višnje pogodne za organsku proizvodnju
20% stabala sorte za oplodnju, kod samooplodnih sorti
može doći do znatnog povećanja prinosa. Koncentracija
na samo jednu sortu u višnjiku podrazumeva izuzetno
intenzivan rad u vreme berbe. Stoga se preporučuje
uzgoj većeg broja sorti radi različitog vremena sazre-
vanja. To takođe može da umanji pojavu bolesti kod
osetljivih sorti.
Pri izboru sorte za organsku proizvodnju višnje, tre-
ba voditi računa o rodnosti (prinosu) i kvalitetu ploda,
ali i o osetljivosti prema najvažnijim oboljenjima kao
što su: moniliozno sušenje cvetova i grančica i trulež
plodova, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze.
Pri podizanju novog voćnjaka, veoma je važno uzeti
u obzir rezultate istraživanja i ogleda iz regiona kao i
uključiti lokalnu savetodavnu službu, jer je poznato da
se različite sorte drugačije ponašaju u različitim regio-
nima i proizvodnim uslovima.

Zrelost Cvetanje i oplod-

Sorta Plod Prinos Rast Osetljivost na bolesti
(nedelja) nja

Srednje-krupan
do krupan, meko Visok do Srednje jak, Slabo do srednje osetljiva
Srednje/kasno,
SAFIR 6.- 7. meso ploda, veoma uspravan do širok, prema moniliji i lisnoj
Samo-oplodna
osetljiv na trans- visok gusta kruna pegavosti
port
Do sada slabo osetljiva
Srednje-velik
Srednje/rano, prema moniliji i lisnoj
do velik, pri suši Srednje jak, u
MORINA 6.-7. Delimično samo- Visok pegavosti, otporna prema
se odvaja od širinu
oplodna nekrotičnom ringspot
peteljke
virusu
Rano,
Srednje velik i Delimično osetljiva prema
MAĐARSKA Delimično samo- Jako snažan,
6.-7. lako se odvaja od Visok moniliji, lisnoj pegavosti i
GROZDASTA oplodna uspravan
peteljke virusu nekroze

Velik i lako
Srednje/kasno, Jako snažan, Slabo osetljiv na moniliju,
se odvaja od
TOPAS 6.-7. Delimično samo- Visok uspravan, sred- srednje osetljiv na bak-
peteljke u punoj
oplodna nje- gusta kruna terijska oboljenja
zrelosti

7

U okviru programa stvaranja sorti višnje otpornih
prema Blumeriella jaapii (Rehm) v. Arx i Monilinia ssp.
u Mađarskoj, prva priznata sorta je Czengodi, koja je od-
ličnog kvaliteta ploda, a koja se može gajiti bez primene
fungicida (Apostol, 1999). U novije vreme su priznate
dve nove sorte otporne prema ovim patogenima: VI. -
3/48 i IV. - 2/152 – Piramis (Apostol, 2005).
Programom stvaranja sorti otpornih prema Blu-
meriella jaapii (Rehm) v. Arx, Monilinia ssp. i PNDV u
Nemačkoj, pored nešto ranije stvorenih sorti morina,
safir, topas, korund i karneol, izdvojene su i tri nove:
Jade, Rubellit i Achat. Sve se odlikuju visokim kvalitetom
ploda i samooplodne su (Wolfram B., 2000).
Čengedi (Csengödi) je mađarska sorta nastala selek-
cijom iz prirodne populacije. Stablo je bujno, a redovno
i obilno rađa. Rodnost se postepeno povećava tako da
posle osme godine veoma obilno rađa. Otporna je pre-
ma prouzrokovaču pegavosti lišća, moniliji, citosporozi
i zato se preporučuje za plantažno gajenje u organskoj
proizvodnji. Otporna je prema moniliozama, a osnov ot-
pornosti je hipersenzibilna reakcija. Cveta srednje rano
i samooplodna je. Može da se koristi kao stono voće i za
industrijsku preradu.
Kereška (Körösi meggy) je klon mađarske sorte pan-
di. Ranije je bila vrlo raširena sorta u našoj zemlji, ali je
napuštena i iskrčena zbog niske rodnosti. Sorta je vero-
vatno najkvalitetnijeg ploda. Samobesplodna je i inko-
patibilna sa mnogim sortama. Novija zapažanja pokazuju
da dobro rađa kada se gaji sa reksele, keleris i umbra koje
su joj dobri oprašivači. Plod joj je izuzetno krupan (6-7g),
najboljeg kvaliteta. Po odvajanju peteljke sok ne curi. Uz
adekvatne oprašivače može se preporučiti za gajenje kao
izrazito stona sorta kao i za sve vidove prerade.
Gorsemska je belgijska sorta mutant sorte lotova.
Umerene je bujnosti, a rađa na slamastim grančicama i
treba je redovno rezati. Srednje je otporna prema niskim
temperaturama i otporna prema veđini prouzrokovača
bolesti. Koštica se lako odvaja od mezokarpa. Može se
8
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE
brati mehanizovano jer se peteljka lako odvaja od ploda,
a sok iz ploda nakon toga ne curi. Plodovi su pogodni za
sve vidove prerade.
Erdi jubileum je sorta vrhunskog kvaliteta ploda.
Ima čvrst i obojen plod, dobar ukus, malu košticu. Ne
menja boju u preradi. Kasno cveta i samooplodna je.
Kasno prorodi, ali kasnije dobro rađa, ima bujno stablo.
Plodovi mogu biti na stablu i tri nedelje, a da nema tru-
ljenja. Bere se obično kada su rastvorljive suve materije
13%, a nakon tri nedelje postiže i 22-23%. Ne opada,
ali se može mehanizovano brati, sok ne curi iz ploda
prilikom berbe. U smrzavanju zadržava miris i aromu.
Na našim prostorima zri u trećoj dekadi juna.
Lara je novija domaća sorta, stvorena u INI „Agroe-
konomik“ u Beogradu. Cveta srednje rano i samooplod-
na je. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Sazreva u
drugoj polovini juna. Stablo je umerene bujnosti, a pre-
ma autorima sorte Mišiću i saradnicima, nije osetljiva
prema prouzrokovačima pegavosti lišća i moniliozi. Plod
je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 5,5g,
eliptičnog je oblika, ima sjajnu pokožicu intenzivnocrve-
ne boje, obojen sok, a ukus je blago nakiseleo i prijatan.
Šumadinka je domaća sorta stvorena u Institutu za
voćarstvo u Čačku. Stablo je srednje bujno sa loptastom
i razgranatom krunom, oborenih grana. Relativno je
otporna prema niskim zimskim temperaturama i suši,
a manje osetljiva prema pegavosti lišća. Cveta srednje
rano i samooplodna je, a sazreva u prvoj dekadi jula.
Rano prorodi i rađa redovno i obilno, sa prinosom i 30-35
t/ha. Plod je krupan, prosečne mase oko 6 g. Meso ploda
je tamnocrveno, sočno, kiselo, izrazito aromatično i vrlo
kvalitetno. Plod se srednje odvaja od peteljke, slabije
je transportabilnosti i pri mehanizovanoj berbi puca.
Pogodna je za stonu upotrebu i sve vidove industrijske
prerade.
Oblačinska višnja je veoma rasprostranjena sorta
(ekotip) u Srbiji, poznata i kao „Cigančica“. Karakteriše je
visok sadržaj bojenih materija, što je čini interesantnom
Plodovi sorte šumadinka
za konditorsku industriju, proizvodnju sokova i likera.
Otporna je prema niskim temperaturama, kao i prema
suši. Za razliku od ostalih sorti višnje, ona se razmnožava
ožiljenim izdancima.
U zavisnosti od područja, zri od početka treće dekade
juna do sredine jula. Redovno rađa.
Plodovi oblačinske višnje
Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip
koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima
određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske
višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja
podrazumeva se velika i vrlo heterogena populacija
višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline. Poljopri-
vredni proizvodjači lako su razmnožavali oblačinsku
višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala
pretežno vegetativnim putem. Ne treba, međutim is-
ključiti mogućnost da je i generativni način razmnoža-
vanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene
populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se
javlja pri razmnožavanju i eksploataciji, potiče od toga
što ona nije jedan klon, već smeša velikog broja klonova.
Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje no-
vih zasada pod ovom kulturom koja je
pre svega namenjena za industrijsku
preradu.
U većem broju zemalja, kod ve-
likih proizvođača se izvodi klonska
selekcija iz populacije oblačinske
višnje, proučavanjem i odabiranjem
klonova boljih svojstava za proizvod-
nju i preradu od proseka populacije.
To bi mogao biti vrlo značajan dopri-
nos unapređenju njene proizvodnje.
Oblačinska višnja je po habitusu slabo do srednje bujna.
Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su
sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene
rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u sper tipo-
va. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdan-
cima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu.
Obično se sadi na rastojanju 4x3m, mada već postoje
i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5m.
Otporna je prema niskim zimskim temperaturama,
mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike
9

štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična
vinogradarska zemljišta.
Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog
slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka, ne
postižu se zadovoljavajući efekti. Cveta srednje rano.
Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje.
Rađa vrlo dobro (15-30 t/ha). Plod je sitan (oko 3 g), lop-
tast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće
i sazrevanja. Pokožica je tamnocrvena, tanka. Meso je
crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično
i kvalitetno. Sok je crven i bogat rastvorljivom suvom
materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i
vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g)
i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno
lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi),
pa dobro podnosi prevoz i može da se sačuva 3-5 dana u
svežem stanju. Znatan deo proizvodnje u Srbiji se izvozi
u zemlje zapadne Evrope i to kao smrznuta ili konzervi-
sana višnja i kao koncentrovani sok.
Oblačinska višnja se gaji uglavnom u područjima gde
ima radne snage za berbu jer zbog plitkog korenovog
sistema nije pogodna za mehanizovanu berbu.
5. Agro-tehničke mere
5.1. Plodored
U voćnjaku u kome se primenjuje organska proi-
zvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne
ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vege-
tacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom
voćnjaku. Ova praksa gajenja tzv. pokrovnih useva,
naučno dokazano, pozitivno utiče na očuvanje popu-
lacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage
u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno- vazdušnog
režima i slično.
10
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE
Pokrovni usevi
Koraci i odluke pri izboru i upravljanju pokrov-
nim usevima:
1. Koji su vaši ciljevi i prioriteti pri gajenju pokrovnih
useva? Definišite ih i poređajte po prioritetima!
Na primer: suzbijanje korova, dobijanje bolje struk-
ture zemljišta, dodavanje organske materije zemlji-
štu, povećanje plodnosti (fiksacija azota), privlačenje
i održavanje populacije korisnih insekata, korišćenje
pokrovnog useva kao zamke za štetne insekte itd.
2. Uzmite u obzir klimu, padavine, tip zemljišta, eroziju
zemljišta itd.
3. Opišite željeni razvoj i karakteristike: Kakav kore-
nov sistem ima pokrovna kultura? Da li će ponovo
izrasti nakon uklanjanja? Da li fiksira azot? Koliko
biomase proizvedi? Koliko vremena je neophodno
da se ukloni? Kada treba da se unese u zemljište?
Da li će se samostalno rasejati? Ima li potencijal da
postane korovska ukoliko pređe u stadijum seme-
na? Da li privlači insekte i koju vrstu? Da li će, kao
stanište, doprineti razvoju korisnih insekata? Da li
privlači štetne insekte? Može li se koristiti kao zamka
za štetne insekte?
4. Uzmite u obzir neophodnu agrotehniku i vreme:
Kada i kako treba da sejem pokrovni usev? Kako
mogu da ga proizvedem tako da doprinese stvara-
nju organske materije ili fiksaciji azota? Postoje li
ograničenja u pogledu primene agrotehničkih mera?
Koju opremu i mehanizaciju treba da posedujem?
Koja je cena semena? Treba li da izvršim inokulaciju
semena radi povećanja azotofiksacije? Da li je za
moju specifičnu situaciju bolja setvena mešavina ili
smenjivanje pokrovnih useva?
Tabela 4. Primeri nekih useva koji su pogodni za akumulaciju azota
Prinos
Usev Akumuliranje azota (N) kg/ha
(t/ha sveža materija)
Bob (Vicia faba) 40 164
Detelina 400 108
Crvena detelina (Trifolium pratense) 400 188
Lucerka (Medicago sativa) 400 228
Mahunarke (letnje zelenišno đubrivo) 300 60
Mahunarke (zimsko zelenišno đubrivo) 150 30

Tabela 5. Primeri useva koji nisu otporni na mraz

Mešavine semena koje nisu otporne na mraz
Zasejavati do sredine avgusta
Kg/ha Vreme sađenja Karakteristike
Persijska detelina (Trifolium resupinatum L.) 15 Brzi rast,
Do sredine ili kraja
Italijanski ljulj (Lolium multiflorum italicum) 10 dobra pokrivenost,
avgusta
Facelija (Phacelia) 5 niska cena
Grašak (Pisum sativum) 30
Do sredine ili kraja
Kosmata grahorica (Vicia sativa) 30
avgusta Intenzivna proizvodnja humusa
Bob (Vicia faba) 40
Facelija 2
Jeftino seme,
60 Do sredine ili kraja
Kosmata grahorica (Vicia sativa) ne upotrebljava se u plodoredu sa
10 avgusta
gorušicom ili graškom

Tabela 6. Primeri useva otpornih na mraz

Usevi otporni na mraz
Kg/ha Vreme sađenja Karakteristike
Inkarnatska detelina (Trifolium incarnatum) 15
Do kraja septembra Moguće na svakoj vrsti zemljišta
Italijanski ljulj (Lolium multiflorum italicum) 20
Grahorica maljava 50
Do sredine oktobra
Raž 100
Raž (Secale cereale) 150 Do novembra

11

Tabela 7. Ostali pokrovni usevi
Livadska detelina kao pokrovni usev
Kg/ha
Crvena detelina (Trifolium pratense) 8
Bela detelina (Trifolium repens L.) 3 Do kraja avgusta
Engleski ljulj (Lolium perenne L.) 15
Dlakava grahorica 15
Inkarnatska detelina 5
Crvena detelina 5 Do kraja avgusta
Bela detelina 2
Livadska detelina 15
5.2. Sistem uzgoja
Prilikom sadnje stabala višnje, korišćenje potpora
obično nije neophodno. Po nekad se uvode u proizvod-
nju u slučaju slabobujnih podloga. Kod intenzivnih zasa-
da neophodano je napraviti razmak između redova od
4,5m, a između stabala 2,5-3m. Veliki razmak u redu,
zahtevaju biljke koje imaju jači razvoj korena ili one koje
su zasađene u zemljište koje pogoduje jačem razvoju ko-
renovog sistema. Kod kalemljenja na magrivu (Prunus
mahaleb) ili na divlju trešnju, koje po sortnim karak-
teristikama mogu imati vretenast ili žbunast uzgojni
oblik, međuredni razmak treba da iznosi 3,5-4 m, a
razmak između stabala 2-2,5 m. Zasad višnje se planira
za period od 15-20 godina. Za njegovu dugovečnost je
odlučujuće zdravstveno stanje, kao i rodni kapacitet.
Najveći rizici su naravno, bolesti kao što je moniliozno
sušenje, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze,
kao i opasnost od preranog propadanja stabala usled
nepravilne rezidbe.
5.3. Ishrana
Zemljište je izuzetno kompleksan živi organizam.
Puno pojedinačnih faktora (sadržaj humusa, pH- vred-
nost, biološka aktivnost, sadržaj hranljivih materija,
sadržaj vode, soli,struktura zemljišta) su u međusobnim
12
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE
Vreme setve Karakteristike
Univerzalna upotreba
Dobra zaštita, deluje protiv korova,
pogodna za rastresita zemljišta
odnosima i utiču jedan na drugi. Putem obrade zemlji-
šta i đubrenja, uzgajivač voća ima direktan uticaj na
te odnose.
Cilj agrotehničkih mera u organskoj proizvodnji nije
direktna ishrana biljaka kroz lakorastvorljiva đubriva,
već ishrana biljaka kroz život zemljišta. To znači da je
optimalno snabdevanje biljke hranljivim materijama
moguće samo kroz dobro razvijen korenov sistem i do-
voljan priliv organskih materija.
Sve mere nege zeljišta imaju za cilj povećanje nje-
gove plodnosti. Grafik 1 pokazuje da je prinos svakog
stabla, kao i njegova sposobnost odbrane od bolesti i
štetočina, u direktnoj zavisnosti od zemljišta. Puferska
svojstva zemljišta imaju izuzetan značaj u smanjenju
emisija štetnih materija. Zdravo zemljište smanjuje is-
piranje i time održava plodnost. Organska proizvodnja
teži samoregulaciji bolesti i štetnih organizama.
Najveći značaj ima azot koji direktno utiče na izgrad-
nju proteina, hlorofila i enzima. Nedostatak azota može
veoma negativno da utiče na fotosintezu.
Količina azota u zemljištu kontroliše se N-min me-
todom. Za proizvodnju višnje neophodno je da N-min
metoda u proleće pokaže da je u zemljištu prisutno 40-
50 kgN/ha, u sloju 0-60 cm. Ukoliko je vrednost azota,
određena N-min metodom niža od navedene, preporu-
 STANIŠTE je data u Prilogu 1. Sprovodi se nakon primene drugih
klima, zemljište

AGROTEHNIČKE MERE mera za održavanje plodnosti (plodored, zelenišno đu-

plodored, obrada zemljišta, đubrenje, zaštita bilja

PLODNOST ZEMLJIŠTA
brenje, kompostiranje itd.).
FIZIČKA SVOJSTVA HEMIJSKA SVOJSTVA BIOLOŠKA SVOJSTVA
Stajnjak, osoka i urin domaćih životinja, kompost
zahtevi od plodnosti zemljišta od biljnih otpadaka (zajedno sa prirodnim organsko-
PRINOS
količina, kvalitet
ODRŽIVOST
nezavisnost od biološkim dodacima i đubrivima), predstavljaju osnovu
pomoćnih materijala
SAMOREGULACIJA
bolesti, štetočine za ishranu biljaka u organskoj proizvodnji.
ŽIVOTNA SREDINA PUFER
gubitak hranljivih materija štetne materije Opšti uslovi za primenu organskih đubriva:
• Organska đubriva (stajnjak, kompost) treba uneti u
Grafik 1. Međusobni uticaji i zahtevi od plodnosti zemljišta (Thomas
zemljište obradom, da bi se izbegao gubitak azota.
Alfoeldi, Fibl)
Treba primeniti plitko zaoravanje da se ne bi oštetio
koren voćaka i sprečila erozija. Đubriva treba da se
čuje se đubrenje u zavisnosti od unesu u zemlju najmanje 3-4 meseca pre berbe.
jačine rasta stabla u prethodnoj PK
• Rastvorljivi oblici organskih đubriva (riblja ulja, pe-
godini. peo morskih algi, derivati soje) su pogodni za pri-
Zbog kompleksnosti zemljišta, nije jednostavno dati menu preko sistema „kap po kap“, što omogućava
analizu razvoja drveta, u odnosu na analizu zemljišta. brzu nadoknadu potrebnih materija.
Za uzgajivače voća, od izuzetnog značaja je međuso- • Najveći broj šema za đubrenje usmeren je na
ban odnos same gajene kulture i zemljišta. Stoga se obezbeđenje potrebnih količina azota kao glavog
u organskoj proizvodnji teži sagledavanju više analiza elementa, u periodu kada je biljkama najpotreb-
istovremeno da bi se dobila prava slika o potrebama niji. Treba imati u vidu razlike između organske i
biljke za dodatnim hranivima. Pri tome se koriste: ana- konvencionalne proizvodnje u pogledu đubrenja.
liza zemljišnih proba u kombinaciji sa laboratorijskim Uopšteno, organska đubriva sporo oslobađaju azot
analizama, analiza lista, posmatranje stanja i izgleda i „oslanjaju“ se na biološku aktivnost zemljišnih
listova i druge metode. mikroorganizama koji ga razlažu do formi koje su
U saglasnosti sa opštim preporukama za održavanje potrebne biljkama.
plodnosti zemljišta u organskoj proizvodnji, neophodno • Kada se prave kalkulacije količina azotnih hraniva,
je izvršiti pedološku analizu: obavezno treba uzeti u obzir količine koje će u zemlji-
• mehaničkog sastava, šte biti unete sa međurednim zelenišnim đubrenjem
• organskih materija, (leguminoze ili malč biljaka koje spontano rastu). Ako
• рН, je u međurednom prostoru bela detelina (pravilno
• elektrosprovodljivosti, gajena i inokulirana azotofiksatorima), ona može
• mikro i makro elemenata, obogatiti zemljište sa 50-100 kg/ha azota godišnje.
• natrijuma. • Treba voditi podatke o vrsti hraniva (đubriva) koje se
Đubrenje u organskoj proizvodnji se vrši na osnovu koristi i njegovom sastavu. Problemi mogu nastupi-
analize zemljišta i prinosa, a u skladu sa Pravilnikom o ti pri upotrebi tzv. neizbalansiranih đubriva (česta
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metoda- upotreba živinskog stajnjaka koji je bogat fosforom
ma organske proizvodnje, a lista dozvoljenih sredstava može dovesti do zagađenja okoline i nedostatka

13
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Tabela 8. Sadržaj hranljivih materija u nekim značajnim organskim đubrivima u organskoj voćarskoj proizvodnji

Organska
N P2O5 K2O MgO
Đubrivo Sastavni delovi supstanca Usvajanje
% % % %
u%
Prah od roga (Brašno od
Životinjski rogovi i bokovi 80-90 12-14 5 0,2-0,8 0,6-1,2 srednje-brzo
roga)
Pelete od kože i dlake 13,5 1,4 0,2 brzo
Otpaci od ricinusa Ostaci pri proizvodnji ulja 75 5-6 2 1 0,3 brzo
Mešavina ostataka iz proiz-
Maltaflor 80 5 1 5 brzo
vodnje slada i vinase
Dodatni proizvod pri proizvod-
Vinasa 50 (tečna) 3,5 0,4 7,5 jako brzo
nji šećera
Izvor: www.Oekolandbau.de

cinka). Ovakvi problemi se izbegavaju i rešavaju 5.4. Navodnjavanje

vršenjem redovnih analiza zamljišta i planiranjem Navodnjavanje plavljenjem nije preporučljivo. Za
količina i vrsta đubriva na osnovu analiza. navodnjvanje se preporučuje primena sistema „kap po
Višnja, kao i njoj slične vrste voćaka, sadrži u plodo- kap“ primenom optimalne količine vode, do zadovo-
vima najviše vodu i šećere i nema visoke zahteve prema ljenja poljskog vodnog kapaciteta. Prosečne sezonske
hranivima, u poređenju sa drugim vrstama. Zbog toga potrebe za navodnjavanjem, u zavisnosti od lokaliteta,
se dobar deo potreba višnje za đubrivima može zado- iznose oko 1.500 m3/ha. Navedena količina vode se do-
voljiti u toku zasnivanja zasada, međurednim usevima daje u nekoliko navrata.
i malčom, kao i dodavanjem kreča i kamenog brašna. Potrebno je uzvršiti hemijsku analizu vode za navod-
Orijentacione vrednosti đubrenja koje zadovoljavaju njavanje a poželjni parametri su dati u Tabeli 9.
potrebe biljaka:
a) đubrenje mladog zasada azotom: Tabela 9. Poželjni parametri vode za navodnjavanje
- maksimalne količine: 40 kg/ha u prvoj godini i PARAMETRI VREDNOSTI
60 kg/ha u drugoj godini. pH 6,5-8,2
b) Đubrenje zasada u rodu:
električna provodljivost < 1,5 mS/cm
a. azot:
soli < 1,5 g/l
-godišnje ne više od 130 kg/ha
-količine preko 60 kg/ha se dodaju u više bikarbonati < 5 meq/l
navrata sulfati < 2200 meq/l
b. Fosfor i kalijum, ne primenjivati veće količine od: SAR < 10
-60-80 kg/ha P2O5 i 170-200 kg/ha К2О nitrati < 120 ppm
Treba imati u vidu da u organskoj proizvodnji, koli-
čina azota u zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha/god.

14
 6. Bolesti, štetočine i korovi
Najvažnije bolesti višnje su: moniliozno sušenje
cvetova i grančica, trulež plodova (Monilinia laxa), šu-
pljikavost lista (Stigmina carpophyla), ljubičasta pega-
vost (Blumeriella jaapii) i rak korena (Phytophtora spp.).
Štetočine koje se redovno javljaju i za koje su neophodne
mere zaštite su: biljna vaš (Myzus cerasi), trešnjina muva
(Rhagoletis cerasi), višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus),
mali mrazovac (Operophtera brumata), potkornjak
(Scolytus rugulosus) i žilogriz (Capnodis tenebrionis). U
kratkim crtama dajemo opis najvažnijih bolesti i šte-
točina.
Prerano opadanje lišća kao posledica pegavosti
Pegavost lišća - simptomi na licu
Pegavost lišća - simptomi na naličju
Moniliozno sušenje cvetova, grančica i trulež
plodova (prouzrokovač Monilinia laxa)
Simptomi bolesti manifestuju se na cvetovima,
grančicama i plodovima. Bolest se prvo javlja na cve-
tovima koji se suše i opadaju. Zaraza se širi i na gran-
čice koje se suše. Plodovi zahvaćeni gljivom trule, a na
površini se pojavljuju koncentrični krugovi spora gljive.
Napadnuti plodovi ne opadaju već se sasuše (mumifici-
raju) i sledeće godine su izvor nove zaraze. U tom smislu
uklanjanje obolelih plodova je važna agrotehnička mera
u sprečavanju bolesti. Spore kojima se gljiva širi u toku
vegetacije nastaju na temperaturi iznad 100С i pri viskoj
relativnoj vlažnosti. Spore se šire vetrom i insektima.
Plodovi sa mehaničkim oštećenjima su najpodložniji
truleži. Najvažniji period zaštite je cvetanje.
Moniliozno sušenje grančica
15

Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)
Odrasle jedinke su 3,5-5mm, boja tela im je crna
sa žutim tačkama na grudima. Krila su providna, sa 4
tamne linije po kojima se prepoznaju. Larva je krem bele
boje, duga 4-6 mm. Muva se pojavljuje kajem maja. Je-
dinke polažu jaja (50-80 komada) tokom sunčanog pe-
rioda, 10-15 dana nakon početka leta. Štetočina se prvo
razvija na trešnji, a nakon toga napada višnju. Oštećeni
plodovi podložni su napadu gljiva koje izazivaju trulež.
Trešnjina biljna vaš (Myzus cerasi)
Odrasle jedinke su dugačke oko 2mm i crne su boje.
Prezimljava u stadijumu jajeta na kori stabla. U zavi-
snosti od uslova, iz jaja se pile ženke krajem marta –
početkom aprila, nakon čega se razvija više generacija.
Hrani se na naličju lišća i izaziva njegov zastoj u porastu
i kovrdžanje. Napadnuto lišće posećuju mravi, što pred-
stavlja indirektan pokazatelj napada.
Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus)
Polaže jaja u mlade plodove, pošto prethodno rili-
com izbuši rupu. Larve se ubušuju u košticu u razvoju i
tu završavaju svoje razviće. U vreme sazrevanja plodova,
larva napušta plod i odlazi u zemlju gde prezimljava.
Tokom prve tri godine posle sadnje, obavezno se vrši
obrada zemljišta oko biljaka, u prečniku od 2 m. Time
se sprečava konkurencija korovskih biljaka i omogućava
razvoj korena.
Fenofaza u kojoj se suzbijaju monilioze
16
VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE
Međuredni prostor se tarupira ili kosi. Ako se kosi,
biljna masa se odlaže u zonu reda gde se razlaže i po-
boljšava plodnost. U prvoj godini po zasnivanju ne treba
kositi međuredni prostor više od 3 puta i ne niže od 5
do 10 cm, jer biljke ponovnim razvojem troše azot iz
zemljišta. Time se i smanjuju troškovi rada, a omogu-
ćava korisnim vrstama da se hane polenom i nektarom
cvetajućih biljaka. Za preporuku je da se ne kosi cela
površina voćnjaka odjednom, već u neoliko navrata da
bi se obezbedio kontinuitet cvetanja pokrovnih bilja-
ka. Bar godinu dana pre zasnivanja zasada, oko i/ili u
voćnjaku, treba formirati “koridore” mešanog bilja koje
cveta u različito vreme. Koridore mogu sačinjavati razli-
čite biljne vrste koje se alternativno zasejavaju da bi se
produžio period cvetanja i poboljšala kontrola štetočina.
Rabel amarillo lepljiva klopka
Primena: praćenje i direktna kontrola trešnjine muve (Rha-
goletis cerasi) u organskoj proizvodnji trešnje i višnje
Rebell klopka za trešnjinu muvu
6.1. Mere integralne zaštite u organskoj proizvodnji
Tabela 10. Najvažnije agrotehničke mere i direktne mere (sredstva za zaštitu) koje se primenjuju
u slučaju pojedinih bolesti i štetočina višnje

Bolest Agrotehničke mere Sredstva za zaštitu

- Orezivanje i spaljivanje zaraženih grana;
- Uništavanje mumificiranih plodova na stablu i opalih; - Pogledati prilog;
Moniliozno sušenje cvetova
- Izbegavanje većih preseka grana pri rezidbi, a ako se - Pre svakog tretmana neophodno
i grančica, trulež plodova
naprave zaštititi ih bakarnim fungicidima; je konsultovati stručno lice i/ili
(Monilinia laxa)
- Kasna rezidba je za preporuku, kao i rezidba posle berbe; kontrolnu organizaciju
- Kontrola insekata prenocioca oboljenja
- Rezidbom postići dobru prosvetljenost i provetrenost - Pogledati prilog;
Šupljikavost lista biljaka; - Pre svakog tretmana neophodno
(Stigmina carpophyla) - Odstranjivanje zaraženih grana; je konsultovati stručno lice i/ili
- Ne zalivati orošavanjem kontrolnu organizaciju

- Pogledati prilog;
- Rezidbom postići dobru prosvetljenost i provetrenost
Ljubičasta pegavost - Pre svakog tretmana neophodno
biljaka;
(Blumeriella jaapii) je konsultovati stručno lice i/ili
- Odstranjivanje zaraženih grana
kontrolnu organizaciju

- Merama obrade i izborom lokacije smanjiti opasnost od

Trulež korena pojave površinskih i podzemnih voda;
(Phytophtora spp.) - Navodnjavanje u granicama normi;
- Odstranjivanje zaraženih biljaka iz zasada

Štetočina Agrotehničke mere Sredstva za zaštitu

Trešnjina biljna vaš - Pogledati prilog (insekticidi);
(Myzus cerasi) - Redovni pregledi voćnjaka - Pre svakog tretmana neophodno
je konsultovati stručno lice
- Praćenje leta trešnjine muve korišćenjem žutih lepljivih
klopki (prag štetnosti je 1 muva na dve ploče, u periodu - Pogledati prilog (insekticidi);
Trešnjina muva
kada se menja boja ploda od zelene u crvenu); - Pre svakog tretmana neophodno
(Rhagoletis cerasi)
- Mere zaštite odnose se samo na kasne sorte, za rane je konsultovati stručno lice
sorte se ne primenjuju.
- Pogledati prilog;
Višnjin svrdlaš (Rhynchites - Sakupljanje i uništavanje opalih plodova i jesenja obrada
- Primena botaničkih insekticida na
auratus) zemljišta
mladim zametnutim plodovima

17
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Mali mrazovac - Postavljanje lepljivih traka na stablo koje sprečavaju da

(Operophtera brumata)
Potkornjak
(Scolytus rugulosus)
Žilogriz
(Capnodis tenebrionis)
beskrilne ženke polože jaja
- Odstranjivanje i spaljivanje grana na kojima se uočavaju
simptomi napada štetočine
- Pre zasnivanja zasada (maj-septembar) izvršiti pregled
zemljišta na prisustvo larvi;
- Uništavanje korovskih biljaka;
- Trešenje stabala i prikupljanje odraslih insekata doprinosi
smanjenju brojnosti

Tabela 11. Program zaštite višnje (organska proizvodnja)

Dozvoljena kon- g ili ml na 100

Vreme tretiranja
Bolesti i štetočine Sredstvo Aktivna materija centracija/ Doza l vode
(faza razvoja)
primene
Prezimljujuće forme Agrol Mineralno ulje 1% 1000
Kretanje vegetacije
patogena, lisnih + + Bakar oksi sulfat
(bubrenje pupoljaka)
vašiju, grinje, pregalj Cuproxat (345 g/l) 0,1% 100

BoniProtect Aureobasidium 0,6 kg/ha 60

Početak forte pulluans
Trulež cvetova
cvetanja i puno ili
i plodova
cvetanje Serenade
Max Bacillus subtilis 3kg/ha 300

Thiovit JET Sumpor 3 kg/ha 300

Mladi zametnuti Lisne vaši, 80 WG
plodovi svrdlaš, pegavost lista + +
Rotena Rotenon 6% 0,25 % 250
Promena boje
Trešnjina muva Pyros Prirodni piretrin 4% 0,1% 100
plodova
Monilija, patogeni
Odmah nakon berbe Blauvit SC 240 g/kg Cu 0,4% 400
sušenja grančica

7. Berba se koriste za određivanje momenta berbe su: obojenost

pokožice i tvrdoća ploda (mesa). Plod zajedno sa pe-
Berba se vrši kada plodovi postignu optimalnu obo- teljkom treba brati u hladnijem periodu dana. Pored
jenost i čvrstinu, karakterstičnu za sortu. Parametri koji ručnog branja, višnja se može brati i mehanizovano, u

18
zavisnosti od namene plodova. Ako se plodovi beru za
svežu upotrebu i prodaju na pijacama, berba se odvija
ručno, a u slučaju industrijske prerade moguća je me-
hanizovana berba tresačima.
Berba treba da se odvija uz što manje mehaničkih
oštećenja plodova, vodeći računa o estetskim karakte-
ristikama plodova. Višnja namenjena upotrebi u sve-
žem stanju, mora da ima određeni kvalitet (krupnoća i
ujednačenost plodova, tvrdoća, boja karakteristična za
sortu, mala koštica, dobar ukus).
U toku berbe, a pre dopremanja plodova na dalju
preradu ili prodaju, poželjno je da plodovi ne budu na
suncu već na zasenjenom i promajnom mestu.
8. Ekonomski pokazatelji
Prodajne (otkupne) cene višnje se formiraju na
tržištu na osnovu dogovora izmenu proizvođača i
otkupljivača. Za proizvođača, polaznu osnovu za eko-
nomski prihvatljivu najnižu otkupnu cenu, predstavlja
cena koštanja, odnosno troškovi proizvodnje po jedinici
mere prinosa. Cena koštanja zavisi od utroška inputa pri
redovnoj proizvodnji (količina hraniva i sredstava za
zaštitu, rad mehanizacije, angažovanje radne snage,
ambalaža i dr.), kao i od njihovih cena. Na cenu koštanja
po jedinici prinosa ili površine pod zasadom višnje, utiču
i drugi faktori kao što su: konfiguracija terena na kome
se zasad nalazi, stanje zasada, faza perioda rodnosti,
broj stabala po ha, udaljenost lokacije od mesta nabav-
ke inputa i sl. Svakako, interes proizvođača je da cena
koštanja bude što niža, a prodajna (otkupna) cena, što
viša. Što je ova razlika veća, proizvodnja je za prozvo-
đača profitabilnija. Ostvarljivost uspeha zavisi od niza
faktora. Usled klimatskih uticaja, prinos može značajno
da varira, što se direktno odražava i na cenu koštanja i
na otkupnu cenu. Zatim, pariteti cena inputa, ponuda,
potražnja, konkurencija, stabilnost valute i dr. direktno
ili indirektno utiču na odnose cene koštanja i otkupne
cene višnje. Ovo je isto u organskoj i konvencionalnoj
proizvodnji.
Pri planiranju organske proizvodnje, treba uzeti u
obzir i povećane troškove koji nastaju usled pokrovnih
useva i održavanja međurednog prostora. Takođe, treba
obratiti pažnju na dostupnost i cene inputa. Ovi faktori
utiču na povećanu cenu koštanja proizvoda, ali se sa
druge strane, postižu i veće cene organskih proizvoda
u odnosu na konvencionalne.
Tabela 12. Ekonomski pokazatelji eksploatacije zasada višnje iz
organske proizvodnje (sorta Oblačinska)
Pokazatelj
Investiciona ulaganja (u dinarima) 800.000
Period eksploatacije (godina) 20
Prinos (kg/ha) 12.000
Prodajna cena po 1 kg (u dinarima) 45
Bruto prihod po 1 ha (u dinarima) 540.000
Direktni troškovi proizvodnje po 1 ha (u
140.000
dinarima)
Bruto dobit po 1 ha (u dinarima) 400.000
Bruto dobit po 1 kg (u dinarima) 33,3
Troškovi amortizacije (u dinarima) 16.000
Ostali troškovi: kamata na obrtna sredstva,
11.000
porez i sl. (u dinarima)
Cena koštanja po 1 kg (u dinarima) 14
Neto dobit po 1 ha (u dinarima) 373.000
Neto dobit po 1 kg (u dinarima) 31
Napomena: Modifikovana analiza koju je za period
2005-2010. dala Sredojević Zorica 2010.
19
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

9. Prilozi
Prilog broj 1
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji, Pravilnik o kontroli i
sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11)
Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materi-
Stajsko đubrivo jala (prostirka za životinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
đubrivo
Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo
Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja
Tečni životinjski ekskrementi
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je pod-
vrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa.
Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva
Kompostirani ili fermentisani otpaci
Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-
sa gazdinstva
pljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar:
70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0
Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje
Treset
drveća i rasadnici)
Ostaci posle proizvodnje pečuraka Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom
Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili
materija podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

20
Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizirano koštano
brašno
Riblje brašno Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0
Mesno brašno
Brašno od perja, dlaka i „chiquette”
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi
Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za
Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad
đubrenje
Ako su direktno dobijeni:
1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje;
Morske trave i proizvodi od morskih trava
2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;
3) fermentacijom;
Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja
Meki mleveni sirovi fosfat Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205
Aluminijum-kalcijum fosfat
Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)
Bazična šljaka Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.
Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3.
Sirova kalijumova so ili kainit
Uredbe 2003/2003.
Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magnezi- Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji
jumovih soli takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli
Ostaci žitarica u proizvodnji
Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa
alkohola i ekstrakt takvih
amonijakom su isključeni.
ostataka
Kalcijum - karbonat
(kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant- Samo prirodnog porekla
maerl, fosfatna kreda)

21
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Magnezijum i kalcijum karbonat Samo prirodnog porekla

Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak
Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla
Rastvor kalcijum-hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma
Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla
Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe
Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u
Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli
planinama
Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe
Elementarni sumpor
2003/2003
Neorganski mikronutrijenti navedeni u
Elementi u tragovima
delu E Priloga I Uredbe 2003/2003
Natrijum-hlorid Isključivo kamena so iz rudnika
Kameno brašno i glina
Prilog broj 2
Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i
metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11)
1. Supstance biljnog i životinjskog porekla
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid
Pčelinji vosak Sredstvo pri rezidbi
Želatin Insekticid
Atraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim
Hidrolizovani proteini
odgovarajućim suspstancama sa ove liste
Lecitin Fungicid
Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja
Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariae-
Insekticid
folium
Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent
Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus
Insekticid
spp. i Terphrosia spp.
2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

22
3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Insekticid
Spinozad Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i
smanjenja rizika od razvoja otpornosti

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama
Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klop-
Feromoni
kama i raspršivačima
Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv
Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)
Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se primenjuju po površini između gajenih biljaka

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv puževa)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-
oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata,
bakar-oksida, bakar-oktanoata
Etilen
Kalijumove soli masnih kiselina (meki
sapun)
Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat)
(Kalinit)
Fungicid
Do 6 kg bakra po ha godišnje.
Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od prethodnog
stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg u određenoj godini
pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda,
uključujući spomenutu godinu i četiri
prethodno godine, ne prelazi 6 kg
Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma
isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna
muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka
Insekticid
Sprečavanje zrenja banana

23
 VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja Insekticid, akaricid
Insekticid, fungicid
Mineralna ulja
Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)
Fungicid, baktericid
Kalijum permanganat
Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze
Kvarcni pesak Repelent
Sumpor Fungicid, akaricid, repelent
7. Ostale supstance
Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu
Fungicid
Kalcijum hidroksid
Samo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena
Kalijum bikarbonat Fungicid

10. Literatura
Apostol, J. (2005). New sour cherry varieties and selections in Hungary. Acta Horticulturae, 667:123-126.
Boos, M., Rank Harald (2003): Steinobst oekologisch angebaut. Bioland Verlags GmbH, ISBN 3-934239-11-0
Feucht,Walter i saradn. (2001): Kirschen und Zwetschenanbau,., Ulmer Verlag.
Hornischer, U., (2010): Power Point Prezentacija „Plodored i zelenišno đubrivo“. HortiCons GmbH.
Kopp Barbara, M. Boss (2003): Grundlagen des oekologischen Obstbaus. Bioland Verlags GmbH,
ISBN 3-934239-08-0
Mratinić Evica (2002): Višnja. Vizartis, Beograd.
Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje
(“Sl. glasnik RS”, br. 48/11)
Sredojević, Zorica Ekonomska analiza proizvodnje, prerade i plasmana trešnje i višnje u Srbiji. Institut za
agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet Zemun.
Wolfram B. (2000): Sour Cherry Breeding at Dresden Pilnitz. Acta Horticulturae, 538: 355-358
www.oekolandbau.de
www.sarep.ucdavis.edu/ccrop/- cover crops;
organic farming information
www.biofruit.org
www.foeko.de
www.fibl.org
www.poljoberza.net, Gajenje i sorte višnje i trešnje, autorski tekstovi, autor teksta: Časopis voćarski glasnik
Zakon o organskoj proizvodnji (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010)
NACIONALNA ASOCIJACIJA
“SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a
11000 Beograd
Tel: 065 855 68 68
Predsednik:
Nada Mišković
E-Mail:
office@serbiaorganica.org

GIZ/ACCESS

Kancelarija u Beogradu Kancelarija u Novom Sadu

Makenzijeva 24/5 Narodnog fronta 23d
11000 Beograd 21000 Novi Sad
Tel: + 381 11 24 00 371 Tel: +381 21 472 19 20
Fax:+ 381 11 24 00 370 Fax: +381 21 472 19 21
Vođa programa: Menadžeri projekta:
Tobias Stolz Emilija Stefanović, Marija Kalentić
E-Mail: E-Mail:
tobias.stolz@giz.de emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de