UNIVERZITET U BEOGRADU

FIZIČKI FAKULTET

Energetski bilans asinhronih mašina

STUDENT:Tijana Radovanović

SMER:C-primenjena i kompjuterska fizika

BROJ INDEKSA:3100078

1
 Asinhrone mašine

Kod asinhronog (indukcionog) motora se naizmenična struja dovodi

neposredno na stator, a indukcijom tj. transformatorskim dejstvom, na rotor.
Statorski namot asinhronog motora je u suštini isti kao i kod sinhronog. To je
najčešće trofazni namot spregnut u zvezdu ili trougao. Na rotoru je namot
električno zatvoren sam sa sobom (kratko spojen) i najčešće nema izvedene
krajeve. Bitna karakteristika asinhronog motora je da mu se brzina postepeno
smanjuje kad mu se opterećenje na njegovom vratilu povećava. U praznom
hodu, tj. kad nema opterećenja brzina obrtanja asinhronog motora je ista kao
kod sinhronog.

a)niskonaponski motor b)visokonaponski motor

Prednosti asinhronih mašina, u odnosu na ostale vrste električnih mašina, su

prvenstveno manja cena, jednostavnost konstrukcije, manji momenat inercije,
pouzdanost i sigurnost u radu, lako održavanje, dok su nedostaci uglavnom
vezani za uslove pokretanja i mogućnost regulisanja brzine obrtanja u širokim
granicama.

2
 Energetski bilans

Saglasno zakonu o održanju energije, celokupna energija koja u određenom

vremenskom intervalu uđe u mašinu mora biti jednaka zbiru svih gubitaka
energije i priraštaja energije akumulisane u mašini. Elektromehaničko
pretvaranje energije obuhvata energiju četiri oblika a zakon održanja energije
dovodi do sledećeg odnosa između tih oblika:

𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒂 𝒅𝒐𝒗𝒆𝒅𝒆𝒏𝒂 𝒐𝒅𝒂𝒕𝒂 𝒑𝒓𝒊𝒓𝒂š𝒕𝒂𝒋 𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒂

( 𝒊𝒛 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒊č𝒏𝒐𝒈 ) =(𝒎𝒆𝒉𝒂𝒏𝒊č𝒌𝒂)+( 𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒆 )+(𝒑𝒓𝒆𝒕𝒗𝒐𝒓𝒆𝒏𝒂)
𝒊𝒛𝒗𝒐𝒓𝒂 𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒂 𝒑𝒐𝒍𝒋𝒂 𝒖 𝒕𝒐𝒑𝒍𝒐𝒕𝒖

Ova jednačina može se primeniti na sve električne mašine za pretvaranje

energije. Ona je napisana tako da članovi koji označavaju električnu i
mehaničku energiju imaju pozitivnu vrednost za motorski rad.

Nepovratno pretvaranje energije u toplotu ima tri uzroka: deo električne

energije pretvara se u toplotu neposredno u provodnicima struje, deo
mehaničke energije razvijene u mašini apsorbuje se trenjem i otporom vazduha
i pretvara u toplotu, a deo energije apsorbovane u sprežnom polju pretvara se
u toplotu u vidu gubitka u magnetnom jezgru (pri magnetnom sprezanju) ili u
vidu gubitka u dielektrikumu (pri električnom sprezanju).

Kad se gubici energije u električnom sistemu, u mehaničkom sistemu i u

sprežnom polju grupišu sa odgovarajućim članovima u prethodnoj jednačini,
energetski bilans se može zapisati u sledećem obliku:

𝒅𝒐𝒗𝒆𝒅𝒆𝒏𝒂 𝒆𝒍𝒆𝒌𝒕𝒓𝒊č𝒏𝒂 𝒐𝒅𝒗𝒆𝒅𝒆𝒏𝒂 𝒎𝒆𝒉𝒂𝒏𝒊č𝒌𝒂 𝒑𝒐𝒗𝒆ć𝒂𝒏𝒋𝒆 𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒆

𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒂 𝒎𝒊𝒏𝒖𝒔 𝒆𝒏𝒆𝒓𝒈𝒊𝒋𝒂 𝒑𝒍𝒖𝒔 𝒈𝒖𝒃𝒊𝒄𝒊 𝒂𝒌𝒖𝒎𝒖𝒍𝒊𝒔𝒂𝒏𝒆 𝒖
( )=( )+( )
𝒈𝒖𝒃𝒊𝒄𝒊 𝒖 𝒕𝒓𝒆𝒏𝒋𝒂 𝒊 𝒐𝒕𝒑𝒐𝒓𝒂 𝒔𝒑𝒓𝒆ž𝒏𝒐𝒎 𝒑𝒐𝒍𝒋𝒖 𝒑𝒍𝒖𝒔
𝒐𝒕𝒑𝒐𝒓𝒊𝒎𝒂 𝒗𝒂𝒛𝒅𝒖𝒉𝒂 𝒈𝒖𝒃𝒊𝒄𝒊 𝒖 𝒗𝒆𝒛𝒊 𝒔 𝒏𝒋𝒊𝒎

3
Leva strana jednačine se može izraziti pomoću struja i napona u električnim
kolima mašine. Prvi član na desnoj strani je ukupna energija pretvorena u
mehanički oblik, uključujući kako korisnu energiju, tako i gubitke usled trenja i
otpora vazduha. Ova ukupna mehanička energija naziva se ponekad unutrašnja
mehanička energija. Ona se razlikuje od korisne mehaničke energije za iznos
gubitaka na mehaničko trenje i otpor vazduha prouzrokovanih kretanjem
mehaničkih delova mašine za pretvaranje energije. Drugi član na desnoj strani
izražava ukupnu energiju koju apsorbuje sprežno polje, uključujući kako
akumulisanu energiju, tako i gubitke. Dakle, moglo bi se zaključiti da otpori
električnih kola i trenje i otpor vazduha mehaničkog sistema, ne igraju važne
uloge u procesu pretvaranja energije, iako uvek postoje. Proces pretvaranja
energije sadrži u svojoj osnovi sprežno pollje i njegovu akciju i reakciju na
električni i mehanički sistem. Za rad motora, zbir energije apsorbovane u
sprežnom polju i unutrašnje energije pretvorene u mehanički oblik može se
uvek smatrati ravnim unutrašnjoj električnoj energiji koja se javlja kad je tok
elektriciteta suprotan kontra elektromagnetnoj sili e koju prouzrokuje sprežno
polje. U diferencijalnom obliku prethodna jednačina se može napisati kao:

𝒅𝑾𝒆𝒍 = 𝒆𝒊 𝒅𝒕 = 𝒅𝑾𝒎𝒆𝒉 + 𝒅𝑾𝒑𝒐𝒍𝒋𝒆

gde je 𝑑𝑊𝑚𝑒ℎ diferencijal unutrašnje mehaničke energije, a 𝑑𝑊𝑝𝑜𝑙𝑗𝑒

diferencijal energije koju apsorbuje sprežno polje, uključujući gubitke.

Energetski bilans asinhrone mašine

Magnetna polja mnogih elektromagnetnih rotacionih mašina u svakodnevnoj

upotrebi (primeri su mašine jednosmerne struje, sinhrone i višefazne asinhrone
mašine) ostaju u suštini konstantna po veličini i prostornom talasnom obliku
kad te mašine rade u ustaljenom stanju. Samo magnetno polje može da se
obrće u mašini. Ali sve ove postavke znače samo da se magnetna indukcija u
pojedinim elementima vazduha ili gvožđa može menjati sa vremenom, a ne da

4
se ukupni talas magnetne indukcije menja. Energija akumulisana u magnetnom
polju je funkcija magnetne indukcije u svim tačkama prostora koje polje
obuhvata i konstantna je pri navedenim okolnostima. Ovakve mašine su, prema
tome, mašine sa konstantnom energijom polja, dok su u ustaljenom stanju
rada. Akumulisana magnetna energija raste od nule do neke određene
vrednosti za vreme dok se mašina najpre pobudi i krene iz stanja mirovanja;
ova vrednost može da se promeni u toku prelaznih procesa ponovnog
prilagođavanja kojima je praćen prelaz iz jednog ustaljenog stanja rada u drugo;
ova vrednost pada na nulu kad se mašina zaustavi isključenjem iz električne
mreže. Ali se ona ne menja za vreme analize uslova svakog pojedinog
ustaljenog stanja rada.

Ovo stanje stvari navodi na pomisao da se član dWpolje treba smatrati ravnim
nuli. Međutim, treba se savladati jedna smetnja. Član dWpolje obuhvata gubitke
u magnetnom polju, pa se uvodi aproksimacija koja se sastoji u pretpostavci da
gubici usled histereze i vihornih struja ne igraju važnu ulogu u procesu
pretvaranja energije i da se stoga mogu izdvojiti iz člana dWpolje. Tada se oni
svrstavaju kao gubici u otporima i mehanički gubici:njihovo prisustvo se mora
imati na umu, ali oni ne ulaze neposredno u unutrašnji energetski bilans. Često
se gubici usled histereze i vihornih struja kombinuju sa mehaničkim gubicima
obrazujući kategoriju nazvanu gubici usled rotacije.

Pod tim okolnostima, diferencijalni član energije polja se može smatrati da je

ravan nuli. Tada je:

𝒅𝑾𝒆𝒍 = 𝒆𝒊 𝒅𝒕 = 𝒅𝑾𝒎𝒆𝒉

ili:

𝒑𝒆𝒍 = 𝒆𝒊 = 𝒑𝒎𝒆𝒉

gde 𝒑𝒆𝒍 i 𝒑𝒎𝒆𝒉 predstavljaju trenutnu električnu i mehaničku snagu. Ovaj oblik
izraza se naziva ograničenim jer se može primeniti samo na mašine sa
konstantnom energijom polja u ustaljenom stanju, računajući pri tome pojave
histereze i vihornih struja samo kao izdatke u krajnjem bilansu snage.

5
Primena ove dve jednačine na uprošćene mašine omogućuje da se bolje
zagleda u teorijsku osnovu rada mašina. Posmatramo najpre jedan pojedinačni
provodnik indukta. Doprinos provodnika naponu stvorenom u tom induktu u
tom trenutku je:

𝒆 = 𝑩𝒍𝒗

Pa je prema tome, trenutna električna snaga 𝑩𝒍𝒗𝒊. Mehanička snaga je ravna

proizvodu iz obrtnog momenta i mehaničke ugaone brzine, a ova poslednja je
𝒗⁄ ,gde je 𝒗 obimna brzina, a 𝒓 poluprečnik. Tada jednačina za snagu postaje:
𝒓

𝒗
𝑩𝒍𝒗𝒊 = 𝑴
𝒓
ili:

𝑴 = 𝑩𝒍𝒓𝒊

a to je jednačina dobijena iz Faradejevog zakona i načela održanja energije.

Posmatramo sada ceo namotaj indukta, za koji je sada:

𝒅𝝀
𝒆=
𝒅𝒕
tako da je:
𝒅𝝀
𝒑𝒆𝒍 = 𝒆𝒊 = 𝒊
𝒅𝒕
Ako je to ugaona brzina rotora u električnim radijanima u sekundi za mašinu sa
p’ polova,
𝟐
𝒑𝒎𝒆𝒉 = 𝑴 ( 𝝎)
𝒑′

gde se sačinitelj 2⁄ pojavljuje da bi se izrazilo u mehaničkim radijanima po

𝑝′
sekundi. Veličina 𝜔 može se zameniti sa 𝑑𝜃⁄𝑑𝑡 ako 𝜃 označava trenutni ugaoni

6
položaj jedne tačke na rotoru u odnosu na utvrđeni referentni položaj. Tada
jednačina za snagu postaje:
𝒅𝝀 𝟐 𝒅𝜽
𝒊 =𝑴
𝒅𝒕 𝒑′ 𝒅𝒕

ili:

𝒑′ 𝒅𝝀
𝑴= 𝒊
𝟐 𝒅𝜽

Ova jednačina se takođe odnosi na ceo namotaj i daje indukovani napon kao
prvi izvod ukupnog fluksa kroz namotaj po vremenu, odnosno obrtni momenat
kao proporcionalan prvom izvodu ukupnog fluksa kroz namotaj po uglu.

7
 Literatura:

[1] A.E. Fitzgerald, C.Kingsley, Prevod-Z. Đorđević:Električne mašine za

naizmeničnu i za jednosmernu struju, Naučna knjiga, Beograd, 1962.

[2] V.Vučković:Opšta teorija električnih mašina, Nauka, Beograd, 1992.

[3] I.Petrović:Mašine I, skripta, Elektrotehnički Fakultet, Beograd, 1972.