Osnovne vrste naprezanja:

Aksijalno naprezanje
Smicanje
Uvijanje
Savijanje
Izvijanje

1
 ČISTO PRAVO SAVIJANJE
Štap je opterećen na bazisima sa dva jednaka a suprotna sprega Мx
koji leže u jednojod glavnih ravni
Мx A

T Z
z-podužna osa štapa
Мx
x y poprečni presek štapa
Мx Мx A
Z Мx T
x

y y
Мx-momenat u ravni y0z (jedna od glavnih ravni)
x i y-glavne centralne ose inercije
Ovako opterećena greda je u stanju čistog pravog savijanja
2
 Napon kod čistog pravog savijanja

Мx Мx A
Z Мx T
x

y y
------
skraćenje vlakana -------
Мx - - - - - T - - - neutralna linija
x +++ +++
++ +++
+ ++
izduženje vlakana y

3
 U analizi deformacija i naprezanja pri čistom savijanju
pretpostavlja se sledeće:

a) Ravni poprečni preseci ostaju pri deformaciji štapa ravni

i upravni na savijenu osu štapa (Bernoullieva hipoteza).
b) Materijal štapa smatramo homogenim i izotropnim.
c) Između uzdužnih vlakana nema nikakvog uzajamnog
delovanja sila.
d) Normalni naponi proporcionalni su deformacijama
(Hookeov zakon).

4
Napon u nekoj tački preseka kod čistog pravog savijanja je jednak

M -y ------ -
z  x
y Мx
-------
Ix - - - - -T - - -
x +++ +++
++ +++
+y + ++ +
y
gde su
Mx –momenat savijanja u posmatranom preseku
Ix –momenat inercije za glavnu x osu
y –rastojanje posmatrane tačke preseka od x ose

5
 Naponi su najveći u tački gde je najveće udaljenje od x ose

-y ------ zmax
------- -
M
max
z  x
 ymax Мx - - - - -T - - -
Ix x +++ +++
++ +++
+y + ++ +
y zmax
Najveći napon zatezanja je u tački gde je y maksimalno na zategnutoj
strani preseka
M x  M x M x
 zmax   y max   
Ix Ix Wx

y max
Wx  Otporni momenat preseka na zategnutoj strani
6
Najveći napon pritiska je u tački gde je y maksimalno na pritisnutoj
strani preseka
max M x  M x M x
z   y max   
Ix Ix Wx

y max
Wx  Otporni momenat preseka na pritisnutoj strani
Rezime
Normalni napon kod čistog pravog savijanja u opštem obliku je jednak

M
z  x
Wx

napon=Momenat kroz Otporni momenat

7
Neutralna linija kod čistog pravog savijanja

Neutralna linija je mesto tačaka preseka gde je napon jednak nuli

M
z  x
y  0 -y ------ zmax
Ix ------- -
Мx - - - - -T - - -
M
kako je x
0 x +++ +++ neutralna linija
Ix ++ +++
+y + ++ +
y zmax
sledi da je jednačina neutralne linije kod čistog pravog savijanja
data jednačinom y=0 a to je jednačina x ose
Neutralna linija se poklapa sa glavnom X osom

8
 ZNAK MOMENTA

Мx Мx
Z

PRITISNUTA VLAKNA

Momenat je pozitivan kada

zateže donju stranu
ZATEGNUTA VLAKNA

9
Primer 5.1
Greda poprečnih preseka kao na slici opterećena je pozitivnim
momentom savijanja Мx=54 kNm. Odrediti napone u naznačenim
tačkama A, B i C.
a) B
z M 10  20 3
z  x
y  0 x
I   6667 cm 4
- 12
20 n.l. Ix
x A
C + 54  10 2
10 z  y
y 6667
54  10 2
tačka A: y=0 z  0  0
6667
54  10 2
tačka B: y=-10 z    10   8,10 kN / cm2
6667
54  10 2
tačka C: y=10 z   10  8,10 kN / cm2
6667
10
 z
b) 20 C  Cz
5 - M
5 n.l. z  x
y  0
x Ix
A 20  A
5 + z
20 B
y Bz

20  53 5  20 3
Ix  2   2  12 ,52  20  5  35000 cm4
12 12
54  10 2
tačka A: y=10  z   10  1,54 kN / cm2
35000
54  10 2
tačka B: y=15 z   15  2,31 kN / cm2
35000
54  10 2
tačka C: y=-15 z    15   2,31 kN / cm2
35000
11
Primer 5.2
Poprečni presek grede od livenog gvožđa raspona l=4 m dat je na slici.
Odrediti intenzitet sile P koja može da deluje na sredini raspona grede
ako je dozvoljeni napon zatezanja doz=16 kN/cm2 . Koliki će pri tom
biti napon pritiska.
10
5
2,5
20

5
25

12
Potrebno je prvo odrediti položaj težišta poprečnog preseka
yT
Podelili smo složenu površinu na
tri proste površine 1
T1 yT1
Površina je simetrična oko y ose pa
pa je težište po x pravcu određeno 2
Odredićemo položaj pojedinačnih T2
yT2
težišta po y pravcu xT
yT1=5+20+2,5=27,5 cm yT
3 T3
yT2=5+10=15 cm
yT3=2,5 cm yT3
Pojedinačne površine su Položaj težišta je
A1=105=50 cm2 A i  y Ti 50  27,5  50  15  125  2,5
yT  
A2=202,5=50 cm2 A i 50  50  125
A3=255=125 cm2 y T  10 ,8 cm
13
Određujemo sada aksijalni momenat inercije oko ose x
10  5 3
2 ,5  20 3
Ix  ISx  IPx   50  27,5  10 ,8 2   50  15  10 ,8 2
12 12
25  53
  125  10 ,8  2,52  25470 cm2
12
z

-
19,2

x n.l.
T
10,8
+

y
14
Otporni momenti na zategnutoj i pritisnutoj ivici su
Ix 25470
Wx  
  2358 ,33 cm3
ymax 10 ,8
Ix 25470
Wx  
  1326 ,56 cm3
ymax 19 ,2

Određivanje statičkih uticaja za nosač

P
M=Pl/4
2 2
M x
z   dop
+ Wx
M=Pl/4
M x  Wx  dop

15
 Wx  2358 ,33 cm3

 x  2358 ,33  16  37733 ,28 kNcm  377 ,33 kNm

P l 4 x 4  377 ,33 jedinice
x  P  
4 l 4 kNm
P  kN
P  377 ,33 kN  z 28,44
m
napon pritiska
-  x
19,2 z  
Wx
x 377 ,33  10 2
T n.l. z  
1326 ,56
10,8
+ z  28 ,44 kN / cm2

16,0
16
 ČISTO KOSO SAVIJANJE
Štap je opterećen na bazisima sa dva jednaka a suprotna sprega Мx
koji ne leže u glavnoj ravni
A
z-podužna osa štapa
М T Z
М
poprečni presek štapa
x y 
М
М М A
Z  T
x

y y
Мx-momenat u ravni - čija normala zaklapa ugao  sa x osom
x i y-glavne centralne ose inercije
Ovako opterećena greda je u stanju čistog kosog savijanja
17
Napon kod čistog pravog savijanja
Spreg razlažemo na dva upravna
Мy
М
 sprega Мx i Мy koji prave dva čista
A prava savijanja
 T
Napon je tada jednak
x Мx
M x M y
 z  y  x
y Ix Iy
odnosno
M x  M  cos 
Mx M y
M y  M  sin z  
Wx Wy
zamenimo u izraz za napon
M  cos  M  sin  cos  sin  
z  y  x M  y  x
Ix Iy  Ix I 
 y  18
Položaj neutralne linije
U tačkama neutralne linije napon je jednak nuli, pa zato izjednačimo
izraz za napon sa nulom
 cos  sin   momenat savijanja je različit od nule
M y  x  0 pa ostaje
 Ix I 
 y 
cos  sin
y  x  0
Ix Iy

 Ix  jednačina neutralne linije

y   tg   x
 Iy  To je prava koja prolazi kroz koordinatni početak
 
odnosno težište poprečnog preseka i zaklapa
ugao  sa pozitivnim delom x ose
y  tg  x
I
tg   x tg
Iy
19
 Мy
 М


 T
x Мx


y

z

20
 EKSCENTRIČNO NAPREZANJE GREDE
Štap je opterećen na bazisima sa dva jednake sile suprotnog smera
koje ne deluju u težištu poprečnog preseka

T Z
z-podužna osa štapa
F F
x y
poprečni presek štapa

A-napadna tačka sile sa koordinatama A(ex;ey)

T
x A ex i ey-ekscentriciteti napadne tečke sile
ey ex u odnosu na težište poprečnog preseka
y

21
 Redukujemo silu F na težište i dobijamo
1. Istu tu silu F
2. Dva momenta oko težišnih osa Mx i My gde su
M x  F e y M y  F ex

T
x A ex i ey-ekscentriciteti napadne tečke sile
ey ex u odnosu na težište poprečnog preseka
y
Ukupan napon sada je jednak (važi princip superpozicije)
F M x M y
z    y  x
A Ix Iy

aksijalno naprezanje čisto koso savijanje

22
 F M x M y
z    y  x M x  F e y M y  F ex
A Ix Iy

Zamenimo Mx i My u izraz za napon i dobijemo

F F  ey F  ex
z    y  x
A Ix Iy
Uvodimo sada minimalni poluprečnik inercije
Ix Ix
ix   ix 
2
 Ix  A  i2x
A A
Iy Iy
iy   i2y   Iy  A  i2y pa je sada
A A
F F  ey F  ex F  ey e x 
z    y  x   1 2 y  2 x
A A  ix
2
A  iy
2
A  ix iy 
23
NAPON KOD EKSCENTRIČNOG PRITISKA JE

F  ey e x 
z   1 2 y  2 x
A  ix iy 

Neutralna linija je data izrazom

F  ey e x 
z   1  2 y  2 x  0 odnosno
A  ix iy 

 
 1  e y  y  ex  x   0 jednačina neutralne linije
 i2
i2 
 x y 

24
  
 1  e y  y  ex  x   0 jednačina neutralne linije
 i2
i2 
 x y 
To je prava koja ne prolazi kroz težište
(koordinatni početak)
y
T Presek te prave sa x osom dobija se kada
x A x
se u jednačinu za neutralnu liniju stavi y=0
ey ex
ex i2y
1 x  0  x   odsečak na x osi
i2y ex
y
Presek te prave sa y osom dobija se kada
se u jednačinu za neutralnu liniju stavi x=0
ey i2x
1 2 y  0  y   odsečak na y osi
ix ey

25
 Dijagram napona

Odredimopoložaj neutralne linije

y Dijagram napona crtamo upravno na
T
x neutralnu liniju
x A
ey ex Pravila
1. Neutralna linija je uvek sa druge strane
y težišta u odnosu na napadnu tačku sile
2. Napon pritiska je sa one strane
neutralne linije na kojoj je sila pritiska

26
 Primer 7.1
Napadna tačka sile pritiska ima koordinate A(5;5). Poprečni presek
štapa je pravugaonik 20x40 cm. Sila je F=20 kN.
Odrediti maksimalne napone pritiska i zatezanja.
Postupak
A(5;5)
T 1. Odredimo težište i aksijalne momente inercije
40 ex=5
x 2. Odredimo centralne poluprečnike inercije
A ey=5 3. Odredimo neutralnu liniju
20
4. Odredimo napone i nacrtamo dijagram napona
y

1. Određivanje težište i aksijalnih momenata inercije

Težište je poznato, a aksijalni momemti inercije su
20  40 3 20 3
 40
Ix   106666 ,67 cm 4 Iy   26666 ,67 cm 4

12 12
27
2. Centralni poluprečnici inercije
Ix 106666 ,67 Iy 26666 ,67
i2x    133,33 cm2 i2y    33,33 cm2
A 20  40 A 20  40

3. Određivanje neutralne linije

 
 1  e y  y  ex  x   0 jednačina neutralne linije
 i2
i2 
 x y 
i2y
33,33
x   6,67 cm odsečak na x osi
ex 5
i2x 133,33
y   26 ,67 cm odsečak na y osi
ey 5

28
 4. Određivanje napona i crtanje dijagrama napona
C
26,67 Kroz krajnje tačke preseka povučemo tangente
T na poprečni presek paralelne sa neutralnom linijom
x
A Ekstremne vrednosti napona su u tačkama B i C.
B Potrebno je odrediti koordinate tačaka B i C u
6,67 odnosu na težište
y B(10;20) C(-10;-20)

naponi
F  ey e x 
z   1  2  y  2  x Izraz za napon
A  ix iy 
zamenimo umesto x i y koordinate tačaka B i C
i dobijemo napone u tim tačkama
20  5 5 
Bz  1   10   20   0,081 kN / cm2
800  33,33 133 ,33  29
 20  5 5 
Cz  1   (10)   (20)   0,031 kN / cm2
C 800  33,33 133 ,33 
26,67
T
x
A Proveravamo pravila
B
1. Neutralna linija je uvek sa druge strane
6,67 težišta u odnosu na napadnu tačku sile
y
2. Napon pritiska je sa one strane
neutralne linije na kojoj je sila pritiska

30
 Primer 7.2
Ako je jednačina neutralne linije y=5, odrediti položaj napadne tačke
sile. Poprečni presek je isto pravougaonik 20/40 cm
A z y=5 -prava paralelna x osi na rastojanju od 5
y=26,67

- i2y
x T x odsečak na x osi
n.l. ex
y=5
i2x
+ y odsečak na y osi
ey
y
i2y i2y
x  ex   za x=∞  e x  0
ex x
i2x i2x 133,33
y  ey   za y=5  ey    26,67 cm
ey y 5
A(0;-26,67) 31
 uzmimo sada jednačinu neutralne linije y=10
z y=10 -prava paralelna x osi na rastojanju od 10
- ex  0 133,33
A ey    13,33 cm
y=13,33 T 10
x
y=10 n.l.
A(0;-13,33)
+
y
uzmimo sada jednačinu neutralne linije y=20- na ivici preseka
z y=20 -prava paralelna x osi na rastojanju od 20
 133,33
A - e x 0 ey      6.67 cm
y=6.67 20
x T A(0;-6,67)
y=20
n.l. javlja se samo napon pritiska u preseku

y 32
Zaključci
1. Ako je neutralna linija u beskonačnosti, napadna tačka sile je u težištu
2. Ako se neutralna linija udaljava od težišta, napadna tačka sile se
približava težištu
3. Ako je neutralna linija paralelna x osi, napadna tačka sile je na y osi
4. Ako je neutralna linija na obodu preseka u preseku se javlja samo
napon pritiska

33
 Jezgro preseka

Neki materijali mogu dosta više da podnesu pritisak od zatezanje pa se

postavlja pitanje u kojoj oblasti u preseku može da deluje sila a da u
celom preseku bude napon pritiska.
Videli smo da kada neutralna linija tangira poprečni presek ceo presek je
pritisnut. Postavimo neutralne linije po obimu pravougaonika bxd i
odredimo napadne tačke sila.
b  d3 b3  d
2 Iy 2
Ix d b
ix   12 
2
iy   12 
2
A b  d 12 A b  d 12
1
d/6 za n1-n1 y=d/2
x T d2
i2x 12 d ex  0 1(0;-d/6)
n1-n1 ey     
y d 6
y 2 34
 n2-n2
za n2-n2 y=-d/2
d/2
T d2
x d/6 i2x 12 d ex  0 2(0;d/6)
2 ey     
y d 6

2
y
b/2
b/6
n3-n3

za n3-n3 x=b/2
T b2
x i2y b ey  0
3 e x     12   3(-b/6;0)
x b 6
2
y
35
 b/2
b/6
za n4-n4 x=-b/2

n4-n4
T b2
x i2y b ey  0
4 e x     12  4(b/6;0)
x b 6

2
y
jezgro preseka
1

4 3 ako sila deluje unutar

2 jezgra preseka ceo
presek je pritisnut

36
Primer 7.3
Za zadati poprečni presek odrediti i nacrtati jezgro preseka

60 Na jezgro preseka ne utiču spoljnje

12 sile-to je čisto geometrijska karakteristika

48 Geometrijske karakteristike preseka

Površina: A=6012+4812=1296 cm2
12 težište po y pravcu u odnosu na gornju ivicu
6
Ai  y Ti 60  12  6  48  12  36
yT  
19,33 Ai 1296
x 36
T y T  19 ,33 cm

y 37
glavni centralni momenti inercije
6 60  12 3
Ix   60  12  19 ,33  6 2 
19,33 12
x 12  48 3
T 36   48  12  36  19 ,33 2
12
Ix  407232 cm4

y 60 3  12 12 3  48
Iy    222912 cm4
12 12

glavni poluprečnici inercije

Ix 407232 Iy 222912
i2x    314 ,22 cm2 i2y    172 cm2
A 1296 A 1296

38
 jezgro preseka za n1-n1 y=-19,33
n1-n1 i2x 314 ,22
ey      16 ,26 cm
 19 ,33
n4-n4
y

n3-n3
2
ex  0 1(0;16,26)
x
3 T 4 za n2-n2 y=40,67
i2x 314 ,22
1 ey      7,72 cm
y 40 ,67
ex  0 2(0;-7,72)
n2-n2
y
za n3-n3 x=-30 za n4-n4 x=30
i2y
172 neutralna linija je simetrična sa n3-n3
ex      5,73 cm pa je i teme jezgra preseka simetrično
x  30
ey  0 sa tačkom 3
3(5,73;0) 39
 jezgro preseka za n5-n5
n1-n1 Neutralnu liniju postavljamo kroz
n4-n4 tačke B i C
2
B(-30;-7,33)
x

n3-n3
3 T 4 To je prava kroz dve tačke. Njena
jednačina je x  x1 y  y1

x 2  x1 y 2  y1
1
x   30  y   7,33 

n2-n2  6   30  40 ,67   7,33 
y C(-6;40,67)

x  30 y  7,33 za x  0 ; y  52,67
  2x  60  y  7,33
24 48 za y  0 ; x  26,34
y  2x  52,67 jednačina n.l.  i2y  172
ex    6,53 cm
x  26 ,34 40
 jezgro preseka
n1-n1
2
B(-30;-7,33)
5 6
x n5-n5

n3-n3
3 T 4
n4-n4

y  2x  52,67 jednačina n.l.

za x  0 ; y  52,67
1 za y  0 ; x  26,34
 i2y  172
n2-n2 ex    6,53 cm
x  26 ,34
y C(-6;40,67)  i2x  314 ,22
ey    5,97 cm
y 52,67
n6-n6 5(6,53;-5,97)
simetrično u odnosu na n5-n5 6(-6,53;-5,97)
Spojimo tačke 1-6 i površina koja je oivičena predstavlja jezgro preseka 41