Opšte osobine aminokiselina

Aminokiseline su bifunkcionalna jedinjenja koja sadrže amino i karboksilnu grupu.

U prirodi je identifikovano preko 200 aminokiselina, dok se u ljudskom organizmu nalazi
oko 60 različitih aminokiselina i njihovih derivata. Prva aminokiselina, asparagin,
otkrivena je još 1908. godine, a poslednja proteinogena aminokiselina, treonin,
identifikovana je tek 1938.godine.

One se dele na:

1. Proteinske aminokiseline-učestvuju u izgradnji proteina i ima ih 20.
2. Neproteinske aminokiseline koje se ne ugrađuju u proteine već se nalaze u ćeliji u
slobodnom stanju ili u vidu raznih metabolita sa različitim funkcijama.
Inače, u proteinima se mogu naći i neki derivati aminokiselina (hidroksiprolin,
hidroksilizin i dr.) koji nastaju tek posle ugradnje aminokiselina u proteinski molekul.
Najznačajnije aminokiseline u živom svetu su -aminokiseline i mogu biti
predstavljene sledećom opštom formulom:

Opšta formula aminokiselina

2.4.2.1. Klasifikacija aminokiselina

Aminokiseline se mogu klasifikovati na različite načine.

Prema hemijskoj strukturi , tj. prirodi bočnog R-ostatka dele se u tri grupe:
 ALIFATIČNE:
1. Monoaminomonokarbonske: Gly, Ala, Val, Leu, Ile, Ser, Thr;
2. Monoaminomonokarbonske koje sadrži sumpor: Cys, Met;
3. Monoaminodikarbonske i njihovi amidi: Asp, Asn, Glu, Gln;
4. Diaminomonokarbonske: Lys, Arg, (His)
 AROMATIČNE: Phe, Tyr, (Trp);
 HETEROCIKLIČNE: Trp, Pro, (His).

Sa gledišta proteinske hemije prema polarnosti svojih svojih R-ostataka na

odgovarajućem pH intercelularne tečnosti (pH=6-7), aminokiseline se klasifikuju u četiri
grupe:

1. Nepolarne aminokiseline su: Ala, Val, Leu, Ile, Pro, Phe, Trp i Met

2.Polarne nenaelektrisane:Gly, Ser, Thr, Cys, Tyr, Asn i Gln

3.Polarne negativno nalektrisane ili kisele: Asp i Glu
4.Polarne pozitivno naelektrisane ili bazne:Lys, Arg i His
 Nepolarne nenaelektrisane aminokiseline u bočnom lancu poseduju
ugljovodonični niz. Nepolarni bočni nizovi aminokiselina su hidrofobni, u vodenom
rastvoru su orijentisani ka unutrašnjosti makromolekula tako da grade hidrofobne
džepove, dok su polarni bočni nizovi hidrofilni i orijentisani su prema vodi kao
spoljašnjem medijumu .

Polarne nenaelektrisane aminokiseline u bočnom lancu sadrže polarne grupe koje ne

podležu jonizaciji. Ovom tipu pripadaju sledeće aminokiseline:
-Trp; Tyr, Ser, Thr sadrže u bočnom nizu hidroksilnu grupu (-OH)
-Cys, sadrži u bočnom nizu (-SH) grupu, a Met njen derivat (-SCH3)
-Asn i Gln sadrže u bočnom nizu amido grupu (-CONH2)
Polarne grupe u bočnim lancima učestvuju u stvaranju vodoničnih veza između
različitih delova peptidnog lanaca kod monomernih proteina ili između različitih delova
polipetidnih lanaca kod polimernih proteina i tako stabilizuju molekul proteina.
Kisele, monoaminodikarbonske kiseline, sadrže još jednu dodatnu karboksilnu
grupu usled čega su ove aminokiseline u neutralnoj sredini negativno naelektrisane
(anjoni).
Bazne, diaminomonokarbonske kiseline, sadrže još jednu dodatnu baznu grupu
usled čega su ove aminokiseline u neutralnoj sredini pozitivno naelektrisane (katjoni).
S obzirom na činjenicu da bazne i kisele aminokiseline u vodenom rastvoru
egzstiraju u obliku pozitivnih i negativnih jona to između njih mogu nastati jonske veze.

Aminokiseline se u živim organizmima razlažu na prostije molekule u toku

kataboličkih procesa. Prema Dakinu, s obzirom na degradacione proizvode aminokiselina
i njihovu sudbinu u organizmu, dele se na dve grupe:

1. Glukogene aminokiseline su one koje pri nedostatku ugljenih hidrata u ishrani mogu da
se pretvaraju u šećere u procesu glukoneogeneze.
Ovoj grupi aminokiselina pripadaju: Gly, Ser, Ala, Thr, Val, Asp, Glu, Arg, Pro, Hyp (-
hidroksiprolin);

2. Ketogene aminokiseline kao krajnje proizvode razgradnje daju «acetonska tela»

(aceton, ketobuternu kiselinu). Ovoj grupi aminokiselina pripadaju: Leu, Ile, Tyr i Phe.

Aminokiseline Trp i Lys ne pripadaju ni u jednu od pomenutih grupa