TEMELJI

-Izvedba

-Proračun

-Armiranje

NAPOMENA: Podaci i slike od Slide 1 do 13 preuzeti su iz skripte: Tanja Roje-Bonacci : Posebna poglavlja iz temeljenja, 2007.

TEMELJ je dio građevine kojim se opterećenja iz KONTROLIRANE građevine

prenose u PRIRODNU sredinu, tlo, na način da građevina bude trajno upotrebljiva

Postupak projektiranja temelja (Collin, 2002)
PLITKO TEMELJENJE - svako ono temeljenje koje zadire u dubinu, dovoljnu da
se zadovolje zadani uvjeti slijeganja i nosivosti, a temeljna stopa se nalazi
neposredno ispod najniže kote građevine koju na sebi nosi.

Osnovni smisao plitkog temeljenja je da se opterećenje s građevine na tlo

prenosi isključivo pritiskom temeljne plohe na tlo

Podjela plitkog temeljenja po obliku temeljne stope

-temelji samci, jedan temelj- jedan stup;

- temeljne trake nose zidove - opterećene su po cijeloj svojoj dužini

- temeljni roštilji, nose zidove i stupove istovremeno (ne treba ih miješati s

konstrukcijama koje imaju vezne grede između elemenata temeljenja iz
drugih razloga, npr. seizmika)
- temeljni roštilji, nose zidove i stupove istovremeno (ne treba ih miješati s
konstrukcijama koje imaju vezne grede između elemenata temeljenja iz
drugih razloga, npr. seizmika)

- temeljne ploče, rasprostiru opterećenje od zidova i stupova građevine na

veliku površinu te smanjuju njegov intenzitet
- temeljni nosači, predstavljaju neprekinute temelje, točkasto opterećene
stupovima građevine koju nose ili su podloga kolosjecima raznih šinskih
vozila (kranske staze, kada nosači leže na tlu) kada su opterećeni pokretnim
opterećenjem

Podjela plitkih temelja po krutosti
‐ kruti plitki temelji (samci, trake, ponekad roštilji i ploče)
‐ savitljivi plitki temelji (temeljni nosači, roštilji, ploče)

TEMELJENJE NA POBOLJŠANOM TLU
Ovdje spadaju najrazličitiji zahvati za poboljšanje podtemeljnog tla u smislu njegovih 
svojstava prvenstveno stišljivosti, a naravno i nosivosti.
Prema današnjem stanju tehnologije to su:
‐ zamjena materijala sa ili bez upotrebe geotekstila;
‐ dinamičko zbijanje tla s površine;
‐ dubinsko vibriranje tla;
‐ ubrzavanje procesa konsolidacija uspravnim drenovima;
‐ povećanje gustoće tla ugradnjom šljunčanih pilota;
‐ poboljšanje svojstava tla ugradnjom šljunčanih pilota uz vibriranje;
‐ poboljšanje svojstava tla mlaznim injektiranjem;
‐ poboljšanje svojstava tla sustavom mikropilota
DUBOKO TEMELJENJE
svako ono temeljenje pri kojem se opterećenje na tlo osim preko dodirnog
pritiska temeljne plohe na tlo, prenosi i trenjem po plaštu tijela ugrađenog u tlo
ispod najniže kote građevine koju temelj nosi - iznimku čine jedino piloti koji
opterećenje predaju izravno na čvrstu stijensku podlogu.

Duboko temeljenje primjenjuje se kod složenijih građevinskih zahvata, kada

temeljno tlo, na dohvatljivoj dubini koja odgovara plitkom ili produbljenom
temeljenju, nema svojstva koje mogu zadovoljiti traženu kakvoću s obzirom
na dozvoljena slijeganja i /ili dozvoljenu nosivost
Podjela dubokih temelja
Osnovni oblici dubokih temelja mogu se prikazati kako slijedi:
‐ duboki masivni temelji; pojedinačni temelji velikih tlocrtnih dimenzija (kesoni,
bunari i sanduci), građevine koje s temeljem čine jedinstvenu cjelinu, kao na
primjer priobalne građevine

DUBOKO TEMELJENJE
duboki masivni temelji –prelazni tip ka pilotima, izvedeni metodom
mlaznog injektiranja - metoda omogućava izvedbu ojačanog masivnog bloka
ispod površine koju je potrebno temeljiti, nosivost ovakvog bloka računa se
kao nosivost dubokog masivnog temelja koji nosi na trenje i na dodirnu plohu
temelj-tlo. Ako su stupnjaci dovoljno daleko pretvaraju se u grupu pilota ili u
niz pojedinačnih pilota
DUBOKO TEMELJENJE
piloti ili raščlanjeni duboki temelji - mogu opterećenje prenositi po principu
jedan pilot jedan stup (pilon) ili mogu biti s naglavnom konstrukcijom spojeni u
grupe koje prenose opterećenje s građevine preko naglavne konstrukcije na
pilote pa u tlo

DUBOKO TEMELJENJE
Duboki temelji mogu se izvesti od panela tehnologijom dijafragmi ili mixed in place 
(MIP) tehnologijom

HIBRIDNO TEMELJENJE
Hibridno temeljenje nastaje kada ploča 
temeljena na pilotima ne leži isključivo 
na glavama pilota već preostalom
površinom leži i oslanja se na tlo. 
Javlja se kod temeljenja nebodera.
ODABIR NAČINA I DUBINE TEMELJENJA
Minimalna dubina temeljenja određena je propisima -uvjet da temeljna ploha
bude ispod dubine smrzavanja - za Hrvatsku je to 0,8 m ispod površine terena.
ODABIR PREMA ZAHTJEVIMA GRAĐEVINE

KRITERIJI ODABIRA TEMELJENJA U VISOKOGRADNJI

1.) KARAKTERISTIKE TEMELJNOG TLA
‐ KRUTOST I DEBLJINA POJEDINIH SLOJEVA TLA ISPOD GRAĐEVINE
‐ HOMOGENOST TEMELJNOG TLA
‐ NIVO PODZEMNE VODE (UZGON) 

2.) OPTEREĆENJE GRAĐEVINE I KONCENTRACIJA 
OPTEREĆENJA NA GRAĐEVINI 

3.) TIP KONSTRUKCIJE 

‐ RAVNOMJERNO ILI NERAVNOMJERNO OPTEREĆENJE NA TEMELJNO TLO
‐ TORNJEVI ILI GRAĐEVINE VELIKE TLOCRTNE POVRŠINE I MALE VISINE
KRITERIJI ODABIRA TEMELJENJA U VISOKOGRADNJI

PLITKO TEMELJENJE 
– primjenjuje se kod homogenog tla dostatne nosivosti  
‐ TRAKASTI TEMELJI
‐ kod linijskog opterećenja tla

‐ TEMELJI SAMCI
‐ kod koncentriranog opterećenja tla

‐ TEMELJNA PLOČA ISPOD ČITAVOG TLOCRTA GRAĐEVINE
‐ kod zgrada sa ujednačenim koncentriranim silama na mjestu
oslanjana stupova 

‐ kod velikog uzgona

‐ TEMELJNA PLOČA PODEBLJANA NA POJEDINIM DIJELOVIMA
‐ kod zgrada sa LOKALNO VELIKIM koncentriranim silama na 
mjestu oslanjana stupova i / ili VELIKIM LINIJSKIM SILAMA na
mjestu oslanjanja pojedinih zidova

KRITERIJI ODABIRA TEMELJENJA U VISOKOGRADNJI

TEMELJI SAMCI
‐Prvi izbor pri temeljenju stupova zbog jednostavnosti i malih troškova izvedbe

‐Primjena temelja samaca kod malih zgrada
a)Svaki stup preuzima opterećenje sa cca 25 m2 tlocrtne površine zgrade
b)Opterećenje svake etaže iznosi cca 10 kN/m2
c)Temelji prekrivaju manje od 50 % tloctne površine zgrade
d)Kontaktno naprezanje na tlo iznosi 100 do 300 kPa 

Temelji samci se ne primjenjuju kod temeljenja na mekim glinama i pijesku
nosivosti manje od 100 kPa

Temelji samci se mogu koristiti samo ako u blizini nema drugih temelja ili lošijeg tla
unutar anvelope naprezanja koju uzrokuje promatrani temelj 

Diferencijalna slijeganja između susjednih temelja samaca mogu se eliminirati 
povezivanjem temelja samaca armiranobetonskim gredama 
Povezivanje gredama povećava stabilnost konstrukcije na heterogenim tlima
KRITERIJI ODABIRA TEMELJENJA U VISOKOGRADNJI

TEMELJNE PLOČE
‐Primjena temeljnih ploča, a ne temelja samaca
a)Temelji samci prekrivaju više od 50 % tloctne površine zgrade
b)Zgrada ima nekoliko podzemnih etaža ispod razine podzemne vode
c)Temeljno tlo ima nekoliko područja sa vrlo lošim tlom te je potrebno izvesti 
kompenzaciju čime se smanjuju naprezanja na tlo

Temeljne ploče se izvode kod zgrada sa 8 ili više etaža i kada je nosivost tla manja
od 150 kPa
Rijetko se izvode kod zgrada nižih od 7 katova jer su skupi kao i duboki temelji

Kod pijesaka nosivosti cca 75 kPa moguće je slom temeljne ploče uslijed savijanja 
ili 
diferencijalnih slijeganja

KRITERIJI ODABIRA TEMELJENJA U VISOKOGRADNJI

DOKAZ NOSIVOSTI TEMELJNE PLOČE ISPOD ZGRADE
‐Nije potrebno dokazivati slom tla, klizanje i prevrtanje građevine

‐Debljina ploče određuje se iz statičkog proračuna – U PRAVILU JE MJERODAVAN 
PROBOJ TEMELJNE PLOČE

‐Kod “BIJELE KADE” mjerodavan je statički proračun prema UPORABLJIVOSTI 
(vodonepropusnost + širina pukotina)

‐UZGON – ponekad se izvodi deblja temeljna ploča kako bi se osigurala dovoljna 
sigurnost protiv isplivavanja građevine

‐Omogućuje ujednačavanje slijeganja

‐ U PRAVILU BOLJE RJEŠENJE OD TEMELJA SAMACA ILI TRAKASTIH TEMELJA (ali 
zahtjeva veći utrošak materijala)
KRITERIJI ODABIRA TEMELJENJA U VISOKOGRADNJI
KRITERIJ ZA TEMELJNU PLOČU SA LOKALNIM OJAČANJEM
‐Ujednačavanje naprezanja na tlo kod velikih koncentriranih ili linijskih sila

‐Ojačanje se mora imati dovoljno veliku tlocrtnu površinu kako bi se postiglo 
izjednačavanje naprezanja i deformacija

‐Debljina ploče izvan područja ojačanja određuje se po kriteriju nosivosti na 
pritisak tla i uzgon 

‐ U PRAVILU BOLJE RJEŠENJE OD TEMELJA SAMACA ILI TRAKASTIH TEMELJA

PREDNOSTI I NEDOSTACI PLITKOG TEMELJENJA
PREDNOST:
‐Ekonomično temeljenje kod tla dostatne nosivosti

NEDOSTATAK:
‐U pravilu postoje znatna diferencijalna slijeganja kod temeljenja na trakastim 
temeljima i temeljima samcima – UNOSE SE PRISILNE DEFORMACIJE U 
KONSTRUKCIJU – primjena temeljnih ploča ili drugačije temeljenje

TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
STATIČKI DOKAZ NOSIVOSTI I UPORABLJIVOSTI PLITKOG 
TEMELJA
‐DOKAZ NAPREZANJA NA TLO 

‐DOKAZ EKSCENTRIČNOSTI OPTEREĆENJA NA TEMELJ

‐DOKAZ NA KLIZANJE I PREVRTANJE TEMELJA

‐DOKAZ NA SLOM TLA (kao alternativa dokazu naprezanja na tlo)

‐DIMENZIONIRANJE TEMELJA ( Granično stanje nosivosti i uporabljivosti)
TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DOKAZ EKSCENTRIČNOSTI OPTEREĆENJA
‐Potrebno je dokazati da za osnovna opterećenja se rezultantna sila nalazi u 1. 
jezgri poprečnog presjeka temelja

‐Za ostala opterećenja rezultantna sila se mora nalaziti u 2. jezgri poprečnog 
presjeka

Mx – moment savijanja oko osi x
My – moment savijanja oko osi y
V – vertikalna sila na temelj

TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DOKAZ EKSCENTRIČNOSTI OPTEREĆENJA
‐Potrebno je dokazati da za osnovna opterećenja se rezultantna sila nalazi u 1. 
jezgri poprečnog presjeka temelja – CIJELA POVRŠINA TEMELJA JE U TLAKU, NEMA 
ODIZANJA TEMELJA OD TLA

‐Za ostala opterećenja dopušta se odizanje 
temelja, ali se rezultanta mora nalaziti
u drugoj jezgri poprečnog presjeka 
TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DOKAZ NAPREZANJA NA TLO
‐Naprezanja na tlo moraju biti manja ili jednaka maksimalno dopuštenom naprezanju

‐ JEDNOOSNO SAVIJANJE :    ex = 0 ili ey = 0

TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DOKAZ NAPREZANJA NA TLO
‐Naprezanja na tlo moraju biti manja ili jednaka maksimalno dopuštenom naprezanju

‐DVOOSNO SAVIJANJE :    
‐c) čitav presjek je u TLAKU

‐d) presjek se dijelom odiže od tla

‐ Iz tablica prema Hülsdünker‐u
TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DIMENZIONIRANJE TEMELJA
‐PRIMJER : TEMELJ OPTEREĆEN VERTIKALNOM CENTRIČNOM SILOM

PRITISAK NA TLO:
ps = N / A

PROVODI SE DOKAZ NA SAVIJANJE, 
POSMIK I PROBOJ U PRESJEKU 
UDALJENOM (c + h ) /2 OD 
VERTIKALNE OSI STUPA ZA SILU QR

ZA EKSCENTRIČNO OPTEREĆENJE
POTREBNO ODREDITI VERTIKALNU 
SILU QR INTEGRACIJOM 
NAPREZANJA PO POVRŠINI 
TEMELJA

TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DIMENZIONIRANJE TEMELJA
‐PRIMJER : TEMELJ OPTEREĆEN VERTIKALNOM CENTRIČNOM SILOM

ARMIRANJE TEMELJA:
TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DIMENZIONIRANJE TEMELJA
PROBOJ TEMELJNE PLOČE – najčešće mjerodavan pri dimenzioniranju temelja samaca

TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DIMENZIONIRANJE TEMELJA
PROBOJ TEMELJNE PLOČE – ARMIRANJE POVIJENIM ŠIPKAMA
 TEMELJENJE U VISOKOGRADNJI
DIMENZIONIRANJE TEMELJA
PROBOJ TEMELJNE PLOČE – ARMIRANJE SPONAMA

TRAKASTI TEMELJI
Trakasti temelji se izvode ispod zidova ili ispod niza stupova

Temelji imaju oblik obrnutog T‐presjeka
U poprečnom smjeru temelj ima konzolne istake koje se proračunavaju na reaktivno opterećenje
Debljina ploče na kraju iznosi barem 20 cm.
Za male konzolne istake temelja zadržava se konstantna debljina ploče.

U uzdužnom smjeru trakasti temelj nosi kao kontinuirani nosač na savijanje pod djelovanjem 
koncentriranih sila od stupova i od raspodijeljenih reaktivnih napona na temeljnoj plohi. 
Visina rebra – iz uvjeta osiguranja dovoljne krutosti trakastog temelja

Krutost na savijanje trakastog temelja i cijele konstrukcije nad temeljem:
‐mora biti takva da ne nastane koncentracija napona pod stupovima
‐ nejednoliko slijeganje mora biti manje od 1/1000 razmaka stupova
 TRAKASTI TEMELJI
PRORAČUNSKI MODEL

Proračunski model – greda na elastično popustljivim osloncima
Horizontalno pridržanje potrebno zbog stabilnosti numeričkog proračuna
Winklerov model temeljnog tla – niz diskretnih opruga odgovarajuće krutosti

TRAKASTI TEMELJI
ARMIRANJE TRAKASTOG TEMELJA ISPOD 2 STUPA
TRAKASTI TEMELJI
ARMIRANJE TRAKASTOG TEMELJA ISPOD VIŠE STUPOVA – SREDNJE POLJE 

Donja uzdužna armatura raspoređuje se po cijeloj širini temelja pri čemu se 2/3 armature 
raspoređuje u širini rebara

Ako je proračunska poprečna sila VSd veća od otpornosti neraspucalog betonskog presjeka VRd1
proračunava armatura za preuzimanje glavnih vlačnih napona – kose šipke ili spone 

TRAKASTI TEMELJI
ARMIRANJE 
TRAKASTOG TEMELJA  
TEMELJNE PLOČE
Temeljne ploče ispod zgrada mogu biti: 
a)PUNE, 
b)REBRASTE 
c)ŠUPLJE

Izbor tipa temeljne ploče ovisi o:
‐konstrukcijskoj shemi građevine
‐veličini i rasporedu opterećenja u 
tlocrtu
‐ nosivosti i deformabilnosti tla

PUNA PLOČA – najjednostavniji oblik glede izvedbe, ali je veći utrošak materijala
Debljina ploče 1/6 razmaka stupova

REBRASTA TEMELJNA PLOČA – za veće opterećenje i veće razmake stupova
Rebra se projektiraju po osima stupova

ŠUPLJI SANDUČASTI TEMELJI – imaju najveću krutost, ali zahtijevaju veliki utrošak
materijala i komplicirani su za izvedbu

TEMELJNE PLOČE
PRORAČUNSKI MODEL
Površinski nosač
Ili dijeljenjem u
trake paralelne 
uzdužnim i 
poprečnim osima
stupova 
aproksimira
štapnim sustavom
 TEMELJNE PLOČE

NAGLAVNICA PILOTA
PRORAČUNSKI MODEL NAGLAVNICE
Ploče pilota se izvode debele kako bi se sile iz stupa pod odgovarajućim kutom rasporedile u pilote
Pritom dolazi do skretanja vertikalne sile te se pojavljuju horizontalne sile koje se preuzimaju 
armaturom u donjoj zoni ploče
NAGLAVNICA PILOTA
ARMATURA PILOTA

NAGLAVNICA PILOTA
ARMATURA PILOTA
 NAGLAVNICA PILOTA
ARMATURA PILOTA

DUBOKO TEMELJENJE VIJADUKTA MIRNA

STATIČKI PRORAČUN
§DONJI USTROJ

§Sprezanje pilota i naglavne

ploče

STATIČKI PRORAČUN §Armatura naglavne ploče

OBNOVA STUPA S6 MOSTA JASENOVAC

OBNOVA STUPA S6
POTPORNE
KONSTRUKCIJE

- izvedba
‐ proračun
‐ armiranje

Sadržaj:

1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

2. Dreniranje armiranobetonskih potpornih zidova

3. Dimenzioniranje i armiranje AB potpornih zidova

4. Pravila armiranja geotehničke dijafragme
 1. Oblikovanje armiranobetonskih
potpornih zidova

1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

Armiranobetonske potporne zidove možemo podijeliti u 3 osnovne kategorije:

1. Konzolni armiranobetonski zidovi

2. Konzolni armiranobetonski zidovi sa kontraforama

3. Masivni armiranobetonski zidovi
 1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

a) Masivni zid b) Konzolni zid sa istakom

c) Konzolni zid sa kontraforom

1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

Preporučene izmjere masivnog i konzolnog potpornog zida

‐ Donja ploha temelja potpornih zidova mora se nalaziti ispod granice smrzavanja

‐ Širina temeljne stope ovisi o korisnom opterećenju na tlu iza zida
 1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

U pravilu je jednostavnog izrade potpornog zida obrnuto proporcionalna povoljnosti 
statičkog sustava.

Masivni gravitacijski zidovi koriste se do visine od 3 do 4 m. 
Izvode se u pravilu in situ.

Konzolni zidovi – racionalni su do visine od 6 do 7 m.

Izvode se in situ ili od predgotovljenih montažnih elemenata.

Zidovi sa kontraforama – racionalni za visine preko 7 m.

1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi od predgotovljenih elemenata:

Konzolni potporni zidovi bez kontrafora se u pravilu sastoje od prizmatičnih montažnih 
elemenata koji čine čitav presjek potpornog zida. 
Elementi su duljne koja omogućava transport i jednostavnu montažu.
Elementi se slažu jedan pored drugog.
Viši zidovi su teži – u pravilu se dio zida dobetonira.
 1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi od predgotovljenih elemenata:

U pravilu se izvode kod manjih visina zbog troškova transporta i montaže.

A) Zid se sastoji od dva predgotovljena dijela sa armaturom u obliku kuke koja viri iz oba dijela.
Na licu mjesta betonira se spoj umetanjem uzdužne armature kroz petlju.

B) Zid je predgotovljen, a dio temelja se izvodi na licu mjesta.

C) Zid se sastoji od predgotovljenog temelja sa utorom u koji se umeće panel zida.

1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi od predgotovljenih elemenata sa kontraforama:

U pravilu se rijetko izrađuju predgotovljeni zidovi sa punim kontraforama.

Jednostavnije je izvoditi zatege koje smanjuju težinu i utrošak materijala.
 1. Oblikovanje armiranobetonskih potpornih zidova

PLOČASTI POTPORNI ZIDOVI:

Pločaste potporne zidove u pravilu formiraju jaki stupovi postavljeni na određenom razmaku 
između kojih se nalaze ploče ili ljuske konveksne prema nasipu koje se oslanjaju na stupove.

Zid prenosi opterećenje samo u horizontalnom smjeru između stupova jer ne postoje temelji.

S porastom dubine, raste i pritisak nasipa na zid – stoga se debljina zidanih elemenata povećava 
prema dolje.

I dimenzije stupova povećavaju se prema dolje zbog porasta momenata savijanja prema dnu 
stupova.

2. Dreniranje armiranobetonskih
potpornih zidova
 2. Dreniranje armiranobetonskih potpornih zidova

Montažni zidovi su u pravilu vodopropusni te nisu potrebne posebne mjere zaštite od 
nakupljanja vode iza zidova.

Monolitni zidovi – potrebno je spriječiti nakupljanje vode iza zida kako bi se spriječio 
hidrostatski tlak na zid.

Potrebno je ugraditi procjednice (barbakane)  u zid – betonske ili plastične cijevi Ø 100 mm na 

svakih 2 m duljine zida (prema Općim tehničkim uvjetima za radove na cestama, Knjiga 2).

2. Dreniranje armiranobetonskih potpornih zidova

Nasip od pijeska ili šljunka iza zida je propustan – dostatni su otvori na dnu zida na 

razmaku od 2 m.

Prelijevanje vode preko zida sprječava se rigolom na vrhu zida.
 2. Dreniranje armiranobetonskih potpornih zidova

Kod nasipa od nepropusnog glinovitog materijala,na otkopanoj kosini se postavlja drenažni 
sloj.

3. Dimenzioniranje i armiranje 
armiranobetonskih
potpornih zidova
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Dimenzioniranje AB zidova u Hrvatskoj provodi se prema sljedećim normama:

1. HRN EN 1991‐1‐1:2008
Eurokod 1 ‐‐ Djelovanja na konstrukcije ‐‐ Dio 1‐1: Opća djelovanja ‐‐ Prostorne težine,
vlastita težina i uporabna opterećenja za zgrade (EN 1991‐1‐1:2002)
2.  HRN EN 1992‐1‐1:2008
Eurokod 2 ‐‐ Projektiranje betonskih konstrukcija ‐‐ Dio 1‐1: Opća pravila i pravila za zgrade
(EN 1992‐1‐1:2004+AC:2008)
3.  HRN EN 1997‐1:2008
Eurokod 7 ‐‐ Geotehničko projektiranje ‐‐ 1. dio: Opća pravila (EN 1997‐1:2004)
4.  HRN EN 1997‐2:2008
Eurokod 7 ‐‐ Geotehničko projektiranje ‐‐ 2. dio: Istraživanje i ispitivanje temeljnoga tla 
(EN 1997‐2:2007)
5.  HRN EN 1998‐1:2008
Eurokod 8 ‐‐ Projektiranje konstrukcija otpornih na potres ‐‐ 1. dio: Opća pravila, potresna
djelovanja i pravila za zgrade (EN 1998‐1:2004)
6. HRN EN 1998‐5:2008
Eurokod 8 ‐‐ Projektiranje konstrukcija otpornih na potres ‐‐ 5. dio: Temelji, potporne
konstrukcije i geotehnička pitanja (EN 1998‐5:2004)

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Potporne zidove prema EN 1997‐1 treba dimenzionirati na:

Globalnu stabilnost Klizanje

Slom tla Prevrtanje
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Prema EN 1992‐1 dimenzionira se armirani beton:

Djelovanja na potporni zid:

1. Vlastita težina zida

2. Težina tla koja se nalazi na temelju kod konzolnih zidova

3. Horizontalni pritisak tla – OBAVEZNO SE RAČUNA SA MIRNIM PRITISKOM   k0 = 1 – sin φ

Ne smije doći do sloma konstrukcij prije nego se pojavi pomicanje, ili zakretanje zida tj.
pojavi se aktivan tlak zbog pomicanja zida  

4. Hidrostatski pritisak vode iza zida se ne uzima u obzir jer je izvedena drenaža i procjednice.

5. Korisno opterećenja na vrhu zida i tlu iza zida
Horizontalan pritisak od vertikalnog opterećenja određuje se koristeći mirni pritisak tla.

6. Potresno djelovanje

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Granično stanje nosivosti i uporabljivosti:

Betonski elementi dimenzioniraju se na granično stanje nosivosti sa pripadnim faktorima 
sigurnosti na djelovanja i materijale.

Granično stanje uporabljivosti armiranobetonskih elemenata zahtjeva da širina pukotina za 
nazovi‐stalnu kombinaciju opterećenja  bude manja od 0,30 mm.

Često je granično stanje uporabljivosti mjerodavno  za dimenzioniranje jer su stalna 
djelovanja dominantno opterećenje (vlastita težina i horizontalan pritisak tla iza zida).

Zid se dimenzionira kao konzola upeta na dnu (na spoju sa temeljem).

Prednji dio temelja do zida dimenzionira se kao konzola koja je upeta na spoju sa zidom 
opterećena linijskim kontinuiranim opterećenjem na dodiru sa tlom.
Opterećenje se dobiva integracijom naprezanja na tlo.

Stražnji dio temelja iza zida se dimenzionira kao konzola upeta na spoju sa zidom opterećena 
vlastitom težinom, tlom koje se nalazi na njoj, korisnim opterećenjem na površini tla koje 
djeluje na nju, pri čemu se odbija pritisak tla s donje strane koje se pojavljuje kao reakcija na 
djelovanja.
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Dimenzioniranje AB  zida:

Zid se dimenzionira kao konzola opterećena 
horizontalnim pritiscima tla + 
pripadno vertikalno opterećenje.

Računski model je greda širine 1 m jer se opterećenje 
prenosi savijanjem u vertikalnoj ravnini
Sile za dimenzioniranje betona – OBAVEZNO SA
koeficijentom MIRNOG PRITISKA TLA.

Duljina konzole – od vrha zida do spoja sa temeljem
Djeluje rezultantna sila E1.

Klizanje i prevrtanje se računaju sa ukupnom silom
(zbroj E1 + E2) pri čemu se djelovanja određuju sa
koeficijentom aktivnog pritiska tla ako je zid deformabilan
prema EN 1997‐1.

Horizontalna armatura je konstruktivna – odabire se 
prema pravilima armiranja debelih AB zidova.

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Dimenzioniranje AB  temelja:

TEMELJ ISPRED ZIDA:

1. Određivanje naprezanja na tlo uz uporabu
MIRNOG PRITISKA TLA

2. Konzola širine 1 m upeta u zid je 
opterećena sa reakcijom tla

TEMELJ IZA ZIDA:

Na temelj djeluje vertikalno opterećenje
a) Težina tla
b) Korisno opterećenje na tlu
c) Odbija se sila reakcije od tla
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Horizontalna armatura u potpornim zidovima:

Zidovi se izvode u kampadama duljine do 12 m (duljina armature).

Potporne zidove je potrebno vertikalno dilatirati – sprječava se pucanje zidova uslijed skupljanja 
betona (duljina kampade max. 12 m).

Kod konzolnih zidova bez kontrafora horizontalna armatura se ugrađuje prema skici na 
sljedećem slide‐u.

Horizontalna armatura služi za sprečavanje nastanka pukotina jer temelj ne dozvoljava 
slobodno deformiranje zida na spoju sa temeljem.

Kod elemenata velike debljine, horizontalnom armaturom se sprječava i nastanak pukotina 
uslijed hlađenja mladog betona.

Masivni betoni razvijaju veliku temperaturu, površina se brže hladi te nastaju površinske 
pukotine – potrebno provesti poseban proračun.

Preporuka: Knjiga autora: G. Meyer / R. Meyer
Rissbreitenbegrenzung nach DIN 1045‐1 (2008) für dicke Bauteile
sadrži dijagrame za odabir armature koja sprječava pucanje mladog betona debelih ploča i 
zidova 

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Horizontalna armatura
u potpornim 
zidovima:
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Armatura u 
potpornom 
zidu:

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Armatura u 
potpornom zidu:
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Armatura uz vertikalnu dilataciju zida ‐ brtva:

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama:

Tlocrt
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama:

Njihovom primjenom smanjuju se dimenzije zida, količina potrebne armature, naprezanja i 
deformacije u betonu potpornog zida.

Rebra za ojačanje debljine 50 do 70 cm postavljaju se na razmaku 3 do 5 m.

Njihov oblik se prilagođava dimenzijama temelja.

Vrh rebra je 50 do 70 cm ispod nivelete prometnice, tako da ne zadire u kolovoznu konstrukciju 
(kod zidova koji podupiru trup ceste).

Zidovi sa rebrima sa prednje strane primjenjuju se kod zidova manjih visina  kada je potrebna 
ravna ploha stražnje strane zida pri čemu je proširen temelj sa prednje strane zida kako bi se 
mogla preuzeti sva djelovanja.

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama:

Dodavanjem kontrafora znatno se povećava učinkovitost visokih konzolnih potpornih zidova.

Osnovna ideja – aktiviranje nosivosti zida u horizontalnom smjeru između kontrafora.

Razmak kontrafora u pravilu iznosi  0,50  do 0,75 H  (H ukupna visina potpornog zida).

Debljina kontrafora – minimalno 25 cm.

U pravilu se nalaze iza zida – prekriveni su tlom.

Ponekad su ispred zida, što je statički povoljnije jer se uslijed savijanja zida u njima pojavljuje
tlačna sila, ali osnovni nedostatak je zauzimanje prostora ispred zida.

Zidovi sa kontraforama se sastoje od temeljne ploče i zidova koji se oslanjaju na kontrafore.

Statički se ponašaju kao ploče upete na tri ruba – postavlja se pitanje stupnja upetosti koji ovisi 
o načinu armiranja.

Dvodimenzionalno preuzimanje opterećenja  u zidu je najracionalnije promatrati na FEM 
modelima.
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama:

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama:

U gornjem dijelu zida, sile se primarno prenose u horizontalnom smjeru između kontrafora:
– zid se savija kao ploča između kontrafora 
– vlačna naprezanja se pojavljuju na vanjskoj plohi zida.

Donji dio zida se dominantno savija u vertikalnom smjeru (prema dijagramu momenata savijanja 
u vertikalnom smjeru dobivenom na 3D FEM modelu) – vlačna naprezanja se pojavljuju na plohi 
zida u dodiru sa tlom (stražnja ploha zida).

‐Maksimalni momenti savijanja u vertikalnom smjeru pojavljuju se u sredini zida između 
kontrafora.

Približni proračuni teško mogu obuhvatiti složene ponašanje sustava – stoga su neophodni 
detaljniji FEM proračuni kako se točnije odredila armatura i postavila uz odgovarajuću plohu 
zida

Stupanj upetosti u kontrafore je moguće povećati izvođenjem vuta.
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama:

Moguća je i izvedba ploče za relaksaciju na određenoj visini, 
ali nije uobičajeno zbog problema izvedbe.

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama ‐ armiranje:

Horizontalna armatura u zidu:
Najveća horizontalna armatura se nalazi između kontrafora uz vanjsku plohu zida i
uz kontrafore na unutarnjoj plohi zida (zid se ponaša kao kontinuirana greda sa osloncima na 
mjestu kontrafora).

Vertikalna armatura u zidu:
Najveća vertikalna armatura u zidu se nalazi na spoju zida sa temeljem, uz unutarnju plohu zida.
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama ‐ armiranje:

Temeljna ploča:

Slično se ponaša i temeljna ploča, kontinuirani sustav oslonjen sa mjestu kontrafora, upet u zid.

Momenti savijanja u temeljnoj ploči:

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama ‐ armiranje:

Temeljna ploča:

Potrebna armatura
 3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama ‐ deformacije:

3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

Zidovi sa kontraforama ‐ armiranje:
Kontrafore:
Kontrafore se ponašaju kao T ‐ greda promjenjive visine poprečnog presjeka
Vlačnu vertikalnu armaturu je potrebno ugraditi što dalje od spoja kontrafore sa zidom kao bi 
postigli što veći krak sile.
3. Dimenzioniranje i armiranje armiranobetonskih potpornih zidova

4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi
 4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi

Iskop sa čeličnom trakom u fugama:

4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi
 4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi

Pravila za armiranje geotehničkih dijafragmi:

4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi

Pravila za armiranje geotehničkih dijafragmi:

Ovisno o karakteristikama betona tijekom ugradnje definirani su razmaci armature za trajne i 
privremene konstrukcije.

Vrijednosti e1 i e2 u tablici su naveden za beton sa maksimalnim zrnom agregata ≤ 32 mm.

Za beton sa maksimalnim zrnom agregata 63 mm vrijednosti u tablici potrebno je pomnožiti
sa faktorom 1,50.
 4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi

Pravila za armiranje geotehničkih dijafragmi:

Norma HRN EN 1538:2008 ‐ Izvedba posebnih geotehničkih radova ‐‐ Dijafragme (EN 

1538:2000) sadrži dodatne uvijete za armiranje dijafragmi:

‐ Jedan element po svojoj visini može imati jedan ili više armaturnih koševa

‐ Dno koša se mora nalaziti barem 20 cm iznad dna iskopa

‐ Minimalni promjer vertikalne armature iznosi 12 mm, pri čemu se uz svaku vertikalnu plohu
nalaze po vertikalne 3 šipke u 1 m širine dijafragme

‐ Horizontalni svijetli razmak  između jedne vertikalne šipke ili grupe šipki mora iznositi barem 
10 cm, na mjestu prekolopa ili jako armiranih elemenata se može smanjiti na 8 cm ako se 
pritom koristi beton sa maksimalnim zrnom agregata do 20 mm

‐ Vertikalni razmak između horizontalne armature mora iznositi barem 15 cm, preporuka 20 cm

‐ Svijetli razmak između dva armaturna koša u jednom AB elementu mora iznositi 20 cm

‐ Svijetli razmak između ruba armaturnog koša i fuge elementa mora iznositi barem 10 cm.

4.  Armiranje  geotehničkih  dijafragmi

Pravila za armiranje geotehničkih dijafragmi:

Norma HRN EN 1538:2008 ‐ Izvedba posebnih geotehničkih radova ‐‐ Dijafragme (EN 

1538:2000) sadrži dodatne uvijete za armiranje dijafragmi:

 Udaljenost između vanjskog ruba armaturnog koša i ruba iskopa mora biti barem 7,5 cm;
moguće smanjiti na 6 cm kod privremenih konstrukcija.

‐Dozvoljene tolerancije za armaturne koševe:

Širina koša  u smjeru poprečno na smjer pružanja dijafragme: ± 10 mm

Duljina preklopa, sidrenja, itd : ± 70 mm

Visina koša : ± 50 mm

Horizontalna širina armaturnog koša u smjeru dijafragme : ± 70 mm