17.12.2015.

п (гостујуће - Петар Петровић)

1884. основан Народни музеј (време Јована Стерије Поповић); упућен је апел људима
да на материјалне предмете, новце… да однесу у Народни музеј.
1840-их Београд је оријентална варош.
1890-их обриси европске државе (утичу политичке промене).
Народни музеј (Трг републике, 1а) је отворен за публику 1852.
1860. - адаптација. (нови век, стари век, скулптура, савремена графика…).
Почетак 17. века - поствизантијска уметност: зографи (нема им трага); радили су за
потребе општина, манастира, сликали иконе од места до места (Војводина,
југоисточна Мађарска, западна Румунија).

Битно: звездице; увек читати натпис изнад (Исус Христос) и ако

су на старословенском, онда су у питању српски или руски зографи, а ако су на грчком
- грчки зографи).
Икона Богородице са Исусом Христом - горе су тамније боје, ниже светлије
(градација, нијансе), полунаивни дух иконописа, склоност ка детаљима, декоративност
- звезде).
Св. Јован Претеча - крила, очи: натуралност.
Св. Апостол Андреј - држи Јеванђеље (то је дело Шербана Поповића, и за разлику
од претходних, њему знамо име). Шербан показује одступање од византијског стила
(набори драперија, јасно одвојене целине).
Сликање архитектуре - прозори, степенице… (орнаменти на костимима… Благовести
- другачије).
Иконе - малог формата, да би могли да покажу другачији нови период.
Никола Нешковић (предак Јована Стерије Поповића који је оснивач Народног музеја)
- значајан је за прелазни период, не барок.
Дела: Рођење Христово, Цвети, Димитрије на коњу, Ваведење - архитектура,
другачија физиономија самих личности (блага карактеризација), мали формати;
показао је смисао за декоративност (мана - анатомска неправилност што се може
приметити на икони Димитрије на коњу на којој се не може тачно одредити одакле
рука извире, а то се учи на академијама у Бечу и Пешти).

Теодор Симоновић Грунтовић - Стефан Дечански, Св. Јован и Св. Ангелина, Св.
Јован са житијем (око 1765.) - светитељ је у средини, може се приметити
наративност, остале мање слике су око центра.
Недељко Поповић - Поклоњење мудраца (1776)
Новине: типично западни облик круна, другачија перспектива (пејзаж и пастири у
позадини), види се година

Теодор Поповић - Бездинска Богородица (1778), Распеће (1796), Митрополит Јован

Ђорђевић - портрет, Часне вериге (1800 - грубо компоноване фигуре).

Никола Нешковић - аутопортрет.

Теодор Чешљар - портрет владике Павла Авакумовића (1789), Стевана Авакумовића

(рука - рационализам, али душом и телом је за хришћанство привржен), велики
портрет Јована Јовановића Шакабенте (1787 - иначе се преписује Јакову Орфелину).

(Преображење)
Теодор Крачун - Преображење (збирка Јоце Вујића). Он иде у Венецију, види се на
сликама утицај Италије; Апостол Тома (акценат је на моделацији лика, сликарском
квалитету); Жртвовање Аврама. На сликама Жртвовање Адама и апостол Тома,
најбоље се види утицај Италије.

(Апостол Тома)
Јаков Орфелин - Распеће (ново, нема везе са Византијом осим натписа
старословенским језиком); Патријарх Сакабента.

Арсеније Теодоровић - (новосадски сликар; класицизам - крај 18, почетак 19. века).
Огледа се дух Европе, утицај Наполеона на политичкој сцени. Доситеј Обрадовић - на
основу овог портрета, сликари су правили реплике.

Павел Ђурковић - велики путник, 1830. умро у Одеси, сликао иконе, али је прву
насликао 1824. и то Кнез Милош са турбаном у Крагујевцу. Свест је била таква да
кнез ангажује по препоруци, па Павел такође слика и Љубицу. Кнез носи турбан јер је
хтео да покаже вазалност ка турској заједници.
 (кнез Милош са турбаном)

- Портрет митрополита Стефана Стратимировића

Заједничко за ова два портрета је то да их је иста рука

цртала.

- Млада Стајевићка

- Млади Стајевић

Посебно су се одевали, да би Павел себе препоручио, јер је путовао.

Димитрије Аврамовић - 1855 је умро; врло талентован, завршио је четворогодишње
студије у Бечу, упознао Вука Караџића, Вук је пожелео портрет, што је улазница за
портрет кнеза Михаила; након тога слика Саборну цркву.
Вук Караџић је у свом дому у Бечу окупљао младе сликаре: Јована Исаиловића,
Димитрија Аврамовића, Павела Ђурковића).

- Апотеоза Лукијана Мушицког

Ова слика представља прхунац класицизма (архимандрит - потеоза = обожавање,

уздизање), уводи се у позадини свет, пејзаж. Он је то видео код свог учитеља
Фридриха Амерлинга.

Павле Симић (новосађанин) - Фоти проклиње неверну жену (ствари су дискретне, још
увек далеко од Западне уметности).

Катарина Ивановић - аутопортрет (1836)

Прва образована, призната сликарка, није се удавала, путовала је, стигла чак до
Минхена. Враћа се у Србију 1846. када се оснива прва женска занатска школа. Враћа
се јер је хтела да се бави историјским сликарством Србије.

- Деца Павла Станишића (1860-их)

- Корпа са грожђем (1838. Мртва природа)

- Италијански виноградар
 - Уметница у свом атељеу

Овде се већ може приметити да је повучена у свој мир, непризната као сликар
историјских сцена.

Константин Данил - Бечкерек - Зрењанин; најбоље плаћен.

- Госпођа Тетеши

- Госпођа Вајлинг
(меки љубичасти тонови??)

- Софија Дели (уметникова супруга; 1840-их)

Руке и прсти су недовршени јер је желео да нагласи лепоту лика, стављајући их у

позиције Богородице.

- Мртва природа (италијански дух, ‘’магла’’ за разлику код Катарине И.

- Архангел Гаврило (у Темишвару је копија, оригинал се налази у Народном

музеју).
Јован Поповић (из Опова)
- Јован Стерија Поповић (1836, наслоњен на књиге).

- Портрет Уроша Кнежевића

- Девојчица са цвећем
(Цвеће је имало посебну функцију, тј. било је симбол нечега у зависности од боје нпр.
бела = невиност)

- Дете са јагњетом

- Кнет Михаило

(оријентално; јелек, костим - источњачки)

- Вук Караџић
 - Кнез Милан Обреновић на одру

(жалостан повод - прелазни тренутак; митрополит чита - Петар Јовановић. Милош и

Михаило нису у Србији а приказани су!)

Јоханес Бес
- Кнез Михаило Обреновић и Кнез Александар Карађорђевић

(исто су приказани)
Овакав стил је доминантан до 60-их.

Урош Кнежевић (отео посао Аврамовићу)

- Карађорђе
 - Кнез Милош

- Хајдук Вељко Петровић

Сликао је још и дечји портрет, породицу Леко - само имућни су се сликали, портрет
даме…).

Никола Алексић (1808-1873 сликар, иконограф и педагог): -Портрет Радоњића

- Маријета

Новак Радонић
- Димитрије Сарачевић
 - Персида Сарачевић (жена Димитрија)

- Виле крунишу Бранка (Радичевића) - виле указују да је Бранко геније.

Ђура Јакшић (1878 умро)

- Страхињић Бан (скица малог формата; касније је преноси на већи формат)

- Бакљада кроз Стамбол-капију (налазила се између данашњих Народног

позоришта и споменика кнезу Михаилу на Тргу републике) - радња на слици се
дешава ноћу јер је желео да прикаже драму, контраст таме и светла.
- Цар Душан (романтичарска круна)

- Марко Краљевић

- Убиство Карађорђа
 - Кнез Михаило Обреновић на одру (уноси се срцем и душом)

- Одмор после боја (Караула)

- Девојка у плавом (неостварена Ђурина љубав)

Стеван Тодоровић (новост - групни портрет!; један од првих који је почео да слика
пејзаж; код манастира Манасија се тачно види како је изгледао пут)
 - Гимнастичко друштво

- Манастир Манасија

- Смрт хајдук Вељка

Александар Добрић (Кикинда): Паја Пивљанин убија Турчина

- Милош Обилић

Милош Тенковић (први који је рођен у Београду - 1864; школује се, студира;
реализам) - асфалт подлога, смањује таму, смањује светлост = загасити тонови; нема
религиозне слике, иконе…
 - Предео са кравама

Милан Поповић (сликао природу…)

Ђорђе Миловановић (Академија ликовних уметности у Минхену!)

- Мртва природа (елементи вуку на социјалну садржину)

Ђорђе Крстић (реализам, под утицајем немачког реализма; завршио ЛА у Минхену)

- Утопљеници (1879 - да не би пала у руке заточеништва, јер је знала шта је

чека, ушла је у воду са дететом, почела да плива, али их је бујица понела и
утопили су се)

- Анатом (сребрна медаља 1880 у Минхену)

- Под јабуком (1883; ново и слободније)

- Манастир Студеница

- Манастир Жича (пре реконструкције 1883)

- Пад Сталаћа
 - Свети Сава благосиља српчад (слика је везана за просветитељство 1881)

- Бабакај

Урош Предић (1857-1953)

 - Весела браћа, жалосна им мајка (савесност, магљивост, моралност - они буде
комшилук, галаме…)

- Сироче на мајчином гробу

- Ђорђе Крстић

- Свети Сава благосиља српчад

Паја Јовановић (1859-1957)

- Издајица
- Милош, Марко и вила (1897)

- Крунисање цара Душана (златна медаља у Паризу)

- Женидба цара Душана