ELEKTRI ČNA MERENJA

ELEKTRIČNA
NA KABLOVIMA,
DIJAGNOSTIKA KVAROVA
 Električni kablovi su izuzetno važni elementi elektroenergetskih i
telekomunikacionih postrojenja, pa je povremena kontrola
njihovih parametara izuzetno važna za sigurnost i kvalitet
tehnološkog procesa

 Sami kablovi imaju dugi vek trajanja, ali se na njima povremeno

javljaju kvarovi - usled nepravilne montaže i rukovanja, a nisu
retki ni slučajevi havarija, nastalih uglavnom zbog nepažnje

 Kvarovi na kablovima naročito su česti u rudarstvu, zbog veoma

teških i nezgodnih uslova rada i prisustva teške mehanizacije

 Pored toga, u rudarstvu radovi nisu statični, već se pomeraju,

napreduju i stalno dolazi do pomeranja celokupne mehanizacije i
kablovskih veza

 Zbog toga su metode za dijagnostikovanje kvarova na kablovima

i njihovo lociranje izuzetno značajni baš u oblasti rudarstva
 Merenje i kontrola
električnih parametara kablova

 Odnosi se prvenstveno na merenje i kontrolu električnih

parametara kablova koji su već u pogonu
 Radi kontrole njihove pogonske sigurnosti treba periodično vršiti
merenja, čak i kada nema nikakvog vidljivog kvara
 Preporučljivo je izmeriti električne parametre nove kablovske
instalacije, da bi se pri kasnijim merenjima mogli koristiti kao
reference
 Analizom uzroka kvarova može se ustanoviti da postoje mesta na
kablu koja gube kontinuitet pa se na tim mestima mogu pojaviti
pojačana električna, termička i mehanička opterećenja
 To su najčešće mesta postavljanja spojnog kablovskog pribora,
zbog čega se nabavka i postavljanje kablovskih spojnica i
završnica moraju vršiti isključivo po tehničkim uslovima važećih
standarda za tu vrstu opreme
 Merenje otpora izolovanosti

 Izolatori u svakoj instalaciji imaju vrlo velike otpore, ali ti otpori

nisu beskonačno veliki, tako da ipak i kroz izolatore, kada se
stave pod izvesne napone, protiču neke male jačine struje

 I kod najboljeg stanja izolovanosti, kroz izolaciju pod naponom

teku male jačine struje (između izolovanih provodnika ili između
tih provodnika i zemlje)

 U praksi je važno da izolovanost buda takva da ove struje ostanu

u propisanim granicama
U
 Kako je na osnovu Omovog zakona: R
I
gde je U stalan napon, kao merilo stanja
izolacije uzima se otpor izolovanosti
 Merenje otpora izolovanosti

 Veličina otpora izolovanosti iznosi nekoliko stotina hiljada oma

kod izolacije koja odgovara propisima, a može imati i milionske
vrednosti u slučaju izvanredno dobre izolacije

 Otpori izolovanosti uobičajeno se izražavaju u megaomima

 Otpori izolovanosti zavise od raznih uticaja i dosta su nestalni i

pri različitim merenjima mogu se dobiti različiti rezultati

 Za praksu nije važna tačna veličina otpora izolovanosti, već da li

je izolovanost loša ili dobra, odnosno da li veličina otpora
izolovanosti jeste ili nije u propisanim granicama

 Učestanost obavezne provere izolovanosti u kablovima za snagu

i kablovima za signalizaciju i upravljanje obavlja se u skladu sa
propisima, a ako se prilikom kontrole stanja i ispravnosti pokaže
da otpor izolovanosti opada, provera otpora izolovanosti vrši se i
češće, sa utvrđivanjem uzroka
 Merenje otpora izolovanosti

 Faktori od kojih zavisi otpor izolovanosti su:

 dimenzije kabla (presek provodnika, debljina izolacije i dužina

kabla)
 vrsta i kombinacija upotrebljenih izolacija
 primenjeni napon (sa porastom napona smanjuje se otpor
izolovanosti)
 vreme trajanja struje (sa porastom vremena trajanja smanjuje
se otpor izolovanosti)
 temperatura (sa porastom temperature smanjuje se otpor
izolovanosti)
 vlažnost izolacije kablova (povećana vlažnosti izolacije kablova
smanjuje otpor izolovanosti)
 Merenje otpora izolovanosti

 Merenja otpora izolovanosti treba vršiti pod okolnostima sličnim

kakve su u pogonu, ili zbog veće sigurnosti, pod još
nepovoljnijim okolnostima

 Merenje otpora izolovanosti treba vršiti sa dovoljno visokim

naponom (vrednosti bar veličine nominalnog napona) - pri
merenjima sa niskim naponima dobijaju se nerealne vrednosti

 U praksi se obično određuje otpor izolovanosti:

- između žila podzemnog kabla ili između žila kabla i spoljne
obloge kabla, koja je u vezi sa zemljom
- između provodnika u mrežama i instalacijama, kao i između
tih provodnika i zemlje
- namotaja mašina i aparata prema masi (gvožđu)
 Merenje otpora izolovanosti

 Primer merenja otpora

izovolanosti kod instalacija:
R, S, T - fazni provodnici
N - nulti vod
PE - zaštitni provodnik

 Prema važećem standardu (IEC

60364) zahteva se testiranje svih
kablova na glavnim i dodatnim
instalacijama
 Standard zahteva da instrumenti
mogu obezbediti 500V d.c. pri
jednosmernoj struji od 1 mA
 Sa prikazanim instrumentom može se
obavljati test izolacije pri naponima
od 500 V i 1000 V
 Merenje otpornosti provodnika

 Otpornost provodnika kabla zavisi od materijala i načina izrade

 Za jednosmernu struju obično se navodi za temperaturu od 20°C

(otpornost provodnika zavisi od temperature)

 Merenje: provodnici na kraju kabla kratko se spoje, a na početku

kabla meri se otpornost provodnika pogodnim mernim mostom

 Na primer, kod trožilnog kabla mere se otpornosti provodnika,

redom: 1+2, 2+3 i 1+3

 Otpornost jednog provodnika je polovina vrednosti dobijene

merenjem

 Kod pravilno montiranih kablova ove vrednosti moraju biti iste

(dozvoljena su mala odstupanja u okviru tolerancija proizvodnje)

 Mora se navesti i pri kojoj srednjoj temperaturi se vrši merenje

 Merenje kapaciteta kabla

 Kapacitet kabla zavisi od:

- njegovih dimenzija
(dužina kabla, prečnik provodnika, unutrašnji prečnik metalnog
omotača, rastojanje provodnika)
- relativne dielektrične konstante izolacije
(zavisi od temperature - u oblasti uobičajenih pogonskih
temperatura ova zavisnost je zanemarljiva za impregnirani
papir i polietilen, dok je za PVC mešavine dosta izražena)

 Kapacitet se meri na sličan način kao i otpor izolovanosti

 Primenjuju se odgovarajući merni mostovi

 Izmerene vrednosti se obično izražavaju u odnosu na jedan

kilometar dužine [μF/km]
 Naponska ispitivanja

 Za naponska ispitivanja važe odredbe regulisane odgovarajućim

propisima

 Ispitni napon određen je prema vrsti kabla i njegovom

nominalnom naponu

 Pri svim ispitivanjima provodni delovi postrojenja i aparati

(prekidači, pretvarači, sabirnice, ...) koji se nalaze na kraju
kabla ili na priključnim vodovima moraju biti uzemljeni

 Ispitivanja se mogu vršiti jednosmernim ili naizmeničnim

trofaznim naponima u trofaznim sistemima
 Naponska ispitivanja

 Ispitivanja jednosmernim naponima češće se primenjuju, jer

imaju brojne prednosti:
- jednostavnija su i jeftinija
- za njihovo izvođenje potrebna je vrlo mala snaga, pa su izdaci
za ispitni transformator sa ispravljačem manji nego za
regulacioni transformator
- lakše transportovanje ispitnih uređaja i njihovo priključivanje
na niži napon
- za vreme ovih ispitivanja mogu se jednostavno meriti struje
odvoda, koje otiču preko izolacije i završne kablovske glave
 Struje odvoda se, kod ispitivanja sa naponoma većim od 50 kV,
povećavaju zbog pojave tinjavog pražnjenja (korone), zbog čega
treba nastojati da vlažnost vazduha bude što manja i da se
otklone svi mogući štetni uticaji
 Vrste kvarova na elektri čnim kablovima
električnim

Prema vrsti, kvarovi na kablovima mogu se podeliti u tri grupe:

1. Spoj sa zemljom
Uspostavlja se spoj između jedne ili više žila sa metalnim
omotačem kabla koj je uzemljen

2. Kratak spoj
Nastaje usled nastanka spoja između dve ili više žila kabla

3. Prekid kabla
Prekid jedne ili više žila kabla
Ispitivanje na zemljospoj i kratak spoj

 Sve žile kabla treba otkačiti na oba kraja

 Zatim se proverava otpor izolovanosti, pri čemu se jedan

priključak instrumenta (najčešće megometra) vezuje na
potencijal zemlje (metalni omotač kabla), a drugi redom na
sve provodnike kabla

 Megometrom se meri otpor izolovanosti između pojedinih žila

kabla

 Veličina pogonskog napona, tip kabla i njegova dužina

merodevni su za vrednost najmanjeg dozvoljenog otpora
izolovanosti
Ispitivanje na prekid kabla

 Žile na kraju kabla se kratko spoje

 Pomoću mosta za merenje otpornosti meri se otpornost
pojedinih strujnih petlji dobijenih spajanjem provodnika na
kraju kabla
 Dobijene vrednosti upoređuju se sa onima koje su izmerene
posle montaže ili sa vrednostima izračunatim iz dužine i
veličine poprečnog preseka
 Ako je izmerena otpornost jedne petlje vrlo velika (reda
veličine kΩ ili MΩ), može se sa sigurnošću zaključiti da se radi
o prekidu provodnika
 Lokalizacija kvarova klasičnim metodama
 Pri pojavi kvara na kablovskoj mreži, najpre treba pronaći defektni
kabl i odvojiti ga od napajanja i potrošača

 Na osnovu izvedenih kvalitativnih merenja izvodi se zaključak o

vrsti kvara i bira pogodna metoda za lokalizaciju defektnih mesta
električnih kablova

 Veoma je značajno tačno utvrditi o kojoj se vrsti kvara radi, a tek

potom pomoću neke od metoda lokalizovati njegovo mesto

 Često se vrše uzaludna iskopavanja i vađenja kablova radi

pronalaženja defektnog mesta

 U savremenoj mernoj tehnici poznate su mnoge metode za

određivanje mesta kvara na kablovima i one se primenjuju za
određene vrste kvarova

 Koja će se od njih upotrebiti u konkretnom slučaju zavisi od

specifičnosti primene kabla i od trenutno raspoložive merne tehnike
 Spoj sa zemljom

 U kablovskim mrežama spoj sa zemljom je najčešća vrsta

kvara

 Najčešće je prouzrokovan udarom pijuka po kablu prilikom

polaganja drugih vodova, nepažljivim rukovanjem težom
mehanizacijom i slično

 Spoj sa zemljom može nastati i od neprimetnih oštećenja koja

nastaju pri transportu i polaganju kablova

 Pri polaganju kablova izvođači radova moraju se strogo

pridržavati tehničkih uputstava koja im za to daju proizvođači

 Uzrok spoja sa zemljom mogu biti i dugotrajna preopterećenja

provodnika kabla, kao i prekomerni naponi
 Spoj sa zemljom

 Metoda Vitstonovog mosta najpogodnija je za određivanje

mesta spoja sa zemljom
 Da bi ona mogla da se primeni neophodno je da postoji jedan
ispravan provodnik u kablu, koji je istog prečnika i dužine kao i
oštećeni
 Princip meranja ovom metodom prikazan je na sledećoj slici

 Izvor struje je baterija nižeg napona

 A-B je neoštećena žila, a C-D žila koja ima spoj sa
zemljom u tački Z na udaljenosti X od početka kabla
 Veličine otpora R1 i R2 određuju položaj klizača na
otporniku R
 Spoj sa zemljom

 Kratko se spoje krajevi zdrave i oštećena žile (tačke B i D)

 Jedan pol baterije vezan je na klizač otpora R, dok je njen drugi pol
uzemljen (vezan je za metalni omotač kabla)

 Tako je formiran Vitstonov most koga čine:

- otpori R1 i R2
- deo C-Z oštećene žile
- deo A-Z (ispravna žila A-B i deo oštećene žile D-Z)
- u jednoj dijagonali mosta nalazi se galvanometar G
- u drugoj dijagonali je baterija
 Spoj sa zemljom

Postupak merenja:

 Veličine otpora R1 i R2 menjaju se sve dok se most ne uravnoteži

(dok igla galvanometra ne dođe u nulti položaj)
X L  (L  X )
 U tom slučaju važi odnos: R2     R1   
S S
 je specifična otpornost žile, a S veličina njenog poprečnog preseka
 Pošto su ove veličine iste za obe žile važi: R2  X  R1  (2 L  X )

R1
pa se za traženu dužinu X dobija: X  2L 
R1  R2
 Kratak spoj

 Određivanje defektnog mesta usled kratkog spoja između

pojedinih žila kabla, vrši se na sličan način kao kod spojeva sa
zemljom:
- jedan kratko spojeni provodnik treba shvatiti kao zemlju
- provodnik koji je sa njim u kratkom spoju - kao da ima spoj sa
zemljom
 Primena Vitstonovog mosta za određivanje defektnog mesta
nastalog usled kratkog spoja dve žile kabla:
 Prekid kabla

 Prekid jedne ili vise kablovskih žila

 Metode koje se koriste za lokalizaciju ovakve vrste kvara bitno se

razlikuju od prethodno opisanih, jer je vrsta kvara sasvim
različita

 Kod ovakvih kvarova ne mogu se formirati zatvorene petlje,

odnosno grane mosta, pri istraživanju mesta prekida koristi se
kapacitet kabla, odnosno činjenica da njegove žile međusobno ili
prema zemlji (metalnom omotaču kabla) predstavljaju neku
vrstu kondenzatora

 U vezi s tim, potrebno je da izolovanost defektnog mesta,

odnosno žile, bude što bolja
 Lokalizacija kvarova impulsnom reflektometrijom
 Metode novijeg datuma, zasnivaju se na principu emitovanja
impulsa i njegove refleksije od mesta kvara
 Primenom impulsne reflektometrije dobija se vizuelna predstava o
vrsti kvara i stanju na kablu do mesta kvara, često i do kraja kabla
 Dopunjava sa klasičnim mostovskim metodama, a omogućava da
se registruje više kvarova na ispitivanom kablu i da se
odgovarajućim postupcima odrede njihove udaljenosti
 Osnovu impulsne reflektometrije predstavlja činjenica da se na
mestima diskontinuiteta duž kabla javlja refleksija progresivnog
elektromagaetnog talasa
 Diskontinuiteti su mesta na kojima se ulazna impedansa voda Zo i
ostatka voda razlikuju od njegove karakteristične impedanse
 U praksi su to mesta na kojima je došlo do kvara, ali isto tako i
mufovi na kablu, mesta spajanja, račvanja i tome slično
 Reflektometar čine generator impulsa i osciloskop, širokog
propusnog opsega, na kome se prate reflektovani talasi
 Instrument se povezuje na kolo koje se testira pomoću priključnih
kablova ili sondi
 Vreme koje protekne od trenutka emitovanja impulsa do njegovog
povratka meri se i deli sa dva
 Iz brzine prostiranja kaja može da se odredi za poomatrani kabl i
vremena kašnjenja impulsa, može da se odredi udaljenost mesta
reflektovanja, odnosno mesto kvara