Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija

ELEKTRIČNE INSTALACIJE I OSVETLJENJE

- Seminarski rad -
Tema: “Pitanja i odgovori za prvi kolokvijum”

1
1. Podela tehničke regulative?

Deli se na standarde, tehničke, tehničke propise, granske i interne standarde, tehničke preporuke
i uputstva.

2. Šta je standard?

Pod standardom u smislu zakona o standardizaciji podrazumeva se dokument u kome se za opštu

upotrebu utvrđuju pravila, smernice ili karakteristike za određene aktivnosti ili njihove rezultate,
a sve u cilju postizanja optimalnog reda u određenoj oblasti.

3. Međinarodni standardi i nacionalni standardi drugih država (nabrojati)?

Srpski standard: SRPS (stari JUS)

Međunarodni standard: IES, ISO, CENELEC

Nacionalni standardi drugih država: DIN, VDE, BS, NF, GOST-R itd.

4. Šta su tehnički propisi?

Pod tehničkim propisima, u smislu zakona o standardizacijama podrazumeva se propis koji

sadrži tehničke i druge zahteve za procese, proizvode i usluge neposredno ili pozivanjem na
standard.

5. Vrste projekata?

Postoje sledeće vrste projekata: generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvođački
projekat, projekat izvedenog stanja projekta.

6. Glavni projekat?

Glavni projekat je projekat kojim se utvrđuje:

- Građevinsko-tehničke, tehnološke, eksploatacione karakteristike objekata sa opremom i

instalacijama.
- Tehničko tehnološka i organizaciona rešenja za izgradnju objekta.
- Investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja.

2
7. Izvođački projekat?

Izvođački projekat je projekat koji sadrži razradu svih neophodnih detalja za građenje objekta
prema glavnom projektu.

8. Projekat izvedenog stanja objekta?

Projekat izvedenog stanja objekta je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe
eksploatacije i održavanja objekta.

9. Priključenje objekta na elektroenergetsku mrežu?

Priključenje objekta na elektroenergetsku mrežu realizuje se kroz dva koraka:

- Izdavanje elektroenergetske saglasnosti

- Priključenje na elektroenergetsku mrežu

10. Delovi projekta?

Delovi projekta su: opšti, tekstualni, grafički deo i prilozi

1. Projektni zadatak
2. Propisi i standardi
3. Tehnički opis
4. Tehnički uslovi
5. Proračuni
6. Zaštitne mere
7. Gromobranska instalacija
8. Predmer i predračun radova
9. Specifikacija radova

11. Električna energija?

Električna energija predstavlja najkvalitetniji oblik energije. Retko se neposredno koristi, obično
se transformiše u mehaničku, toplotnu, hemijsku i svetlosnu energiju.

Prednosti: sigurnost u snabdevanju, lako trasformisanje, ekonomičan prenos na velike razdaljine,

brza raspoloživost.

Mane: ne može se akumulisati u energiju značajnim količinama.

12. Elektroenergetski sistem?

EES se opisuje kao složeni, dinamički sistem, velike dimenzionisanosti, čija je prevashodna f-ja
da sigurno, puzdano, ekonomično snabdeva potrošača sa dovoljnom količinom, kvalitetne el.
energije. Dele se na podsisteme proizvodni, prenosni, distributivni i potrošački podsistem.

3
13. Definicija i uloga električnih instalacija?

Osnovna uloga el. instalacija je da obezbedi sigurno i kvalitetno snabdevanje potrošača el.
energijom.

14. Šta je potrošač?

Potrošač u opštem slučaju je uređaj koji za svoj rad koristi el.energiju određenog napona i
frekvencije i pretvara je u neki drugi oblik određenom snagom.

15. Podela električnih instalacija?

- instalacije jake struje i niskog napona ( naponi do 1000v)

- instalacije jake struje i visokog napona
- instalacije slabe struje

16. Šta je faktor opterećenja?

Faktor opterećenja je količnik stvarno isporučene energije i maksimalno moguće energije koju bi
sistem proizveo kada bi svo vreme radio sa maksimalnom snagom.

17. Telekomunikacione instalacije?

Telekomunikacije obuhvataju više vidova komuniciranja koji se razlikuju prema prirodi

informacija i podataka i načinima njihove razmene.

18. Računarske telekomunikacione mreže?

Računarske telekomunikacione mreže služe za povezivanje raznih, prostorno manje ili više
udaljenih računara ili drugih sličnih uređaja i jedinstvene funkcionalne celine.

19. Opsezi napona

Opseg I obuhvata instalacije u kojima se zaštita od el.udara pod određenim uslovima obezbeđuje
vrednošću napona i instalacije u kojima je napon ograničen iz funkcionalnih razloga
( U~ 50V; U= 120V ).

Opseg II obuhvata napone napajanja za domaćinstva, trgovinu industrije.

4
20. Dati grafički prikaz četvorožičnog sistema napajanja unutar objekta?

Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni četvorožični sa tri linijska napona Ul i tri
fazna napona Ul

21. Dati grafički prikaz petožičnog sistema napajanja unutar objekta?

22. Nazivni napon?

Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je označena instalacija ili deo instalacije.

23. Pad napona?

Napon na priključnim krajevima prijemnika ne sme biti ni veći ni manji od neke unapred
određene vrednosti tj.PAD NAPONA MORA BITI OGRANIČEN.

Napon u bilo kojoj tački (U) treba da je: Un-ΔU U Un+ΔU

Un – nazivni napon kojim je označena instalacija ili deo instalacije

ΔU – najveći dozvoljeni pad napona

5
24. Sigurnosni sistemi napajanja?

Postavljaju se zbog funkcionisanja posebnih potrošača u slučaju požara. Izvor sigurnosnog

sistema mora obezbetiti napajanje u određenom vremenu, a oprema ovog sistema mora biti
izvedena tako da je određeno vreme otpora prema vatri (bez obzira što nakon određenog
vremena biva uništena toplotnim dejstvom vatre). Sistem sigurnosnog napajanja se uvek zahteva
iz bezbednosnih razloga, dok se sistem rezervnog napajanja uspostavlja zbog tehnoloških
potreba.

25. Konverzija električne energije. Šta je ?

Pri svakoj konverziji dobija se korisna energija koja se očekuje od prijemnika. Pored toga kao
rezultat konverzije mogu se javljati i drugi oblici energije koji korisniku predstavljaju gubitak
el.energije. Stepen korisnog dejstva = ∑

Pg – korisna snaga; ∑ – gibici

26. Kako se izračunava struja potrošača u jednofaznim sistemima naizmenične struje.

Jednofazni

cosφ = ≫ = ≫ =∗

I=

=
U ∗ cosφ

=
U ∗ cosφ ∗

U – fazni napon

27. Kako se izračunava struja potrošača u trofaznim sistemima neizmenične struje.

I=
√ ∗

= =
√3 ∗ U ∗ cosφ √3 ∗ U ∗ cosφ ∗

U – linijski napon

28. Naprezanje materijala od kojih se prave prijemnici.

6
Materijali od kojih se prijemnici prave naprežu se:

- dielektrično (elektroizolacioni materijali)

- elektromehanički
- temperaturno (svi materijali prijemnika)

Dominantno je temperaturno naprezanje.

29. Nabrojati vrste potrošača.

Vrste potrošača:

1) električni izvori toplote (elektromotorni)

2) električni izvori svetla

- inkadescentni
- luminiscentni

3) električni motori za naizmenični napon

- asinhroni kavezni motori

- asinhroni kliznokolutni motori

4) Ostali prijemnici el.energije

- transformatore
- ispravljače
- pretvarače učestanosti
- kondenzatore

30. Električni izvori toplote kao potrošači električne energije.

Pretvaraju el.energije u toplotu. To pretvaranje je bez gubitaka tako da je = 1. Pri napajanju iz

naizmenične mreže ne javlja se reaktivna energija cosφ = 1.

Izrađuju se kao jednofazni i trofazni

1f I=

7
 2f I=
√ ∗

31. Električni izvori svetla kao potrošači električne energije.

- Pretvaraju el.energiju u svetlosnu

- zbog specifičnosti daje se podatak o električnoj snazi umesto izlazne snage
- Izrađuju se kao jednofazni

1) inkadescentni - izvori sa užarenom niti

- cosφ < 1
- velika polazna struja

2) luminiscentni – izvori sa el.pražnjenjem kroz smešu gasova i metalnih para

- cosφ < 1
- polazna struja

32. Asinhroni motori kao potrošači el.energije.

Konverzija električne u mehaničku energiju uz gubitke < 1. Kao podatak daje se korisna snaga
Pd i .

Uvek povlači reaktivnu energiju: cosφ<1

- jednofazni
- trofazni

Podela:

- kavezni ( motori sa kratkospojenim rotorom )

- kliznokolutni ( motori sa prstenovima na rotoru ili motori sa namotanim rotorom )

8
Direktno uključenje na mrežu:

- jednofazni uvek
- trofazni manjih snaga
- trofazni većih snaga pod određenim uslovima

Trajanje normalnog zaleta od delova sekunde pa do 10 sekundi kada motor povlači 3-8 puta veću
struju od nazivne.

Priključenje:

- direktno
- uz mere za smanjenje struje uključenja

33. Problemi vezana za prelazna stanja kondenzatora.

Pri uključenju kondenzatora se pojavljuje velika struja, a pri isključenju pojava prenapona.
Problem velikih struja uključenja se rešava na taj način što se na red sa kondenzatorima povezuju
prigušnice. Problem velikih prenapona pri isključenju kondenzatora rešava se paralelnim
vezivanjem rasteretnih otpornika.

34. Kompenzacija reaktivne energije.

Zbog reaktivne energije javljaju se:

- veći padovi napona

- veći gubici energije u prenosu

Zahteva se smanjenje njenog uzimanja iz mreže. Kompenzacija je mogućnost proizvodnje

reaktivne energije na mestu upotrebe.

35. Tipovi kompenzacije.

- potpuna kompenzacija - pojedinačna

- podkompenzacija - grupna
- nadkompenzacija - centralna

36. Šta je pojedinačna, a šta grupna kompenzacija?

Pojedinačna kompenzacija se vrši paralelnim vezivanjem baterija i kondenzatora uz sam

prijemnik, a grupna kompenzacija se vrši vezivanjem kondenzatora na sabirnice sa većim brojem
priključenih prijemnika.

9
37. Asinhronom motoru, kome se zna Pn=8kW i = , , treba popraviti faktor snage sa
0,85 na 0,95. Koji kondenzator je potreban?

cosφp=0,85 → tgφp=0,618 Pel*(tgφp-tgφz) ≤ Qk

cosφz=0,95 → tgφz=0,337 9,63*(0,618-0,337) ≤ Qk

Pel= = ,
= 9,63 Qk = 2,7 kVar

tgφp – faktor snage potrošača

tgφz – zahtevani faktor snage

za izračunavanje tgφ

tgφ =

*38. Podela elektrišnih provodnika.

- Materijal: bakar, aluminijum. - Izolacija: goli provodnici, izolovani provodnici

Podela: I grupa – Jednostruko izolovani provodnici koji moraju da se odvijaju od okoline

postavljanjem u krute cevi ili sl.

IIgrupa – jedan ili više provodnika I grupe su obeleženi zajedničkim omotačem koji ga štiti od
uticaja okoline; „ provodnici slični kablu“

III grupa – goli provodnici oslonjeni na više mesta na izolatore ( šinski i kanalni razvod )

IV grupa – „kablovi“ – razlika u odnosu na II grupu je u tome da omotač može imati više
slojeva.

39. Od čega zavisi trajno dozvoljena struja izolovanih provodnika i kablova?

Zavisi od ledećih vaktora:

- Najveća dozvoljena temperatura izolacije

- temperatura okoline
- termička otpornost tla
- tip primenjenog el.razvoda
- broj opterećenih provodnika
- broj provodnika postavljenih paralelno
- promena instalacijksih uslova duž položenih izolovanih provodnika i kablova

10
40. Kako se izračunava najveća vrednost struje kojom možemo opteretiti kabl?

Imax = Kθ * Kn * Kλ * Kint * Itr dozv

Itr dozv – vrednost struje iz tablice

Kθ – korekcioni faktor uticaja temperature okoline

Kn – korekcioni faktor za grupno položena strujna kola

Kλ – korekcioni faktor koji uzima u obzir termičku otpornost medijuma u kome se kabl nalazi

41. Šta znači oznaka:

a) PP/R 3x1,5 380V

– plašt i izolacija od PVC-a, trožilni, sa razmaknutim žilama, preseka 1.5 mm2 i

napona 380V

b) PP/44 – YA 3x 120+70 0,6/1KV

- Izolacija: PVC masa

- Ispuna: sloj od termoplastične mase ili gume
- Armatura: omot od okruglih pocinkovanih čeličnih žica preko koga se nalazi
kontraspirala od pocinkovane čelične trake
- Plašt: PVC masa crvene boje
- trožilni: 2 žile preseka 120 mm2 I nulti provodni 70 mm2 za nazivni napon 0.6/1 kV

42. Šta znači oznaka:

a) PP/U 3x1,5 380 V - laki instalacioni pljosnati provodnik sa uporednim žilama

- Izolacija: PVC masa

- Žile postavljene uporedo
- Plašt: PVC masa sive boje
- Trožilni, preseka 1,5 mm2, za nazivni napon 380V

b) PP/41 – YASJ 3x120 0,6/1KV

- Izolacija: PVC masa

- Ispuna: nevulkanizovana guma, omot od termoplastičnih traka
- Koncentrični provodnik: omot od bakarnih žica preko koga je otvorena zavojnica od
bakarne trake
- Plašt: PVC masa crne boje

11
 43. Šta znači oznaka:

a) PP00/YS 4x50 0,6/1KV

- Izolacija I plašt od PVC-a

- Bez mehaničke zaštite
- Sadrži četiri sektorska, višežična provodnika
- poprečnog preseka 50 mm2, nazivnog napona 0,6/1 kV

b) PP40 –ASJ 3x120 O,6/1KV

- Izolacija: PVC masa

- Ispuna: nevulkanizovana guma, omot od termoplastičnih traka
- Koncentrični provodnik: omot od bakarnih žica preko koga je otvorena zavojnica od
bakarne trake
- Plašt: PVC masa crne boje
- Za tri fazna provodnika peseka 120 mm2 za nazivni napon 0,6/1 kV

44. Šta znači oznaka:

a) PP/L 3x1,5 380V

- laki provodnik za prenosna trošila

- Provodnik: finožično nekalajisano uže
- Izolacija: PVC masa
- Plašt: PVC masa crne ili bele boje
- Tri žile, preseka 1,5 mm2, nazivnog napona 380V

b) PP/0 3X1,5 380V

- samonosivi provodnik
- Izolacija: PVC masa
- Ispuna: nevulkanizovana guma

45. Označavanje provodnika.

Sastoji se od slovnih simbola i brojeva.

I – posebno područje primene

II – vrsta materijala, izolacije i plašta

III – osobine konstrukcije ( / )

IV – oznaka za zaštitni provodnik ukoliko postoji ( Y ) ( - )

12
V – vrsta materijala i oblik žile provodnika

VI – broj žila i nazivni presek u mm

VII – nazivni napon i izražava se u voltima

46. Označavanje kablova?

• Vrsta materijala izolacije i plašta (iste oznake kao kod provodnika)

- N polihloropren
- NP naročito impregnisan papir
- H slaboprovodljivi sloj ispod i iznad izolacije
- Vrsta materijala metalnog plašta:
- A aluminijumski
- olovni
- ZO olovni plašt na svakoj žili posebno
- Osobine konstrukcije označavaju se brojkama:
- 00 – bez posebng obeležja konstrukcije
- 90
- Oznaka za zaštitni provodnik ukoliko postoji
- Y označava prisustvo provodnika žuto/zelene boje
- Slovni simbol za vrstu materijala i oblik preseka žile
- za bakar oznaka se izostavlja kao i za okrugli presek
- A oznaka za aluminijum
- S provodnik sektorskog preseka
- Broj žila i nazivni presek provodnika žile
- Broj žila x nazivni presek u mm2
• Nazivni napon samo kada je veći od 1000V i izražava se u kV – kod višežilnih U0/U
• Iza oznake druge grupe stavlja se horizontalna crta –

47. Strujno kolo, napajanje?

Strujno kolo čini prijemnik, izvor električne energije i provodnici koji povezuju prijemnik sa
izvorom. Osim osnovnih elemenata u sastavu strujnog kola cesto se nalaze i sklopke,
prekidači, osigurači, merni instrumenti.

Kod električnih istalacija u kući postoje strujna kola:

• Strujno kolo sijalice sa sklopkom

• Strujno kolo bojlera sa sklopkom
• Strujno kolo šporeta
Sistemi napajanja za napone preko 1000V su trofazni
• trožični sa tri linijska napona U
Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni
• četvorožični sa tri linijska napona U i tri fazna napona Uf

13
Sistemi napajanja sa posebnim zaštitnim vodom (unutar objekta) PE su petožični. Sistemi
napajanja sa objedinjenom funkcijom neutralnog i zaštitnog voda (unutar objekta) PEN su
četvorožični. Jednofazni sistemi napajanja, dvožični.

48. Električno kolo sijalice sa jednopolnim prekidačem.

Iz razvodne kutije dovodi se nutli provodnik direktno na sijalično grlo. Fazni provodnik dovodi
se prvo do sklopke, pa tek od nje preko razvodne kutije u sijalično grlo.

49. Električno kolo više sijalica sa serijskom sklopkom.

Iz razvodne kutije dovodi se nulti provodnik direktno do sijalica. Fazni provodnik dovodi se prvo
do sklopke, a odatle se grana u dva provodnika, od kojih svaki ide preko razvodne kutije u po
jednu sijalicu (ili jednu grupu sijalica). Ovo su dva strujna kola koja se isključuju ili ukjlučuju
nezavisno jedno od drugog. Serijske sklopke se najvise upotrebljavaju za lustere.

50. Električno kolo sijalice sa naizmeničnim sklopkom.

Iz razvodne kutije dovodi se nulti provodnik direktno na sijalično grlo. Fazni provodnik dovodi
se do jedne sklopke, a odatle se dva provodnika prizaju do druge sklopke. Od druge sklopke ide
jedan provodnik koji se preko razvodne kutije spaja sa sijalicnim grlom. Sijalica ukljucena
pomocu jedne sklopke moze se ugasiti na istoj ili drugoj sklopki i obratno.

51. Električno kolo priključnica.

Od razvodne kutije prema svakoj prikjljučnici granaju se i fazni i nulti provodnik. Provodnici
se granaju, odnosno spajaju u razvodnim kutijama. Spoj dve priključnica ili vise njih moze biti
izveden iz jedne razvodne kutije, ali se i ovom prilikom svaka prikljucnica vezuje i za fazni i za
nulti provodnik. Za priključnicu se u ovom slucaju mogu priključiti razna strujna kola sa
prenosnim prijemnicima (stona lampa, usisivač, hladnjak i sl.). U tom slučaju kroz ovo kolo teče
električna struja jer su im krajevi preko čepova, utikača i metalnih košuljica u priključnici
povezani sa faznim i nultim provodnikom.

14
52. Šematski prikaz trofazne električne instalacije.

15
53. Šematski prikaz jednofazne električne instalacije.

54. Prekidač.

Prekidači prekidaju struje preopterećenja i struje kratkih spojeva.

55. Šta je prekomerena struja?

Prekomerne struje se dele na:

• Struje preopterećenja koje nastaju u strujnom kolu bez prisustva električnog kvara, često
usled spoljašnjih uticaja
• Struje kratkog spoja koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmenu provodnika koji su na
različitom potencijalu u normalnom radu.

16
56. Šta je struja preopterećenja?

To su struje koje nastaju u strujnom kolu bez prisustva električnog kvara, često usled spoljašnjih
uticaja.

57. Šta je struja kratkog spoja?

To su struje koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmenu provodnika koji su na različitom
potencijalu u normalnom radu.

58. Prekidanje struje kod prekidača.

Prekidanje radnih struja obavlja se ručno ili automatski, dok se prekomerne struje prekidaju
automatski, upotrebom nagomilane mehaničke energije (energije opruge).

59. Vrste okidača kod prekidača; princip rada tih okidača.

• Bimetalni okidač za struje preopterećenja. Bimetalni okidač radi na principu proticanja struje
kroz materijale sa različitim koeficijentima diletacije metala spoja
- Zbog zagrevanja u slučaju preoterećenja doći će do razdvajanja kontakata i prekida kola
- Ovaj način okidanja je odličan za struje preopterećenja, ali ne pruža gotovo nikakvu zaštitu u
slučaju struja kratkog spoja
• Elektromagnetni okidač za struje kratkog spoja Elektromagnetni okidač je u stvari prekostrujni
relej
- Kada kroz namotaje elektromagneta protiče normalna struja ne indukuje se dovoljno jako polje
potrebno da se savlada sila opruge koja vuče kotvu na suprotnu stranu
- U slučaju kratkog spoja kroz namotaje elektromagneta protekne mnogo veća struja i opruga
popusti pod silom polja.

60. Podela prekidača.

Prekidače možemo podeliti na :

- Instalacione prekidače (automatske osigurače)
- Motorne zaštite
- Stepenišne automatske prekidače
- Prekidače snage

61. Automatski instalacioni prekidači; princip rada.

Jednofazni instalacioni prekidači-osigurači malih dimenzija za ugradnju na instalacione table, sa

malom ručicom za ponovno uključenje.
- Struja preopterećenja krivi bimetalni štap i on (preko skakavice) isključuje kontakte. Struja
kratkog spoja deluje na bimetal, ali kako bimetalu treba vremena da se zagreje i iskrivi, u cilju
brzog isključenja struje kratkog spoja ugranuje se i elektromagnet.

17
- Elektromagnet se aktivira u momentu pojave struje kratkog spoja i deluje na kotvu preko koje
se isključuje strujni krug.
- Može se više puta upotrebljavati (strujni krug se prekida razdvajanjem kontakta, a ne
razaranjem materijala).

62. Prekidači za zaštitu motora.

Prekidači za zaštitu motora poznati su još i kao direktni pokretači motora

- Isključuju motor pri preopterećenju, kratkom spoju ili niskom naponu
- Ispred njih se obavezno stavljaju i nešto jači topljivi osigurači kao dodatna zaštita od kratkog
spoja.

63. Nabrojati zastitne komponente.

• Osigurači
• Prekostrujne releje
• Podnaponske releje
• Bimatalne releje

64. Osigurači

Osigurač je namerno oslabljeno mesto u instalaciji gde se razaranjem materijala vrši prekidanje
strujnog kola u slučaju prekomernih struja. Osigurač se mora postavljati na početku svakog
strujnog kola i na mestima gde se smanjuje presek provodnika.

Oznaka osigurača je

Bez obzira na razlike, svi osigurači sigurno imaju osnovu i topljivi umetak. Osnovne
karakteristike osigurača su:

• Nazivni napon
• Nazivna struja umetka i držača
• Trajanje topljenja (svakako treba da bude <0,1s)
• Nazivna moć topljivog umetka
Prema konstrukciji, dele se na osigurače:
• Tipa B
• Tipa D
• Tipa N

65. Označavanje topljivih umetaka

a – topljivi umetak sa delimičnom moći prekidanja, prevashodno namenjen prekidanju struja

kratkog spoja, nema zaštite od preoterećenja

18
g – topljivi umetak sa neograničenom moći prekidanja, namenjen kako prekidanju struja kratkog
spoja tako i prekidanju struja preopterećenja.

Drugo slovo – kategorija primene

G – opšta upotreba
M – za zaštitu strujnih kola motora
L – za zaštitu provodnika
R - za zaštitu poluprovodnika

66. Šta znači oznaka topljivog umetka gG?

gG znači topljivi umetak neograničene moći prekidanja za opštu upotrebu.

67. Šta znači oznaka topljivog umetka aM?

aM znači da se radi o umetku sa delimičnom moći prekidanja za zaštitu motora.

68. Osigurač tipa B.

-Valjkastog su oblika
-Imaju dve zaštitne kape
-Sastavni delovi:
1. Stezaljka
2. Indikator ispravnosti
3. Držač umetka
4. Topljivi element
5. Topljivi umetak
6. Kontakt umetka
7. Kontakt osigurača
8. Kontakt držača TU
9. Osnova osigurača

69. Osigurač tipa D.

Ovo su osigurači koje srećemo u domaćinstvima, instalacioni, niskoučinski

1. Kapa osigurača
2. Topljivi element
3. Topljivi umetak
4. Zaštita navoja osigurača
5. Kalibrisani prsten
6. Telo osigurača
7. Zavrtnji su ulaz i izlaz osigurača

Osnova (podnožje) osigurača napravljeno je od porcelana. Unutar porcelanskog tela smeštena je

dovodna spona sa lozom za pričvršćivanje kalibrisanog prstena, a iznad spone je mesingano grlo

19
u koje se uvrće kapa sa umetkom. Podnožja za osigurače se izranuju u četiri veličine: D-II do 25
A, D-III do 63 A, D-IV do 100 A i D-V 200 A.

70. Osigurač tipa N.

Koriste se za prekidanje struja kratkih spojeva. Ograničavaju struju kratkog spoja tj. Prekidaju je
pre nego što dostigne maksimalnu vrednost pa se zato zovu i učinski (visokoučinski). Podnožje
osigurača je izraneno u obliku temeljne porculanske ploče sa kontaktnim viljuškama i
priključnim stezaljkama, dok je patron izranen u obliku zatvorenog keramičkog tela, sa
kontaktima u obliku noža (zato se često nazivaju nožastim).

71. Zastitni uredjaj diferencijalne struje.

ZUDS (poznatiji kao FID sklopka) radi na diferencijalnom principu. Meri razliku izmenu struja
koje proteknu kroz fazne vodove i kroz nulti vod, i ukoliko postoji neravnoteža to je znak da deo
struje otiče ka zemlji i sklopka reaguje. Prave se kao monofazne i trofazne i imaju veoma veliku
pouzdanost. Koristi se samo sa osiguračima i ne predstavljazamenu za njih.

72. Podela ZUDS.

G (opšta upotreba) za trenutne ZUDS (bez vremena odlaganja) čije je vreme okidanja trenutno, a
najviše do trenutka okidanja:
• 200 ms za 1x I&n
• 150 ms za 2x I&n
• 40 ms za 5x I&n
S (selektivno) ili T (vremensko odlaganje) za ZUDS sa kratkim vremenom odlaganja za okidanje
• 130 ms za 1x I&n
• 60 ms za 2x I&n
• 50 ms za 5x I&n
a najviše do okidanja :
• 500 ms za 1x I&n
• 200 ms za 2x I&n
• 150 ms za 5x I&n.

20
73. Princip rada monofazne i trofazne ZUDS.

74. Koeficijent jednovremenosti.

75. Izracunavanje pada napona u jednofaznim sistemima.

l-duzina provodnika
Un-nominalan linijski napon
P-aktivna snaga
ρ –specificna otpornost provodnika
S-presek provodnika

76. Izracunavanje pada napona u trofaznim sistemima.

21
l-duzina provodnika
Un-nominalan linijski napon
P-aktivna snaga
ρ –specificna otpornost provodnika
S-presek provodnika

Domaći rad broj 1.

1. Šta obuhvata opseg napona I, a šta opseg napona II ?

Opseg I obuhvata instalacije u kojima se zaštita od el.udara pod određenim uslovima obezbeđuje
vrednošću napona i instalacije u kojima je napon ograničen iz funkcionalnih razloga
( U~ 50V; U= 120V ).

Opseg II obuhvata napone napajanja za domaćinstva, trgovinu industrije.

2. Šta je nazivni napon?

Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je označena instalacija ili deo instalacije.

3. Šta je uzemljeni sistem, a šta izolovan ili posredno uzemljen sistem?

Pod uzemljenim sistemom smatra se sistem u kojem je jedna tačka (uglavnom neutralna tačka)
direktno spojena sa zemljom bez ikakve namerno umetnute impedanse.

Pod izolovanom ili posredno uzemljenim sistemom smatra se sistem u kojem ni jedna tačka nije
spojena sa zemljom, odnosno u kojem je jedna tačka (obično neutralna tačka) spojena sa
zemljom preko neke impedanse za ograničenje.

4. Šta je utvrđeno standardom JUS N.B2.730?

Standardom JUS N.B2.730 utvrđuju se el.karakteristike el.instalacija:

1. namena za koju je instalacija predviđena, opšti sastav i napajanje

2. klasifikacija spoljašnjih uticaja kojima je instalacija izložena
3. usklađenost opreme
4. potrebe održavanja
5. sigurnosni sistemi napajanja

5. Koji tipovi sistema provodnika pod naponom postoje?

Postoje el.sistemi provodnika pod naponom: naizmenični sistemi, jednofazni sa dva provodnika,
dvofazni sa tri provodnika, dvofazni sa pet provodnika, trofazni sa tri provodnika, trofazni sa
četiri provodnika.

6. Tri tipa TN-sistema?

22
 - TN-C
- TN-S
- TN-C-S

7. Nabrojati karakteristike napajanja?

Karakteristike napajanja su:

1. vrsta struje i frekvencija

2. nazivni napon
3. vrednost očekivane struje kratkog spoja na početku instalacije
4. zahtev u pogledu najveće snage napajanja

8. Objasniti klasifikaciju spoljašnjih uslova koji deluju na električnu instalaciju?

Delovanje spoljašnjih uticaja dato je oznakom koja se sastoji od dva velika slova i brojki.

a) Prvo slovo označava opštu kategoriju spoljašnjih uticaja

A – uticaj okoline
B – upotreba
C – konstrukcija zgrade
b) Drugo slovo označava vrstu spoljašnjih uticaja u svakoj kategoriji (A,B,C,D,E,F)
c) Brojka na kraju oznake označava klasu

9. Nabrojati kategoriju uticaja okoline?

- Uticaj temperature okoline
- Uticaj prisustva vode
- Uticaj prisustva stranih čvrstih tela
- Uticaj prisustva korozivnih materijala
- Uticaj mehaničkih udara
- Uticaj vibracije
- Uticaj prisustva flore i gljivica
- Uticaj prisustva flaune
- Elektromagnetski uticaj
- Uticaj sunčevog zračenja
- Uticaj sejzmičkih efekta i uticaj munje

10. Nabrojati kategorije upotrebe?

1) osposobljenost lica
2) električna otpornost ljudskog tela
3) dodir lica sa potencijalom zemlje
4) mogućnost evakuacije u slučaju hitnosti

23
 5) priroda materijala koji je uskladišten

11. Nabrojati kategorije konstrukcije zgrade?

Sastav meterijala i struktura zgrade

12. Šta označava delovanje spoljašnjih uticaja obeleženo sa AD2, a šta sa BE3?

AD2 – slobodno padanje vodenih kapi

BE3 – opasnost od eksplozija

13. Nacrtati simbol za:

a) priključnica sa zaštitnim kontaktom

b) svetiljku
c) razvodnu kutiju

a) b) c)

14. Nacrtati simbole jednopolni, dvopolni i sserijski prekidač.

- jednopolni

- dvopolni

- serijski

15. Nacrtati simbol za:

a) radioaktivno zračenje
b) eksplozivne prostorije
c) rastavno merni spoj u kutiji na zidu

24
a) b) c)

Domaći rad broj 2.

16. Sastav energetskih izolovanih provodnika.

Elektro izolovani provodnici sastoje se od žila jezgra, plašta i omotača. Žila je Celina od
provodnika I izolacije sa eventualnim omotačem. Jezgra provodnika sastoji se od više šila. Plašt
provodnika je obloga oko jezgra koja povećava njegovu mehaničku izdržljivost. Omotač
provodnika je obloga jezgra plašta koji ima ulogu da štiti provodnik od korozije.

17. Šta znači oznaka:

a) G 1x6 – jednožilni, gumeni, bakarni provodnik preseka 6 mm2

b) PP 2x4 – provodnik sa izolacijom I plaštom od PVC mase, dvožilni, preseka 4 mm2

c) SG/U 3x1,5 – provodnik za svetiljke sa gumenom izolacijom, trožilni sa upredenim

žilama, preseka 1,5 mm2

18. Šta znači:

a) GGT/L A 3x10+6 – laki, gumeni gajtan, četvorožilni, aluminijumski, preseka faznih

provodnika 10 mm2, a nulti provodnik 6 mm2

b) P/V A 1x10 mm2 10kV – aluminijumski, jednožilni provodnik, preseka 10 mm2, sa

polivinilskom izolacijom za visok napon do 10 kV

19. Instalacione cevi.

Instalacione cevi se upotrebljavaju za mehaničku, antikorozivnu I elektroizolacionu zaštitu

provodnika. Instalaciona obložena cev, gumena cev I plastična cev služe kao izolacione cevi koje
se upotrebljavaju u čelične cevi s preklopom. Koriste se za mehaničku zaštitu električnih vodova
isključivo u svim prostorijama. Savitljive cevi koriste se za specifične slučajeve u električnim
instalacijama. Gasne cevi koriste se za instalaciju u vlažnim prostorijama I u prostorijama koje
su ugrožene eksplozivnim smesama.

20. Instalacione kutije.

Instalacione kutije za instalacione obložene cevi smeštaju se u trasi cevi I mogu biti razvodne,
montažne I univerzalne. Prema materijalu mogu biti od čeličnog lima ili plastične mase. Po
obliku mogu biti okrugle I četvrtaste. Razvodne kutije služe za nastavljanje I račvanje cevi I

25
provodnika. Montažne instalacione kutije su bez poklopca, a služe za smeštaj prekidača i
priključnica.

21. Kablovske uvodnice.

Za uvonenje kablova u razvodne ormare, urenaje I instalacione element, kao I za izlaz koriste se
kablovske uvodnice I to za kablove preseka do 3x16 mm2 koristi se tip Pg, a za veće preseke
koristi se tip KUD.

22. Pribor za energetske kablove do napona 1Kv.

Kablovske papučice služe za električno priključivanje kablovskih provodnika na priključke

potrošača ili drugog urenaja zavrtnjima. Za pune preseke veće od 16 mm2 I višežične veće od 6
mm2 neophodne su kablovske papučice. Stezaljke - spojnice su delovi koji služe za nastavljanje
I račvanje provodnika. Kablovske obujmice – spojnice su delovi koji služe za nošenje I
učvršćivanje kablova.

23. Prednosti šinskog kanalnog razvoda?

Prednosti:
• Za izradu projekta nije neophodno precizno poznavanje mesta potrošača
• Ne mora se poznavati pojedinačna snaga potrošača već samo specifično, površinsko
opterećenje radionice
• Promena mesta potoršača vrši se jednostavnim premeštajem mašine I novim priključkom
utikača na najpogodnijem otvoru
• Nisu potrebne nikakve prerade, a proširenja se vrše nastavljanjem istih elemenata
• Izrada novih instalacija je brza i jeftina

24. Instalacioni osigurači.

Instalacioni osigurači služe da zaštite strujna kola od preopterećenja ili kratkog spoja. Osigurači
štite prekidom kola, a delimo ih na topljive, elektromagnetne I termičke.

25. Topljivi osigurači.

Ovi osigurači u svom sklopu imaju umetak sa kalibrisanom žicom koja se topi kada kroz nju
proteče odgovarajuća struja za odreneno vreme. Dele se prema sposobnosti prekidanja struje
kratkog spoja na niskoučinske (D= I visokoučinski(N)).

26. Automatski osigurači.

Automatski osigurači isključuju kolo pomoću elektromagneta ili bimetalne trake pri čemu
elektromagnet reaguje na veće struje, a bimetalna traka na zagrevanje usled preopterećenja.

27. Prekidači.

26
Prekidači su naprave za ručno ili automatsko prekidanje strujnog kola. Pri radu prekidača stvara
se električni luk, što negativno utiče na vek prekidača. Instalacioni prekidači se dele na obrtne,
pritisne i potezne. Mogu biti za montažu na razvodnu tablu i u zidu. Prema uslovima rada imamo
instalacione prekidače za suve prostorije, za rad na otvorenom, za vlažne prostorije sa zapaljivim
i eksplozivnim smešama. Prema opštoj funkciji mogu biti jednopolni, dvopolni i tropolni, a
prema posebnoj funkciji: grupni, redni, naizmenični i unakrsni.Stepenišni automati služe da
posle odranenog vremena isključe sijalični, strujni krug i time se uštede sijalice i električna
energija. Ručni prekidači prema konstrukciji mogu biti polužni, valjkasti, grebenasti i paketni.
Izrađuju se za struje od 100A i napone 5V za naizmeničnu struju i za struje od 100 do 600A i
napone 600V za jednosmernu struju. Automatski prekidači vrše prekid kola bez sudelovanja
rukovaoca, a mogu biti: maximalni termički i maximalni naponski, daljinski prekidači i
minimalni naponski prekidači. Zaštitni prekidači motora isključuju motor pri preopterećenju,
kratkom spoju ili pri nedozvoljeno niskom naponu.

28. Priključne naprave.

Priključne naprave služe za napajanje pokretnih potrošača i mogu biti priključnice, utikači,
prenosne priključnice i natikači. Prema zaštiti priključene naprave mogu biti nezaštićene,
zaštićene od kapajuće vode i za rad u prostorijama s eksplozivnim smešama. Prema uzemljenju
mogu biti bez zašitnog kontakta i sa zaštitnim kontaktom. Po načinu gradnje mogu biti za
ugradnju u zid i prenosni.

29. Električna brojila.

Električna brojila su aparati koji mere utrošenu energiju. Postoje brojila za naizmeničnu i za
jednosmernu struju. Progresivno električno brojilo se koristi tamo gdesvi potrošači imaju istu
tarifu. Radi na principu i nazvana je indukciono brojilo. Radi se kao monofazno i trofazno.
Dvotarifno i višetarifno brojila koriste se u distributivnim sistemima gde postoje posebne tarife
za različita doba dana. Brojila sa pokazivačem maksimalnog opterećenja ima kazaljku koja
prikazuje maximalnu snagu potrošnje u obračunskom periodu i koja se nakon očitavanja opet
vraća na nulu. Maksimograf brojilo ima sistem za upisivanje na pisaču visine opterećenja u toku
vremena. Brojilo reaktivne energije služi za merenje utrošene reaktivne energije sa ciljem da
konzument, da bi smanjio troškove popravi faktor snage svog potrošačkog sistema.

30. Razvodni ormari.

Razvodni ormari služe za priključak objekta na električnu režu i za raspodelu vodova prema
potrošačima. Razvodni ormari se uglavnom izranuju od čeličnog lima i sa mogućnošću pristupa
samo sa prednje strane. Mogu da budu za grube pogonske uslove. Instalacioni se sastoje od
podnožja, osnovne ploče, instalacione opreme i zaštitnog poklopca ili vrata. Razvodni ormari –
prema uputstvu koje je izdala beogradska distribucija treba da se izranuju u propisanim
dimenzijama od dekadiranog lima ili plastične mase posebnog kvaliteta. Metalni ormari moraju
biti zaštićeni od napona dodira. Ovo isto važi i u slušaju upotrebe plastificiranog lima. U svakom
ormaru treba kao rezervu ostaviti mesto bar jednu tablu za brojilo i tablu za uklopni časovnik ili
MTK prijemnik. Za potrebe razvoda u industriji, poslovnim zgradama i sl. izgranuju se

27
slobodnonoseći ormari od metala ili kvalitetne mehanički otporne plastične mase. Imaju odreneni
broj polja za ugradnju osigurača, prekidača, motornih i drugih zaštitnih prekidača, strujnih
transformatora, mernih i signalnih urenaja, tastera za račnu komandu.

28