1.

 OSNOVI TEORIJE DRESURE PASA

DRESURA je sistem čovekovog dejstava na psa pomoću kojeg se kod pasa stvaraju i 
učvršćuju određene navike. 
TEORIJA DRESURE ­ to je dosledno i sistematsko izlaganje osnovnih principa koji čine 
proces dresure kao i opštih stavova koji proističu iz tih principa i objašnjavaju složene 
pojave koje se javljaju pri dresuri. Teorija dresure, na taj način analizira i sjedinjuje 
dejstvo čoveka sa ponašanjem psa u toku dresure. Ovo može biti ostvareno samo na 
osnovu teorije I.P.Pavlova o višoj nervnoj delatnosti životinja. Teoriju dresure treba da 
zna svako ko se bavi dresurom pasa. Nisu retki slučajevi da dreser­početnik, a često i 
iskusniji dreser, baš zbog nepoznavanja teorije dresure, kod psa stvori nepoželjne navike 
koje se kasnije ili vrlo teško a često i nikako ne mogu otkloniti. Dreser koji dobro poznaje 
teoriju dresure u svakom trenutku rada sa psom svestan je koju će naviku pospešiti 
postupak koji primenjuje, a šta dodatno treba da uradi da isti taj postupak ne bi stvorio 
nepoželjnu naviku kod psa. Zbog toga šablonska dresura, mada stvori kod psa određene 
zahtevane navike, gotovo uvek kod psa stvori i određene nepoželjne navike koje mogu 
biti takve da je svaki dalji rad sa psom uzaludan.  Izučavanjem različitih načina i 
postupaka, oblika i vremena primene tih postupaka i navika koje se stvaraju kod psa je 
obaveza koja predhodi dresuri psa. Poznavanje osnova teorije dresure, pruža 
mogućnost da rad psa usmerimo na svesnu a ne slepu poslušnost. Dreser stiče znanje 
da može jasno uočavati pojave koje proističu u toku dresure, kako bi mogao izabrati 
najbolje i najefikasnije načine za postizavanje onoga što želi. Poznavanje opštih principa 
dresure pasa, pruža mogućnost za posebno prilaženje svakom psu. Stvar je u tome, što 
dreser stalno radi sa psima koji imaju svoj određen karakter. Zato, prema individualnim 
osobinama psa, on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuri, odabirajući ona koja 
će dati najbolje rezultate. I uslovi dresure mogu biti takođe različiti. Psi se mogu dresirati 
na specijalnom prostoru­poligonu, u polju, šumi kao i manje podesnim uslovima. U svim 
tim uslovima dreser mora da zna kad koju metodu da primenjuje i šta u pojedinačnom 
uslovu može postići a šta ne i ne treba da pokušava da u određenom vremenskom i 
prostornom uslovu improvizuje ako je svestan da to neće dati rezultat. 
Znanje osnovnih stavova, kao i određenih složenih pojava u dresuri, pomažu da se nađe 
način za rešenje mnogih poteškoća sa kojima inače dreseri ne bi mogli izaći na kraj, 
ukoliko nemaju bogatu praksu. Sve ovo govori za neophodnost izučavanja teoretskih 
osnova dresure. 
2. DRESURA I PONAŠANJE PSA

Pri dresuri je neophodno razlikovati ponašanje psa koji se dresira i uticaj dresera na psa. 
Pri dresuri su dejstva dresera i ponašanje psa, jedno sa drugim vrlo tesno povezani. 
Ponašanje psa je način na koji pas ispoljava svoja dejstva pomoću kojih se on 
prilagođava uslovima spoljne sredine. Ono se brzo menja prilagođavajući se uslovima 
spoljne sredine obezbeđujući blagovremeno upoznavanje psa sa spoljnom sredinom, 
njegovu zaštitu od štetnih uticaja, otkrivanje hrane, razmnožavanje i dr. što je neophodno 
za sami opstanak. Mnoga dejstva kod psa izaziva dreser. Dresirajući psa, dreser svaki 
put, zavisno od toga šta želi postići, na određeni način deluje na psa. Svojim 
delovanjem, on usmerava vladanje psa u određenom pravcu. Dejstva dresera na psa 
izazivaju se veštim usmeravanjem psa da bez odupiranja uradi neku radnju pri čemu se 
istovremeno navikava na komandu koja se može izdati pomoću zvuka (usmena 
komanda), gestom i drugim signalima. Dejstva psa mogu biti izazvana i drugim 
nadražajima iz njene okoline. Šum ili uočavanje neobičnih pojava, dovode do toga da 
pas naćuli uši. Psi intenzivno njuše nepoznate predmete. Nepoznati čovek izaziva kod 
psa agresivno ponašanje. Pojava mačke ili drugih životinja prilikom šetnje psa, izaziva 
niz dejstava koja se mogu ispoljiti gonjenjem. Prisustvo ženke pobuđuje kod mužjaka 
određen niz specifičnih dejstava. Na taj način, ponašanje psa u određenoj sredini 
izazvano je nadražajima koji dolaze iz te sredine, a u određenoj situaciji prisustvom 
dresera. Svi se ovi uticaji nazivaju NADRAŽAJIMA. Sve pojave iz spoljne sredine, pas 
prima pomoću svojih čula. Različite pojave (ljudi, životinje, mirisi, zvuci itd.) mogu uticati 
na ponašanje psa, a ti uticaji će se ispoljavati time što će pas vršiti ovo ili ono dejstvo. 
Ponašanje psa može biti takođe izazvano i unutrašnjim nadražajima. Svaki se 
organizam karakteriše određenim procesima, koji se periodično ponavljaju i čine osnovu 
života. Svi ovi procesi imaju odraza na ponašanje psa, na primer: smena sitosti glađu 
izaziva kod psa pojačanu aktivnost za nabavku hrane. Kad se zasiti, pas prestaje tražiti 
hranu, a samim tim prestaju i radnje koje je on vršio da bi je nabavio. Na ponašanje psa 
veliki uticaj imaju funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem. One proizvode materije ­ 
hormone koji deluju kao unutrašnji nadražaji. Tako na primer: polni refleksi kod psa 
počinju se javljati u periodu sazrevanja polnih žlezda, tj. u vreme kad žlezde počinju lučiti 
polne hormone. Ukoliko se pre polne zrelosti izvrši kastracija šteneta, polni refleksi kod 
takvog psa se neće nikada pojaviti. Hormone proizvode i druge žlezde (štitna, 
nadbubrežne, hipofiza i dr.) koje takođe imaju uticaja na ponašanje psa. Ponašanja koja 
proističu kao rezultat dejstva unutrašnjih nadražaja, uvek pomažu psu da se pravilno 
orijentiše u odgovarajućim uslovima spoljne sredine. Pas pod uticajem gladi neće otići 
bilo kuda, već na ono mesto gde se hrani. Najveća aktivnost koja je izazvana za 
potrebom hrane, pojavljuje se kada pas ugleda hranu. Za pražnjenje mokraćne bešike 
(mokrenje), pas želi da izađe napolje. Za štenjenje, kuja traži skriveno mesto itd. Zato je 
moguće reći da ponašanje psa koje se javlja pod uticajem unutrašnjih nadražaja, 
ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadražaja i obrnuto, spoljašnji nadražaji imaju za psa 
značenje samo ukoliko odgovaraju unutrašnjim. Tako se jedni nadražaji ne mogu odvojiti 
od drugih, jer pri dejstvu na psa oni nastupaju zajedno kao celina. O ponašanju možemo 
govoriti imajući u vidu niz dejstava koja se javljaju u određenom intervalu vremena. Tako 
na primer: možemo govoriti o ponašanju psa za vreme šetnje, u igri, za vreme 
iskorišćavanja u službene svrhe itd. Možemo govoriti i o ponašanju različitog karaktera, 
o orjentirnom ponašanju, ponašanju za vreme hranjenja, ponašanju za vreme lova i o 
ponašanju usmerenom na očuvanje i negovanje potomstva. Govoreći o ponašanju, treba 
imati u vidu i niz dejstava karakterističnih za sve pse određene rase ili za sve životinje 
određene vrste. Takođe, možemo govoriti i o individualnom ponašanju psa, kao i o 
sistemu dejstava karakterističnih za jednog određenog psa. Dejstva koja proističu za 
vreme dresure, određuje pre svega sam čovek koji dresira psa. 
3. TEORIJA I.P.PAVLOVA O REFLEKSIMA

Naučno objasniti i shvatiti ponašanje psa, mogućno je samo na osnovu teorije I.P. 
Pavlova o višoj nervnoj aktivnosti životinja.  
Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između 
organizma i spoljne sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa. Refleksi pasa 
mogu biti bezuslovni i uslovni. 
Bezuslovni refleksi su urođeni refleksi i prenose se na potomstvo. Štene kada se ošteni 
još ne može jesti žitku hranu, brzo se kretati, videti predmete koji ga okružuju, no i pored 
toga, ovo bespomoćno biće zna kako da se ponaša da bi sačuvalo svoj život. U stvari, 
ove se radnje kod šteneta odigravaju bez učešća njegove volje, a pod uticajem aktivnosti 
njegovog nervnog sistema. Dokazano je da štene ne može samo sebe održati. Stvar je u 
tome što se kod životinja odmah nakon rođenja, stvara u mozgu veza među ćelijama te kao 
rezultat izazvanog osećaja gladi psa, dolazi određeno ponašanje. Toplota ženke, mekoća njenog 
tela, isturenost bradavica na sisama, deluju na štene kao nadražaji koji izazivaju strogo 
određenu reakciju. Štene puzi do kuje, dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posle toga dolazi do 
vrlo složenih pokreta sisanja, pri kojima učestvuju mnogi mišići. Sitost posle sisanja izaziva 
stanje mirovanja šteneta. Ovim se objašnjava što prvih dana života, štene spava kad ne sisa. Pri 
hladnijem vremenu, štene traži toplija mesta. Osećaj bola izaziva trzaj itd. Sve urođene reakcije, 
nazivaju se bezuslovnim refleksima a nadražaji koji izazivaju ove reflekse nazivaju se 
bezuslovnim nadražajima. Bezuslovni refleksi, pored ovih koji se javljaju odmah po rođenju psa, 
mogu se stvoriti i u toku života. Neki refleksi su rezultat onih nervnih veza koje sazrevaju u 
određenom dobu starosti psa. Tako na primer: polni refleksi se pojavljuju u 7.­8. mesecu života. 
Ovo uslovljava da kuja sa kojom se je ranije pas igrao, počinje da izaziva kod njega polni nagon. 
Refleksi materinskog ponašanja dolaze odmah posle štenjenja. Štenad nadražuju ceo sistem 
materinskih refleksa. Miris divljači navodi lovačko štene uzrasta 5­6 meseci da ide po tragu zveri 
i ptica. Reakcija koja se stvara na račun bezuslovnog refleksa, urođena je i naziva se INSTINKT­
om.  

3.1  BEZUSLOVNI REFLEKSI (urođeni su i nasledni)
Kod psa razlikujemo sledeće bezuslovne reflekse: 
1.Prosti refleksi (primer: trzaj noge na ubod...) 
2.Refleksi položaja (primer: samostalno ležanje, sedenje...) 
3.Složeni refleksi (INSTINKTI): 
a) Aktivni 
­za orijentaciju 
b) Pasivni 
­za ishranu 
­za odbranu 
­polni 
Pre svega, u ponašanju psa jasno razlikujemo grupu tzv. orjentirnih refleksa. Zatim 
grupu refleksa ishrane (gde spadaju sve reakcije koje se čine za nabavljanje­otimanje 
hrane). Veće značenje ima grupa refleksa koja se može karakterisati najrazličitijim 
formama odbrambenih dejstava. Grupa refleksa koji se čine u cilju razmnožavanja i 
odgajivanja potomstva ­ nazivaju se polni i materinski refleksi. 
Svako ponašanje psa sastoji se iz elemenata koji se mogu odnositi na jednu od 
pomenutih grupa refleksa. Kratko ćemo okarakterisati svaku od njih: 
Grupa refleksa za orjentaciju kod psa ispoljava se mirisanjem (njušenjem) predmeta, 
prisluškivanjem itd. Sve ove reflekse, Pavlov je nazvao još i istražnim ili refleksima 
radoznalosti. Refleksi radoznalosti javljaju se kod psa u svim slučajevima kada na njega 
deluju novi nadražaji. Oni uvek prethode drugim refleksima.  
Ako posle orjentacionog nadražaja usledi odbrambeni, pas počinje bežati ili napadati. 
Znači, orjentacioni refleks se pojavi, odmah iščezne i na njegovo mesto dođe drugi 
refleks. 
Refleksi ishrane se javljaju pri stanju gladi kod psa. Na osnovu bezuslovnih refleksa 
ishrane, dolazi do uzimanja hrane i njene prethodne obrade (kidanje hrane, lomljenje 
kostiju...), zatim akt gutanja hrane (refleks gutanja, lučenja pljuvačke...). Većina 
refleksnih pokreta psa prethodi uzimanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani 
kojoj pas teži (pas prati čoveka u čijim se rukama nalazi hrana, pritrčava njemu, skače 
prema hrani...). 
U grupu odbrambenih refleksa psa, ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od raznih 
opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju za cilj očuvanje života psa. Kao i refleksi 
ishrane, oni imaju važnu ulogu u životu. Prema ponašanju psa, možemo razlikovati dve 
vrste odbrambenih reakcja: PASIVNI i AKTIVNI odbrambeni refleksi. 
U pasivne odbrambene reflekse psa ubrajaju se vidovi njegovog udaljavanja od 
nepoželjnih nadražaja. U jednom slučaju će to biti bežanje, u drugom pomicanje u kraj a 
u trećem skrivanje. U kojoj od navedenih formi će se refleks ispoljiti, zavisi od spoljašnjih 
uslova i od karaktera odnosa sa čovekom. Na primer: ukoliko se nalazi u polju, pas će pri 
pokušaju da se prema njemu primeni zastrašujući nadražaj, pobeći od čoveka ­ dresera. 
U drugim okolnostima ­ na lancu, on će nastojati da na svaki način izbegne udarac. 
Pojedini psi u ovim slučajevima legnu i pužu u noge čoveku ­ dreseru. 
U aktivne odbrambene reflekse spadaju različite forme napada. Na primer: pri pokušaju i 
napadu markiranta i to u uslovima kada pas može izbeći i umaći ovim ugrožavajućim 
nadražajima. Često aktivni odbrambeni refleksi proističu jedan iz drugoga. U odnosu na 
vlasnika, ovi se refleksi mogu pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitani, 
odnosno kod kojih slični pokušaji nisu prekinuti u periodu njihovog formiranja. 
Određeno značenje u životu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. U osnovi to su 
pretežno bezuslovne forme reakcija koje imaju periodičan karakter i ispoljavaju se kao 
odgovor na unutrašnje nadražaje. U mozgu pasa postoje specijalne ćelije koje su 
prijemčive za promene koje nastaju u organizmu u vezi sa sazrevanjem polnih organa, 
bremenitosti, štenjenjem itd. Njihovo draženje kao i draženje oblasti mozga koje su u 
vezi sa njima, dovodi do pojeve odgovarajućih načina reakcija. U grupu roditeljskih 
refleksa spadaju refleksi koje čine u cilju traženja kuje, u njenom praćenju, jednom rečju, 
polni refleksi kod psa. Kod kuja ova grupa refleksa počinje refleksima pomoću kojih ona 
ostvaruje vezu ­ kontakt sa psom. Zatim dolaze refleksi traženja i obezbeđenja mesta 
štenjenja i refleksi porođaja. Za njima se kod kuje pojavljuju tzv. refleksi materinskog 
instinkta, gde spada lizanje štenadi, ishrana, zaštita i čuvanje, kao i refleksi obučavanja 
štenadi za samostalan život.  
U dresuri psa, ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. Naprotiv, ako su izraženi u 
velikoj meri, oni se nepovoljno odražavaju na dejstva koja su potrebna dreseru, jer 
obično svojim postojanjem koče sve ostale forme ponašanja. 
Za ponašanje mnogih pasa karakteristično je preovladavanje jednih refleksa nad 
drugima. Ova se pojava može uočiti za vreme analize ponašanja životinja različitog 
porekla, što se može objasniti nasledstvom. Pod uticajem zahteva čoveka, koji su 
sistematski postavljeni pred ovu ili onu rasu, ukorenili su se pojedini refleksi kod tih rasa 
pasa i, u poređenju sa drugima, više razvili. Tako je ruski naučnik L.V. Krušinski dokazao 
naslednost (prenošenje osobina) dobro razvijene aktivne reakcije majke. Od 23 šteneta 
od roditelja kod kojih su preovladavali aktivni odbrambeni refleksi, 21 štene se takođe 
odlikovalo jako izraženim agresivnim refleksima. 
Preovladavanje jednih refleksa nad drugima objašnjava se i obukom. U ogledima 
Pavlova jedni su psi držani i odrasli u uslovima zatvorenog držanja a drugi slobodnog, 
što je uslovilo da su se jako razvijali u svom ponašanju i razlikovali jedni od drugih u 
istom. Kod prvih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi, koji se mogu održavati 
čitavog života, dok su se kod druge grupe ovakvi refleksi pojavljivali retko. Drugi je 
primer postepenog razvoja pojedinih reakcija, koje se javljaju u onom slučaju gde se 
zbog čestog iskorišćavanja psa za određene, recimo, polne odnose, dovodi do 
preovladavanja kod njega polnih reakcija. 
Uloga faktora vaspitanja u formiranju karaktera može se lepo videti u ponašanju pasa 
koji su u bliskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi su najčešće uhranjeni i razmaženi i pre 
svega daju reflekse koji se izražavaju u težnji za kontaktom sa vlasnikom. 
Preovladavanje pojedinih refleksa može biti i privremena pojava. Kod gladnog psa po 
pravilu će preovladavati refleksi ishrane. Sastav krvi gladnoga psa karakteriše se 
određenim hemijskim reakcijama, koje nadražajno deluju na nervne centre u mozgu. U 
krvi sitog psa nalaze se materije koje koče njihovu aktivnost. Sa ovoga stanovišta je 
jasno zašto je potrebno da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodom i 
metodom kod koje dejstva psa podstičemo hranom, PAS TREBA DA BUDE GLADAN. U 
tom slučaju psi pokazuju daleko veću zainteresovanost za hranu pa je i uspeh u radu 
veći. Preovladavanje polnih refleksa takođe se povremeno pojavljuje, zavisno od stanja. 
3.2  USLOVNI REFLEKSI
Uslovni refleksi su oni koje pas stiče u toku života, pomoću iskustva, probe ili dresure. 
Ponašanje psa se formira u osnovi na račun uslovnih refleksa, zato što se oni stiču. 
Štene u prvo vreme dok ne ojača, održava svoj život na osnovu bezuslovnih refleksa, a 
kasnije se javlja čitav niz individualnih reakcija koje ga osposobljavaju za život. Štene od 
mesec dana već ide za čovekom koji mu daje hranu, dolazi na poziv, ne vrši nuždu u 
sobi, reaguje na reči "ne diraj" itd. Odrastao pas pomoću, često vrlo složenog 
ponašanja, nabavlja sebi hranu i ostalo što mu je potrebno za opstanak. Sva ova dejstva 
kod psa su stvorena i rezultat su njenoga sukoba sa uslovima spoljne sredine, tj. rezultat 
su iskustva ­ pokušaja. 
Uslovni refleksi se stvaraju na osnovu bezuslovnih. Da bi se stvorio refleks, treba dati 
signal­komandu, posle čega treba stvoriti, izazvati bilo koji bezuslovni refleks, dati psu 
hranu ili delovati nekim drugim bezuslovnim nadražajem. Ponekad treba da dreser neko 
dejstvo izaziva i učvršćuje samo pomoću jednog te istog bezuslovnog nadražaja, na 
primer: pritisak mamljenja hranom. 
Na primer: ako dreser želi da pomoću zvučne komande postigne da pas koji se kreće 
sedne (bezuslovni refleks, refleks položaja) onda on mora držati psa za povodnik blizu 
okovratnika uz istovremeno potiskivanje rukom na sapi psa. Ovaj pritisak izaziva 
bezuslovni nadražaj, koji kod psa dovodi do odgovarajuće zaštitne reakcije ­ refleks 
sedenja pomoću koga pas oslobađa sebe od pritiska ruke dresera. Posle nekoliko 
uzastopno ponovljenih ovakvih nadražaja ­ dejstva uz zvučnu komandu "sedi", koja mora 
da se da malo pre dejstva dreserove ruke, pas počinje da izvršava radnju ­ sedenje 
samo na komandu "sedi" i na taj način izbegava pritisak na sapi. Na ovaj način pomoću 
bezuslovnog i uslovnog nadražaja, kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za 
bolje usvajanje ­ učvršćenje odnosnog refleksa, nakon sedanja potrebno je dati psu 
hranu što igra ulogu bezuslovnog učvršćujućeg nadražaja. 
Sva dejstva koja se kod psa postižu dresurom, izazvana su uslovnim refleksima. 
Uslovno refleksne veze se javljaju kao privremene veze, one se brzo uspostavljaju ali 
mogu i brzo iščeznuti ili se zameniti drugima. Pokušajte dva­tri puta odgurnuti štene 
kada ono prilazi k vama i ono će prestati to da radi. Ako pri pozivu psa na komandu 
"ovamo" ne otkrepljujemo njegov dolazak sa hranom i milovanjem, pas će postepeno 
prestati da izvršava vaše naređenje. 
Sposobnost privremenih veza, koje leže u osnovu uslovnih refleksa, da se lako stvaraju, 
iščezavaju i zamenjuju, ima veliko značenje za prilagođavanje psa uslovima spoljne 
sredine. Sve se u njihovoj okolini na ovaj ili onaj način menja: iščezavaju navike, 
pojavljuju se novi ljudi, predmeti, životinje, menjaju se potrebe pasa. I pri svim ovim 
promenama pas se prilagođava novim uslovima. Kako se vrše promene u sredini, tako 
se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novim uslovima. 
Uslovni refleksi se mogu jako razlikovati jedni od drugih. Pre svega, treba razlikovati 
prirodne i veštačke uslovne reflekse. Prirodni uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na 
osnovu bezuslovnog nadražaja. Na primer: kada pas oseti miris hrane ili je ugleda. Ako 
hrana dođe u usnu šupljinu psa onda deluje kao bezuslovni nadražaj, tj. izaziva pojavu 
bezuslovnog refleksa ishrane (lučenje pljuvačke itd.) tako da će kasnije i na vid i miris 
hrane kod psa doći do pojave prirodnog uslovnog refleksa (lučenje pljuvačke). Znači da 
miris mesa ili mleka, kao i pogled na njih, kod psa deluje kao prirodni uslovni nadražaj. 
Kako pokazuju ogledi, štene koje nikada nije dobijalo neku hranu, neće reagovati na 
ovakve nadražaje refleksima ishrane. 
Prirodni uslovni refleksi, javljaju se kod pasa vrlo brzo, često puta već nakon 2­3 
ponavljanja. Njihovo brzo stvaranje, tj. nakon par ponavljanja, govori za to da su oni po 
svojim osobinama (prirodni uslovni refleksi) vrlo bliski bezuslovnim refleksima. 
Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko značenje. Ispočetka pas prilazi 
čoveku kada mu on pokazuje hranu, koja deluje iako je udaljena, kao prirodni nadražaj i 
dovodi do reakcije psa odnosno njegovog prilaženja. Predmet za aport koji dreser 
pokreće ispred nosa psa, deluje kao prirodni nadražaj za refleks hvatanja. Zahvaljujući 
tome, pas kroz dresuru počinje da shvata predmet za aport. Čovek koji beži, predstavlja 
prirodni nadražaj za čitav sistem refleksa praćenja; gonjenja. Dva do tri puta ponovljen 
trzaj povodnika dovodi do toga da pas shvati da se mora pomeriti. 
3.2.1    USLOVNI REFLEKSI ­ stiču se u toku života i pri dresuri
1.Pozitivni uslovni refleksi zasnovani na procesu podsticanja. Primer: dolaženje dreseru 
uz savlađivanje prepreka. 
2.Negativni uslovni refleksi zasnovani na procesu kočenja. Primer: zabrana ­ 
uzdržavanje od različitih dejstava. 
3.Prirodni uslovni refleksi. Stvaraju se na osnovu različitih dejstava bezuslovnih 
nadražaja. Primer: miris i vid hrane. 
4.Veštački uslovni refleksi. Stvaraju se na određene nadražaje, potpomognuti 
bezuslovnim refleksima ishrane i odbrane. 
3.2.2     USLOVNI REFLEKSI I­oga REDA zasnovani na bezuslovnim refleksima
1.Nadjačavajući uslovni refleks bez nadražaja,  
2.Zaostajući uslovni refleks bez nadražaja,  
3.Pridružujući uslovni refleks bez nadražaja.  
3.2.3   USLOVNI REFLEKSI II­oga REDA zasnovani na uslovnim refleksima I­oga reda
3.2.3.1   USLOVNI REFLEKS I REDA
a) Bezuslovni nadražaj, 
b) Uslovni nadražaj I reda ­ KOMANDA, 
c) Uslovni nadražaj II reda ­ GEST. 
3.2.3.2    USLOVNI REFLEKS II REDA
Ukoliko se kod životinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija formiraju samo 
jedni te isti uslovni refleksi, to uslovljava da se veza u mozgu brzo uspostavlja i postaje 
prirodna. Kroz duži period vremena, dolazi da nekada uslovni refleksi postaju 
bezuslovni. Potvrdu ove teorije nalazimo u nekoj specijalizaciji pasa. Čovek je dresirao 
jednoga psa da mu pomaže u lovu, drugoga da vozi saonice, trećega za čuvanje stada­
naselja, a kao rezultat toga je da razne rase pasa lako podležu samo određenoj dresuri. 
Određena rasa pasa brzo se dresira za čuvanje kuće­dvorišta ali od njih ne možemo 
dobiti dobrog lovačkog psa. Štene lovačkih pasa već nakon male podrške ide po tragu. 
Nasledno, pas za vuču brzo se navikne na nošenje amova i poslušnost goniču.  
Veštački uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na određene nadražaje koji nisu u 
neposrednoj vezi sa bezuslovnim nadražajima. 
Tako na primer: zvuk zvona (komanda) nema nikakve neposredne veze sa nadražajem 
ishrane ili sa refleksom položaja ­ sedi ili stoj. Oni prirodno ne izazivaju kod psa 
zauzimanje sedećeg položaja ili ležećeg položaja. Za stvaranje veštačkog uslovnog 
refleksa, svaki nadražaj za psa treba da se proprati dejstvom određenog bezuslovnog 
nadražaja, na primer: hranom. Zavisno od toga koji ćemo bezuslovni nadražaj koristiti 
(hrana ili pritisak, zvono ili komanda), uslovni nadražaj dobija različito značenje. Ako se 
potkrepljuje hranom, komanda će postati uslovni nadražaj ishrane. Pas na komandu 
"ovamo" prilazi dreseru da bi dobio hranu. Ako se komanda proprati (potkrepi) sa 
mehaničkim nadražajem, dolazi do zaštitnog odbrambenog refleksa i pas počinje da 
izvršava radnju posle komande "ne" ukoliko je ranije ova komanda praćena jakim 
trzajem povodnika (bezuslovnim nadražajem). U procesu dresure kod pasa se na 
osnovu prirodnih bezuslovnih refleksa stvaraju veštački uslovni refleksi. 
Potrebno je razlikovati uslovne reflekse različitog reda. Pri dresuri se iskorišćavaju 
uslovni refleksi prvog i drugog reda. 
Uslovni refleksi prvoga reda stvaraju se na osnovu bezuslovnih refleksa, na primer: 
stvaranje uslovnog refleksa na zvučnu komandu stvara se na osnovu hranidbenih i 
mehaničkih bezuslovnih refleksa. Dok se uslovni refleksi II reda stvaraju na osnovu 
uslovnog refleksa I reda. Na primer: većina uslovnih refleksa na gest stvara se na 
osnovu ranije stvorenih uslovnih refleksa po komandi. Radnje koje se stvaraju i 
učvršćuju kod psa u procesu dresure jesu granične radnje i sastoje se iz jednoga ili niza 
uslovnih refleksa međusobno povezanih. 
Ovako složena dejstva koja se kod pasa stvaraju u procesu dresure nazivaju se 
NAVIKAMA. 
4. ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PRED DRESERA

Osnovni faktor koji u procesu dresure utiče na ponašanje psa jeste DRESER. To je 
razumljivo, jer on izabira i primenjuje na psa potrebne nadražaje pomoću kojih će kod 
psa dobiti potrebne reflekse. Možemo reći da uspeh u radu sa psom zavisi od toga kako 
će se dreser prema njemu odnositi, koliko je dreser sposoban ­ pripremljen i koliko će 
umeti da primeni to svoje znanje. 
Dreser treba da raspolaže određenim znanjem koje je neophodno za dresuru pasa.  
Dreser treba da ima određenu teoretsku pripremu, tj. mora da zna osnovne stavove i 
principe dresure. To mu omogućava da elastično i brzo rešava sve zadatke koji se 
pojavljuju u toku njegovog rada. On mora da upozna individualne osobine psa, da 
pravilno izabira potrebne metode dresure i načine za stvaranje pojedinih navika, pri 
čemu mora pravilno da primenjuje prema psu prinudu, nagradu i zabranu. Samo stalnim 
teoretskim radom, dreser će biti sposoban da otklanja šablon u svome radu i dobro 
podesi svoje postupke prema psu. 
Dreser pri radu sa psom mora uvek koristiti iskustva. Početnik u dresuri treba da koristi 
iskustva instruktora i boljih dresera. Dreser tokom rada sa psima stiče i sopstvena 
iskustva. Početnik u dresuri mora se koristiti onim iskustvima pomoću kojih se na najbolji 
način tehnički stvaraju navike. Iz ovoga proizilazi da je najefikasnije i najbolje u obuci 
dresera, pokazati način, način primera, pomoću koga budući dreser može videti kako se 
postavljaju određene radnje koje dovode do brzog uspeha. 
Za vreme dresure, dreser mora da ovlada ponašanjem psa. On već u početku razmišlja 
o načinu i doslednosti svojih dejstava. Sva rešenja koja dreser preduzima u toku 
dresure, ne smeju imati slučajan karakter, već moraju biti strogo određena. 
Vrlo je važno da se određeno rešenje­dejstvo, sprovodi istrajno da bi se od psa dobilo 
ono što se želi. U toku dresure, dreser treba da izvlači za sebe zaključke o uspehu i 
greškama, što mu u daljem radu pomaže da koristi ono što je dobro i odstrani 
nedostatke. Dreser mora poznavati psa, on mora znati da li je on zdrav, uzbuđen, kada 
se goni itd. On se mora truditi da, po mogućstvu, odstrani neželjene pojave i da koristi 
ono što pomaže pri dresuri.  
Za dresuru je vrlo važna tzv. zainteresovanost psa da ona aktivno reaguje na sva dejstva 
čoveka (rado ispunjava njegovu komandu, dobro reaguje na različite nadražaje). Ovu 
zainteresovanost psa za rad, ponekad možemo održavati pomoću određenog režima 
ishrane, dok se u drugom slučaju ona javlja kao rezultat težnje psa za kontaktom sa 
čovekom. Ovo treba da bude poseban predmet razmišljanja dresera, koji se mora truditi 
da primenjuje raznovrsna dejstva u svome radu i da izabira takve metode koje neće 
umanjiti zainteresovanost psa za rad ili ga umarati.  
Svaki dreser mora nastojati da usvoji određen način rada koji će mu obezbeđivati najveći 
uspeh pri dresuri. Pre svega, on mora da posmatra psa, da uoči sve njegove osobine, da 
bi uvideo kako pas reaguje na određena dejstva, kako se odnosi prema njemu kao i 
prema drugim pojavama u njegovoj okolini. 
DRESER MORA DA BUDE STRPLJIV, jer bez te osobine ne može da sa uspehom 
obavlja svoj rad, koji zahteva maksimum strpljenja. Dešava se da prođe dosta vremena 
u jalovim naporima dok pas ne usvoji određene radnje. Vrlo je važno ne gubiti moral za 
vreme neuspeha. Žurba i brzopletost lako mogu pokvariti rezultate višednevnog rada.  
Važna osobina dresera jeste smelost i ljubav prema psima. Bez ljubavi prema psu, dresura 
je neinteresantan i površan rad. I obrnuto, strpljiv i pažljiv prilaz psu i želja za praćenjem svakog 
koraka psa ka uspehu, čini uvek ovaj rad neobično privlačnim i novim.  
Kao zaključak može se reći da dresura nije samo zanat već i iskustvo i zahtev za veliku 
ljubav prema tom poslu. 
5. USPOSTAVLJANJE KONTAKTA SA PSOM

Jedan od osnovnih uslova koji obezbeđuje uspeh pri dresuri jeste PRAVILAN ODNOS 
IZMEĐU DRESERA I PSA. 
Ovaj uzajamni odnos mora se uspostavljati u toku celokupnog rada pri dresuri, za vreme 
stvaranja kod psa svih sistema uslovnih refleksa. Naročito u toku opšteg kursa dresure 
kojim se obezbeđuje stvaranje navika kod psa i njegovo ponašanje potčinjava dresuri.  
Pravilan odnos psa prema dreseru karakteriše se dobrom poslušnošću, poverenjem i 
poverljivim odnosom prema njemu, pri čemu ne sme da postoji nikakva bojazan. PAS SE 
NE SME PLAŠITI DRESERA.  
Pojava straha i plašljivosti psa u odnosu na dresera dolazi kao rezultat nepravilnog 
odnosa dresera prema psu. Formiranje odnosa između čoveka i psa počinje 
navikavanjem psa na svoga dresera, a za ovo je potrebno nekoliko dana rada. Za ovo se 
vreme pas upoznaje sa novim čovekom i kod njega se javljaju novi uslovni refleksi, koji 
mu služe da se prilagodi osobinama toga čoveka.  
Dreser na psa deluje kao složen ­ kompleksan nadražaj. On na psa pre svega deluje 
svojim spoljašnjim izgledom: oblikom odeće, rastom, načinom svojih pokreta, glasom, 
izrazom lica i na kraju individualnim mirisom.  
Sve osobine svoga dresera koje njega odvajaju od drugih ljudi, pas dobro i trajno 
zapamti još u periodu njegovog privikavanja. Naročito veliki značaj za njega ima glas 
dresera kojim ovaj izdaje komande. Sve osobine njegovog glasa (jačina, visina, ton i 
boja), pas počinje da lako razlikuje od glasa drugih ljudi. Ukoliko su kod njega formirani i 
pravilni odnosi prema dreseru, onda će on izvršavati komande koje mu ovaj izdaje 
svojim glasom.  
Pas takođe dobro pamti i tipične pokrete svog dresera. Ako su oni nagli i isprekidani, oni 
u periodu privikavanja psa izazivaju kod njega odbrambenu reakciju u vidu agresivnosti 
ili plašljivosti, a to otežava navikavanje psa na dresera.  
Veliko značenje pri uspostavljanju prvobitnog kontakta dresera sa psom imaju nadražaji 
ishrane u vidu davanja hrane ili poslastice. Dreser je dužan da sistematski hrani psa i 
navikava psa na sebe čime se nepoverenje (odbrambeni refleksi) postepeno pretvaraju u 
reflekse ishrane i pas stiče poverenje prema dreseru. Pored ovoga, veliki značaj za 
uspostavljanje pravilnog odnosa psa prema čoveku, imaju i šetnje koje ovaj izvodi sa 
psom, jer je organizmu za normalno obavljanje svojih funkcija potrebno kretanje. Dok 
zatvoreno držanje psa u odgajivačnicama i stanovima, ograničava obavljanje ovih 
potreba psa. Šetnja i igra u izvesnom stepenu nadoknađuje ovaj nedostatak. Za 
privikavanje na dresera onih pasa koji imaju malu mogućnost kretanja, šetnja i igra imaju 
ponekad veće značenje nego hranjenje i davanje poslastice. 
U toku dresure, značaj dresera za psa postepeno raste. Putem formiranja različitih 
uslovnih refleksa, dreser sve više učvršćuje poverenje svoga psa prema sebi. Veliko 
značenje pri tome ima pravilna i blagovremena primena podstičućih nadražaja, kao 
davanje poslastice, milovanje, pohvala "tako je dobro" itd. 
Potrebno je znati da redovni odlazak kod psa, njegovo čišćenje, kupanje, takođe imaju 
uticaj na uspostavljanje neophodnog kontakta. 
6. POMOĆNIK I NJEGOV ZNAČAJ PRI DRESURI

Pri dresuri je ponekad potrebno tražiti pomoć od pomoćnika (markiranta). On može imati 
različitu ulogu.  
Pri dresuri psa za čuvanje kuće­dvorišta, uloga pomoćnika sastoji se u tome da 
pomogne stvaranju kod psa uslovnih aktivno odbrambenih refleksa pri približavanju 
nepoznatih ljudi. Pas, zavisno od zahteva, treba da laje na njih, ili da upozorava na njihovo 
približavanje bez lajanja, zatim ih prati i na kraju zadržava. Najsloženija uloga pomoćnika je pri 
dresuri psa za praćenje traga, odnosno za pronalaženje lica ili na tragu ostavljenog predmeta po 
mirisu traga.  
Dreseru je potrebna saradnja pomoćnika pri navikavanju psa na traganje za čovekom. 
Pomoću njega se postiže da pas pođe da prati čoveka po mirisu traga. Za pomoćnike treba 
uzimati one ljude koji su okretni, smeli i istrajni. Vrlo je važno da i pomoćnik bude sposoban i da 
se već u početku upozna sa osobinama i ponašanjem psa koji se dresira.  
Pomoćnika je potrebno po mogućnosti što češće menjati, kako bi se pas privikao na 
ostale a ne samo na jednog.  
Pri dresuri psa za određene namene, pomoćnik igra ulogu drugog dresera. On je dužan 
da razvija kod psa privrženost sebi koja obezbeđuje stremljenje psa prema njemu i od 
njega prema dreseru. U ovom slučaju, potrebno je imati stalnog pomoćnika. 
7. PROCESI UZBUĐENJA I KOČENJA

U osnovi nervne delatnosti psa leže dva procesa: uzbuđenje i kočenje. Uzbuđenje bilo 
koje grupe ćelija u kori hemisfera velikog mozga izaziva aktivno dejstvo odgovarajućih 
organa (dejstvo organa za varenje, kontrakcije mišića itd.). Pas koji trči, ispoljava 
orjentirnu reakciju. Pas ispunjava ovu ili onu komandu zato što se kod njega uzbude 
odgovarajuće grupe slušnih, vidnih i pokretnih ćelija.  
Kočenje daje sasvim suprotan efekat. Ono prekida refleksno dejstvo, zadržava ga. Procesi 
kočenja, prema Pavlovu, imaju isto tako važnu ulogu u životu kao i procesi uzbuđenja. Pri dresuri 
se celi niz refleksa stvara razvojem procesa kočenja u kori velikog mozga psa. Na toj osnovi se 
formiraju navike kod psa, na primer: da ne ide za vlasnikom već da se dugo zadrži na jednom 
mestu po komandi "sedi" ili "mesto", da ne laje za vreme stražarske službe, da se ne obazire na 
sporedne nadražaje itd. Svako stvaranje određene navike zahteva sa druge strane, kočenje 
mnogih drugih refleksa.  
Oba ova procesa ­ uzbuđenje i kočenje ­ nalaze se u tesnoj uzajamnoj vezi. Pojava 
jednog od ovih procesa, uslovljava istovremenu pojavu drugog. Jačina, dubina kočećeg 
procesa zavisi od intenziteta uzbuđenja i obrnuto. Svako dejstvo psa dešava se pri 
uzbuđenju jednih ćelija mozga i kočenju drugih. Razlike u tom odnosu mogu biti u 
jednom slučaju samo u pretežnom razvoju kočećeg procesa a u drugom uzbuđujućeg. 
Zato se može reći da se dresura sastoji u tome, što čovek svaki put na ovaj ili onaj način 
podstiče ili koči psa.  
Dejstvo na koru velikog mozga specijalno organizovanih nadražaja dovodi do razvoja 
ovih procesa i do stvaranja potrebnih refleksa.  
Da vidimo po kakvom se zakonu i u nervnom sistemu psa ostvaruje uzajamno dejstvo 
procesa uzbuđenja i kočenja?  
Prema učenju Pavlova, oba ova procesa prilikom svoga kretanja po masi mozga 
potpadaju pod tri osnovna zakona: IRADIJACIJA, KONCENTRACIJA i UZAJAMNA 
INDUKCIJA.  
IRADIJACIJA je širenje iz nekog punkta u mozgu procesa uzbuđenja ili kočenja. Ovo širenje 
procesa uzbuđenja ili kočenja nestaje kada na psa deluje nadražaj veće jačine. Ova se pojava 
koristi pri dresuri da bi se izazvala izvesna dejstva kod psa koja su potrebna čoveku. Na primer: 
da bi dobio (postigao) lavež psa, dreser ga vezuje, miluje ga a zatim odlazi. Po dolasku odnosno 
odlasku dresera, pas počne da se otima sa povodnika, trči sa jedne na drugu stranu, skače, skiči 
i počinje lajati. Nagli prekid kontakta ima za psa (koji je navikao na kontakt sa čovekom) jako 
nadražajno dejstvo i proces uzbuđenja iridira po masi mozga zahvatajući sve nove i nove 
njegove delove, izazivajući pri tome različita dejstva kod psa ispoljavajući glasnu reakciju pri 
čemu pas nastoji da zadrži dresera.  
KONCENTRACIJOM nazivamo obrnutu pojavu, pri kojoj dolazi do sakupljanja nadražaja 
koji izazivaju uzbuđenje ili kočenje u strogo određenim grupama ćelija mozga. Tako, 
nakon nekoliko ponavljanja pas nauči da odaje glas ­ laje samo na komandu, bez 
sporednih dejstava.  
Nadalje, proučavajući višu nervnu delatnost Pavlov je ustanovio da je pojava uzbuđenja 
praćena kočenjem drugih delova u kori mozga i obrnuto, pojava ognjišta kočenja 
praćena je uzbuđenjem ili povećanjem nadraženošću drugih delova kore. Ovakva pojava 
suprotnih odnosa, naziva se INDUKCIJA. 
Opadanje uzbuđenja koje dolazi kao odgovor na pojavu ognjišta višeg uzbuđenja, 
Pavlov je nazvao negativnom indukcijom. Negativna indukcija se može videti na primer:u 
kada pas odbije da izvrši komandu čoveka neposredno iza pucnja, koji je proizveden 
prvi put (na koji pas nije naviknuta) te deluje kao jak zvučni nadražaj na mehanizam 
negativne indukcije, izazivajući kočenje u grupama nervnih ćelija od kojih zavisi 
shvatanje komande i izvršavanje potrebnog dejstva.  
Pozitivna indukcija je, nasuprot prethodnoj, povišenje uzbuđenosti koje se izaziva 
pojavom kočećeg procesa. Tako, na primer: posle komande "ne" koja izaziva kočenje 
neke reakcije, ponekad pas počne brže reagovati na druge komande. Posle jakog 
nadražaja koji izaziva buđenje aktivno odbrambenih refleksa, pas halapljivije pojede 
hranu.  
Kočenje nije jednako. Pavlov deli kočenje u dve osnovne grupe: pasivno i aktivno.  
U grupu pasivnih kočenja spadaju ona kočenja koja se kod pasa javljaju kao odgovor na 
nadražaje koji deluju tako da se kočenje mora pojaviti u kori mozga psa. Pri pojavi takvih 
kočenja, gotovo sve zavisi od osobine nadražaja, čije dejstvo pas pasivno prima. Kod 
toga, veliko značenje ima tip više nervne delatnosti kome pas pripada. Otuda je i 
razumljiv naziv ovoga kočenja pasivnim ili bezuslovnim. 
7.1  OBLICI KOČENJA: 
KOČENJE (proces suprotan uzbuđenju koji se ispoljava zaustavljanjem dejstava 
određenih nervnih centara).  
1.Bezuslovno (pasivno) kočenje ­ samo se stvara.  
2.Uslovno (aktivno) kočenje ­ mora se izazvati. 
­Spoljašnje kočenje, izaziva privremeno zadržavanje pojave refleksa. Primer: skretanja 
na postrani nadražaj. 
­Granično kočenje, izaziva duže zadržavanje pojave refleksa. Primer: kočenje posle 
pucnja.  
­Iščezavajuće kočenje, izaziva gašenje uslovnih refleksa pri nepotkrepljivanju uslovnih 
nadražaja bezuslovnima.  
­Diferencirajuće kočenje, obezbeđuje proces stvaranja razlike primenom nadražaja pri 
stvaranju uslovnih refleksa.  
­Zakašnjavajuće kočenje, sreće se kod stvaranja produženih uslovnih refleksa. Primer: 
zadržavanje.  
SAN ­ je opšte kočenje kore velikog mozga, čime se obezbeđuje obnavljanje njegove 
delatnosti.  
Pasivno kočenje je ono kočenje koje se javlja pri dejstvu na psa jakih i vrlo jakih 
nadražaja, koji u većoj meri draže njegov nervni sistem. Uzbuđenje ćelija povećava 
njihovu radnu sposobnost. Takva je kočenja Pavlov nazvao OGRANIČENIM. Pojava 
ovoga graničnog kočenja čuva psa od drugih opasnih po nervni sistem nadražaja i time 
smanjuje mogućnost pojave smrtnih nadražaja. Otuda dolazi i drugi naziv za ovo 
kočenje: ODBRAMBENO KOČENJE. Granično kočenje može se produžiti dugo iza 
prestanka dejstva nadražaja koji ga je izazvao. U dresuri, granično kočenje se kod psa 
često pojavljuje. Na primer: kod pucanja u neposrednoj blizini, pas u toku nekog 
vremena ne reaguje na komandu čoveka, odbija da uzme hranu i pokazuje tromost. Sve 
ove nepoželjne pojave, otežavaju dresuru i kvare psa. Zato je potrebno pucanj izvoditi na 
većem odstojanju i postepeno ga približavati psu.  
Ponekad se granično kočenje kod psa javlja i posle česte primene jakih mehaničkih 
nadražaja, kao trzaji povodnikom, grub i oštar udarac bičem. Pas u početku počne da 
otkazuje izvršavanje komandi kada se često upotrebljavaju pomenuti oblici prinude. 
Zatim, on prestaje da se odaziva na zvučne signale i gestove koji izazivaju kod njega 
drugo dejstvo (snagom iradijacionog kočenja), postaje trom, dolazi do nepoverenja 
prema dreseru i straha od njega. Sve nam ovo govori da u toku dresure, dreser mora 
maksimalno da izbegava primenu jakih prinudnih dejstava i da ih može upotrebiti u 
krajnjem slučaju, strogo imajući pri tome u vidu tip više nervne delatnosti psa i njegove 
individualne osobine. Granično se kočenje može pojaviti kod psa i u slučaju kada čovek 
pred njega postavlja nemoguće zahteve. Na primer: tera je da preskoči suviše visoku 
prepreku, što dovodi do prenaprezanja nervnog sistema psa i pojave ponekad vrlo 
postojanih trajnih oblika graničnog kočenja. Takođe se granično kočenje kod psa može 
pojaviti kada čovek stalno primenjuje prema psu jedno te isto dejstvo. Na primer: ako on 
u toku jednog zanimanja, psa tera da jednu vežbu izvodi više nego što je to potrebno i 
moguće.  
SVE OVO NAM GOVORI DA U PROCESU DRESURE PASA, NE SMEMO 
POSTAVLJATI PRETEŠKE ZAHTEVE KOJE ONI NE MOGU IZVRŠITI, KAO I DA RAD 
SA NJIMA MORA BITI RAZNOVRSTAN I DA SE NA JEDNOM ZANIMANJU IZVODE 2­
3 VEŽBE ILI NAVIKE KAO I DA SE UČVRŠĆUJU RANIJE STEČENI SISTEMI 
USLOVNIH REFLEKSA.  
Pored graničnog kočenja, u grupu pasivnih kočenja spada i tzv. SPOLJAŠNJE KOČENJE.  
Ovo se kočenje izaziva dejstvom postranih spoljašnjih nadražaja, različite jačine, na 
nervni sistem psa, za određeno dejstvo. dreser, recimo izdaje komandu, ali pas ne 
reaguje na nju, već njuši po nekom tragu. U drugom slučaju, životinnju odvraća 
prisluškivanje različitih zvukova ili gledanje u nove predmete itd. U osnovi ove pojave leži 
stvaranje novog ognjišta uzbuđenja u kori velikog mozga koje poništava ili oslabljuje 
potrebnu uslovnu refleksnu delatnost psa.  
Kao najčešći uzrok spoljašnjeg kočenja jesu pojave orijentacionih refleksa. Kod većine 
pasa oni se brzo gase uporedo sa upoznavanjem psa sa spoljnom sredinom. Spoljašnja 
kočenja koja otežavaju rad sa psom mogu nastati i kao rezultat pojave ognjišta 
uzbuđenja u kori velikog mozga kao rezultat pojave odbrambenih refleksa. Spoljašnje 
kočenje koje nastaje na ovaj način, može biti takođe dugotrajno. Naročito često se ova 
pojava sreće kod pasa koji su nepravilno odgojeni i nisu se blagovremeno oslobodili 
opreznosti u okolnoj sredini, nisu naviknuti na pojave u spoljnoj sredini. Sa ovakvim 
psima ­ štenadima, treba često izvoditi šetnje i to svaki put u, za njega, različitoj 
(nepoznatoj) sredini, hraniti ih pri pojavi pasivnih odbrambenih refleksa. Kod odraslih 
pasa (polno zrelih), spoljašnje kočenje se vrlo često javlja kao rezultat ispoljavanja polnih 
refleksa, posebno se ovo odnosi na mužjake. Kočenje koje se pri tome ispoljava, 
karakteriše se brzinom, intenzitetom i jačinom. Takvo se kočenje ne može ugasiti. 
Nadražaje koji izazivaju ovo kočenje, Pavlov je nazvao NEUGASIVIM.  
Neophodno je da dreser otkloni sa mesta gde se izvodi obuka, sve nadražaje koji mogu 
izazvati polne reflekse i omesti dresuru. Za vreme gonjenja kuje, nju treba držati 
izolovano da miris koji ona tom ptilikom širi, ne bi dopro do psa koji se dresira.  
Spoljašnje se kočenje još može pojaviti i u slučaju pojave aktivno odbrambenog refleksa 
jednog psa prema drugome.  
U uslovima grupne dresure, vrlo je važno na vreme prekinuti takve reflekse i samim tim 
onemogućiti reflekse takve vrste. Pokušaj pasa da se počnu ujedati treba prekinuti 
komandom "ne", trzajem povodnika i, eventualno, udarcima. U početku, ne treba pse 
dovoditi jednnog bluzu drugog. To se može kasnije kada se one priviknu jedna na drugu. 
Spoljašnje kočenje može se pojaviti kod pasa i pod uticajem unutrašnjih nadražaja. Na 
primer: kod prepunjenosti mokraćne bešike u psa, mogu iščeznuti svi refleksi kretanja 
koji nemaju veze sa nervnim centrom za mokrenje. Iz ovoga se vidi zašto je važno da se 
pre početka dresure pas prošeta. Spoljašnjem kočenju nisu podložne sve navike psa u 
istoj meri. Nedavno stvoreni uslovni refleksi koče se brže od dobro učvršćenih refleksa ­ 
trajnih navika. Dakle, što su refleksi kod psa bolje stvoreni i učvršćeni ­ to on manje 
obraća pažnju na postrane nadražaje. Iz ovoga proizilazi da sa psom treba raditi u 
odsustvu sporednih nadražaja a zatim ih treba navikavati i na taj način odstranjivati 
njihov kočeći uticaj. Podložnost uslovnih refleksa spoljašnjem kočenju zavisi takođe od 
kontakta dresera sa psom. Od toga sa kolikom jačinom i dejstvom na psa deluju 
nadražaji od postranih, onda ognjišta uzbuđenja koja nastaju pod uticajem dejstva 
zvučne komande i gesta dresera, koče ove postrane nadražaje. Pored toga, dreser mora 
umeti i da se koristi i kočećim uticajem komande "ne", koja se daje kada se kod psa 
pojavljuje nepoželjno dejstvo. Ovo kasnije za njega postaje uslovno kočenje. Ovu 
komandu ne treba upotrebljavati samo pri pojavi pasivno odbrambenih refleksa. Isto 
dejstvo ima i nadražaj koji se javlja ponavljanjem komande odsečnim tonom. U sredstva 
kojima se upravlja ponašanjem psa u različitim okolnostima spada i mehaničko dejstvo. 
8. OBLICI AKTIVNOG KOČENJA

Do sada smo govorili o onim oblicima kočenja koji se uglavnom javljaju pod uticajem 
spoljašnjih uslova na psa i kada se u kori mozga psa odmah pojavljuje kočeći proces, tj. 
bez neke prethodne obrade.  
Za razliku od pasivnog kočenja ­ bezuslovnog, kod psa može doći i do aktivnog kočenja 
­ uslovnog. Ovo kočenje se stvara postepeno, kao rezultat određenih uslova, isto kao i 
uslovni refleksi: postepeno se priprema pas da reaguje na date nadražaje određenim 
načinom ­ aktivno. 
Razlikujemo tri oblika aktivnog kočenja. 
Aktivno kočenje koje se razvija bez podsticaja ovih ili onih refleksa životinje, Pavlov je 
nazvao IŠČEZAVAJUĆIM.  
Za vreme dresure javlja se mnogo različitih, dreseru nepotrebnih, refleksa. Većina od 
njih koči se brzo, jer dreser ne podstiče psa pri njihovoj pojavi. Recimo, data je komanda 
"sedi" a pas ne sedne već legne. Dreser neće podstaći ovo dejstvo. Kao rezultat toga, u 
refleksnom luku dolazi do zaustavljanja ovoga dejstva jer psu ne koristi. Razvija se proces 
aktivnog kočenja i ono se prestaje pojavljivati.  
Ponekad dreser nesvesno stvara uslove za razvijanje aktivnog iščezavajućeg kočenja 
onde gde to ne bi smeo da radi. Na primer: neiskusni dreser u početku dobije potreban 
refleks zatim počne da ponavlja komandu ne terajući pri tom psa da vrši potrebne radnje 
i ne potkrepljujući komandu. U tom slučaju iščezavajuća kočenja počnu se formirati u 
punktove (u kori velikog mozga) dovodeći do određenih refleksa. Pri tome je dovoljno 
ostaviti uslovni nadražaj bez podsticaja bezuslovnim samo sedam puta pa da oslabe 
uslovni refleksi.  
Do gašenja uslovnih refleksa može doći i u slučaju ako se praktična zanimanja izvode 
neuredno, ako su pauze zanimanja duge i ako psa ne treniramo.  
DIFERENCIRAJUĆE kočenje, kako mu samo ime kaže, uslovljava da pas razlikuje 
pojedine pojave: pas razlikuje jednu visinu zvuka od druge, manje ili jače osvetljenje itd. 
Pri dresuri putem razvijanja diferencirajućeg kočenja, dreser postiže da pas razlikuje 
zvučnu komandu od gesta, a time i tačnog izvršavanja pokreta samog psa.  
Neophodni uslov za pojavu aktivnog kočenja jeste suprotstavljanje jednih nadražaja 
drugima. Ovo suprotstavljanje postiže se time što dreser daje istovremeno dva 
nadražaja, pri jednom podržava psa a pri drugom ne. Na primer: dreser raznese stvari 
sa različitim mirisima i dovede psa. U slučaju kada pas počne brižljivo da miriše onu 
stvar koja je za to namenjena, on bodri psa sa "tako je dobro". Međutim, u slučaju kada 
se pas duže zadržava kod nepotrebnih mirisa, on to ne čini, već, naprotiv, izdaje 
komandu "ne" i na taj način organizuje kočenje. Tako se kod psa naizmenično javlja na 
određenim ćelijama uzbuđenje a na drugim kočenje. Pri tome se uzbuđenje u velikoj 
meri tada pojačava po zakonima o kojima je već bilo reči (diferencijalno), da svaki put 
pojačava kočenje i obrnuto, proces kočenja se lokalizuje, a samim tim i jačina 
nadražajnog procesa. Ovo se odnosi i na same pokrete psa. Dreser svaki put podstiče 
na one pokrete koji u većoj meri odgovaraju njegovoj zamisli, a ne podržava nepotrebne. 
Kao rezultat toga, pas počinje da razlikuje (diferencira) svoje pokrete, dajući samo jasna 
dejstva određene forme.  
Iz svega rečenog se vidi, kolika je uloga diferencirajućeg kočenja za stvaranje kod psa 
potrebnih refleksa u toku dresure. Bez ovakvog organizovanja diferencirajućeg kočenja, 
nemoguće je dobiti ni jednu naviku kod psa. Zato dreser mora da sa posebnom pažnjom 
prilazi pravljenju plana svoga rada. Ukoliko on podržava dejstva psa koja su netačna, to 
takođe vodi ka iščezavanju mnogih već stvorenih navika. 
Kočenje koje se razvija iza datog nadražaja (kasnije) po Pavlovu se naziva 
ZAKAŠNJAVAJUĆE.  
Pri dresuri, organizacijom ovakvoga kočenja, u kori mozga psa obezbeđuje se stvaranje 
mnogih navika koje zahtevaju tzv. zadržavanje. Na primer: navika na komandu "stoj". Navika 
se dugo zadržava u određenim punktovima itd. Dreser dajući takvu komandu, različitim merama 
navodi psa da je izvrši, u početku manje a kasnije sve više produžava i na kraju dobija da pas ne 
menja svoj položaj u toku više sekundi i minuta. Pri tome, davanje psu hrane ili podsticanje sve 
više i više produžava uticaj u početku datog signala. Pavlov je dokazao da ovi uslovi obezbeđuju 
stvaranje u kori mozga psa kočećeg procesa koji obezbeđuje zadržavanje psa u određenom 
položaju: sedi, stoj, lezi itd.  
Iz iznetoga se vidi da se svaka finoća i jasnoća pokreta psa postiže samo postepenim 
procesom dresure, pri kojoj se moraju poštovati zakoni razvijanja aktivnih procesa 
kočenja u kori mozga psa. 
9. METODE DRESURE

Svi nadražaji koje koristimo pri dresuri dele se u četiri osnovne grupe: MEHANIČKI 
NADRAŽAJI, NADRAŽAJI ISHRANE, ZVUČNE KOMANDE I GESTOVI.  
Mehanički nadražaji su: milovanje psa, pritisak ruke na različite delove tela itd. Pomoću 
mehaničkih nadražaja, dreser daje telu psa potreban položaj. Ovde spada i trzaj 
povodnika, oštar okovratnik, udar korbačem itd. Takva dejstva imaju veliku nadražajnu 
moć. U početku oni uvek po mehanizmu bezuslovnih veza izazivaju kod psa samo 
odbrambeno ponašanje. Kasnije prema nekima od njih pas može težiti. Spajanjem sa 
nadražajima ishrane, oni postepeno u toku dresure dobijaju snagu podržavajućih 
dejstava.  
Pod nadražajima ishrane podrazumevamo različite načine pokazivanja hrane psu na 
rastojanju. To je tzv. prirodni nadražaj ishrane koji izaziva (kako je to već rečeno) sve 
moguće reflekse ishrane. Zatim, primenom u dresuri, dejstva ishrane mogu biti i 
bezuslovni refleksi i nadražaji. To biva onda kada se psu da da pojede hranu prema kojoj 
se ustremio. 
10. NADRAŽAJI KOJE KORISTIMO PRI DRESURI PASA

1.Bezuslovni nadražaji  
2.Uslovni nadražaji 
a) Mehanički nadražaji  
b) Nadražaji ishrane  
­Komanda  
­Gest  
­Druge zvučne komande  
­Miris (pri radu po njuhu) 
Bolni mehanički i nadražaji ishrane pojavljuju se ili kao bezuslovni ili kao prirodni uslovni 
nadražaji. Oni izazivaju kod psa bezuslovne i prirodne reflekse koji nastaju pod uticajem 
urođenih veza koje postoje u mozgu psa. Kakvo biološko značenje ima za psa primena u 
toku dresure različitih nadražaja? 
Pas koji se dresira pomoću bolnih mehaničkih dejstava će na komandu "mesto" ili 
odgovarajući gest, zauzeti potrebnu pozu i umiriti se, zato što će, ako to ne uradi, dobiti 
udar ili trzaj povodnikom. Komande ili gest u tome slučaju, primoravaju ga da to čini, jer time 
on izbegava bolna mehanička dejstva.  
Pas, koga dresiramo pomoću dejstva ishrane, izvršava čoveku potrebnu radnju zato da 
bi sebi obezbedio hranu. Na taj način pri dresuri, svaki uslovni nadražaj dobija značenje 
zamenjujućeg ovog ili onog bezuslovnog nadražaja. Jedan isti gest dresera ili njegova 
usmena komanda, može da bude za jednog psa uslovni nadražaj ishrane a za drugog 
uslovni mehanički nadražaj. Kako vidimo iz do sada rečenog, to zavisi od dejstava koja 
se primenjuju u toku dresure. Na osnovu ovih bezuslovnih i prirodnih nadražaja, kretanje 
čoveka, njegova poza, zvuci koje proizvodi itd. dobijaju ulogu uslovnih nadražaja (u toku 
dresure), koji počinju da izazivaju kod psa dejstvo koje je potrebno dreseru. 
Uslovni nadražaji koji nameru dresera pretvaraju u dejstvo koje je kod psa izazvano 
odgovarajućim refleksima, nazivamo KOMANDAMA. Komande kojima se pri dresuri 
služimo mogu biti čujne i vidljive. Zvučna komanda se sastoji iz niza zvučnih nadražaja. 
Sovjetski naučnik Voronin je dokazao da psi mogu razlikovati samo kvalitete zvuka i na 
jedne će vršiti određeno dejstvo, dok na druge, ne. Pas ne razume smisao izgovorenih 
reči, zato komandu koja se sastoji iz određenih zvukova nije moguće zameniti rečima 
jednakim po smislu. To samo zbunjuje psa i daje neodređeno dejstvo sa njegove strane. 
Zvučnu komandu može čovek u svakom slučaju lako da proizvede. Naročiti značaj 
zvučna komanda ima pri noćnom radu. 
1. Komanda (složeni zvučni uslovni nadražaj)  
2. Intonacija izgovora  
­Obična pokazna  
­Podstičuća  
­Zastrašujuća ­ zabrana 
Vidne komande se obično izdaju pomoću gestova, koji se čine rukama. U tom slučaju, 
svako određeno dejstvo dolazi kao odgovor na određeni gest. Na primer: ispružanje ruke 
prema dole je gest za ležanje, podizanje u laktu savijene ruke je gest za stajanje itd. 
Gest se koristi za upravljanje psom na većem rastojanju, kao i u uslovima gde ne 
smemo ili je teško davati zvučnu komandu.  
 METODI DRESURE. Metod dresure je način dejstva na psa nadražaja određene vrste u 
cilju dobijanja za dresuru potrebnih refleksa. 
Razlikujemo sledeće metode dresure:  
1.­MEHANIČKI METOD ­ predstavlja dresuru sa primenom mehaničkih dejstava.  
2.­HRANOM POSPEŠUJUĆI METOD ­ o ovom metodu govorimo kada dreser svoj rad 
zasniva na pospešujućem dejstvu hrane, dok se mehaničko dejstvo relativno retko 
koristi. Ovaj metod je u praksi prvi primenio i opisao ruski dreser Durov.  
3.­KONTRASTNI METOD ­ prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev (1899). Pri ovom 
metodu koriste se mehanička dejstva uporedo sa hranom pospešujućim i podržavajućim 
dejstvom: milovanje, blage reči, pohvala "tako je dobro".  
4.­METOD PODRAŽAVANJA (IMITIRANJA) ­ ovim metodom na psa se dejstvuje na taj 
način što puštamo da pas posmatra rad drugog psa, koji je usavršio određene radnje za 
koje mi hoćemo dresirati našega psa. U osnovi ove pojave leži mehanizam nadražaja 
koji su postojali za vreme čoporativnog načina života (atavizam), kao i u periodu kada je 
mati obučavala svoju štenad. 
Razmotrićemo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primer:u organizacije uticaja 
prema svakom od njih sa ciljem da dobijemo jednu istu naviku, recimo "sedi".  
Dreser koji radi sa mehaničkim metodom, izgovara komandu i pritiska rukom na zadnji 
deo sapi psa. Ovo će naterati psa da sedne. Njegovo sedanje treba propratiti glađenjem, 
milovanjem. Pri pokušaju psa da ustane ili da na drugi način promeni svoj položaj, 
pritisak se ponavlja sa još većom jačinom. Na taj način obezbeđujemo duže ostajanje 
psa u tom položaju (zadržavanje). Pri ovom načinu sve radnje izazivamo mehaničkim 
dejstvom.  
Mehanički metod dresure obezbeđuje čvrstinu stvorenih navika i poslušnost u njihovom 
izvršavanju. To je razumljivo kada se ima u vidu da se sve postiže pomoću jake prinude. 
Za vreme dresure po mehaničkom metodu, pas se može nalaziti u bilo kom stanju: može 
biti sita, polugladna i gladna. U ovom pogledu mehanički metod je metod koji zahteva 
manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radi sa ovim metodom, moguće je 
dobiti aktivne i pasivne odbrambene reakcije ­ reflekse koji su potrebni za čuvanje kuće ­ 
dvorišta. Nedostatak ovog metoda je što dreser za psa postaje signal različitih 
mehaničkih ­ bolnih dejstava. Ovo na svoj način narušava normalan kontakt između psa 
i njegovog gospodara, koji je neophodan uslov za stvaranje niza sistema refleksa pri 
dresuri psa za službu veze, sanitetsku i sl. Mehaničkim metodom nemoguće je dresirati 
psa sa slabim nervnim sistemom.  
Uticaj za obrazovanje navike "sedi", prema hranom pospešujućem metodu, zasniva se 
na iskorišćavanju raznih nadražaja ishrane. Dreser pokazuje psu poslasticu, nadnosi je 
iznad glave psa koja zauzima pozu sedenja iz koje može videti hranu. Pri izvođenju 
ovoga dejstva, svaki put se psu daje hrana, što omogućava stvaranje u mozgu psa veza 
(signal­sedeća poza­hrana). 
Hranom pospešujući metod nema one nedostatke koje je imao mehanički. Dreser, radeći 
sa psom, za sve vreme ga hrani te se uspostavlja potreban kontakt. Zato se od pasa 
koje se dresiraju ovim metodom može dobiti mnogo što­šta, što nije moguće dobiti 
mehaničkim metodom. Samim tim se i uslovni refleksi na ovaj jak nadražaj razvijaju vrlo 
brzo.  
Nedostatak ovog metoda je taj što se pomoću njega ne može dresirati sit pas, jer u tom 
slučaju on neće raditi potrebne radnje, ili će ih raditi nezainteresovano. Dalji nedostatak 
je to što dreser primenjujući pretežno pozitivna dejstva prema psu, ne može obezbediti 
nepokolebljivost u njihovom izvršavanju kada se to od psa zahteva. Ovaj zadnji nedostatak 
govori da on nema mnogo prednosti. 
Dreser koji radi pomoću kontrastnog metoda, sedeći stav izaziva pomoću mehaničkog 
dejstva, a pošto je dobio željeni stav, on daje psu poslasticu, tj. deluje na psa 
bezuslovnim nadražajem ishrane. 
Korišćenje pospešivanja hranom često puta čini nepotrebnim primenu mehaničkih 
dejstava koja imaju za cilj sprečavanje skakanja psa i drugih pokušaja da izmeni stav, jer 
ne pospešujući ih oni iščezavaju sami po sebi jer ne koriste psu.  
Kontrastni metod dresure sjedinjuje u sebi pozitivne strane mehaničkog i hranom 
podstičućeg metoda dresure. Na ovaj način navike se brže stvaraju nego samo 
mehaničkim metodom. Njihovo stvaranje ide vrlo brzo, a zato što pas dobija poslasticu, 
navike su vrlo čvrste. Kontrastni metod ne remeti kontakt između psa i čoveka.  
Podražavajući ­ imitirajući metod koristi se samo kao pomoćni. On se sastoji u tome što 
čovek na očigled psa dovodi drugog psa koji izvodi neku radnju. Pas koga dresiramo 
gledanjem i sam počinje da proizvodi određene reflekse. Tako na primer: kada jedan pas 
prati krivca, to odmah izaziva i drugog psa na praćenje kod kojeg se oblik dejstva prvoga 
psa javlja kao prirodni uslovni nadražaj za određeni refleks. 
Do sada smo govorili da se pojedine navike, mogu dobiti primenom različitih metoda. 
Međutim, pojedine se navike mogu dobiti samo pomoću određenog metoda. Na primer: 
navika kod psa za prekid nepoželjnog dejstva na komandu "ne", može se dobiti samo 
pomoću mehaničkog dejstva. Složeni sistemi uslovno refleksnih veza za sanitetsku i 
minotragačku službu, mogu se stvoriti samo pomoću hrane kao pospešujućeg metoda. 
Imitirajućim metodom najbolje se postiže odavanje glasa (lajanje), savlađivanje prepreka 
i praćenje (traganje). Kontrastni metod se uspešno primenjuje prilikom stvaranja različitih 
navika iz opšteg kursa dresure.  
Sve pozitivne osobine kontrastnog metoda, čine da se on široko primenjuje u dresuri 
službenih pasa. U sadašnje vreme on se preporučuje kao najbolji. 
11. UTICAJI

U svakom konkretnom slučaju dresura po ovom ili onom metodu, ostvaruje se pomoću 
uticaja. Pri izboru metoda dresure, dreser treba da zna i ume da primeni uticaje kojima 
se pri radu određenom metodom stvaraju potrebne navike.  
UTICAJI. To su određeni sistemi konkretnih dejstava dresera na psa, koje on primenjuje 
sa ciljem ostvarenja određenih navika. Tako, na primer: uticaj pomoću koga se stvara 
navika "donošenja predmeta" sastoji se iz sledećih dejstava: najpre dolaze dejstva koja 
izazivaju kod psa reflekse shvatanja, a sastoje se u tome što dreser uzima u desnu ruku 
predmet koji se aportira, pa ga podnosi ispred nosa psa kao i igri. Za to vreme 
povremeno govori "aport" ­ uslovni zvučni nadražaj. Ukoliko pas shvati predmet, 
podržava se rečima "tako je dobro" i davanjem poslastice. Nakon toga, dolaze dejstva 
dresera koja imaju za cilj da kod psa pobude stvaranje refleksa hvatanja ­ držanja 
shvaćenog predmeta. Da bi to postigao, on polako vuče ka sebi predmet za aport koji 
drži pas i tako se povlači 10­15 koraka. Ova dejstva nateraju psa da se kreće sa 
stisnutim predmetom u zubima. Zatim dreser prilazi na jedan korak od psa i daje 
komandu "daj" i uzima predmet od psa itd. Sva se ova dejstva ponavljaju po nekoliko 
puta i zajedno sačinjavaju određeni uticaj za stvaranje refleksa koji se zove ­ donošenje 
predmeta.  
Razni uticaji sastoje se uvek iz raznih ali strogo određenih dejstava. Uticaji pomoću kojih 
se stvaraju navike kod psa, vrše se radom čoveka uz pomoć drugih dejstava. Životinju 
dresiramo da savlada prepreke pomoću trećih, takođe strogo određenih sistema 
nadražaja, koji su u skladu sa određenim uticajem itd.  
Svi konkretni uticaji u granicama jednoga metoda, predstavljaju iskorišćavanje nadražaja 
određene vrste koji su karakteristični za određen metod dresure: kontrastni, mehanički, 
podstičući. Uticaji kontrastnog metoda sastoje se iz primene prema psu ishrane i 
mehaničkih dejstava, uticaji podstičućeg metoda ­ iz primene dejstava ishrane itd.  
Složeni sistemi uslovnih refleksa za svoje formiranje trebaju doslednu primenu niza 
uticaja. Svaki naredni uticaj može biti primenjen samo u slučaju kada su kod psa 
pomoću prethodnih uticaja stvorene navike na osnovu kojih se može dobiti nova navika ­ 
složena navika. 
Tako, na primer: pri dresuri pasa za vučnu službu, dreser treba da pred sebe postavi kao 
cilj da pomoću određenih nadražaja prisili pse koji su upregnuti da ravnomerno trče i ne 
ometaju jedan drugoga. Zatim je njegov zadatak, da dresira pse da vuku saonice bez 
čoveka i sa čovekom. Nakon toga, dolazi rad na formiranju navika za okretanje saonica ­ 
pravac na komandu pravo, levo, desno itd. Ovakav princip dresure poznat je pod 
nazivom "ići od prostog prema složenom".  
Prema pojedinim nadražajima, rad sa psom delimo na određene periode. Na primer: rad 
za stvaranje navike kod složene službe kao što je "pronalaženje stvari" ­ "traganje", 
formira se kroz više perioda. U prvom periodu je cilj dresure da stvori naviku ­ refleks 
uzimanja stvari koje imaju miris vlasnika, vodiča. U drugom periodu, dreser primenjuje 
druge uticaje i stvara kod psa naviku da iz više stvari različitog mirisa, izabere stvar sa 
mirisom određenog čoveka. Mnoge prethodne navike nakon dresure gube svoje 
značenje jer su uticaji kojima se stvaraju takve navike, sporedni.  
Neki uticaji koji se organizuju sa ciljem stvaranja određenih radnji, imaju samostalno 
značenje. Na ove se uticaje odnose sledeći uticaji: rezultat kojih su navika sedenja na 
komandu, dolazak dreseru, prekidanje nekog dejstva na komandu "ne" itd. 
12. FAZE DRESURE

Iznećemo redosled dejstava pomoću kojih se pri dresuri formiraju određene navike i 
odgovarajuće promene u refleksnoj delatnosti psa. Ove se faze mogu videti na sledećoj 
šemi:  
1.Prisiljavanje psa za stvaranje potrebnog refleksa,  
2.Stvaranje uslovnog refleksa na komandu ­ signal,  
3.Pretvaranje uslovnog refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksa,  
4.Učvršćivanje navika pri različitim uslovima. 
 Kada se pristupa stvaranju bilo koje navike, dreser treba pre svega da natera psa da 
ovaj izvrši određenu radnju kako bi dobio potreban uslovni refleks. Ovo je prvi zadatak 
koji se postavlja dreseru u toku rada, jer dobiti prvu željenu radnju jeste važan zadatak 
dresera. 
Treba znati izabrati one nadražaje na koje će pas, odgovarajuće reagujući na njih, dati 
čoveku potrebnu radnju. Na koji način dreser primenjuje svoja dejstva za ostvarenje 
ovoga zadatka? U početku, da bi naterali psa da ispuni prvo potrebno dejstvo, koristimo 
bezuslovne i prirodne uslovne nadražaje. 
 Pas počinje da izvršava radnje lezi, puzi, skači itd, zato što dreser primenjuje prema 
njemu bezuslovne mehaničke nadražaje, tj. na određen način pritišće na telo psa, 
priteže ga, cima povodnikom itd. Traganje psa za "krivcem", dolazi kao rezultat 
bezuslovnog refleksa (praćenja) kod psa da prati čoveka koji se udaljava. Navika za 
aport stvara se na taj način što čovek vuče predmet ka sebi, čime se takođe pobuđuje 
bezuslovni refleks psa da hvata predmet.  
Prirodni nadražaji koriste se za dobijanje početnih radnji pri dresuri. Na primer: prilaženje 
psa vlasniku, ­ psa mamimo pomoću poslastice. Lajanje se izaziva tako što nakon igre 
sa privezanim psom, dreser počne da se udaljava od njega čime se kod psa pobuđuje 
prirodni zvučni refleks lajanja.  
U nekim slučajevima, da bi prisilili psa na potrebno kretanje, u prvom stadijumu će biti 
zadatak da se koriste stečeni uslovni nadražaji koji su stvoreni ranijim radom. To se 
dešava kada se nove navike obrazuju na osnovu već stvorenih sistema uslovnih 
refleksa. Tako na primer: stvaranje navike "pretraživanje terena" počinje time što se u 
početku koristi navika donošenja predmeta po komandi "aport". Uz ovu komandu čovek 
prisiljava psa da u situaciji gde su razbacani razni predmeti, ide po određenom tragu, da 
aktivno njuši i donese određeni predmet.  
Prirodna, bezuslovna i stečena svojstva čoveka, nadražaji koji se primenjuju na psa, 
pobuđuju u njegovom mozgu ćelije od kojih se nadražaj (po urođenim ili stečenim 
vezama) dalje premešta na ćelije u oblasti za kretanje, koja upravlja kretanjima koja su 
potrebna čoveku.  
Dejstva koja dreser izvodi u samom početku su uslovni zvučni nadražaji koji zatim 
moraju postati komande. Dreser izdaje komandu "napred" a onda odmah iza toga počne gurati 
psa. Pre ležanja daje se komanda "mesto" itd. Odgovarajući uslovni nadražaji "komande" 
ponavljaju se svaki put pre pojave dejstva psa, koje je potrebno čoveku, na koji se način 
pobuđuju ćelije slušne oblasti mozga psa. Odmah posle toga izvršava se određeno 
dejstvo koje pobuđuje ćelije u oblasti za kretanje (guranje psa). Tako se javljaju dva 
ognjišta uzbuđenja. Nadražaj jednog ognjišta prethodi nadražaju drugog. Ponavljanjem 
među njima se obrazuje veza i onda uzbuđenje slušne ćelije počne izazivati nadražaj u 
ćelijama za kretanje a samim tim i izvođenje potrebnog dejstva samo na komandu.  
Pošto pas izvrši određeno kretanje, dreser uvek iza toga daje psu poslasticu. Ulogu 
potpomažućih sredstava, pored hrane, može imati i pritisak ruke, trzaj povodnika itd. Oni 
koče suvišne reflekse kod psa a samim tim bude one koji su potrebni čoveku. Bez ovih 
potpomažućih sredstava (hrana, pritisak ruke itd.), nemoguće je učvrstiti uslovne 
reflekse.  
Jednovremena primena pri stvaranju refleksa, sa jedne strane podstičućih 
(potpomažućih) dejstava a sa druge strane kočenja nepotrebnih dejstava, stvaraju 
uslove za početak razvoja diferencirajućeg kočenja u mozgu psa. Kao rezultat toga, pas 
počinje razlikovati komande i izvršavati određene radnje. 
Sad je dreser dužan da definitivno izgradi utvrđeni refleks i pretvori ga u naviku koja mu 
je potrebna i koja će odgovarati svim uslovima, što predstavlja njegov drugi zadatak.  
 Koje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u određenim fazama dresure. 
Da bi dreser prethodno dobivene reflekse pretvorio u navike, mora ih više puta izazvati i 
posle dobijanja određene reakcije, treba da proizvodi i podržavajuća dejstva. Uloga ovih 
dopunskih nadražaja svodi se na usavršavanje određene navike. Kao rezultat ovoga, 
potrebna radnja dobija savršeniju formu.  
Dopunska dejstva dresera mogu biti dvojako usmerena. Ili na podržavanje potrebnih 
dejstava ili na kočenje suvišnih refleksa. Primer: Kada kod psa izgrađujemo naviku 
puzanja, pokušaj da se podigne, koči se pritiskom na kičmu, trzajem povodnika na dole i 
komandom "puzi" koju izdajemo sa zastrašujućim tonom. Ovim dopunskim dejstvima, 
postiže se da nakon izvesnog vremena, pas puzi samo na komandu. Sjedinjavanjem 
ovih dejstava, dobija se potreban efekat i postiže da pas nakon izvesnog vremena puzi 
bez odmora 20­25 metara.  
Fiziološka karakteristika nadražaja, koje pri tome koristimo, mora se menjati uporedo sa 
povećanjem potreba čoveka. Dopunska se dejstva obično koriste samo u početku 
stvaranja neke navike, a zatim radnju dobijamo samo na komandu. Pri izdavanju 
komande, veliki značaj ima intonacija ­ visina glasa. Razlikujemo tri oblika komandi 
prema intonaciji: podstičuća, obična i preteća. Obična komanda treba da bude odsečna, 
glasna i zapovedna. Preteća intonacija oštra, stroga sa povišenim tonom. Ova intonacija 
pojačava dejstvo zvučne komande na psa. Ako pas ne ispunjava običnu komandu, onda 
se ova ponavlja uz povišenu intonaciju ­ preteću. Ponavljanje komande pretećom 
intonacijom, sprovodi se uz dejstvo mehaničkog bezuslovnog nadražaja: trzaj, pritisak 
ruke, udarac...  
Kada pas u procesu dresure počne da proizvodi određene radnje, onda se bezuslovni 
prirodni nadražaji (mehanička dejstva) iskorišćavaju za stvaranje višeg stepena 
određene navike. Pri radu sa komandom "mesto", mehanička se dejstva mogu ponovo 
primeniti u momentu kada dreser od psa zahteva dugo zadržavanje u toj pozi. Ova se 
dejstva koriste i onda kada pas u toku rada počne da vrši dejstva u jako oslabljenoj formi 
(kada oslabe refleksi). Primer: Na komandu "k­nozi", pas se vuče u noge čoveka. Tada 
dreser dejstvuje na njega trzajem povodnika.  
Kvalitetna osnovna podstičuća dejstva koja se koriste pri radu jesu nadražaji ishrane, 
milovanje i izgovaranje reči "tako je dobro". Pri radu se njihov uzajamni odnos menja. U 
početku se češće koriste bezuslovni prirodni podstičući nadražaji koji imaju najjači uticaj 
a kasnije se oni zamenjuju uslovnim oblicima podržavanja koji imaju nešto slabije 
dejstvo kao milovanje, reči "tako je dobro" itd.  
Tokom rada menja se i frekvenca ­ učestalost podržavanja. Postepeno dreser sve ređe 
podržava psa, tako da ga podstiče samo kada on treba da otpočne sa izvršavanjem 
neke radnje.  
U kori mozga psa, produžava se razvoj diferencirajućeg kočenja. Podrška pomoću 
podsticaja pravilnog izvršavanja radnji po komandi i nepodržavanja nepotrebnih 
dejstava, uslovljava da na kraju pas prestaje da radi nepotrebno dejstvo i počinje jasno 
da razlikuje komande. U odgovoru na jedan nadražaj ­ komandu, on ide prema dreseru, 
na drugu on leže, na treću on donosi aportivni predmet itd. Svako dejstvo koje pas pri 
tome proizvodi, odgovara zahtevu koji je postavljen od strane čoveka.  
Treći zadatak koji proizilazi u toku rada ­ dresure, jeste učvršćenje određene navike. U 
toku rešavanja ovog zadatka, dreser postiže čvrstinu dobijenih radnji kao i poslušnosti 
pri njihovom izvršavanju pri različitim uslovima spoljašnje sredine. Učvršćenje pojedinih 
sistema refleksa postiže se putem mnogih ponavljanja radnji. Nadražaji koji u ovoj fazi 
izazivaju određene radnje, jesu uslovni nadražaji i to samo zvučne i vidne komande. Od 
podstičućih nadražaja koji se u ovoj fazi koriste jeste izgovaranje "tako je dobro" u 
laskavoj intonaciji i milovanje, dok se poslastica retko upotrebljava. Bezuslovni mehanički 
nadražaji koriste se samo u slučaju kada pas i pored toga što je kod njega stvoren 
određeni refleks, ne daje na komandu određenu radnju. U ovom slučaju, dreser 
primenjuje oštrije forme nadražaja: pritisak, udar itd.  
Sigurnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksa, postiže se na taj način što ih čovek 
izvodi u sve složenijim situacijama. Primer: dreser pri radu sa trkačkim psom, da bi ovo 
postigao, odnosno da mu pas ne bi reagovao na postrane nadražaje ­ mirise, u početku 
ovo izvodi u polju, zatim na putu, slabo naseljenom mestu i na kraju u gradu. Pas se u 
ovim prilikama susreće svaki put sa novim nadražajima (neobičnim) i navikava se da na 
njih ne reaguje. Dreser, pri učvršćivanju navike psa da preskače prepreke, postavlja pred 
njega prepreke različite po svom obliku, visini i mestu. Primer: različiti kanali, živa 
ograda, visok i širok zid itd. Na ovaj način osposobljavamo psa za rad u različitim 
uslovima. Pomoću svojih čula, pas ocenjuje oblik i visinu predmeta i reaguje već prema 
tome kakvi su oni.  
Nadražaji koje čovek primenjuje sa ciljem da bi u različitim uslovima postigao sigurnost u 
izvršavanju određenih radnji, jesu stečeni uslovni nadražaji ­ komande i podržavajuća 
dejstva. U slučaju kada pas ne obraća pažnju na komandu, ne izvršava određeno 
dejstvo i posle izdavanja komande u zastrašujućem tonu, dreser primenjuje bezuslovne 
mehaničke nadražaje ­ prinudu.  
Fiziološka suština pojave koja određuje rad mozga psa za vreme učvršćivanja navike, 
svodi se na učvršćenje privremenih veza koje su se formirale za vreme njenog stvaranja. 
Drugo, kao rezultat susreta psa sa novim nadražajima, na primer: sa vrlo visokom 
barijerom, ognjišta uzbuđenja pokretima dobijaju sposobnost promene koje odgovaraju 
ovim nadražajima, dolazi do pregrupisavanja uzbuđenja određenih nervnih ćelija, 
dopunski se nadražuju ćelije koje osiguravaju veću snagu skoka (što omogućava 
savlađivanje ovakve barijere) i obrnuto, koče se ćelije koje su se ranije uzbudile. One 
osiguravaju snalaženje psa u novim uslovima. 
Iz svega do sada rečenog, mogu se izvesti sledeći zaključci: 
1.­Pri stvaranju dobre navike pred dreserom stoje tri zadatka: Naterati psa da prvi put 
proizvede čoveku potrebno dejstvo. Usavršiti njeno dejstvo ­ načiniti da dejstvo potpuno 
odgovara zamisli dresera i, na kraju, učvrstiti ga.  
2.­Prema određenom zadatku, dreser prema psu primenjuje na određeni način pojedine 
sisteme dejstva, te se može govoriti o određenim fazama u toku dresure. Prelaskom iz 
jednog u drugi stadijum (fazu), postepeno i uporedno se prelazi od bezuslovnih prema 
uslovnim formama dejstva. Za vreme učvršćivanja (poslednja faza) potrebno dejstvo se 
kod psa izaziva komandom, a komanda se pospešuje podržavanjem rečima "tako je 
dobro" i milovanjem.  
3.­Osnovni fiziološki proces koji proističe u toku dresure jeste diferencirajuće kočenje. 
Pomoću njega se potrebna dejstva psa čine jasno određenim reakcijama, koje proističu 
kao odgovor na strogo određene komande. 
13. TIPOVI VIŠE NERVNE DELATNOSTI PSA

Različiti psi nejednako podležu dresuri. Jedni psi brže usvajaju pojedine navike, drugi 
sporije, ali su kod njih čvršći već stvoreni sistemi refleksa. Susreću se takođe i takvi psi 
koji teško podležu dresuri i loše izvršavaju radnje. Dreser koji ima lošu teorijsku podlogu 
to objašnjava različitom psihičkom nadarenošću psa, te ih deli na pametne i glupe, 
vredne i lenje, dobroćudne i tvrdoglave. Ovakav način upoređivanja psa sa čovekom ne 
može sakriti različite propuste koji nastaju u toku dresure. Stvarno objašnjenje ove 
pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom o tipovima više nervne delatnosti.  
Pavlov je svojim mnogobrojnim opitima dokazao da su razlike u ponašanju psa 
uslovljene pre svega određenim kombinacijama osnovnih osobina procesa uzbuđenja i 
kočenja. Ta svojstva su:  
 1.Jačina osnovnih nervnih procesa (uzbuđenja i kočenja), 
 2.Raznovrsnost tih procesa i 
 3.Njihova pokretljivost.  
 Na osnovu razlika u karakteru svojstava, prema Pavlovu, psi se u osnovi dele po 
tipovima njihovih viših nervnih delatnosti.  
Pod jačinom nervnih procesa treba shvatiti napregnutost aktivnosti koju mogu izdržati 
nervne ćelije za vreme njihovog uzbuđenja ili kočenja. Kao izraz jačine procesa 
uzbuđenja jeste istrajnost tog procesa pri dejstvu na nervni sistem psa nadražaja veće 
jačine. To se može videti iz ponašanja psa u slučaju prenaprezanja njegovog nervnog 
sistema u procesu dresure ili praktičnog korišćenja psa. Kada kod psa kao rezultat 
dejstva jakog nadražaja (navikavanja na pucanj) lako dođe do graničnog kočenja, to 
znači da su slabi procesi uzbuđenja. Ako takvog psa teramo da više puta ponavlja jednu 
te istu radnju, biće potrebno veće naprezanje njegove nervne delatnosti i kod njega će 
se pojaviti granično kočenje, dolaziće do mlitavosti, bezvoljnog stanja i pas počinje 
otkazivati da izvrši određenu radnju ­ naviku. Da bi odredili jačinu procesa uzbuđenja, 
možemo se koristiti i postepenim povišenjem uzbuđenja pomoću hrane. Psa možemo 
hraniti 1­2 dana. Slabljenje pri tome uslovnih refleksa koji se učvršćuju ishranom ­ 
poslasticom, govori o slabosti procesa uzbuđivanja i obrnuto. Ako je proces uzbuđivanja 
dovoljno jak, uslovni refleksi će se javljati u punoj formi.  
Jačinu kočećeg refleksa ­ procesa, takođe određujemo naprezanjem istoga. Naprezanje 
procesa kočenja najbolje se manifestuje pri različitim zadržavanjima. Psa sa slabim 
procesom kočenja teško je dresirati, jer se već stvoreno zadržavanje lako kida, ukoliko 
ga želimo duže zadržati u određenom položaju (sedenje, ležanje), nego što je on 
navikao.  
Kod psa sa slabo razvijenim procesom kočenja, teško se stvaraju one navike koje 
zahtevaju visok nivo diferencirajućeg kočenja. Kao indikator razvijenosti procesa kočenja 
jeste brzina i tačnost kojom pas radi pri izboru stvari ili po tragu. Pas sa slabo razvijenim 
procesima kočenja, sporo i teško pravi razliku između nadražaja (mirisa).  
Pod pokretljivošću procesa uzbuđenja i kočenja podrazumevamo brzinu i lakoću izmene 
jednog procesa sa drugim.  
Indikator dobre pokretljivosti nervnih procesa jeste brzinaprelaska psa iz stanja 
mirovanja na izvršavanje potrebnog dejstva po komandi dresera i obrnuto ­ zadržavanje 
u novopostavljeni položaj. U prilog ovome ide i brzina psa pri izvršavanju dejstava 
suprotnog značenja, na primer: na komandu "ovamo" i "ne".  
Kao rezultat međusobnog odnosa napred opisanih osobina nervnog sistema i mogućih 
kombinacija među njima, proističu različiti tipovi više nervne delatnosti. 
Akademik Pavlov svrstava pse u četiri osnovna tipa više nervne delatnosti: 
1.­Uzbudljivo nervozan (holeričan) 
2.­Uravnoteženo živahan (sangviničan) 
3.­Uravnoteženo miran (flegmatičan) i 
4.­Loš ­ apatičan (melanholičan)  
Psi uzbudljivog tipa poseduju jake procese uzbuđenja a slabije procese kočenja. 
Ravnoteža među njima nedostaje. Proces uzbuđenja preovladava. Psi ovog tipa su vrlo 
pokretni ­ aktivni. Merenjem ovih pokreta kod psa pomoću štoperice, vidi se da oni za 
kratko vreme proizvode veliki broj pokreta. Neki od njih naprave za 2 minuta 360 
pokreta, iako se u ovaj tip ubrajaju oni koji za 2 minuta naprave više od 100 pokreta.  
Kod pasa uzbudljivog tipa brzo se obrazuju pozitivni refleksi. Kočenje se, naprotiv, stvara 
vrlo teško. Takvi psi brzo usvajaju komande vezane za ispunjenje bilo kakvih dejstava 
koja zahtevaju uzbuđenje nervnog sistema, a slabo ona dejstva u čijoj osnovi leže 
procesi kočenja. (Zahtev dresera za ostajanjem u određenom položaju).  
Diferencirajuće kočenje kod pasa ovog tipa stvara se vrlo teško. U prvom periodu 
dresure, ovi psi često mešaju značenje različitih komandi (na primer: "puzi" sa "mesto" ili 
"stoj"). Naročito teško podležu dresuri za službu: tragačku, stražarsku,minotragačku, 
koje zahtevaju dobro i jasno diferenciranje. Međutim, za službe koje ne zahtevaju jasno 
diferenciranje (čuvarska i služba veze), psi ovog tipa su dosta pogodni i ovo treba imati u 
vidu pri izboru pasa za pojedine službe.  
I kod ovog tipa pasa, u toku dresure može se postići izvestan stepen kočećeg procesa. 
Jačina procesa kočenja postiže se stalnom i sistematskom vežbom i ponavljanjem. 
Potrebno je postepeno akumulirati procese kočenja. Primer: zadržavanje za mesto 
počinje sa 3­5 sekundi i postepeno se povećava do nekoliko minuta. Ovo važi i za 
formiranje ostalih navika. Rad sa takvim psom pri izboru stvari, ne treba u početku vršiti 
više od jedanput, a zatim treba postepeno povećavati njihov broj.  
 Živahan tip psa ima po jačini jednake procese uzbuđenja i kočenja. Oni su u stanju 
međusobne ravnoteže i veće pokretljivosti pri zameni jednoga procesa drugim. Kod njih 
se brzo i lako razvijaju najrazličitiji uslovni refleksi u onoj meri koja je potrebna za 
formiranje dobrog diferencirajućeg kočenja. Ova brza smena procesa uzbuđenja i 
kočenja predstavlja njihovu posebnu karakteristiku, tako da psi ovog tipa najlakše 
podležu dresuri. Navike se kod njih dobro učvršćuju. Oni su uvek aktivni u radu.  
Metod koji najbolje odgovara za dresuru pasa ovog tipa je kontrastni metod. 
Psi mirnoga tipa ­ flegmatični, sa jedne strane imaju, isto kao i prethodni, međusobno 
uravnotežene procese uzbuđenja i kočenja. Jedina razlika između pasa ovoga tipa i 
prethodnog jeste u tome što su procesi uzbuđenja i kočenja u nervnom sistemu ovih 
pasa slabo promenljivi (jedan nervni proces sporo se zamenjuje drugim i obratno).  
Psi ovog tipa karakterišu se slabom pokretnom aktivnošću i nazivaju se lenjim ­ tromim. 
Pri merenju štopericom daju za 2 minuta samo 20­30 pokreta. Kako pozitivni, tako i negativni 
uslovni refleksi kod njih se sporo stvaraju, no kada se već stvore, postižu dobru čvrstinu ­ stabilni 
su. Takvi psi su sigurne u radu i izdržljive. Diferencirajuće kočenje kod njih se razvija sporo, no 
ne dostiže uvek najveću čvrstinu. Ovo je razlog da je pri dresuri ovog tipa, kao i nervoznog, 
potrebno imati veću upornost i strpljenje. Pošto se kod ovih pasa sporo smenjuju procesi 
uzbuđenja i kočenja, to u radu sa njima pri dresuri ne treba brzo prelaziti sa jednog na drugo 
dejstvo. Pri tome, komande treba izdavati tako da između njih i radnje koju pas treba da izvrši 
postoji jedan kraći vremenski period. Ubrzanje pri izdavanju komandi za ispunjenje različitih 
radnji moguće je samo nakon što su stvoreni čvrsti uslovni refleksi. Teškoća za zadržavanje pasa 
ovoga tipa u razne položaje ne postoji. 
Psi ovog tipa dobro primaju dejstva jakih mehaničkih nadražaja, zato ih pri njihovoj 
dresuri možemo koristiti, odnosno mehanički metod dresure. No, i kod ovih pasa za 
formiranje izvesnih navika ostaje kao najbolji kontrastni metod dresure. 
Psi lošega tipa ­ melanholični, karakterišu se slabošću oba nervna procesa ­ i uzbuđenja 
i kočenja. Oni ne podnose veća naprezanja u nervnoj delatnosti i ona se lako narušava. 
Među psima koji spadaju u ovaj tip, nađu se ponekad i psa sa relativno promenljivim 
procesima uzbuđenja i kočenja. Kod tih pasa razvijeno diferencirajuće kočenje daje 
ponekad dosta jasne i uravnotežene reflekse koji mogu biti istrajni.  
U drugoj grupi pasa lošeg tipa, slabosti se ogledaju u slaboj pokretljivosti oba ova 
nervna procesa. Uslovni refleksi kod tih pasa se teško stvaraju, a diferencirajuće kočenje 
obrazuje se teško i nedovoljno. Stvoreni refleksi su nestabilni. Potrebno je naglasiti da se 
psi lošeg tipa karakterišu vrlo razvijenim pasivno­odbrambenim reakcijama. Loš tip pasa 
je nepodesan za dresuru i iskorišćavanje. Ovo je razlog da ovakvi psi ne treba uzimati za 
dresuru, već ih blagovremeno otkrivati i odstranjivati. 
14. NERVOZE PASA

Kako je poznato, ponekad se međusobni odnos procesa uzbuđenja i kočenja može 
narušiti patološki. Međutim, nervoze su rezultat narušavanja nervne delatnosti psa bez 
nekih vidljivih oštećenja nervnog sistema. Spoljna manifestacija nervoza u ponašanju 
karakteriše se kod različitih pasa različitim znacima. Jedni psi pri stanju nervoze 
pokazuju povišenu uzbuđenost ­ nadraženost nervnog sistema, prekidaju staloženost i 
loše diferenciraju nadražaje. Oni lako prelaze u agresivno stanje, čak i u odnosu na svog 
dresera.  
Drugi psi, nasuprot njima, prelaze u potišteno stanje, postaju bojažljivi i nepoverljivi. 
Povišena intonacija glasa ili oštar uzvik dresera odmah izaziva kod ovih pasa stanje 
kočenja. 
Kod trećih pasa, u slučaju nervoze pojavljuje se veća sklonost ka nepokretljivosti i 
sanjivosti. Oni postaju slabo prijemljivi za komandu i druga dejstva dresera.  
Nervoza se može pojaviti kod psa i kao rezultat prenapregnutog nervnog sistema. 
Prenaprezanje nervnog sistema često nastaje pri dejstvu na nervni sistem psa vrlo jakih 
nadražaja. Na primer: jaki zvučni nadražaji ­ pucanj, eksplozija, ukoliko pas prethodno 
nije naviknut na njih. Ono se može javiti i pri zloupotrebi prinude.  
Prenaprezanje procesa kočenja pojavljuje se pri teškom i strogom diferenciranju. Na 
primer: ako psa teramo da više puta bira stvar između većeg broja stvari sa sličnim 
mirisom ili ako pri radu po tragu susreće veliki broj unakrsnih tragova.  
Nervoze mogu takođe da dođu u i pri nagloj smeni procesa uzbuđenja i kočenja. Dreser 
komanduje da pas traži i uhvati "krivca", a kada ga uhvati, zahteva od njega da ga mirno 
čuva. Ovo može doći i pri brzoj smeni jakog kočećeg nadražaja "ne", sa ne manje jakim 
uzbuđujućim nadražajem "ovamo", pri čemu dolazi do sudaranja procesa kočenja i 
uzbuđenja. Nervni sistem psa nedovoljno pripremljen za ovo, može odgovoriti na ove 
uslove prekidom svoje delatnosti. Uz prisustvo jake nervoze u ponašanju kod psa može 
ponekad doći do savršeno nerazumljivih dejstava. Pas na primer: počne ispoljavati 
određeni refleks, izbegavati ljude koji su obučeni u specijalna odela, ne boji se 
muškaraca a boji se deteta ili žena itd. Počinje da napada pse određenih rasa i dr. Pavlov 
smatra da je manifestacija nervoza često vezana za jake utiske. (Nervne traume koje je pas 
preživeo mnogo ranije, pre manifestacije nervoze). Odrastao i veliki pas počinje da se boji malog 
psa, a ponaša se ravnodušno prema velikom zato što ga je u prošlosti ugrizao mali pas. Kod 
nekih pasa nervoze se ispoljavaju često dok se kod drugih teško mogu dobiti, čak i u 
eksperimentalnoj sredini. Pavlov je dokazao da pojava nervoza zavisi od toga kome tipu viših 
nervnih delatnosti pripada određeni pas. Lako dolaze i duže se zadržavaju nervoze kod pasa 
krajnjih tipova (uzbudljivog i lošeg). Otporni prema nervozama su psi uravnoteženog tipa. 
Izlečenje nervoza može se postići privremenim prekomandovanjem zanimanja sa psom. Nekada 
je potrebno promeniti dresera, izmeniti uslove i mesto zanimanja ili koristiti terapiju: kofein i 
brom.  
15. MOGUĆE GREŠKE DRESERA

U procesu dresure, dreser može učiniti različita pogrešna dejstva, što otežava rad sa 
psom i umanjuje njenu vrednost. U daljem to predstavlja smetnju za rad psa.  
Greške dresera mogu biti različite: 
1.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju komande, 
2.Greške koje se javljaju pri nepravilnom korišćenju potkrepljujućih dejstava, 
3.Greške u organizaciji procesa dresure, 
4.Greške koje kod psa dovode do takozvanih nepoželjnih veza. 
Osnovni uzrok svih ovih grešaka leži u slaboj teoretskoj pripremi dresera, kao i u 
njegovom neznanju da naučno analizira proces dresure i izvodi iz njega zaključke koji su 
neophodni za dalji rad. 
Mnogi dreseri precenjuju sposobnost pasa i ignorišu kvalitativne razlike između više 
nervne delatnosti psa i čoveka. Oni upoređuju psa sa čovekom, pripisujući mu 
sposobnost da shvata i razume čovekovu reč, te da se svesno odnosi prema svojim 
dejstvima i dejstvima dresera.  
Drugi dreseri imaju određen nivo potrebnog znanja, no ne umeju ga uvek iskoristiti. Ovo 
takođe izaziva greške. Rad se često zasniva bez uzimanja u obzir individualnih osobina 
pasa, nepravilno se vrši izbor metoda rada itd.  
Evo koje su najčešće konkrentne greške dresera: 
A) Greške usled nepravilnog korišćenja komandi. Dreser uporedo sa strogo određenim 
komandama kojima deluje na psa da izvrši ovo ili ono dejstvo, preti mu za neispunjenje 
istoga. Ovo uzbuđuje psa i izaziva kod nje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji kočeće 
deluju na potrebnu refleksnu delatnost psa. Često se greške javljaju i usled 
nedozvoljenog spajanja dveju različitih komandi. Na primer: ponekad dreser umesto da 
izdaje jasnu komandu "daj" (zbog shvatanja po kome psa upoređuju sa čovekom), 
komanduje "daj aport" na koji se način narušava pojava potrebnog refleksa. Ovo nastaje 
zato što komanda "aport" za psa predstavlja nadražaj refleksa hvatanja i držanja 
aportiranog predmeta u svojoj čeljusti, a komanda "daj", obrnuto, predstavlja uslovni 
nadražaj za njegovo negodovanje dreseru.  
Komanda od samog početka dresure mora uvek da prethodi pojavi potrebnog refleksa i 
izdaje se ranije da bi podstakla psa. U protivnom slučaju, jako je otežano stvaranje 
uslovnih refleksa. Na primer: ako pri kretanju pas ide u noge dreseru, a ovaj vrši trzaj 
povodnikom pre no što izda komandu "k nozi", uslovni refleks se ne stvara na ovu 
komandu. Ukoliko pri pozivu psa damo gest posle komande "ovamo", on dugo neće 
postati signal za dolazak dreseru itd. 
Vrlo često dreseri potcenjuju ulogu intonacije pri izdavanju komandi. Međutim, znamo da 
intonacija glasa može biti jak pomoćni nadražaj u dresuri, ako se komanda ponovi u 
pooštrenom tonu uz bezuslovno mehaničko dejstvo.  
Nikada pri korišćenju ne treba zloupotrebljavati preteću komandu jer to može dovesti do 
toga da pas prestane reagovati na nju. Treba znati da komanda "ne" treba da bude za 
psa uslovni nadražaj kočenja sa pojačanim dejstvom. Često korišćenje ove komande 
bez potkrepljivanja bezuslovnim nadražajem, vodi ka oslabljenju uslovnog refleksa. 
Međutim, njena česta upotreba uz jaka bezuslovna potkrepljenja (jak trzaj povodnikom, 
oštar okovratnik, udarac korbačem), izaziva u nervnom sistemu psa iradijaciju procesa 
kočenja. Pas upada u dugotrajno potišteno stanje, što se može javiti i kod drugih navika. 
Zloupotreba komande "ne", takođe može narušiti pravilan kontakt između dresera i psa. 
Posebno se treba bojati pogrešne primene ove komande kada pas ispunjava potrebna 
dejstva. Ovo se dešava na primer: za vreme dresure za izbor stvari. Dreser usled 
nedovoljne pažnje, sam pobrka predmete, te i kada pas izvrši pravilan izbor, komanduje 
"ne". Ovo se odražava na proces daljeg stvaranja složenih refleksa za tragačku službu.  
Prilikom skretanja psa od bilo koga dejstva, umesto komande "ne", potrebno je upotrebiti 
komandu za izazivanje potrebnog sistema refleksa. Na primer: ukoliko pas skreće pažnju 
na bilo koji sporedni nadražaj (menja položaj, ustaje, beži, ide prema postranom 
nadražaju itd.), dreser ne treba da izdaje komandu "ne", već da ponovi komandu "sedi".  
B) Dešavaju se greške usled nepravilnog korišćenja nadražujućih 
dejstava.Pretpostavimo da pas koji je pobegao bez povodnika, skreće na bilo kakav, za 
dresera sporedni, nadražaj (mačku, pticu itd.), te zbog toga ne dođe odmah kada dreser 
izda komandu "ovamo", već to učini posle mnogih ponavljanja komande. Dreser zbog 
toga kazni psa sa nekoliko udaraca. Na ovaj način on narušava osnovni princip 
potkrepljenja uslovnog refleksa koji se stvara. Stvaranje uslovnog refleksa na komandu 
"ovamo", može se vršiti samo po podstičućoj metodi. Znači, psu moramo davati poslasticu 
nakon dolaska dreseru. Primena udarca u ovom slučaju deluje na suprotan način, jer pas počinje 
da sa strahom prilazi čoveku.  
Često dreseri zloupotrebljavaju i primenu poslastice, što dovodi do toga da pas počinje 
skretati pažnju sa svojih dejstava na hranu u rukama dresera, pri čemu se navikava da 
ispunjava komandu samo u prisustvu hrane.  
Vrlo je važno ne zaboraviti pomilovati psa i podsticati ga rečima "tako je dobro" u 
laskavoj intonaciji. Ovi nadražaji učvršćuju potrebne reflekse, pri čemu ne skreću pažnju 
psa na sebe.  
Veoma gruba greška dresera jeste neredovno potkrepljivanje u početku dresure, datih 
komandi sa bezuslovnim nadražajima. Odsustvo u tim momentima jakih potkrepljujućih 
dejstava, vodi ka postepenom slabljenju (gašenju) uslovnih refleksa na komandu i ne 
obezbeđuju sigurnost i jasnoću u daljem radu.  
C) Greške u organizaciji procesa dresure. Jedna od najčešćih grešaka koja se čini jeste 
žurba u dresuri. Dreser žuri te zbog toga brzo prelazi sa jedne na drugu radnju, a pri 
tome kao po pravilu, stvoreni refleksi su nestabilni i nejasni. Pas ponekad odgovara na 
komandu, a ponekad ne. Njeno ponašanje obiluje mnogim nepotrebnim reakcijama. Sve 
ovo govori da žurba u dresuri ne vodi ka pravilnom razvijanju u kori mozga psa, željenog 
diferencirajućeg kočenja.  
Osobito se negativno ovaj nedostatak u radu dresera sa psom ispoljava kada se pred 
psa počnu stavljati složeniji zahtevi. U tom slučaju, pas se ne može snaći, jer nema 
jasne uslovne reflekse na osnovu kojih bi bio u stanju da izvodi rad u složenim uslovima. 
Ponekad, nepravilno postavljanje procesa dresure se sastoji u nedoslednosti pri primeni 
uticaja ­ nadražaja. Na primer: pri radu sa navikama iz opšteg kursa dresure, ne treba 
početi navikavati psa na izvršenje komande "mesto" ranije nego što on bude dresiran da 
izvršava na komandu "sedi". To otežava rad na stvaranju navike koju treba dobiti ­ dreser 
dejstvuje na psa koja se nalazi u sedećem položaju. Ne treba je takođe siliti da izvršava 
odjednom bilo kakva naizmenična dejstva. Ukoliko dresiramo psa da preskače samo 
prepreke, uvek ćemo ga terati da radi na jedan te isti način, čime se pas navikava da na 
određenu komandu daje dosledno dejstvo.  
Greškom možemo smatrati i takav rad, kada dreser suviše mnogo u toku jednog 
zanimanja primenjuje jedan te isti uticaj i dugo se zadržava na stvaranju jednog refleksa. 
U tom slučaju se za vreme dresure zamara nervni sistem psa. Zato je vrlo važno pri 
zanimanju sa psom, njegov rad učiniti raznovrsnim. Dozvoljeno je da se za vreme 
jednog zanimanja može stvarati jedna do dve nove navike i samo učvršćivati već ranije 
stvorene uslovne reflekse. Uvek u težnji za raznovrsnim radom sa psom, vrlo je važno 
znati da pri prekidanju rada nad svakom navikom, po mogućnosti, treba utvrditi već 
dobijeni rezultat. 
D) Greške koje dovode do pojave čoveku nepotrebnih refleksa i formiranja nepoželjnih 
veza. Nepravilan rad dresera često dovodi do toga da pas počne proizvoditi neko dejstvo 
samo kao odgovor na jednovremene zvučne i vidne komande i obrnuto, on ne reaguje 
samo na zvuk ili samo na gest. Ova pojava nastaje zato što je dreser za vreme rada 
mešao ove komande. Na ovaj način trebalo je da radi samo za vreme pokretanja psa u 
početku rada na jednoj navici. Pogrešno je sprovoditi zanimanje sa psom u jednoj te istoj 
sredini u toku dugog vremena. Za takvog psa sama sredina postaje nadražaj za 
izazivanje potrebnih navika. Rezultat toga: u novoj sredini pas otkazuje ispunjavanje 
stvorenih refleksa.  
Grupa sličnih grešaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistema nepravilnih 
refleksa, može, takođe, biti karakteristka i za rad pomoćnika. Ukoliko, na primer: 
pomoćnik pri izazivanju kod psa mržnje, uvek radi u istom zaštitnom odelu, ljutnja kod 
psa može biti samo kao odgovor na odelo a ne na čoveka. 
Ukoliko u toku rada po tragu, pomoćnici pri krčenju traga, ostavljaju za sobom dobro 
vidljive znake (nabadaju štapiće, drobe zemlju) u tom slučaju, psi se mogu navići da 
reaguju ne na miris, već na ove orijentire. 
16. TRENING

Nakon što se završi dresura pasa, da bi se održao nivo izdresiranosti pse je potrebno 
trenirati.  
Trening se mora redovno izvoditi, a najbolje je svakog dana izdvojiti malo vremena za 
rad sa psom. Trening se sastoji u tome što se pas vešto navodi da stalno ponavlja 
stvorene navike. Pri tome je poželjno menjati uslove u kojima pasa treba trenirati. Pri 
pojavi nepravilnosti u ponašanju psa, vlasnik mora biti svestan da nešto nije u redu i 
obratiti se dreseru radi saveta i primenjivanja odgovarajućih mere da bi te nepravilnosti 
bile ispravljene.  
Poseban vid treninga čini periodični trening kada dreser učvršćuje kod psa sve ranije 
stečene navike, a ujedno neke od njih podiže na viši nivo. U toku periodičnog treninga 
dreser procenjuje da li je potrebno, radi učvršćivanja pojedinih ranije stečenih navika, 
vraćati se na primenu na psa onih uticaja dresure koji su doveli do postepene pojave kod 
psa potrebnih refleksa. Ranije stvorene navike u toku treninga učvršćuju se u sve težim i 
slobodnijim uslovima. 
Trening, pre svega, služi zato da bi se kod psa održali uslovni refleksi stvoreni u toku 
dresure. Kod psa koji je pripremljen za čuvanje kuće ­ dvorišta, veliko značenje ima 
činjenica da se s vremena na vreme pojavljuje "prekršitelj" koji stupa u borbu sa psom. 
Bez ovakvih i drugih prikladnih mera, pas prestaje da reaguje na prilaz čoveka. Psi 
postaju slabo agresivni, postepeno samo reže i na kraju reaguju samo orjentirnim 
refleksom.  
Dalji cilj treninga je učvršćenje i usavršavanje dejstva psa što sa vremenom daje dobru 
reakciju određenog psa za odnosnu namenu. Trening, na primer: pomaže učvršćenju 
mirisnih ­ njušnih refleksa psa u toku njenog tragačkog rada. Kod psa koji je izdresiran 
za vodiča slepog lica trening treba izvoditi posle neposrednog nadzora na rad i 
ponašanje psa u toku „vođenja“ slepog lica, a zatim preći na učvršćivanje onih 
postupaka psa koji koji su bitni za uspešno „vođenje“ na primer: od stana do obližnjeg 
parka i nazad. Bez treninga, ove i druge osobine pasa postale bi nedovoljno razvijene i 
usavršene. Trening čini navike psa najprikladnijim. Pas ih pravilno izvršava u potpuno novoj 
sredini i pri raznim okolnostima.  
U toku treninga se kod psa otklanjaju nepravilnosti koje su načinjene u toku rada sa njim. 
Ukoliko posle završene dresure dreser ne ukaže vlasniku na radnje i postupke koje će, 
ako se primenjuju prema psu, dovesti do nepravilnosti u toku rada psa i u čestim 
slučajevima, ove greške mogu pokvariti rad psa, što dreser mora ispravljati u toku 
treninga. U ovakvim slučajevima, trening se organizuje kroz zajednički rad dresera i 
vlasnika što pruža mogućnost ispravljanja grešaka pomoću specijalnih vežbi u toku 
treninga. Kao rezultat pravilno organizovanog treninga, dresiran pas sigurno izvršava rad 
u raznim uslovima.  
Osnovni zahtevi koji se postavljaju u toku treninga jesu: trening ne sme da ima slučajan 
karakter, on se mora vršiti sistematski po dobro utvrđenom i razrađenom planu.  
Pri treningu pasa, kao i pri dresuri, moramo se pridržavati pravila "od prostoga prema 
složenom". Pri treningu psa ne smemo prenaprezati ponavljanjem navika opšte dresure 
(koje obezbeđuju sigurnost u ispunjavanju navika specijalne dresure).  
Iz grupe navika specijalne dresure, pre svega treba učvršćivati ona dejstva koja su 
glavna za rad odnosnog psa. Za pse tragače takve navike su nalaženje i praćenje traga, 
za pse koji se koriste za čuvanje kuće – dvorišta to je duga pažnja i jak dug lavež kojim 
odgovara na šum u blizini. 
17. SPOLJNI USLOVI KOJI OTEŽAVAJU I OLAKŠAVAJU RAD SA PSOM

Prostorni i vremenski uslovi u kojima se vrši dresura pasa imaju bitan uticaj na rad psa. Ako 
su ti uslovi olakšavajući, što će iskusan dreser odmah primetiti, treba ih što više koristiti u 
početnoj fazi dresure. Nasuprot tome ako su ti uslovi otežavajući treba ih, ukoliko je to moguće, 
izbeći u početnoj fazi dresure, a kasnije postepeno privikavati psa da radi i u takvim uslovima. 
Spoljašnji uslovi koji utiču na dresuru pasa su: doba dana, temperaturni uslovi, sastav 
zemljišta, okolina i vremenske prilike. Vremenski sa psom je najpogodnije raditi rano jutro. 
Pas posle noćnog odmora, pristupa radu svež. Osim toga rano ujutro ima relativno manje 
“mirisnih” nadražaja (od motornih vozila, tragova ljudi, domaćih životinja i drugog). Izvesno 
značenje ima i sveža atmosfera. Najslabiji rezultat se postiže ako se radi sa njim sredinom dana, 
a ako ne možemo raditi sa psom ujutro nije loše raditi pred veče. Rad u toku dana posebno treba 
izbeći za vreme letnjih vrućina, a tek u kasnijoj fazi dresure može se pas postepeno privikavati 
na takve uslove.  
U početnoj dresuri i trening treba izvoditi po dnevnoj svetlosti radi dobre kontrole nad 
radom psa. Izuzetak čini ako psa dresiramo da čuva kuću ­ dvorište, zato što opreznost i 
ispoljavanje zaštitnih refleksa kod psa je jače u mraku, te dresuru za ovu namenu treba 
izvoditi u sumrak i noću.  
Visoka i niska spoljna temperatura, a posebno vlažnost vazduha imaju veliki značaj za 
organizam psa. Toplota na njega deluje nepovoljnije od hladnoće (ukoliko uz hladnoću 
nemamo promaju i vetar). Velika vlažnost vazduha – sparina nepovoljno deluje na psa, a 
ako se pas duže nađe u sparnom prostoru izuzetno je velika opasnost da dobije toplotni 
udar pa i da ugine. Na visoke i niske temperature, organizam psa treba privikavati 
postepeno. Zato je najbolje dresuru i trening izvoditi pri temperaturi od +12 do +15 ili do 
­5 stepeni zimi, pa postepeno idemo prema nižim (višim) temperaturama (­20 do +25).  
Niske temperature pri dobroj ishrani i kondiciji psi podnose lako. Raspoređen u 
Podmoskovlju, specijalni odred pasa čuvara u zimu 1956. godine sa uspehom je 
korišćen i pri temperaturi od ­30 stepeni Celzijusovih. Pri ovim uslovima su oni po 10 
časova bili na noćnoj dužnosti u kućicama. 
Pri radu sa psom, veliki značaj ima vetar: usputan, suprotan, bočni i pod uglom. Pravac i 
jačina vetra, pored ostalog, utiču i na izdavanje zvučnih komandi. One su najjače pri 
usputnom vetru.  
Suprotan vetar donosi zvuke i mirise iz pravca duvanja. Naročiti značaj imaju pravac i 
jačina vetra na rad tragačkih pasa zato što je vreme čuvanja mirisa na tragu obrnuto 
proporcionalno sa jačinom vetra. Pri jakom vetru, mirisi se brzo gube sa traga. Bočni pravac 
vetra, koji nosi mirise traga u stranu, lako zavede psa sa pravca pravog traga. Suprotan vetar 
goni psa da pređe na gornji njuh što umanjuje kvalitet rada.  
Kvalitet zemljinog pokrivača je posebno važan za dresuru pasa. Treba razlikovati 
povoljne i nepovoljne pokrivače. Povoljni su oni koji doprinose dužem očuvanju mirisa na 
tragu, dok su nepovoljni oni sa kojih se on brzo gubi. Ravnica olakšava snalaženje psa 
pri radu, dok ga otežava ispresecanost zemljišta.  
 Oblik rastinja u jednom slučaju povoljno utiče na rad, dok ga u drugom pak otežava. 
Dobro razvijen i visok travni pokrivač, povoljno deluje na zadržavanje mirisa na tragu i 
olakšava rad psa. Suviše gusta i visoka trava kao i žbunje, otežavaju kretanje psa i on se lako 
umara. Pored toga, tu se nalazi i rastinje sa jakim mirisima koji nepovoljno utiču na višu nervnu 
delatnost psa. Tragački rad je lakši u šumi gde je ograničeno kretanje vazduha.  
Jako promenljiv reljef, brzo umara psa. Zato početnu fazu dresure pasa treba izvoditi na 
ravnom terenu.  
Naseljena mesta otežavaju rad psa, jer se tu on sreće sa raznim sporednim 
nadražajima. Zato treba postepeno privikavati psa na rad u ovim uslovima.  
Mali snežni pokrivač olakšava rad pasa, dok ga veliki otežava. Najbolje godišnje doba u 
našim prilikama, bilo bi proleće i jesen. U ovo vreme, temperatura je osrednja, tada ne 
duvaju jaki vetrovi i nema snežnog pokrivača. 
Pozdrav svim ljubiteljima pasa.    

resura pasa za čuvanje kuće ­ dvorišta 
Pas koji se dresira za čuvanje kuće – dvorišta treba da ima razvijenu agresivnost, da 
je ista kontrolisana i prilagođena uslovima prostora koji čuva. Kada je prostor koji se čuva 
ograđen tako da pas ne može preskočiti ogradu ili se provući kroz istu i da je taj prostor 
umereno veliki, dresiran pas može biti odvezan i dopušta mu se da čuva slobodan. U 
takvim uslovima pas može da se dresira do te granice da samo vlasnik psa može da se 
nađe na čuvanom prostoru. Pas koji je dresiran da čuva slobodno obično je vrlo agresivan 
i napada lica koja ulaze u dvorište bez pratnje vlasnika. 
U dresuri pasa za čuvanje kuće – dvorišta mora se strogo kontrolisati agresivnost, jer 
ukoliko   ista   izmakne   kontroli   pas   može   da   postane   preagresivan,   da   nekontrolisano 
napada svako nepoznato lice koje ulazi u dvorište, pa i da nanese povrede opasne po 
život. 
Uslovi dresure 
U   vezi   dresure   psa   da   izvršava   zahteve,   dreser   mora   postepeno   ulivati   u   njega 
saznanje o svakom čoveku izuzev njegovog vlasnika i njega samog da je njegov prirodni 
neprijatelj. On treba da ohrabri psa da bude oprezan na prisustvo svakog stranca i da na 
zahtev pokuša da ga napadne. Dreser nikad ne dopušta nikom da miluje psa koji je na 
dresuri. On mora znati da je on, pored vlasnika, jedini prijatelj koga pas mora prepoznati, 
on je jedini učitelj. Isto tako, dreser ne sme milovati nekog drugog psa u prisustvu psa 
kojeg dresira. 
Pomoćnik   je   mamac   za   psa,   njegov   neprijatelj   koji   će   uvek   pokušavati   da   mu   se 
suprotstavi, ali ne sme nikad da ga pobedi i uvek mora na kraju suprotstavljanja da bude 
poražen i da pobegne od psa. Markirant oštri psu agresivnost draženjem, izaziva ga i 
učvršćuje mu pouzdanje povlačeći se čim pas učini agresivni pokret prema njemu. On se 
približava psu krijući i uplašeno što psa drži, a kada pas učini i najmanji pokret prema 
njemu,   on   se   još   plašivije   povlači.   Njegovo  držanje  prema   približavanju   psa   može  biti 
različito prema temperamentu psa. Bitno je, međutim, da u svakom slučaju, u susretu 
između psa i markiranta, PAS MORA UVEK BITI POBEDNIK. Markirant je značajan u 
dresuri   pasa   koji   treba   da   čuvaju   isto   kao   dreser   i   njegov   rad   treba   da   bude   brižno 
kontrolisan od strane dresera. Markirante treba često menjati, tako da se u dresuri jednog 
psa za čuvanje promeni najmanje pet markiranata i da nad svima pas bude dominantan. 
Dreser  jednog psa može služiti  kao markirant dreseru drugog  psa, ali nikad ne može 
markirati   psu   kojeg   dresira   kao   na   primer   bilo   bila   bi   greška   da   psa   dresiraju   samo 
neiskusan vlasnik i dreser koji ima ulogu markiranta. 
Dresura se izvodi u dvorištu vlasnika psa ili na mestu za dresuru. Kako pas napreduje, 
dresura se radi na različita mesta. 
Početna dresura izvodi se u toku dana. Kada je pas danju postao siguran, oprezan, razvije 
dosta dobru želju za napadanjem, ili pak da napada ako se to od njega zahteva, završna 
dresura se izvodi noću. 
Oprema za pse 
Za dresuru psa za čuvanje potrebna je sledeća oprema: široki kožni okovratnik, lanac 
za vezivanje psa, kožni povodnik kratki i kožni povodnik dugi.  
Markirant treba da ima malu savitljivu šibu, da je odeven u zaštitno odelo i da nosi 
zaštitni rukav. 
Način dresure 
Dresura pasa za čuvanje sastoji se od tri faze: 
I ­   Ispitivanje, draženje i kontrola prirodne agresivnosti je faza u kojoj dreser stiče 
saznanja o prirodnoj agresivnosti psa, u kojoj markirant vrši draženje psa i u kojoj dreser 
određuje granicu do koje će se razviti agresivnost psa. Neki psi su prirodno agresivni i vrlo 
malo im je potrebno da postanu nadraženi, ali zato je vrlo bitno tu agresivnost držati pod 
kontrolom i pravilno je usmeriti.  
II ­ Dresura psa da otkriva prisustvo ili približavanje stranaca. Pas mora naučiti da 
otkrije prisustvo ljudi odnosno njihovo približavanje. Poželjno je navići psa da na dugom 
povodniku, slobodno kreće u pravcu lica koje pokušava da kradom uđe u dvorište i da što 
jačim lavežom ga odvrati od pokušaja ulaska, a i da izrazi želju za napadanjem, pa i da 
napada. 
III ­ Učenje psa da napada. Pas se dresira da napada na zahtev i zaustavlja svoj 
napad na zahtev. Zahtev za napad je "drži", a zahtev za puštanje ili zaustavljanje napada 
je "pusti". Na zahtev "drži", dreser popušta povodnik i pas napada. Na zahtev "pusti", pas 
se vraća svom dreseru koji tada zahteva "mesto", "stoj" i "čuvaj". 
b) Dresura se nastavlja po sledećem:  
 ­   Dresura   u   razvijanju   agresivnosti   počinje   vezivanjem   psa,   koji   ima   široki   kožni 
okovratnik, lancem za vezivanje za kolac učvršćen u tlo ili zabetoniranu alku da bi se 
omogućilo   kretanje   psa   u   krug,   a   da   se   pri   tom  lanac  ne   zamota.  Zatim   na  dreserov 
zahtev pas sedne pored dresera koji ga drži za alku okovratnika za koju je pričvršćen 
lanac za vezivanje. 
 ­ Dreser stavlja psa u opreznost zahtevom "čuvaj" govoreći zahtev tihim glasom, često 
šapatom. Zahtev "čuvaj" se upotrebljava samo za vreme rane dresure. To je znak za psa 
da   mora   biti   spreman   da   otkrije   nailazak   nepoznatog   lica.   Zahtev   treba   da   bude 
izostavljen   kada   pas  nauči   da,  samim  ostavljanjem  u   prostor  koji  je   navikao   da   čuva, 
postaje oprezan i ne dozvoljava ulazak nepoznatim osobama u taj prostor. 
 ­  Markirant se  pojavljuje, opremljen  sa  malom savitljivom šibim, odeven u zaštitno 
odelo i nosi na ruci zaštitni rukav. On se približava psu kradom i uplašeno, mameći ga, ne 
ostajući nasuprot njega licem, ne udara ga i ne čini ništa što bi psa uplašilo. Kada pas 
opazi   markiranta,   dreser   ohrabruje   psa   rečima   "drži"   i   pokazuje   rukom   u   pravcu 
markiranta. 
­ Pas će odgovarati na ovaj postupak prema svojoj prirodnoj agresivnosti. Dreser, po 
uvidu u stepen prirodne agresivnosti, dresuru psa nastavljena prema sledećem: 
1) Umereno agresivog psa je najlakše obučiti za čuvanje kuće ­ dvorišta. On laje ili reži 
čim primeti markiranta, ako je vezan trže se u pravcu markiranta, a ako ga dreser drži na 
povodnik zateže povodnik i pokušava da napada markiranta. Markirant malo draži psa i 
beži u neki zaklon. Čim pas odgovori ovakvim ponašanjem, dreser ga bodri i pohvaljuje. 
Kada je dreser ubeđen da je pas uzbuđen samo prema markirantu i da nema nameru da 
napada postepeno se povećava draženje i razvija kod psa želja za napadanjem, ukoliko je 
potrebno da se pas dresira da napada.  
2) Veoma agresivan pas je spreman da ujede svakog koji mu se približi i nastavlja da 
laje i pošto se markirant skloni u zaklon. Da bi kontrolisao agresivnost psa dreser, pošto 
se markirant skloni, zahteva psu "ne", tržući povodnik dok se pas ne smiri. Ovde mora biti 
obazriv i ne sme psa pohvaljivati, a pogotovu ne pružati ruku u pravcu glave psa dok pas 
ne prekine lajanje i režanje. Kada je siguran da se pas dovoljno smirio, da više ne laje i 
reži   nesumice   dreser   pohvaljuje   psa   tapšući   ga   levom   rukom   po   levoj   plećki.   Ovaj 
postupak se ponavlja sve dok pas ne bude reagovao kod markirantovog pojavljivanja, a 
umirivao   se   na   1­2   minuta   po   pošto   se   markirant   skloni   u   zaklon.   Kada   pas   pokaže 
znakove upravljanja svoje agresivnosti prema markirantu, dreser ga pohvljuje i pokušava 
da mu pokaže da ovo njegovo neprijateljstvo mora biti upravljeno samo prema licu koje 
pokušava da uđe u čuvani prostor, a ostala lica koja prolaze pored navedenog prostora 
budno prati, ali na njih ne reaguje lavežom i pokušajem napada. Kod ovakvih pasa vrlo je 
bitno da se izdresiraju da vežbe poslušnosti rade do savršenstva, jer tako će se kroz 
njihovu poslušnost i agresivnost kontrolisati i usmeravati ka željenom cilju.  
3) Slabo agresivan pas često uopšte ne reaguje na prisustvo markiranta. On može 
stajati   i   mahati   repom,   pokušavati   da   se   igra   ili   često   i   da   pobegne   od   markiranta. 
Najuspešnije je ovakve pse dresirati u paru sa drugim agresivnim psom. Kada pas počne 
da reži na markiranta, markirant odjednom počinje da beži, dobro je tada pustiti drugog 
(agresivnog) psa da juri markiranta i da pokuša da ga napadne. U dresuri ove vrste pasa, 
vrlo je važno za dresera da povećava svoje pohvale i hrabrenja kada pas pokaže najsitnije 
znakove agresivnosti a za markiranta da pokaže svoj lažni strah od psa. Ovaj postupak 
mora   biti   ponavljan   sve   dok   se   pseća   hrabrost   ne   izgradi   i   on   pokuša   da   napadne 
markiranta   čim   mu   se   približi.   Agresivnost   se   uspešno   razvija   i   u   grupnom   draženju 
pasa.Između nekolika agresivna pasa nalazi se pas koji je reagovao negativno u prvoj fazi 
dresure. Svi psi su postavljeni u red dovoljno daleko jedan od drugoga tako da se ne 
mogu između sebe potući. Svaki pas je na povodniku sa leve strane svog dresera. Po 
datim zahtevima "čuvaj", markirant se pojavljuje i približava se prema psima. Agresivni psi 
će odmah lajati ­ oni treba da budu izdašno pohvaljeni od svojih dresera. Podstaknut od 
hrabrih pasa koji su pored plašljiv pas će postepeno počinjati da laje. Ako su podesno 
ohrabri od svog dresera, on će razumeti da ne treba da se plaši od markiranta i da će 
markirant pobeći čim on zalaje, zareži ili učini pokret prema njemu. Najveći uspeh kod 
razvijanja agresivnosti kod slabo agresivnog psa daje upravo ova vežba što dovodi do 
zaključka da plašljivi pas uče od agresivnih.  
Kada se uspešno završi ovaj deo dresure (kontrolisano razvijanje agresivnosti psa) 
prelazi  se   na  sledeću   fazu   –  otkrivanje   prisustva  ili   približavanje   stranaca,   a  zatim   se 
prelazi na napad i odbranu.
 FAZA   1

Sedi na pod. Usmeri paznju psa ka sebi i kada dodje do tebe, i kada te dodirne, clickni i 
daj   mu   komad   hrane.   Ustani   ,   udalji   se   i   pokusaj   ponovo.   Ponovi   ovo   nekoliko   puta.

Zovi psa kada je u drugoj prostoriji. Kada dodje do tebe, clickni i nagradi ga hranom. Radi 
ovo vise puta u toku dana, kada pas to ne ocekuje. Svaki put clickni i daj mu nagradu 
kada odgovori. Kada ne poslusa, nemoj da mu das drugu sansu, dozvoli mu da vidi kako 
odlazes   clicker   i   hranu   na   drugu   stranu.

FAZA   2

Sada pokusaj ponovo., ali napolju. Ako je pas od onih nestasnih, nadji tri osobe da ti 
pomognu. Jedna neka drzi psa na dugackom povodcu , a druge dve neka ga zovu, tako 
da on trci od jedne do druge. Ne zaboravi da hrana kao ni poziv nisu najvazniji. Najvaznije 
je   da   clicknes   kada   pas   dodje   do   osobe   koja   ga   zove.   U   tim   trenucima   on   uci.

Izvedi psa u setnju. Preporucljivo je koristiti “flexi” povodac. Tako dozvoljavas psu da se 
udalji od tebe i da se oseti slobodnim, iako to zaisat nije. Pozovi ga, i ako odgovori, bilo da 
je daleko ili blizu tebe clickni i nagradi ga. Ako se ne odazove, napravi deset do dvadeset 
koraka, i pokusaj ponovo. Ako pas stalno vuce povodac, skrati ga, i ne pomeraj se , i 
dozvoli mu da vuce u mestu dok se ne umori. Posle ga pozovi, i iako je veoma blizu tebe, 
kada okrene glavu ka tebi, clickni i daj mu nagradu. Nemoj da zatezes povodac, niti da ga 
korigujes, samo zato sto nije odgovorio, na taj nacin mu samo pokazujes da naredba 
DODJI   znaci   probleme   i   neprijatnosti   za   njega.

Svaki put kada zoves svog psa i on se odazove , clickni i nagradi ga. Ako nemas pri ruci 
clicker   improvizuj   click   jezikom.

FAZA   3

Pusti ga u park. Odaberi zatvoren , ogradjen prostor, u kojem nema previse izazova, koji 
mu je dosadan. Dozvoli mu da onjusi okolinu, i zatim mu daj naredbu DODJI, klekni da ga 
pozoves da ti se priblizi, i da mu se ucini zanimljivijim. Kada se priblizi clickni, daj mu 
veliku   premiju,   i   vrati   se   kuci.

Ako si napolju, i pas se ne odazove, potrazi ga. Stavi mu povodac i odvedi ga kuci. Ne daj 
mu vise ni jednu priliku da ignorise tvoj poziv da dodje, pre nego sto se odluci da se 
odazove; na taj nacin samo bi mu pokazao da moze da te ne poslusa 4 i vise puta, pre 
nego sto odluci da se odazove. Nemoj da ga kaznjavas kada ga uhvatis, jednostavno u 
tisini, odvedi ga kuci. Mozes cak i da clicknes i nagradis psa zato sto ti je dozvolio da mu 
stavis povodac, na taj nacin se izbegava bilo kakva buduca tendencija da se zadrzava na 
mestima   na   kojima   ne   mozes   da   ga   dohvatis.

Kada se nadjes na nekom mestu gde ima mnogo snaznih izazova za psa, kao sto je park 
sa vevericama, mozes koristiti pustanje kao podsticaj. Na primer: odvedi psa u park sa 
dugackim povodcem. Dozvoli mu da onjusi okolinu. Kada ga zoves i ako se odazove, 
clickni i posle ga pusti da juri za vevericama. Cak mu se i pridruzi! Posle mu stavi povodac 
i vrati se kuci. Znam da se cini kontradiktorno, ali svako iskustvo sa ovim podsticajem, 
sigurno   pojacava   odazivanje   psa.

Moze se desiti da psi koji su poceli da se odazivaju sa navikom i brzinom, jednoga dana 
ne cuju tvoj glas. Sve je bilo dobro , i odjednom ne fukcionise. Sta mozes da urdáis? Zovi 
ga, ako se ne odazove, odmah ga odvedi kuci, bez predumisljanja, ne dozvoli mu vise da 
njuska i da dalje uziva. Sasvim je verovatno, sledeci put kada ga izvedes, da ce nauceno 
obnoviti   i   da   ce   odazvati.

FAZA   4:   UCVRSIVANJE   ODGOVORA   DODJI

Isprobavaj razlicite situacije, i vezbaj u razlicitim situacijama ovu naredbu i postices da 
pas brzo odgovara. Na primer: kada ides da se igras sa njim, ili mu dajes da jede, zovi ga 
da dodje od mesta gde se nalazi. Kada dodje do tebe , clickni i daj mu njegovu posudu sa 
hranom,   ili   mu   baci   lopticu   da   se   igras   sa   njim.

Vecina   pasa   obozava   da   se   vozi   kolima.   Pre   nego   sto   udje   u   kola,   daj   mu   komandu 
DODJI, pojacaj odgovor otvaranjem vrata od kola, i dozvoli mu da udje. Uvek i kada je to 
moguce, ucini da odgovor na DODJI bude povezan sa necim veoma znacajnim za njega, i 
ponekad ga iznenadi sa necim extra. Jednoga dana , ovaj odgovor, bice ti od velike koristi.

FAZA   1

Sedi na pod. Usmeri paznju psa ka sebi i kada dodje do tebe, i kada te dodirne, clickni i 
daj   mu   komad   hrane.   Ustani   ,   udalji   se   i   pokusaj   ponovo.   Ponovi   ovo   nekoliko   puta.

Zovi psa kada je u drugoj prostoriji. Kada dodje do tebe, clickni i nagradi ga hranom. Radi 
ovo vise puta u toku dana, kada pas to ne ocekuje. Svaki put clickni i daj mu nagradu 
kada odgovori. Kada ne poslusa, nemoj da mu das drugu sansu, dozvoli mu da vidi kako 
odlazes   clicker   i   hranu   na   drugu   stranu.

FAZA   2

Sada pokusaj ponovo., ali napolju. Ako je pas od onih nestasnih, nadji tri osobe da ti 
pomognu. Jedna neka drzi psa na dugackom povodcu , a druge dve neka ga zovu, tako 
da on trci od jedne do druge. Ne zaboravi da hrana kao ni poziv nisu najvazniji. Najvaznije 
je   da   clicknes   kada   pas   dodje   do   osobe   koja   ga   zove.   U   tim   trenucima   on   uci.

Izvedi psa u setnju. Preporucljivo je koristiti “flexi” povodac. Tako dozvoljavas psu da se 
udalji od tebe i da se oseti slobodnim, iako to zaisat nije. Pozovi ga, i ako odgovori, bilo da 
je daleko ili blizu tebe clickni i nagradi ga. Ako se ne odazove, napravi deset do dvadeset 
koraka, i pokusaj ponovo. Ako pas stalno vuce povodac, skrati ga, i ne pomeraj se , i 
dozvoli mu da vuce u mestu dok se ne umori. Posle ga pozovi, i iako je veoma blizu tebe, 
kada okrene glavu ka tebi, clickni i daj mu nagradu. Nemoj da zatezes povodac, niti da ga 
korigujes, samo zato sto nije odgovorio, na taj nacin mu samo pokazujes da naredba 
DODJI   znaci   probleme   i   neprijatnosti   za   njega.

Svaki put kada zoves svog psa i on se odazove , clickni i nagradi ga. Ako nemas pri ruci 
clicker   improvizuj   click   jezikom.

FAZA   3

Pusti ga u park. Odaberi zatvoren , ogradjen prostor, u kojem nema previse izazova, koji 
mu je dosadan. Dozvoli mu da onjusi okolinu, i zatim mu daj naredbu DODJI, klekni da ga 
pozoves da ti se priblizi, i da mu se ucini zanimljivijim. Kada se priblizi clickni, daj mu 
veliku   premiju,   i   vrati   se   kuci.

Ako si napolju, i pas se ne odazove, potrazi ga. Stavi mu povodac i odvedi ga kuci. Ne daj 
mu vise ni jednu priliku da ignorise tvoj poziv da dodje, pre nego sto se odluci da se 
odazove; na taj nacin samo bi mu pokazao da moze da te ne poslusa 4 i vise puta, pre 
nego sto odluci da se odazove. Nemoj da ga kaznjavas kada ga uhvatis, jednostavno u 
tisini, odvedi ga kuci. Mozes cak i da clicknes i nagradis psa zato sto ti je dozvolio da mu 
stavis povodac, na taj nacin se izbegava bilo kakva buduca tendencija da se zadrzava na 
mestima   na   kojima   ne   mozes   da   ga   dohvatis.

Kada se nadjes na nekom mestu gde ima mnogo snaznih izazova za psa, kao sto je park 
sa vevericama, mozes koristiti pustanje kao podsticaj. Na primer: odvedi psa u park sa 
dugackim povodcem. Dozvoli mu da onjusi okolinu. Kada ga zoves i ako se odazove, 
clickni i posle ga pusti da juri za vevericama. Cak mu se i pridruzi! Posle mu stavi povodac 
i vrati se kuci. Znam da se cini kontradiktorno, ali svako iskustvo sa ovim podsticajem, 
sigurno   pojacava   odazivanje   psa.

Moze se desiti da psi koji su poceli da se odazivaju sa navikom i brzinom, jednoga dana 
ne cuju tvoj glas. Sve je bilo dobro , i odjednom ne fukcionise. Sta mozes da urdáis? Zovi 
ga, ako se ne odazove, odmah ga odvedi kuci, bez predumisljanja, ne dozvoli mu vise da 
njuska i da dalje uziva. Sasvim je verovatno, sledeci put kada ga izvedes, da ce nauceno 
obnoviti   i   da   ce   odazvati.

FAZA   4:   UCVRSIVANJE   ODGOVORA   DODJI

Isprobavaj razlicite situacije, i vezbaj u razlicitim situacijama ovu naredbu i postices da 
pas brzo odgovara. Na primer: kada ides da se igras sa njim, ili mu dajes da jede, zovi ga 
da dodje od mesta gde se nalazi. Kada dodje do tebe , clickni i daj mu njegovu posudu sa 
hranom,   ili   mu   baci   lopticu   da   se   igras   sa   njim.

Vecina   pasa   obozava   da   se   vozi   kolima.   Pre   nego   sto   udje   u   kola,   daj   mu   komandu 
DODJI, pojacaj odgovor otvaranjem vrata od kola, i dozvoli mu da udje. Uvek i kada je to 
moguce, ucini da odgovor na DODJI bude povezan sa necim veoma znacajnim za njega, i 
ponekad ga iznenadi sa necim extra. Jednoga dana , ovaj odgovor, bice ti od velike koristi.
http://www.dobrakuca.zr.org.yu/lekcije.htm prosvrljaj malo bice ti jasnije za "klikanje"