Sadraj

Uvod........2
Dresura policijskih pasa...........3
Taktika upotrebe policijskih pasa....3
Operativno taktike mere uz upotrebu slubenih pasa....4
Slubeni dresirani psi...6
Upotreba slubenog psa.......6
Zakljuak..........8
Literatura..9

Uvod
Pas je oduvek bio izvanredan pomaga oveku u mnogim njegovim delatnostima.
Psi se koriste i u savremenim uslovima. Danas, na primer, jedinice Vojske Republike Srbije
koriste pse kao pomono sredstvo pri obezbeenju pojedinih delova granice.1 Pojedine policije u
svetu, borei se protiv kriminaliteta i onih najopasnijih kriminalaca koji bee ili se kriju posle
izvrenog krivinog dela, koriste pse za izvrenje pojedinih policijskih poslova, na prvom mestu
za pronalaenje uinilaca, kao i predmeta krivinih dela i leeva.
Psi koji se koriste u policijske svrhe, ukoliko su proli specijalistiku dresuru sa uspehom se
mogu koristiti na sledeim poslovima:
1) Traganju za uiniocima krivinih dela, njihovom pronalaenju i hvatanju;
2) Spreavanju otpora ili odbijanju napada na ovlaena lica od strane kriminalaca;
3) Pronalaenju rtava i predmeta krivinih dela;
4) uvanju lica lienih slobode i spreavanju njihovog bekstva;
5) Obezbeenju objekata i obezbeenju lica;
6) Pronalaenju lica koja su nestala i lica koja su zalutala;
7) Pronalaenju i spaavanju lica nastradalih u elementarnim nepogodama meu kojima su:
zemljotresi, poplave, velike eksplozije u rudnicima, lavine i slino;
8) Pronalaenju leeva.
Kao slubeni psi najee se koriste oni iz rase ovara, od kojih je najpoznatiji nemaki
ovar, zatim dobermani i rotvajleri.

1 Vladimir K.,: Kriminalistika taktika, Policijska Akademija, Beograd, 2005., str.250.

2

Dresura policijskih pasa

Dresirati ivotinju znai nauiti je da se, izvravajui razliite zapovesti, ponaa na
eljeni nain. Tako nauene radnje mogu umnogome odudarati od uobiajenog ponaanja. U
toku dresure pas se najpre nagoni da na odreenu komandu izvrava odreenu radnju, a potom se
popravljanjem ta navika uvruje. Dresura je uspeno obavljena kada je izmeu komande i
njenog potpunog i preciznog izvrenja od strane ivotinje uspostavljena vrsta veza.
Dresura slubenog psa traje od 3 6 meseci i odvija se kroz vie etapa:
1) Opti ili osnovni kurs;
2) Pomoni kurs;
3) Specijalni kurs.
Specijalni kurs je usmeren prema buduim zadacima za koje e se pas koristiti.
Kod psa u toku obuke treba u potpunosti priguiti naviku lajanja na zvune i druge nadraaje,
osim uvebavanja napada, hvatanja, zadravanja i sprovoenja nepoznatog lica. Pronaeno lice
pas oznaava lajanjem, ili ga napada.
Osim toga, u toku obuke, treba i dalje razvijati naviku traenja sakrivenih ljudi, ivotinja i
predmeta iz razliitih prepreka, u zaklonima i jamama. Vebu je neophodno izvoditi ne samo
danju nego i u toku noi, u razliitim vremenskim i prostornim uslovima, uz obavezno
savlaivanje razliitih prepreka. U poetku ove faze obuke dreser je uz psa, pomae mu i time
otklanja eventualni strah i razvija hrabrost i sigurnost. Ovako obuen pas sa uspehom se moe
koristiti za pregled objekata i slobodnog prostora, napad i odbranu.
Dresura za sticanje specijalnih navika pasa tragaa je najsloenija. Psa treba nauiti da meu
mnogobrojnim mirisima na koje nailazi odabere pojedine, zapamti ih, a potom ih sledi.
Taktika upotrebe policijskih pasa
Posebno obuene slubene pse, kao jedno od sredstava prinude, ovlaeno slubeno lice
moe upotrebiti na osnovu lana 22. zakona o unutranjim poslovima Republike Srbije radi:
spreavanja bekstva lica lienog slobode ili zateenog u vrenju krivinog dela, savladavanja
otpora lica koje naruava javni red i mir ili koje treba privesti, zadrati ili liiti slobode, kao i radi
odbijanja napada od sebe, drugog lica ili objekta koji obezbeuje.2
Korienje slubenih pasa preporuljivo je u obavljanju slube u ulicama sa velikim
prometom, trgovinskim i industrijskim zonama, u delovima naselja gde se nalaze razni
ugostiteljski objekti, vea skladita, parkinzi, sportski objekti, plae, mesta za zabavu,
kampovanje, ako na ovim mestima dolazi ee do kriminalnog, prekrajnog, odnosno socijalnopatolokog ponaanja.
Ukoliko proceni da odreeno lice treba legitimisati, policajac e ga zaustaviti i prii mu
zajedno sa psom na 2-3m. Lice mora biti upozoreno da ne pravi nepromiljene pokrete koji ce
2 Vladimir K.: Kriminalistika taktika, Policijska Akademija, 2oo5, str. 252
3

izazvati reakciju psa. Prilikom legitimisanja, kao i tokom drugih potrebnih radnji vodi ne sme
da zaklanja vidno polje psu koji posmatra zaustavljeno lice. U sluaju da policajac bude
napadnut pas e odmah reagovati. Ako lice pone da bei i ne zaustavi se ni posle drugog poziva
da stane i upozorenja da e na njega biti puten pas, vodic e pustiti psa. Vodic policajac e,
takoe, potrati da bi u trenutku hvatanja mogao rei licu da ne prua otpor, a psu narediti da
miruje. Psu se moze obraati samo vodi.
Operativno taktike mere uz upotrebu slubenih pasa
Odluku o korienju posebno obuenih pasa donee onaj radnik organa unutranjih
poslova koji rukovodi operativnom akcijom, odnosno obradom.
Pri odreivanju operativnog zadatka operativni radnik bi trebalo da predoi vodiu psa sledee:
1) ta se u realizaciji radnje oekuje od upotrebe psa;
2) U kakvim mesnim i vremenskim uslovima e se radnja vriti;
3) Koliko ce se povrsina pretrazivati;
4) Podatke o broju lica koja se trae i o tome da li su i kako naoruana;
5) Druge podatke koje stareina ili deurni vodii smatraju relevantnim.
Miris se na tragu zadrava najvie 30 minuta, to je u veini sluajeva previe kratko vreme
za dovoenje psa na lice mesta, tako da pas i ne sledi taj miris. U takvim situacijama pas prati
pravac na kom postoji razlika izmeu mirisa osteenog i neoteenog tla. Na primer, izgaeni
travnati teren imae drukiji miris od onog njegovog dela koji je neizgaen, usled toga to
polomljena trava puta pojaan miris koji pas savreno osea i na osnovu toga vri traganje. U
sluaju pronalaska lica ako je ono ve u bekstvu, pas e laveom ili reanjem ukazati na mesto
gde je pronaao begunca, to e radnicima OUP-a koji uestvuju u realizaciji radnje omoguiti
adekvatno reagovanje. Psi e, po pravilu, biti puteni sa povodnika, ako su uslovi ispunjeni i bez
zatitne korpe, kako bi u sluaju potrebe mogli odmah da onemogue lice koje pokuava da
pobegne ili da napadne na ovlaeno slubeno lice.
Upotreba psa je od posebnog znaaja pri pregledu uma, poljana i drugih slinih povrina, na
kojima se u sklopu potere traga za diverzantsko teroristikim i drugim kriminalnim grupama, ili
njihovim pojedinim pripadnicima.
Meutim, ako se moe oekivati da e se tokom pretraivanja naii na umare, lovce, berae
gljiva ili drugih plodova, pas e, pogotovu, ako nije stalno u vidnom polju vodia, morati da ima
zatitnu korpu.
Ukoliko se pretresa stan i druge prostorije, nezavisno od toga ta se trai, slubeni psi se
mogu koristiti radi spreavanja napada na OSL, onemoguavanje bekstva lica i njegovog lienja
slobode. Na mestu gde e se vriti pretresanje, vodi e obino sa psom obezbeivati prostor
ispred vrata ili isod prozora. Pas se moze upotrebiti ukoliko je potrebno da se najpre savlada
oruani otpor lica koja se nalazi u stanu ili drugoj prostoriji , a potom e se pristupiti pretresanju
u ijem se vrenju, takodje, moe koristiti, npr., za pronalaenje pojedinih droga. Po zavrenoj
obuci pas moe biti osposobljen da bez problema nalazi sve vrste, kako prirodnih tako i
sintetikih droga, ili samo neke od njih. Uspeh u pronalaenju bie uspean ako je sakrivena vea
koliina droge intenzivnijeg mirisa. Pronalaenje droge uz pomo psa mogue je u razliitim
uslovima, u stanu i drugim prostorijama, u prevoznim sredstvima i na otvorenom prostoru.
4

Ako pusti psa da trai drogu, vodi treba prethodno da pregleda da li se na tom prostoru
nalaze materije tetne za psa. Ukoliko je re o zatvorenom prostoru u kome se trae narkotici,
trebalo bi zatvoriti prozore i vrata.
U tom prostoru se ne sme puiti i etati bez potrebe. Psu se skida zatitna kaciga, vodi treba
paljivo da prati njegov rad ne usmeravajui ga na samom poetku, uz obavezu zapaanja i
pamenja onih mesta na kojima se pas due zadrao. Zatim se pristupa temeljnoj pretrazi celog
prostora. Prilikom pretresanja stana treba obavezno pregledati i njegovu bliu okolinu.
Potrebno je da vodi dobro poznaje svog psa, naroito nain njegovog reagovanja kada
otkrije miris droge, odnosno kada gubi interes za pretraivanje. Ako je droga zakopana ili na
drugi nain sakrivena, pas e, osetivi miris na tom mestu poeti da laje ili da grebe. Ukoliko se
pas koristi za pronalaenje droge koja je sakrivena u prevoznim sredstvima, sumnjivo vozilo
treba izdvojiti na mirnije i istije mesto, ugasiti motor i saekati da se motor i izduvna cev
ohlade.
Putnici i prtljag moraju biti izvan vozila dok pretresanje traje. Tokom pretresanja pas se
dri na povodniku i bez korpe. Pretresanje je neto sloenije kod teretnih vozila, pogotovu ako su
natovarena. Kod pretresanja veih prevoznih sredstava kao to su avioni, vozovi i brodovi treba
koristiti vei broj pasa. Ako se trai droga koja je zakopana, taktika upotrebe je ista kao i kod
pregleda terena radi pronalaenja lica ili predmeta.
Pas se moe pustiti da slobodno pretrauje, a moe biti i na povodniku, a u sluaju da je
slobodan, vodi ga stalno mora imati na oku. Predostronost je posebno nuna pri pretraivanju s
ciljem pronalaenja sintetikih droga i njihovih derivata.
Korienje slubenog psa mogue je i u sluaju traganja za eksplozivom, poto se pas
moe lako obuiti za pronalaenje svih eksploziva. Sa naroitom panjom treba pratiti ponaanje
psa, kako bi se njegovo ukazivanje na eksploziv blagovremeno uoilo, odnosno spreilo mogue
izazivanje eksplozije.
Pri obezbeenju drumskih I zeleznickih komunikacija vodii sa psima se mogu
rasporediti du cele trase. Izvan naselja i na drugim mestima na kojima je mogue sakrivanje i
delovanje lica, u blizini mostova i ulaza u tunele, mogu se postavljati zasede.
Prilikom elementarnih i drugih nesrea, kao to su, na primer, zemljotresi, poari,
poplave, klizita zemlje i vee saobraajne nezgode, slubeni psi e se, osim za pronalaenje
nastradalih lica, koristiti i radi ouvanja line i imovinske sigurnosti graana i spreavanja
izvrenja krivinih dela i prekraja na najugroenijim mestima. Pri traenju lica zatrpanih
snenim lavinama ili ispod ruevina posebno obueni psi su izuzetno velike koristi.3 Pruanje
pomoi od strane pojedinih zemalja regionima pogoenim katastrofalnim zemljotresima sastojale
su se i u slanju odreenog broja vodia sa specijalno obuenim psima. U poslednje vreme koristi
se i odorologija, koja ve danas moe u znatnoj meri da zameni slubenog psa.4
3 Vladimir K.: Kriminalistika taktika, Policijska Akademija, 2oo5, str.259.
4 Kriminalisrika odorologija je taktiko tehnika metoda za identifikaciju porekla
mirisa. Ovom metodom se utvruje nastanak mirisa, njegova individualnost,
nepromenljivost i predstavlja dopunsko sredstvo u korienju slubenih pasa.
5

Slubeni dresirani psi

U mnogim segmentima policijskog rada koriste se specijalno dresirani psi, ija
uloga je ponekad od neprocenjive koristi za rad policije. Nesumnjivo je da su ula
psa mnogo razvijenija od ovekovih. Tako na primer, ulo sluha je tri puta osetljivije od
oveijeg. Pas uje i ultrazvuke koje ljudsko uho ne moe da uje. ulo vida takoe, jer pas
zapaa pokrete na veoj udaljenosti a dobro vidi i u mraku, dok je ulo mirisa najdragocenija
vrednost ovakvog psa. U kinologiji je dokazano da je u odnosu na neke materije njuh psa
savreniji i osetljiviji gotovo milion puta od oveijeg.
S obzirom na izvanredne mogunosti svojih ula, pomou specijalnih dresura psi se mogu
osposobiti za sledee namene: tragai, zatitni psi, psi uvari, psi za vezu i sanitetski psi.
Ovom prilikom osvrnuemo se samo na pse tragae. Oni mogu posluiti u traganju
za licima, leevima, ali i nekim predmetima krivinih dela kao to su droge i
eksploziv. S obzirom na specifinost i intenzitet mirisa pojedinih droga, slubeni psi se mogu
najbre dresirati za pronalazak kanabisa i opijuma, dok je za pronalazak heroina, morfina
i kokaina potrebna dugotrajnija dresura. Postoji mogunost da se odreeni psi dresurom
osposobe za otkrivanje i pronalazak nekih halucinogenih droga i amfetamina.
Oni se mogu uspeno koristiti za otkrivanje droge prilikom pretresa kue, lica, putnikih
automobila, voza, aviona, broda, raznih skladita i magacina, javnih objekata, graninih
prelaza i otvorenog prostora. Hai, na koji su najosetljiviji, mogu otkriti ako je svee
zakopan i na dubini od 30 centimetara u zemlji.
Osnovni preduslov za uspeno pronalaenje sakrivene droge je da pas bude
doveden u odreeni ui lokalitet gde se pretpostavlja da je droga sakrivena. Dakle,
ne moe se pas dovesti u neku ulicu pa da prolaskom pored kua otkrije sakrivenu
drogu, ve ga treba dovesti u odreeni objekat koji e se kompletno pretraiti.
Naravno, to pretraivanje mora biti pod budnom panjom vodia i njegovim
uputama, kako bi se sumnjivi objekat ili mesto zaista detaljno pretraili. Iz ovog
moemo zakljuiti da je neophodna saradnja policajca specijaliste za otkrivanje i
istraivanje droga i vodia dresiranog psa, kako bi se to efikasnije iskoristilo ulo
mirisa psa u svakom konkretnom sluaju

Upotreba slubenog psa

Slubeni pas smije se upotrebiti kao sredstvo prisile u sluajevima kada:
a) su ispunjeni uslovi za upotrebu telesne snage ili palice,
b) su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oruja,
v) se uspostavlja narueni javni red i mir.
Ustaljena praksa modernih policija govori da u sluajevima kada
ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oruja slubeni pas smije se
koristiti i bez zatitne koare (brnjice), a u ostalim sluajevima samo sa
zatitnom koarom (brnjicom). Slubeni (posebno izvebani) pas se kao

su

sredstvo prisile moe koristiti samo pod nadzorom struno osposobljenog

policijskog slubenika (vodia pasa), na nain kojim se nee izazvati
uznemirenost graana. Policijski slubenik je duan prije upotrebe
upozoriti osobu da e prema njoj upotrebiti slubenog psa kao sredstvo
prisile ukoliko ne postupi po izdanoj naredbi. Upozorenje se nee dati
kada bi to s obzirom na okolnosti konkretnog sluaja onemoguilo izvrenje slubenog zadatka.
Postavlja se pitanje ta pomou tragova mirisa moe otkriti slubeni pas:
a) Moe da pronae lice od kojeg potie trag mirisa na mestu kriminalnog dogaaja;
b) Moe da ukae na pravac u kome se udaljilo lice koje je ostavilo trag na mestu izvrenja
krivinog dela i koje se dovodi u vezu sa izvrenjem krivinog dela (osumnjienog);
c) Moe da pronae predmete koji su u vezi sa izvrenjem krivinog dela i da ukae na lice
koje je bilo u kontaktu sa predmetom, ukoliko je predmet prihvatio miris oveka;
d) Pronae odreene tragove koji potiu od uinioca ili su u vezi sa krivinim delom (krv,
mokraa, izmet, tragovi stopala, odee i obue, vozila..);
e) Pronae leeve.

Zakljuak
Koliko su posebni policijski psi govore i same injenice. U Puli je policija intervenisala kod
pokuaja samoubistva. Pas je pretragom pronaao runu bombu M75 zakopanu u zemlju na pola
metra dubine. Psi koji se kupuju za obuku stari su izmeu jedne i dve godine. Testiraju se jednom
godinje, a pas mora biti stalno u formi i kondiciji. Radni vek im je est do sedam godina, a
nakon toga odlaze u zasluenu penziju. Najee ih odomljavaju njihovi vodii, a kao penziju
svaki mesec dobijaju vreu od 15 kilograma hrane.

Literatura
Dr Radojica Maksimovic.: Kriminalistika-tehnika, Policijska akademija, Beograd, 2000.
Doc.dr.sc. Nedzad Korajli - Policijsko pravo, Sarajevo, 2006.
Prof. dr Vladimir Krivokapi- Kriminalistika-taktika, Beograd, 2008.

Fakultet

Kriminalistika taktika
Seminarski rad
Dresura policijskih policijskih pasa

Profesor:

Student:

10