GNEV

Scena 1

Tadija ulazi na scenu. Vidno je agresivan. Viče i pokazuje svoje mišiće.

Tadija: Tadić! Najjači sam! Na licu imam jedan ožiljak, na srcu sto! Sahraniću svakog ko mi
stane na put! Je l’ ste čuli?! Drage komšije, izvinite što ometam vaš popodnevni odmor. Već
tri dana ne pijem bensendine i mnogo sam lud zbog toga. I još nešto, Spahija je juče izašao sa
mardelja, ako ga neko sretne, neka mu poruči da ga Tadija čeka u teretani.
(Tadija odlazi sa strane, uzima teg i vežba. Na scenu ulazi momak, pomalo stidljiv, boji se
Tadije)
Tadija: O, dođi Hare Krišna!
Momak: Nisam ja Hare Krišna.
Tadija: Nego šta si? Pa, svi vi iz Gandijeve ulice ste Indijanci. Ko je bio Gandi, a? Indijanac.
(počinje da peva Koviljki) Hare hare, Krišna Krišna, Gandi Gandi
Momak: A vi iz Jurija Gagarina ste šmekeri, šta?
Tadija: (ne prestaje da vežba, priča isprekidano jer je zadihan) Gagarin, sine, prvi čovek u
kosmosu. Rus. Pravoslavac. Pljunuo je s kosmosa i na Gandija, i na sve te indijanske sekte.
Momak: Gagarin nije bio pravoslavac.
Tadija: (prestaje da vežba, ljutito se okreće ka momku) Nego šta je bio? Hare Krišna, a?
Momak: Komunista.
Tadija: (nastavlja da vežba dok priča) Seljaku jedan. Baš si glup. I moj ćale je bio
komunista, pa je sad pravoslavac.
Momak: I Gandi nije bio Indijanac, Indijanci žive u Americi. U Indiji žive Indijci.
Tadija: (opet prestaje da vežba, okreće se iznervirano) ’Ajde dođi na macolu!
Momak: (uplašeno) Mojne, Tadija.
Tadija: Dođi ovamo bre! (lupa mu macolu, pokazuje svoje mišiće i viče) Najjači sam!
(umiruje glas, prilazu momku i stavlja mu ruku na rame) Najjači sam, a kad sam bio klinac
znaš kako su me zvali? Biberče. Bio sam sitan, žgoljav. Spahija me pošalje po pljuge, ja,
normalno, neću da idem da mu kupim. I razbio mi je nos. Posle je zaglavio mardelj.
(nastavlja opet agresivno) Pet godina ja sanjam ovaj dan bre! Najjači sam u kraju! Ma,
najjači sam na svetu!
Momak: I sve to od tegova?
Tadija: Sine, ne postaje se jači od tegova.
Momak: Nego?
Tadija: Hemija, sine moj, hemija. (Koviljki) E,a ti bi mogla da odeš da mi kupiš ono moje.
Danas mi je mlečni dan.
Koviljka: Hoću, Tadija.
Tadija: Znači plazma, znači banane, znači čokoladno. Nađi obavezno. (nastavlja da vežba,
momak još uvek stoji pored njega i gleda ga) Ti si još tu?
Koviljka: (zbunjeno) Ne... Ovaj, da.
Tadija: Pa, šta čekaš? Pare?
Koviljka: (još više zbunjen) Ne... Da.
Tadija: (viče) Pa, sine moj, sa parama mogu i sam da kupim. Snađi se, na ulici je džungla.
Momak: Au, brate. (okreće se i kreće da izađe)
Tadija: (prestaje da vežba i okreće se ka momku) Molim?! Šta si ti to rekao?!
Momak: (vraća se, Tadija mu se približava a on ide unazad, pomalo muca) Ništa nisam
rekao.
Tadija: Je l’ si ti to meni rekao „brate“ ili mi se učinilo?
Momak: Učinilo ti se.
Tadija: Onda dobro, jer mi nismo braća! Tebi brat može da bude Spahija. On je iz
Gandijeve, Indijanac. Tadija Tadić je sin Srbije i vi ste njegovi dušmani! Zato će danas
Tadija da osveti i Kosovo, i Obilića, i cara Lazara, i najveću caricu Milicu! (viče agresivno)
Tadić, najjači sam! A onog Spahiju kad budem dohvatio... Je l’ ti znaš kako je teško bre?
(okreće se ka publici kao da se njima obraća) Nema tu šta, braćo. Nedelje prolaze, težine se
povećavaju, mišići sve veći i veći. Onda drkneš amino kiseline i dalje povećavaš težinu. Kad
primetiš da bi iznabadao ćaleta samo zato što ti nije poželeo dobro jutro – odmoriš malo od
steroida. Pojačavaš klopu, kajgana od deset jaja, litre mleka, ceo fazon. Onda idu amfitamini.
Noćima ne spavaš, a mnogo si jak. Ideš tri puta dnevno u teretanu, onda guraš kontejnere do
Save i nazad. I onda znaš da si spreman. (ustaje, povisuje ton i podiu ruke i pokazuje mišiće)
Pet godina sam proveo u teretani! Levom rukom ubijam! Desne se i sam plašim! Ubiću
Spahiju! Polomiću mu nos! (Sve više besni i viče, uzima šipku koja stoji u blizini i mlati njom
po vazduhu kao da pokazuje kako bi nekoga tukao) Da krvari bre! Da mu nos bude kriv! Da
vidi kako je kad ti se smeje ceo kraj! Kad plačeš u pubertetu! Kad ne možeš da imaš ribu!
Kad ne možeš da spavaš! (bes kulminira) Polomiću ga bre! Ubiću Spahiju bre!
Spahija: (Ulazi na scenu kao na svoju teritoriju,naslanja se na vrata dalje od Tadije) Pa
zdravo Biberče...Uh,ala si porastao...Sad si Biber e... Jesi to od one vaše tovne hrane za piliće
postao toliki? One što je jedete,pijete,šmrčete,pa kokodačete po kraju... Pazi samo da ne
postaneš pile...petao...petlić...Da ti ne postane još nešto kao kod pileta znaš...Da te ne
prozovu opet Biberče... E,a kako ti je nosić? Jel još boli? (Grokne i načini korak prema
Spahiji) Jel hrčeš još? (Grok i korak) Jeli,jesi bar našao ribu neku ili ti se još smeju zbog
kljuna? (Grok i korak) Paa daa,kad smo kod ribe i kako-petao-koku,kako ti je šveca?

Tadija: Ja sam Tadić! Najjači sam! (iz besa udara sebe po glavi šipkom i pada onesvešćen)

Kraj scene!