Sini{a Kova~evi}

JANEZ
8 Sini{a Kova~evi}

.
Janez 9

Sini{a KOVA^EVI]

JANEZ

LICA

JANEZ KRAWC, zastavnik pred penzijom, pedestih godina. Slovenac.

RISTANA KRAWC, Janezova `ena, par godina mla|a, devoja~ko
Josifoski.
TATJANA NIKODIJEVI], wihova }erka, tridesetih godina. Trudna.
GORAZD KRAWC, Janezov i Ristanin sin, dvadesetak godina.
JOVANA I MAGDA KRAWC, jednojaj~ane bliznakiwe, tako|e }erke,
dessetak godina.
RODOQUB, kafanski patriota i rodoqub.
KONOBAR
POTPUKOVNIK

De{ava se u Beogradu, u izbegli~kom hotelu “Galeb”, uglavnom. Zima

je i u sobi i na ulicama i na du{i. Mo`da ovo pomogne ta~nijem gluma-
~kom i rediteqskom ~itawu ove drame. Pada i ki{a. Nikada nisam
napisao dramu u kojoj je meteorologija bila toliko va`na. I jadan crni,
bakelitni telefon. Toliko va`an, da se ~ak mo`e smatrati dramatis
personom.
10 Sini{a Kova~evi}

1.

U hotelskoj sobi, nabijenoj stvarima, kartonskim kutijama, krevetima,

postavqen sto za ru~ak. Za {est osoba. Kroz prozor se vidi vertikalna
neonska tabla, na kojoj pi{e HOTEL GALEB. Dan je, zato se i ru~a. No}u
}e ova neonska reklama trepereti histeri~no, bez imalo namere da se
smiri i zasija ravnomerno. Prostor ure|en kao {to se ure|uju svi
ambiciozni prostori za `ivot. Deo u kome se kuva, jede, boravi, spava...
Samo je ovde, sve na dvadeset ~etiri kvadrata. Muk. Mada se petoro
qudi sprema da ru~a. @ena pedesetih godina, Ristana, po ko zna koji put
zategne stolwak. Dune sa wega neko nepostoje}e truwe. Onda pri|e
{poretu, {erpu sa ru~kom skine sa ringle, pipne je prstom. Kao da je
zadovoqna temperaturom. Napokon, pri|e vratima, oslu{ne. Sedne na
stolicu blizu vrata, koncentrisana na hodnik i na korake koje o~ekuje.
@ena tridesetih godina, poodmakle trudno}e, Tatjana se zove, pri|e
dvadesetogodi{waku, koji sedi za stolom, namigne mu pokroviteqski,
pomiluje po kosi.
TATJANA: Ne brini...
Momak, Gorazd se zove, izvadi cigarete iz yepa, pogleda u Ristanu...
RISTANA: Nemoj, sine, sad }e... Samo {to nije...
Gorazd vrati cigarete u yep. Dve devoj~ice, desetak godina, potpuno
identi~ne, jednako obu~ene, beloglave i belotne, igraju se u uglu. O~ito
se radi o jednojaj~anim bliznakiwama. Jedna se nasmeje glasno, druga
odmah za wom.
RISTANA: [{{{.
Bliznakiwe u}ute kao na rez.
Tajac. Ristana ustane, pipne {erpu, vrati je na ringlu, zatim se vrati
na mesto “oslu{kiva~a”. Ti{ina. Pa opet ti{ina. Pa opet. Gorazd
ipak zapali cigaretu, ustane, do|e do prozora, ot{krine ga, duva dim
napoqe.
TATJANA: A da namontiramo jedno crevo, a? Od usisiva~a. Pa kroz
crevo, ko u onom vicu...
Gorazd se nasmeje, zajedno sa Tawom.
RISTANA: [{{{{.
Tajac. Bliznakiwe okupirane igrom, smeju se nemo. Bez tona.
RISTANA: Evo oca!
Janez 11

Gorazd baci cigaretu kroz prozor, dune dva-tri puta. Ristana ustane
`urno, popravi stolwak po ko zna koji put, Tatjana, Gorazd i devoj~ice
sednu za sto. ]ute. Ristana pri|e vratima... Vrata se otvore, napokon.
U|e ~ovek pedesetih godina, stamen i jak, crven u licu, kaqav kao sviwa...
Uniforma zastavnika na wemu, terenske ~izme ne vide se od blata. Janez
se zove. Janez Krawc. (Zato se i ova drama zove Janez, logi~no, a da se on
zove Steva, logi~no, zvala bi se Steva, dok bi da se on zove... ha, ha, ha).
JANEZ: Dobar dan.
RISTANA: Dobar dan.
Dobar dan, o~e, odgovori kvartet za stolom.
RISTANA: Jesi umoran?
JANEZ: ^etrdeset kilometara.
Ristana mu poma`e da se skine. Janez kaqave stvari tovari na Ristanu,
sve dok ne ostane u ko{uqi i dugim vojni~kim ga}ama. Ristana mu doda
spremqenu trenerku. Janez je obu~e. Izbledela, stara, dobra teget
pamuklija, sa gorwim delo koji se obla~i preko glave i sa kratkim,
sasvim logi~no, pokvarenim rajsfer{lusom. Janez se nagne nad kiblu u
uglu, Ristana mu poliva da se umije i opere ruke. Dok se skida i, kasnije,
umiva Janez govori.
JANEZ: Ostavio sam ih trista, kakvi trista, osamsto metara. Oni
misle da }e... Kad je Janez Krawc forsirano mar{irao oni
se nisu ni... Muzikanti a ne oficiri... @uqa ~izma... I
Janeza `uqa, pa {ta. Jo{ oni treba da... Malo, malo pa u
kamion, glete molim vas... Ravnomeran korak, ravnomerno
disawe, udobna obu}a i ode}a, onda mo`e{ do Kine... Do
Sofije, ako treba...
To mno{tvo nedovr{enih re~enica odaju blago, ili utrenirano pi-
janstvo. A kako Janez Krawc ve} ima i onu karakteristi~nu rumen i
finu, pau~inastu mre`u plavih kapilar~i}a, pre }e biti da je u pitawu
utreniranost. Kao i kod ve}ine zastavnika.
Ristana iznese kaqavu ode}u i ~izme na balkon. Janez sedne u ~elo stola.
Ristana se vrati, uzme {erpu sa {poreta, stavi na sto.
JANEZ: Daj jednu, da se zagrejem... Pola ~a{ice.
Tajac.
RISTANA: ([apatom)
Nema.
12 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Kako, pa... Prekju~e... Ne, u sredu...

RISTANA: Nisi mi ostavio novac... Mislim, ja sam zaboravila da te
podsetim, ja sam kriva... Moja je gre{ka, trebala sam
svakako, da te podsetim da mi da{...
Ti{ina.

JANEZ: (Tatjani)
Kako si ti, danas?
TATJANA: Dobro.
JANEZ: Jel se javqao Kosta?
TATJANA: Pismo stiglo danas.
JANEZ: Kako je on?
TATJANA: Sad je na Majevici. Turci spremaju ofanzivu...
JANEZ: (Pogleda }erku, podignutih obrva)
Ne}e biti da Turci spremaju ofanzivu.
TATJANA: Balije spremaju ofanzivu.
RISTANA: Tawa!
JANEZ: Pretpostavqam da govori{ o muslimanima, gospo|o Ni-
kodijevi}.
TATJANA: Jeste o~e, govorim o muslimanima, svakako sa velikim M,
na{im zavedenim kom{ijama i bra}i koji su mi ubili
devera, svekra i svekrvu, koji eto malo ho}e da mi ubiju i
mu`a.
RISTANA: Tawa!
JANEZ: A tvoj mu` je filatelista i na Majevici lovi leptirove.
GORAZD: Filatelisti skupqaju marke, a sakupqa~i leptira su...
Janez ga pogleda, Gorazd za}uti.

JANEZ: A leptirove skupqaju? Molim?!

GORAZD: Ni{ta o~e.
JANEZ: On je na Majevici sa mre`om za leptirove, je li? On je
leptirista, {ta je on?
TATJANA: On je kapetan srpske vojske.
Janez 13

JANEZ: Bogati, kad pre, kapetan. Pa ja }u wemu morati salutirati

i stajati mirno.
TATJANA: Ne}ete o~e. Ne}ete morati stajati mirno. Kosta je kapetan
vojske Republike Srpske. Niste po peesu du`ni da po-
zdravqate oficire stranih dr`ava.
Ristana sipa mu`u.
JANEZ: ^uje{ ti ovo, Ristana. Kad mi zet do|e u Beograd, ja }u
morati da lepo salutiram gospodinu kapetanu.
TATJANA: Ne}ete morati, rekla sam. A kad vam zet do|e u Beograd,
bi}e najmawe major.
RISTANA: Nos u tawir, mustro. Tako se sa ocem ne razgovara. Jasno?
JANEZ: Otpi{i ti kapetanu da ne `uri za majorskim poletu{kama.
Tako se glava ne ~uva. A on ima dobar razlog da sa~uva svoju
bosansku glavurdu.
TATJANA: Srpsku glavurdu.
RISTANA: Tawa!
JANEZ: Ja mu taj razlog niti mogu hraniti, niti {kolovati. Jedva
da }u mo}i da mu budem deda.
Za}uta. Ristana je u me|uvremenu usula svima i sela pored mu`a. Jedu.
Tromo i nevoqno, kao da su zalogaji posuti staklom. ]ute.
GORAZD: O~e, ovaj, ja danas idem... Ve~eras u deset.
JANEZ: Pazi na sebe tamo. I kwigu u {ake. Ispiti da se daju na
vreme.
GORAZD: Dobro.
Ponovo pauza duga ~etrnaest kilometara.
GORAZD: Ovaj... O~e, meni je potreban novac.
JANEZ: Razumqivo. Po{to je karta do Pri{tine?
GORAZD: ^etrnaest dinara.
Janez iz yepa na ko{uqi izvadi nov~anik.
JANEZ: Evo ti dvadeset.
Ponovo }utawe. Stavi pred Gorazda dve nov~anice od po deset dinara.
Gorazd ih ne uzima. Pauza. Napokon Ristana progovori.
14 Sini{a Kova~evi}

RISTANA: Malo mu je to.

JANEZ: Kako malo. ^etrnaest dinara karta. Tamo mu je besplatan
dom, menza, sve. Sve mu je besplatno. A ostaje mu {est
dinara.
GORAZD: Ja, o~e, tamo treba da kupim kwige.
JANEZ: Bi b l i o te k u i m a { i n a f a k l u l t e t u a p o s t o j i i
univerzitetska. Ogromna je, video sam.
]utawe ponovo.
RISTANA: Pa ne mo`e u ovim patikama da prezimi. Razbole}e nam se
dete.
JANEZ: A ima li tamo studentska zadruga? Ima. E, pa, moli}u fino,
neka gospodi~i} malo zavrne rukav~i}e. Ne}e mu krunica
sa glavice, ~edu maj~icinom.
GORAZD: O~e, vi mene vre|ate.
JANEZ: Ja vre|am? A kako to moli}u lepo? Ja dajem novac i jo{ ja
vre|am, to }e mladi gospodin morati da objasni, kako ja to
vre|am.
GORAZD: O~e, vi mene vre|ate i poni`avate. Ja svaki dinar od vas
moram da otprosim... Ja tamo ne}u studirati i gladovati,
tamo za studente posla nema, tamo studenti `ive u getu,
tamo je...
Janez ga prekine.
JANEZ: Tamo je studirawe besplatno.
RISTANA: Daj mu bar jo{ dvadeset dinara.
JANEZ: A u provode se i}i ne mora. Mogu pri{tinske kafane i bez
Gorazda Krawca, moli}u najlep{e.
RISTANA: Bar jo{ deset, da mo`e da telefonira... Da pojede pone{to.
Pqeskavicu na ulici... Janko, propa{}e nam dete.
Janez izvadi jo{ pet dinara iz nov~anika. Stavi ih na gomilu pred sina.
JANEZ: Evo ti jo{ pet.
GORAZD: Ja, o~e, moram da se upi{em, da prijavqujem ispite, mora se
kupiti prijava, taksa, markica za gradski prevoz... Ja moram
da vas zamolim za jo{ bar dvadeset dinara.
Janez 15

TATJANA: Kako mo`ete tako da ga poni`avate... To je... To je mrcva-

rewe i poni`avawe... Pa on je ~ovek.

Janez plane, ustane, baci par~e hleba na sto. Krv mu jurne u glavu.

JANEZ: Ja poni`avam, ja! Ja mrcvarim. Danas sam pedeset kilo-

metara `ip~io sa de~acima od dvadeset godina, hleb mi je sa
devedeset kora, svaka mi je mrva krvava i ja poni`avam. Ja.
(Izvadi nov~anik, povadi sav novac iz wega i prospe ga po
stolu)
Pet usta ranim, ne mo`e vas ~ovek najesti, vola bi pojeli,
dugu popili, i to `gebe kad rodi{, ja }u ga raniti, uzmite
sve, pro`derite, raspadnite se, opqa~kajte, oderite me pa
prodajte opanke... Ja poni`avam i mrcvarim, ja. Mom~ina bi
da studira, da pqa~ka bi on i svi vi zajedno. [est vas je
uzjahalo na jednoga magarca i nije vam dosta {to gaja{ete,
nego mu jo{ i krv na slamku pijuckate, bagro gotovanska.

Ristana zapla~e, Gorazd ustane.

GORAZD: Ja da studiram ne moram, uzmite va{ odvratni novac, ne

treba mi ni mrva va{eg hleba vi{e... Uzmite.

Stavi novac pred oca.

JANEZ: Ku{! Ku{ barabo. Kako se usu|uje{, ja sam u tvojim

godinama zara|ivao, vodom sam komandovao, stajao sam pred
trideset qudi, trideset...
(Ristani)
Ti, ti si kriva, jedini ti je posao bio da vaspitava{ decu i
ni to nisi znala da uradi{, ni to.
GORAZD: Majku ostavite na miru, ~ujete li, majku da ostavite na
miru.
RISTANA: [to sam ja kriva, {to?
(Pla~e)
Uvek sam ja kriva za sve. Uvek. Ja sam kriva i {to se dr`ava
raspala i {to si se ti sa vojskom vratio iz Slovenije i {to
smo u ovom usranom hotelu i {to ki{a pada danas i {to sam
`iva. Za{to smo se vra}ali iz Slovenije, za{to? Re~ ti
nisam rekla, re~ jednu, ti si to odlu~io i niko drugi...
Za{to?
16 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Zato {to je Janez Krawc mla|i stare{ina JNA, {to se

zakletva ne potpisuje svake srede, nego jednom u `ivotu,
{to sam se zakleo na vernost Titu i Jugoslaviji, {to se
uniforma ne presvla~i kao ga}e subotom, svake subote, {to
sam ~ovek a ne kvasac, zato sam se povukao posran i popi{an
sa vojskom, sa svojom vojskom, zato...
I bliznakiwe po~nu plakati. Janez u}uti zadihan. Ode do prozora. ]ute
svi. Ti{ina te{ka ~etrdeset sedam tona. Tawa kupi novac rasut po
stolu. Ristana pri|e bliznakiwama, zagrli ih.
RISTANA: Nemojte, kapi moje... Nemojte. Sve }e biti dobro, tata je
umoran... I {ali se. Ne misli on tako. Samo je jako umoran.
Nemojte, biseri moji ohridski. [alio se tata.
TATJANA: Bar nam kom{ijama nije dosadno.
RISTANA: A i ja sve wihove muke znam. Samo pla~ i viku i slu{am. U
ovom se nesre}nom hotelu smeju samo deca i recepcionari.
A i oni retko.
TATJANA: A {to on, lepo, ne studira ovde u Beogradu, pa lepo...
Janez je prekine.
JANEZ: Zato {to je tamo sve besplatno, {to ja ne znam ho}e li me
odavde baciti u Suboticu ili Novi Pazar, pa {ta onda,
{to prvu godinu prava iz Bawa Luke potpuno priznaju i u
Pri{tini...
TATJANA: Priznaju i ovde...
JANEZ: Da nas u ovom kupeu bude jedno mawe, `enska glavo, sutra
}e{ se poroditi, kozo `enska...
Bliznakiwe pri|u majci, {apnu joj ne{to na uvo.
RISTANA: Molim?
MAGDA: (Bliznakiwa)
Pi{ki nam se.
RISTANA: Pa idite.
Devoj~ice iza|u iz sobe.
Janez pri|e stolu sa rasutim novcem. Pokupi i ono {to Tatjana nije do
kraja slo`ila, dvoumi se par trenutaka, onda izdvoji trideset dinara,
gurne ih na kraj stola, prema Gorazdu. Nov~anik vrati u yep. Onda mu
ruka sama po|e, ponovo uzme petodinarku, stavi na Gorazdovu gomilu,
sebi uzme deseticu. Ponovo je pred de~akom dvadeset pet dinara. Momak
te{ko podnese ovo novo poni`ewe, ali se uzdr`i.
Janez 17

TATJANA: Kako mo`ete tako, pa dajte mu, imate i marke one, kako
mo`ete tako da mu gazite po ponosu...
JANEZ: To je za crne dane. Za najcrwe.
TATJANA: Pa sad su.
JANEZ: Jo{ su no}i ostale. No}i su crwe od dana, devojko, crwe.
(Poka`e prstom na vrh svog nosa)
Tu ti se vidik zavr{ava, tu.
Zazvoni telefon. Ristana uzme slu{alicu.
RISTANA: Alo... Ne nije, pogre{ili ste... Nemamo mi Gorana Niko-
li}a. Ni{ta, ni{ta.
Spusti slu{alicu. U|u bliznakiwe.
JOVANA: (Bliznakiwa)
Zauzeto je, kupa se neko.
RISTANA: Jel mo`ete da sa~ekate?
MAGDA: Ve} je red.
JOVANA: Mama, ja ne mogu da ~ekam.
Ristana odvede devoj~ice do kible, devoj~ice se snebivaju.
RISTANA: Ajde, ne}e oni gledati.
Telefon zazvoni ponovo, Gorazd zgrabi slu{alicu. Ristana posluje oko
bliznakiwa i kible. Janez okrene glavu i do|e do prozora. Devoj~ice,
jedna po jedna obavqaju nu`du, Janez okrenut le|ima, zvera kroz prozor.
GORAZD: Ja sam... Da... Da... Ne. Ve~eras putujem, da. Ne, nemoj me
vi{e zvati...
JANEZ: Mora da je {mizla neka...
Gorazd spusti slu{alicu.
JOVANA: Mama, ja }u i da kakim.
]ute svi. Janez kao da se smiruje polako.
JANEZ: (Gorazdu)
Uzmi moje cipele...
GORAZD: O~e, te cipele su mi tri broja mawe...
JANEZ: Malo skupi{ prste...
18 Sini{a Kova~evi}

GORAZD: Gospode...
Magda ne{to {apne majci, Ristana pogleda u Janeza, dvoumi se par
trenutaka, onda ipak prevali preko jezika.
RISTANA: A tu... ovaj, melodiku, kako se zove, jesi uzeo?
Janez uzme svoju oficirsku torbicu i izvadi iz we obi~nu drvenu frulu.
Pru`i je Ristani ne gledaju}i je.
JANEZ: Evo...
MAGDA: (Upla{ena)
Nastavnik je rekao mora melodika ili sintisajzer, je-
dinice daje...
JANEZ: (Sla`e neve{to)
Trgovac ka`e da je ovo boqe... A i skupqe je... te melodike
nemaju... Sad sva deca ovo kupuju, trgovac ka`e...
Ti{ina. Bliznakiwe ne{to {apu}u majci. Ristana ih obla~i. Devoj~ice
po~nu {mrcati... Pla~u tiho, ali neopozivo.
RISTANA: Kupi}emo melodiku ~im stigne... Jo{ sutra sa ovim, pa }emo
za slede}i ~as...
GORAZD: Ja, jednostavno, moram da vas zamolim za bar jo{ deset
dinara... Ja... ja znam da se ja stra{no poni`avam i da ovo i
vama nije prijatno, ali ja jednostavno, zaboga...
Muk.
JANEZ: Posla}u po{tom, odmah, prvom prilikom... ^im se bude
moglo. Po{tom }emo poslati, done}e u dom...
Ristana podigne prete{ku kiblu i ponese napoqe, Tatjana pri|e da joj
pomogne.
GORAZD: Ja }u.
Uzme od majke kiblu, okrene glavu sa ga|ewerm, krene mu sa stomaka, ali
se savlada. Iznese kiblu napoqe.
RISTANA: Kako mo`e toliko da bude na ujaka. I on je bio gadqiv na
ro|enu decu. Snaja ih presvla~i, kao bebe, on iza|e da
bquje.
TATJANA: Dajte mu tih deset dinara...
Janez }uti.
TATJANA: Pozajmite ih meni, ja }u vam ih vratiti... ^im mi Kosta
po{aqe... Molim vas... Mama recite mu vi.
Janez 19

Ristana sagne glavu.

TATJANA: Ja }u se zaposliti ~im se porodim... Frizerski salon

Ifigenija. ve} sam se dogovorila... Trista dinara plus
bak{i{... Vrati}u, tako mi Kostinog `ivota...
JANEZ: Bogami, ne}e{ u tu Ifigeniju, dok je Janez `iv. Novo-
ro|en~e se ne ostavqa samo...
TATJANA: Majka }e ga pripaziti.
JANEZ: Ni sa babom. Da tako treba babe bi ih i ra|ale.
RISTANA: Daj mu, Hrista radi...
Janez izvadi iz nov~anika deset dinara, pru`i ih Ristani.
JANEZ: Dr`i... Daj mu ti... Ali ja o tome pojma nemam, jasno... Pojma
nemam. E, koze `enske... Daqe od nosa ne vidite... Daj mu, pa
daj mu, kao da ja ne dam iz obesti... Koga su zmije ujedale... I
da mu ka`e{ da tamopazi na sebe, da... Da se ~uva i da...
]utawe je zlato, da ne laprda... I da se pazi... I da... Da zna
da ja...
(Za}uti)
TATJANA: Pa za{to mu vi sve to ne ka`ete? Recite mu, molim vas.
JANEZ: Ne}u biti tu kad on krene... Idem, neke obaveze imam...
Va`ne.
TATJANA: Wemu bi to mnogo zna~ilo.
JANEZ: Moram kod Yavida... Izgleda da }e nas penzionisati... Sve.
Nas koji nismo... Vojska se buni, ne}e da im komanduju
Hrvati i Muslimani... I Slovenci... Ja ne znam kako }emo
mi ako me penzioni{u...
RISTANA: Kuku...
JANEZ: A i bojim se zaplaka}u.
Tajac. Ki{a tu~e u okna. Zatreperi neonska svetiqka. Plavi neon kao
da u sobu Kraw~evih unese dodatnu koli~inu leda. Janez iza|e `urno, kao
da `eli da preduhitri suzu.
20 Sini{a Kova~evi}

2.

Kom{ijska birtija na }o{ku. Drina, Kordun, Kolubara, Brioni, Resava...

Svejedno. Nekoliko nabarenih kom{ija, karo stolwaci, Konobar, Janez,
nekoliko stolova, de`urni patriota...
Janez za stolom sa jo{ dvojicom qudi. Jedan od wih je de`urni Rodoqub.
Neka se tako i zove. Pizajzle i vinske mu{ice lete oko lustera. I oko
usta. Rodoqub rukom pozove konobara, ovaj pri|e.
RODOQUB: Dva piva i... [ta }e{ ti Janez?
JANEZ: Viwak.
RODOQUB: Dupli. Daj mu dupli.
KONOBAR: Ko pla}a to?
RODOQUB: Ni{ta ti ne brini, qudi smo, nismo Slovenci.
Konobar donese pi}e.
RODOQUB: @iveli.
KONOBAR: Ko pla}a ovo?
RODOQUB: Ajde Janez, sad je tvoj red... [esta tura.
JANEZ: Pa ja nemam...
RODOQUB: Pa {to onda pije{ {esti viwak, koji kurac... Kad se nema
da se plati tura, onda se pi}e i ne prima za astalom... Ima i
u kafani reda i zakona...
JANEZ: Pa ja nisam tra`io, ti stalno nudi{...
RODOQUB: A ti, ko veli{, da me ne odbije{, da me ne uvredi{, a?
Imam, bre, novaca ko Yaji}... Imam, bre, da pojim i ranim
tri Slovenca... I {to vi{e tro{im vi{e imam, jebe{ mi
mater moju Javorku... Ne mo`ete vi nikad da pojete onolko
poga~a, koliko mi Srbi mo` da umesimo... Pij, bre, uvek smo
vas i pojili i ranili... Donesi mu jo{ jedan viwak... Pet mu
donesi, postroj mu ih tu da mo`e zastavnik da komanduje...
JANEZ: Ne treba.
RODOQUB: Donesi, kad Ro}ko ka`e da se donese, ima da se donese... A on
nek prospe... A kur moj }e ih prosuti...
Konobar donese viwake i stavi pred Janeza. Postroji ih u vrstu.
Janez 21

JANEZ: Niste trebali...

RODOQUB: Vi se sa zve~arkom u yepu ra|ate, Javorke mi moje... @iveli.
Kucne se sa Janezom.
RODOQUB: Ni{ta, sad bar znamo na ~emu smo, rani{ ku~e da te ujede,
samo {to glupi Srbin ni sad ne}e da se opasuqi... Kad se
neki du~e pojavi, pa kad ka`e, vamo Istru i Goricu, vr}i,
bi}e, {alili smo se bra}o Srbi. Pa }e glupi Srbin, ko kad
je bilo ono s Trstom, da nama`e opanke pa u Sloveniju. O}e
kur moj, ne dam, bre, Ro}ko, ne da, majke vam ga jodlerovske i
kowu{arske... Tako ste i osamnajeste, kad su vam `abari
bili dva kilometra od Qubqane, okretali zastavu
naopa~ke i vikali, bra}o Srbi i ovo je Srbija, pa vam je
pukovnik [vabi}, bez noge, {to se vra}o iz zarobqeni{tva
iz Austrije, spaso grad i jo{ trista Srba. Gospodo
Italijani, u Qubqani je srpska vojska, kur moj }e `abari
na Srbe. Jel tako bilo?
Janez }uti.
RODOQUB: Jel tako bilo, jel jeste okretali zastavu naopa~ke, jel
niste. Da su glupi Srbi izginuli za Trst, danas bi Trst bio
va{, al bi falilo ~etres iqada mojih, majke vam ga
ciketanske. Jel tako bilo, jel nije, ka`i sad, budi ~ovek
jedared, jel tako bilo?
JANEZ: Jeste.
RODOQUB: Pa jel vas Nedi} hranio ovde, dlaka sa glave nije smela da
vam fali, a pola Srbije u ropstvu, pola na grobqu, pedeset
iqada vas je do{lo ovde i to kada, kad su i Srbi gladovali,
brezova se kora jela, fala bogu rodila kopriva, al za
Slovence je moralo da bude, jel tako bilo, jel nije... Vozovi
bratstva i jedinstva, steram kurac u ma{inovo|u i sve
skretni~are, od Kraqeva do Maribora. Pedeset iqada
Janeza {iri guzove po Srbijici mojoj, a Nemci ubijaju sto
za jednog, ne dam bre, Ro}ko ne da, majke vam se
isponabijam... Decu ste nam ubijali u potiqak, lebac i
pasuq nosi na karaulu, lice na asfalt, pa u potiqak, da se
snimi televizija, ne dam, bre, ne dam. Koliko ste nam
goloruke dece pobili, metka nisu imali bojevog nijednog,
na deci se kur~ite, to se jo{ ni brijalo nije.
(Sve vi{e pada u vatru, dok na kraju ne zabalavi)
Nemoj sad da odem po ortake iz kraja, da vam se najebemo
majke, samo ortake iz kraja da pokupim, za dvajest minuta
22 Sini{a Kova~evi}

smo u Qubqani, na Tromostovqu, pa da opet okre}ete

zastave, mamu vam jebem jodlersku i kowu{arsku... Na deci
na{li da {iqite kurac, maturanti, pola ih se nije ni
omrsilo, {to na qude ne udarite... Ne dam decu, ne dam,
Ro}ko ne da, sa kamatom zateza~om }e to da vratite, ne zvao
se ja...
KONOBAR: Ro}ko, telefon.
RODOQUB: (Pla~e)
Ne dam, bre... Ko je?
KONOBAR: @ena te zove.
RODOQUB: Ka`i joj da se nosi u pizdu materinu.
KONOBAR: Evo, pa joj ti ka`i... Dobro gospo|o, bi}u qubazan.
Rodoqub sedne, za}uti.

KONOBAR: Ka`e ti gospo|a, rekla mi je ustvari, da te najqubaznije

zamolim da ide{ ku}i, goste imate... I da ti vi{e ne dam
pi}e.
RODOQUB: (Primetno mirniji)
Steram kurac i u wu i u goste.
Ti{ina. Konobar, iza Ro}kovih le|a, broji prstima. Kod ~etvrtog
prsta Rodoqub ustane, po|e prema vratima.

RODOQUB: Idem, ne mogu vi{e da vas gledam.

KONOBAR: Gde }e{?
RODOQUB: Idem u drugu kafanu, da sedim sa qudima, a ne sa krparama.
KONOBAR: A ra~un?
RODOQUB: Pi{i sve ovo na mene... Ne mogu da vas gledam vi{e.
Krpare.
Pateti~ni Ro}ko iza|e iz kafane. Janez sedi za stolom. ]uti. Onda
polako poobara viwake po stolu. Sporo i sistemati~no. Ka`iprstom.
Konobar ga gleda. Uspe viwak u ~a{icu i donese pred Janka. Janko ga dugo
gleda.

JANEZ: Ja...
KONOBAR: Ku}a ~asti, ~ika Janko. Ku}a ~asti sa zadovoqstvom.
Janez 23

3.

Ku}a Kraw~evih u Galeb Hotelu. Treperi neonska reklama. Bliznakiwe

spavaju. Tatjana i Ristana pakuju omawu torbu. Zazvoni telefon.
RISTANA: Molim?... A koji ti, sine, broj okre}e{?... Broj je pravi,
ali mi nemamo nikakvog Gorana Nikoli}a... Ni{ta dete.
Gorazd pri|e do ormara, kri{om, da ga sestra i majka ne vide izvu~e
ispod posteqine veliki pi{toq i sakrije ga ispod yempera. Ristana mu
pri|e. Pru`i mu deset dinara.
RISTANA: Evo, ovo ti je otac dao, ali da ti ne zna{ da daje on, nego,
kao ja. Nemoj da oda{ majku. Da se ~uva{ tamo... Majka }e
Boga da moli. A oca mora{ da razume{... Jednom su nam pare
spasle glave. Da nije bilo u{te|evine i potpla}ivawa ne
bi iz Maribora izneli ni viqu{ku... A ujak, ako ti do|e iz
Skopqa, da ne pri~a{ kako `ivimo. Dobro je... Kako je
nekima, odli~no je. Razume{ ti sve, biseru moj ohridski. I
da pamti{ majku.
(Zapla~e)
GORAZD: Nemojte majko, pa ne idem u rat.
Ristana ga prekrsti.
RISTANA: I da zna{ da nosi{ majkin blagoslov. I da pamti{ majku.
GORAZD: Brzo }u ja...
I wemu knedla ispod krajnika. Tatjana mu tutne neku zgu`vanu nov-
~anicu u yep.
TATJANA: Bri{i lafe... Ne mora{ nas sve rasplakati... I da se
~uva{. Tutaw.
Prosto izgura brata iz sobe. Zatvori vrata za wim.
TATJANA: A i vi, {ta ste napali, da me pamti{, pa da me pamti{,
rasplakaste momka... Mo`e iz ove sobe nekad da se iza|e i
bez suza. Da me pamti{, da me pamti{...
RISTANA: ]erko, da razgovaramo ti i ja.
TATJANA: O ~emu?
RISTANA: Mislila sam da sa~ekam sa ovim razgovorom dok se ne
porodi{, ne moram ti i ja svoje breme tovariti... I to
sada... Mora{ majki da oprosti{...
(Zapla~e ponovo)
24 Sini{a Kova~evi}

TATJANA: Recite...
Ristana se potpuno smiri.
RISTANA: Da mi obe}a{ da se ne}e{ uzrujati... I da }e{... Ti si
majkina prva radost i majkina uzdanica. I snaga.
TATJANA: (Poku{ava da olabavi)
Ovo mora da je ne{to ozbiqno, ~im je uvod ovakav... Ajde da
ja vas lepo o~e{qam, pa sutra sa novom frizurom u veseliji
dan, a?
RISTANA: Samo mi mora{ obe}ati da }{ biti jaka... I da ispuni{
amanet majkin.
Tatjana iz plasti~ne kese izvadi ~e{qeve, viklere i ostali frizerski
espap.
RISTANA: Ostavi to. Sedi ovde i slu{aj me pa`qivo. I dve da
upamti{.
Telefon zazvoni. Tatjana sko~i, uzme slu{alicu.
TATJANA: Alo...
(Sva se raspilavi)
Ti si diko moja sokolska... Ma dobro, super. Ma mu{ko,
kurowa... Na Bo`i} }u da se porodim, pa rekla sam ti... Ma
jok, nisam bila kod doktora, znam... Lepo, znam. Svaku ti
no} mi razgovaramo, svaku... On i ja. Ispri~amo se do mile
voqe. On meni svoje muke, ja wemu svoje... Ma ko te zeza,
ozbiqno ti govorim, mu{ko je... Dva pedqa, na oca... Pa da,
pri~amo svaku no}, da mi nije wega, ne znam {ta bi...
Slobodno ti ime biraj, ja kad ti ka`em... Pa da... Lepa su...
A mo`e i Hrvoje, {ta misli{, ili Muradif...
(Prsne u smeh)
... Sla`e se sa Nikodijevi}... ^uvaj mi se sre}o... Jel se
pazi{? Boqe oni nego ti, ~uvaj mi se, ko se ~uva i Bog ga
~uva... Ma pobite govna, prvo pucaj pa pitaj... Kad je
poginuo? Pi~ka im materina balijska, da im pi~ka ma-
terina... Da... da... I da zna{, ~im rodim Vuka{ina, eto
mene... To da zna{... Kako }e mi biti, ko i drugima... Jebo me
dan kad sam pre{la Drinu... Iz bolnice na stanicu... Ili
dolazi po mene i sina, il mi drugog oca tra`imo... Jel ti
ladno, jel si gladan... Pazi mi se sokole... Dobro, o}u... Sve
{to pu{ku nosi, Konstantine, sve... Samo o neja~ nemoj da
se ogre{i{, sina ti ra|am, na wega }e greh... Neja~ ni
Janez 25

travkom, ~uje{ me Konstantine, ni ru`om... O}u,

pozdavi}u... I ja tebe, diko moja sokolska, o~i moje... O}u,
oti}i }u da zapalim sve}e, ne brini, ve} se znamo ja i otac
Pahomije... O}u, snago moja sna`na... Pazi na se... Kako su...
Spustio... Pozdravio vas Kosta.
RISTANA: Fala.
TATJANA: Ajde da vam sredim frizuru.
Zagrli majku i poqubi je.
TATJANA: Samo nek je on meni `iv i zdrav... A {ta ste hteli da mi
pri~ate...?
Tajac. ^uje se ravnomerno disawe zaspalih bliznakiwa. Duga ti{ina.
RISTANA: Neka... Nije va`no. Ne}u sre}u da ti kvarim.
TATJANA: (Poku{a da se na{ali)
Izdr`a}u, ima i mene u ple}ima, na oca sam. A i sre}a je
velika, te{ko da mo`e da se pokvari...
Opet i{~ekivawe. Ristana se dvoumi.
RISTANA: Da ~uva{ ovu decu i oca. Sva sam u metastazama... Umirem
}eri, raspadam se...
TATJANA: Manite se vi{e, majko, amaneta, ako Boga znate... Kakve
crne metastaze, zdraviji ste od nas...
RISTANA: Samo da ne zarazim tebe i ovu decu, dok ne sklopim o~i...
TATJANA: Ako ste govorili o metastazama, to je rak... A to se ne
prenosi... Nije zarazno...
RISTANA: Moj jeste... Da o}e Bog da me uzme {to pre, da se ne patim
ovako... I da vas ne zarazim...
TATJANA: Kad ste bili kod doktora?
RISTANA: Nisam bila...
Tatjana se nasmeje.
RISTANA: [ta }e meni dokrot, kad ja znam... To probadawe i to
cepawe... To je to. Samo da nisam vama prilepila bo-
le{tinu, bo`e dragi... molim ti se.
Pri|e bliznakiwama, pipne ih po ~elu.
RISTANA: I one kao da imaju vatre... O, bo`e gospodine... Nisam ih,
vaqda zarazila.
26 Sini{a Kova~evi}

TATJANA: (Ve} na kraju nerava)

Dajte, prekinite, pobogu...
RISTANA: Ti }e{ sad da se okrene{ svom detetu, a ko }e wih da
pripazi... Biseri moji ohridski... Od nemila do nedraga.
TATJANA: (Pukne)
Zdraviji ste od svih nas zajedno. Dokle }ete sa tom svojom
smr}u da ucewujete, dokle?
RISTANA: Strpi se, }erko, jo{ mesec-dva... On }e dovesti ko zna koga,
ne}e on dugo biti udovac, znam ja to...
TATJANA: Znate {ta... Da se... da... da se nosite vi u tri... vraga.
Iza|e u hodnk. Ristana sedi u mraku. Trep}e plavi neon. Ti{ina.
MAGDA: Aja... Ale vis latum.
JOVANA: Monem aja... Lisam kir.
RISTANA: Molim?
MAGDA: Majko... Sve smo ~ule.
JOVANA: Nemojte majko... da nas ostavite. Molimo vas.
RISTANA: Ne}e majka... Ne da vas nikom... Vama }e majka u san do-
laziti. Spavajte, biseri moji ohridski.

4.

Potpukovnikova kancelarija. Potpukovnik sedi za stolom. Spoqa se

~uje kucawe.
POTPUKOVNIK: Napred.
U|e Janez, doteran kao paradni kow, iski}en svim ordewem koje je dobio
za slu`ewe domovini. Pozdravi po propisu.
JANEZ: Gospodine potpukovni~e, dozvolite da se...
POTPUKOVNIK: Dobro je Janko, sedite.
Janez sedne.
JANEZ: Zahvaqujem.
POTPUKOVNIK: [to ste tra`ili ovaj raport?
Janez 27

JANEZ: Do{ao sam gospodine potpukovni~e, da vas molim

ne{to. Da pomognete.
POTPUKOVNIK: Ako je u mojoj mo}i... A da popijemo mi ne{to, a?
Iz fijoke stola izvu~e vojni~ku ~uturu. Zatim ~a{e. Uspe sebi i Janezu.
POTPUKOVNIK: @iveli... Kako su kod ku}e?
JANEZ: Dobro... Ma kakvi dobro, gde je to od dobrog, moj
potpukovni~e... Jadno mi dobro, puca sve po {a-
vovima. ]erka trudna, stomak do zuba, mu` joj je
oficir u Bosni, sin studira u Pri{tini, dve
bliznakiwe, `ena bolesna, svi u dvadeset kvadrata...
I sad se jo{ pri~a o penziji,
POTPUKOVNIK: A {ta vam je sa gospo|om?
JANEZ: Neka depresivna psihoza. Uobrazila je da ima rak,
dva puta je i{la na rengen na vemea, plu}a ~ista kao
kod bebe, ne vredi... Umre}e, umre}e, samo }uti.
Doktor Ivanovi} ka`e da je to normalno, mislim u
odnosu na to {ta je sve pro{la, ka`e da }e pro-}i...
Ukqu~ivao ju je u struju, drugima to pomogne, woj
ni{ta.
POTPUKOVNIK: Mislite na elektro {okove?
JANEZ: Pa to, da. Samo sedi, gleda u jednu ta~ku i uzdi{e.
Proteza joj ispadne iz usta, ona i ne primeti.
Bliznakiwe neki svoj jezik govore, ni{ta ih ne
razumemo, vodila je i wih Tawa kod doktora Ivano-
vi}a, ka`e da je i to normalno... Bekstvo od stvar-
nosti, mladala~ka {izofrenija, autizam neki, tako
nekako. To se strujom ne le~i. Tut, gut, mut, one sve
razumeju, mi ni{ta, doktor ka`e da }e i to pro}i, daj
bo`e. Nikad niko ni u mojoj ni u wenoj familiji nije
du{evno bolovao, {ta je sad ovo, odjednom... I deca i
Ristana. Starija }erka samo {to se ne porodi. I sad
ta penzija. Pa mi i ovako jedva kraj sa krajem, mene
ako penzioni{u, ja mogu samo da se ubijem.
Potpukovnik dospe.
JANEZ: Od ~ega da `ivimo, gosspodine, kad me penzioni{u?
Od ~ega?
POTPUKOVNIK: E, ali dobi}ete vi otpremninu.
28 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: [aka zobi, ta otpremnina.

POTPUKOVNIK: @iveli.
JANEZ: Ja jo{ dveipo godine mogu da radim, ne dajte gospodi-
ne potpukovni~e. Mene ako sad penzioni{u, stan ne}u
dobiti nikad. I gde da idem, na ulicu.
POTPUKOVNIK: A ne, molim vas. Ni{ta se u va{em statusu ne mewa.
Armija zna da ceni i va{u lojalnost i ono {to ste za
wu u~inili, sve. Ni{ta se ne mewa, apsolutno ni{ta.
Vi na rang listi ostajete gde ste i bili, pa ne}emo
vas, vaqda, zaboraviti i ostaviti u sama~kom hotelu,
zato {to ste prestali biti aktivni, ajte molim vas.
A gde ste sad sme{ten?
JANEZ: Hotel Galeb.
POTPUKOVNIK: To je onaj biv{i ssama~ki hotel?
JANEZ: Jeste. Ja vas molim, gospodine potpukovni~e, po-
mozite Hrista radi. Ja sam se iz Slovenije povukao sa
jna, deca su mi pred cevima izba~ena iz Slovenije, a
Slovenac sam. Ja sam sad tamo izdajnik. Ubele`eni,
razumete. Pro{oartao sam celu Jugoslaviju, uzdu` i
popreko.
POTPUKOVNIK: Biv{u.
JANEZ: Nema biv{e, ja o mojoj govorim, O woj pri~am. Prva
slu`ba u Titovom Velesu, ovaj, oprostite u Velesu...
POTPUKOVNIK: U Titovom, Janez, u Titovom.
JANEZ: Pa onda Ohrid, tamo sam i sreo suprugu, mislim
budu}u...
POTPUKOVNIK: Strumica.
(Poka`e prstom na sebe)
Dospe im pi}e.
JANEZ: Pa Ni{, tamo nam se rodila Tawa, pa Bile}a.
POTPUKOVNIK: Mostar.
JANEZ: Tamo mi se rodio Gorazd. Pa Mitrovica Sremska.
POTPUKOVNIK: Bijelo Poqe.
JANEZ: Pa Osijek, bliznkiwe.
POTPUKOVNIK: Vaqevo. ]erka.
Janez 29

JANEZ: Pa Bawa Luka, pa Maribor.

POTPUKOVNIK: Zadar.

Za}ute. Potpukovnik ponovo dospe.

JANEZ: Nema biv{e, gosspodine potpukovni~e. Ima ona

na{a, bar kad je Janez Krawc u pitawu... Izvinite.
POTPUKOVNIK: Nemoj da se izviwava{, nema razloga. Razjeba{e
govna onakvu dr`avu, sunce im jebem nakalajisano.
Okupatorska vojska, a Slovenac? A?
JANEZ: Pa vas zato molim, gospodine potpukovni~e, ja znam i
da vojska gun|a, bar jo{ godinu dana, ako mogu, mnogo
bi mi zna~ilo... Ja sam ovoj vojsci dao i mladost i
`ivot i sve. Seqako se ko ~ergar, triput selio,
jednom goreo, znate kako se ka`e.
POTPUKOVNIK: Kome pri~a{?

JANEZ: Bar jo{ godinicu, komandante, molim vas ko boga. Da

se malo osovim, mene ako penzioni{u, boqe da mi
umesto otpremnine daju jedek. Ko boga vas molim,
poradite... A ja }u se ve} zahvaliti, mislim, zna}u...
POTPUKOVNIK: Gleda}emo Janez, sve {to je u mojoj mo}i, ~asna re~.
To ra~unaj da si obavio. Ne sme vojska da zaboravi
takve kao {to si ti. Vas najmawe. Treba, bre, da vas
dr`i ko ikone. Ko pukovske zastave, razume{. To
ra~unaj da si obavio. ^asna oficirska...
JANEZ: Hvala vam, moj komandante... Ne znate vi {ta to meni
zna~i. Na sva ova, da izvinete, govna, jedna lepa stvar
da mi se dogodi, bar.
POTPUKOVNIK: @iveli gospodine zastavni~e.

JANEZ: @iveli.

POTPUKOVNIK: [ta uradi{e od onakve dr`ave, majku im jebem

mafija{ku i hoh{taplersku. Od onakve dr`ave. I
sunca i leda, i zemqe i kamena, svega. Trojicu da je
pojeo mrak, jednog saobra}ajka, druga~ije bi se pevalo.
Dabogda triput goreli, majku vam jebem generalsku i
politi~arsku!
30 Sini{a Kova~evi}

5.

“Ku}a” Kraw~evih u Galebu. Bliznakiwe, Tawa, Ristana. Devoj~ice se

igraju, {}u}urene u uglu, Ristana presami}ena preko stolice,
zami{qena, sa znakom omege na ~elu. Tatjana sebi stavila viklere u kosu.
MAGDA: Asim majo lap{e jim...
JOVANA: ^ima pasmo joli kapim...
MAGDA: Ra...
JOVANA: Makojo fune ~ava...
MAGDA: Ra uli...
Telefon zazvoni. Tatjana uzme slu{alicu.
TATJANA: Majko, javite se, ja ne mogu, pa{}e mi frizura...
Ristana hodom stogodi{waka, pri|e telefonu, digne slu{alicu. U sobu
u|e i Janez.
RISTANA: Alo...
(@ivne. Baci ga na makedonski)
Bate... Ti li si... Dobro... [o praete vie? Kako su decata?
Irena diplomira{e? Za sekoja ~est, tetkai da je baci svoja
doktorkata... [o raboti snajata? Dobro smo... Tuka e, treba
da se porodi... U{te malku, tuka e blizu... Stara qubof,
u{te ko `iveeefme vo Bawa Luka. Oficir... Vo Pri{tina
e, studirat. Ubavo... ubavo... Ubaf je, trosoben je...
Gleda mu`a. Janez ne izdr`i `eninu la` i `enin pogled. Spusti glavu.
RISTANA: So zdravqe... Brgu ke se vidime... Bakne` za site. Saka vie
tetkata site.
Spusti slu{alicu.
TATJANA: Jeste sad ne{to debqi. La`ete, srce ne zagrevate... ^uje{,
trosoban.
RISTANA: [to oni moraju da znaju kako je meni. Ne moram i wih da
optere}ujem, jednog brata imam.
TATJANA: A nas mo`ete da optere}ujete...
JANEZ: Dosta. Da nismo ne{to zaboravili. Kamo dobar dan, kamo,
o~e jeste li se umorili, a...
Ti{ina.
Janez 31

JANEZ: Jel se javqao onaj magarac?

TATJANA: Nije.
JANEZ: [ta misli on, mesec ima kako je oti{ao. I vi{e.
TATJANA: Javi}e se, nije dete.
JANEZ: Javi}e se kad mu bude trebao novac, onda }e se javiti. Nije
Pri{tina preko sveta, ne putuje pismo pet meseci, ako mu
je ve}, telefon skup. Nego je to tamo rep na krsta, pa po
kafanama i diskotekama...
TATJANA: Sa onim parama koje je od vas isprosio, mo`da je i na
ruletu...
RISTANA: Vas dvojica }ete, kad ja umrem, skroz da se razi|ete... A
jednog sina ima{.
JANEZ: A {to bi ti umrla? [to?
MAGDA: Etar haji {oj.
JOVANA: Ravi {um.
JANEZ: I vas dve da prekinete vi{e sa tim izmotavawem, {aji,
haji, maji, dosta vi{e, jel jasno.
TATJANA: Lekar je rekao da budemo strpqivi. Doktor Ivanovi}
ka`e...
JANEZ: Doktor Ivanovi} nema lek kao ja.
(Pokaza na kaji{)
Imam ja boqu terapiju.
TATJANA: A za{to ste vi, o~e, danas toliki nevozni?
RISTANA: Dove{}e{ ti neku uspiju{u, ne}u se ja jo{ ni ohladiti.
(Pateti~no)
Janko, pazi koga dovodi{, zbog ove dece pazi...
JANEZ: [to se ne javqa...
RISTANA: I ti da ode{ da se pregleda{... I tebe sam zarazila,
sigurno.
JANEZ: ^ime da me zarazi{, budalo luda.
(Izvadi iz fijoke rendgenske snimke)
Gledaj, plu}a su ti ~ista kao kod bebe. Dva puta si slikana,
smeje mi se pola bolnice.
RISTANA: Za{to me onda nisu ostavili u bolnici?
32 Sini{a Kova~evi}

JANEZ: Zato {to si zdrava, eto za{to.

RISTANA: Ne, nego da im mesto ne zauzimam, nijedan lek mi nisu daai,
pilulicu nijednu, misli{ da sam luda. Ovoj ne treba, ova je
gotova, znam ja. Samo decu da ne zarazim, dok ne umrem, samo
to te Gospode molim, decu da ne zarazim, dok ne umrem.
JANEZ: Pa umri ve} jednom, crkni, pizda ti materina, ne mora{ nas
sve odvesti sa sobom. Ili ba{ to ho}e{, da svi odemo
zajedno. Onda ti je jednostavnije da uzme{ pi{toq. Evo ti
pi{toq, tako je humanije, nego da nas ovako maltretira{
danima...
Pri|e ormaru. Nema pi{toqa. Pogleda jo{ jednom.

JANEZ: Gde mi je pi{toq?

Tajac. Pogleda upitno u Tawu. Tawa odmahne glavom. Janez pri|e te-
lefonu, okre}e brojeve.

JANEZ: Dobar dan, jel to studenstki dom... Gorazd Krawc, druga

godina prava, ne znam broj sobe... Dobro, sa~eka}u...
Janez ~eka.

JANEZ: ^ekajte, kako nije ni do{ao, ne razumem... Dobio je sobu u

va{em domu, i dopis... Nemogu}e.
Spusti slu{alicu.

JANEZ: Nije se ni pojavqivao u domu.

RISTANA: Lele...
TATJANA: Pa kako...
JANEZ: Uop{te se nije pojavio tamo.
RISTANA: Joj.
JANEZ: Gde mi je dete?
Mrtvi muk. Treperi plavi neonski zlotvor, ki{a tu~e u okna.
Janez 33

6.

Soba Kraw~evih. Ristana sama u sobi. Presami}ena, zami{qena, o~ajna.

Odjednom, u sobu bane Gorazd, natovaren stvarima. ruke prepune
paketima, debeli zlatni lanac oko vrata, narukvica, roleks...
RISTANA: Sine...
Gorazd po|e ka majci da je poqubi...
RISTANA: Ne, nemoj, ne, ne...
GORAZD: [ta vam je, majko?
RISTANA: Kijavicu imam. I grip neki. Priqep~ivo je. Pa dobro sine
dragi, pa {to se nejavqa{, ako Boga zna{...
GORAZD: Gde su Tawa i klinke?
RISTANA: Pa kako mo`e{ to da nam uradi{?
GORAZD: (Pun sebe)
Ovo su im melodike i sintisajzeri. Svaka ima melodiku i
sintisajzer. Jesu li one u {koli?
Ristana se zapla~e, po ko zna koji put.
GORAZD: (Upla{en)
[ta je bilo? Gde su?
RISTANA: Odvela ih Tatjana u bolnicu. Pa ti ovde ima{ i trudnu
sestru i dve mla|e i oca, ako si majku zaboravio... Kako si
mogao da se ne javqa{.
GORAZD: [ta je sa decom?
RISTANA: Odvela ih Tatjana u bolnicu... Doktor Ivanovi} ih u~i da
govore.
GORAZD: Ne razumem.
RISTANA: Uop{te vi{e ne govore normalno... Imaju neki svoj jezik,
mrn|aju ne{to, sad ih doktor u~i da govore... Iz po~etka...
Ka`e da }e pro}i to... Da se bude strpqiv...
(Za sebe)
Ko ima vremena.
GORAZD: Pa {to ih Tawa trudna vuca po bolnicama, {to vi ii otac
niste...
34 Sini{a Kova~evi}

RISTANA: ]uti nesre}ni~e, otac ti tri dana sa policijom obilazi

mrtva~nice, `ivot si nam preseko... Otac ti nit pije nit
spije, tek {to di{e. Kosta te po Bosni tra`i... E sine,
sine, ludi sine. Pa. gde si, zaboga.

Gorazd da majci neki paket.

GORAZD: Ovo je za vas.

(Pru`i joj koverat)
A ovde vam je novac. Dve iqade maraka. Da ne prosite vi{e
– to je li~no va{e. Toliko }ete dobijati svakog meseca. I
stan sam vam na{ao na \ermu. Trosoban. Danas mo`ete tamo
da pre|ete... Posla}u ja moje qude po stvari.

Janez u|e neopa`eno i slu{a sina.

JANEZ: Koje svoje qude, vucibatino, koje svoje qude. One {to pre
podne prodaju drogu deci i kupe reket po Beogradu, a
popodne sele roditeqe... Krvav si novac uneo u ovu ku}u,
vucibatino belosvetska.
(Pri|e Ristani, uzme joj koverat iz ruke i iscepa)
Gde je pi{toq?
(Po|e ka sinu, ovaj ide unazad. Ristani)
Da te upoznam, slavqenice sa Goranom Nikoli}em, ~uvenim
Gogom Dor}olcem. Da te upoznam sa gangsterom i reke-
ta{em, pre nego {to ga ubijem. Ja rodio, ja ubio. Da te
upoznam sa vucibatinom koja se dva meseca smuca po Beo-
gradu, sa vucibatinom bez srama i stida, koja se stidi svoga
imena i koja se sad zove Goran Nikoli}, sa vucibatinom
iski}enom otetim zlatom, kao ciganska udava~a, sa gwidom
koja se bavi podvo|ewem i makroisawem, a pritom je brat
trima sestrama, sa smradom i otpatkom qudskim koji ima
dosije u policiji kakav ja nisam stekao u vojsci za trideset
godina, da te upoznam sa plejbojem i ruletmajstorom, sa
pokera{em i revolvera{em, koji u posetu majci dolazi
natovaren otetim i kradenim poklonima, sa sivom opel
vektrom i voza~em koji ~eka sa upaqenim motorom.
Pogledaj kroz prozor, pogledaj maj~ice draga, da vidi{
ponos i diku, kako kuma ~eka voza~, kraj auta...
GORAZD: To mi je drug...
JANEZ: Vra}aj pi{toq!
Janez 35

GORAZD: Kakav pi{toq, ja ne znam o ~emu vi govorite...

Janez zamahne, udari `estok {amar sinu.

RISTANA: Ne.
GORAZD: O~ka, smirite se...
Janez ga {amara. Gorazd se brani, ali ne vra}a.

JANEZ: Vra}aj pi{toq, {qame i odrode.

Uhvati sina, rve se sa wim.Onda ga dohvati jo{ jednim `estokim
{amarom.

Gorazd se otrgne, potegne pi{toq, podigne ga na oca. Ruka primetno

drhti.

GORAZD: Jo{ jednom podignite ruku na mene i ubi}u vas kao psa... A
da ne trepnem.
JANEZ: Pucaj, ubio si ve}... Ve} sam mrtav...
RISTANA: Nemoj, sine, ne slu{aj ga...
JANEZ: Nema{ ti petqu za to... Gorane.
Prilazi Gorazdu, ovaj se povla~i unazad, do zida.

JANEZ: Nema{ ti muda za to, Dor}olac... Za to treba biti ~ovek, a

ne gqiva, kao ti, Dor}olac... Treba biti ~ovek sa ovolikim
mudima a ne pi~kica koja mewa ime svakog ~etvrtka...
GORAZD: (Ironi~no)
Neko poput vas.
JANEZ: Jeste, neko poput mene... Ajde pucaj, spasi...
RISTANA: Nemoj sine, ne slu{aj ga.
Janez udara sina, onim de~ijim poni`avaju}im {amar~i}ima, po
obrazima, po rukama, po glavi...

JANEZ: Ajde Dor}olac, ajde...

Kao da priziva smrt, da je provocira.

RISTANA: Nemoj sine, on to i ho}e.

Gorazd baci pi{toq na krevet.
36 Sini{a Kova~evi}

GORAZD: Sami }ete boqe... Sporije, du`e }e boleti. Godinama. Kao

{to ubijate nas. Nije vas da boli sekund-dva, malo je to.
Janez uzima pi{toq.
JANEZ: Nema{ muda ni obara~ da povu~e{.
Digne pi{toq na sina.
JANEZ: Misli{ da je lako biti pred cevkom, a... Te`e je onom koji
puca, kowu glupi.
(Nasloni mu pi{toq na ~elo)
Misli{ da je meni sad lep{e, a? Misli{?!
Baci pi{toq u buyak.
JANEZ: Da ja na sina di`em pi{toq. Gospode Bo`e. Da ja... Misli{
da je meni lako. Misli{ da se meni ne raspada sve pred
o~ima. Misli{ da je lako napustiti zavi~aj, ispquvan i
popi{an. Prezren... Proklet. Izop{ten. Misli{ da je
meni lako bilo iza}i iz Slovenije. Trideset godina mi je
trebalo da se dokopam zavi~aja, trideset godina...
Seqakawa, potucawa, zastavnikovawa, da se do|e do
kancelarije u zavi~aju... Da se vi{e ne {ip~i, ne stra`ari,
ne mar{ira, ne stoji mirno pred decom i potporu~ni~kim
{iqokuranima... Ostav, dru`e zastavni~e... Stvari u
bo{~u, pa mar{ u pi~ku materinu izdajni~ku. Zato {to sam
dr`o do re~i, do sebe, do ~asti i ~estitosti... Pa ja i danas
sawam na slovena~kom, kowu glupi. U snu pijem cvi~ek i
pevam “Oblekla bom”. Napoqe iz zavi~aja, sviwo
izdajni~ka, ne}e{ da puca{ na doju~era{we kolege i
prijateqe... Ne}e{ ~in kapetana slovena~ke vojske, ne}e{
da se posere{ na sve u {ta si verovavo i u {ta si se kleo
pedeset godina. E, pa ne}u. Janez Krawc je ~ovek a ne kvasac.
Zakleti mla|i stare{ina JNA. Pa nek ko{ta kolko
ko{ta... ^ovek se dr`i za re~ a volovi za rogove. Ona je
moja i sad od Ohrida do [entiqa, a oni nek se jebu, nek
crknu, razume{, to ne mo`e da mi otme niko. Niko.
GORAZD: Jo{ samo da svi u to poverujemo. Kakvo crno jugoslovenstvo,
zakletva, bakra~i... Mo`ete vi sebe ube|ivati u to koliko
ho}ete, ja znam {ta je po sredi. Ja. Lo{e ste procenili...
Mislili ste do}i }e prava vojska za deset dana, najebati se
majke fukari, nalupati {amara... Zato ste se odrekli
zavi~aja. Zata smo se vratili iz Slovenije, zato.
Janez 37

JANEZ: Jeste, mislio sam. Tako je i trebalo da bude... Ovako se

dr`ava ne brani. Branili su dr`avu kao da se brane od
fajronta. Ako mo`e jo{ jedno pi}e, onda je u redu, ako ne
idemo u drugi bircuz. Govna jedna izdajni~ka. Jeste. Mislio
sam, vrati}u se u Sloveniju za deset dana ponovo, mislio
sam ima}u svoju kancelariju, mislio sam, izle~i}u
hemoroide, i}i }u na hokej subotom, jesam.
GORAZD: A sad bi vas uhapsili na granici. Sad ste izajnik.
JANEZ: Sada sam tamo izdajnik a ovde Janez.
GORAZD: A gde }emo mi, to niste pomislili ni jednog trenutka. Kuda
}emo mi?
JANEZ: Ti mo`e{ gde god ho}e{.
GORAZD: Tek ja nigde ne mogu. Seqakali ste nas ko ma~ka ma~i}e.
Taman kad nau~im put od oficirske kolonije do {kole,
taman se ode na dva ro|endana, kupi prwe pa u kamion. Pa ja
navijam za osam timova.
JANEZ: Ti si Slovenac, to ne mo`e da ti otme niko. Idi u
Sloveniju.
GORAZD: Ja sam tamo sin izdajnika... Jednu re~ slovena~kog ne znam.
Lepo pozdravqni. Govorim jekavicu sa makedonskim
akcentima... Pa ja ni{ta slovena~kog, osim imena nemam...
A sad nemam ni wega, BRE!
RISTANA: A za{to to sine, za{to?
GORAZD: Da me vi{e ne vre|aju razumevawem i pokroviteqskim
tap{awem po ramenu, ne}u da budem Janez, jel razumete,
ne}u... Za{to {to je pola imenika Gorana Nikoli}a, da se u
tom imenu sakrijem, eto za{to.
(Poka`e glavom na oca)
A i da wega zaboli.
JANEZ: I zabolelo je.
GORAZD: Da pripadam nekom. Sad sam po nacionalnosti Dor}olac,
deo sam ne~eg, jel razumete.
JANEZ: Deo reketa{ke bande.
GORAZD: Boqe dve godine kao orao, nego ceo `ivot kao mi{. Kao
zastavni~ki mi{.
38 Sini{a Kova~evi}

RISTANA: Pa ne mogu svi biti generali. Dobrog oca si ti imao,

Gorazde Krawc, to da upamti{. Dobrog oca. Vaqanog.
GORAZD: Da me taj dobri otac nije toliko poni`avao, ja bih sad u~io
ustavno pravo u Pri{tini, ne bi nosio pancir ko{uqu.
Generalska deca o~evima ka~e repove, zastavnici svoju
postrojavaju i {i{aju ba{tenskim makazama. Svaku paru
sam isprosio...
RISTANA: Gorazde Krawc, ~estitog si oca imao, ~uje{ Pta ti go-
vorim...
GORAZD: Pozdravite Tawu i decu...
Po|e prema vratima. Ristana stane ispred wega, le|ima oslowena o
vrata, ra{irenih ruku.
JANEZ: Ako sad iza|e{ na ta vrata, to je zadwi put da tu kvaku
dr`i{ u rukama.
RISTANA: Nemoj sine, mli te majka.
GORAZD: Majko, sklonite se, molim vas.
(Izvadi kqu~eve iz yepa i baci na sto)
Stan vam je u Milana Raki}a 38. Pla}en godinu unapred.
JANEZ: Dobro je nama i ovde. Odli~no. Takav stan nama ne treba.
RISTANA: Sve }e dobro da bude, sinko. Nemoj da ide{, ko boga te
molim.
JANEZ: Ako taj prag pre|e{, ja sina vi{e nemam.
Ti{ina. Dugo. Spoqa zatrubi auto.
GORAZD: Nema{ ti wega odavno!
Skloni majku sa vrata i iza|e. Definitivno i neopozivo. Ristana
zakuka glasno. Janez podigne pi{toq sa poda. Gleda ga. Pomiri{e. Pri|e
`eni, zagrli je.
RISTANA: Ode...
JANEZ: @eno moja, iz ovog je pi{toqa pucano.
Ristana pla~e sve grcavije i iskidanije, Janezu se tresu ramena od pla~a.
Poku{a to u po~etku sakriti od Ristane, ali se onda prestane
opirati. Ristana i Janez Krawc pla~u gorko i neute{no, rose}i sitnom
suzom krupnu tugu. Ki{a tu~e u okna, `mirka upi{ani neon.
RISTANA: Dabogda im... dabogda im zemqa kosti prevrtala, zlotvo-
rima...
Janez 39

7.

Soba Kraw~evih. Ristana sedi na svom mestu, jo{ mra~nija i presami-

}enija. Preko usta i nosa vezana marama. Tatjana pokazuje sestrama neku
de~iju pesmicu na melodici. Janez sedi nalak}en. Pu{i.
TATJANA: Ne, ne tako... Ovde... E tako, tatatatatitatata... To. Ne, ne.
MAGDA: (Jovani)
Pozin dalmi jol. Dai dan.
JOVANA: (Po|e prema majci)
Aja, dan rici dalmi jol?
RISTANA: Otac }e... Be`i dete, zarazi}u te. Jadna moja deca.
Dete stoji neodlu~no.
JANEZ: Do|i.
Dete stoji, oklevaju}i. Zazvoni bakeltini glasnik. Janez ustane, po-
digne slu{alicu.
RISTANA: Jel on?
JANEZ: Alo... Da. Tu je, momenat. ]eri, ka`i dragi~ka.
TATJANA: Dragi~ka.
JANEZ: Za tebe. Bosna.
Tawa do|e do telefona ozarena. Uzme slu{alicu od oca.
TATJANA: Alo, ti si, diko moja sokolska... O, izvinite.
Za}uta. Stoji kao prelivena lavom. Bez re~i. Slu{alica joj ispadne iz
ruke. A onda padne kao pro{tac.

8.

Soba Kraw~evih. Janez, Ristana, bliznakiwe.

RISTANA: Do|ite kod majke.
Bliznakiwe se zagledaju.
RISTANA: Biseri moji ohridski. Kod va{e maj~ice.
40 Sini{a Kova~evi}

Devoj~ice pri|u.
RISTANA: Da vas majka pomiluje. Ne}u vas zaraziti, ne bojte se, vezala
je majka maramu...
JANEZ: Ristana...
RISTANA: Mo`da posledwi put...
JANEZ: Ristana...
RISTANA: Vama }e majka u san dolaziti...
MAGDA: Aja, mane kada...
JOVANA: Mane, aja...
RISTANA: [ta ka`ete, kapi moje? [ta? Ajde ka`ite majci... Ajde
majka vas moli. Ajde, progovorite, znate vi, jelda. Vi sve
razumete, zna majka, ose}a. Ajde ti, Jovana, suzo majkina,
ajde ka`i mami ne{to. Ajde, majka }e ruke da sklopi. Ajde,
kumim te.
Bliznakiwe ne odgovaraju.
RISTANA: Ajde, Jovanke, reci te molam. Magda?
Devoj~ice sagnu glave.
RISTANA: Ajde... Sad }e Seka da se porodi, tetke }e da budete, kako
}ete sa malom bebom da razgovarate.
JANEZ: [to se ne javqaju ovi iz bolnice...
RISTANA: Da ka`ete majci ne{to, pa da majka lak{e mre... Biseri
moji ohridski.
JANEZ: Ne}e majka da mre, {ali se... Ristana, Ristana.
Dvoj~ice ve} {mrckaju pomalo.
RISTANA: Progovorite, tako vam Hristovih rana, ne mu~ite i vi i ne
dosoqavajte... Kupio je Bata melodiku i sintisajzer, pa da
lepo u {kolu po|ete, pa da se igrate sa drugaricama, da
vozite bebu u {etwu. Progovorite, ima da progovorite i
ta~ka.
Devoj~ice pla~u.
RISTANA: A da vi lepo nau~ite majku da govori kao i vi... Pa da vas
majka razume, da pri~amo i da se smejemo i da... Ajde Magda...
Aja je majka, jelda, ja sam aja, jelda, eto kako }emo re~ po re~
i majka }e nau~iti... Jel tako, aja je majka? Jovana?
Dete }uti kao spomenik.
Janez 41

RISTANA: (Pada u vatru)

Jel tako? Jel tako, ~uje{... Progovori prokletiwo...
Ustane. po~ne udarati bliznakiwe. [amara histeri~no i ne gledaju}i
gde udara. Uhvati ih za kose, udara glavom o glavu.
RISTANA: Govorite prokletiwe, dabogda pocrkale... Progovori, ~u-
je{, progovori!
Janez sko~i, odvoji decu od pomahnitale Ristane. Deca cvile, Ristana
nikako da se smiri...
RISTANA: (Zadihana)
Progovori, prokletiwo... ^uje{...
JANEZ: Smiri se, {ta ti je...
RISTANA: Progovori, ~uje{...
JANEZ: [ta ti je, smlato luda, vidi{ da su deca van sebe...
Po~ne da je drmusa.
JANEZ: Smiri se...
RISTANA: Govorite prokletiwe... Govorite, ako boga znate...
Devoj~ice trepere kao jasike, potpuno izbezumqene od straha. Janez
nekako smiri Ristanu, posadi je u wenu stolicu. Do|e do dece sa ~a{om
vode.
JANEZ: Popijte malo... Smirite se...
RISTANA: Progovori...
Ispod de~ijih nogu {iri se barica. Janez pogleda, shvati.
JANEZ: Sad }e tata da vas presvu~e... Nije to ni{ta. I ja sam se,
jednom, tako umokrio, ni{ta to nije... Pa da odemo do Seke u
bolnicu, da vidimo {ta je... Ja sam bio jo{ stariji od vas...
I ha... Jo{ koliko stariji. Pa sam se u{oro. Pri~a}u vam
jednom, ima da se umorite od smejawa... E, Ristana, Ristana...
Ristana zadihana, ra{~eupana, upla{ena.
RISTANA: Aja je majka, jelda...
Onda ustane, polako pri|e Janezu, klekne pred wim, obgrli ga oko kolena,
qubi mu ruke...
RISTANA: Oprosti mu`u moj... Sve oprosti.
42 Sini{a Kova~evi}

9.

Ristana sama u sobi. Ve~e je. Titra plavo svetlo. Ristana sedi u mraku.
Onda ustane, po~ne prevrtati po fijoci. Izvadi nekoliko stakala sa
lekovima. Sve tablete prospe na sto. Iz bokala uspe ~a{u vode i stavi
pored gomile sa pililama. Stavi stolicu na sto... Iz ormara uzme
“Gorazdov” pi{toq... Oknda konopac za su{ewe ve{a. Popne se na sto,
pa na stolicu, zaka~i konopac za garni{nu, napravi om~u. Nigde ne
`ure}i. Onda si|e, sedne za sto i po~ne `derati tablete. Nezasito i
halapqivo. Otpije, tek malo vode. Zatim se popne na sto, pa na
stolicu, namesti om~u oko vrata, zategne je. Nasloni pi{toq na slepo
oko.
RISTANA: Eh!
Sobu ispuni pucaw. Ristana se povede, padne... Ostane zategnuta na
u`etu, klate}i se... Samo jo{ par refleksnih pokreta nogama i triput
ubijena Ristana Krawc, ro|ena Josifoska, otputuje na drugu obalu.
(Glumice moja draga. Kako }e neko, pa makar bio talentovan koliko Ti,
spakovati sav Ristanin pe~al, sav vapaj, vrisak za decom, molbu da joj se
oprosti, uzdah olak{awa, svu patwu i svu bol, urlik kojim se preti i
optu`uje... u jedno, dvoglasno EH, samo ti zna{. Ali sa razlogom, ovog
trenutka, mrzi{ pisca)

10.

Grobqe. Kraj sve`e Ristanine humke stoje Janez, Tatjana i bliznakiwe.

Tatjana nije vi{e trudna. Ne{to daqe, po strani, Gorazd. Par metara
iza wega dvojica, nemirnih o~iju. Zveraju okolo. O~ito je to Gorazdova
pratwa. Gorazd polako pri|e materinom grobu, sagne se, poqubi krst...
Pomiluje bliznakiwe po glavi, do|e do Tatjane.
GORAZD: Dr`i se... Kako ti je sin?
Tatjana ga pomiluje po kosi.
TATJANA: ^uvaj mi se.
Gorazd krene. Pro|e pored oca. Janez }uti. Gorazd polako nestaje me|u
humkama.
JANEZ: SINE....
Janez 43

Gorazd zastane.
JANEZ: Hajmo ku}i.
Pauza.
JANEZ: Ajmo ku}i, sine...
GORAZD: Ti ono zove{ ku}om.
JANEZ: Ajmo ku}i, molim te...
Gorazd stoji. Onda polako krene prema grobqanskoj kapiji.
JANEZ: Kad }u te videti?
Gorazd zastane. Ne okre}e se.
GORAZD: Kupuj “Politiku”... I ~itaj ~ituqe. Ima}u bar tri strane.
Ode. Neopozivo i zauvek. Janez gleda za sinom. Kao da zakora~i za wim,
kao da poku{a da ga zaustavi rukom.. Ili se to samo tako u~Ini. Dugo
gleda za sinom.
JANEZ: Ajdemo deco...
TATJANA: Ajd ti sa wima dvema, sad }u ja... Sa~ekajte me na ulazu u
grobqe.
Janez uzme bliznakiwe za ruke i po|e. I kad on sasvim zamakne iza
grobova, Tatjana zagrli materin krst i zalele~e. Gorko i neute{no.
TATJANA: Majko... Maj~ice... Kosta... Konstantineeee... Jaoj, maj~ice
moja draga.
Fiju~e vetar. Provejava.

11.

Kafana. Issti konobar, isti Rodoqub, ne{to malo druga~iji Janez.

Nekoliko qudi za okolnim astalima.
RODOQUB: Ne dam, bre, ne dam, Ro}ko ne da, majku vam jodlersku i
kowu{arsku jebem, Ro}ko ne da. Pa jel vas Nedi} ranio
ovde, ~etiri godine, dlaka sa glave nije smela da fali
Slovencu, a pola Srbije u ropstvu, pola na grobqu, a Nemci
ubijaju sto za jednog. Pedeset iqada Janeza {iri guzove po
44 Sini{a Kova~evi}

Srbijici mojoj, a narod gladan, kopriva se jede i brezova

kora, majke vam se isponabijam. Jel tako bilo il nije, Jel
falila dlaka Slovencu, budi ~ovek jedared, jel tako bilo
jel nije.
JANEZ: Jeste.
RODOQUB: Decu ste nam ubijali u potiqak, da snimite spotove za
televiziju, majku vam jebem kow{arsku, goloruku, to se jo{
brijalo nije.
KONOBAR: Aj sad dosta!
RODOQUB: [ta dosta, kakvi dosta, jel tebi dete ostalo u Sloveniji...
Ne dam decu, Ro}ko ne da, na deci ste na{li da {iqite
kurac, to se jo{ omrsilo nije. I wemu ste sina...
Konobar lupi rukom po {anku, zaigraju olbe i inventar.

KONOBAR: DOSTA!!! Mr{ napoqe.

Ustane, uzme Rodoquba za kragnu, povede ga ka vratima.

RODOQUB: [ta ti je Vukota, smiri se...

KONOBAR: Iskopo si neko dvadeset ~etvrto jevrejsko koleno, sad ti
deca sri~u hebrejski u nekom kibucu, a ti ovde srbuje{ li
srbuje{.
RODOQUB: [ta ti je Vukota, pa dete su ti...
KONOBAR: Svi u pi~ku materinu, mar{ napoqe. Fajront. Ti }e{ decu
da nam sveti{, pi~ko jedna, nemoj sad `eni da ti
telefoniram... Ej Srbijo, jebem te u ~uvare. Svi napoqe, u
pi~ku materinu.
Qudi po|u prema vratima.

KONOBAR: Ti, ~ika Janko, da ostane{.

Janez sedi za stolom, ostali iza|u iz kafane. Na vratima se za
trenutak pojavi Rodoqub.

RODOQUB: U redu Vu~ko, to mi je fala...

KONOBAR: I{ papu~o, pi~ka ti materina... Na ~emu tebi imam da
zahvalim, gusenice gubava...
Rodoqub iza|e. Konobar sedne pored Janka.
Janez 45

KONOBAR: Izvinite molim vas, iznervira me budala... Da su svi kao taj

slina, Srbija bi bila na pola Ade Ciganlije, on }e ovo, on
}e ono... ^uo sam za sve {ta vam se desilo, primite moje
sau~e{}e. Papu~a upi{ana, `ena mu odre|uje kad je `edan,
on }e da osloba|a i sveti...
JANEZ: Da ja i ti popijemo po ne{to, a Vukota. Al ja da ~astim.
KONOBAR: Neka ~ika Janko, ja }u... [ta }ete vi?
JANEZ: [ta }e{ ti? Donesi ti nama {ta ti je najskupqe...
KONOBAR: A {ta je razlog, ~ika Janko?
JANEZ: Unika sam dobio... Konstantina.

12.

Soba u hotelu Galeb. Kolevka na sredini. Tatjana, u dubokoj crnini,

obla~i kaput. Janez sedi u svojoj teget pamukliji, kraj kolevke.
TATJANA: Kad ti ide{ na posao?
JANEZ: U osam.
TATJANA: Do}i }u ja brzo. Doktor Ivanovi} je reko da ih sad malo
~e{}e obilazim... Mo`da ih slede}e subote pusti na
vikend.
JANEZ: Poqubi ih.
TATJANA: Uniforma ti je oprana i ispeglana. Na aufingeru je u
ormanu.
JANEZ: Dobro.
TATJANA: On ako zapla~e, zaquqaj ga malo, eto mene za sat vremena.
JANEZ: Ne brini ti ni{ta.
Tatjana iza|e. Janez gleda u unuka, onda ustane, otvori ormar... Pre-
svla~i se zaklowen vratima {ifowera. Traje to dosta dugo. Mali
Konstantin zakme~i.
JANEZ: (Iza vrata)
Evo sad }e dejka.
46 Sini{a Kova~evi}

Iza|e iza {ifowerskih dveri. Na wemu livreja hotelskog vratara...

[apka, epolete, pucad i lampasi, pantalone sa {irokom `utom trakom
po strani... Klinac po~ne ozbiqnije plakati. Janez do|e do kolevke.
Sedne. Quqa. Pla~ sve ja~i.
JANEZ: Ne da deda svoga Ko~u, nikom ga ne da... Sad }e mama, sad }e...
Pla~ sve ja~i. Janez Krawc za}uti. Prestane da quqa. Klinac kewka.
Janez odlutao ko zna gde. ]uti. Konstantin Nikodijevi} pla~e neu-
te{no. Onda Janez po~ne pevati. Penzionisani zastavnik Janez Krawc
peva pesmu koju sawa. “Oblekla bom”.
JANEZ: Oblekla bom ta ~rni gvant, saj on je niu, je bio moj fant, je
biu moj fant... Zdaj mrtav le`i... Kaj ti je deklica, za kaj si
tak `alosna, kaj mi je, n~ mi ni, srce me boli, srce me boli.
Dete lagano prestaje sa pla~om. U}uti sasvim. Penzionisani zastavnik
Janez Krawc peva i pla~e. Treperi plavi neon i obasjava zlatne {irite
na lakejskoj uniformi. Ki{a tu~e u okna.

KRAJ