1.

ELEKTROSTATIKA
KULONOV ZAKON
 Šta je Kulonov zakon?

Zakon koji govori o elektrostatičkim silama

između tačkastih naelektrisanja.
 Šta je tačkasto naelektrisanje?

To je naelektrisanje koje ima određenu količinu

električnog opterećenja i nema dimenzije. U
praksi se za tačkasta naelektrisanja smatraju
pozitivno i negativno naelektrisane čestice i
sva naelektrisana tela čije su dimenzije
zanemarljive u odnosu na rastojanje između
njih.
 Kako glasi Kulonov zakon?

r 1 Q1 ⋅ Q2 r
F 12 = ⋅ r 012
4πε 0 r 12 2

Q1 Q2
r 12
Intenzitet sile kojom naelektrisanje Q1 deluje
na naelektrisanje Q2 direktno je srazmeran
proizvodu ta dva tačkasta naelektrisanja, a
obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja između
njih.
U izrazu za Kulonov zakon konstanta
srazmernosti je

2
1 Nm
k = = 9 ⋅ 10 9

4πε 0 C 2
 ε0 je dielektrična konstanta vakuuma i
vazduha i iznosi

1 1 10 −9 C 2 C 2
ε0 = = = = 8 , 85 ⋅ 10 −12

4πk Nm 2
36π Nm2 Nm2
4π ⋅ 9 ⋅ 10 9
C2
Sila je vektorska veličina što znači da je
određena intenzitetom, pravcem i smerom.

Intenzitet sile je određen brojnim vrednostima.

Pravac Kulonove
r sile definisan je jediničnim
vektorom r 012

Smer Kulonove
r sile definisan je jediničnim
vektorom r 012 i algebarskim intenzitetom sile.
 r
Šta je jedinični vektor r 012 ?

r
Jedinični vektor r 012 iz Kulonovog zakona
je vektor koji ima:

- intenzitet = 1
- pravac linije koja spaja Q1 i Q2
- smer od Q1 ka Q2
 Primer 1:

Q1 r 012 Q2 F12

r 12

r
Ako je Q1> 0 i Q2> 0 , onda je sila F 12 odbojna.

Znači: Q1 deluje na Q2 i gura ga od sebe

(napadna tačka sile je u tački u kojoj se nalazi Q2).
 Primer 2:

Q1 r 012 F12 Q2
r 12

r
Ako je Q1> 0 i Q2< 0 , onda je sila F 12 privlačna.

Znači: Q1 deluje na Q2 i privlači ga ka sebi.

 r r
Jedinični vektor r 021 = −r 012

što znači da mu je intenzitet jednak 1

r
pravac je isti kao pravac jediničnog vektora r 012
r
a smer je od Q2 ka Q1 (suprotan od smera r 012 ).
 r
Zato je i sila F 21

kojom Q2 deluje na Q1 suprotnog smera od sile

r
F 12 :

r 1 Q1 ⋅ Q2 r
F 21 = ⋅ r 021
4πε 0 r 12 2
 Primer 3:

F21 Q1 r 021 Q2

r 12

r
Ako je Q1> 0 i Q2> 0 onda je sila F 21 odbojna.

Znači: Q2 deluje na Q1 i gura ga od sebe

(napadna tačka sile je u Q1).
 Primer 4:

Q1 F21 r 021 Q2
r 12

r
Ako je Q1> 0 i Q2< 0 onda je sila F 21 privlačna.

Znači: Q2 deluje na Q1 i privlači ga ka sebi.

Koja je jedinica za silu?

Njutn [N].
Koja je jedinica za količinu naelektrisanja?

Kulon [C].
 ZADACI:

1.1 Dva tačkasta tela naelektrisanja Q1 i Q2 nalaze

se u vazduhu na rastojanju r12 = 0.2 m. Odrediti
vektor Kulonove sile kojim telo naelektrisanja Q1
deluje na telo naelektrisanja Q2, ako je:

a) Q1 = 4·10-11 C i Q2 = 6·10-11 C
b) Q1 = - 4·10-11 C i Q2 = - 6·10-11 C
c) Q1 = 4·10-11 C i Q2 = - 6·10-11 C
1.2 Dve kuglice poluprečnika a = 2 mm
naelektrisane su istim količinama naelektrisanja Q.
Intenzitet sile koja deluje između njih je 9·10-7 N.
Kuglice su na rastojaju r = 2 dm. Odrediti količinu
naelekrisanja Q kojom su naelektrisane kuglice.
 1.3 Tri tačkasta naelektrisanja, Q1 = 1 pC,
Q2 = 2 pC i Q3 = 3 pC, nalaze se u vazduhu na
istom pravcu, pri čemu se naelektrisanje Q2 nalazi
između naelektrisanja Q1 i Q3 . Rastojanje između
naelektrisanja Q1 i Q2 je r12 = 2 cm, a rastojanje
između naelektrisanja Q2 i Q3 je r13 = 3 cm.
a) Odrediti elektrostatičku silu (njen pravac, smer
i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q2.
b) Odrediti elektrostatičku silu (njen pravac, smer
i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q3.
1.4 Tri tačkasta tela naelektrisanja Q1 = 8x10-11 C,
nepoznatog naelektrisanja Q2 i Q3=2x10-11C,
zauzimaju u vazduhu položaj kako je prikazano na
slici. Rastojanje između tačaka označenih sa 1 i 3
je r13 = 5 cm. Odrediti položaj i naelektrisanje Q2
tako da se sva tela, pod dejstvom Kulonovih sila,
nalaze u mirovanju.
 1.5 U temenima pravougaonika dužine stranica
a = 3 cm i b, u vazduhu, nalaze se četiri kuglice
jednakih naelektrisanja Q. U preseku dijagonala
pravougaonika nalazi se kuglica naelektrisanja
Q1 = 0,955x10-12 C. Kolika treba da bude dužina
stranice b i naelektrisanje kuglica da bi, pod
dejstvom Kulonovih sila, sve kuglice bile u
ravnoteži?
ELEKTROSTATIČKO
POLJE
 Šta je elektrostatičko polje?

Fizičko stanje u okolini naelektrisanih tela koje

se manifestuje silom koja deluje na probno
opterećenje u mirovanju, uneto u polje, naziva se
elektrostatičko polje ukoliko ta naelektrisana tela
miruju. Ukoliko se naelektrisana tela kreću, to
polje se naziva električno. Priroda ovih polja je
ista.
 Šta je vektor jačine elektrostatičkog polja?

Vektorska veličina koja kvantitativno

određuje električno polje. Ima isti pravac i
smer kao elektrostatička sila:
r
r F
E =
Qp
 Šta je probno opterećenje Qp?

To je tačkasto naelektrisanje koje koristimo u

eksperimentima, a tako je osmišljeno da ne
utiče na rezultate eksperimenta. Znači: uvek je
pozitivno i barem dva reda veličine (barem 100
puta) manjeg naelektrisanja od ostalih
naelektrisanja u okolini.
Šta je x komponenta vektora polja, a šta je y
komponenta vektora polja?

To su projekcije vektora polja na x i y ose

koordinatnog sistema u ravni.

j
E
Ey

α i
0 Ex x
 r r r r r
E x = E x ⋅ i = E ⋅ cosα ⋅ i

r r r r r
E y = E y ⋅ j = E ⋅ sinα ⋅ j
 r
gde su : i - jedinični vektor x-ose (on definiše
pravac i smer x-ose)
r
j - jedinični vektor y-ose (on definiše
pravac i smer y-ose)
r r
E - intenzitet vektora E
,

r r
Ex - intenzitet projekcije vektora E
na x -osu
r r
Ey - intenzitet projekcije vektora E
na y - osu
 Kakvo je polje u okolini tačkastog
naelektrisanja?

Radijalno i opada sa kvadratom

rastojanja u svim pravcima.

Q ⋅Qp r 1
1 ~
r ⋅ 2 ⋅ r0 r2
r F 4πε 0 r 1 Qp r
E = = = ⋅ 2 ⋅ r0
Qp Qp 4πε 0 r
r
 E
+

linije elektrostatičkog polja uvek su

usmerene od pozitivnog naelektrisanja
 E
-

linije elektrostatičkog polja uvek su usmerene ka

negativnom naelektrisanju
 Šta su to linije elektrostatičkog polja?

Linije na koje je vektor elektrostatičkog polja

tangentan u svakoj tački.
 Koliko je elektrostatičko polje u tački A u okolini
nekoliko tačkastih naelektrisanja?

Elektrostatičko polje u tački A jednako je

vektorskom zbiru elektrostatičkih polja koja stvaraju
pojedina naelektrisanja u tački A (princip
superpozicije). Na primer: u tački A u okolini tri
tačkasta naelektrisanja elektrostatičko polje je:

r r r r
E A = E1 + E2 + E3
Koja je jedinica za jačinu elektrostatičkog polja?

N V
ili
C
.
m
 ZADACI:

2.1 a) Odrediti vektor jačine elektrostatičkog polja

na rastojanju r = 0.2 m od tačkastog naelektrisanja
Q1 = 4·10-11 C.
b) Ako se u tačku na rastojanju r = 0.2 m od
tačkastog naelektrisanja Q1 postavi tačkasto
naelektrisanje Q2 = 6·10-11 C odrediti silu (njen
intenzitet, pravac i smer) koja deluje na
naelektrisanje Q2?
c) Odrediti silu koja bi delovala na tačkasto
naelektrisanje Q3 = - 6·10-11 C postavljeno u istu
tačku.
d) Uraditi isti zadatak pod a), b) i c) ako je
Q1 = - 4·10-11C.
2.2 Koliki je intenzitet sile koja deluje na tačkasto

naelektrisanje Q = 10 pC koje se nalazi u tački u

N
kojoj je jačina elektrostatičkog polja E = 3 ?
C
 2.3 Dva tačkasta naelektrisanja Q1 = 1 pC i
Q3 = 3 pC nalaze se na rastojanju r13 = 5 cm u
vazduhu.
a) Odrediti vektor jačine elektrostatičkog polja u
tački A koja se nalazi na pravoj između ova dva
naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1
za r12 = 2 cm.
b) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja
deluje na naelektrisanje Q2 = 2 pC koje je
postavljeno u tačku A.
2.4 Položaj dva tačkasta tela naelektrisanja Q1 = -
4x10-11 C i Q2 = - 6x10-11 C, koja se nalaze u
vazduhu, određen je tačkama P1 ( -1 cm, 0 ) i P2 (2
cm, 0 ). Kada se tela dodirnu, a zatim vrate u
prvobitne položaje, vektor jačine električnog polja
r samo komponentu u
u tački P (0, 1r cm) ima
pravcu y ose ( E = E y j ). Odrediti naelektrisanja
tela posle dodira.
ELEKTROSTATIČKI
POTENCIJAL
 Šta je elektrostatički potencijal neke tačke?

Količnik elektrostatičke potencijalne energije

probnog naelektrisanja u toj tački i njegove količine
naelektrisanja

We
V =
Qp
 Kako se izračunava u opštem slučaju?

Kao linijski integral vektora elektrostatičkog

polja duž bilo koje putanje, računato od tačke
čiji potencijal tražimo pa do referentne tačke.

R r r
V A = ∫ E ⋅ dl
A
 Šta je referentna tačka?

To je tačka u odnosu na koju se elektrostatički

potencijal određuje. Ona se može proizvoljno
izabrati, ali se najčešće za referentnu tačku uzima
tačka u beskonačnosti.
Često se ta tačka zove i tačka nultog potencijala.

A zašto?

Zato što je elektrostatički potencijal

referentne tačke 0V.
Kako se izračunava elektrostatički potencijal neke
tačke A na rastojanju rA tačkastog
naelektrisanja Q?

1 Q
VA = ⋅
4πε 0 r A
Koja je jedinica za elektrostatički potencijal?

Volt [V].
Šta je razlika elektrostatičkih potencijala?

Napon.

U AB = V A −V B
 Zašto je uopšte uvedena razlika potencijala kao
potpuno nova fizička veličina?

Zato što elektrostatički potencijal zavisi od izbora

referentne tačke, a napon ne.

R r r R r r R r r ⎛ B r r⎞ R r r B r r B r r
V A − V B = ∫ E ⋅ dl − ∫ E ⋅ dl = ∫ E ⋅ dl − ⎜⎜ − ∫ E ⋅ dl ⎟⎟ = ∫ E ⋅ dl + ∫ E ⋅ dl = ∫ E ⋅ dl = U AB
A B A ⎝ R ⎠ A R A
Koja je jedinica za napon?

Volt [V].
 UAB = - UBA

Zašto?

B r r ⎛ B r r⎞ A r r
U AB = ∫ E ⋅ dl = −⎜⎜ − ∫ E ⋅ dl ⎟⎟ = − ∫ E ⋅ dl = −U BA
A ⎝ A ⎠ B
Na primer: ako je napon U 12 = 10 V

onda je napon U 21 = −10 V

Ako je napon
.
U MN = −50 V

onda je napon U NM = 50 V
 Šta je ekvipotencijalna površina?

Površina čije su sve tačke na istom potencijalu.

Primer: C
1 Q⎫
VA = ⋅ ⎪ r V
4πε 0 r ⎪ Q
1 Q⎪ r r
VB = ⋅ ⎬ ⇒ V A =V B =V C
4πε 0 r ⎪ A
1 Q⎪ B
VC = ⋅ ⎪
4πε 0 r ⎭

Pošto su sve tačke ove sfere na istom rastojanju od

naelektrisanja Q, onda je i njihov elektrostatički
potencijal isti. Zato ova sfera predstavlja
ekvipotencijalnu površinu.
 ZADACI:

3.1 Odrediti potencijal tačke koja se nalazi na

rastojanju r1 = 0,2 m od tačkastog naelektrisanja
Q1 = 4·10-11 C u odnosu na referentnu tačku u
beskonačnosti.
3.2 Odrediti potencijal tačke koja se nalazi na
rastojanju r2 = 0.4 m od tačkastog naelektrisanja
Q2 = - 6·10-11 C u odnosu na referentnu tačku u
beskonačnosti.
3.3 Odrediti potencijal tačke koja se nalazi na
rastojanju r2 = 0.2 m od tačkastog naelektrisanja
Q1 = 4·10-11 C i na rastojanju r2 = 0.4 m od
tačkastog naelektrisanja Q2 = - 6·10-11 C u
odnosu na referentnu tačku u beskonačnosti.
3.4 Tri tačkasta naelektrisanja QA = 10 pC,
QB = -10 pC i QC = 10 pC nalaze se u vakuumu u
temenima jednakostraničnog trougla stranice a = 3
m. Odrediti potencijal u centru (težištu) trougla.
3.5 Odrediti napon između tačke koja se nalazi
na rastojanju r1 = 0.1 m od tačkastog
naelektrisanja Q = 3 nC i tačke koja se nalazi na
rastojanju r2 = 0.2 m.
 3.6 Dva mala naelektrisana tela naelektrisanja
Q1 = 4 pC i Q2 = 2 pC, nalaze se u vazduhu na
rastojanju r = 30 cm, kao na slici.
a) Odrediti vektor jačine elektrostatičkog polja u
tački A koja se nalazi na pravoj između ova dva
naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1 za
r1 = 20 cm.
b) Odrediti vektor jačine elektrostatičkog polja u
tački B koja se nalazi na pravoj koju određuju ova
dva naelektrisanja, sa strane naelektrisanja Q2, a
udaljena je od njega za r2 = 10cm.
c) Odrediti potencijale tačaka A i B.
d) Odrediti napon UAB. Koliki je napon UBA?
e) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet)
koja bi delovala na naelektrisanje QpA = 1 pC kada
bi se postavilo u tačku A.
f) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja
bi delovala na naelektrisanje QpB = -1 pC kada bi
se postavilo u tačku B.

Q1 Q2
A B
x x

r1 r2
r
3.7 Uraditi prethodni zadatak za vrednosti
naelektrisanja Q1 = - 4 pC i Q2 = 2 pC.
3.8. Tri tačkasta naelektrisanja Q1 = 2 nC, Q2 = -
5 nC i Q3 = 10 nC nalaze se u vakuumu u
temenima kvadrata stranice a = 10 cm.
a) Odrediti potencijal četvrtog temena kvadrata.
b) Odrediti razliku potencijala između četvrtog
temena kvadrata i centra kvadrata.
c) Nacrtati i izračunati komponente
elektrostatičkog polja u tački D koje potiču od
pojedinih naelektrisanja.
3.9. Ako je napon između tačaka A i B, UAB = 10 V,
a napon između tačaka B i C, UBC = 3 V, koliki je
napon UAC?
3.10 Tri tačkasta naelektrisanja QA =10pC, QB i QC
nalaze se u vakuumu u temenima
jednakostraničnog trougla stranice a = 3m.
a) Odrediti naelektrisanja QB i QC tako da
električno polje u težištu trougla bude jednako nuli
(tačka 0 na sl.).
b) Za vrednosti naelektrisanja određene pod a)
izračunati rad koji se izvrši pri prebacivanju
tačkastog naelektrisanja Q = 1 pC iz beskonačnosti
u tačku O.
Težište trougla nalazi se u preseku težišnih linija
koje se kod jednakostraničnog trougla poklapaju
sa visinama:
2 a 3
AO = BO = CO = h, h= .
3 2
3.11 Odrediti vrednosti tačkastih naelektrisanja Q1
> 0, Q2 i Q3 raspoređenih kao na slici, tako da
električno polje u tački A bude jednako nuli, a da
potencijal u tački B, računat prema referentnoj
tački u beskonačnosti ima vrednost VB = 200V.
Poznato je: a = 10 cm. Sistem se nalazi u
vakuumu.
3.12 U temenima pravougaonika, dužine stranica
a = 20 cm i b = 10 cm, smeštena su tačkasta
naelektrisanja QA, QB = 20 pC, QC = -102 pC i
QD. Sistem se nalazi u vakuumu. Odrediti
naelektrisanja QA i QD tako da električno polje u
tački M, čiji je položaj prikazan na slici, bude
jednako nuli. Za ovaj slučaj odrediti potencijal
tačke M, uzimajući referentnu tačku u
beskonačnosti.
3.13 Oko metalne lopte poluprečnika a = 1 cm,
naelektrisanja Q1 = 2x10-10C , u vazduhu, nalazi
se koncentrična metalna ljuska unutrašnjeg
poluprečnika b = 3cm, spoljašnjeg poluprečnika
c = 4cm i naelektrisanja Q2 = 4x10-10C. Odrediti
kako se menja vektor jačine električnog polja,
potencijal ovog sistema i napon između ljuske i
lopte. Grafički predstaviti promene jačine
električnog polja i potencijala i izračunati
vrednosti ovih veličina za r = a, r = b, r = c.
(Referentnu tačku potencijala uzeti u
beskonačnosti).
GAUSOV
ZAKON
 Kako glasi Gausov zakon?

Izlazni fluks vektora jačine elektrostatičkog polja

kroz bilo koju zamišljenu zatvorenu površinu
jednak je količniku ukupnog slobodnog
naelektrisanja obuhvaćenog tom površinom i
dielektrične konstante vakuuma ε0:

r r Q
∫S E ⋅ ds =
ε0
Šta se izračunava Gausovim zakonom?

Vektor elektrostatičkog polja

r
E
.
 U kojoj sredini važi Gausov zakon?

U vakuumu. Približno važi i u vazduhu.

 A u drugim dielektričnim sredinama?

U drugim dielektričnim sredinama važi

uopšteni Gausov zakon.
 Pa u čemu je razlika? Zašto dva zakona?

Uopšteni Gausov zakon važi za sve dielektrične

sredine pa i za vazduh i vakuum. On uključuje i
polarizaciju dielektrika.
 Kako glasi?

Izlazni fluks vektora r električne indukcije

(dielektričnog pomeraja) D
kroz bilo koju zatvorenu zamišljenu površinu
jednak je ukupnom slobodnom naelektrisanju
obuhvaćenom tom površinom.

r r
∫S D ⋅ ds =Q
 Koja su naelektrisanja slobodna?

Na primer: elektroni u provodniku.

 Da li to znači da postoje i vezana
naelektrisanja?

Da. To su ona naelektrisanja koja se

izdvajaju uz samu ivicu dielektrika unetog
u polje. Vezana naelektrisanja su
posledica polarizacije dielektrika.
 Šta je polarizacija dielektrika?

Pojava pri kojoj dolazi do razdvajanja centara

pozitivnih i negativnih naelektrisanja u atomu
dielektrika. Od neutralnih atoma stvaraju se
električni dipoli i orijentišu se u smeru polja u koje
smo uneli dielektrik, kao što je prikazano na slici.
Spolja gledano pozitivni i negativni krajevi susednih
dipola u dielektriku se poništavaju. Ostaju
neponištena samo vezana naelektrisanja u sloju
dielektrika neposredno uz površinu. Negativna su u
onom sloju koji je najbliži pozitivnom izvoru polja, a
pozitivna naelektrisanja su na suprotnom kraju
dielektrika (koji je najbliži negativnom izvoru
elektrostatičkog polja).
Q -Q

+ -
- + - + - + - +
+ -
- + - + - + - + -
+
+ - + - + - + - + -
+ - + - + - + - + -
+ - + - + -
- + - +
+ -
- + - + - + - + -
+

-Qv Qv
 Šta je vektor električne indukcije?

Vektorska veličina koja objedinjuje vektor polja i

polarizaciju dielektrika unetog u polje.
U linearnim homogenim dielektricima vektor
r
električne indukcije D
r
linearno zavisi od vektora jačine polja E

a linearnost je izražena preko apsolutne

dielektrične konstante ε .

r r
D = ε ⋅E
 ε = ε0 ⋅ εr

gde je: ε apsolutna dielektrična konstanta,

ε0 dielektrična konstanta vakuuma i
vazduha,
εr relativna dielektrična konstanta.
Koje su jedinice za ove tri dielektrične
konstante?

Jedinica za dielektričnu konstantu vakuuma

ε0 je:

C2 F
2.
ili
Nm m
Relativna dielektrična konstanta εr je neimenovan
broj. Znači nema jedinicu.

Samim tim se iz formule vidi da je jedinica za

apsolutnu dielektričnu konstantu ε ista kao za ε0,
dakle
.

C2 F
2 ili
Nm m
 ZADACI:

4.1 Odrediti vektor jačine električnog polja u

okolini beskonačne tanke ravnomerno
naelektrisane ploče u vazduhu.
4.2 Poluprečnik unutrašnje elektrode sfernog
kondenzatora je a, a naelektrisanje Q (Q>0).
Između elektroda ovog kondenzatora su dva
koncentrična sloja dielektrika relativnih
permitivnosti r1 i r2 . Poluprečnik razdvojne
površine dielektrika je b, a unutrašnji poluprečnik
spoljašnje elektrode je c. Odrediti: r
a) vektore električne indukcije - P
b) površinske gustine vezanih naelektrisanja;
c) izraz za potencijal tačaka između elektroda
kondenzatora, smatrajući da se spoljašnja
elektroda nalazi na nultom potencijalu;
d) kapacitivnost ovog kondenzatora.
 4.3 Poluprečnik unutrašnje elektrode sfernog
kondenzatora je a = 2mm, a unutrašnji
poluprečnik spoljašnje elektrode je b = 12mm.
Dielektrik se sastoji iz dva koncentrična sloja, kao
na sl., relativnih permitivnosti εr1 = 16 i εr2 = 4.
a) Polazeći od Gausovog zakona odrediti kako se
menja električno polje ovog kondenzatora u
funkciji rastojanja tačke od centra kondenzatora.
b) Odrediti debljine d1 i d2 slojeva dielektrika,
tako da najveće jačine električnog polja u
dielektricima budu jednake.
PROVODNICI
 Šta su provodnici?

Vrsta materijala u kojima i na sobnoj temperaturi

postoji veliki broj slobodnih nosilaca
naelektrisanja
Postoje provodnici prve i druge vrste.

Provodnici prve vrste su metali, a nosioci

naelektrisanja u njima su elektroni.

Provodnici druge vrste su elektroliti.

Elektroliti su rastvori kiselina, baza i soli. Nosioci

naelektrisanja u njima su joni (pozitivni i negativni).
 Šta se dešava kada se metalna šipka unese u
elektrostatičko polje?

U provodniku dolazi do razdvajanja pozitivnog i

negativnog naelektrisanja uz samu površinu
provodnika (negativna naelektrisanja se izdvajaju
prema pozitivnom izvoru elektrostatičkog polja). Ova
pojava zove se elektrostatička indukcija.
Stvara se unutrašnje polje između tih naelektrisanja.
To polje se poništava sa spoljašnjim poljem tako da
u provodniku nema elektrostatičkog polja.

Linije elektrostatičkog polja menjaju pravac tako da

ulaze u provodnik i izlaze iz njega pod pravim
uglom.
 E
- E
+
-

E=0
+
-
+
-
+

elektrostatičko polje elektrostatičko polje

pre unošenja nakon unošenja
metalne ploče metalne ploče
Šta je Faradejev kavez?

Metalni kavez zatvoren sa svih strana u kome kada

ga unesemo u spoljašnje električno polje nema
polja. To je posledica činjenice da se u provodniku
koji unesemo u spoljašnje elektrostatičko polje
unutrašnje elektrostatičko polje poništava.

Faradejev kavez služi za zaštitu ljudi i opreme od

uticaja električnog polja (groma i slično). Automobil
je primer Faradejevog kaveza. E

E=0
KONDENZATORI
 Šta je kondenzator?

Kondenzator je sistem od dve provodne

elektrode između kojih je ubačen dielektrik.
Kondenzatori se razlikuju:

- po obliku
- po vrsti dielektrika između elektroda
- po vrsti metala od kog su napravljene elektrode.
Koja je najvažnija karakteristika kondenzatora?

Kapacitivnost
 Od čega zavisi kapacitivnost?

Od oblika, dimenzija kondenzatora i vrste

dielektrika u njemu.
Kada se elektrode kondenzatora priključe na
razliku elektrostatičkog potencijala doći će do
procesa njihovog naelektrisavanja.
Ona elektroda koja je priključena na viši
elektrostatički potencijal naelektrisaće se
pozitivno, a ona druga koja je priključena na niži
potencijal, naelektrisaće se negativno.
Taj prelazni proces naelektrisavanja kondenzatora
trajaće sve dok se elektrode ne naelektrišu tolikom
količinom naelektrisanja da je zadovoljena relacija:

Q
C =
U
Ova relacija važi uvek i za sve tipove kondenzatora.
 Q1 Q2
V1 > V 2
V1 V2
Q1 > 0
Q2 < 0
Naelektrisanja na elektrodama kondenzatora su
uvek jednakog intenziteta, a suprotnog znaka.

Q 1 = −Q 2

nezavisno od oblika kondenzatora.

Kada se kondenzator naelektriše i odvoji od izvora
napajanja na njegovim elektrodama ostaje
konstantan napon.

Mi proučavamo samo pločast kondenzator. U njemu

je elektrostatičko polje homogeno što znači da je
vrednost polja ista u svakoj tački. Linije takvog
polja su paralelne.
 VAZDUŠNI PLOČAST KONDENZATOR

Q -Q
S
Q -Q
1 2 1 2
ε
0
E0

Q
Elektrostatičko polje u kondenzatoru je: E 0 =
ε 0S

Napon na krajevima kondenzatora je:

Q
U = E ⋅d = d
ε 0S
 Q ε 0S
Kapacitivnost kondenzatora je: C = =
U d

gde je : S površina elektrode

d rastojanje između elektroda
ε0 dielektrična konstanta vakuuma
 PLOČAST KONDENZATOR SA DIELEKTRIKOM

Q -Q
S
Q -Q
1 2
ε 1 E 2

Elektrostatičko polje u kondenzatoru je:

Q Q
E = =
ε ⋅ S ε 0ε r ⋅ S
Napon na krajevima kondenzatora je:

Q Q
U = E ⋅d = d = d
ε ⋅S ε 0ε 0 ⋅ S

Kapacitivnost kondenzatora je:

Q ε ⋅ S ε 0ε r ⋅ S
C = = =
U d d
gde je : S površina elektrode
d rastojanje između elektroda
ε apsolutna dielektrična konstanta
εr relativna dielektrična konstanta
Kapacitivnost kondenzatora može se povećati ako
se:

- poveća površina elektroda

- smanji rastojanje između elektroda
- upotrebi dielektrik sa što većom dielektričnom
konstantom.
Postoje kondenzatori sa:

- čvrstim dielektrikom (papir, liskun, polimeri,

keramike, staklo)
- tečnim dielektrikom (prirodna i sintetička ulja)
- gasovitim dielektrikom (vazduh).
Koja je jedinica za kapacitivnost?

Farad (F)
Ponekad se kondenzatori povezuju u grupu.

Šta znači transfigurisati grupu kondenzatora?

To znači naći ekvivalentnu kapacitivnost

kondenzatora koja bi zamenila celu grupu.
 REDNA VEZA

C1 C2
A B 1
=
1
+
1
⇒ C AB =
C 1C 2
C AB C1 C 2 C1 + C 2

Karakteristika redne veze je da su elementi vezani u

istoj grani, što znači da kondenzatori imaju istu
količinu naelektrisanja na elektrodama, pod uslovom
da nisu bili opterećeni pre nego što su vezani u kolo.
1 1 1 1
= + + ⇒
C1 C2 C3 C AB C1 C 2 C 3
A B
C 1C 2 C 3
C AB =
C 1C 2 + C 2 C 3 + C 1C 3
 PARALELNA VEZA
C1

A
C2
B
C AB = C 1 + C 2

Karakteristika paralelne veze je da su elementi

vezani između dve iste tačke, što znači da je napon
na njima isti.
 MEŠOVITA VEZA

C2

A C1 B
C AB =
(C 2 + C 3 )C 1
C3 C1 + C 2 + C 3
 ZADACI:

6.1 Odrediti kapacitivnost pločastog vazdušnog

kondenzatora površine elektroda S = 20 cm2, koje
se nalaze na rastojanju d = 1 cm.
 6.2 Rastojanje između elektroda pločastog
vazdušnog kondenzatora je d = 3 mm, a površina
elektroda je S = 9 cm2.
a) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C0
b) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C posle
ubacivanja metalne ploče debljine d1 = 1 mm
između elektroda paralelno sa njima (površina
ploče je jednaka površini elektroda).
6.3 Naelektrisanja elektroda sfernog vazdušnog
kondenzatora su Q1 = - Q2 = 4x10 -10 C, a njihovi
poluprečnici su a = 1 cm i b = 2 cm. Kada se
koncentrično sa elektrodama ubaci metalna
sferična nenaelektrisana ljuska, unutrašnjeg
poluprečnika c = 1.5 cm i debljine d, priraštaj
napona kondenzatora iznosi U = -15V. Odrediti:
a) debljinu ljuske d
b) priraštaj kapacitivnosti kondenzatora.
 6.4 Poluprečnik unutrašnjeg provodnika
koaksijalnog vazdušnog kondenzatora je a = 4
mm, a podužna gustina naelektrisanja Q'.
a) Odrediti kako se menja elektrostatičko polje
ovog kondenzatora u funkciji odstojanja tačke
od ose kondenzatora, polazeći od Gausovog
zakona.
b) Ako je, pri naponu između elektroda Uab = 8
kV, najveća jačina elektrostatičkog polja u
kondenzatoru Emax= 2106 V/m, odrediti
unutrašnji poluprečnik spoljašnjeg provodnika b
ovog kondenzatora.
 6.5 a) Izvesti izraz za kapacitivnost vazdušnog
koaksijalnog kabla.
b) Ako je unutrašnji provodnik ovog kabla žica
poluprečnika a=1 mm, naelektrisanja Q1 = 2.6x10-10
C na dužini h = 36cm, a kapacitivnost dela kabla
na toj dužini je C = 20 pF, odrediti unutrašnji
poluprečnik b spoljašnjeg provodnika kabla i
površinsku gustinu naelektrisanja spoljašnjeg
provodnika.
6.6 Poluprečnici elektroda vazdušnog
koaksijalnog kondenzatora su: a = 1 cm i b = 3
cm. Ako se, koncentrično sa elektrodama, između
elektroda ovog kondenzatora ubaci metalna
nenaelektrisana cev, unutrašnjeg poluprečnika c
= 1.5 cm i debljine d = 0.5 cm, odrediti odnos
kapacitivnosti koaksijalnog kondenzatora pre i
posle ubacivanja cevi C/C1.
 6.7 a) Polazeći od uopštenog Gausovog zakona
odrediti kako se menja intenzitet vektora jačine
elektrostatičkog polja koaksijalnog kabla
ispunjenog dielektrikom permitivnosti ε u funkciji
odstojanja tačke od ose kabla. Poluprečnik
unutrašnjeg provodnika kabla je a, unutrašnji
poluprečnik spoljašnjeg provodnika je b, a
podužna gustina naelektrisanja unutrašnjeg
provodnika Q'.
b) Kako treba da se menja relativna permitivnost
u ovom kablu u funkciji odstojanja tačke od ose
kabla, da bi u svim tačkama jačina električnog
polja u kablu bila ista? Relativna permitivnost
dielektrika uz unutrašnji provodnik je εr (a).
c) Odrediti podužnu kapacitivnost ovog kabla
(kada je ispunjen uslov pod b).
 6.8 Koaksijalni kabl ima dva sloja dielektrika
relativnih permitivnosti εr1 = 2 i εr2 = 4.
Poluprečnik unutrašnjeg provodnika je a = 3
mm, a unutrašnji poluprečnik spoljašnjeg
provodnika je b = 15 mm. Odrediti:
a) kako treba staviti slojeve, kao i poluprečnik
razdvojne površine dielektrika da bi maksimalna
jačina električnog polja u oba dielektrika bila ista
b) podužnu kapacitivnost kabla
c) najveći napon na koji kabl može da se priključi
ako je dielektrična čvrstina oba dielektika 200
kV/cm
 6.9 Sferni kondenzator ima dva sloja dielektrika
relativnih permitivnosti εr1 = 2 i εr2 = 8.
Poluprečnik unutrašnje elektrode je a = 4 mm, a
unutrašnji poluprečnik spoljašnje elektrode je b =
16 mm. Odrediti:
a) kako treba staviti slojeve, kao i poluprečnik
razdvojne površine dielektrika da bi maksimalna
jačina elekričnog polja u oba dielektrika bila ista
b) kapacitivnost ovog kondenzatora
c) najveći napon na koji kondenzator može da se
priključi ako je dielektrična čvrstina oba
dielektrika 200 kV/cm
6.10 Za ravan vazdušni kondenzator, čije je
rastojanje između elektroda d, probojni napon
(napon pri kome je polje u dielektriku jednako
masimalno dozvoljenom polju za taj dielektrik)
iznosi Uc = 15kV. Između elektroda kondenzatora
ubaci se dielektrična ploča debljine d1 = 2/3 d i
relativne dielektrične konstante εr=2, koja ima
mnogo veće maksimalno dozvoljeno polje od
vazduha.

a) Izračunati električno polje u vazduhu i

dielektričnoj pločici za slučaj da je kondenzator
priključen na napon Uc .
b) Odrediti probojni napon Uc ' ovog
kondenzatora .
 6.11 Koaksijalni kabl ima dva sloja dielektrika
postavljena kao na slici. Poluprečnici elektroda i
razdvojne površine su: a = 3 mm, b = 12 mm i
c = 6 mm.
Ako su permitivnosti dielektrika εr1 = 80 i
εr2 = 40, a dielektrična čvrstina unutrašnjeg sloja
Eč1 = 300 kV/cm, odrediti kolika bi trebalo da
bude dielektrična čvrstina spoljašnjeg sloja, pa
da proboj nastupi u oba dielektrika pod istim
uslovima. Koliki je u tom slučaju probojni
napon?
6.12 Sferni kondenzator, prikazan na slici
poluprečnika elektroda a i b ispunjen je do
polovine uljem nepoznate relativne
permitivnosti εr. Po izvršenom opterećivanju
kondenzator se isključi od izvora napajanja, a
napon između njegovih elektroda je U. Kada se
kroz mali otvor na vrhu nalije ulje iste vrste,
tako da ispuni ceo međuelektrodni prostor
kondenzatora, napon između elektroda se
smanji na 2
U′ = U
3
Odrediti relativnu permitivnost ulja.
6.13 Sferni kondenzator, poluprečnika elektroda
a = 5mm i b, ima dva sloja dielektrika,
postavljenih kao na slici, čije su dielektrične
čvrstine Eč1 = 180 kV/cm i Eč2 = 250 kV/cm.
Merenjem je utvrđeno da do proboja u dielektiku
dolazi kada se kondenzator priključi na napon Up
= 36 kV. Kada se priključi na napon U = 3 kV,
kondenzator se optereti naelektrisanjem Q = 15
nC. Pemitivnost donjeg sloja je ε 2 = 2, 4 ε 0 .

Odrediti poluprečnik spoljašnje elektrode b i

permitivnost gornjeg sloja ε1 .
ENERGIJA
ELEKTROSTATIČKOG
POLJA
 Šta je energija kondenzatora?

To je energija koju poseduje kondenzator. Jednaka

je radu uloženom za naelektrisavanje elektroda
kondenzatora. Energija kondenzatora može se
izračunati prema obrascima:

1 1 1Q 2
We = Q ⋅ U = C ⋅ U =
2

2 2 2 U
Energija elektrostatičkog polja može da se izrazi i
preko zapreminske gustine energije we:

W e = ∫ w e ⋅ dV
V

gde je:

1 1 1 D 2
w e = DE = ε ⋅ E =
2

2 2 2 ε
Koja je jedinica za energiju u elektrostatičkom polju?

Džul [J].
 ZADACI:

7.1 Odrediti kapacitivnost pločastog vazdušnog

kondenzatora površine elektroda S = 20 cm2, koje
se nalaze na rastojanju d = 1 cm.
 7.2 Dve jednake metalne ploče naelektrisane su
jednakim količinama naelektrisanja suprotnog
znaka, Q = 8 pC. Ploče su postavljene paralelno
jedna drugoj u vazduhu, na međusobnom
rastojanju d = 2 mm. Površina ploča je S = 20 cm2.
a) Nacrtati grafik zavisnosti električnog polja u
zavisnosti od rastojanja od pozitivne elektrode.
b) Odrediti napon između ploča.
c) Odrediti kapacitivnost kondenzatora.
d) Odrediti energiju kondenzatora.
7.3 Odrediti energiju vazdušnog pločastog
kondenzatora čija je površina elektroda
S = 10 cm2, a rastojanje između elektroda d =
1 mm, ako je napon između elektroda U = 5 V.
Odrediti količinu naelektrisanja na elektrodama.
7.4 Energija pločastog vazdušnog kondenzatora je
We = 5 pJ. Kondenzator je priključen na napon
U = 5 V. Rastojanje između ploča kondenzatora je
d = 2 cm. Odrediti:
a) jačinu elektrostatičkog polja u kondenzatoru
b) količinu naelektrisanja na elektrodama
c) kapacitivnost kondenztora.
7.5 Energija pločastog kondenzatora je We = 25 pJ.
Kondenzator je priključen na napon U = 10 V.
Površina ploča kondenzatora je S = 10 cm2.
Odrediti jačinu elektrostatičkog polja u
kondenzatoru.
 7.6 Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce
grupe kondenzatora prikazane na slici, ako je
C1 = 20 nF, C2 = 30 nF, C3 = 45 nF, C4 = 15 nF.

C1
A C3 B
C2
C4
7.7 Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce
grupe kondenzatora prikazane na slici, ako je
C = 30 pF.

C C C

A
C B

C
 7.8 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF,
vezana su paralelno i priključena na napon
UAB = 10 V.
a) Odrediti količine naelektrisanja na pojedinim
kondenzatorima, kao i količinu naelektrisanja na
ekvivalentnom kondenzatoru priključenom na isti
napon.
b) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i
energiju ekvivalentnog kondenzatora
priključenog na isti napon.
 7.9 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF,
vezana su redno i priključena na napon UAB = 10 V.
a) Odrediti količine naelektrisanja na pojedinim
kondenzatorima, kao i količinu naelektrisanja na
ekvivalentnom kondenzatoru priključenom na isti
napon.
b) Odrediti napone na pojedinim kondenzatorima.
c) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i
energiju ekvivalentnog kondenzatora priključenog
na isti napon.
 7.10 Veza kondenzatora prikazana na slici
priključena je na napon UAB = 80 V. Kapacitivnosti
kondenzatora su:
C1 = 15 pF, C2 = 30 pF, C3 = 30 pF,
C4 = 60 pF, C5 = 10 pF.
a) Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce
b) Izračunati napon U5 na kondenzatoru C5
c) Izračunati energiju We2 kondenzatora C2
C1 C2
A
C5 B
D
C 3 C4

+ UAB
 7.11 Veza kondenzatora prikazana na slici
priključena je na napon UBA = 60 V.
Kapacitivnosti kondenzatora su:
C1 = 10 pF, C2 = 30 pF, C3 = 12.5 pF,
C4 = 10 pF, C5 = 20 pF.
a) Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izračunati napone, količine naelektrisanja i
energije svih kondenzatora.

C1 C2 C4
A D B
C3 C5

UBA +
 7.12 Veza kondenzatora prikazana na slici
priključena je na napon UAB = 50 V.
Kapacitivnosti kondenzatora su:
C1 = 20 pF, C2 = 12 pF, C3 = 40 pF,
C4 = 18 pF, C5 = 15 pF.
a) Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izračunati napon U1 na kondenzatoru C1.
c) Izračunati energiju We4 kondenzatora C4.
C2
C1
A D B
C3 C4

C5

+ U AB
7.13 Za kolo na slici poznato je: C1 = 60 μF ,
C2 = 15 μF , C4 = 10 μF , C5 = 30 μF , C6 = 15 μF .
Napon na kondenzatoru C6 je U6 = 5 V, dok je
elektrostatička energija kondenzatora. C4
W e4 = 45 ⋅ 10 −4 J .

a) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C3

b) Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce
c) Izračunati napon UAB
C5 C6

+ U6

C3 C4

C2

C1 A B
7.14 Kapacitivnosti kondenzatora vezanih kao na
slici su: C1 = 20 μF , C2 = 20 μF , C3 = 10 μF ,
C4 = 15 μF , C5 = 30 μF , C6 = 10 μF .

Napon na kondenzatoru C1 je U1 = 5 V.
a) Izračunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce.
b) Izračunati napon UAB, kao i napone i količine
naelektrisanja svih kondenzatora.
C1 C2 C3

A + U1
C6 B
D
C4 C5
 7.15 Kondenzatori kapacitivnosti C1 = 10 pF,
C2 = 20 pF i C3 = 50 pF vezani su u grupu kao na
slici. Odrediti:
a) ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce između
tačaka A i B
b) napon UAB ako je naelektrisanje na pozitivnoj
elektrodi kondenzatora C1 Q1 = 100 pC. Takođe
odrediti količine naelektrisanja na
kondenzatorima C2 i C3.

C1 C2 C3
+ B
A
7.16 Rastojanje između elektroda pločastog
vazdušnog kondenzatora je d = 5 mm, a površina
elektroda je S. Kapacitivnost kondenzatora je
C0 = 100 pF. Između ploča kondenzatora, paralelno
sa njima, ubaci se metalna ploča debljine
d1 = 2 mm.
a) Odrediti promenu energije
ako je kondenzator bio priključen na napon
U0 = 1000V, posle opterećivanja isključen i zatim
ubačena metalna ploča.
b) Odrediti promenu energije
i promenu količine naelektrisanja na elektrodama
kondenzatora ako je kondenzator sve vreme
priključen na napon U0 = 1000 V.
7.17 Dva ista pločasta vazdušna kondenzatora
vezana su redno na napon U = 400 V. Površina
elektroda kondenzatora je S = 27π
cm2, a rastojanje između njih je d = 4 mm. Ako se
između elektroda jednog od kondenzatora ubaci
metalna ploča debljine d /2, odrediti promene
količine naelektrisanja i ukupne energije sadržane
u ovim kondenzatorima.
7.18 Odrediti kapacitivnost pločastog kondenzatora
ispunjenog dielektrikom relativne dielektrične
konstante ε r = 2 .
Površina elektroda je S = 20 cm2. Elektrode se
nalaze na rastojanju d = 1 cm.
7.19 Rastojanje između elektroda pločastog
vazdušnog kondenzatora je d = 1 cm, a površina
elektroda je S = 72π
cm2. Kondenzator se ubaci u ulje relativne
dielektrične konstante ε r = 3
.a) Odrediti promenu energije ΔW e
i promenu napona na kondenzatoru ΔU
ako je kondenzator bio priključen na napon
U0 = 1000V, posle opterećivanja isključen
i zatim ubačen u ulje.
b) Odrediti promenu energije ΔW e
i promenu količine naelektrisanja na
elektrodama kondenzatora ΔQ
ako je kondenzator sve vreme priključen na
napon U0 = 1000 V.
7.20 Kada se u vazdušni pločasti kondenzator, koji
je priključen na stalni napon U, ubaci dielektrik,
energija kondenzatora se poveća 5 puta. Kolika je
relativna dielektrična konstanta dielektrika?
7.21 Naelektrisanje na pločama vazdušnog
kondenzatora je Q, a kondenzator je odvojen od
izvora napona. Energija kondenzatora se smanji 3
puta po ubacivanju dielektrika. Kolika je relativna
dielektrična konstanta dielektrika?
7.22 Kada se u vazdušni pločasti kondenzator
kapacitivnosti C = 30 pF, koji je priključen na
stalni napon U = 500 V, ubaci dielektrik, energija
kondenzatora se promeni za ΔW e = 7 ,5 μJ .
Kolika je relativna dielektrična konstanta
dielektrika?
7.23 Sferni kondenzator, poluprečnika elektroda a
= 1 cm i b = 2 cm ispunjen je do polovine tečnim
dielektrikom nepoznate permitivnosti ε.
Kondenzator se optereti, odvoji od izvora, a zatim
se kroz mali otvor na spoljašnjoj elektrodi, napuni
do vrha istim dielektrikom.

a) polazeći od uopštenog Gausovog zakona

odrediti kako se menja jačina električnog polja u
funkciji odstojanja tačke od centra kondenzatora,
pre i posle nalivanja dielektrika

b) odrediti nepoznatu permitivnost dielektrika ako

se zna da se najveća jačina polja u kondenzatoru
smanji, nakon nalivanja dielektrika, K = 1.5 puta
c) odrediti kapacitivnost kondenzatora u jednom i
u drugom slučaju
d) odrediti odnos energija kondenzatora nakon i
pre nalivanja dielektika.
 7.24 Koaksijalni kabl dužine L, poluprečnika
elektroda a i b, ima dva koaksijalno postavljena
sloja dielektrika permitivnosti 1 i 2 kao na slici.
Poluprečnik razdvojne površine dielektrika je c.
Polazeći od uopštenog Gausovog zakona odrediti
kako se menja jačina električnog polja ovog kabla
u funkciji odstojanja tačke od ose kabla;
odrediti podužnu kapacitivnost ovog kabla;
odrediti permitivnost drugog dielektrika ako se
zna da je energija sadržana u prvom dielektriku 2
puta veća od energije sadržane u drugom
dielektriku.
Brojni podaci:
a = 3 mm, b = 12 mm i c = 6 mm, r1 = 4.
7.25 Sferni kondenzator, poluprečnika elektroda
a i b ispunjen je tečnim dielektrikom nepoznate
permitivnosti. Kondenzator se optereti, odvoji
od izvora, a zatim se kroz mali otvor na
spoljašnjoj elektrodi ispusti polovina dielektrika.
Ako se zna da se najveća jačina polja u
kondenzatoru poveća, po ispuštanju dielektrika,
K = 1.8 puta, odrediti relativnu permitivnost
dielektrika.
Odrediti, takođe koliko se puta energija
kondenzatora smanji ili poveća posle isticanja
polovine dielektika.
 7.26 Sferni kondenzator, poluprečnika
unutrašnje elektrode a = 1 cm, načinjen je tako
da na unutrašnju elektrodu naleže ljuska od
dielektrika permitivnosti εr = 50 , debljine d = 0.5
cm. Kondenzator je priključen na napon
U = 1 kV.
a) Izračunati unutrašnji poluprečnik spoljašnje
elektrode b, ako se zna da je elektrostatička
energija sadržana u dielektriku kondenzatora
ista kao elektrostatička energija sadržana u
preostalom delu kondenzatora, koji je ispunjen
vazduhom.
b) Izračunati ukupnu elektrostatiku energiju
sadržanu u kondenzatoru.
 7.27 Cilindrični kondenzator, poluprečnika
elektroda a i b i dužine L, ima dielektrik iz dva
dela, kao na slici. Dielektrik permitivnosti 0
ispunjava 3/4 međuelektrodnog prostora, a
dielektrik permitivnosti ε = ε0 x εr ispunjava 1/4
međuelektrodnog prostora.
a) Odrediti kapacitivnost ovog kondenzatora.
b) Ako je kondenzator priključen na stalni napon
U, izračunati njegovu energiju.
Brojni podaci: a = 2 cm, b = 6 cm, L = 100 m,
r = 4, U = 1000 V.
Napomena: efekat krajeva zanemariti.
 7.28 Rastojanje između elektroda pločastog
vazdušnog kondenzatora je d, dok je
kapacitivnost kondenzatora C. Odrediti
promenu energije kondenzatora kada se između
njegovih elektroda, do polovine, ubaci metalna
ploča debljine d1 = d/3, kao na slici. Zadatak
rešiti za slučaj kada je kondenzator:
a) priključen na stalni napon U
b) posle opterećivanja isključen sa izvora pa
zatim ubačena metalna ploča.
Napomena: efekat krajeva zanemariti.
Brojni podaci: d = 3 mm, C = 100 pF, U = 1000 V.
PITANJA
ZA
PROVERU ZNANJA
 1. Šta je Kulonova sila?

elektrostatička sila

magnetna sila

gravitaciona sila
 2. Šta je elektrostatička sila?

sila kojom međusobno deluju

naelektrisanja u mirovanju

sila kojom deluju naelektrisanja koja se kreću

sila kojom naelektrisanje koje miruje deluje na

naelektrisanje koje se kreće
3. Koja je jedinica za Kulonovu silu?

N
N
C

V
4. Koja je jedinica za jačinu elektrostatičkog polja?

N
C
V
5. Koja je jedinica za elektrostatički potencijal?

N
C

V
6. Koja je jedinica za razliku elektrostatičkog
potencijala?

N
C

V
7. Kakva je veličina Kulonova sila?

skalarna

vektorska
8. Kakva je veličina jačina električnog polja?

skalarna

vektorska
9. Kakva je veličina elektrostatički potencijal?

skalarna
vektorska
10. Kakva je veličina napon?

skalarna
vektorska
11. Da li elektrostatički potencijal zavisi od
referentne tačke?

da

ne
12. Da li napon zavisi od referentne tačke?

da

ne
13. Koliki je napon između neke tačke A čiji je
potencijal 5 V i referentne tačke u odnosu na
koju se taj potencijal računa?
14. Ako je razlika potencijala dve tačke A i B,
VA – VB = 5 V, koliki je napon UBA?
15. Šta je količnik potencijalne energije i probnog
opterećenja unetog u polje?

Kulonova sila

vektor jačine elektrostatičkog polja

elektrostatički
potencijal
16. Od čega zavisi kapacitivnost kondenzatora?

od napona na koji je priključen i naelektrisanja na

elektrodama

od oblika i dimenzija
kondenzatora i vrste dielektrika
među elektrodama

samo od vrste dielektrika između elektroda

 17. Šta je probojni napon kondenzatora?

napon pri kome kondenzator ima maksimalnu

kapacitivnost

maksimalni napon pri kome

kondenzator još uvek
ispravno radi

minimalni napon pri kome kondenzator još

uvek ispravno radi
18. Šta je kritično polje u dielektriku kondenzatora?

polje pri kome dolazi do

proboja dielektrika

vrednost polja pri kojoj kondenzator ima

maksimalnu kapacitivnost

minimalno polje koje sme da postoji u

kondenzatoru
 19. Šta je polarizacija dielektrika ?

pojava unošenja dielektrika u elektrostatičko

polje

pojava razdvajanja centara

pozitivnog i negativnog
naelektrisanja kada se dielektrik
unese u elektrostatičko polje

stvaranje polarnog kondenzatora

 20. Šta je elektrostatička indukcija?

pojava unošenja dielektrika u elektrostatičko

polje

izdvajanje naelektrisanja na
površini
nenaelektrisanog provodnika
unetog u elektrostatičko polje
21. Kako se zovu naelektrisanja koja se izdvajaju
na površini dielektrika unetog u polje?

slobodna

vezana
22. Kako se zovu naelektrisanja koja se izdvajaju
na površini provodnika unetog u polje?

slobodna
vezana
 23. Kako se promenio napon na pločastom
vazdušnom kondenzatoru ako se posle
odvajanja od napona napajanja u kondenzator
ulije tečan dielektrik relativne dielektrične
konstante εr = 5?

povećao se 5 puta

smanjio se 5 puta

nije se promenio
 24. Kada se u pločast vazdušni kondenzator,
priključen na stalni napon U = 10 V, ulije tečan
dielektrik relativne dielektrične konstante εr = 5 kako
se menja količina naelektrisanja na elektrodama?

poveća se 5 puta

poveća se 10 puta

smanji se 5 puta

smanji se 10 puta

ne promeni se
 25. Kako se promenila kapacitivnost pločastog
vazdušnog kondenzatora ako se posle odvajanja
od napona napajanja ulije tečan dielektrik relativne
dielektrične konstante εr = 5?

povećala se 5 puta

smanjila se 5 puta

nije se promenila
 26. Kada se u pločast vazdušni kondenzator,
priključen na stalni napon U = 10 V, ulije tečan
dielektrik relativne dielektrične konstante εr = 5,
kako se menja kapacitivnost kondenzatora?

poveća se 5 puta
poveća se 10 puta

smanji se 5 puta

smanji se 10 puta

ne promeni se
27. Koji od obrazaca služi za određivanje energije
kondenzatora?

1
W e = QU
2

W e = CU 2

Q
We =
2C
 28. Kako se zove konstanta ε?

apsolutna dielektrična konstanta

relativna dielektrična konstanta

dielektrična konstanta vakuuma i vazduha

 29. Kako se zove konstanta εr?

apsolutna dielektrična konstanta

relativna dielektrična konstanta

dielektrična konstanta vakuuma i vazduha

 30. Kako se zove konstanta ε0?

apsolutna dielektrična konstanta

relativna dielektrična konstanta

dielektrična konstanta
vakuuma i vazduha
31. Koju jedinicu ima dielektrična konstanta ε0?

2
C
2
Nm
Nm2
C2

nema jedinicu
32. Koju jedinicu ima dielektrična konstanta εr?

C2
Nm2

Nm2
C2

nema jedinicu
33. Koju jedinicu ima dielektrična konstanta ε?

2
C
2
Nm
Nm2
C2

nema jedinicu
 1
34. Koju jedinicu ima konstanta k 0 = ?
4πε 0

C2
Nm2

2
Nm
2
C
nema jedinicu
35. Kako se zove polje čije su linije prikazane na
slici?

homogeno

radijalno

aksijalno
36. Kako se zove polje čije su linije prikazane na
slici?

homogeno

radijalno

aksijalno
37. Na kom telu je površinska gustina
naelektrisanja konstantna?

A
B
+ + +
+ + +
+ +
na oba tela + + +
+ + ++ +++
A B
38. Na kom telu je površinska gustina
naelektrisanja nije konstantna?

B + + +
+ + +
+ +
na oba tela + + +
+ + ++ +++
A B
39. Pločasti kondenzator datih dimenzija ima
kapacitivnost C. Kolika je kapacitivnost kondenzatora
istog oblika ali n puta manjih dimenzija?
40. Pločasti kondenzator datih dimenzija ima
kapacitivnost C. Kolika je kapacitivnost
kondenzatora istog oblika ali n puta većih
dimenzija?
 41. Kondenzator sa slike odgovara:

rednoj vezi kondenzatora C1 i C2

paralelnoj vezi kondenzatora C1 i C2

ni jednoj ni drugoj
C1 C2
S S S

ε1 ε2 ε1 ε2
2d d d
 42. Kondenzator sa slike odgovara:

rednoj vezi kondenzatora C1 i C2

paralelnoj vezi kondenzatora

C1 i C2
S
ε1 ni jednoj ni drugoj
C1 C2
S S S

ε2 ε1 ε2
d d
d
43. Upiši znak naelektrisanja čije su linije
elektrostatičkog polja nacrtane na slici.
44. Upiši znak naelektrisanja čije su linije
elektrostatičkog polja nacrtane na slici.
45. Ucrtaj linije elektrostatičkog polja za dato
naelektrisanje.
46. Ucrtaj linije elektrostatičkog polja za dato
naelektrisanje.
47. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj
nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
pozitivno naelektrisana kuglica.

Q>0
48. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj
nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
pozitivno naelektrisana kuglica.

Q>0
49. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj
nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
negativno naelektrisana kuglica.

Q<0
50. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj
nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese
negativno naelektrisana kuglica.

Q<0