NEMA VREMANA ZA KARMU

Izlazak iz kruga patnje i bola

Paxton Robey

u saradnji sa

Lone. J. Jensen
 NEMA VREMENA ZA KARMU
Izlazak iz kruga patnje i borbe

by Paxton Robey

Uvodna rec autora

Pre nekoliko meseci slusao sam kako govori Ram Dass u Oklahoma City-
iju. Pricao je o svom preminulon prijatelju Emmanuel-u, sa kojim je Pat
Rodegast imala spiritualni kontakt. Neko iz publike pitao ga je kako zna
da su informacije koje je primio od Emmanuel-a verodostojne. Ram Dass
je odgovorio: "Po tome sto njegove reci nisu u meni izazivale otpor, bile su
mi bliske. Kako bismo drugacije znali?"

Kada pokusavamo da razjasnimo sopstvenu duhovnu i filozofsku osnovu

u zivotu, jedino merilo koje imamo je unutrasnje vodjstvo. Ono nam
pomaze da procenimo da li su razlicite poruke koje mozemo cuti ovih
dana zaista vredne ili nisu. Istorijsko ili zvanicno priznato nasledje
zasnovano na prethodnim intelektualnim analizama i iskustvu, ma
koliko ga nasi stari postovali, nije nam od koristi kada je srce u pitanju.

Nijedan segment drustva jos uvek nije dovoljno oslobodjen i osposobljen

da bi mogao da pocne da u potpunosti sagledava karakteristike Hrista.
Ne postoje neka prethodna iskustva na koja bismo mogli lako da se
pozovemo kako bismo dostigli prosvetljenje. Svako sam za sebe mora da
otkrije novi izvor adekvatnih primera, vrednosti i verovanja ukoliko zeli
da bude "deo sveta, a ne mimo njega". Pa, taj "novi izvor" je sada
dostupan svakome ko tezi duhovnosti. To je uvek i bio. Guru nas, na
neki nacin, priblizava tom izvoru kada nas poziva da udjemo u
meditativno stanje i kaze: "Umirite se i znajte da sam ja Bog".

Cudesno, na nasoj planeti postoje desetine hiljada ljudi koji su spremni

da se oslobode ucenja autoriteta koji su ih odgojili. Oni su spremni da
prigrle spiritualne metode i istine koje ce im omoguciti da cine cuda u
sopstvenim zivotima i na celoj planeti, da integrisu visu svest u
svakodnevni zivot.

Visa svest je neverbalna. Prema tome, ne moze se recima ni opisivati.

Recima se mogu prikazati samo ograniceni uprosceni fragmenti,
prilagodjeni covekovom ogranicenom stanju svesti. Ne mogu tacno da
predstave izvor svesti od koga poticu, vec samo da ga prepricaju. Ukoliko
ova knjiga uspe da vas zainteresuje i navede da razmislite o svom
prisustvu na Zemlji, ostvarila je svoj cilj. Mozda vas cak podstakne da i vi
ispricate vase price. Nikada nemojte da prezentujete svoje price kao
"istinu". Ali, ako ih budete smisljali i delili sa drugim ljudskim bicima,
svojim "kolegama", na kraju cemo svi postici sklad u cudesnoj slobodi,
miru i radosti. To je prosvetljenje. Nikada ne potcenjujte znacaj
sopstvenih reci.

Razlicito dozivljavamo ono sto cujemo i ono sto procitamo. Ja vise volim
da slusam pricu sa trake, nego da citam tekst. Vise volim da gledam film,
nego da citam knjigu. Stil i energija govornika takodje cine deo poruke.
Znam da ima onih koji misle drugacije i da im zivi govor smeta da
poruku dozive u punom smislu. Oni, dok citaju, tekstu dodaju i
sopstveni dozivljaj.

Ja sebi pojasnjavam koncepte dok govorim, tako da pokusavam da

pricam price sto slobodnije. To mi omogucava da shvatim ideje koje
dobijam intuitivno. Uvek tezim da pojednostavim ezotericke koncepte,
ponekad do apsurda. Verujem da je krajnja Istina nesto najjednostavnije
sto postoji. Duhovnost postaje veoma komplikovana kada baratamo
poluistinama i pokusavamo da im damo neki smisao analizirajuci ih
pomocu naseg ogranicenog intelekta. Zato smisljam price o tome kako
funkcionise skolski sistem koji mi zovemo Zemlja.

Ja slobodno parafraziram Majstore ucitelje i ezotericna ucenja. U ovoj

knjizi sam takodje citirao Bibliju i knjigu "Kurs cuda". Verujem da kada
bih zaista i znao Istinu, ne bih mogao da je izgovorim. Jedna stara
kineska poslovica kaze: "Onaj ko zna, ne govori, onaj ko govori, ne zna".
Trudim se da to imam na umu kada govorim. Zato, molim vas, budite
blagi i velikodusni prema mojim (izmisljenim) pricama i nista ne
shvatajte previse bukvalno. To je moja istina, nije vasa. Vi cete sami
morati da kreirate sopstvene price koje su najpribliznije vasoj istini.

Priznanja
Predavanja, radionice, knjige i slusanje traka koristili su mi da upoznam
pojmove i termine pomocu kojh mogu da izrazim spiritualne koncepte. Ili
da makar ubacim novu iskru u beskonacan broj postojecih ideja. Oni su
mi dali reci da izrazim "moje" mitove: Richard Bach, Johanne Blodget,
Jack Boland, Eric Butterworth, Ken Carey, Ram Dass, Wayne Dyer,
Foster McClellan, Harry McKnight, Raymond Moody, Sig Paulson, Harold
Sherman, Patricia Sun, Jose Silva, Gary Simmons, i Bill Williams.
Kada sam pre nekoliko godina osetio da je doslo vreme da se napise
knjiga, uznemirio sam se. Ne volim ne pisem, volim da govorim. Kada
sebi zelim da pojasnim neku ideju ili koncept, o njima govorim. Dok
govorim, jasnoca dolazi. Govor je cesto moja meditacija, moj nacin da
podesim frekvencije prema nevidljivim carstvima. Poceo sam istinski da
verujem u ono sto kaze Donald Shimoda: "Znanje zbog kojeg smo
odabrali da se rodimo u ovom zivotu naci cemo na onom putu koji nas
cini srecnim". Ja sam srecan kada govorim.

Ako vec treba pisem knjigu, neophodna mi je pomoc. Zamolio sam

univerzum da mi pomogne. Nisam se mnogo iznenadio kada mi je posle
jedne radionice koju sam drzao u Dallas-u, jedna od polaznica, Lone
(izgovara se Luna), napisala pismo. Pitala me je da li bi mogla da mi
asistira da napisem knjigu koja bi te ideje priblizila ljudima. Hvala
univerzumu!

Bilo je cudesno raditi sa Lunom. Osluskivala je svoje duhovno vodjstvo

na svakom koraku i sve je postalo neverovatno lako i sihronizovano.
Hvala Luna!

Larry Dosse i Sandra Ingerman su nam pomogli oko ovog projekta.

Objasnili su nam kako da se, kao autori, snadjemo oko izdavanja knjige.
Bez njih, nas put ne bi bio tako radostan. Hvala Cynthia Stibolt- ne samo
da je unela umetnost u ovu dimenziju, vec je u stanju da pruzi podrsku
na cudesan nacin.

Moj brat i sestra, Ric i Beth, pomagali su mi i podrzavali mi na svaki

nacin bez i najmanjeg osudjivanja. Duhovni ucitelj, cije sam vodjstvo
sledio i tako prevazilazio totalni gubitak samopouzdanja bila je Carol
Parish-Harrah. Ann Smith, najveci svetski telepata, je uvek tu,
spiritualno "ukljucena". Nasi susedi, koji su nas prihvatili u komuni
"Veliki duh" su Jake i Cathy Walker. Mona Hale, hvala. Ona vidi sve, cuje
sve, zna sve, a veoma malo govori. Hvala Pam Cox. Postoje bukvalno
desetine ostalih koji zasluzuju moju zahvalnost za njihovu bezuslovnu
podrsku, duhovnu i drugu.

I, naravno, moj najveci pristalica je moja supruga Anne. Mi smo otkrili da

nas odnos istinski srecnim cini jedna recenica iz "Kursa cuda": "Da li
zelis da budes u pravu, ili da budes srecan?"

Paxton Robey

Carson, New Mexico

Januar 1993 i Januar 1998

UVOD

Dobrodosli na planetu Zemlju!

Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru Vodolije.

Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno tezi miru, harmoniji,
duhovnosti, neogranicenim mogucnostima da se kanalisemo sa svim
onim sto nam je nekada delovalo kao misticizam ili naucna fantastika.

Zasto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim ucenjima,

tajnama majstora, Vaznesenju, cudima? Zasto je sada ljudima moguce
da se upoznaju i ovladaju vecnim majstorstvima i tajnama prosvetljenja,
kao i svesnom ucescu u kreiranju sopstvenog univerzuma?

Nesto se desi stanovnicima ove planete kada osvane Era Vodolije. To nije
nikakva slucajnost, niti je bez svrhe. Svima ce biti bliske skrivene tajne
proroka, jogija i majstora ucitelja u Eri Vodolije. Neko ce do ovih
informacija doci pre nego ostali, i pozelece da povede Zemlju ka njenom
isceljenju, prociscenju i obnovi.

Svako ko je zainteresovan za ove stvari dosao je na ovu planetu sa ciljem,

kao emisar kosmickog komiteta koji se zove "Spasite Zemlju". Svako oseti
koja je njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna nasa misija,
ispunjena igrom i radoscu. Svako ima precizan individualan raspored.
Mozda dobijamo uvid delic po delic, mozda naglo, kroz iskustvo bliske
smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja zivot. Bez obzira na to koliki je
nas licni doprinos isceljenju planete, postoje neki fundamentalni
koncepti o tome sta je realnost i kako ona funkcionise.Ove koncepte
moramo razumeti ukoliko zelimo da hodamo po povrsini vode ili
prevazidjemo neke druge takozvane prirodne zakone.

U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujuci, ponekad

stimulativan, ponekad uzasavajuci svet, zaboravimo ko smo. Ali, kada se
prisetimo ko smo i sta ovde radimo, memorija nam se lako i brzo vrati.
Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u kosmickom smislu) i sposobni
da covecanstvu podarite sve moguce darove koje mozete da zamislite.
Vasa svrha je valjana i vasi snovi o isceljenju i jacanju i vas i cele planete
se ostvaruju, cak iako cesto posumnjate u to. Jos se nikada nije desilo
da Onaj ko vas je poslao odabere pogresnog izaslanika. Sigurno necete
pogresiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu, uzivajte u putovanju.

Pocecemo sa malim potsecanjem

Nase drustvo je postalo tolerantno u metafizickom smislu tek nedavno.
(Meta, izvan, i fizicko, t.j. pogled na zivot razlicit od normalne perspektive
fizickog sveta). Pocetkom dvadesetog veka stvari koje gledamo kod Opre
Vinfri bile su tabu. Saznanje o stvarima kao sto su vantelesno putovanje,
iskustvo bliske smrti, astralni plan, aure, hijerarhija... moglo je da
doprinese da neko ostane bez posla, da bude ekskomuniciran iz drustva,
ili jos gore. Setite se sudjenja vesticama u Salemu. Pored toga, zanimljivo
je primetiti da je uvek kroz istoriju bilo tajnih drustava koja su one
ozbiljno zainteresovane poducavala vecnim tajnama "misticnih skola". U
takve tragace spadaju Nostradamus, Meister Echhart.

Ono sto najvise volimo da radimo jeste nasa kosmicka svrha. Svaka
osoba do nje dolazi preko serije dogadjaja i iskustava. I ja sam ih imao,
bas kao i vi. I vi ste, isto kao i ja, imali tendenciju da ih racionalizujete ili
odbacujete. Ako se osvrnemo unazad uvidjamo da je svako i najmanje
saznanje i prosvetljenje bilo precizno pozicionirano u vremenu i prostoru
da nas pokrene u pravcu koji smo izabrali.

U ovom uvodu zelim da sa vama podelim nekoliko svojih znacajnih

momenata iz nekoliko razloga. Prvo, iako svako ima sopstvenu unikatnu
seriju otkrovenja, nekad tananu, nekad bucnu, postoji i univerzalna nit
koja se provlaci kroz ceo proces budjenja. To nam olaksava da nasu
svrhu prepoznamo kao nesto normalno, a ne nestvarno. Nase
samopouzdanje raste kada cujemo sta je neko drugi doziveo i lakse nam
je da bezuslovno prihvatimo alternativni put.

Drugo, zelim da citalac dobije osnovu da se intuitivno poveze i intuitivno

potvrdi "price" iz ove knjige. One ce vas, bas kao i mene, podsetiti na
"tajne" univerzuma. One ocigledno prevazilaze sadasnja naucno
dokazana saznanja o univerzumu, zbog potrebe za intuitivnom
verifikacijom. Nauka kaze da ne postoje cvrsti dokazi o postojanju NLO
iako milioni ljudi kazu da su imali vizuelne ili druge kontakte sa njima.
Fizicari kazu da je voda tecna, dok je Isus demonstrirao da je ona u
scvrstom stanju. I tako dalje, i tako dalje.

Zato, ako mi dopustite, ispricacu vam nekoliko slucajeva koji su mi

pokazali da nisam ovde samo da cepam drva. (Verovatno se to desava
svakome od nas).

Ne secam se tacno da li sam imao deset ili jedanaest godina kada sam
dobio veoma uverljivu, verodostojunu poruku od "Duha" koji mi je
razjasnio dogadjaj koji se desio u crkvi nekoliko sati ranije. Mogu da
kazem da sam veoma zadovoljan svojim religioznim vaspitanjem. Imao
sam srece. Moji baba i deda, tetke, ujaci, rodjaci, cela porodica i familija
nisu se fiksirali na djavola niti na grehe. Propovedi su uglavnom bile
vezane za moralne teme, cinjenje dobrih dela...prilicno neskodljivo da se
prevazidje poneki ucinjeni greh. Medjutim, te subote govorio je neki
svestenik koji je bio gost. Govorio je veoma glasno, nikada nisam cuo da
neko tako vice. Naglasavao je neke stvari koje su mi bile nepoznate: vatra
u paklu, sumpor, vecna kazna koju propisuje razjareni Bog. Na putu
kuci, u DeSoto, majka je pokusavala da objasni ili da racionalizuje ono
sto smo upravo culi. Tada sam prvi put dobio nagovestaj o tome da bi
Bog mogao biti i neprijatelj. Svaka celija u mom mozgu je analizirala sta
bi sve lose moglo da se dogodi u mom zivotu.

Kada smo stigli kuci, ja sam ostao u dvoristu da razmatram ove nove i
pomalo uzasavajuce implikacije. Tacno se secam mesta na kome sam
stajao kada je u mojoj glavi progovorio neki glas. Prolazio sam izmedju
stare peci od opeke i metalne ograde, dvadesetak metara od kuhinjskog
prozora. "To ne vazi za tebe. Ne postoji nista cime bi ti mogao da naljutis
Boga. Uvek ces biti O.K." glas je bio prijatan , ni nalik na propovednikov.
Nije nista podvlacio, samo je rekao cinjenicu. Glas je znao da je Bog na
mojoj strani i ja sam znao. Dok sam koracao prema kuhinjskim vratima
znao sam da se do kraja svog zivota necu plasiti Boga niti onoga sto
dolazi posle smrti. Iako tada taj dogadjaj za mene gotovo da nije bio
vredan pomena, imao je snazan i znacajan uticaj na moj zivot. Mnogo
godina kasnije, kada sam spoznao da svrha mog zivota nije da budem
"uspesan" u nekoj korporaciji, setio sam se tog dogadjaja, kao i nekih
drugih.

Kada se rodilo moje prvo dete, 1968.g. poceli su da me fasciniraju

psihicki fenomeni, ne zbog nekih duhovnih razloga, vec zato sto su bili
interesantni. Moju paznju stalno su privlacile stvari kao sto su vidovitost,
vantelesna putovanja, telepatija, citanje buducnosti, isceljenja,
teleportacija... Citao sam, posmatrao, ucestvovao u radionicama svake
paranormalne osobe koju sam mogao da pronadjem. Imao sam srece da
provedem godine i godine u razgovorima sa brojnim parapsiholozima i
slicnim ljudima.

Provodeci vreme sa ljudima koji su prevazilazili opste prihvacena

ogranicenja u ljudskoj komunikaciji i delovanju, postajao sam radostan i
oslobodio se frustracije. Oni su imali iskustva iz prve ruke, ne ja. Moja
iskustva, veoma inspirativna, jos uvek su bila iz druge ruke, iako sam
slusao price, prisustvovao isceljenjima, video kako izgledaju kada
?kontaktiraju?. Razlika izmedju proroka i propovednika je u tome sto
samo prorok ima pravo iskustvo i znanje. Zeleo sam da budem prorok,
ne glasnik.

Godine 1973 zavrsio sa kurs "Silva metod kontrole uma". Cetrdeset sati
treninga psihickih sposobnosti. Otkrio sam da svako moze da nauci da
koristi uvecane psihicke sposobnosti. Jedan instruktor Silve je rekao:
"Ako po zavrsetku ovog kursa nemate pouzdani osecaj da ste ekstrasens,
bez pogovora cu vam vratiti novac". Sedam puta sam obnavljao seminar.
Nikada nisam cuo da je neko trazio da mu se vrati novac. Nikada nisam
posumnjao da sam ekstrasens.

Poceo sam redovno da se susrecem sa svojim ?vodicima? iz drugih

dimenzija i planova realnosti. Oni su mo govorili stvari o Zemljinom
sistemu i paralelnim stvarnostima. Prikazivali su mi "filmove" o
dogadjajima u vezi sa Zemljom i dogadjajima koji su u vezi sa drugim
sistemima. Pokazali su mi neka druga vremena, proslost i buducnost.
Pokazali su mi "vreme-bez-vremena". Pokazali su mi "istovremeno ?
vreme-vreme". Pokazali su mi univerzume koje trenutno moze da kreira
jedna jedina misao. Pokazali su mi prvi uzrok. Pokazali su mi uzrocnu
kreativnu snagu. Pokazali su mi da ne postoji objektivna stvarnost.
Pokazali su mi da je u osnovi svega Ljubav i da ona ne predvidja
mogucnost greske. Otkrili su mi da je licna spoznaja istine koju je
doziveo svaki prorok i majstor ucitelj koji je ikada ziveo na Zemlji realna i
validna. Objasnili su mi da je vredno jedino ono otkrovenje koje dozivimo
licno, iznutra. I jos mnogo, mnogo vise od toga.

Video sam sta je cilj Ere Vodolije. Video sam ponovno uspostavljanje
Rajskog Vrta na Zemlji koje ce se desiti ako svako od nas sledi put
radosti. Video sam da ne dolazi u obzir da pobedi djavo. Video sam da svi
izrazi dualiteta, kao i dobro i zlo, predstavljaju iluziju koja sluzi kao
nastavno sredstvo kojim se sluze ucitelji u Zemljinoj skoli da nas nauce
kako da dostignemo svoj legitiman status otelotvorenja Boga.

Ipak, jos uvek nesto nije bilo u redu. Iako sam video vise od onoga sto
sam mogao da shvatim i osetio vise od onoga sto sam mogao da
prihvatim, jos uvek sam bio samo glasnik. Zatvorenih ociju mogao sam
da vidim, osetim, znam "veliku sliku", a jos uvek sam bio povezan sa
ovim telom. Vodici su me stalno uveravali da to nije greska.

Mogao sam da dobijem odgovor na pitanja na koja nema odgovora.

Mogao sam da vidim savrsenstvo u ovom ocigledno nepravednom zivotu
na Zemlji. Kada bih se vratio u "realnost", da zaradjujem za zivot i
komuniciram sa ljudima, velika slika bi brzo iscezla. Ne treba mnogo
vremena da se nejasna kosmicka misija zameni sebicnom i nesigurnom
pespektivom, koja sadrzi nase nezadovoljene potrebe, svadje, nepravdu.

Potpuno nenajavljeno, nesto je pocelo da se desava. Moj zivot je poceo da

funkcionise! Poceo je nepogresivo da funkcionise!

Bio sam zaposlen u velikoj avio kompaniji kao glavni inzenjer,

rukovodilac na celoj floti Boinga 707, odgovoran za eventualno odlaganje
poletanja aviona iz tehnickih razloga. Veoma kompetitivan i stresan
posao. I sada, odjedanput, stres je nestao. Bukvalno, u roku od pet
meseci, nisam radio nista. Nisam brinuo ni o cemu, sve je funkcionisalo
samo od sebe. Flota Boinga 707 je bila na prvom mestu u celom SAD-u.
Svakog dana sam odlazio na posao, pio kaficu, puno caskao, puno se
zabavljao. Ni traga od napetosti.

Sve je funkcionisalo sjajno u svim aspektima mog zivota. Pet meseci

vladala je harmonija u kuci, automobil me savrseno sluzio, zdravlje mi je
bilo savrseno. Mir, uzivanje, raj gde god se okrenem.

Ne samo da je moj zivot bio savrsen, hvala lepo, poboljsavali su se i zivoti

svih onih koji su bili pored mene. Na primer, neko ko ima grip bi pricao
sa mnom nekoliko minuta i grip bi iscezao. Moja sekretarica je pocela da
vodi evidenciju o ovome i da mi "privodi" neke nepoznate ljude. Primetio
sam sta radi, a ona mi je objasnila da je pre nekoliko nedelja pored mog
radnog stola sedela neka zena bolesna od raka. Potpuno je ozdravila.

Zena koju sam poznavao sa sastanaka neke duhovne grupe

prokomentarisala je moje novo stanje mira: "Stalno si smirem, mora biti
da neprestano meditiras". Bez razmisljanja sam odgovorio: "Ma, uopste
ne meditiram. Ja jesam meditacija". Tako sam se osecao. Uspeo sam.
Moja duhovna potraga se zavrsila. Pronasao sam ono sto svi zele da
nadju. Bio sam zivi dokaz da je moguce biti prosvetljen dok si u ljudskom
telu. Nisam imao vise sta da ucim. Studije su bile kompletirane. Gotovo.
Kraj.

Onda je balon eksplodirao.

Snovi su mi uvek bili znacajni i korisni. Imao sam san, upecatljiv i

komplikovan. Ukratko, receno mi je da stanje u kome se nalazio moj
zivot nisam stvorio ja. To su zbog mene stvorili "oni". Kazali su da u svom
zivotu uvek mogu da dostignem takvo stanje, bez njihove pomoci. Jedva
da sam imao za sta da se uhvatim. "Idemo na odmor", rekli su. Rekli su
mi da je na meni da naucim kako da dostignem kontrolu nad svojim
zivotom do trenutka kada cu moci da demonstriram ?prirodno
univerzalno stanje bica? (nema napetosti, sve je mir, blagoslov,
harmonija, radost) drugim ljudima koji zive u ovoj neprirodnoj Zemljinoj
skoli u kojoj vlada zabrinutost, sumnja, osecaj krivice i bespomocnosti.
Dok sam jos uvek na ovoj planeti, moj zadatak nije samo da sam
dostignem stanje prosvetljenosti, vec i da njime toliko ovladam da bih
mogao da pomognem jos nekim drugim ljudima da ga dostignu. U stvari,
rekli su mi, na Zemlji ima nekoloko desetina hiljada kosmickih emisara
koji ce za koju godinu da dostignu to stanje "sva-napetost-je-nestala".
Kada ucimo da se oslobodjamo sopstvene napetosti mi ucimo celu
planetu da radi to isto. Kada ucimo da ostvarimo unutrasnji mir ili da se
iscelimo, mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kazu da ne mozemo da se
borimo za mir. To je oksimoron.
Taj kratak san potpuno je preokrenuo situaciju. Sve je pocelo da se
pretumbava. Sve je otislo do djavola. Ali, kakva lekcija! Pokazala mi se
svaka situacija koja je imala veze sa kontrolom. Svaki otpor. Svaka
zavisnost. Svaka situacija kada sam dozvoljavao nekoj drugoj osobi da
me kontrolise, da me cini srecnim ili nesrecnim, sada mi se vratila kao
bumerang. Tresnuo me je posred lica svaki blok koji sam stvarao kada je
trebalo prihvatiti ljubav, mir i srecu.

Postati majstor predstavlja put u kome smo sami sebi vodici. Vaznesenje
su stepenice koje su sagradjene za svakog posebno. Ne mozemo nikoga
da ovlastimo da se iskupi umesto nas. Postoji samo odluka da ponovo
osvojimo svoje pozicije u kraljevstvu. Mora da postoji volja da se vratimo
u prirodno stanje bica u univerzumu i napustimo ovu neprirodnu igru
odvajanja, borbe, utakmice, odbrane svojuh pozicija.

Majstori ucitelji su oduvek znali da oni to ne mogu da urade umesto nas.

Mogli su samo da nam daju primer koji bismo sledili. Sada je na nama
red. Mi treba da ucinimo da nas zivot funkcionise, a posto smo uvek svi
telepatski povezani na Zemlji, to ce uraditi i drugi koji to zele, sledeci nas
primer, po sopstvenom izboru i u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Nas posao je da zapamtimo svaku, i najmanju kosmicku misao koja cuci

u ormaru nase podsvesti. Nas posao je da postanemo srecni.

Po cijem to nalogu...
Nedavno, posle jedne moje radionice, jedna zena me je pitala: "Sta je
Bog?" Bilo je vec kasno, ljudi su se vec spremali da krenu kuci, pa sam
rekao: "Zapravo ne znam".

Kasnije, kada sam razmisljao o tom skupu tragaca, osetio sam da nisam
dobro postupio. Morao sam da joj ponudim neki koristan odgovor u fazi
puta na kojoj se nalazila. Bez obzira na to sto su van mog domasaja
potpuno razumevanje Boga, trodimenzionalne stvarnosti, cetvrte ili pete
dimenzije.

Religiozne vodje ili filozofi cesto nam objasnjavaju sta je Bog. Mozda je
mnogo vaznije, u ovom trenutku, da budemo svesni toga sta Bog nije.
Mnogima od nas je tesko da se odnosimo prema Bogu kao "ocu" ako sami
nismo imali oca koji nas je voleo i podrzavao. Ne mozemo da zamislimo
Boga koji nas ocenjuje na osnovu nasih dela i misli. Cak iako pristanemo
na to da Bog sve prasta, jos uvek nismo ubedjeni da smo dostojni
prastanja.
U Bibliji pise da je Bog stvorio coveka prema sebi. Mnogo ljudi je to
pogresno protumacilo i veruje da ja Bog stvorio coveka prema svom
izgledu.

Bog nije gubitak. Nije borba. Nema ego koji se vredja kada nesto nije po
njegovoj volji. Ne moze da se ljuti na ljude. Nije nestrpljiv. Nije ni
muskog, ni zenskog pola, niti je bespolan. Bog je princip, u znacenju
oslobodjenom personalnih uticaja ili ega. On je princip nepromenljive
ljubavi, kreativnosti, saosecanja, samo izvoriste svega toga. Posto je
princip, on (to) ne moze biti uvredjen i nikako ne moze da uskrati
neogranicnu radost svemu sto je stvorio, ukljucujuci svakoga od nas.

Kada pokusavamo da opisemo Boga, moramo da se oslanjamo na

koncepte, pa i na klisee, koje ne mozemo u potpunosti da razumemo.
Nauceni smo da, uz dovoljno obrazovanja i istrazivanja, mozemo da
objasnimo sve. Ovo ne vazi kada je u pitanju Bog. Klisei su dovoljni, Bog
je ljubav, Bog je sve, Bog je omnipotentan, sveprisutan. Ali malo ko
zaista razume ove fraze i moze da dostigne "mir koji prevazilazi svo
razumevanje".

Bog sigurno jeste jedna stvar- bezuslovna ljubav. Mozda rec bezuslovna
prevazilazi nase razumevanje. Nista sto moze da uradi bilo koje ljudsko
bice nije izvan Bozjeg narucja. Nijedna nasa krivica nikada nije bila
predmet osude. Nijedna nasa depresija nije realno zasnovana na istinitoj
(kosmickoj) percepciji date situacije. Kada zaista shvatimo ove recenice,
ustanovicemo da smo sami sebe iscelili, isto kao i nasu planetu, da smo
oslobodili nasu porodicu. Zvucu "cool"?

Vi i ja smo ziveli sa ne bas racionalnom idejom da treba i dalje da

verujemo da verovatno postoji neki smisao u tome da insistiramo na
nekim nejasnim ciljevima, koji su mozda nedostizni. Ovi ciljevi imaju
veze sa mirom na Zemlji, sa cistom zelenom planetom, sa zamisljanjem
da raspolazemo duhovnim znanjem iz nekih drugih svetova. Neko mozda
zamislja, u stilu Luka Skajvokera i princeze Lee, da smo mi vanzemaljci,
clanovi "planetarnog tranzicionog tima".

Ove nase fantazije i ciljeve ne moze da potkrepi nikakav primer iz istorije,

nikakva planetarna logika. Mogu biti potvrdjeni jedino ako se ostvare.

Nema istorijskih primera da je covecanstvo zivelo u miru kao jedno

pleme. Nema dokaza da je moguce ponistiti nipodastavanje ljudskog
zivota i celokupnog zivog sveta na Zemlji. Nema naucnih dokaza da
potkrepe stanoviste da svako ljudsko bice moze da bude mnogo vise nego
jedva humano, da ne treba da se potcinjava, vec da dominira ovim
trodimenzionalnim planom realnosti.
Uprkos suprotnim "dokazima", ja sam video i podelicu sa vama viziju
buducnosti koja potvrdjuje da su nase suptilne unutrasnje ceznje
osnovane. Zaista, ove potisnute altruisticke sklonosti i tesko ostvarljive
vizije velicine samo sto nisu eksplodirale u pokret daleko mocniji od bilo
kakve politicke, vojne ili industrijske revolucije u istoriji.

Ulazimo u Eru Vodolije. Ona se ponavlja svakih dvadeset sest hiljada

godina.

Nemamo istorijskih tragova od pre dvadeset sest hiljada godina. Ali,

imamo istoriju vrsta. Postoji mitologija, legende, usmena predanja koja
govore o samom pocetku vremena. Govore nam o Potopu i potapanju
Atlantide. Takodje govore i o Rajskom Vrtu i vremenu kada su se Bogovi i
Boginje motali po Zemlji, kada covecanstvo nije znalo znacenje reci kao
sto su dobro i zlo.

U ovoj knjizi podelicu sa vama saznanje o tome kako ja to znam da je

vase postojanje na Zemlji mnogo vece od onoga sto ste sebi zaista
dozvoljavali da poverujete, pa cak i da pomislite. Kako ja to znam da ce
kroz cetrdesetak godina neki delovi planete biti potpuno ekoloski cisti,
kako kuce nece imati kljucaonice na vratima, a ljudi se nece ogradjivati
jedni od drugih . Ljudi ce imati isto poverenje prema potpunim strancima
kao i prema najblizim prijateljima. U stvari, mi stvaramo porodicnu
kucu, dom u koji ce stati citava planeta.

Proces je vec poceo. Polako ali sigurno.

 "ZEMLJINA SKOLA"

Bilo je magicno, intrigantno, interesantno,kada smo se prvi put susreli

sa natprirodnim. Tada smo imali drugaciji pogled na zivot nego sto ga
imamo sada. Bilo je zastrasujuce i kada su se razoblicile nase zablude
kako mozemo da kontrolisemo ono sto nam se desava u zivotu.

Vaspitani smo da je "normalno" da se borimo da ne potonemo. Ponekad

plutamo na splavu, po letnjem suncanom danu. Ali, mnogo cesce,
iscrpljeni svim silama, borimo se da se ne udavimo I jedva cekamo da
trener zatrazi time-out.

Tipican stanovnik ove planete primecuje bezbroj dogadjaja naizgled

nepovezanih, naoko slucajnih, nekoordiniranih, nepredvidljivih i
neocekivanih. Covek je stalno na oprezu Zbog toga sto ne moze da
predvidi sledeci trenutak, ili sledeci dan. Bez obzira koliko je osoba vesta,
ili dobro istrenirana da se nosi sa raznoraznim neprijatnim dogadjajima,
zivot nam na put redovno podmece mine iznenadjenja, primorava nas da
odstupimo, da se pregrupisemo, da se predamo. Nas put je pun
neizvesnosti. Oni mudri su stavili pojaseve i kupili polise osiguranja.

Ljudi na ovoj planeti retko imaju vremena ili zelje da saznaju vise o
stvarima koje nisu povezane sa prostim "guranjem" napred,
prezivljavanjem, manipulisanjem sa svetom koji se neposredno nalazi
oko njih. Uvazavamo institucije, univerzitete i korporacije kojima nase
drustvo omogucava da izbegnu da se zvanicno pozabave bilo cim sto nije
prakticno- kao sto su, na primer, vecnost ili cuda.

Pre ili kasnije medjutim, naoko, bez ikakve veze sa nasim "normalnim"
zivotima, univerzum pocinje da se pojavljuje u nasem kratkovidom
vidnom polju kojim posmatramo zivot. Pocinje da nam otkriva novi
pogled na svet. Pocinjemo da primecujemo vezu izmedju uzroka i
posledice tek posle hiljada zivota koje smo proziveli na ovoj planeti. I
mozda jos i vise u drugim skolskim sistemima. Dostizemo razvijeniju
svest o tome da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji.
Pocinjemo da razumevamo da postoje neka pitanja na koja intelekt
jednostavno ne moze da pronadje odgovore, bar ne u stanju razvoja u
kome se nalazi. Sve vise koristimo intuiciju kada treba da donesemo
neku odluku.

To se na kraju desi svakome ko traga, onda, kada shvati da je Zemlja

skola. Ne razlikuje se od bilo koje druge skole. Ima ucitelje i ucenike,
skolsku upravu, domare, roditeljske sastanke. Ima i one koji beskonacno
ponavljaju treci razred sve dok se ucitelj ne sazali i i pusti ih da zavrse
razred- iz ciste samilosti. Postoje i oni koji preskacu razrede. Kada se
diplomira, sledi ceremonija dodele diploma. Oblace se kape i mantije i
koraca ponosno i svecano u redovima ka novom carstvu kosmicke
realnosti.

U svakom sledecem zivotu, posto predjemo odredjenu kriticnu tacku,

postajemo svesni da nikada vise necemo biti potpuno zadovoljni onim sto
ovozemaljski zivot ima da nam ponudi. Sve vise i vise saznajemo o
"velikoj slici", sve dok, jednoga dana, ne uvidimo i totalno prihvatimo
svrsishodnost, pravicnost i zadivljujucu ekspeditivnost Zemljine skole.
Pravi majstor dostize veoma visok nivo svesti na kome moze da shvati i
oseti da postoje i druga cula za prikupljanje informacija, kao i drugi
nacini da se objasne stvari. Madjutim, svestan je toga da postoje oni koji
se oslanjaju samo na pet osnovnih cula i koji veruju da je zivot ispunjen
povredama, nepravdom, patnjom i borbom.

Pre mnogo godina prolazio sam kroz jednu od mnogobrojnih faza u

zivotu. Ovoga puta u pitanju je bila faza "Buda". Citao sam nekoliko
knjiga o Budinom zivotu. U jednoj knjizi bilo je nesto sto me nateralo da
se zaista duboko zamislim.

Izgleda da je Buda imao nekog ucenika, tinejdzera, koji je izabrao da

provodi sa uciteljem po malo vremena svakoga dana. Jednoga dana
decakovo selo je zaratilo sa susednim selom. Decak je morao da brani
svoj dom. Rasplamsala se vatrena, teska borba. Poginuli i ranjeni lezali
su unaokolo. Ucenik je bio prestravljen, imobilisan od straha. U svom
ocaju, dozivao je:"Buda, spasi me!" Buda se pojavio, cuvsi u svome srcu
decakov vapaj. Sav blistav krenuo je preko bojnog polja. Njegova pojava
isijavala je uobicajeni mir i lepotu. Sa osmehom na licu, smiren u svom
bicu, dosao je na stranu na kojoj se nalazio njegov prijatelj. Zagrlio je
decaka i drzao ga sve dok ga nije umirio.

U kontekstu mog tadasnjeg razumevanja realnosti i zivota, nisam imao

drugog izbora do da izjavim da je Buda neosetljiv, bezosecajan
monstrum. Moj tadasnji nivo razumevanja govorio mi je je borba bila
stvarna, bolna, da je nacinjena steta, izgubljeni ljudski zivoti. Da je i
Buda to mogao da uvidi, mislio sam, sigurno bi se zabrinuo. Sigurno bi
upotrebio sav svoj autoritet da zaustavi rat, da ubedi te ljude da oni rade
suprotno Bozjoj volji. Ali, nije. U stvari, on se nikada nije suprotstavljao
nikakvom obliku zla.Tada sam mislio da se verovatno i Hrist salio kada je
rekao: "Ne suprotstavljajte se zlu".

Nije tesko pogoditi da sam ja imao mnogo toga da naucim, ne Buda. U

tom trenutku sam bio spreman da pokusam da saznam sta se zaista
desava na ovoj planeti, da vidim vise od onoga sto se naizgled desava.
 Zasto Zivot? Sagledavanje "Velike slike".

Izvan ove skole, zivot postoji oduvek. Od trenutka kada se dogodio veliki
prasak, ljudi su tokom pedeset milijardi godina sticali iskustvo. Pedeset
milijardi godina je za nama od kada se univerzum urusio u samog sebe.
To su zrnca peska u poredjenju sa onim sta Velika slika, u stvari,
predstavlja. Mi se isuvise cesto ogranicavamo samo na pet osnovnih cula
kada posmatramo stvarnost. Zaboravili smo da je planeta Zemlja,
zapravo, ucionica. Zemlja je samo sicusan deo univerzuma, i to onog
vidljivog. A da i ne govorimo o nevidljivim univerzumima.

Kada postojimo izvan carstva vremena i prostora, svi smo jednaki,

potpuno ostvareni, individualni aspekti Boga. Svi imamo neodvojivu i
totalnu spoznaju Boga i svih Bozjih dela. Ali, ocigledno, dok smo na
Zemlji, mi makar privremeno, zaboravljamo na nase jedinstvo sa Bogom.
Zanimljivo, ipak cesto imamo suptilan, negde duboko usadjen osecaj da
je celokupno znanje pohranjeno u nama samima. Koliko se cesto
obracamo nasem "visem bicu" ili "duhu"? Uranjamo delimicno ili potpuno
u tisinu. To nam dokazuje da smo, zapravo, ipak svesni da mi sami
znamo sve odgovore.

U medjuvremenu, dok smo jos uvek u stanju svesne amnezije,

pokusavamo da razumemo univerzum i nase mesto u njemu. Koristimo
sva sredstva koja su nam dostupna da se nekako snadjemo u nasim
odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom prosperiteta, sa krizom
kaja izgleda kao da obavija nasu planetu.

Upotrebicu parabole kako bih pokusao da nacinim filozofski ili

metafizicki model koji bi mogao da baci malo svetla na ono sto
dozivljavamo kao realnost. Jedna od njih, koja meni puno koristi, je ona
u kojoj ja sagledavam spiritualni razvoj kao iskustvo koje se stice kroz
osnovnu skolu.

Engleski jezik nije duhovni jezik jer je kreiran kako bi se ubrzala

ekonomska razmena i trgovina. U njemu ne postoje reci kojima bi se
opisalo ono sto zelim da objasnim. Kada ne posedujemo tacne reci,
moramo da koristimo metafore, dopustajuci svakome da ih interpretira
onako kako mu najvise odgovara. Zato, hajde da do kraja iscrpimo tu
analogiju o skoli.
 Zemlja: Skola na brzom koloseku

Kada malo zastanemo da pogledamo cemu skola na Zemlji ima da nas

nauci, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna skola. Ljudi jedino zele da
nauce kako da vole sami sebe i druge ljude. Ko zna koliko razreda
moramo sa prodjemo kako bismo usvojili sliku "svi na Zemlji su jedna
porodica".

Ne mozemo tacno reci koliko je potrebno da se zavrsi Zemljina skola u

okvirima lineranog vremena. Jos uvek skolu nije zavrsilo ni pedeset
procenata zemaljskih dusa ukljucenih u skolski sistem. Mozemo da
pretpostavimo da ce trebati, u proseku, jos oko sto miliona godina
evolucije kako bi covecanstvo diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da
izjave da su stare duse. Ako posmatramo sistem kao skolu, znaci da
sporo ucimo.

Tek kada uvidimo da je cela planeta skola, sa velikim nastavnim planom,

mozemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan i da funkcionise
perfektno. Skola ima specijalno obucene ucitelje koji se drze dobro
definisanog rasporeda. Svaka osoba na Zemlji je u nekom razredu koji
korespondira sa nivoom njenog licnog duhovnog razvoja. I kao i u javnim
skolama bilo gde na svetu, svaki sat skolskog dana je isplaniran i
osmisljen sa ciljem da se uci i sticu iskustva. U stvari, ma kako to
neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan dogadjaj u zivotu bilo koje osobe
( u skolskom danu), koji je slucajan ili nepredvidjen. Unapred je
utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor. Cak postoji i vreme u
nasim zivotima za prelazak iz jednog razreda u drugi. Sistem je takav da
u njemu svako mora da napreduje.

Svako bice koje se ikada ukljucilo u Zemljinu skolu, uradilo je to iz

jednog jedinog razloga- ekspeditivnosti. Ova skola nudi veoma brzo
budjenje, obicno kroz proces patnje i borbe. Ljudi nauce vise u jednom
zivotu koji prosecno traje osamdeset godina na Zemlji, nego sto mogu da
nauce za deset hiljada godina u nekoj drugoj skoli u univerzumu, koja je
mnogo meksa, prijatnija.

Prijatnost moze da smeta nestrpljivim ucenicima. Sta vecina ljudi kaze

kada sve u njihovim zivotima funkcionise, a oni se osecaju divno? "Boze,
odsada ja preuzimam stvari u svoje ruke. Sve je pod kontrolom. Mislim
da bih ja sada mogao da budem glavni." Kada se, sa druge strane, obrate
za pomoc univerzumu? Kada kazu: "Mislim da je potrebno da otkrijem
kako sistem funkcionise. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za
izceljenje. Zelim da razumem. Zelim da budem majstor!" Jedini put kada
nam uopste pada na pamet da izrazimo ovakve zelje je kada smo
povredjeni. Da li uvidjate kako bol moze biti koristan? Odredjeni
studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teske kurseve i mogu proziveti hiljade
zivota u istom razredu. Oni kazu svojim savetnicima za izbor skole koju
zele da upisu: "U redu, uzecu ovaj laki tecaj, onaj drugi mi se cini
isuvuse tezak. Zelim nesto lakse, sa uciteljem koji mi nece davati testove
iz algebre i ne zelim nikakve finalne ispite". Ljudi prilicno cesto traze
ovakav raspored.

Takodje, postoje nestrpljiva bica koja stoje na kapiji skole i kazu: "Zao mi
je. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino sto izgleda potpuno isto
kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto kao i onaj pre njega. Izgleda
skoro kao da ste ga fotokopirali. Fotokopirali ste ga? Zao mi je, ali ja
nemam vise vremena da prozivljavam jos deset hiljada zivota. Zelim da
budem primoran da se usredsredim na duh i ne zelim da se opet
zaglavim u bogatstvu i u kuci i u osudjivanju ljudi. Tako sam proziveo
vec hiljadu zivota, postao sam ekspert. Znam da to mogu. Da li mogu,
molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slazete, da li mogu da
dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje boluje od
leukemije? Zelim da budem primoran da kazem: "Boze, zasto? Boze,
zasto?" Ne zelim vise da gubim vreme. Da li, ikako, postoji nacin da
kompletiram celo obrazovanje u toku tri naredna zivota? Dajte sidu, dajte
kancer, dajte rat- uzimam sve sto zelite da mi date. Dacu za to zadnju
paru koju imam. Svi moji prijatelji su vec diplomirali i srecni su u
vecnosti. Voze se na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana.
Mogu da ih vidim, ali ne mogu da im pridjem. Molim Vas, dajte mi makar
malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li mozete da mi ucinite jos
samo jednu uslugu? Kada stignem tamo dole, da li mozete da me oborite
na kolena i saterate me u ugao svaki put kada zaboravim da trazim
pomoc od univerzuma i svaki put kada se moja vizija zamagli? Na tome
bih Vam bio veoma zahvalan. Kada se taj zivot zavrsi, zelim da znam da
sam zaista mnogo napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet
hiljada prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre!"

Svako ko se upise u ovu skolu, prethodno mora da potpise ugovor.

Nevazna je cinjenica da svi, kada dospeju u telo, zaboravljaju koje su
lekcije obuhvacene ugovorom. Mi svi biramo svoje ucitelje, duzinu
skolovanja i uticaje. Dogadjaji koje odabiramo kao nase najekspeditivnije
motivatore nisu tragicni. Drama je pazljivo artikulisan sastojak u brzom
razvoju duse od jednog do drugog nivoa. Njoj je dopusteno da se odigrava
u ljudskom zivotu samo kada to bica specijalno zahtevaju jer su
nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greska. Ona ne znaci da
je univerzum neprijateljski raspolozen ili da Bog ne postoji. Ona je,
prosto, nastavno sredstvo i slucajno je najvise zastupljena u nizim
razredima zemaljske skole. Nije potrebna u visim razredima.
Molim Vas da razumete da potpuno probudjenom bicu drama izgleda kao
abnormalnost u univerzumu, kao da normalna Hristova energija
nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak, ubistvo, zagadjenje,
zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja bica u univerzumu, iako
mogu biti veoma korisni.Ipak, dolazi vreme kada je zaista dosta. To
vreme je Doba Vodolije. To je jedino od dvanaest doba kada uspesan,
efikasan razvoj i ucenje moze da se ostvari u okruzenju u kome ne
postoje ni patnja ni bol.

Najveca predstava na Zemlji

Ako smo "normalna" ljudska bica, verujemo da je trodimenzionalni

prostor i vreme jedino sto postoji (ili se na to fokusiramo 99% vremena).
Ljudi moraju da veruju da je to tako, kako bi skola mogla uspesno da
funkcionise. Kada bismo znali da je to iluzija, nista ne bismo naucili na
Zemlji. Bili bismo nepazljivi na casu, ne bismo radili domace zadatke.
Zbog toga, tek kada dodjemo do kraja dvanaestog razreda i kada nam se
ukaze velika slika, smemo da otkrijemo da je to sve bio audio- vizuelni
edukativni film. To se desava onda kada primetimo da je skolski sistem
efikasan, ali nije stvaran. Svi smo mi majstori iluzije i ukoliko zelimo da
diplomiramo, moramo da prihvatimo taj koncept.

Na srecu, nase drustvo nudi prakticnu analogiju stvorenu da bi nam

pomoglo da razumemo razliku izmedju iluzije i stvarnosti. Imamo
neverovatno razvijenu tehnologiju koja ima bioskope sa ogromnim
platnima, kvadrofonicki zvuk, nekoliko projektora koji simultano emituju
filmove. Hajde da sada obratimo paznju na nas teatarski mentalitet. Svi
ga imamo i svima je blizak. Odlazimo u bioskop kako bismo gledali
filmove kao sto je "Rambo" ili "Pod opsadom", gledamo kako se krv i
utroba prosipaju po ekranu. Cujemo krike svojim usima. Zahtevamo
teror, uzas. Ako neko prica u publici, strasno se naljutimo, jer kvare
dozivljaj. Sta se desava ako projektor ne radi dobro, ako nije dovoljno
mracno u bioskopu- ako sve oko nas nije kreirano tako da proizvede
fizioloski dozivljaj uzasa od koga nam lupa srce i znoje nam se dlanovi?
Sta se desava ako potpuno ne uronimo u tu simulaciju? Trazimo da nam
vrate novac!

Osoba koja zeli da dozivi mir nece otici da gleda ovakav film. Ali mi, u
stvari, ne volimo mir. Mi smo avanturisti koji veoma vole stimulaciju.
Izgleda da je to glavni razlog sto smo stvorili Zemlju i Suncev sistem.
Isuvise zelimo da odemo u bioskop i budemo prestravljeni. Posle toga
smo dovoljno drski da kazemo kako nismo mi u svom zivotu birali
dramu. Mozete da se kladite da jesmo. Ne samo da smo odabrali
inkarnaciju koja je identicna onoj koja se prikazuje na ekranu, nego smo
i platili skolarinu da bismo se upisali u skolu. A kada nam neko kaze da
je sve to iluzija, vredjamo se.

Nalazimo se u bioskopu, uzbudjenje je na vrhuncu, na platnu se tenkovi

pojavljuju iza brda, pozitivni likovi se nalaze u rovu, bitka samo sto nije
pocela. Neko iz publike ustaje i kaze: "Ne brinite- sve je ovo iluzija!" Da li
kazemo: "Tako je, to je istina" ili viknemo: "Sedi dole i cuti! Pozovite
redara da ga izbaci. Ne zelim da znam da je sve ovo iluzija zbog toga sto
se dobro zabavljam!" Da li bismo tako reagovali kada bi nam taj isti covek
prisao u trenutku kada slupamo auto i podsetio nas da je i to iluzija?
Zivot je isto sto i film.

Ako je nasa tehnologija sposobna da nas tokom dva puna sata uveri da je
ono sto dozivljamo stvarno, sta mislite, sta sve moze tehnologija kojom
raspolaze univerzum? Da li znate da Bog ima bolje trik efekte od
Holivuda? Da li je ova planeta samo jedan trodimenzionalan hologram sa
kvadrofonicnim zvukom koji se odvija iza nasih ocnih kapaka? Ili je ona
stvarna? Da li ce uskoro da krene odjavna spica? Da li ce da se upale
svetla? Kada se svetla upale, da li vidimo tragove krvi na bioskopskom
ekranu? Koliko puta su glumci, zapravo, umrli u onome sto smo upravo
gledali? Znate da oni nisu istinski povredjeni, zato sto ste o tome vec
citali u novinama- "Dvadeset pet glumaca ubijeno kod O.K korala". Oni
nisu mrtvi. Glume u drugom filmu sledece nedelje.

Mi smo svi vec bili ubijani vise hiljada puta i

iskreno, nije nas briga.

U dugorocnom kosmickom smislu, na kraju nas tragedija nece ni

zanimati. Istina je da je Bog ljubav, a ljubav ne dopusta tragediju. Dok se
film prikazivao, bili smo u stanju da kontrolisemo ljutnju i bes i da se ne
popnemo do ekrana da pobijemo negativce. Ovaj skolski sistem
funkcionise potpuno isto kao Holivud. Zemlja je veoma dobro planirana,
tehnicki savrsena iluzija. Toliko je perfektno kreirana, da mi zaista
verujemo da film pocinje na pocetku, a zavrsava se na kraju. Mislimo da
je vreme linearno i ne shvatamo da je film snimljen po sekvencama. Kada
bismo videli kako se film montirao, ne bismo bacali novac da kupujemo
kartu.
Sada zamislite, ako su ljudi voljni da plate pet, deset dolara da gledaju
Ramba, sta mislite, koliko moraju da plate za dramu koja traje citav
zivot? To izuzetno puno kosta. Pa ipak zele da plate, jer im je savetnik za
izbor skole ispricao o kakvoj se skoli radi, kakve sve diplome mogu da
dobiju i da ce im to doneti vecu slobodu i veci kapacitet za razumevanje.
Ljudi odlucuju da se upisu u skolu kakva je Zemlja zato sto su videli da
je drama mocan pokretac duhovnog napretka.

Da li je Bog previse dobar da bi bio istinit?

Ljudi koji tragaju za duhovnoscu na pocetku tesko mogu da shvate da

Bog ne dopusta greske. Bog je Ljubav, a Ljubav se ne sastoji od gresaka
ili nepravilnosti. O ovome ce vise biti reci u narednim poglavljima. Za
sada pokusajte da privremeno odlozite svoja verovanja i osude svih
gresaka koje su pocinjene na ovoj planeti u neki mentalni orman.
Ukoliko i kada procitate ovu knjigu budete verovali da Bog dozvoljava
nepravilnosti na Zemlji, ponovo otvorite taj mentalni orman i sva
verovanja i osude koje ste tamo ostavili ponovo ce Vas cekati, potpuno
netaknute. Nikome nece biti ucinjena steta.

Ram Dass je pricao o svom guruu koji je opisivao ljude koji se namerno
izgladnjuju. Sa suzama u ocima ti ljudi su govorili: "Zar ne vidite kako je
sve ovo savrseno?" To je savrseno, ali zaudara. U svakom slucaju ovde se
desava mnogo vise od onoga sto mozemo da razumemo u nasem
trenutnom stanju svesti. Hajde da se ovom temom pozabavimo.

Hajde da umesto nasih starih verovanja da je Bog nemocan da spreci

nepravilnosti, razmotrimo mnogo mocniji koncept- koji je istovremeno i
mnogo vise ispunjen ljubavlju. Svaki razred u ovoj skoli je neophodan i
postoje odredjene stvari koje ucenici u odredjenim razredima rade, jer su
one za njih odgovarajuce. Arapi moraju da ratuju, bas kao sto i
Aboridzani i ljudi sa Wall Street -a moraju da rade to sto rade. Oni se
nalaze u odredjenim razredima i dobijaju odredjene zadatke. Ako zelite
da budete srecni kao ucitelj u cetvrtom razredu, morate da razumete
kako cetvrti razred funkcionise. Nastavni plan cetvrtog razreda na Zemlji
sadrzi mnoge lekcije o osecaju odvojenosti od Boga i ostatka covecanstva.
U cetvrtom razredu se suprotstavljamo drugim osobama i grupama u
pokusaju da dokazemo da smo u pravu, a da su drugi neznalice. Mi ih i
unistavamo ako treba, kao licnosti ili kao nacije. To nije nista pogresno-
to je naprosto cetvrti razred.
Vi ste, naravno, odavno odlucili da ne zelite vise da budete u cetvrtom
razredu. Mozda ste cak odlucili da vise ne zelite da budete ni ucitelj u
cetvrtom razredu. Kada neko oseca hitnu unutrasnju potrebu da
odustane od spasavanja ljudi koji ne mogu da shvate koliko je vredno da
se stvari rade na duhovan nacin, dolazi do unutrasnjeg sukoba. Cesto
verujemo da je nasa "duznost" da spasemo porodicu i prijatelje ili da
popravimo greske i zla koja su nacinjena u svetu, cak iako smo vec
potpuno iscrpeljeni od prethodnih upornih i neuspelih pokusaja. Pa,
imam dobre vesti. Postoji bolji nacin. To je put kojem nas uce ucitelji
majstori. To je put koji donosi spasenje nasoj porodici, prijateljima i
planeti. On je oslobodjen stresa. Zabavan je, uzbudljiv, odusevljava,
povecava snagu i energiju.

Sami biramo ucitelje- autoritete i majstore

U okviru skolskog sistema postoje dve razlicite grupe ucitelja- oni koji
mogu da hodaju po povrsini vode, vaskrsavaju mrtve, prozive zivot u
miru i sigurnosti. I oni drugi, koji sve rade po ovozemaljskim pravilima.
Ova druga grupa uvek zeli "da bude u pravu". Umiru od bolesti izazvanih
stresom, a u nasledje ostavljaju osecaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve
grupe su ucitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krisna, stotine manje
poznatih probudjenih bica. Majstori zive sledeci duhovne principe,
ostavljajuci po strani vecinu uticaja ega. Druga grupa ucitelja tezi da se
osloni na intelekt i "dobre procene" kada treba da donese neku odluku,
umesto da se okrene duhu. Drugu grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih
poznajete- oni su vas vaspitali, ucili, trenirali. Oblikovali i usadili Vam
sopstveni "ispravan" sistem verovanja.

Ljudi po navici iskljucuju iz svog sistema verovanja sve ono sto je izvan
polja njihove percepcije. Nasu paznju u tolikoj meri okupira svakodnevni
zivot, da, posto smo proziveli godine kao odgovorne odrasle osobe,
potpuno gubimo moc da se usredsredimo na ono sto nije tako ocigledno.

Sasvim maloj deci jos niko nije stigao da kaze "glupost" o postojanju
beskonacnog broja realnosti. Sve je moguce za mladi um. Ogranicenja,
teskoce, zabrane, krivica, "ovo treba da uradis, ovo moras da uradis",
surov zivot- sve te pretnje su u stvari naucene. Ova neprijatna ubedjenja
usadili su nam dobronamerni autoriteti.

Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je istina ono

sto moze da se opazi pomocu pet cula. Inteligentna bica na ovoj planeti
su pronicljiva. Dolaze do informacija ocima, usima i skladiste ih u
mentalnu banku podataka. Do informacije se moze doci iskustvom, ali i
posredno, kroz knjige itd. Kada dodje vreme za akciju, oni prepakuju
uskladistene informacije tako da pronadju najprobitacnije resenje za
problem. Ipak, sva resenja su, de facto, vec vidjena. Stalnim
ponavljanjem ovog procesa, neki ljudi postaju odlicni autoriteti. I, veoma,
veoma sporo Zemlja napreduje. Iako jos uvek postoje ratovi i nema
dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po korak.

Autoriteti u nasem zivotu ucili su o zivotu primajuci teske udarce u skoli

intelektualaca. Oni nas uce zivotnim cinjenicama, kako je tesko ici
napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u zavisnosti od situacije,
napadamo ili se branimo. Uce nas o radnoj etici, o nejednakim pravima i
nepravdama u ekonomiji, politici, drustvu i biznisu i o tome kako mi
nemamo nikakvu kontrolu nad tim. Ucimo kako da napredujemo,
resavamo probleme, kriticki mislimo, ucimo o manama suprotnog pola.

Racionalan pristup zivotu pociva na pretpostavci da je inteligentno

oslanjati se na pet cula. Ako je ta pretpostavka tacna, onda ne postoji
svemoguci Bog, pun ljubavi. Bog sa jedne strane, i sa druge ratovi,
leukemija, zlostavljanje dece, glad- medjusobno se iskljucuju.

Ako zelimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili majstore,

moramo da znamo jos neke stvari. Autoriteti su poznati po svojoj
tvrdoglavosti, po ponasanju tipa "A", infarktima i drugim bolestima
izazvanim stresom. Oni umeju i da skoce sa oblakodera kada ekonomska
ili neka druga situacija "izvan njihove kontrole" ne ispunjava njihova
ocekivanja.

Zasto smo imali poverenja u autoritete, zasto je bilo ko ko cita ove reci, u
nekom trenutku poverovao u ogranicena verovanje kao sto su ova? Zasto
su ucenja majstora uvek u suprotnosti sa onim cemu nas uce autoriteti
koji su nas odgojili? Suprotno od naseg vaspitanja i obrazovanja,
majstori kazu da treba da postanemo kao mala deca, da ne brinemo o
tome sta ce biti sutra, da treba da budemo bezbrizni kao ljiljani u polju.
Majstori ne kazu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj nacin
zivota. "Kurs cuda" kaze da ne treba ni da napadamo, ni da se branimo i
da nikada ne opravdavamo svoj stav drugoj osobi. Kaze da umesto da
budemo obazrivi kada se upustamo u odnose sa drugim ljudima ili
nacijama, treba da zadrzimo unutrasnji mir u svakom trenutku.

Perspektiva ucitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu objektivnu

realnost opazenu pomocu pet cula. Oni imaju naizgled iracionalne izjave
kao sto su: "Sve sto vidim ne znaci nista" i "Vidim samo proslost"?.
Narocito zbunjuju reci kao sto su: "Moja sigurnost je u tome da
prestanem da se branim" i "Ne opiri se zlu". Majstori nas uce da ukoliko
prestanemo da i najmanji deo energije posvecujemo zlu i nepravdi na
Zemlji, mozda cemo eventualno na kraju postici iste ciljeve kojima teze
najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete, mir na
Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekoloski perfektnog raja na Zemlji.
Medjutim, majstori naglasavaju da nema nacina da se uspesno kreira
mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje stvari. Isticu da je potpuno
uzaludno pokusavati da se isceli ma sta sto se nalazi izvan nas samih,
pre nego sto se sami ne iscelimo. "Ne postoji nista izvan nas", kazu. Sve
sto kazu majstori je kao samar za autoritete.

Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da analizira i

racionalizuje u cilju poboljsanja zivota na planeti tako sto popravlja
greske u drustvenim i ekonomskim sistemima. "Kurs cuda" naprosto
kaze da je analiza svojstvena egu, a da popravkama treba da se bavi
Sveti Duh. Ne covecanstvo.

Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i nasu planetu ili treba

da uvek zadrzimo smiren um? Sta vise pomaze? Da li treba da
popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to prepustimo Svetom duhu?
Aktivisti ili pacifisti? Ili su mozda u pravu oni koji kazu da Bog deluje
kroz nasa dela i da onda kada pokusavamo da popravimo zlo mi u stvari
radimo bozji posao? Mozda cak previse naglasavajuci kako opravdano
sprovodimo bozji gnev?

Ko je u pravu, autoriteti ili majstori ucitelji?

Odgovor vas moze iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam biti u

pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome cemo kasnije. Razlicitost je
jedna od mogucnosti.

Ova knjiga ispituje vrednost ucenja majstora i mogucnost da jedino

pomocu njega mozemo da iscelimo i sebe i planetu, a za cime toiliko
zudimo.

Nacin kojim se sluze autoriteti je koristan za razvoj duse, ali je spor do

bola. To je karma. Ono sto rade majstori osnazuje, prosvetljuje, zabavno
je i, sto je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta odnosa sa
ljudima koji vam ne prijaju, fizickih, finansijskih ogranicenja koja nisu
bas zabavna, onda ste mozda spremni da objavite kako vise nemate
vremena za karmu. Kako bismo odbacili karmicki put i direktno presli na
radost, veselje, uzbudljenje, unutrasnji mir, moramo da sledimo savet
kralja Solomona: "Od svega sto primas, primi prvo razumevanje".

Struktura Zemljine skole

Pokusajmo da razumemo zasto postoji zivot na Zemlji, da je Zemlja skola

i da sagledamo veliku sliku o beskrajnom zivotu. To ce nam doneti
dovoljno znanja da stvorimo raj na Zemlji. Zamislite da je nestala sva
napetost, nema vise borbe, bezizlaznih situacija. Sve sto ste ikada zeleli
je vase kada uspete da shvatite kako sistem funkcionise, kada odbijete
da verujete autoritetima, kada odaberete da budete "za svet, ali prvo za
sebe." Svi mozemo da postanemo majstori ucitelji.

Na lestvici razvoja planete, devedeset proceneta reinkarniranih osoba u

ovom trenutku je na niskom stupnji duhovnog razvoja i bauljaju po
mraku. Nemaju ni najmanju mogucnost da razumeju uzrok i posledice
kreiranja sopstvene realnosti. Veruju da su zrtve svega. Ukoliko ih je
iskusrtvo naucilo da budu snalazljivi u obicnim zivotnim situacijama, oni
ce primetiti da mogu da u veoma maloj meri uticu na svoj zivot, ali nece
ni pomisljati da mogu da uticu na tzv. okolnosti. Sigurno nikada nece ni
pomisliti da su sami kreirali svoje okolnosti, a sve u cilju obrazovanja.
Oni jos uvek ne shvataju da su povezani sa apsolutno svakim ljudskim
bicem na planeti i zbog toga ne shvataju da je pogresno ici naokolo i
ubijati ljude. Ubijanje ljudi iz opravdanih razloga (kao sto je
samoodbrana ili patriotizam) slaze se sa njihovim shvatanjem
univerzuma. Kada se svaki entitet sagledava kao nesto izdvojeno,
prirodno je da se sve izvan nas samih vidi kao nepravda- i drugi ljudi i
sistem.

Ono sto je prosecan nivo ljudske svesti na planeti danas, slobodno mogu
da svrstam ispod desetog razreda, u okolnosti nalik na TV sapunice.
Vecina vremena evolucije je provedena bas na ovom nivou, koji je ujedno
i najduzi put kojim mozemo da se vratimo kuci.

Nijedan razred nije bolji od drugog, iako to moze tako da izgleda na prvi
pogled i potcenjivati razrede lici na ego trip. Cak i ucitelj zna da mnogi od
djaka u njegovom razredu mogu da ih prevazidju, da postignu mnogo
veci nivo obrazovanja, steknu veliki broj titula i diploma. Mi smo samo
privremeno u odredjenom razredu. Kada diplomiramo, prelazimo u
sledeci.
 Deseti razred

U ovoj alegoriji o skolskom sistemu, posmatrajmo grupu ili skolski razred

sa ljudima koji su daleko ispod prosecnog nivoa svesnosti. Oni jos uvek
nisu prosvetljeni. Prosli su sve prethodne razrede i evo ih u desetom. U
njemu je naglasak na mozgu i na intelektu, pa su oni sada svakako
inteligentni. To je i razumljivo, svako ko je proveo u skoli osam ili deset
miliona godina i stekao znacajno iskustvo, mora postati inteligentan.
Takve ljude obicno nazivamo genijima. Ima ih mnogo na planeti. Rade
kao ekonomisti, profesori, generali, politicari i nekako nas podsecaju na
nase roditelje. Veoma su tvrdoglavi, tesko usvajaju nova ucenja, misle da
vec sve znaju. Novu lekciju mogu da usvoje jedino kroz obrazac logickog
objasnjenja.

Danas su mnogi, od javno priznatih autoriteta na planeti, u desetom

razredu. Posto su genijalni, mogu da vam na ubedljiv nacin objasne kako
je potrebno imati petsto hiljada vojnika u Saudijskoj Arabiji. Sve su
shvatili, imaju odgovor na sve, ali se ipak bacaju kroz prozor kada dodje
do kraha na berzi. To su dobri ljudi i uglavnom su proveli milione godina
kako bi postali inteligentni, ali nisu srecni. Da li poznajete nekoga ko je
pravi intelektualac i istovremeno je i srecan? Previse su okupirani
debatama i raspravama, kao da zaista znaju sta je realnost! Ukoliko ne
uspeju da ubede drugu inteligentnu osobu da je njihovo stanoviste
ispravno, imaju osecaj gubitka. Veruju da je imati pet cula realno, sve
svoje informacije dobijaju preko njih, pohranjuju ih u svoju banku
podataka i u njoj traze odgovore kada su im potrebni. Ubedjivace vas
kako je dobro biti republikanac?ili demokrata?i svi su oni u pravu jer
svoje misljenje formiraju na osnovu svoje baze podataka. Ali u tim
bazama se nalazi manje od jednog milionitog dela procenta podataka koji
su dostupni na planeti. Kako se moze doneti ispravna odluka na osnovu
veoma ogranicenog broja podataka?

Intelektualci uzivaju da se igraju sa svojim intelektom. Veoma je

uzbudljivo kada postanete maestro u odredjenoj vestini, kao kada
dobijete novu igracku. Zabavno je biti glavni, ali nema garancija da
intelekt moze doneti unutrasnji mir. Njihov um se uvek takmici i tesko
im je da sede na obali jezera i pecaju. Oni poskoce kada im padne ideja
na pamet i objave: "Imam ideju, moram odmah da se vratim u
kancelariju i da je razradim!" Ceo zivot zive kroz intelekt. Nevolja sa ovim
konceptom je u tome sto se univerzum neprestano i potpuno menja i
pomera u svakoj desetinki sekunde. Kada neko sazna sve sto ima da se
sazna u nekoj odredjenoj sekundi, vec u sledesem trenu njegovo znanje
je nedovoljno i neupotrebljivo u novonastaloj promenjenoj situaciji.
Znaci, primoran je da neprestano prikuplja nove i nove informacije. Moze
se uzivati u toj igri tokom nekoliko zivota, ali da bi se kroz intelekt
dostiglo prosvetljenje, potrebno je vreme koje je makar za samo jedan
mali trenutak duze od vecnosti. Medjutim, vecina intelektualaca i onako
ne zeli da postigne unutrasnji mir niti prosvetljenje. Njihov cilj je sticanje
znanja relevantnih za vidljivi svet i mentalna stimulacija. Smatraju da je
znacajno da budu deo planetarne intelektualne elite.

Nikada ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na ovoj planeti, bez

obzira u kom razredu da se nalazi, doprinosi oslobodjenju svakoga od
nas. Divimo se kada neki vrhunski intelektualac pronadje lek protiv
paralize. Zahvalni smo kada inzenjeri ili naucnici naprave neki novi
aparat koji nam olaksava zivot. Inspirise nas i pokrene kada neko, bez
obzira na kom je stepenu razvoja, obori rekord u brzini. Kada ucimo,
desava se razmena i tada se razvijamo. Kroz nas razvoj, oslobadjamo
sebe i citavo covecanstvo.

Moram da kazem da ce bas svako u zemaljskoj skoli neizostavno postati

genije. Ali su svi oni koji ozbiljno zele da se probude vec diplomirali u
najnaprednijim razredima jos pre nekoliko zivota koje su proziveli. Vi ste
obavezno inteligentni ako "radite sa svetlom" t.j. sirite duhovnost na
planeti. To je neophodan preduslov. Ipak, kada primetite da ste uhvaceni
u vir intelektualizma, zastanite i razmislite. Intelektualizam je
stimulativan, ali on ne donosi mir i radost ili osecaj transcendentalnog
iskustva. On se potpuno bavi planetarnim dilemama i potpuno ignorise
zapovest: "Neka se tvoja paznja usmeri potpuno na Boga". Moze da na
neprijatan nacin odlozi postizanje unutrasnjeg mira i spoznavanje vasih
sposobnosti za isceljenje na odredjenoj tacki u kojoj se nalazite dok
sluzite dobrobiti covecanstva.

Treba otvoreno reci da su osobe koje se nalaze u desetom razredu u

smislu linearnog vremena presle devet desetina svog puta, a postigle su
samo polovinu rezultata koje bi mogle da postignu u svetu dualiteta.
Razvili su samo levu polovinu svog mozga i koriste samo polovinu
kapaciteta koji su im prirodno dati kako bi funkcionisali u zivotu.
Potpuno su uvereni da je intelekt kralj i da istinu mogu razumeti samo
tako sto ce upotrebiti mikroskop ili agitovati na zboru biraca.

Osobe koje rade u desetom razredu u jednom trenutku primecuju da su

se njihovi prioriteti izmenili i da ljudi naprosto odbijaju da izvrse ono sto
im oni narede. Cak i ako "znaju" sta je ispravno, a sta pogresno, oni
uporno veslaju uzvodno pokusavajuci da ubede ostatak sveta da se
ponasa po njihovim pravilima. Posle citavog zivota provedenog u
iscrpljujucim pokusajima da poprave ljude, oni konacno zakljucuju da je
to nemoguce. Kada konacno odustanu od bitke, oni nesvesno dopustaju
univerzumu da ih prenese do sledeceg razreda.
 Jedanaesti razred

Sledeci razred bavi se saosecanjem. Ljudi se vracaju ponovo u ovaj plan

realnosti i postaju direktna opozicija intelektualcima i politicarima koji
donose racionalne odluke. Znate, tako funkcionise karma. Cesto se
vratimo kao osobe potpuno suprotne onima kakvi smo bili u prethodnom
zivotu- verovatno je to neka kosmicka krivica. I, sada ti ljudi rade na
tome da razviju drugi polovinu svog bica kako bi postigli ono sto zovemo
balansom. Znaci, u jedanaestom razredu se razvija intuicija i ljudi ceo
zivot zive po principu da li osecaju da je nesto dobro ili nije. To su
senzitivne osobe koje se cesto klone prakticnosti kada treba da pomognu
nekome ili doprinesu necemu. Cesto zestoko kritikuju logicku stranu
sveta.

Ljudi iz jedanaestog razreda cesto rade luckaste stvari, kao sto je na

primer odbijanje da idu u rat. To su bila deca cveca sezdesetih koja su
zivela u skolskin autobusima i verovala da cine dobro tako sto nose cvece
naokolo i farbaju zidove u dugine boje. To je bila generacija potpuno van
logike koja je iritirala umove tvrdokornih intelektualaca koji su govorili:
"Eh, kada bi bili samo malo odgovorniji, zaposlili se?" Za ljude iz
jedanaestog razreda nije najvaznije da nadju posao. Ali, njihovi roditelji
su jos uvek u desetom razredu i veoma frustrirano govore:" Kada bi samo
uradio onako kako ja mislim da je najbolje i upisao se na Harvard,
zaposllio se u velikloj korporaciji?," a oni bi im odgovarali: "Tata, ja
nemam vremena za koledz- moram da dezuram pored reke u koju se
baca otpad!"

Ljudi iz jedanaestog razreda su oni koji smatraju da moraju da urade

neki vazan zadatak. Zele da zaustave ratove na planeti, ukinu zagadjenje,
rese beskucnistvo, nadju holisticki lek za kancer, nahrane gladne u
Africi. To je radikalno drugaciji pristup od intelektualnog drustva koje
kaze: "Neka oni samo idu u skolu i tamo otkriju kako da zaradjuju za
zivot". To je u stvari veoma logicno, ali ne i saosecajno.

Ljudi iz jedanaestog razreda su se upravo prebacili sa leve na desnu

hemisferu mozga i rade iracionalne stvari. Kazu: "Spasicu salamandera",
a to nije racionalno. "Spasicu sume"- a ni to nije racionalno. Oni
funkcionisu na osnovu toga sta osecaju prema ljudima. To je iracionalno
stanje ljudskog bica i ono obicno potraje nekoliko zivota.

Ljudi iz jedanaestog razreda se trude mnogo vise od ikoga ranije na tome

da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave velike korake
kako bismo postali svesni potrebe o medjunarodnoj saradnji na
planetarnom nivou. Ali se i oni ipak potrose. Njihovi medjuljudski odnosi
postanu ispunjeni stresom. Nemaju dovoljno vremena za meditacije i
unutrasnji mir. Jer su stalno zauzeti.

Obratite paznju na ljude koji se bave zastitom zivotne sredine ili one koji
pokusavaju da spasu sve zivo. Vecina ljudi iz New Age grupe ce vam reci
da su oni sustina onoga sto predstavlja prosvetljenje na Zemlji.
Insistirace da vole svoj posao, da su zaista srecni, i da nisu oni krivi sto
nemaju dovoljno novca ili im zdravlje nije bas najbolje. Vole da se igraju
sa isceljujucim kristalima, da isceljuju, sede pored stopala Swami
Whosits-a, toliko su usredsredjeni na tragedije ovog sveta da nemaju
unutrasnji zivot niti radost. Stalno zive u velikom strahu da ce planeta
izumreti od zagadjenja, da ce kisne sume nestati, da ce svi delfini nestati,
da ce se polovi istopiti.

Dok smo odrastali i postajli svesni da zivot pruza vise od onoga sto je
golim okom vidljivo, bivali smo sve vise upuceni na one entitete
ispunjene saosecanjem jer su ostvarili najvise oblike svesti koji postoje
na planeti. "Moram da im se pridruzim, da postanem deo grupe! Zelim da
se borim protiv nukleranog oruzja!" Pravi ucenici jedanaestog razreda su
sam slag na torti medju ovozemaljskim bicima. Tek smo zavrsili deseti
razred i dobro se snalazimo u jedanaestom. Ali ima jos da se uci dok se
ne postane majstor.

U cemu se slazu svi majstori? Kada bismo mogli da udjemo u nebesko

carstvo, prestali bismo da se suprotstavljamo zlu. Da li znate koliko
iznosi broj stvari kojima smemo da se suprotstavljamo, a da istovremeno
postignemo prosvetljenje? Isti onaj broj koji vazi i za nase najomiljenije
majstore- nula. Oni su svi za ljubav i za svetlost. Nisu uznemireni i ne
boje se kao ljudi koji su u jedanaestom razredu.

Kada dostignemo saosecanje, nismo dosli do kraja puta, ima jos da se

ide. Biti saosecajan nije isto sto i biti probudjen! Cela istina je da je
Zemlja skola i da funkcionise besprekorno. Ovde ne postoji nista sto
treba da se popravlja. Ako se neko nadje na Zemlji u ljudskom telu,
znaci, da ma koliko bio saosecajan i inteligentan, jos uvek nije
prosvetljen. Ta je osoba jos uvek u skoli, u odredjenom razredu i taj
razred nije greska, on je savrsen za tu osobu u tom trenutku. Svi razredi
na kraju dovode do diplome, a to je ono cemu tezimo, to je prosvetljenje.

Kosmicki zakon nalaze da ukoliko treba da isceljujes, ti prvo treba da

budes isceljen. Ukoliko treba da dajes mir, moras biti smiren. Ako treba
da dajes radost, moras biti radostan. Ne mozes da darujes ono sto
nemas. Ucenici jedanaestog razreda ne dozvoljavaju sebi da budu srecni
dok druga ljudska bica pate.
Postoji mnogo ljudi koji vec milionima godina pokusavaju da zavrse svih
jedanaest i dvanaest razreda. Oni koji pohadjaju zemaljsku skolu obicno
ne preskacu razrede. Zbog toga svaki entitet koji mozemo da sretnemo na
raskrsnicama covecanstva prelazi iz jednog razreda u drugi. Oni iz
jedanaestog razreda koji su naucili da ih ni intelekt niti saosecanje nece
odvesti kuci, moraju da zavrse jos jedan razred.

Dvanaesti razred

Kada student dodje do dvanaestog razreda, vec je skoro sasvim zavrsio

proces budjenja i prosvetljavanja. Genije je jer je prosao kroz celokupan
put intelekta i mada mu je sada zabavno da prepozna svoju izuzetnu
inteligenciju, zna da ga ona ne vodi u raj. Razvio je i svoju intuitivnu
stranu i postao "balansiran". To je trebalo da ga ucini srecnim. Mozda je
ocekivao da ce sve biti lako kada uspostavi balans i sada se cudi jer jos
ima necistoca u njegovom zivotu i jos uvek primecuje mnogo grasaka na
planeti. To znaci da je sada spreman za sledeci korak. Da sada sam mora
da otkrije sta znaci diplomirati na Zemlji.

Tacno moze da se kaze kada su studenti jedanaestog razreda spremni za

tranziciju- to je onda kada su spremni da dignu ruke i odustanu. "Celog
zivota se trudim da zaustavim ratove i nista. Dizem ruke." Da bismo
mogli da stignemo bilo gde u okviru ovog sistema, jedini nacin je da se
predamo. Bas u tom trenutku predaje desava se prelazak u dvanaesti
razred.

U ovom patrijarhalnom svetu u kome vladaju muskarci, predaja se

izjednacava sa propascu. Zbog toga nam je jos teze da prepustimo sili i
mudrosti vecoj od nase da nas vodi kroz zivot.

Studenti dvanaestog razreda, jos uvek nisu diplomirali i evo ih ponovo na

Zemlji kako se cude, sta zaboga, oni ponovo ovde traze. Oni cine
tranzicioni tim koji treba da olaksa process skolovanja i diplomiranja na
Zemlji. Postoji mnogo ljudi na Zemlji koji vole da se izdaju za clanove
tranzicionog tima, a u stvari samo intelektualizuju i racionalizuju i toliko
su vezani za svrhu svog postojanja, da ne mogu biti objektivni. Vecina
pravih clanova tranzicionog tima o tome nema pojma. Oni samo zele da
idu kuci. Tokom procesa pronalazenja njihovog puta ka kuci, oni vode sa
sobom i citavu planetu.
Da li se secate one faze u svom razvoju kada ste tvrdili da ste u redu i da
ste srecni? Trosili ste veliku kolicinu energije na svoj razvoj i bas to je
dokaz da jos uvek niste dostigli najvisi nivo. Kada ste zaista u redu, onda
ste u miru sa samim sobom. Moramo biti u tom stanju unutrasnjeg mira
ukoliko zelimo da olaksamo proces diplomiranja. Kada smo jos uvek u
fazi razvoja, mozda mozemo imati u glavi teoriju o miru, ali smo jos uvek
u okovima, koji mogu i da zvece. Diplomci ne mogu da imaju nikakve
okove.

Studenti dvanaestog razreda teze da se u zivotu integrisu. Vracaju se sve

do svojih prvih reinkarnacija i uzimaju korisna iskustva iz njih u
svesnom obliku. To ne znaci da se od njih ocekuje da se secaju detalja
ranijih zivota u kojima su bili svestenik ili mucenik ili vremena kada su
hodali u sandalama negde po Mediteranu. Cak iako su sve to radili,
detalji su nevazni. Oni se prisecaju svesnosti i osecaja koje su tada
usvojili i to su im veoma korisni alati dok su u dvanaestom razredu.

Ovi zivoti u kojima se odigrava integracija mogu delovati veoma

konfuzno. Svaki takav zivot je mesavina iskustava. Ponekad se vratimo
intelektualizmu. Ponekad se ponovo ponasamo kao u TV sapunici. Cesto
se vracamo unazad, ali nakratko, i cinimo ono sto smo nekada ranije vec
radili na nasem putu razvoja. Tesko je lisiti se navika koje smo usvajali
tokom miliona godina. Tako cemo imati trenutke kada ce nam sinuti da
znamo sve odgovore i insistiracemo na toma da popravimo svakog. To
znaci da nismo jos uvek dovoljno izglancali tu nasu staru naviku jos iz
desetog razreda. Student dvanaestog razreda ce takodje povremeno ici
kuci da gleda TV sapunice. Medjutim, razlika je u tome sto sada nije
zavistan od njih. Odatle dolazi i recenica: "Nemoj imati drugih Bogova
osim mene". Ako nasim misljenjem dominira intelekt ili TV sapunica, oni
postaju nasi Bogovi i tada se nas zivot, zapravo, nalazi u predivnom
corsokaku.

Kada studenti dostignu dvanaesti razred, dostigli su dovoljan nivo

svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad. Pocinju da
zive osvesceno. Sve manje veruju u slucajnosti u zivotu. Pocinju da
uvidjaju svrhu zivota. Pocinju da prepoznaju svoju sopstvenu bozansku
prirodu. Sada pamte da samo jedna afirmativna misao moze da resi
mnogo vise problema nego sva resenja iz desetog i jedanaestog razreda
zajedno i kombinovano. Odustaju od karmickih lekcija i pocinju da
budu, da jednostavno budu, otelotvorenje Boga.

Uvidjaju da je intelekt dobar jer im pomaze da predju preko ulice u kojoj

se odvija gust saobracaj. Koristan im je i neophodan kako bi ziveli na
Zemlji. Ali, primecuju da on sam po sebi uopste nije kreativan. Za razliku
od intuicije, ne moze da dosegne neistrazeno i otkrije dotad nepoznate
odgovore. I tako konacno dolaze do tacke kada shvate da odgovori ne leze
u intelektu, kao ni u slepom saosecanju. Neki, kao ja, izjave vrlo
ogorceno da i ne postoje nikakvi odgovori. To se desava kada univerzum
ustane da aplaudira i kaze: "Hajde da vidimo da li ovu osobu mozemo da
zbunjujemo jos neku godinu, pa da je posle toga izvlacimo iz ove zbrke".

Svo znanje Zemlje nije dovoljno za preokret

Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaze svoj razvoj i
univerzum ne moze da uradi nista drugo nego da zastane i da ceka. Ovo
je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti naucili da smo
utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo. Konacno otkrijemo da
nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi kolicina znanja koje imamo, vec
ona sa kojom smo povezani.

Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na intelektu.

Medjutim, raditi bilo sta linearno je ekstremno sporo u odnosu na to
kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno. Ljudi koji se koriste
levom mozdanom hemisferom nikada nisu razumeli, niti su se bavili time
odakle Ajnstajnu ili Mocartu dolaze ideje. Za duhovnog ucenika ucenje i
znanje ne predstavljaju teskocu. On zeli da predje sa jednog nacina
ucenja koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su
uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da nesto
znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u odnosu na ono koje
mozemo da dostignemo. Svaki dobar guru prvo kaze novom uceniku:
"Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj um. Budi smiren i svestan da sam ja
Bog" (ovde se pojam "ja sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na
starijeg gospodina na nebesima). Prisecamo se reci iz "Kursa cuda":
isceljen um ne planira. On ostvaruje planove koje prima slusajuci
mudrost koja je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze.

Samo sacica entiteta na planeti moze da spozna da sve sto vidimo,

cujemo i osecamo na ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa
benevolentnim i prijatnim univerzumom.

Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmicke zakone stvaranja.

 "KOSMICKI ZAKONI"
Ovo je drugo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Zemlja funkcionise na osnovu kosmickog zakona. Pocinjemo da

shvatamo taj zakon kada dodjemo do kraja naseg skolovanja na Zemlji.
Ne tako davno, dok smo ziveli neke od nasih prethodnih zivota, nismo ni
pomisljali da bi uopste mogli da postoje ti zakoni. Medjutim, sada, kada
smo shvatili kako funkcionisu kreativni principi, mozemo da ih prakticno
primenimo kako bismo u nasim zivotima kreirali onakvu stvarnost kakvu
zelimo.

Kosmicki zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotezu koja bi mogla

da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga zanima da li neko
koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit, ili protiv sebe. Na primer,
nuklearna energija se moze upotrebiti u dobre svrhe, da proizvodi struju,
ili moze da sluzi unistenju covecanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u
drugom slucaju ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlucuje
kako ce upotrebiti snagu atoma. Ima jos jedna razlika- um koji je
osvescen je neuporedivo mocniji od bilo kakve nuklearne energije. On, na
primer, moze da ozivi mrtve, hoda po povrsini vode, da postoji u
univerzumu potpuno oslobodjenom bilo kakve napetosti.

Kada govorim o kosmickom zakonu kao o principu, moja namera nije da

ga predstavim tako da izgleda lisen ljubavi i saosecanja. Kao sto cemo
kasnije videti, istinska ljubav i saosecanje su, sami po sebi, bazirani na
cvrstim principima.

Kako bismo uspeli da sami sebe osnazimo, moramo da na Univerzum i

na njegova pravila gledamo kao na depersonalizovan princip i da
izbegavamo da se stavljamo u medjuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je
bog princip, a ne osoba, nema nikakve svrhe od njega traziti da nam
bude zastitnik. Neka osoba moze samo na osnovu licne procene da
odlucuje da li ce biti, ili nece biti neciji zastitnik. To ne vazi kada je u
pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog principa za
pomoc, on nam ne moze garantovati "darove", "isceljenje". Ali, moze da
nam se prikaze, da nam da neki znak, povratnu informaciju da je tu,
prisutan, dostupan, kao sto je uvek i bio svakom ljudskom bicu. A na
nama je da odlucimo kako cemo upotrebiti tu kreativnu moc.

Setimo se zakona gravitacije. Kada skocis kroz prozor, pasces dole. Dok
letis prema tlu, mozda ce ti pasti na pamet zakon gravitacije. Medjutim,
to tlo prema kome letis nece biti briga za zakon gravitacije. Gravitacija
nija osoba i nece reci: "Ona je tako fina osoba, mozda cu joj dozvoliti da
se lagano i elegantno prizemlji, a da se ne razbije o tlo".

Uzrocni plan

Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima cu govoriti veoma

jednostavna. Kada je zemlja formirana kao skola, odredjeno je da ce
realnost biti kontrolisana pomocu uzrocnog plana. Ljudi koji su
proucavali ezotericna ucenja upoznati su sa drugim planovima
postojanja koji ukljucuju fizicki, mentalni, emotivni i astralni plan. U
skladu sa tim ustrojstvom, kada se kombinuju misao i emocija, dobije se
manifestacija, odnosno rezultat u fizickoj dimenziji. Ovo jako lici na
kurseve trgovine i prodaje. Kada u svom umu cuvas viziju onoga sto zelis
da imas i dodas tome jos i emotivnu energiju, to ces zaista i dobiti.

Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog stanovista,

docicemo do sustine misticnih ucenja. Bilo koja okultna organizacija ili
bilo ko ko se time na neki nacin bavio, nije nista upuceniji od vas.
Manifestacija necega sadrzana je u mislima koje se nalaze u nasem umu.
Tako sistem funkcionise. Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo
veoma snaznu tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno
primenjujemo.

Ne opirite se zlu

Mozda verujemo da ucitelji majstori ne mogu da razumeju kako su nasi

zivoti kompleksni. Ali, ako pogledamo kako su izgledali njihovi zivoti, vrlo
je verovatno da su njihovi metodi, zapravo, jedini metodi od svih
postojecih na Zemlji, koji pomazu da se rese svi problemi. Veoma je
vazno da se obrati paznja kako na ono sto su oni savetovali da treba da
se radi, tako i na ono sto nisu savetovali. Oni nisu savetovali da se
prosvetljenje postize time sto se dobije diploma na koledzu. Nisu rekli da
treba da mobilisemo armiju i branimo se kada smo napadnuti. Nisu rekli
da okupimo pristalice kako bi podrzali nasu stvar. Ali, rekli su: "Molite se
jedni za druge". Mi stalno insistiramo na tome da je to isuvise
pojednostavljeno. "Ali, vi jednostavno ne razumete mog muza. Tu molitve
ne pomazu- treba mi cekic!" Sta je Isus rekao? Da okrenemo i drugi
obraz. "Da, ali kada bih okrenula i drugi obraz, cela planeta bi nestala".
"U jednom trenutku kucne cas kada treba da reagujemo muski, kao
John Wayne!" Ali, u sustini, to nije dobar nacin. Isus je rekao da se ne
opiremo zlu. Mnogi dobri ljudi, zato sto su naucili da treba da budu
saosecajni, provedu citav svoj zivot suprotstavljajuci se zlu.

Dozvolite mi da vas zamolim da nakratko napravite jednu pretpostavku.

Ukoliko je tacno da stvarnost nastaje na osnovu misli kreiranih u glavi i
osecanja kreiranih u telu- sta onda nastaje kada se borimo protiv rata?

Nekoliko mojih prijatelja su anti-nuklearci. Jedan od njih je toliko

uspesan da ima citavu kolekciju postera dece sa opekotinama od
nuklearnog oruzja, cija se koza ljusti. Te su slike toliko realisticne da se
svakome urezuju u um i izazivaju snazne mentalne i emotivne
manifestacije. I, on na kraju postize to da se i u stvarnosti materijalizuje
samo jos vise ozracene dece. Kada se neko bori svim silama protiv
ubistava koje smatra najstrasnijim zlocinom od svih zlocina, on zapravo
u svom umu uzgaja snaznu mentalnu sliku, dobro potkrepljenu
emotivnim reakcijama. Jasno vam je sta ta osoba na taj nacin stvara-
samo jos jedno ubistvo na planeti. Jer tako funkcionise zakon kreacije.
Pojednostavljeno receno- kada se protiv necega borimo, mi tu stvar
zapravo kreiramo. Zakon kreacije je bezlican, nema nikakva
predubedjenja, nikakav stav, ni pozitivan ni negativan. Isto kao zakon
gravitacije.

Kako da kreiramo Rajski vrt

Univerzum ne moze da napravi razliku izmedju zelja i strahova koje se

nalaze u nasem umu. Ovo moramo da shvatimo kako bismo ljudima
pokazali koji put je pravi. Ukoliko zelimo Rajski vrt, ili da svi ljudi budu
slobodni, kako da dosegnemo moc koja ce nam to omoguciti?

Ucenici desetog razreda veruju u intelekt i pokusavaju da budu kreativni

tako sto debatuju. Puno eksperimentisu, ponekad se sukobljavaju.
Ucenici desetog razreda se bore protiv svega sto je stetno. Na neki nacin,
bas oni i proizvode najvecu stetu na planeti. Tek u dvanaestom razredu
se po prvi put zaranja u misli koje se manifestuju u realnosti. Tak tada
lljudi pocinju da posmatraju stvari sa perspektive Hrista. Dolazi do
preokreta u njihovom saosecanju i razumevanju. Pocinju da uvidjaju da
nisu zrtve i da mogu da kreiraju, iscele ili ponovo stvore bilo sta.
Ako zelimo da Zemlja bude zelena, da li onda treba da se zalazemo da
ona bude anti-braon? Ni slucajno. Prosecan um ne moze da shvati ovu
razliku. Ali oni koji su poceli da shvataju koliko je duhovno dva i dva,
mogu da vide taj odnos uzrok- posledica. Lako je uociti razliku izmedju
onih koji uspesno kreiraju rajski vrt i onih koji se naizgled posvecuju
svojim ciljevima, a u stvari tapkaju u mestu. Bilo bi cudesno mocno kada
bi se borci za zastitu zivotne sredine presaltovali, pa da se zalazu za to da
sve bude cisto, umesto sto se zalazu protiv zagadjenja. Um je
neuporedivo mocniji kreator fizicke realnosti od bilo kakve vrste
kreativne moci na fizickom planu.

Stvaralacka moc koju imamo na Zemlji je fenomenalna. Bilo je nekih

cudesnih napredaka na planu razumevanja zakona koji vaze na ovom
planu. Tu spadaju i oni koji kazu: "Vizualizirajte mir". Mi zaista
spasavamo planetu onda kada se presaltujemo sa toga da budemo
protiv- negativnog na to da budemo za- pozitivno. Shvatate? To je
krucijalno za razumevanje uzroka i posledice. Zaustavljanje rata stvara
pakao. Vizualiziranje mira stvara raj.

Svest kreira realnost

Uvek idite direktno na ono sto zelite da kreirate. Vi ste jedan od pet
milijardi ljudi na Zemlji koji cini njenu kreativnu snagu i sve sto jedan
petomilijarditi deo ima u svom umu se materijalizuje na planeti. Zasto
diktature propadaju? Zasto ljudi u jednoj torbi nose staklene flase, a
aluminijske konzerve u drugoj? Zasto je pao Berlinski zid? Da li se sve to
desava zato sto su intelektualci o tome vodili debatu? Naravno da ne.
Meditacija je ucinila vise za spas ove planete nego svi intelektualci i svi
oni koji funkcionisu kroz slepo saosecanje zajedno.

Polje rada meditacije nalazi se na uzrocnom nivou. Zar nije zanimljivo da

su svi gurui ucili svoje studente da opuste telo. "Hajde da udahnemo
duboko i da radimo malo jogu da bismo prevazisli fizicki nivo". Nisu
kazali: "Hajde da se uzbudimo i uznemirimo sto vise!" Rekli su: "Opusti
se. Umiri se. Ne pokreci se. Gledaj samo u Boga". Sada u svom umu
zadrzite vasu ideju o tome kako vi zelite da Zemlja izgleda. Vizualizujte
ono sto zelite, a ne ono pritiv cega se zalazete. Kosmicki zakon nema
nikakva predubedjenja i nije ga briga sta to vi vizualizujete. Nikada nece
reci: "Pa, ta misao je losa, prema tome ja necu da je realizujem".
Berlinski zid je pao kada je 31. decembra nekoliko miliona ljudi
ucestvovalo u meditaciji o isceljenju sveta. Niko nije nasao neko bolje
objasnjenje za pad Berlinskog zida od ovog. Peter Jennings nije nista
rekao o razlozima za pad zida na vestima u sest sati. Sigurno nije pao
zaslugom nase vlade, armije ili ekonomskih sankcija. Pao je iskljucivo
zbog toga sto se svest promenila.

Da li je nekoliko miliona ljiudi koji su meditirali znalo sta rade? Da li su

mogli da shvate kolika je stvaralacka moc uma? Jedva. Nisu imali pojma
o sinergickom efektu njihovih kombinovanih misli. Ali su se osecali
dobro. Okupili su se u molitvi. Bili su uvereni da ce mir zavladati na
Zemlji i da ce se harmonija trajno uspostaviti. Oni su mogli kasnije da
svakodnevno pokusavaju da poprave sta ne valja, ali to nije bilo vazno.
Tog poslednjeg dana decembra oni su svi usmeravali energiju u istom
pravcu i ona je preokrenula energiju Zemlje. Planeta je polako krenula
prema miru.

Koliko je osoba potrebno da meditira kako bi se izvrsila tranzicija na

Zemlji? Koliko je potrebno dnevno da se vizualizira da bi se stvorio
planetarni mir i ocistio vazduh? Majstori su rekli da ukoliko imamo veru
cak toliko malu kao zrnce soli, bice dovoljan samo jedan procenat
vremena. Proizvoljne misli svetske populacije zapravo nanose veoma
malu stetu nama ili planeti. Pretpostavimo da imamo pet milijardi ljudi
koji su zajedno ukljuceni u neku proizvoljnu misao tako da jedna
polovina misli ovo, a druga polovina ono. Jedna polovina kaze: "Svi ce biti
spaseni ako uradite ovako kako ja kazem", a druga kaze: "Ne, treba
ovako kako ja kazem". U kom pravcu se oni krecu? Oni zapravo stoje, jer
svako vuce u suprotnom pravcu. Ali ako u ovih pet milijardi ljudi od
kojih svako vuce u svom pravcu ubacite sacicu onih koji su voljni da
rade u harmoniji i usredsrede se na odredjenu misao u svom umu kako
bi se islo u odredjenom pravcu, doci ce do kretanja. I pre nego sto se
osveste, celo covecanstvo ce preci na drugu obalu. To je kosmicki zakon.

Uzrok promene uvek treba prvo potraziti na nivou svesti. Ali, vise volimo
da taj uzrok bude nesto opipljivo i dramaticno, nesto sto moze da bude
vest na nacionalnoj televiziji. Tako je lakse da se posle svima kaze sta
treba da urade pa da spasu planetu. Medjutim, stvari tako ne
funkcionisu, jer nas sistem verovanja kreira nasu realnost.
 Ponasanje je nekreativno

Jedna od stvari koju cemo morati da prihvatimo je da je ponasanje

irelevantno. Od trenutka kada smo se rodili, nase programiranje se
najvise vrti oko ponasanja. Osecaj krivice postoji jer su nam autoriteti
rekli da nase ponasanje moze da naskodi nekoj drugoj osobi. Dobili
bismo cusku kadgod bismo nesto uradili pogresno. Kada smo porasli
dovoljno da razumemo govor, prva rec koju smo culi je bila "ne". "Nemoj
ovo, nemoj ono, nemoj, nemoj, nemoj!" A ipak jos niko od majstora nije
rekao da ponasanje ima bilo kakav efekat. Oni su shvatali da cinjenje
nije kreativna snaga na planeti.

Cak i onda kada znamo da treba koristiti svest za kreiranje realnosti,

cesto se razocaramo jer ne mozemo da vidimo kako se to nase misli
materijalizuju i kako mogu da nam donesu zeljene promene.
Isfrustriramo se i pocnemo ponovo da cinimo u objektivnoj stvarnosti.
Ali, taj nacin nam ne donosi trajnu srecu, niti ce to ikada moci. Mi smo
istrenirani da nam nasih pet cula daje jedinu pravu sliku realnosti. Zato
i ocekujemo da mozemo culima da opazimo i opipamo konstrukciju nase
"kreacije". Kada bi to bilo tako, Isus bi morao prvo da "konstruise" vodu
kao cvrstu materiju, pa da onda hoda po njoj. Na ovom planu svest je
ono sto je realno. Cinjenje je samo prirodna posledica svesti.

Svaka zgrada prvo postoji u umu arhitekte, pre nego sto se izgradi. Isus
nikada nije napravio most preko vode, niti je Sai Baba zaustavio rat. Ali,
oni omogucavaju tranziciju ove planete. Uvek zelimo da se vracamo
izvornom nacinu stvaranja o kome su govorili veliki spiritualni ucitelji.

Molim vas da me ne razumete pogresno- ne kazem da je cinjenje lose ili

nevazno. Ono je potrebno na ovoj planeti. Ono je nasa priroda. Deo naseg
traganja, nase igre. Ples u nasem zivotu. Ali, ono nije uzrok. Moramo biti
mudri i da razdvojimo uzrok od posledice. Moramo da naucimo kako da
kreiramo nas univerzum pomocu misli, pa ce ples biti sve sto cinimo.
 "Poverenje"- najveci horor metafizickog
pokreta

Neki bili u prilici da se upoznaju sa procesom afirmisanja i odbacivanja

koje nude neke motivacione grupe kao sto su Unity, Science of Mind,
Christian Science. Istovremeno shvatamo da nas sistem verovanja kreira
stvarnost i da je on jedina stvar koju mozemo da menjamo. Ako
primecujemo neku gresku u svetu, to znaci da treba da popravljamo nas
sistem verovanja, a ne gresku. Dopada mi se Emmet Fox koji veoma
jasno govori o tom procesu. Cak je u jednom od svojih radova pokazao
koliko je nas sistem verovanja mocan na primeru novcanice od deset
dolara. Ako zaista poverujemo da ona pripada samo nama i nikome
drugom, mozemo da je ostavimo na ulici na sred Njujorka i da se vratimo
za dve nedelje- ona ce nas cekati.

Ja sam ovu lekciju isprobao na sebi. Uvek me je zabrinjavalo to sto se

ogromna energija trosi na zastitu imovine i koncept brava i kljuceva.
Izjavio sam da cu prestati da zakljucavam auto jer je on samo moj i niko
ne moze da ga ukrade. Pa, vrlo brzo ga je neko ukrao. Univerzum je, u
stvari, zeleo da mi pomogne da naucim ovu lekciju. Posto sam vec bio
odlucio da zivim svesno, nisam se naljutio niti uzrujao kada sam
primetio da je auto nestao. Sedeo sam u tisini i pokusavao da dokucim
koje sam to pogresne misli imao u svom umu. Shvatio sam da sam bio
pomalo sebican kada sam izjavio da ne treba da stitim svoju imovinu.
Pohvalio sam se najmanje sestorici ljudi koje sam odlicno poznavao kako
licno Bog stiti moju imovinu. Kasnije sam od jednog od njih morao da
pozajmim telefon kako bih pozvao policiju. Kada sam shvatio u cemu
sam pogresio, proslo je samo nekoliko sati i pozvali su me iz policije da
me obaveste da je auto pronadjen.

Nekoliko veceri posle tog dogadjaja, vracao sam se sa posla nesto pre
ponoci. Pre nego sto sam skrenuo na put koji void ka mojoj kuci, pukla je
guma na automobilu. Toliko sam bio umoran da sam odlucio da je tek
ujutru promenim. Medjutim, ponovo je ukraden. Kada sam se prethodne
noci vracao kuci, ostao sam bez goriva. Lopovi koji su ukrali auto nisu
daleko odmakli i policija ga je lako pronasla. Kako bi mogli da ga
pokrenu, morali su i da mi promene gumu! Auto su mi krali jos tri puta
dok nisam uspeo da prepoznam greske u svom sistemu verovanja. I svaki
put mi je auto vracan u boljem stanju nego sto je bio pre kradje.
 Duhovno postenje

Kako povecavamo svesnost, razvijamo neku vrstu duhovnog postenja.

Priznajemo da su nas neki nasi blokovi sprecavali da dodjemo do zeljenog
rezultata.

Uobicajeno postenje se veoma razlikuje od duhovnog koje priznaje da

smo nepaznjom kreirali neke stvari koje nismo zeleli. Autoriteti veruju u
greske. Njihova verzija postenja je: "Budi realan, sve si upropastio". Oni
zele da nature krivicu kao kaznu za greske. Pravi duhovni tragac
spreman je da vidi siru sliku, da veruje da, u stvari, nikada nije nacinio
gresku. Sva njegova prethodna verovanja i iskustva su temelji na kojima
gradi kosmicku svest.

Moramo da kroz proces ucenja naucimo kako da kreiramo radost za

sebe. To ne moze da radi neki guru umesto nas. Duhovno postenje je
priznati da je to proces. To je razvoj. On podrazumeva da se ono sto ne
funkcionise zameni necim sto funkcionise. Nema krivice. Samo radimo
veliko spremanje.

Ann Landers je svojim citaocima (porodici Rubinow) napisala sledecu

posvetu: "Dobra procena dolazi na osnovu iskustva. Iskustvo dolazi na
osnovu lose procene". Ocigledno nista u zivotu nije greska. Sve postoji
samo da bismo mi postali mudriji.

Molitva

Molitva je sustina bilo kog puta budjenja. Kako bismo se vratili u nase
prirodno bozansko stanje, moramo da funkcionisemo kao da smo vec u
tom stanju. Karakteristike ovog stanja su telepatija i neprekidna veza sa
beskonacnim. Zato je svaki majstor ucio studente da koriste njihove
prednosti. Kada se telepatski obracamo duhu, priznajemo da verujemo u
jedinstvo.

Isus je govorio: "Trazi i dobices". To je tacno. Univerzum ne moze da nam

sam kreira prijatne stvari. Mi kreiramo nasu stvarnost i ono sto je u njoj.
Svaka molitva uvek bude uslisena, ali obavezno na nacin koji nece
ugroziti nas sistem verovanja. Taj sistem cini i verovanje u ogranicenja ili
oskudicu.
Kada kazemo: "Boze, ja sam potpuno svorc, molim te, salji novac!"
najverovatnije cemo dobiti jos vise racuna i upascemo u jos vece dugove.
Univerzum nam porucuje: "Nisam ja kriv sto si ti bez para. Ne mogu
nista da ti dam, jer ti ja nisam nista ni oduzeo. Ali, ti si trazio, a misli iz
tvog uma se materijalizuju. Jedino sto ja mogu je da potenciram one
tvoje misli koje su te i dovele do siromastva."

Kako da se oslobodimo misli koje su nam

kreirale ono sto nismo zeleli?

Svako je beskrajno mocan kreator. Svako je sam sebi kreirao stanje

oskudice i gomilu neplacenih racuna. Zasto su se oni pojavili, a ne
prosperitet i izobilje koje smo trazili od univerzuma? Siromastvo su, pre
svega i kreirale nase misli koje imamo u svom umu u trenutku kada
dobijemo neki racun. Misli su nase molitve. Univerzum nam jednostavno
porucuje: "Obrati paznju! Ovi racuni nisu nikakav nesrecan slucaj- oni
su odgovor na tvoje molitve!" kada otvorimo postansko sanduce i tamo
nadjemo racune, treba veoma pazljivo da pratimo nasu reakciju. Uvek
krivimo druge ili ekonomiju za nase nevolje. Sada treba da preuzmemo
odgovornost za sopstveni zivot. Shvatamo da sami kreiramo sopstvenu
realnost. Umesto da stalno potvrdjujemo Bogu: "Oh, Boze, nikada nije
dosta novca", bilo bi veoma mudro da potvrdimo: "Hvala ti Boze za moj
prosperitet. Ja sam u protoku i sve je ljubav". Kada racune dozivimo kao
mogucnost da prepozanamo i oslobodimo se negativne energije i kada se
iskreno zahvalimo na razumevanju koje su nam oni doneli, dolazi do
razbijanja stare matrice. "Kurs cuda" kaze: "Sve postoji samo da biste vi
imali najvecu mogucu korist".

Vecini ljudi potrebno je vreme da raskinu stare matrice. Mozda ce

mesecima biti zatrpavani racunima dok ne dodje trenutak kada ce
otvoriti postansko sanduce i iskreno reci: "Oh, hvala ti! Ovo je sjajno!"
Verovatno cemo na pocetku morati da se pretvaramo, ali nece nam
trebati mnogo i postacemo iskreni. Emerson kaze: "Da bi postao, ponasaj
se kao da vec jesi". Kada odbijemo da gajimo negativnu energiju u
odnosu na nedostatak novca, pocece da se primecuju promene.
Postepeno postajemo svesni uzrocno- posledicne veze izmedju misli i
materijalizacije. A onda, jednoga dana, "sasvim slucajno", nas ce zivot
poceti da zapljuskije prosperitet. Dobijemo povisicu, pobedimo u
nagradnoj igri, ili umre bogata tetka i ostavi nam bogatstvo. Mozda ce
nasa reakcija biti: "Pa, nije nam Bog uslisio molitve, nego tetka. Znate da
te stvari i onako ne funkcionisu". Treba da obratimo paznju ko je nas
pravi dobrocinitelj. Ponekad zaboravimo da je to Bog.

Verovanja kreiraju dobre i lose medjuljudske

odnose

Kada imamo emotivan odnos prema necemu, onda mi to uvlacimo u nas

zivot. To vazi i za nase racune i za nase medjuljudske odnose. Kada
kazemo: " Nijedna moja veza nije uspela. Boze, posalji mi jednu dobru",
sta mislite, ko ce da se pojavi? Prototip pogresne osobe kakve smo stalno
ranije birali. Sada treba pazljivo da proucimo tu osobu i da odlucimo da
potrazimo drugu. Doci ce nam "sklon neverstvu" broj 51, isti kao i broj
50, 49, 48? univerzum nas moli da obratimo paznju na to kakve osobe
smo skloni da odaberemo. Mozemo da izmenimo nase prioritete i da
kazemo: "Zao mi je, ali ne zelim tebe ponovo da izaberem. Izabrao sam da
imam vezu sa nekim kao sto si ti proslog utorka, proslog meseca, prosle
godine, u proslom zivotu. Ne zelim vise nikada da odaberem osobu slicnu
tebi. Zasluzujem nekoga ko moze da me cuje, ko zeli da zajedno
razvijamo nasu vezu i ko se uklapa u moj zivot".

Terapija ili neko iskreno samoposmatranje ce nam mozda pokazati

matricu po kojoj biramo partnere koji su isti kao nasa majka ili otac.
Takvo saznanje sluzi da nas pouci kako da sledeci put odaberemo
drugacije, a ne da nas predstavi kao zrtve koje je porodica pogresno
vaspitala. Kada molimo za pomoc, univerzum ce nam samo ukazati na
greske koje pravimo kada biramo. Tek kada mi sami pocnemo svesno da
biramo, na cudesan nacin ce se pojaviti prava osoba.

U nasem zivotu nam univerzum nikada ne materijalizuje bas ono sto

trazimo. Pojavljuje se nesto sto nam omogucava da razumemo da smo mi
sami kreirali nesto sto ne zelimo. Onda mozemo da preispitamo nase
prioritete i sami iskreiramo ono sto zelimo. Apsolutno svaki trenutak u
svacijem zivotu je predivan jer nam pruza mogucnost da prepoznamo i
izbrisemo losu matricu. Sustina je u tome da pocnemo da trazimo vezu
izmedju uzroka i posledice.

Treba da vodimo beleske u kojima ce pisati sta su bile nase molitve, a sta
se stvarno dogodilo. Treba budno da pratimo 24 casa kada posaljemo
molbu univerzumu. Vise ne smemo sebi da dozvolimo da gledamo na
zivot kao na slucajnost ili nevolju. Kada pocnemo konverzaciju sa
Bogom, serija znakova pocne da se pojavljuje u nasem zivotu. Mnogi ce
liciti na obicne dogadjaje, pa cemo ih lako prevideti. Stvar je u tome da
smo mi sami kreirali svoje matrice. Univerzum bira da nam se kroz njih
obraca kako bismo mogli da razumemo poruku. Tako nam ukazuje kako
da ostvarimo zelju. Moramo da shvatimo da svaka "slucajnost" u zivotu
predstavlja poruku direktno od univerzuma.

Obracajte se Bogu kao sebi ravnom

Ukoliko se univerzumu obratimo ponizno i servilno, on jedino moze da

odgovori na nacin razumljiv samo servilnoj i poniznoj osobi. Izvesna
izricitost je pozeljna kada razgovaramo sa Bogom. Ne treba da
zaboravimo da Bog nije nikakav ego koji se moze osecati uvredjeno. Bog
je princip. Bog je nepokolebljiv kosmicki zakon. Kada odlucite da molite
za nesto, kazite Bogu tacno koji je rok u kome ocekujete da dobijete
odgovor. Recite joj da u roku od tri dana zelite da dobijete odgovor zasto
nemate ovo ili ono u svom zivotu. I, veoma pazljivo pratite svaki znak
sledeca tri dana.

Neko vama blizak lezi u komi u bolnici, ne osecate se dobro zbog

njegovog loseg stanja. Zatrazite znak. "Da li ce moj ujak ozdraviti ili ce ici
dalje? Imas 24 casa da mi odgovoris." Ako propustite znak, ne krivite
univerzum. Kosmicki zakon kaze da ukoliko si trazio, znak ti mora biti
dat. Zatrazi dodatni odgovor i ovog puta ne bauljaj po mraku cekajuci
sledecu priliku. Svako dete univerzuma ima urodjeno pravo da razgovara
sa Bogom. I to svakoga dana po ceo dan. Budite spremni da kazete
univerzumu da zelite da se sinhronicitet, "slucajnosti" i "cudne" stvari
desavaju u vasem zivotu. Recite mu: "Necu da prozivim vise ni jedan dan
bez nekog neobicnog dogadjaja koji ce mi pokazati da nista nije
slucajno".

Ja svojim molitvama dodajem: "Zelim da ucim bez bola i borbe". Neko bi

rekao da varam. Ucenje bez borbe je savrseno moguce jer smo mi ti koji
odredjujemo pravila u zivotu.
 Pracenje sopstvenog kreativnog procesa

O cemu smo razmisljali protekla 24 casa? Da li je neobicno sto nam je

zivot takav kakav je? Moramo da se usredsredimo da ne razmisljamo o
problemima, dilemama, dramama, o necemu sto se desilo i kako je to
lose. Moramo da se fokusiramo na lepa iskustva koja zelimo da
ostvarimo. Misli koje su u nasem umu se realizuju. Ne postoji nista
prostije od toga.

Ustrucavamo se da kreiramo sopstveni zivot onako kako bismo zeleli jer

se bojimo da ne pogresimo. To je logicno. Vec hiljadu puta smo kreirali
neprijatnosti i borbu i sada se bojimo. Ali, ranije nismo znali kako
funkcionisu Zemljina skola i kosmicki zakon.

Obicno pokusavamo da promenimo ljude i situacije "tamo negde". Sada

znamo da takav pristup kad-tad kreira nesto neprijatno. Naucili smo da
se nesto "tamo negde" menja kada shvatimo sta se desavalo u nasem
umu i srcu. Pocinjemo da eksperimentisemo. Znamo da ne postoji
nepromenljiva situacija. Nista u univerzumu nije uklesano u kamenu.
Kosmicki zakon kaze: "Promeni svoj um i promenices svet". Sistem je
savrsen. Rukovodjen je ljubavlju. Mozemo da menjamo svoj zivot bezbroj
puta. Izvor cuda nalazi se u mogucnosti uma da se menja. Bernie Siegel
istice da ne postoji bolest od koje se ljudi nisu izlecili, bila to SIDA ili
najzlocudnija vrsta raka.

Kreativne tehnike

Kako da saznamo kakav zelimo da nam bude zivot? To nije bas tako lako
otkriti. Vecina misli da zna sta zeli, a ispostavi se da samo ponavlja vec
neuspesne matrice. Koliko ljudi je moralo da u zivotu susrece osobe od
kojih je uporno pokusavalo da se otarasi?

Predlazem da svako uradi vezbu sa zutom sveskom. Nabavite obicnu

zutu svesku i debelu crnu olovku. Olovka mora biti debela. Ne treba da
dozvolimo da se u nasu kreaciju infiltriraju neodlucnosti. Sada zapisite
sve sto volite, u cemu uzivate, sta vam se svidja, za cim ceznete, cemu se
divite. Sve ono sto u vama izaziva topla i prijatna osecanja. Nemojte nista
da propustite. Ako niste popunili barem dvadeset pet strana, niste se
ozbiljno trudili. Uopste nije lako sastaviti iskren spisak koji istovremeno
ima i integritet. Sve nas, drustvo je isprogramiralo da treba da imamo
skromne zelje. Postoji tendencija da se manje "validne" stvari zature
negde izmedju misli i papira. Zapamtite- to nije dozvoljeno!

Vrlo je tesko osloboditi se tendencije da se na listu uvrste stvari koje

"treba" da budu tu. "Mora" i "treba" su vam majka i otac ubacili u banku
podataka, niste vi. Zapamtite- bez "treba".

Procenite svaku stvar pre nego sto je zapisete. Da li to zaista zelim? Kada
bih imao sve sto zelim, da li bih i dalje zeleo bas tu stvar? Da li je to
nesto sto "treba" da zele sve osobe mojih godina ili ja to zaista zelim?

Sta je prikladno staviti na listu? Vi odredjujete pravila. Vi odlucujete.

Stavite stvari koje se odnose na vase licno okruzenje, gde biste voleli da
zivite, sta volite da radite, kako volite da provodite vreme, kako volite da
se ljudi ponasaju prema vama, itd?secate se pesme Tom T. Hall-a
"Volim"?

Evo delica moje liste: volim da prozori imaju divan pogled, da osecam
travu izmedju noznih prstiju, pivo u ledenoj krigli, leptire. Volim da
razgovaram sa ljudima, "Polje snova", da vozim sam kroz pustinju, kolace
iz kalupa. Volim da slusam razgovore o "novoj fizici", da zivim
jednostavno, devojke, meksicku hranu. Volim slobodu koju donosi novac,
meditaciju, tisinu, i moju zenu. Volim da letim avionom, cvece,
postovanje prema drugim ljudima, neogranicenu viziju, i zivot. Volim
harmoniju, smeh, elegantne vecere, da gledam kako se moja planeta
isceljuje. Volim da gledam u oci ljudskog bica kada "shvati", Volim
zagrljaje, da zivim sporo, reke, i planine. Volim smiren um, da dodirnem
somot, da vodim ljubav, kompjutere, i tebe.

Vasa lista ima dve funkcije, Prvo, pomaze vam da naucite da pravite
izbor u zivotu. Veoma pazljivo je pogledajte i naucicete mnogo o sebi. Da
li vas posao sadrzi mnoge ili samo nekolicinu stvari sa liste? Da li vasa
sadasnja veza obuhvata i osnazuje stvari sa liste kao i vase licne
karakteristike? Kakav posao i kakva veza bi trebalo da budu pa da
obuhvate vecinu stvari sa liste?

Druga svrha ove liste je da usmeri kosmicki zakon da radi u vasu korist.
Ono sto je u vasem umu, materijalizuje se. Zalepite vas spisak na
ogledalo u kupatilu ili na frizider (ili ga fotokopirajte i polepite gde god
hocete). Sto se cesce budete potsecali na stvari koje volite, one ce brze
postajati jedino iskustvo u vasem zivotu!

Ponekad se desi da, kada ljudi otkriju da pozitivne misli zaista

funkcionisu, pomisle da moraju da stvore sve dobre stvari u svom zivotu.
"Boga mi, danas moram da stvorim zdravu jetru". Sednu i "osvetljavaju"
jetru. To ce, naravno, da funkcionise. Ali, sutra ce biti na redu stomak,
pa pankreas. To je iscrpljujuce za um- odrzavati savrseno zdravim jedan
po jedan organ. Onda dodje na red bogatstvo. "Boze, treba da kreiram
dovoljno novca za kucu i kola i za hranu. Ne smem da zaboravim da
napravim mapu sa blagom i vizualizujem kako se novac uliva u nju?" To
bi bilo krajnje iscrpljujuce!

Zasto ne bismo jednostavno prihvatili da je univerzum na nasoj strani!

Otac zna koje stvari zelimo i pre nego sto zatrazimo. On uziva da nam da
kraljevstvo. Ne moramo sami to da kreiramo. Samo treba da uradimo ono
sto je predlozio Isus. "Neka tvoje oko vidi samo Boga" a univerzum ce se
pobrinuti za ostalo. U ovoj recenici rec "Bog" znaci Dobro, onu vasu "ja
volim" listu.

U nekom trenutku pozelecete da stvorite odredjenu stvar, situaciju ili

neko isceljenje kako biste se uverili da svest zaista kreira realnost. Za
vecinu ljudi ovo je sustinski korak. Mozda cete odluciti da
materijalizujete nov automobil tako sto cete ga vizualizirati i osecati kako
je on vec vas. I kada se to zaista materijalizuje, imacete nepobitan dokaz
da zakon stvaranja funkcionise. Da li zaista zelite da ponavljate isti
proces za svaku kasicicu, za svaki komad namestaja? Ima puno stvari za
kreiranje i moze da postane veoma dosadno. Mnogo je zabavnije slobodno
se ukljuciti u zivotni tok.

Oslobadjanje od sopstvenih blokada

Samorazvoj je veliki biznis danas. Veliki broj ljudi svestan je da ima neku
kontrolu nad svojim izgledom i zivotnim standardom. To je super. Pre par
stotina godina, kada je tek poceo da se oseca uticaj energije Doba
vodolije toga nije bilo. Sada, kada smo usli u Eru vodolije, izgleda da se
ubrzao proces sirenja kolektivne svesti.

Oni koji stvaraju matricu duhovnog napretka ljudskog roda moraju da

povedu planetu. Ljudi pokusavaju da shvate ideju o tome kako mogu da
ostvare neku, ma kakvu, kontrolu nad sopstvenim zivotima. Nauceni su
da njihovim zivotima upravlja ekonomija, politika, zeposlenje, clanovi
porodice, okolina. Popularna psihologija objasnjava da su blokovi u
nama samima, uci nas kako da ih prepoznamo i uklonimo. Ovime se
narocito bave ucenici desetog i jedanaestog razreda i to im veoma koristi.
Ucenici dvanaestog razreda i oni koji su tu s` vremena na vreme, sa
druge strane, ne zele da se bave sopstvenim blokovima jer to jako lici na
placanje karmickih dugova. A to je spor i bolan proces za dostizanje
prosvetljenja. Nijedan majstor nije preporucio tehniku prosvetljavanja
kroz bavljenje blokadama.

"Kurs cuda" kaze da svaka vrsta analize pripada egu. Znaci, pokusaj za
popravkom dolazi iz onog dela naseg bica koje veruje da je odvojeno od
Boga. Odeljeno misljenje ne moze da pronadje jedinstvo.

Kada jednom priznamo da postoji blokada, mozemo da primenimo sve

one divne istocnjacke tehnike razdvajanja i predavanja. Tako porucujemo
univerzumu da prihvatamo njegovu pomoc u ciscenju blokova.

Pokusajmo da ne "popravljamo" sebe. To je vec vidjeno i prilicno je bolno

i dugotrajno. Nas je zadatak samo da prepoznamo sopstvene probleme
sto preciznije. "Plasi me to sto toliko privlacim neplacene racune. Ne
znam kako je doslo do toga, ali sam uplasen". Onda se obratite
univerzumu za pomoc. Zamolite ga za odgovor i budno pratite sta ce se
dogoditi. Gledajte sta univerzum ima da vam poruci. Ako imamo osecaj
da smo mi duzni da sami sebi damo odgovor, to samo stvara neprijatnost
i odlaze resenje. Univerzum je na nasoj strani. Mi nismo sami i odvojeni
od duha. Nije nas posao da resavamo nase probleme. "Kurs cuda" kaze
da sve korekcije radi Sveti Duh. Znaci, korekcija nasih blokova i
otklanjanje nasih fobija je posao Svetog Duha. Nas posao je da budemo
budni, pratimo znakove, osluskujemo glas Boga.

Psiholoski savetnici ce reci da je ovo sto govorim naivno i

pojednostavljeno. U neku ruku i jeste. Samim tim sto je neko prepoznao
svoj strah ili blokadu, ne znaci da ce automatski dobiti med i mleko.
Blokovi su i dalje tu i njima se treba pozabaviti. Medjutim, postoje laksi i
tezi nacin da se on otkloni.

Kada se blokadama bavimo oslanjajuci se na intelekt ili znanja stecena

na Zemlji, to je zasigurno ego trip. Najuspesniji psiholoski savetnici rade
na osnovu intuicije, ne samo "po knjizi". Mi ne znamo odakle su dosli
strah i blokada. U krajnjem smislu znamo da dolaze od verovanja da smo
odvojeni od Boga. U zivotu mozemo da okrivimo autoritete da su
"pogresili", da su nas "nepravedno" povredili. Ali, to sto predstavlja
greske i nepravdu su zapravo simboli drame iz prethodnih zivota kojih
nismo svesni u normalnom stanju svesti. Da ne spominjemo da je drama
iluzija.

Naravno, ne mozemo reci nekome ko pati da je to sve iluzija. Nasa

generacija je orjentisana na psihologiju i dozvoljava sebi da veruje da
poseduje "pravo znanje". Znaci, imamo licencu i akreditacije da lecimo
(popravljamo) jedni druge. Istina je, u apsolutnom smislu, da nista nije
pokvareno, pa nista ne treba ni popravljati. Postoji potreba za
prihvatanjem. Treba da prihvatimo jedni druge i sami sebe kao Bozju
decu, kao Hrista.

Postoje mnoge knjige o ljudima koji boluju od misterioznih bolesti, cak i

TV serije. Kada se ti ljudi pomocu hipnoze vrate u trenutak kada su
nastali bol ili bolest, oni potpuno nestanu. Hipnotizer nije osudjivao
pacijenta, niti mu je govorio sta treba da radi. Samo je slusao. Doslo je
do isceljenja. Kada pronadjemo nacin da iznesemo neki strah na svetlost
dana, bez obzira u kom od prethodnih zivota je on nastao, on
jednostavno nestane. U Bozjem univerzumu strah nije nesto opipljivo.
Strah predstavlja pogresno verovanje. Ne mozemo da poreknemo da je on
itekako realan za osobu koja ga ima, ali setimo se kako je nas sopstveni
strah delovao realno kada smo mislili da ce Arnold Svarceneger da
pogine u nekom filmu.

Istina je da mi ne znamo nista. Ne postoji objektivna stvarnost. Ove

recenice tesko moze da proguta neko go je poznat po svom intelektu.
Intelekt nam omogucava da budemo pametni, ne i mudri.

Mudrost se budi u nama kada prepoznamo istinu u ucenjima majstora.

Kako bismo usli u kraljevstvo, moramo postati kao mala deca. Ne
suprotstavljajte se zlu. "U kraljevstvu mog Oca su tako velike palate
kakve ne mozete ni da zamislite". Hajde da stalno zahtevamo da nam se
pokaze istina umesto da opravdavamo svoj stav ili branimo svoje
"znanje".

Kada neko iskreno prizna da ima blokadu ili strah i obrati se

univerzumu, desava se isti proces kao i kada se moli za bogatstvo.
Univerzum zna uzrok blokade. On zna i koji je najekspeditivniji put da se
ispravi greska u nasem sistemu verovanja koja je uzrokovala blok. Ako
budemo drzali po strani intelektualizam i racionalizaciju, univerzum ce
upotrebiti mnogobrojna sredstva koja su mu na raspolaganju da nas
prosvetli i vrati nas u stanje unutrasnjeg mira. Prosto "slucajno", neko,
mozda cak i stranac, moze reci nesto sto ce biti okidac da shvatimo nesto
jako znacajno. Nekim neobicnim "slucajem" cemo mozda dobiti kopiju
knjige koja ce nas obasjati velikom svetloscu. "Slucaj" i "koincidencija" su
mocne alatke koje univerzum koristi. Mnogo su efikasnije od ljudskih
metoda. "Slucaj" i "koincidencija" su samo drugi nazivi za Sveti Duh.
 Sta treba da kreiram?

Sto se vise priblizavamo energiji vodolije, sve se vise skracuje vreme koje
je potrebno da prodje od trenutka kada formiramo neku misao u glavi do
njene materijalizacije u stvarnosti. Ali ono je jos uvek dovoljno dugo i
treba da obratimo paznju na vezu izmadju uzroka i posledice. Neki ljudi
pola dana misle: "Zuto, zuto, zuto", a drugu polovinu: "Plavo, plavo, zelim
plavo". Kada im zivot da zelenu, kazu: "Nisam to trazio! Nisam trazio u
svom zivotu zeleno!" Ako se malo prisete, uvidece da su trazili zuto i
plavo, koje kada se pomesaju daju zelenu boju. Treba da shvatimo kako
se stvari medjusobno uklapaju na tom planu realnosti.

Mozda bi bilo mudro da toj energiji damo moc da bude neka vrsta naseg
punomocnika. Ona moze da predvidi buducnost i zna kakav smo mi licno
ugovor potpisali sa Zemljom. Pametno je da zamolimo tu energiju da
kreira umesto nas. Ali, ona ne moze da zakoraci u nas zivot sve dok je ne
zamolimo. "Trazi i dobices" tako glasi kosmicki zakon. To pise u Bibliji,
maltene u podnaslovu. Svi smo mi omnipotentni i zbog toga ne mozemo
da dobijemo nista sve dok ne zatrazimo.

Ponekad se osecamo sputano jer ne znamo sta da trazimo. Kako bismo

mogli da znamo sta da trazimo kada ne znamo kako ce svet sutra da
izgleda, nemamo nikakvu predstavu o tome. U jednom trenutku svog
razvoja ljudskom rodu je receno da se obrati duhu recima: "Bice onako
kako ti zelis". Svrha ove recenice je da nas odvoji od ega.

Kada pokusavamo da se oslobodimo blokada, ne zelimo da

funkcionisemo iz ega. Ego je aspekt nase svesti koji veruje da smo
odvojeni od Boga. To ce nas uvek odvesti na stranputicu. Nije vazno da li
smo u pravu ili nismo, da li smo dobri ili zli. Ego funkcionise na osnovu
nedovoljne kolicine informacija. Njih dobija pomocu pet cula a odluku
donosi na osnovu znanja kojim raspolaze. Znanje potice iz novina,
knjiga, iz prethodnih iskustava. A sve ovo je manje od desetine jednog
procenta kolicine informacija koje su nam dostupne. Donositi odluke na
takav nacin je zaista besmisleno, jer mi nismo odvojene jedinke i ne
moramo posebno da prikupljamo informacije i reagujemo na osnovu njih.
Zato je i receno: "Bice onako kako ti zelis"- to je ucilo koje treba ljudima
da pomogne da napreduju za jedan nivo vise u odnosu na donosenje
odluka na osnovu podataka opazenih culima. Ova recenica znaci i
priznanje da postoji univerzalna inteligencija ili energija kojoj je
dostupnija mnogo veca baza podataka od one kojom raspolaze nas ego.
Svaki majstor koji je dosao na Zemlju je govorio da treba dati punomoc
necemu sto ima vecu viziju do trenutka dok i mi ne dostignemo isto
stanje i budemo u stanju da svesno kontrolisemo sopstvene zivote.
Nismo sami. Mi smo deo tima koji radi zajedno sa nevidljivim carstvima
koja postoje u univerzumu. Ovaj tim se ponekad naziva Sveti Duh ili
sveukupan duh.

Koliko puta smo se uverili da nam uopste nije potrebno da znamo

odgovor na neko pitanje? Dovoljno je bilo da kazemo: "Duse, zelim to i to.
Spreman sam za tu promenu". Kada nam se tako nesto dogodi, onda
funkcionisemo po kosmickom zakonu, a ne rukovodi nas ego. Cesto
necemo bas tacno znati sta zelimo. Ali, dobro znamo da zelimo mir,
srecu, prosperitet i uzbudjenje. Zatrazite ove stvari uopsteno i ostavite
detalje Bogu!

Komunikacija sa "Duhom"

Moguce je, cak je prirodno komunicirati kanalisanjem ili psihickim

culima. Ako je umrla vasa voljena osoba, ne oklevajte, sedite, opustite se
i upotrebite unutrasnja cula kako biste ostvarili komunikaciju. Kada se
licno uverimo da postoji zivot posle smrti, sticemo veoma znacajno
iskustvo. Moram i da vas upozorim. Razlicito je razgovarati sa Svetim
Duhom i "razgovarati sa duhovima". Ponekad ljudi pomesaju ove dve
stvari i pomisle da komuniciraju sa Bogom, a to ne bude tako. Molim
vas, zapamtite: "Nije obavezno mudar bas svako samim tim sto je mrtav".
Ako je neko bio trapav dok je bio ziv, takav ce garantovano ostati i posle
smrti. Ne znaci da se automatski menjaju i nivo razumevanja,
duhovnosti ili mudrosti samim cinom prelaska na drugu stranu.

Nevidljivi ljudi koji se motaju po planeti su isti kakvi su bili i kada su bili
inkarnirani, samo sto funkcionisu iz cetvrte dimenzije pa mogu da vide
ponesto od proslosti i buducnosti. Nadajmo se da, ako zatrazimo
verbalnu komunikaciju sa duhom (koja uopste nije neophodna) mozemo
da "udjemo" u nekoga ko funkcionise iz pete, seste ili sedme dimenzije
gde je ego slabiji. Tamo je prirodno stanje bica da i proslost i sadasnjost i
buducnost vidi istovremeno. Ti ljudi iz tih dimenzija nisu nikakva
bozanstva. Jednostavno, tamo vreme nije linearno, to je normalna stvar.

Cesto nam reci koje opisuju buducnost naviru, nekada ih zapisujemo,

nakada se pojavljuju na spiritistickim seansama. Prevarimo se i
pomislimo: "Oh, ovo mora da ja Bog!" Nije to Bog. To je samo neko ko
vise ne zivi u telu. I vi cete to moci kada "umrete". Mudra osoba ce
telepatski komunicirati sa bilo kojom nevidljivom energijom i odluciti da
li uopste zeli da je slusa ili ne. Kada neko u ljudskom obliku proba da
nas savetuje, veoma brzo ga procenimo. Ne treba nam vise od pet minuta
da mu kazemo: "Ma, skloni se!" ili: "Kako? Pricaj!" Potpuno isto vazi i
kada komuniciramo sa bicima sa druge strane zavese. Ako nam deluju
mudro i govore na nacin slican nasim razmisljanjima, mozda pozelimo da
ih saslusamo i pokupimo par saveta.

Kada damo punomoc nekoj mocnijoj energiji, ne odricemo se nase

slobodne volje. Sveti Duh govori kroz osecanja, znake, koincidencije.
Uvek ga dozivljavamo kao smirenost, nalik na osecaj olaksanja koji
imamo kada se oslobodimo nekog pritiska. Svaka komunikacija koja je
na bilo koji nacin slozena potice od ega. Taj ego moze biti cak i veoma
dobar, ali je opet ego. Kada dobijemo od nekog duha spisak stvari koje
treba da uradimo, to je poruka od ega, mozda nekog starog drugara sa
kojim smo se nekada igrali. To nije poruka od "Boga". Bog nema
spiskove. Bog je stanje, ne cinjenje. Kada dobijemo poruku od duha koja
kaze da pozurimo, jer vreme istice, znaci da potice od ega. Bog
funkcionise izvan carstva vremena i prostora. Bog reorganizuje vreme i
prostor prema svojoj volji. Nikada nije prekasno za jedno dobro cudo.
Zurba nije smirenost. Bozji glas je uvek smiren.

Posto razvijemo osecaj poverenja u nase pomagace sa one strane,

pocecemo da govorimo stvari kao sto su: "Nemam pojma kako se to
dogodilo, ali prava osoba, pravi automobil, pravi posao i pravi dogadjaj
su se pojavili u mom zivotu bas u idealnom trenutku". Mi smo
predodredjeni da okolo idemo obasjani najcistijim blazenstvom i ne treba
nam nikakva pomisao o tome kako zivot funkcionise. Nas je posao da se
drzimo po strani, a da sve detalje prepustimo energiji koja ima visu
viziju. Uvek kada pocnemo da se bavimo detaljima, pravimo neverovatnu
zbrku.

Za bilo koju dilemu postoji bezbroj resenja. Mi treba uporno da

zahtevamo najbolje resenje i da se ne bavimo time kako ce to da se
realizuje, odakle ce doci resenje i da li ce resenja uopste biti. Uvek se
zacudim kako ljudi uporno traze da se nesto resi na nacin na koji su oni
zamislili. Neki veruju da treba da se u odredjeno vreme nadju na
odredjenom mestu sa svecom, krstom i ostalim rekvizitima. Zaboravljaju
da je univerzum sto posto neverbalan i da jedino moze da prepozna i
procita nasu nameru. Ne moze da cuje nase reci, niti da vidi ono sto
radimo- on naprosto cita nase misli.

Sada, ako ste spremni da zatrazite vodjstvo od nevidljivih carstava, zelim

da sa vama podelim najmocniju molitvu u univerzumu. Proverio sam sa
Matejom, Markom, Lukom i Jovanom. Ne samo da su mi dozvolili da je
podelim sa vama, nego su mi jos i naglasili da je ta molitva jaca od Oce
nas-a. To je najefikasnija molitva koja se ikada cula u univerzumu i ne
moze biti prenebregnuta od bilo koje energije u kosmosu. Ona ujedinjuje
sva kraljevstva da vam najsnaznije pomognu, bez izuzetka. Da li ste
spremni da je cujete?

"UPOMOC!!!"

Kada shvatite jednostavna pravila koja kontrolisu ovaj plan realnosti,

postacete neograniceno mocni. Onda mozete da stvarate realnost prema
sopstvenim pravilima. Svi moraju da nauce to da rade. Zbog toga sto smo
sa Zemljom potpisali kolektivni ugovor. U njemu se kaze da ce u sledecih
pedeset godina na Zemlji biti deset miliona osoba koje su uspesno
zavrsile samo-razvoj. Njihova udruzena telepatska energija ce se tako
snazno penetrirati u ovaj plan postojanja i u umove svih onih koji se u
njemu nalaze, da ce bas svi koji su u Eri Vodolije, bez izuzetka, sigurno
diplomirati pre nego sto nastupi sledece doba. Ne trebaju nam nikakve
lutalice!

Ako izaberete da sami posedujete moc i vidite u sebi Hrista u ovom

zivotu, omogucicete stotinama miliona ljudi koji se skoluju na Zemlji, da
takodje diplomiraju. Znaci, puno posla je pred nama. Srecom,
posedujemo moc svih univerzuma da kreiramo ono sto zelimo onako
kako mi to zelimo. Takodje imamo na raspolaganju ogromnu pomoc
nevidljivih svetova. Uvek unapred vizualizujte cvetni Rajski Vrt i nikada
se vise ne suprotstavljajte zlu. Zapamtite, mi zapravo kreiramo ono protiv
cega smo. Ljubav, ljubav, ljubav- i sve ce biti u redu.
 "PRIMARNA DIREKTIVA"
Ovo je trece poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

i ostali kosmicki koncepti

Postoje neki pokazatelji na osnovu kojih mozemo da opazimo da su
otpoceli budjenje i transformacija planete. To se desava kada padne neki
diktatorski rezim, kada ljudi svesno i otvoreno razgovaraju o
medjuljudskim odnosima i zivotu na Zemlji. To nije nista neuobicajeno.
Kalendar kaze da je doslo vreme ze Doba Vodolije. Bica slicna vama uzela
su ljudski oblik i zaronila u zajednicki telepatski rezervoar energije koja
okruzuje ovu planetu. Dozvolite mi da objasnim.

Kosmicki izolacionizam

Ovaj skolski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka nase galaksije

kada je u pitanju kolektivna svest. Nasa Zemljina skola je kao i svaka
privatna skola: ima sopstvene ciljeve u obrazovanju, sopstveni upravni
odbor, zeli da privuce odredjeni tip ucenika. U obicnim javnim skolama,
drustvena sredina moze da ucestvuje u odabiranju clanova upravnog
odbora skole, ali ne sme da uzurpira ulogu ucitelja, direktora, ili clanova
skolskog odbora. Ako neko zeli da bude ucitelj, mora da se prijavi na
konkurs i prilozi svoju radnu biografiju. Sve ovo vazi i za Zemljinu skolu.

Ako neko zeli da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu direktivu.

Mozda vas to potseca na primarnu direktivu iz TV serije "Rat zvezda".
Tamo se kaze da, u skladu sa kosmickim zakonom, nijedna civilizacija ili
grupa entiteta koja dolazi iz nekog spoljasnjeg sistema ne sme da menja
sistem u koji je dosla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega.
Znaci, svest nekog zatvorenog sistema moguce je menjati samo direktnim
ukljucivanjem i ucestvovanjem u njemu.

Primarna direktiva sprecava bilo koga ili bilo sta spolja da se mesa u
proces kome ne pripada. Ako neko zeli da pomogne, mora direktno da se
ukljuci. Zasto bi se inace majstor uopste reinkarnirao na ovoj planeti?
Kada bi to bilo moguce, Sai Baba i Buda bi sigurno sedeli na nekom
kosmickom tronu i diktirali srecu i dobru volju medju ljudima. Osnovni
razlog koji im to ne dozvoljava je sto bi na taj nacin ugrozili slobodnu
volju individua cija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni
povremeno uzimaju ljudski oblik i spustaju se na Zemlju. Tako mogu da,
u ime svoje porodice, kao ucesnici u energiji Zemlje, pomognu da se
promeni stvarnost.

Majstori znaju da su svi umovi jedan um i da su sva srca jedno srce i da

svi boravimo u istom "telepatskom rezervoaru" energije. Svaka
inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja poseduje mentalni i
emotivni mir, prozima kolektivnu svest smirenoscu. To znaci da kada mi,
kao inkarnirana bica, samim tim sto ucimo da budemo smireni,
ispunjeni ljubavlju i radoscu, zapravo omogucavamo to isto i ostalim
inkarniranim dusama na planeti. To je jedino sto su mogli da rade i
majstori- trudili su se da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa
strane su pravili i po neko cudo. Hodali po povrsini vode, vaskrsavali
mrtve. To je samo interesantna predstava koja sluzi da privuce paznju i
da ljudi kazu: "Hocu i ja da naucim to da radim".

Ko ce onda da isceli planetu ako pomoc ne moze da dodje od nekoga ko

je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju ljudska bica koja
sada zive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi koji svakodnevno slede
zastarele matrice i zive u okviru drustveno nametnutih ogranicenja. Oni
ne mogu da u trecu dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju
da takve stvari uopste postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bica i
paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni da se
odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo sire razumevanje.
Samo svesna bica mogu da preokrenu realnost u unutrasnji i spoljasnji
mir. To je razlog zbog koga prosvetljene osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog
toga su dosli Mocart, Mikelandjelo i Ajnstajn. I vi ste zato tu.

Povremeni posetioci u Zemljinoj skoli

Zemljina skola ne pohadjaju samo oni ljudi kojima ona sluzi kao osnovni
put samorazvoja. Neki samo povremeno svracaju, kada je kriticna
istorijska situacija i potrebna je njihova pomoc. Oni, u stvari, nisu
ucenici dvanaestog razreda. Vise lice na "putnike namernike". Kada na
Zemlji stvarno zagusti, oni kazu:"Uh, uh, ponovo su se zaglibili. Idemo
dole na planetu. Jos jednom cemo se inkarnirati kako bismo ulili nasu
energiju u telepatski rezervoar". Poslednjih godina se ovom pozivu
odazvao prilican broj dusa. Mnogi od nas se cak i ne oslanjaju na
iskustva iz svojih prethodnih zivota na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta
reinkarnirali kako bismo naucili da predjemo ulicu , a da istovremeno
zvacemo zvaku. Neki od nas apsolutno nemaju nikakav koncept kako biti
"uspesan" ili kako biti "deo grupe". Zaboravljamo da oni koji vaze za
najuspesnije licnosti neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili
kako da se snadju ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se
neprestano vracaju. Njima svi na Zemlji najvise zavide, oni su "in". Iako
su se odlicno adaptirali da budu Zemljani, jos uvek nisu spremni da
budu blazeni. Sa druge strane, oni koji su se inkarnirali da bi bili
duhovni ucitelji (a to su ucenici dvanaestog razreda i povremeni
posetioci) su spremni da krenu dalje, ruku pod ruku sa bilo kojim
majstorom koji je ikada krocio na Zemlju.

Nebesa ne negiraju nasu vrednost

Inkarnacija ume da bude prilicno teska i zbunjujuca. To ne znaci da

nismo svetlost. Cesto imamo tendenciju da se omalovazavamo pitajuci
se: "Ko, ja? Ni u sopstvenom zivotu ne umem da se snadjem! Kako ja da
ukazujem na pravi put kojim planeta treba da ide?" Ovo dolazi zbog
tlacenja i zbunjenosti koja se vekovima utiskuje u kolektivnu svest.
Vreme ja da sa tim sada prestanemo.

Ovde smo zbog misije. Pre inkarnacije oko nas je zracila svetlost. Cakre
su nam bile otvorene, funkcionisale su uravnotezeno. Verovali smo da
otvorena srcana cakra sluzi da emituje ljubav. Rekli smo: "Sicicemo dole
i preplavicemo ih ljubavlju, saosecanjem, mirom, dobrom voljom.
Ostavicemo za sobom transformisanu planetu". Ali, kada smo usli u
fizicko telo, izbombardovali su nas ljutnja, strah, krivica, sumnja,
zabrinutost. Oni su pretvorili telepatski rezervoar ove planete u
konglomerat odvratnog, sivkasto zelenog, bljak, dubreta. Ovo ovde je
nuznik i kada se spustimo sa otvorenim cakrama, jednostavno usisamo
svo to djubre. Prihvatimo ga kao da je zaista nase, jer ne shvatamo kako
sistem funkcionise. Kazemo: "Ne mogu da odrzim ravnotezu, nisam
dovoljno duhovan. Jos uvek osecam krivicu, mora biti da sam losa
osoba".

Djubre nije nase, niti smo ga mi stvorili- samo smo zaboravili da

zatvorimo vrata (nase cakre) kada smo dosli. Kada udjete u bazen sa
vodom, nakvasite se. Isto tako, kada udjete u telepatski rezervoar,
povezete se sa prosecnim nivoom svesti.

Kada visoko razvijena bica dodju na Zemlju, gotovo obavezno se polome i

zapale. S vremenom otkriju da imaju tri, cetiri, pet godina, da je ovo
mesto prepuno bola. Povuku se i zatvore. Pitaju: "Sto mi, pobogu, niste
dali uputstvo za koriscenje ovog tela kada ste me poslali? Zasto me niste
upozorili? Sta sada da radim sa ovim stvarima?"

Pa, mi smo takodje pristali da ponesto i naucimo dok smo ovde. Zemlja je
najekspeditivnija skola u univerzumu. Cak je i Isus pohadjao po neki
kurs pre nego sto je poceo da poducava po sopstvenom metodu. Kada
bismo unapred dobili uputstvo, nista ne bismo mogli da naucimo. Znali
bismo da je sve iluzija jer na prvoj stranici uputstva pise: "Nikada ne
zaboravi da sve ono sto vidis zapravo ne postoji". Svako ko dodje na
Zemlju, razbije se i zapali, zaboravlja tu prvu stranu. Sada je taj period
naseg zivota gotov. Doslo je vreme kada treba da se prisetimo kako da
kontrolisemo sopstvenu realnost.

Prosecna svest

Ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci sada su spremni da

pociste klozet od podsvesti koji sada postoji na Zemlji. Pre nego sto
pocnete da brinete da li je zaista dovoljno biti samo prisutan na planeti,
predlazem da pogledamo kakva je to prosecna kolektivna svest. Treba
samo da ukljucite televizor. Program se prilagodjava najprosecnijem
nacinu misljenja kako bi se postigla najveca gledanost. Televizija je
idealan barometer prosecne svesti. Prikazuje TV sapunice, drame,
ubistva i vecernje izdanje vesti. Uveravam vas da je dovoljno za spas
Zemlje samo da ostanete na nivou svesti na kome ste sada. Potpuno je
zadovoljavajuce to sto posmatrate zalazak sunca ili radite posao koji vas
inspirise. Vas mozak je transmiter koji nudi energiju i matricu misljenja
na odredjenoj frekvenciji koju mogu da prime ljudske mase. Svaka nasa
uzvisena misao pomaze usponu planete. Posto smo se uverili da smo
korisni, mozemo slobodno da se posvetimo postizanju pristojnog komfora
u kome treba da izvrsavamo svoj zadatak.

Nivo komfora nema nikakve veze sa tim koliko je velika nasa kuca. U ovoj
inkarnaciji on je direktno proporcionalan nasoj sposobnosti da
prepoznamo na kom je nivou nasa svest u odnosu na prosecnu. Ovo
mozda lici na izolovano misljenje, ali moramo da prihvatimo da smo mi
ucutelji u ovoj skoli. Kada budemo anketirali razlicite razrede, videcemo
ocajnu masu ljudi koja nas preklinje da budemo iskreni prema sebi i da
sa njima podelimo nasu intuitivnu mudrost.

Spiritualni koncepti za neke predstavljaju pretnju. Oni ce nam reci da

smo naivni i omalovazavace nas pogled na realnost. Kada cujemo takav
kriticizam na nama je da odaberemo da li cemo verovati ili necemo.
Kriticara strah i nesigurnost teraju da tako govori. Sigurno je u pitanju
nesigurnost jer bi, da su kojim slucajem prosvetljeni, jednostavno
preplavili svetloscu onoga za koga misle da gresi. Prosvetljena bica niti
napadaju niti se brane. Sama cinjenica da neko reaguje na bilo koju
situaciju kroz strah dovoljan je indikator da je ovde da bi bio ucenik. On
jos uvek ne moze da se seti kako da izrazi bezuslovnu ljubav.

Vecina covecanstva ne pripada direktno grupi nasih studenata. Nije

potrebno da sa svakim govorimo licem u lice. Bez obzira na to sto su
majstori ucitelji dolazili zbog svih, sto je svako od nas dosao kako bi
svima pomogao, cak i onima koji jos uvek veruju u gubitak, tragediju i
borbu. Postoji efekat zaraze koji vazi za bilo koju formu ucenja. Kada
poducavas narod, on za uzvrat dalje poducava i poducava. Konacno se
poruka prenese se do poslednje individue inkarnirane na planeti. Ne
mozemo im se obratiti direktno, jer na nivou razumevanja na kome se
nalaze nisu u stanju da razumeju jednostavnost spiritualne istine.
Ponekad razmisljamo o Isusu kao o bezosecajnom, zbog toga sto je zeni
koja mu se obratila recima: "Gospodaru, podari mi svoje ucenje",
odgovorio: "Stanite malo, gospodjo. Nisam ja dosao zbog Vas. Vi ste tek u
sedmom razredu. Ja sam dosao zbog dece Izrailja, posvecenih
kosmickom zakonu, najprosvetljenijih od onih koji tragaju". O.K. To jeste
parafraza, ali veoma podvlaci poruku. Nijedan majstor nije dosao na
Zemlju da bi oformio religiju, masovni pokret ili da bi prosvecivao. Mi
takodje moramo da napravimo izbor sa kim mozemo da komuniciramo, a
sa kim ne i ko uopste nema referentne tacke pomocu kojih bi cuo reci
lisene straha.

Vaznost grupe za podrsku

Ima mnogo ljudi na Zemlji koji vapiju za uciteljem. Ucitelji sada imaju
obilje prilika da podele znanje i razumevanje sa onima koji traze, kao sto
je to radio Isus. Ali nama je mnogo lakse nego njemu, sada ima mnogo
vise probudjenih ljudi na Zemlji. Mozemo da se okruzimo velikom
grupom za podrsku. Svaki majstor koji je dolazio je okupljao sledbenike.
Bili su svesni toga sta moze da vam uradi napon telepatskog rezervoara
kada dodjete ovde potpuno otvoreni. Sam, niko ne moze da dodje na
Zemlju i hoda po povrsini vode ili vaskrsava mrtve. Jednostavno, to je
neostvarljivo bez velike podrske.
Pre nego sto se inkarnirao, Isus je imao malu diskusiju sa hijerarhijom.
Rekli su mu: "Hej, Isuse, treba da ides tamo. Sada je Era Riba i svaki put
kada ona nastupi diplomac Zemljine skole se dobrovoljno inkarnira da bi
ponovo uspostavio spiritualno ucenje. Tako studenti desetog,
jedanaestog i dvanaestog razreda mogu da nauce sta treba da rade kako
bi diplomirali do trenutka kada treba da nastupi Era Vodolije".

Isus se konacno slozio, i to iz dva razloga, i rodio se u Vitlejemu. Prvo,

Zemlja mu je bila potrebna da nastavi svoje magistarske (postdiplomske)
studije. Drugo, bio je potreban covecanstvu kako bi ljudi mogli da u
svom umu sacuvaju predstavu o tome kakva bi planeta mogla postati.

Nije mu bilo lako da okupi grupu za podrsku. Morao je dobro da se

namuci da okupi dvanaestoricu koji su mogli da za njega formiraju sveti
prostor u kome je mogao da radi. Konacno su potvrdili aranzman i on je
rekao: "O.K. Dogovor vazi ukoliko ste vi u stanju da oko mene formirate
mikro-prostor sastavljen od ruzicaste maglicaste svetlosti u koji ja mogu
da se uvucem kada napon Zemljinog telepatskog rezervoara pocne da mi
skodi". Dvanaestorica ucenika i dve, tri stotine clanova zajednice Esena
dobrovoljno se prijavilo da bude njegova grupa za podrsku i kreira za
njega sveti prostor.

Vazno je da budemo sto blize svetlosti kada uronimo u kolektivnu svest

zato sto je sasvim moguce da cinimo greske i ponasamo se kao tirani kao
i bilo koji entitet na Zemlji, u bilo kom trenutku. Ranjivi smo kada
dodjemo ovde otvoreni. Cak je i Isus mogao da provodi samo po nekoliko
dana sa masama- iako je bio zasticen energijom Hrista, a to je najjaca
zastita koja postoji. U Bibliji se stalno ponavlja kako se s vremena na
vreme povlacio na vrh planine kako bi punio baterije. Ako je neko kao on,
koji je bio na tako visokom stupnju evolutivnog razvoja, morao da se
povremeno povlaci i izbegavao da bude neprestano uronjen u telepatski
rezervoar, to znaci da i mi svakako treba da se ponasamo na isti nacin.

"Kada se dvojica ili vise okupe u moje ime, tu cete naci dobre vibracije".
Verujem da je i ovo parafraza, a poenta je da se svi koji rade sa svetlom
moraju okupljati u grupe i raditi zajedno, podrzavati se medjusobno i
ziveti u tom zajednickom auricnom polju.
 Popravljati ili ne, pitanje je sad

Mnoge od nas buni ta uloga vodica na Zemlji. Ponekad nas ukoci osecaj
odgovornosti da moramo da spasimo bas svakoga na planeti, da budemo
stalno sa njima, popravljamo ih, slusamo njihove drame. Ako zaista
volimo porodicu i prijatelje, necemo pokusavati da ih popravljamo, cak i
kada je to "za njihovo dobro". Ta potreba da popravljamo bliske osobe je
jedan od najbolnijih ego tripova. Verovanje da mozemo bilo koga da
popravimo je nasa greska u proceni. Da je zaista moguce da jedan entitet
popravi drugi, znaci da bi Bog ili neki njegov predstavnik, vec odavno
popravio vas ili mene. To se tako ne radi.

Nasa zelja da kontrolisemo ponasanje drugih potice od toga sto njihovo

ponasanje smeta nama samima, u sustini nas ne zanima da li oni sebi
nanose stetu. Osecamo tu potrebu da kontrolisemo ponasanje drugih
zato sto ne shvatamo svrhu Zemljine skole. Ne razumemo da menjanje
svesti drugih ljudi nije nas posao. To je posao univerzuma. Ne verujemo
da je Bog toliko mocan i ispunjen ljubavlju da je sve, pa i nasa porodica,
potpuno u redu takva kakva je.

Pokusaji da se modifikuje ponasanje neke osobe ili grupe ljudi nikada

nisu mogli da uspeju na Zemlji iz vrlo jednostavnog razloga- kosmicki
zakon nalaze da svest kreira realnost u trodimenzionalnom vremenu i
prostoru. Neko ne moze da kreira mir u porodici ako nije umirio
sopstvenu svest. Sam napor da umirimo porodicu, a ne sebe, uznemirava
nasu svest.

Isticanje greske ne popravlja gresku. Greske ne postoje, postoje samo

razlicite percepcije. Nijedan majstor nije ucio ucenike da popravljaju
tudje ponasanje. Ucili su nas da se molimo jedni za druge, a molitva nije
kontakt- sport. "Kurs cuda" kaze da sve korekcije radi Sveti Duh. Kaze i
da kada uocimo gresku, u stvari treba da popravimo nasu percepciju, a
ne situaciju koju posmatramo. Znaci: kada verujemo da nako cini
gresku, treba da mu saljemo svetlost. Uz nadu da smo naucili da ih vise
nikada ne popravljamo, niti da ih sazaljevamo.
 Parabole

Biti mesija moze da bude ubitacan posao. Kada majstor ili neko ko se
obucava za majstor krene po svetu da poducava i isceljuje, obicno otkrije
da ljudi koji imaju probleme ne zele da menjaju sopstveni sistem
verovanja koji je, u stvari, osnovni uzrok njihovih problema. Oni zele ili
cudo u svom zivotu, ili da se neko drugi popravlja umesto njih samih.

Samo sacica ljudi spremna je da uci kosmicki zakon od majstora ucitelja.

Oni su bili svesni toga da svoje znanje o univerzumu ne mogu da podele
sa ljudima. Nisu mogli jednostavno da kazu istinu, te su zbog toga
izmisljali price koje se u religijama nazivaju "Parabolama". Sam naziv
parabola ukazuje nam na to da te price nisu bukvalno istinite.

Uvek je tek sacica ljudi spremna da uci kosmicki zakon od majstora

ucitelja. Majstori su bili svesni toga da nikako ne mogu da svoje znanje
koje imaju o univerzumu naprosto podele sa ljudima. Nisu mogli da
jednostavno kazu istinu. Zbog toga su izmisljali price, koje se u
religijama nazivaju parabolama.

Zar nije zanimljivo koliko mi volimo da insitiramo na iskrenosti? Isus se

nije mnogo sekirao oko toga. Mnogo puta je rekao: "i nebesko kraljevstvo
je nalik na?" Znao je on da to nije tako, ali je pokusavao da kaze nesto
sto bi ljudima bilo od pomoci. Nije mogao da dodje na Zemlju i kaze:
"Vidi, narode, u sedmoj dimenziji iznad ovog plana u naizmenicnoj
realnosti Z u univerzumu 927J, odvija se fenomenoloski dogadjaj?"
Spiritualni koncept ne moze se objasniti bilo kojim jezikom kojim se
govori na Zemlji. Nemamo referentne tacke kojima bismo mogli da
razumemo beskonacan broj realnosti u kojem se nalazi trodimenzionalni
vreme - prostor. Medjutim, mozemo da kazemo nesto sto moze da posluzi
svrsi.

Kako da pojmimo visestruke nivoe realnosti? Hajde, da za pocetak,

zamislimo dvodimenzionalan prostor, koji, uzgred budi receno, zaista i
postoji. Zamislite kako ljudi tamo idu u skolu. Oni shvataju duzinu i
sirinu, ali nemaju nikakvu predstavu o dubini. Njihovo kompletno
bitisanje se odvija na planu koji je tanji od flis papira.Zamislite sada da
banete u njihov plan realnosti sa nase dimenzije (koju oni verovatno
proglasavaju nebesima). Vi, kao njihov "spasilac" cete pokusavati da im
objasnite da postoji realnost trodimenzionalnog prostora i da su oni
samo podskup te realnosti. Kako cete to da izvedete? Mozete da nacrtate
linije koje predstavljaju kutije, pravougaonike, trouglove, krugove. Ali ti
ljudi nemaju referentne tacke da pojme kocku koja ima dubinu i
volumen. Nikako ne modu da zamisle taj trodimenzionalni koncept.
Mozda mogu da dobiju neki nagovestaj kocke ako biste im nacrtali
kvadrat, pa onda malcice poboljsali njihov plan realnosti, pa onda jos
jedan kvadrat, pa jos jedan, pa jos jedan i tako dalje. Kada bi ta bica
mogla potom da shvate da su svi ti dogadjaji zapravo bili simultani i da
su svi ti kvadrati koje ste crtali zapravo postojali istovremeno u jednom
istom trenutku, mozda biste uspeli da im objasnite koncept kocke.

Sada zamislite da je bice iz cetvrte dimenzije doslo na Zemlju da nam

objasni svoj plan realnosti. Zamolice nas da se prisetimo trenutka kada
smo bili kod svoje kuce ujutru, pa malo kasnije kada smo se nalazili u
svom automobilu, pa malo kasnije kada smo bili na poslu, pa kako smo
posle isli na rucak, pa posle toga u bioskop, potom opet svojoj kuci, pa
smo vodili ljubav, i najzad smo zaspali. i, isto kao sto biste vi rekli
dvodimenzionalnim bicima, i oni bi nama rekli: "Zamislite da je svo
vreme simultano i da ste sve to uradili u jednom istom trenutku, pa cete
imati mali obris cetvrte dimenzije". Gotovo potpuno je nemoguce
ljudskim bicima da dodaju jos jednu dimenziju zivotu. Zato nam
cetvorodimenzionalna bica i lice na bogove. Oni mogu lako da vide ono za
sta mi nemamo referentne tacke. Sada shvatate zasto dvodimenzionalna
bica nas nazivaju bogovima samo zato sto mozemo da vidimo kocku- to
prosto tako ide u paketu.

U trecoj domenziji vreme vidimo kao pravu liniju. Ono je za nas linerano i
izgleda da posle strane 33, dolazi strana 34, a posle danas dolazi sutra.
U cetvrtoj dimenziji ljudi vreme vide kao krug i mogu da biraju u kom
pravcu mogu da se krecu kroz vreme. Mogu da se ukljuce ili iskljuce
kada god hoce i nisu ograniceni time sto moraju da se inkarniraju
sledece nedelje ili sledece godine. Oni mogu sada da se inkarniraju u
godinu 1812. ili da se u ovom trenutku vrate na sam pocetak vremena
zato sto njihov koncept vremena nije linearan. Kada bismo mogli da
popricamo sa nekim iz pete dimenzije, on bi nam rekao da vreme nije
krug, vec tacka i da se sve desava istovremeno. Ali, istinski, sa
perspektive Boga, ni vreme ni prostor uopste ne postoje. Ti koncepti su
kreirani samo za potrebe Zemaljske skole. Svi majstori su se njima
poigravali kako bi nam pomogli da prevazidjemo ogranicenja naseg uma.
Pricali su nam zanimljive price o vremenu, nepostojanju vremena i
drugim dimenzijama. Ezotericne knjige u kojima uzivamo (pa ih cak i
cenimo) su samo price koje je neko drugi smislio kako bi nam pomogao
da se popnemo za jedan stepen na lestvici. Iako su one veoma korisne,
samo se najasno odnose na istinu. One su veoma korisne ali se nejasno
odnose na istinu.

Jedna od najapsurdnijih prica koja je ispricana u New Age zajednici je

izmisljotina o reinkarnaciji. To je potpuno isfabrikovano. Cini se da zaista
imamo pojma onda kada razumemo koncept reinkarnacije. "Oh, da!
Ukapirao sam! Rodis se, pa umres, pa se onda ponovo rodis". To sve
pretpostavlja da vreme protice, ali to nije tako. U trenutku smrti mi se
nalazimo izvan carstva linearnog vremena. Sta se onda desava sa nasim
konceptom reinkarnacije? U kojoj tacki ponovo ulazimo u krug da
prozivimo jos jedan zivot? Sta se desava ako promasimo tacku i udjemo
na istoj tacki u kojoj smo usli i prethodni put pa dve varijante jedne duse
postoje na Zemlji istovremeno? Izgleda da se to cesto desava. Sta ako
neka zena prvo prozivi sve svoje buduce zivote, pa tek onda svoje
prethodne zivote? Kada ste izvan carstva linearnog vremena, sve je
legitimno.

Ne postoji nacin da dobijemo makar minimalnu ideju o tome sta je

poenta reinkarnacije. Ali, koncept neprestanog zivota je sustinski pa smo
morali da smislimo pricu o zivotu bez pocetka i bez kraja. Prica
funkcionise, korisna je. Dobili smo sredstvo pomocu koga mozemo da se
bavimo vecnoscu a koje je istovremeno u okvirima naseg referentnog
sistema ukorenjenog u linearnom vremenu. i to nam pomaze. Ne znamo
nista, ali da bismo izuzetno napredovali dovoljno je i ako idemo od jedne
do druge korisne price i drzimo se nekog koncepta samo do trenutka
kada naidje neki bolji.

Biblija je matafora

Cini mi se da je Isus prosao kroz tri faze u zivotu kako bi pokazao da je

zivot neprekidan. Prva faza je bila faza poducavanja kada je rekao:
"Kazacu im kako sve zaista izgleda". Medjutim, taj pokusaj je bio
bezuspesan kako za njega, tako i za nas. Propovedanje nije nikada
nikoga pridobilo zato sto je budjenje unutrasnje iskustvo, ne moze neko
sa strane da nas ubedi da se probudimo. Zato je Isus prestao da
propoveda. Druga faza je bila: "Hej, ako ne veruju mojim recima,
pokazacu im delom. Vaskrsavacu mrtve i svaki put kada napravim neku
caroliju reci cu im da oni mogu da urade i vise od toga". To bi trebalo da
ih ubedi. To ce biti podsticajno. Ako idem naokolo i na ocigledan nacin
zivim zivot u skladu sa snagom ljubavi, svako ko to vidi postace slican
svecu". Ni to nije pomoglo. Onda je Isus odlucio da predje na trecu fazu:
"Pa, ako i dalje ne veruju da je zivot vecan, pruzicu im materijalan dokaz.
Molim, donesite mi krst. Ima neko eksere? " Nema vaskrsnuca bez krsta i
eksera. Ili, kao sto kaze Jean Houston: "Prvo raspece, pa onda hop!" Bez
vaskrsenja, nema dokaza o vecnom zivotu. Ni ovaj nacin nije imao veceg
uspeha. Oni koji su prihvatili koncept vecnog zivota, ionako su vec
verovali u to.
Biblija je intrigantna prica jer ima mnogo nivoa. Ovo vazi za vecinu
knjiga koja daju duhovne instrukcije. Jedno poglavlje se obraca
ucenicima sedmog razreda, a vec sledece ucenicima jedanaestog. Reci
imaju potpuno drugacije znacenje za razlicite ljude. Kada citamo, zelimo
da znamo kome su reci bile namenjene. Skoro ceo Stari zavet je
sastavljen od prica koje su se prepricavale dok su ljudi sedeli oko vatre.
Prenosile su se sa generacije na generaciju dok ih neko najzad nije
zapisao. Uzaludno je traziti tehnicku istinu u parabolama. Ali, ako
obratimo paznju na nameru autora, shvaticemo poruku. Ako neko
smatra da su religiozne instrukcije iz Biblije zastarele, mora da shvati da
se ona moze tumaciti na mnogo nacina. Najtoplije preporucujem da
procitate knjige Emmet-a Fox-a, kao i "Besedu na gori" i "Deset bozjih
zapovesti".

Ne smemo da zaboravimo da je osnovna funkcija majstora ucitelja da

impregniraju telepatski rezervoar svojom podsvescu. Oni razumeju
primarnu direktivu i zato dolaze na Zemlju u fizickom telu da podele sa
nama malo svoje mudrosti. Ako ima slusalaca, oni rado unedogled,
beskrajno strpljivo pricaju price dok ne postignu neki uspeh. Ali, oni
nisu propovednici. Ne osnivaju religije ili crkve- samo pricaju price
ljudima koji zele slobodu. Ne postoji crkva koja je oslobodjena
dogmatizma i ne manipulise osecajem krivice. Neke New Age crkve kao
sto su Sloga, Nauka o svesti, Bozanstvena nauka, nauka o hriscanstvu
nude svojim pristalicama da slede unutrasnje vodjstvo, da prestanu da
se boje Boga i nadju unutrasnjeg ucitelja. Ipak, jos uvek su podlozne
izvitoperenosti svojstvenoj ljudskoj prirodi.

Moj savet je da se uvek treba vratiti na originalne price onih koji su nas
izvorno ucili duhovnosti jer one nisu izvitoperene. U njima je moc.
Originalna ucenja sadrze nesto korisno. Nisu osvetoljubiva. Cak nisu ni
autoritativna! Fillmores, osnivaci crkve Unity, su napisali metafizicki
recnik kako bi nam omogucili da razumemo knjigu koja je gotovo
potpuno nerazumljiva. Predlazu alternativne interpretacije. Kada se
obracamo Gospodu, kazu, mi se zapravo obracamo kosmickom zakonu-
trazimo da se prikaze u nasem zivotu.

Dalje, originalno znacenje greha nema nikakve veze sa Bozjim gnevom.

To je arhaican termin koji znaci da smo propustili neki putokaz. "Pa,
dobro, probacu ponovo". Ciniti greh znaci da smo dospeli tamo gde nismo
zeleli. Pokajanje znaci da treba da se okrenemo i zaputimo se u drugom
pravcu, da radimo ono sto nas cini srecnim. Greh jednostavno znaci to.
Nema veze sa rajem, paklom ili vredjanjem bogova. Boga nije briga sta
radimo. Verovatno je nase roditelje bilo briga, pa tako mi samo
ponavljamo njihov stav, da im ucinimo. Univerzum nas moze da vidi
samo kao savrsene. Ne moze da nas kazni jer je potpuno bezlican. Nema
sposobnost da osudjuje. Univerzum zna da nikada nismo pogresili.
Kada sam poceo da se bavim duhovnim radom, jedna od prvih poruka
koju sam dobio bila je sledeca: "Tek kada mogu potpuno mirne duse da
bacim u vatru svoju Bibliju ili "Kurs cuda", spoznacu o cemu se u njima
govori". Kada nesto proglasimo svetim i postavimo ga na pijedestal,
priznajemo da smo u neravnopravnom polozaju. Nijedan majstor,
arhandjel, ili avatar ne zeli da bude postavljen na pijedestal. Radije bi sa
nama pili pivo ili jeli picu, radosni zbog otvorene komunikacije. Moramo
da razmislimo o tome sta mislimo o sebi i odredimo da li smo konacno
spremni da se proglasimo jednakim sa Sai Babom ili Krisnamurtijem.
Oni sebe ne vide kao razlicite od nas. Oni mozda nastupaju u jednoj
areni, a mi u drugoj, ali smo po hijerarhiji jednaki.

Deset bozjih zapovesti

Postoji momenat kada je ucenicima potrebno dati set pravila koje treba
da slede. To se desava onda kada oni veruju da su zasebna bica odvojena
od vecnosti, postavljaju svoje bogove na pijedestal, ne razumeju da su svi
umovi, srca i duse jedno. Hriscani i Jevreji misle da Deset Bozjih
zapovesti predstavljaju skup najvaznijih pravila, a to je zato sto jos uvek
nisu shvatili kosmicki zakon. Ko je, uopste, bio taj tip Mojsije koji je i
doneo Deset Bozjih zapovesti? Da li je bio neki nedovoljno obrazovani
ucenik devetog ili desetog razreda ili je bio bice trajno povezano sa
apsolutnim? Ne verujem da je bio tip coveka kome je trebalo govoriti da
ne ide okolo i spava sa tudjim zenama i ne ubija ljude. Mozda je u nekom
od ranijih zivota i likvidirao ponekog, ali time se vise ne bavi. Kakva je on
to pravila dobio?

Mojsije je dobio istinu na nacin koji je bio usaglasen sa njegovim nivoom

razumevanja. Univerzum to uvek tako radi. Zato je nekome tesko da u
bukvalnom smislu primeni saznanja koja je dobila druga osoba.

Mojsije se, po Bibliji, popeo na vrh planine. To u stvari znaci da je usao u

meditativno stanje. Tada je zacuo: "Mojsije, Mojsije moj prijatelju koji si
jednak meni, sada cu ti reci kako stvari stoje. Ne ubij. Za univerzum je
nemoguce da ubije jer je zivot vecan i niko ne moze da umre. Ne kradi. Ti
si sam sve stvorio i ti jesi sve. Kradja je iluzija koja postoji na
ovozemaljskom planu i po kojoj se ti razlikujes od bogatih. Kako mozes
da krades od samog sebe? Kradja je neizvodljiva. Ne cini preljubu.
Preljuba je pokusaj da dobijes ljubav koja je odvojena od tebe. Nista nije
odvojeno od tebe. Ljubav izvan tebe i ne postoji". Mojsije je, u stvari, cuo
da ne postoji ispravno i pogresno, pa prema tome nema ni pogresnog
ponasanja. Bog je ljubav, a ljubav ne osudjuje. Deset bozjih zapovesti su
deset postavki kosmickog zakona cija je svrha da ljude oslobode osecaja
krivice, nikako ne da ih nateraju da joj robuju. Bog kaze da nikada
nismo pogresili i da nismo u stanju da pogresimo. Kada se Mojsije vratio
sa gore, obratio se ucenicima: "Slusaj, narode. Upravo sam dobio super
stvar od Boga, nesto u vezi sa tim kako stvari stoje". Ali, oni nisu
razumeli njegove reci. Nisu mogli da shvate da je univerzum prijateljski
nastrojen, da je Bog ljubav i da niko nije kriv. Mojsijevi ucenici su u
stvari bili ti koji su ustanovili set pravila u obliku zapovesti i preneli ih
na buduce generacije. Kada se obracamo ucenicima drugog, treceg ili
cetvrtog razreda, koji jos uvek ne razumeju karmicki zakon, mozda cemo
pozeleti da im kazemo: "Ako zelite da na Zemlji imate divan i prijatan
zivot, nemojte da ubijate ljude, to ce vam se dugorocno isplatiti,
postacete malo srecniji". Naravno da necemo reci da je ubijanje greh ili
da ce se Bog uznemiriti zbog toga da ne bismo nametali osecaj krivice.
Bog ne osudjuje njihovo ponasanje. Mi smo ti koji osudjuju sebe i druge.

Vremenom su izvorna duhovna ucenja pogresno interpretirana od strane

crkve koja je zelela da zadrzi kontrolu nad vernicima i nad svojim
materijalnim bogatstvom. Svaka organizacija ide tim putem koji obavezno
dolazi do tacke kada ona potpuno prestane da nudi duhovno
razumevanje. Tada pocne da govori kako snaga i mudrost nisu deo nas.
Majstori ucitelji onda postanu predmet obozavanja i samim tim potpuno
beskorisni. To je trenutak kada moramo da odbacimo dogmu i krenemo
ispocetka.

Prosirena perspektiva

Na pocetku Ere Vodolije ne trebaju nam ni Buda ni Krisna ni Hrist da

nam tumace kosmicki zakon. Jedno ili dva napredna bica su sasvim
dovoljna da zadovolje potrebe duhovnih tragaca na planeti u onim
astroloskim periodima kada na celoj planeti tek nekoliko bica moze da
shvati ucenja majstora. Zemlja nikada nije zapostavljena. Uvek je tu
makar jedan jedini avatar. Kada se neko postepeno skoluje od prvog sve
do dvanaestog razreda, uvek ima mogucnost i da skrati put i ode
direktno u svetlost. Uvek je tu neko sa kim mogu da se kanalisu i da ih
on odvede pravo kuci. U Eri Vodolije ne moramo da trazimo takva bica
avatarskog tipa cak u Indiji, ona treba da nam budu nadohvat ruke i
odvedu nas u svetlost.
Doslo je vreme da nekoliko individua iskoraci i presaltuje se sa
prosecnog svetskog programiranja na funkcionisanje u cistoti.
Najozbiljnije vas molim, odbacite sve religiozne konotacije iz ove reci.
Cistota znaci razumevanje jednostavnosti i savrsenstva sistema. Niste na
Zemlji samo zbog licnog napretka, vec i da pomognete svojim voljenima,
svojim skolskim drugarima. A to mozete da uradite samo ako uzmete
fizicki oblik, tako kaze primarna direktiva. Sada morate da zivite kao da
ste postedjeni ogranicenja.

Dopala mi se prica koju je ispricao Yogananda, guru koji je dosao na

Zapad u svojstvu ambasadora ucenja Istoka. Govorio je na razlicitim
mestima. Jednom prilikom je sa nekim svojim ucenicima prisustvovao
diplomatskom prijemu i imao je prilike da porazgovara sa nekim
clanovima nase vlade. Yogananda je svojim ucenicima rekao da moraju
da zive u cistoti i da ne smeju da jedu tradicionalno necistu hranu. I eto
njega na prijemu, uziva u martiniju, degustira ukusne djakonije, dobro
se zabavlja. Konacno su mu se suprotstavili uvredjeni studenti:
"Licemeru! Nama pricas da moramo da zivimo u cistoti. Ne smemo da
pijemo alkohol, da jedemo "junk food", upraznjavamo seks, zabavljamo
se, a vidi sta ti radis?" Yogananda je jednostavno dosao do kamina,
stavio ruku u vatru i drzao je tamo neko vreme. "Kada mozete da radite
ono sto ja mogu, onda mozete da radite ono sto ja mogu".

Cilj duhovnog zivota je uvek oslobodjenje. Kada se koncentrisemo na ono

najvise sto mozemo da shvatimo, oslobadjamo se ogranicenja. Nasu
radost odlaze sve sto dominira nasim procesom misljenja, bilo da je to
nas posao, bejzbol, bracni partner,neki fizicki fenomen. Uvek moramo da
povezujemo nase misli i iskustva sa duhovnim razvojem. Svako moze da
nauci da menja fizicku dimenziju time sto funkcionise sa viseg nivoa
stvarnosti.

Kako da vidimo neogranicenost univerzuma i samim tim svoju

sopstvenu? Ima nacina. Zelimo da dosegnemo zaista veliku sliku i
prepoznamo da smo deo neceg mnogo sireg nego sto su tri dimenzije, od
svega sto mozemo svojim ocima da vidimo i svojim usima da cujemo.
Zelimo da iskoristimo bas sve kao alatku za svoj razvoj.

Uvek kada pomislimo da nesto znamo, skrenemo sa puta. Kada

pogledamo zvezde i beskrajne galaksije treba da se zapitamo zasto ih je
univerzum stvorio. To ce nas vratiti na nasu skromnu stazu istinskog
ucenja i razumevanja.

Zamislite direktora Zemljine skole kako ide od ucionice do ucionice i

proverava da li je sve u redu. Moze da zastane i poslusa lekciju u svakoj
ucionici, proveri koji se udzbenici koriste, da li se deca u dvoristu igraju
na pravilan i konstruktivan nacin. Ali, direktor nikada sam ne drzi
casove, naprosto nema vremena za to. Zato on uposljava ucitelje,
skolskog lekara, nastavnika fizickog, psihologa. Vi koji ste nosioci svetla
na Zemlji veoma ste nalik tom direktoru. Primecujete razne stvari u
ekonomiji, politici, vojsci, oblasti humanitarne delatnosti, ali ne mozete
direktno da se petljate u sve. Vase je samo da uvidjate kakva je velika
slika, da sagledavate Zemlju kao dobronamernu skolu i da sa svojom
porodicom radite u nevidljivim svetovima usmeravajuci energiju.
Najiskrenije, ovo je jedini nacin da ubrzate evoluciju planete. Jedino
svest moze da kreira realnost. Nemamo vremena da ga trosimo na neke
jalove pokusaje. Uvek je bilo najefikasnije ono sto su radili majstori.
Verovali ili ne.

Staza usluga

Postoji mnogo, mnogo dimenzija realnosti iznad nase. Cetvrta, peta,

sesta, sedma, dvadeset peta, stota. I tako dalje i tako dalje. Stalno se siri
i umnozava. Jos nismo otkrili Boga, Boga, najbogovskijeg, najviseg
moguceg Boga. Tu je heruvim, serafim, solarni jezik, Otac, Sin i Sveti
Duh- o njima se govori u ucenjima misticnih skola. Sve su to ljudi koji se
trude da sto bolje prodju u skoli. Tu je i zajednica svemirskog bratstva-
federacija pedeset ili sezdeset civilizacija koji kruze oko nase galaksije i
odlicno se zabavljaju. Mnogi su medju nama jer zele da pomognu drugim
grupama u nasem univerzumu. Medjutim, primarna direktiva im jos
zabranjuje da nam se prikazu.

Na milijarde bica se muva oko Zemlje u okviru nevidljivih carstava i ceka

da bude od pomoci. Staza prosvetljenja u svim planovima realnosti je
ista- usluge. U zaista istinskom smislu, nema Boga koji moze da
popravlja greske. Zasigurno ne postoji stariji gospodin sa dugackom
bradom na nekakvom tronu koji kaze: "Izmlati ovog ovde, pomozi onom
tamo?" To nikada nije postojalo. Ima samo slojeva i slojeva naroda koji
pruzaju usluge. Deo andjeoskog i duhovnog carstva svojevoljno odlucuje
da pruzanje usluga covecanstvu bude njihov nacin da se vrate kuci.
Kada nemamo zelju da ih zamolimo za pomoc, oni ne mogu da nam
pomognu pa moraju da odu na neko drugo mesto. To je primarna
direktiva- mogu da nam pomognu iskljucivo ako im zatrazimo pomoc.
Uvek kada ih zamolimo za pomoc, mi pospesujemo njihov razvoj. Postaju
uvazeni. Sede gore i kazu: "Molim vas, dajte mi neki zadatak! U
protivnom, ostacu ovde zaglavljan jos million godina! Zelim da
napredujem kako bih mogao da pobegnem odavde! Ovo je moj odabrani
put usluga, u Bozje ime! Molim vas, dozvolite mi da budem vas
pokrovitelj, da udjem u vas zivot i da kreiram sinhronicitet i cudesa!"

Razmislite o tome kako u svoju korist mozete da angazujete druga

carstva. "Zelim da mi andjeo iz kraljevstva ishrane kaze koliko treba da
posolim jelo". Sto im vise zadataka dajemo, oni brze napreduju. Mnogo
smo se plasili da ih pitamo za pomoc. "Uh, Boze, uh, ne bih da
dosadjujem, ali ako bi imao samo minut, da li bih?" a u medjuvremenu
svi ti andjeli kukaju: " Sta mi ovde radimo nezaposleni, gubimo vreme,
nikome nismo potrebni, niko nas ne trazi!"

Ma, vrlo vazno

Moze postati vrlo dramaticno kada pocnemo da prepoznajemo dogadjaje

kao metafore, parabole koje lice na istinu itd. Sto smo blize istini, sve
manje dramimo. Hijerarhija postaje obicna stvar. Neko od nas je vec bio
clan hijerarhije pre nego sto se rodio. A kada smo dosli na Zemlju, mi
smo ih postavili na dzinovski pijedestal. Da li znate sta znaci hijerarhija?
Gomilu obaveza! Duse ne vole obaveze, isto kao i vi. Kada dodje na
nekoga red da bude clan hijerarhije, pojavi se sef odeljenja i trazi
dobrovoljce. Svi se zgrce. "Ovaj je sada na redu! Ovaj ovde, ne ja! On
neka sada bude malo arhandjel, ja sam bio prosli put!"

Hijerarhija je obicna stvar. Kada to shvatimo, pocecemo da se

izjednacujemo sa ostatkom univerzuma. Neprirodno je dramiti.
Hijerarhija i svemirska braca su samo narod koji se trudi da sto bolje
prodje u skoli, kao i svako drugi. Kada bismo mogli da shvatimo istinsku
prirodu univerzuma, NLO ce nam znaciti koliko i gradski autobus.

Gde boravimo izmedju dva zivota? Ako nismo u telu, onda smo E.T.! Svi
smo mi E.T., svi smo deca zvezda. Svako je prosao kroz raznorazne
slojeve realnosti. Bili bi veoma korisni kada bismo samo mogli da se
prisetimo naseg E.T. stanja pre rodjenja. Imamo na raspolaganju
ogromnu masu nasih nevidljivih prijatelja i rodjaka koji nam pomazu da
odradimo nas kosmicki zadatak. Sto bi se reklo, "imamo dobre veze kod
ljudi na polozajima".

Znamo da kosmicki zakon zabranjuje ugrozavanje slobodne volje bilo kog

bica u bilo kom evolutivnom sistemu. Realnost se moze menjati tek posto
se postane deo kolektivne svesti odredjenog sistema. Bica koja se motaju
okolo u drugim dimenzijama su potpuno beskorisna ukoliko mi ne zelimo
da usmerimo njihovu energiju u svoju korist. Imamo moc da angazujemo
svemirske brodove i citave bataljone radnika svetla iz nevidljivih svetova i
da im damo dozvolu da svojim svetlom obasjaju Zemlju.

Postoje tone i tone razlicitih stvari okolo. Ne smemo da zaboravimo da,

ukoliko nismo isceljeni, dzaba nam nevidljiva bica iz drugih galaksija.
Ako nasi zivoti ne funkcionisu, sve je uzalud. Mozemo da stojimo usred
polja i mlataramo za svemirskom bracom do mile volje, ali oni ne mogu
da nam pomognu sve dok ne dostignemo unutrasnji mir. Sve mora po
redu.

To vam je lekcija- njen sustinski sadrzaj je: "Isceli se! Zaista napreduj".
Tek onda mozemo da saradjujemo sa nasim nevidljivim prijateljima,
prenosimo njihove informacije i cinimo sva moguca cuda. Majstori uvek
kazu: "Prvo zatrazi nebesko kraljevstvo i sve ostalo ce ti se dati." Ali, ljudi
imaju taj specifican dusevni sklop i ne mogu da razluce sta im je prvo
ciniti. Svi pravi duhovni ucitelji kazu da batalimo sve ostalo i da prvo u
sopstvenom zivotu materijalizujemo nebesko kraljevstvo. Ako se kacimo
na sve drugo osim na to, promasicemo kraljevstvo i bicemo beskorisni.

Zemlji su potrebni ljudi koji su spremni da se ovog trenutka, bez

odlaganja, fokusiraju na sopstveno budjenje. Sudeci prema majstorima,
necemo odmah postici prosvetljenje. Ali, obecavaju da ce svaki trenutak
u nasem zivotu biti na svaki nacin, u svakom smislu, sve bolji i bolji.
Mozemo da vidimo svetlost na kraju tunela. Idemo pravo ka njemu. Kako
napredujemo, povlacimo i kolektivnu svest sa sobom. Prepoznajemo da
postoji plan spasenja za svakog od nas ponaosob i da postajemo
neograniceno mocni i vecno slobodni.
 PLAN SPASENJA
Ovo je cetvrto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i
borbe.

Za ljude koji tragaju, prosvetljenje je nesto veoma intrigantno. Ponekad

pomislimo da nam neko kao sto su Buda ili Krisna moze doneti
prosvetljenje na srebrnom posluzavniku ili da je dovoljno da nas Hrist
poljubi u celo, pa da se probudimo. U stvari, prosvetljenje nema nikakve
veze sa majstorima niti sa Bogom, Bogom, najuzvisenijim Bogom. Radi se
jednostavno o promeni perspektive.

Pre nego sto dozivimo istinsko prosvetljenje, moramo prvo da osetimo

kakvi smo, zaista. Ono sto smo mi stvarno i ono sto vidimo u
trodimenzionalnoj stvarnosti su dve potpuno razlicite stvari. Mi jesmo i
uvek smo i bili aspekti Boga. Kao personifikacija Boga, svako od nas
poseduje, bez pogovora, sve karakteristike Boga. Nasa prava priroda bi se
mogla opisivati kada bismo za to upotrebili sve moguce reci koje postoje,
a koje opisuju nesto neograniceno, omnipotentno, sveznajuce, sto stvara
ljubav u univerzumu.

Ali mi tako sebe ne vidimo. Kada posmatramo kroz zavesu naseg

ogranicenog sistema verovanja, sebi pripisujemo one karakteristike za
koje mislimo da cine pravu prirodu sveta oko nas. Mi, u stvari, vidimo
gresku. To je zbog toga sto posmatramo onako kako su nas naucili nasi
autoriteti koji su nas odgojili, a to nije kosmicka vizija.

Izgleda da postoje dve realnosti. Jedna, koja je za vecinu nas samo

teoretska, je uzvisena realnost Bozanske svesti, stanje svesnosti u kome
se prosvetljena bica suvereno snalaze. Drugu cini grubi "realan" svet u
kome zivimo, u kome devedeset devet posto paznje usmeravamo na
vreme. Mnogi duhovni tragaci, ortodoksni i neortodoksni, veruju da
prosvetljena bica treba da nas transportuju iz jednog stanja svesti u
drugo. E pa, nece biti.
 Zemljini diplomci se vracaju

Plan spasenja se sastoji od jednostavne seme po kojoj oni pojedinci koji

su shvatili poneki delic slagalice dele svoja saznanja sa svakim ko je
zainteresovan da cuje. Zato se Zemljini diplomci povremeno vracaju u
skolu i pricaju nam zanimljive price o tome ko smo i kakva ja nasa prava
priroda. Nase je da odlucimo sta zelimo da uradimo sa tim
informacijama.

Oni nam govore da je nase prirodno stanje da u potpunosti budemo

oslobodjeni stresa i pritiska, da budemo deo radosti, blazenstva, izobilja,
avantura, uzbudjenja, mira i ljubavi koji postoje u univerzumu. Nijedno
bice ne bi moglo da dostigne trajno ove karakteristike ako ovo ne bi bilo
prirodno stanje. Kada bi ono bilo abnormalno, onda bi ljudi morali da se
neprestano naprezu da veslaju uzvodno kako bi bili mirni. A to je apsurd.

Sa druge strane, povratnici nam govore da su bol, borba, napetost, stres,

tragedija, konflikt, abnormalne stvari. Kada se neko upinje da vesla
uzvodno, zadrzava stanje neprijatnosti samo da bi branio svoja uverenja
koja ga cak ni ne cine srecnim. Kada prestanemo da veslamo, bozanska
struja uziva da nas ukljuci u tok univerzuma.

Najcesce branimo verovanje da smo zasebne individue. Povratnici kazu

da moramo da odustanemo od ovog verovanja kako ne bismo bili u
situaciji "ja protiv univerzuma". Svako od nas je deo univerzuma. Ne -
svako od nas jeste univerzum. Nijedno bice ne moze samo za sebe da
postigne prosvetljenje, zato sto pojam "sam za sebe" predstavlja nesto sto
ne postoji, to je apsurd, nema veze sa pravom istinom.

Trenutno vs. evolutivno prosvetljenje

Bez obzira na to sto je u univerzumu sve moguce, trenutno prosvetljenje

u stilu da nekoga obasja svetlost i razotkrije mu se istina dok putuje za
Damask, tesko da ce se desiti. Moze, ali onome ko je na sebi radio oko
petnaest miliona godina. Budjenje se uopste ne desava trenutno. To je
evolutivni sistem.

Ako ste imali prilike da idete kod nekog gurua na Istoku, on vam je rekao
da sednete, cutite i da sledecih dvadeset godina pratite svoj dah pa cete
tek onda biti spremni nesto da naucite. Mi zapadnjaci imamo mnogo
manje strpljenja za gurue. Radije skupo platimo za neki vikend seminar
koji obecava instant prosvetljenje. Volimo da mislimo da smo stekli sve
preduslove za instant prosvetljenje.

Pa, put kuci jeste da jednostavno stanete ispred ogledala i vidite "da sam
ja, da sam ja". Svako od nas je Bog, Bog, bas Bog, najvisi Bog a to smo
oduvek i bili jos od pocetka stvaranja. Ali, da bi smo dosli do tacke kada
mozemo da se setimo istine, moramo da prodjemo kroz proces evolucije.

Ako zelimo da budemo posteni, moramo da priznamo da se ne bavimo

duhovnoscu zbog toga sto volimo Boga ili zelimo da odemo u svetlost. U
stvari, ne marimo za te stvari. Samo zelimo da se otarasimo muka!
Zelimo da prestanu bol i patnja i to je jedini motiv koji nas tera da
tragamo. Niko nema grizu savesti zbog toga. Ne kazemo: "Oh, Boze, bas i
nisam bio previse duhovan oko toga i toga?" jer sistem nije tako
zamisljen.

Univerzum oduvek zna koji su ljudski motivi. Ne osudjuje, vec koristi

ljudsku prirodu da nas povede kuci. Zna da necemo da budemo bas
mnogo veliki altruisti. Plan spasenja je savrsen i praktican. Ako neko
hoce da sazna istinu kako bi se otarasio bolesti ili siromastva, sigurno ce
stici i do Boga. Univerzum od nas jedino to i hoce- da prestanemo da se
mucimo. Onda cemo se jednog jutra probuditi i otkriti da smo se setili
naseg prirodnog stanja bica lisenog ogranicenja.

Pad coveka

Postizanje prosvetljenja je apsolutno identican proces kao i gubljenje

prosvetljenja. Mi smo svi na pocetku bili savrseno oteletvoreni delici
Boga. Posto smo istrazivaci, poceli smo da eksperimentisemo sa tim kako
izgledaju stanja koja nisu "savrsena". Poceli smo sa ogranicavanjem
dimenzija. Mnogi uzivaju da traze svoj put krecuci se po lavirintu. U
jednom trenutku moramo da se setimo da smo mi sami trazili
ogranicenja, sami smo odredili svoj sistem verovanja, percepciju. Niko
drugi nam to nije nametnuo. To je nase delo. Nasa slobodna volja nikada
nije bila ugrozena. Nismo se otimali, bacakali i vristali kada smo iz stanja
neogranicene svesnosti presli u stanje ogranicenja. Nasa slobodna volja
nikada ne moze biti ugrozena. Zato moramo iskoristiti upravo tu
cinjenicu da pocnemo da biramo u sta cemo verovati, kojim cemo ocima
gledati kako bismo se prosvetlili. Ne moze neko umesto nas da se iskupi.
Zemlju su napravila bica koja su krenula da istrazuju univerzum. Mi
smo svi zato avanturisti. Cela istorija covecanstava puna je istrazivanja
novih teritorija, kontinenata, Meseca, morskih dubina. Isto vazi i za
druge stanovnike univerzuma. Osnivaci ove skole odlucili su da istraze
sva carstva realnosti koje su mislili da mogu da iskreiraju. Kako bi im ta
carstva padala na pamet, oni bi ih i kreirali. Kada krecete od
sveobuhvatnog, mozete da idete samo u jednom pravcu. Nanize. To je
pocetak procesa naseg nazadovanja, koji se u Bibliji slobodno naziva
"pad".

Neogranicena bica koja su zivela u neogranicenom broju dimenzija

izjavila su: "Kakva dosada. Hajde da probamo da zivimo u realnosti koja
ima samo sto miliona dimenzija. Oh, ovo je zabavno, ovo je uzbudljivo.
Ali smara. Hajdemo ponovo na svetlost. A sada hajdemo opet dole da
probamo realnost sa hiljadu dimenzija. To je bas ograniceno. Hajde sada
da probamo da se izvucemo iz te realnosti. Kakav izazov! Tako je ovde
dole gusto da cak ima i boju. Magicno je, ali idem ja ponovo u svetlost.
O.K. hajde da sledeci put probamo realnost sa samo tri dimenzije. To je
toliko ograniceno da jedva moze da opstane! Vau, jedva da postoji! Oh,
Boze, toliko je ograniceno da su stvari cvrste. Ovo ranije nismo imali.
Hajde da se igramo. Ja hocu da budem koza. Ja drvo. Ja arhandjeo. Lepo
smo se poigrali, ali hocu da se vratim?.gde? Gde? Zaboravio sam. Gde je
prozor? Gde su vrata? Oh, ne, izgleda da sam u klopci."

U nekom trenutku, posto smo stavili toliko senki, potpuno smo ugusili
svetlost koja bi nam osvetljavala put do kuce. Tada kazemo: "Znam da su
vrata tu negde, hajde da ih potrazimo. i to je to - postanemo tragaci!"
Nekada smo bili znalci, sada tragamo. A nasi prijatelji koji su ostali da
zive u svetlosti rekli su: "Hej, vi dole, u redu je. Napravili smo plan
spasenja da vas vratimo kuci" na sta smo mi odgovorili: "Ne govorite nam
niposto sta treba da radimo. Mi imamo nasu slobodnu volju!" Oni su bili
besni. "E pa dobro, necemo da vam diramo vasu slobodnu volju.
Slobodno patite koliko god vam je volja, a kada budete bili spremni,
imamo vec nekoga tu dole da vas povede kuci. Nece vas silom vuci kuci.
Moracete da ga sledite".

Kada god neko dodje dole da nam pokaze gde je izlaz, mi ga proglasimo
spasiocem. Mesijom. A to su samo Janko ili Marko koji su dosli da nas
odvedu do vrata. Plan spasenja uopste nije "bozanstven". To je samo
zdrav razum. To samo neki ljudi pomazu nekim drugim ljudima koji su
natrpali toliko mnogo senki da ne mogu da vide svetlost.
 Svestenici i proroci

Prema planu, na pocetku svake astroloske ere pojavljuje se na Zemlji

majstor da prenese jednostavnu istinu- a istina je uvek jednostavna- i
uvek je prenosi u skladu sa vremenom, ne koristi starinski jezik. Oni
preuzimaju vodjstvo u novu eru. Kada se ucenja kazu prvi put, ona su
nista drugo do dobar, duhovni, zdrav razum. i Buda i Avram i Muhamed
su rekli nesto da razjasni i pojednostavi dogmu koja je bila na snazi.
Vremenom, ucitelji postanu predmet obozavanja i ucenici vise ne mogu
da se oslanjaju na njih. Zajedno sa obozavanjem, ide i prekrajanje
izvornih ucenja. Sve vise pocinju da se pretvaraju u interpretacije i
stavove "svestenika". Postaju dogma.

Uvek su postojala dva tipa ucitelja na planeti- svestenici i proroci. Proroci

donose veliko prosvetljenje ljudima tako sto se intuitivno povezuju sa
duhom. Svestenici preuzimaju reci proroka, proglasavaju ih svetim i
pocnu svima da drze lekcije kako treba da zive zivot. Uce nas da treba da
imamo veliko postovanje prema majstorima i da od njih pravimo idole.
Prave bozanstva od Isusa, od Boga, od Bude i oni pocnu da budu nesto
nedostizno za coveka. Pravi majstor ne zeli da bude na pijedestalu. Isus
je stalno govorio: "Ja nisam vas kralj, ja sam vas brat!" a svestenici su to
preokrenuli i pretvorili ga u Boga. Svima koji uce duhovnost receno je da
treba da gajimo veliko postovanje prema hijerarhiji, Bozjoj promisli i
andjeoskom kraljevstvu. Stavljamo ih u svetilista ili na molitvenike kako
bismo ih obozavali. Ali, nase vodjstvo ne potice iz oltara, vec od nas.

Za one koji su posveceni izucavanju duhovnosti, dosao je kraj vremenu

svestenika. Uskoro ce doci kraj i vremenu kada su glas proroka i nas
unutrasnji glas bili odvojeni. Ta odvojenost bila je prikladna u
vremenima kada ljudi nisu bili konkretno povezani sa svojim
unutrasnjim vodjstvom. Kada ljudi nemaju jasnu unutrasnju viziju,
potreban im je ucitelj da kaze: "Ako ne zelite da idete jos deset hiljada
krugova, sledite ovaj put".
 Putevi, gurui i sluzenje

Put je izuzetno koristan za one ucenike koji nemaju potpuno razvijeno

unutrasnje intuitivno ja. Medjutim, put za povratak kuci je zapravo
nacin koji je izmislio neko drugi. Za nas je najekspeditivniji put onaj koji
cujemo kao nas unutrasnji glas.

Ovde je potrebna diskrecija. Probajte da izbegavate da donosite ocene (t.j.

greske u percepciji) o tome da li je neko na pravom putu ili nije. Nase ja
da se postaramo da nas licni put bude radostan, ne da se bavimo drugim
ljudima. Svako bira sam za sebe.

Mi, kao majstori obucavanja, prolazimo kroz eksperimentalnu probnu

fazu, sa greskama, kako bismo ojacali poverenje u nase unutrasnje
vodjstvo. Testiramo nas unutrasnji glas. Ponekad pomesamo unutrasnji
glas ega sa unutrasnjim glasom Boga - i uprskamo stvar. To je sasvim u
redu. Mozemo ponovo da probamo, mozemo i da se obratimo nekom
guruu za savet.

Kada prestanemo da budemo zavisni od gurua, majstora, pa cak i

roditelja, mozemo slobodno ponekad da im se obratimo. Ali sada ih
drugacije posmatramo. Nisu vise na pijedestalu, ne sledimo ih slepo,
sada oni sede kao savetnici u obicnoj stolici za nasim mentalnim
konferencijskim stolom.

Mnoge stvari o kojima mi ovde diskutujemo, samo su stvar semantike.

Nekada smo verovali da se ucitelji i znanje nalaze izvan nas. Univerzumu
to ne smeta. On prenosi znanje tako da mozemo da ga razumemo u
skladu sa nasim sistemom verovanja. Ali takodje znamo da ono sto
jedino mozemo da vidimo izvan nas jeste samo nasa projekcija. Ono sto
mi vidimo kao realnost je, u stvari, odraz u ogledalu. Mi samo
isprobavamo razne trikove koji bi nam pomogli da se setimo da smo mi
sami ta mudrost koju trazimo. Prosvetljenje znaci setiti se.

Postoje razlicite vrste gurua. Guru moze biti osoba (ziva ili mrtva), knjiga,
filozofija ili tradicija. Sta god da je to, ima dva lica. Ima elemente istine i
sa druge strane elemente koje su ljudi sami nadogradili. Bez obzira da li
vam je guru Isus, Biblija, "Kurs cuda", Bagavad Gita, tradicija
Indijanaca, priroda, ucenja tajnih misticnih skola, neko od modernih
"prenosilaca" vecne mudrosti, ne uzimajte ih preozbiljno. Ako se vise
oslanjate na bukvalne reci, ili rituale gurua nego na sopstvene
unutrasnje nagovestaje i uvide, nalazite se na dugom, sporom i mozda
stresnom putu. Nista nije "sveto". Takvo je kakvo je.
Kada slucajno na ovoj tacki ljudskog razvoja putevi, gurui i ucenja ne bi
cak ni postojali, vrlo vazno. Univerzum bi momentalno smislio neki trik
da nas navede da otkrijemo nasu pravu prirodu. i to tako da ni slucajno
ne narusi nasu slobodnu volju.

Bez obzira da li sebe vidimo kao sledbenike puta, bivse sledbenike puta,
kao one koji posmatraju sledbenike puta, za nas trening je korisno da
istrazimo puteve koji su se razvili na osnovu ljudskog stanja. Prva stvar
koju tragaci nauce je da se njihov put odnosi na ceo ljudski rod. To
znacajno menja neciju sliku o realnosti i duhovni ucenici pre ili kasnije
razviju osecaj o sopstvenoj svrsi. Nasa misija, nas put, polako postaju
sve ocigledniji i sastoje se u tome da treba da pruzamo usluge drugim
ljudima.

Ponekad gurui predloze ili nagoveste koja vrsta usluga bi bila zgodna.
Kako napreduje nas eksperiment sa nasom unutrasnjom povezanoscu sa
kosmickim, sami za sebe otkrivamo koji je nas idealan nacin da budemo
od najvece koristi covecanstvu. Kako sve vise napredujemo,
prepoznajemo da svi imamo isti cilj. A posebnost se sastoji u nacinu na
koji cemo mi licno da primenimo mir i razumevanje na Zemlji. Neko to
radi kao kompjuterski programer, neko kao postanski sluzbenik.
Bukvalno, ne postoje dva ista puta iako je cilj svih da sagledaju jedinstvo
sa Bogom.

Negde pred kraj naseg puta kroz vreme i prostor, probudjeno covecanstvo
otkriva da mi i nismo ni u kakvoj vezi sa drugim ljudima - mi jesmo ti
drugi ljudi. Svaka osoba, bez obzira da li je osvescena ili ne, je aspekt
Boga, ima sve atribute i karakteristike Boga. Probudjeni ucenici vise ne
zele da popravljaju ljude i situacije za koje im se cini da imaju gresku,
vec postaju zivi primer isceljujuce energije bozanstvenog principa, pune
ljubavi. Kada ljudi misle da su posebno u odnosu na druge ljude oni se
ravnaju po tom stavu. Ali, kada funkcionisu sa svesnoscu, razumeju da
postoji samo jedan um, jedno srce i dusa u celom univerzumu. Znaci,
kada sluzimo sebi, sluzimo svemu sto postoji. Nije dovoljno da znamo da
svako od nas zasluzuje divne stvari u zivotu, moramo da naucimo da su
bogatstvo, savrseno zdravlje i unutrasnji mir prirodno stanje bica. Ne
mozes da darujes ono sto nemas.

Svi putevi se zavrsavaju tamo odakle su i poceli, onda kada ucenik

odvazno kaze: "Ja razgovaram sa Bogom- ja sam Bog!"
 Biblija kao put

Na Bibliju mozemo da gledamo kao na put, onaj koji je svako sledio

godinama. Pocinje na cisto karmicki nacin "oko za oko". Onda Mojsije
(kao predstavnik onih koji shvataju kosmicki zakon) pokusava da povede
decu Izrailja (t.j. tragace) van divljine (stresnog zivota). Posle mnogo
generacija ratova (koje su vodili intelektualci) pojavljuje se veliki ucitelj
majstor. Ucitelj kazuje istinu u parabolama (koje svako mora da
interpretira u kontekstu sopstvene subjektivne realnosti). Posle dolaze
godine i godine kada se reci ucitelja interpretiraju u vidu pisama raznim
crkvama. To je sada unutrasnji proces koji pokusava da pomiri novu
"istinu" koje smo se setili sa nasim starim unutrasnjim institucijama
trezvenosti- nasim navikama i verovanjima. Biblija se ne bavi, kao ni bilo
koji drugi duhovni vodic, spoljasnjim dogadjajima ili filozofijama. Ona je
metafora naseg licnog unutrasnjeg procesa. Nista izvan nas ne postoji.

Poslednja knjiga u Bibliji je "Otkrovenje". Ovde se tragacu.stvari direktno

otkrivaju Ne moze da se napise nova knjiga posle "Otkrovenja". Kada
dodjemo do te tacke u nasem razvoju, znamo da nema vise odgovora
"tamo negde". Sada se odgovori moraju otkrivati unutra. Evolucija duse
se tu ne zavrsava, samo knjiga.

Inicijacija u majstorstvo znaci da se osoba oslobadja svih duhovnih staka

i drzi casove oslanjajuci se striktno na unutrasnje vodjstvo. Ovo moze da
bude zastrasujuci korak. Prepoznajemo ga kao "tamnu noc duse". Isus je
otkrio svoju unutrasnju borbu kada je trebalo da nacini taj korak
uzviknuvsi: "Moj Boze, moj Boze, zasto si me napustio?"

Kada neko dodje do te kriticne tacke poverenja, kada odluke vise ne

donosi na osnovu podataka dobijenih od autoriteta ili drugih gurua, vec
na drugi nacin, oslanjajuci se na unutarnje vodjstvo, ma kako to
maglovito delovalo, onda se nalazi na putu samojacanja. Jos jedan
paradoks je da kada otkrijete da niste odvojeni od bilo koga ili bilo cega,
postajete potpuno osnazeni kao individua.

Vreme je da prepoznamo i odamo pocast nasem sopstvenom putu

individualnog iskustva. Postoji zapravo onoliko planova spasenja koliko i
ljudskih bica, zato sto je realnost subjektivna i jedinstvena za svakoga.
Niko nije doziveo isto sto je doziveo neko drugi, niko ne moze da uradi
ono sto vi mozete, niko ne moze da bude ono sto ste vi. Ne mozete da
sledite put koji nije u harmoniji sa vama. Sta god da odaberete,
univerzum se slaze sa tim. Koji god da vam je cilj, on vas vodi kuci. Ako
zelite da spasete planetu, na kraju cete zavrsiti tako sto cete se vi isceliti.
Ako zelite da iscelite sebe, na kraju cete isceliti planetu. Sistem je
savrsen.

Zapadnjacki put

Kada pocnemo da primecujemo zivot kao seriju paradoksa, na putu smo

da vidimo veliku sliku. Nama zapadnjacima nisu potrebni avatari jer im
niko ne bi ni verovao. Kada bi, kojim slucajem, licno Sai Baba dosao u
nasu kancelariju i poceo da govori, tesko da bi se to dopalo drugim
sluzbenicima. Svest zapadnog coveka zahteva da ucitelj zvuci
inteligentno. Potrebno je da cita mnogo knjiga, da nauci ceo recnik kako
bismo ga prihvatili. Ali, mi nista ne mozemo da naucimo iz knjiga. One
su samo okidac za nase secanje o znanju koje je uvek bilo u nama. Kada
bi knjige zaista imale neku, za nas novu informaciju, trebalo bi da
prozivimo deset hiljada zivota kako bismo je razumeli.

Duhovna istina ne moze da se nauci tako sto se mesec dana cita nesto
sto je novo za nas. Brzina kojom apsorbuijemo "nove" ideje je apsolutni
dokaz da se radi o ponovnom povezivanju na informaciju koja nam je
privremeno bila nedostupna. Razumevanje se postize jedino intuitivno.
Kada bi reci bile nosioci istine, onda bi svako na identican nacin shvatio
neki duhovni govor. Ali , dve razlicite osobe nikada ne dozive pricu na isti
nacin. Budjenje je proces u kome se secamo onoga sto smo znali jos pre
milion godina, ili jos od pre pocetka vremena. Drugi paradoks je da iako
razumevanje jedino dolazi iz naseg unuternjeg bica, mi ga nikako ne
mozemo dostici bez knjiga, kaseta, zalaska sunca, muzike. Oni su nam
neophodni da nas stalno potsecaju da smo svi uronjeni u telepatski
rezervoar.

Put koji se zove "Kurs cuda"

"Kurs cuda" je jedan od stavova koji postoji medju drugim milionima

stavova o istini. Za zapadnog coveka, kome je intelekt programiran na
zapadnjacki nacin, za koga je tehnologija kralj, verujem da je "Kurs"
najbolji savremeni pisani vodic na nasem putu kuci koji postoji. "Kurs
cuda" kaze da je jedino mesto na koje zelimo da odemo nas unutrasnji
mir, a da sve sto nije u skladu sa tim predstavlja samo odlaganje puta ka
sreci i isceljenju. Ljudski um je tako programiran da govori kako zeli mir,
srecu i radost, a onda ide i kupuje kuce i automobile koji donose racune,
dugove i stres. Svako ima tendenciju da juri za stvarima koje ne zeli,
zavaravajuci se da ce mu one doneti ono sto zeli. Programirani smo tako
da uvek trazimo srecu, ali da je ne nadjemo.

"Kurs" kaze da nas medjukoraci kojima tezimo nikada nece zadovoljiti.

Poruka sve tri knjige "Kursa" moze da se sazme u jedan stav: U svakom
trenutku, svakoga dana, izaberi snagu svoje volje i izaberi mir. Ako to
mozes da uradis, postaces slobodan. i majstori su nam govorili da idemo
pravo Bogu. Rekli su da ne zastajkujemo i ne gubimo vreme na sitan
novac- samo da idemo pravo. Ali mi zelimo da se osiguramo. Jos uvek
nismo spremni da napustimo najmudrije ovozemaljske ucitelje. Mislimo
da je za nas preveliki korak da idemo pravo Bogu, pa umesto toga
prihvatamo samo delice kosmicke svesti.

"Kurs cuda" nije teoloska knjiga. Teolozi raspravljaju o semantici i

znacenju Boga. Osnivaju univerzitete kako bi primenjivali pristup
duhovnosti koji se bazira na funkciji leve strane mozga. Ne razumeju da
ljudi mogu da vode beskonacne rasprave i da nikada ne nadju odgovor.
Svaka svadja ili debata insistira na tome da jedna strana mora biti u
pravu ili zeli da uveri oponenta u svoje stavove, trazi sta je tacno da
potkrepi te stavove. Teolozi pokusavaju da budu u pravu. Hajde da,
umesto toga, potrazimo stanje kosmicke svesti i prestanemo da
pokusavamo recima da dokazemo drugima da su nasi stavovi vredni. Ne
mozemo istovremeno biti i u pravu i srecni. Uvek kada izaberemo da
igramo igru po pravilima ljubavi, povecava se razumevanje i rastemo.

"Kurs" zeli da nas pripremi za nacin razmisljanja koji je suprotan od

uobicajenog. Kao sto kaze Ajnstajn: "Problem ne moze da resi ista svest
koja ga je stvorila". Moramo biti spremni da nase misli i verovanja
zamenimo sa onima koja daju rezultat. "Kurs" je jednostavan. Ide pravo u
cilj, u sustinu, na najbrzi moguci nacin. Odbacuju ga oni ljudi koji nisu
dovoljno iznervirani analitickom pristupu zivotu, i spremni da rizikuju sa
novim pristupom.

Sadrzaj "Kursa" cak vredja neciji analiticki um, jer ako je tacno to sto
tamo pise, padaju u vodu njihova edukacija i citav zivotni kod. Sadrzaj
knjige pocinje sa:

• Sve sto vidim...ne znaci nista.

• Svemu sto vidim ja sam dao...sva moguca znacenja koje to za mene ima.
• Ne razumem nista sto vidim...
• Te misli ne znace nista...
• Nikada me ne uznemirava ono sto mislim da me uznemirava.
 • Naslovi druge lekcije su:
• Ja ne vidim sta je najbolje za mene.
• Ne znam svrhu bilo cega.
• Nisam zrtva sveta kojeg vidim.
• Ja sam izmislio svet koji vidim.
• Nemam cega da se bojim.
• Ja sam predodredjen za cuda.
• Bozja volja meni zeli savrsenu srecu.
• Moja sigurnost je u tome da ne pruzam otpor.

Mi na Zapadu smo dobro obuceni da verujemo kako treba da budemo

oprezni i uvidjavni prema svetu, koji u osnovi dozivljavamo kao
neprijateljski. Nauceni smo da analizarimo svaku situaciju kako bismo
preduzeli odredjenu akciju. Oprezni smo. Oprezni smo u medjuljudskim
odnosima, u politici, prema drugoj naciji, prema snazi koju imaju gladni
ljudi. Nase vaspitanje je adekvatno ako je tacna osnovna premisa
zapadnjackog vaspitanja- da smo svi posebna bica.

Razmislite sta bi vas profesor istorije ili ekonomije rekao o ovim

recenicama. Rekli bi da je recenica "Moja sigurnost je u tome da ne
pruzam otpor" neprimenljiva ako bi nas napala neka strana vojska.

Sta onda treba da ucimo ako je tacno da: "Sve sto vidim...ne znaci nista"?
Sta je sa akcijama na berzi, sa jezivim slikama na vestima?

Potrebno je da potpuno preokrenemo proces misljenja kako bismo izasli

iz karmickog kruga. Svet razmislja karmicki. Ako treba, uvek ce iznova
kreirati stare matrice, i tako vecno. Jedini nacin da naucimo nesto iz
"Kursa" je da zaboravima na bilo kakve ocene o onome sto citamo (cini mi
se da su nas autoriteti ucili da se ovo zove ispiranje mozga). Uobicajeni
metodi ne funkcionisu, pa zasto onda da ne rizikujemo i ponasamo se
kao da je univerzum na nasoj strani i da nas nece odvesti na
stranputicu?

Ne mogu da odolim. Moram da nabacim jos neki "kursizam".

• Da li biste radije bili u pravu ili srecni? Ne mozete biti i jedno i drugo.
• Analiza pripada egu.
• Sve je u vasem najboljem interesu.
• Poverenje ce sada da resi sve probleme.
 Sreca je Put.

Svi putevi, sve duhovne discilpline svih kultura i u svim periodima, uvek,
vode do jednog jednostavnog mesta, a to je da budemo srecni. Sreca leci
sve bolesti, zaustavlja sve ratove, popravlja sve. "Kurs" istice da srecu
cini nas izbor. Za onoga ko razume veliku sliku ne postoje zrtve.
Medjutim, autoriteti nas uce da su realne jedino one stvari koje se mogu
opaziti pomocu pet cula, da teror zaista postoji i mora biti porazen pre
nego sto se dodje do srece. Tu je kvaka: da li da verujemo najvecim
umovima planete ili majstorima uciteljima. Ili/ ili. Ne moze se biti
delimicno prosvetljen kao sto zena ne moze biti delimicno trudna. Jos
koliko hiljada stranica ljudi treba da procitaju da shvate da prosvetljenje
ne moze biti nauceno ili dostignuto kroz racionalno ponasanje.

Sta bi bilo da smo svi rekli: "Ne treba vise da citam ni jednu jedinu
stranicu pre nego sto odlucim da budem srecan?" Zaista imamo samo
jedan izbor. Da verujemo autoritetima i ostanemo u karmickom krugu ili
da izadjemo iz njega. Ucinite mi ovo: idite do nekog usamljenog mesta,
duboko udahnite i vrisnite: "Izlazim". Oseticete veliko olaksanje, ili cete
barem poceti da analizirate sta bi rekli vasi prijatelji kada bi saznali da
ste prestali da se borite. Sreca je nas unutrasnji izbor.

Zasto svi nemaju ono sto zele? Zasto provodimo citav zivot misleci da tek
kada imamo sve sto zelimo, imamo pravu stvar? To nikome do sada nije
uspelo. Vecina ljudi na planeti nije spremna da se probudi jer je suvise
privrzena ogranicenjima. Ne zele da puste stare sablone i verovanja. i
kada univerzumu, punom ljubavi, postane ocigledno da oni odbijaju da
se promene, on ih odjavi i ponovo ih prijavi da krenu sve iz pocetka. Oni
koji ne razumeju kako sistem funkcionise misle da je ovo tragedija, ali to
nije tako.To je cin ljubavi i saosecanja jer je neka osoba sklonjena iz lose
situacije i dobila je jos jednu sansu.

Pravo ucenje je uvek jednostavno i umirujuce

Cesto se brinemo da ne propustimo neko znacajno predavanje velikog

gurua. Sada smo prestali da u njihovim recima trazimo intelektualno
znacenje. Slusamo samo jednostavnu poruku koju salju iz srca, pa
mozemo da razumemo da svi gurui govore istu stvar. Mozete sest meseci
da klecite pored stopala Sai Babe, ali cucete samo: "Budi ljubav". Ljudi
prelaze hiljade kilometara do Indije, kako bi culi kako avatar govori nesto
novo sa balkona, ali cuce samo: "Budi ljubav". Tamo negde je avatar
Meher Baba, ljudi hrle da ga cuju, a on stalno, otkad se inkarnirao,
ponavlja: "Budi srecan". To je sve sto je ikada rekao. Kako je duhovnost
jednostavna. Svako ucenje koje deluje slozeno potice od ega. Duh je
sustina jednostavnosti.

Ljudi se cesto pitaju: "Kako da prepoznam da li je moj unutrasnji glas

ego ili duh?" Ego voli slozenost i zamrsenost. Duh funkcionise izvan
trodimenzionalnog carstva vremena i prostora. Glas duha je uvek mek,
bez zurbe, bez pritiska. Za duh ne postoji vreme, pa nema ni kasnjenja,
ne postoji situacija koja se ne moze promeniti, pa nista ne dozivljava
tragicno. Duh kaze: "Umiri se, ne pomeraj se, znaj da sam ja Bog".

Cestitam! Kvalifikovali ste se za prosvetljenje

Kada biste mogli da vidite sve sto ste radili u proteklih deset miliona
godina, shvatili biste da ste uradili sve sto se trazi da bi se postiglo
prosvetljenje. Ziveli ste i u Staroj Grckoj i u Egiptu, bavili ste se
vrazbinama i magijom. Ne morate i u ovom zivotu sve to da radite. Sada
treba sva ta iskustva da iskoristite i ojacate sebe. U ovom zivotu vazi
parola koju ima firma Nike: "Uradi to!"

Ne cekajte da procitate jos jednu knjigu, cujete neki govor ili sedite pored
nogu gurua pre nego sto postanete srecni. U ovoj fazi vase evolucije to
sve samo odlaze radost. Citajte ezotericne knjige, idite u Indiju ako zelite.
Ali ne nadajte se da ce vam to doneti unutrasnji mir. Nece. Prvo izaberite
mir, a onda istrazujte, neka to bude kao ples u vasem zivotu. Mir se ne
nalazi izvan nas samih.

Zapamtite da je univerzum na vasoj strani i da se u svakom trenutku

urotio da vas probudi i odvede u srecu. Znaci da ste bas u ovom
trenutku u najidealnoj situaciji da naucite kako da se probudite. Nema
boljeg trenutka od sadasnjeg. To je kosmicki zakon. Ne kazem da treba
da se zakopate u mestu na kome ste sada. Odaberite koji god hocete
trenutak kao najidealniji.

Sai Baba ne zeli da odete i sednete pored njegovih stopala. On je vec

prebukiran. Zeli da budete iskreni prema sebi, zivite onako kako vam
kaze srce i budete ucitelj ravnopravan njemu.
Jedino sto je sada preostalo je da se jednostavno probudite! Jednostavno
izjavite da ste odsada zanavek srecni. Ne moze vas promeniti niko, ni
knjiga, ni crkva. Univerzum vas voli, zato svaki put kada potrazite
odgovor izvan sebe, dobijete frustraciju. Sada ste na nicijoj zemlji. Nema
natrag, nijedan guru nece vise da budete njegov ucenik, oni zele da
budete prijatelji.

Ceo plan spasenja je jedno od ucenja koje potice od onih koji ni sami ne
razumeju nesto mnogo vise od vas. To je zato sto se medjusobno cuju
samo oni koji su na bliskom stupnju evolutivnog razvoja. Tako bica koja
borave u razlicitim ljudskim telima sire istinu medju sobom. Privlacimo
samo one ljude koje mozemo da razumemo. Nije bas dobra ideja da
prosvetljeno bice upadne u dnevnu sobu prosecne osobe i otpocne govor.
Pera Peric ne bi imao pojma o cemu se tu radi!

Vecina ljudi trazi ucitelja koji obicno govori, sa kim moze da se poistoveti,
nekoga ko je isto placao racune, imao probleme na poslu, raspravljao se
sa ljudima. Najbolji savetnik za borbu protiv narkomanije je bivsi
narkoman. Tako to funkcionise. Kada se neko izbori sa sopstvenim
problemima, nauci odlicno da slusa, da postane odlican iscelitelj, ako
treba. Duhovni savetnici rade na isti nacin. Duhovni ucenici veruju onim
uciteljima koji su uspesno resili sopstvene probleme i transformisali se.

Preobrazaj cele planete zavisi od svake osobe pojedinacno. Neko ce pitati:

"Sta treba da radim? Kakav je raspored? Dajte mi plan rada!" Istina je
toliko jednostavna da vredja ljudsku inteligenciju. Sve sto treba da
uradite je da sebe iscelte i izaberete mir u svakom trenutku. Nalazimo se
na ovoj planeti kako bismo bili primer prosvetljenosti i nema vise nikakve
tajne sta to znaci biti prosvetljen. Nekada je to bila ogromna enigma.
Mozemo do mile volje da citamo knjige o ljudima koji emituju svetlost iz
krunske cakre i izvode izvanredne trikove. Ali dzabe nam sve ako se
nismo samoiscelili.

Sta se desi kada svako od nas odluci da bude bespogovorno srecan? Da li

znate da ce se vasa radost emitovati kroz grupnu svest telepatskog
rezervoara i da ce dotaci svaki molekul na planeti? Uci ce u celiju svakog
mozga svakog ljudskog bica na planeti. Kada naucite kako da se
zabavljate, igra je gotova. Kada mozete da se smejete i da se igrate u
svakom trenutku, diplomiracete i zapitacete se sta znace sve te ezotericke
gluposti kojima se svi bave. Videcete da je ostatak vecnosti enormno
radostan.

Sve bozanstveno i svetlo sto postoji u vama u vezi je sa tim da naucite da

budete srecni. Kada naucite da budete srecni, osnazicete se i pocete
poprilicno znacajno da menjate kolektivnu svest. Spasenje je obavezno
uvek bilo jednostavno. Kada se smejete, igrate, malo popijete, pricate sa
drvecem, kada ste luckasti, vodite ljubav, gledate zalazak sunca, kupate
se u peni, igrate loptom onda ce vas, kao onog frulasa, milioni dusa
pratiti do kuce.
 SLEDITE SVOJE BLAZENSTVO
Ovo je peto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Mi smo "Radnici svetla"

Po cemu se moderni "radnik svetla" razlikuje od miliona drugih dusa

trenutno inkarniranih na Zemlji? Clanovi planetarnog tranzicionog tima
imaju odredjeni nivo razumevanja kosmickih principa koji je visi od
prosecnog. Kada malo skrenemo paznju sa dosadne svakodnevice na
neke univerzalnije perspektive, otkricemo kod sebe neke aspekte koji
nam pomazu da razjasnimo svoju vrednost i funkciju.

Ne mozemo znati kakav je danas prosecan nivo svesti jer ne mozemo da

udjemo u srce i svest nekog odabranog uzorka od oko hiljadu ljudi. Zato
pokusavamo da nivo duhovnog razvoja procenjujemo na osnovu necijeg
ponasanja. Preciznije, obracamo paznju na to da li nam necije ponasanje
prija ili ne. Istovremeno smo svesni da nas same niko ne bi mogao tacno
da proceni na osnovu naseg ponasanja. Znaci, ovozemaljskim ocima ne
moze se proceniti koliko neko doprinosi budjenju Zemlje.

Tokom svog dugogodisnjeg rada stretao sam na stotine ljudi koji su u

isto vreme bili i "duhovno svesni" i borili se. Kao intuitivni savetnik, ja
bih pogledao u njihov um i srce. Proverio bih kakav je njihov ugovor koji
su sklopilli sa Zemljom. Bez izuzetka bih unutar svake osobe otkrio bice
koje je bilo daleko plemenitije, snaznije i nalik Hristu nego sto bi te osobe
mogle da poveruju. Svaka osoba imala je uzvisenu svrhu. Ali, kada bih
im se verbalno obratio, oni bi mi dali gomilu razloga kako za njih nije
moguce da sagledaju tu unutrasnju viziju. Razlozi su uvek bili
ovozemaljski, ogranicenja su iz ovog sveta, kao i ideje koje su dobili na
osnovu svog vaspitanja koje su im usadili njihovi autoriteti.

Sto sam vise sondirao unutrasnje nivoe ljudi i nacin funkcionisanja

Zemljine skole, sve vise i vise sam shvatao sta je potrebno da bi neko bio
radnik svetla na ovoj planeti. Radnici svetla se secaju da treba da
funkcionisu unutar kosmickog zakona koji rukovodi nasom realnoscu:

• Prvo, umovi svih ljudi su povezani i istinska komunikacije se odvija

putem telepatije.
 • Drugo, svaka osoba kreira celokupnu realnost u skladu sa sistemom
verovanja koji je odabrala.
• i tri, Bog je ljubav i Bog je u celini snaga, pa prema tome sve je bas
onako kako i treba da bude. Ako ne primecujemo da je sve bas onako
kako treba da bude, onda treba da popravimo nasu percepciju.

Kada ovo shvatimo, mozemo da definisemo nasu funkciju i vrednost za

ljudsku rasu.

Dok sam zavirivao u unutrasnjost stotina ljudi nalik vama (ako ste
tipican predstavnik onih koji bi inace citali ovakvu knjigu), garantujem
da imate natprosecan nivo saosecanja i razumevanja prirode Boga. Ne
zelite nikoga da dovedete u opasnost. Volite lepe i mirne stvari. Znaci,
posto je vasa svest telepatski povezana sa svakim bicem u svakom
carstvu na planeti, kada god imate uzvisene, isceljujuce ili srecne misli,
podizete nivo svesti na Zemlji. Vi isceljujete planetu.

Niste eskapista kada zaobilazite bavljenje svakodnevnim "dramama" i

umesto toga odete da uzivate u prirodi, okruzeni mirom i lepotom. Vi
sledite uputstva majstora ucitelja koji razumeju i uce nas da umirimo
um u utisamo dusu. Oni znaju da nicije reci ili ponasanje ne mogu da
povecaju kucni budzet ili rese porodicnu svadju. Znaju da kada se jedna
osoba fokusira na mir, stvara se otvor u Zemljinom omotacu, kroz koji
nevidljivi radnik moze da, kao slucajno, neocekivano, kreira dogadjaje
koji mogu da poboljsaju svaku situaciju.

Ovo je vreme kada moramo da odaberemo da budemo mirni u svakom

trenutku, da budemo prosperitetni u svakom trenutku, da isceljujemo u
svakom trenutku. Jer jedino takvu svest treba da delimo sa Zemljom.

Radnici svetla nikada masovno ne dolaze na Zemlju, osim u osvit Ere

Vodolije. Njihova funkcija je da menjaju kolektivnu podsvest radeci u
harmoniji sa kosmickim zakonom, a sto i jeste jedini nacin da se nesto
promeni. Tako se pokazalo da je posao radnika svetla jednostavno da
odaberu da budu srecni i slede svoje blazenstvo.

Tek poneko od nas moze zaista da shvati kako bi izgledao zivot bez
drame i dilema. "Sta ti to znaci biti miran u svakom trenutku? Sta ti to
pricas, budi stalno srecan? Da li hoces da kazes da imam pravo, da
zasluzujem i da verovatno mogu da provedem svaki momenat, svakoga
dana u totalnom blazenstvu?" Ne samo da vam je dopusteno, vi ste
obavezni da sada radite ono sto zelite. Ako zelite da iscelite planetu,
morate da radite samo ono sto vam prija, i nista osim toga. Morate da
budete ono sto jeste i nista drugo. Jedino kada sledite svoje blazenstvo
mozete da oslobodite kreativnost i podelite je sa Zemljom, a zbog toga ste
ovde. Svi mi moramo da budemo kreatori i primeri cistog blazenstva.
Samo i jedino tako i planeta moze postati blazena.

Da razmotrimo pitanje ljiljana u polju?

Ako sledimo majstore ucitelje, svaki dan treba da provodimo slusajuci

muziku, razgovarajuci sa cvecem. Kao rezultat, bili bismo bogati,
isceljeni, u savrsenoj harmoniji sa svim ljudskim bicima. To je zaista sve
sto treba da radimo, ali ego i dalje misli da je jedino sto nas cuva od
totalne propasti nasa sposobnost da manipulisemo, kontrolisemo ili se
na neki drugi nacin bavimo razlicitim vrstama odbrane. Ego ne
dozvoljava sebi da prizna da je Bog glavni, a ne on i ne zna ko je
odgovoran za opstanak ljudi i planete. Ljudi koji zele da budu "prakticni"
tako sto se ponasaju ili defanzivno ili agresivno, a u isto vreme
pokusavaju da budu "duhovni" u stvari sluze dva gospodara. To je izvor
jako velikih frustracija.

Ovde u Nju Meksiku, gde mi zivimo, ima puno toplih mineralnih izvora.
Ljudi iz celog sveta dolaze ovamo na lecenje ili radi odmora. Samo sto
sam uronio u jedan od ovih predivnih izvora, pridruzio mi se neki covek.
Kada sam zavrsio sa svojom meditacijom, pitao sam ga odakle je. "Iz
Njujorka". Pitao me je da li cesto dolazim ovde, a ja sam odgovorio da
zivim nedaleko odavde. Prokomentarisao je kako sam veoma srecan sto
mogu cesto da dolazim na izvore. Objasnio sam mu da nije sreca u
pitanju, vec moj izbor. Pre nekoliko godina shvatio sam da je zivot
prekratak i da treba da radim ono sto zaista zelim da radim i da zivim
tamo gde zelim. On se zgrcio, pokrio usi rukama i rekao: "Ne zelim to da
slusam".

Kada oni koji uce za majstore prestanu da se izvinjavaju univerzumu

zato sto ne mogu da budu sasvim iskreni prema svojim zeljama koje
poticu iz srca i sto ne slede svoje blazenstvo, to znaci da ce uskoro
postati punovazni majstori. Ali, kada se neko pomesa sa telepatskim
rezervoarom energije koji okruzuje planetu, mora da obrati paznju ako
zeli da postane majstor. Najpre moramo da se oslobodimo starog
programiranja i verovanja.

Bilo bi zgodno kada bismo mogli samo da promenimo aktivnosti u svom

zivotu i pocnemo da vodimo duhovni zivot. Ali nasa krivica i verovanja ne
mogu jednostavno da nestanu cim udjemo u ashram. Ne mozemo da
naucimo da sledimo svoje blazenstvo samo tako sto cemo promeniti
posao. Svoju realnost kreiramo iznutra prema spolja. Nase blazenstvo je
isto kada prestanemo da se raspravljamo, kao i kada napravimo veliko
umetnicko delo ili iscelimo bolesnog. Tezi deo zivota u blazenstvu
predstavlja sredjivanje nasih medjuljudskih odnosa i privlacenje izobilja
u nas zivot. Privlacno je citati dramaticne pricice o tome kako ce tamo
neka bozanska bica spasiti nasu planetu, ali istina je da nema nicega
tamo negde.

Taj odgovor ne zelimo da cujemo zato sto on kaze da smo mi odgovorni za

sve. Mi smo odgovorni za to da budemo srecni u ovom trenutku, da
mislimo velicanstveno i da verujemo da smo korisni za planetu. Vasi
roditelji i drugi autoriteti vam ovo sigurno nisu rekli. Garantovano vam
niko nije rekao: "Mislim da ces biti Hrist kad porastes". Pre ce biti da ste
culi ovo: "Sta ti to znaci, da budes spasilac planete? Nisi ti bas taj
kalibar. Bolje ti idi lepo u cosak". Nema veze koliko imate godina ili kada
su vasi roditelji umrli, jos uvek cujete njihov kriticizam kada se ukrcate
na vasu stazu slobode. Jedino mozete reci: "Izvini mama. Ja sam
bozanstven. Nemam vremena da klecim u cosku jer sam pristao da
spasem planetu i sve njene stanovnike". Sve dok su ljudi zatvoreni u
fizickim telima cuce glasove autoriteta zato sto su uronjeni u kolektivnu
podsvest. Znam da nije lako, ali ne moramo da budemo zrtve tih starih
glasova.

Roditelji ne odobravaju blazene potomke

Roditelji, vaspitaci, autoriteti se jednostavno trude najbolje sto umeju.

Oni su studenti Zemljine skole. Oni se ne obucavaju za majstore. Mi
sada mozemo da se opredelimo da sledimo samo ucenja majstora, a ne
nekoga ko nije pokazao mir i srecu u sopstvenom zivotu. Ljudi koje
drustvo pravi autoritetima su na naslovnim stranama casopisa kao sto
su "Time", "Newsweek" i "Sports Illustrated". Cesto se utrkujemo sa
ljudima ciji je zivot, u stvari, brodolom. Oni se cesto razboljevaju, njihovi
medjuljudski odnosi ne funkcionisu. U stresu su zbog novca, zbog svojih
voljenih. Imaju cir ili umiru od raka, srcanog udara ili nekog drugog
stresogenog faktora. Kada biramo autoritete, retko obracamo paznju na
te detalje. Ne setimo se da imamo slobodu da izaberemo nove uzore.

Pitanje roditelja je osetljiva stvar za svakoga. Kao konsultant za resavanje

problema ljudi otkrio sam da je svako imao problem sa roditeljima. Ili je
porodica bila disfunkcionalna, ili je barem jedan od roditelja bio rigidan.
Ili je dete raslo u izuzetno teskim okolnostima ili je bilo previse zasticeno.
Otac ili nije bio tu ili je "gusio" dete. Sta ovo dokazuje? Samo to da je
Zemlja skola, ne utopija. Mi biramo roditelje, razred, lekcije pre nego sto
uplatimo skolarinu. Posto sami biramo lekcije, mozemo i da izaberemo
da prestanemo da ih placamo.

Ako zivimo onako kako su nam roditeji odredili, postacemo isti kao i oni.
Njihove ideje o svetu i o tome kako on funkcionise, nemaju nikakve veze
sa objektivnoscu, apsolutnim ili sa Bogom. Nasa je namera da budemo
bez ogranicenja, ekspanzivni i ekspresivni. Ne treba da zameramo
roditeljima sto su nas kontrolisali pomocu osecaja krivice, tako je radila
citava njihova generacija, tako su nauceni. Tako se radilo u Eri Riba. Ne
znaci da treba da prestanemo da volimo i cenimo svoje roditelje. Mi smo
pripadnici tranzicione generacije i potrebna su nam nova pravila za
ljubav kako bismo se jos vise realizovali.

Treba da se zaustavimo i pazljivo razmotrimo programiranje koje su nam

prenele prethodne generacije. Mi smo bili bukvalno programirani da
radimo van onoga sto Bog govori, u obliku unutrasnjeg vodjstva, ili u
vidu reci majstora ucitelja. Sa stanovista generacije nasih roditelja, mi
smo sebicni ako im ne udovoljimo i postanemo ono sto su oni za nas
isplanirali. Od nekoga su ocekivali da ih celog zivota usrecuje, u
suprotnom je smatran sebicnim. Sada znamo da je ego taj koji ljude
naziva sebicnim u pokusaju da ih kontrolise. Medjutim, sa duhovne
perspektive, ta "sebicnost" znaci da sebe uzdizemo, blagosiljamo i
brinemo o sebi.

Moramo da razumemo da smo mi i nasi roditelji jedno jer su svi umovi

povezani. Postoji samo bozanska svest koja prozima svakoga i sve. Kada
sledimo svoje blazenstvo, realizujemo se, zivimo srecno, od toga imaju
koristi i nasi roditelji i ceo svet.

Svako ko je postao velik i zaista doprineo planeti, dovodio je svoje

roditelje do ludila jer je odbijao da bude programiran i manipulisan. Bili
su kao Isus kome je majka rekla: "Kako se usudjujes da bezis i da sedis
sa rabinima! Zar ne znas da sam spremila veceru?" On je samo mogao da
kaze: "Mama, smiri se! Imam posla". i ovo je mozda parafraza, ali da je
Van Gog mnogo slusao mamu, ne bi bilo njegove umetnosti. Svako ko je
dao kreativan doprinos planeti izjavio je: "Mama, tata, zao mi je, necu da
sledim vasa pravila. Zivecu po sopstvenim pravilima, na svoj nacin i bas
zato sto vas toliko volim pokazacu vam sta treba da radite da i vi
postanete slobodni".

John Randolph Price, one kojima strah nije motivator, naziva super
bicima. Oni ne kupuju polise osiguranja, ne stavljaju pojaseve za
spasavanje, ne zaustavljaju se kada je na semaforu crveno svetlo u pet
ujutru kada nema drugih vozila na putu. Ne osvrcu se posle toga da vide
da li ih neko juri da ih kazni. Stalno ruse sablone i nikome ne
dozvoljavaju da ih kontrolise. Kada se odreknemo sopstvene moci,
odlazemo sopstvenu dobrobit. Ne mozemo biti slobodni ako ponovo ne
preuzmemo moc i izjavimo da nismo zrtve.

Sa druge strane, nasi roditelji i drugi autoriteti veruju da su zrtve. Oni

pokusavaju da nas nauce onome za sta veruju da je pravo stanje zivota.
Njihova sreca zavisi od ekonomije, trzista, posla, porodice. Zaista ne
zelimo da budemo kao oni.

Radnici svetla biraju radost uprkos svemu

Vecina ljudi je sebi odabrala takav raspored casova na Zemlji da ima vise
nego dovoljno vremena da savlada svaku lekciju. Ovo poglavlje oni ne
mogu ni priblizno da razumeju. Mnogi ljudi, na primer, odaberu celu
Eru, dve hiljade godina, kako bi naucili da budu samo malo tolerantniji u
odnosu na druge. Vecini ljudi je potreban ceo ciklus Era od dvadeset sest
hiljada godina da nauce da ne budu zrtve.

Oni koji se danas obucavaju za majstore nisu bili tako nonsalantni kada
su sklapali ugovor sa Zemljom. Nase goruce pitanje je lekcija o tome
kako se pravi izbor. Ne zelim vise da istrazujem bilo kakvu situaciju u
kojoj sam ja zrtva. Po sopstvenoj zelji odbacujem sve nagrade i zasluge
koje bih dobio kada bih pristao da budem zrtva. Umesto toga "neka se
cela moja paznja usmeri i fokusira na Boga".

U nasoj realnosti nema mesta za nase zrtvovanje. Da li mozete Boga da

zamislite kao zrtvu? Da li mozete da zamislite Isusa kako kaze: "Mama,
rado bih tu vodu sto imas tu pretvorio u vino, ali vidis, ja sam stolar,
znas, pravim ovu kucu, dugujem onom coveku mnogo novca za alat. Ne
mogu da se bakcem sa tvojom vodom. Nemam vremena, mama".

Isus je bio uronjen u isti telepatski rezervoar kao vi i ja, pa su i njemu

cesto na pamet padale misli koje su ga terale da digne ruke od velikih
dela i bude obicno ljudsko bice sa ogranicenjima. Ali, to mu nije
dozvoljavala njegova grupa za podrsku. Neuporedivo je lakse biti stolar
nego mesija. Mi nismo dosli na Zemlju kako bismo ispunjavali ono sto od
nas ocekuju otac, majka, supruga. Dosli smo kako bismo ostvarili svoj
potencijal.
Zamislite da je posle hiljadu godina provedenih na Zemlji vas zivotni
ciklus zavrsen i da sedite sa prijateljem, pijete pice i razgovarate o svojoj
poslednjoj inkarnaciji. Prijatelj vas pita: "Ko si bila kada si poslednji put
tamo zivela?" Odgovarate: "Pa, posto su sva bica Bog, mi smo svi ista
sustina. Na pocetku je bio samo Bog, znaci da smo svi ravnopravni
aspekti Boga, bez obzira na to sto se nalazimo u fizickom telu". " Au, sa
takvim razumevanjem sigurno si transformisala Zemlju! Verovatno si
cinila cuda i pomerala planetu iz njene ose.!" Na sta ste vi odgovorili: "U
stvari, ne, mom muzu se to ne bi dopalo".

Cesto pokusavamo da izbegnemo da se totalno posvetimo poslu.

Kompromitujemo svoje vreme i istinu iz straha od autoriteta i nemastine.
Svako od nas je izvanredno bice. Ni vi ni ja se nimalo ne razlikujemo od
Sanat Kumare. Jedina razlika je u tome sto je on odlucio da sledi svoje
blazenstvo, a mi neprestano izmisljamo opravdanja da to ne uradimo.
Kako bismo igrali igru po sopstvenim pravilima i sami kreirali svoju
realnost, moramo prvo pazljivo da promenimo verovanja koja su nam
usadili autoriteti.

Mnogi od nas su se nacekali dok im neko nije rekao da su u pravu. Ako

vam neko to kaze, nemojte mu verovati. Opasno je nekome davati moc da
nam odredjuje da li smo dobri ili nismo. Nikada necemo slediti svoje
blazenstvo ako cekamo neciju dozvolu. Nece najvisi Bog da udje u nasu
dnevnu sobu, da nam cestita i da nam diplomu jer je to separatno
misljenje. Bog nije napolju i ne moze da dodje kod nas jer se on vec
nalazi u nama. On je sama sustina naseg bica i mi smo bozanska
materija koja vrsi transformaciju Zemlje.

Oduvek Zemlji jedino treba da se mi posvetimo samoostvarivanju.

Velicanstven je poklon planetarnoj svesti kada smo voljni da univerzumu
kazemo da smo u redu bas tako kako smo. To niko umesto nas ne moze
da uradi.

Strah od odvojenog ega

Zasto vojnici sa puskom na ramenu ratuju tamo na Bliskom Istoku? Zato

sto je neko tvrdokoran, inteligentan i obrazovan rekao da tako treba.
Kada bi ljudi sledili svoje blazenstvo, da li bi bilo vojnika? Koliko bi
bombi bilo baceno kada bi ljudi sledili svoje srce? Sta ako bismo se svi
igrali u pesku? "Ne mogu svi da slede svoje blazenstvo, to bi bila
anarhija, svi bi poumirali od gladi!" Da li ovo lici na reci majstora ili
uplasene osobe?

Ljudi koji veruju da su odvojeni od vas, od mene, od Boga, plase se te

odvojenosti. Oni traze od drustva da ustanovi pravila kako bi se
kontrolisala "moc". Oni misle na moc koju neko moze da ima nad drugim
ljudima i da su ljudi bez kontrole u najmanju ruku anarhisti, pa cak i
opasni. Kada ostvare zeljenu kontrolu, zivot je i dalje trka za pozicijama
u pokusaju da se stigne do vrha. Najrazvijeniji podvojeni ego se ne zalaze
za ratove, vec za izbore. Pomocu izbora, u najboljem slucaju ce samo
49% populacije trpeti vlast vecine. Izbori su tek neznatno civilizovaniji od
ratova. U oba slucaja grupa donosi odluke "u korist" ljudi.

Kako se ponasaju bica koja ne veruju da su odvojena? Pa, ona nemaju

potrebu da se stite od drugih. Ne mora da im se govori o prednostima
saradnje u odnosu na konflikt. Nisu skoro bezopasni, oni su sasvim
bezopasni, oni su ljubav/ saosecanje/, mudrost.

Bice koje razume istovetnost svih, niti glasa, niti povlaci obarac. Ne zeli
da iskazuje svoju politicku volju, zna da ne postoji potreba za centralnom
zastitom, jer bilo cija volja ili stanje nisu i ne mogu biti ugrozeni. Nismo
samorealizovani sve dok ne uvidimo povezanost sa svim postojecim
dusama. Ono sto pomaze meni, pomaze svima. Ono sto meni skodi,
skodi svima. Kada ima razumevanja, niko ne bi ni pokusao da nekoga
ugrozi, pa prema tome, nikakva zastita nije ni potrebna. Samorealizacija
je totalno stanje bica. Ne postoje zrtve.

Oni koji veruju u odvojenost ega veruju da je prirodno stanje bica

neproduktivnost, lenjost, parazitiranje. Veruju da kada ljudi zbog
ekonomskih razloga ne bi bili primorani da rade, ne bi nista davali, vec bi
samo uzimali. Da je ljudska priroda zla. Na neki nacin su u pravu. Kada
bi se covecanstvo probudilo do jednog odredjenog stepena, postalo
zdravo, bogato, srecno, ljudi bi prestali da idu na posao. Ne bi radili nista
sto nije zabavno. Ali, priroda coveka je derivat Bozje prirode kao svog
izvora. Priroda Boga/ coveka je da kreira, istrazuje, ona je omnipotentna,
sveznajuca. Probudjeni covek ce uvek odbiti da zivot pretvori u posao. On
kreira, voli, plese. Potpuno je svestan kosmickog zakona koji kaze: ,,
Nijedno Bozje dete ne moze biti prisiljeno da trpi oskudicu zbog izbora
nekog drugog Bozjeg deteta. Bogatstvo kreira podsvest, ne radna snaga".
Da li se secamo kakvo je prirodno stanje bica u univerzumu?
 Treba potrositi vise energije da se iskreira
ogranicenje nego bilo koje drugo stanje

Programirani smo da mislimo da nam zivot i nije tako los ukoliko nas
neko nije osakatio ili ubio. Nauceni smo da se zivot sastoji od teskog rada
i maksimalnog truda, da nam ne treba nista vise od hrane, sklonista i
malo prijatelja. Ipak, nijedan majstor nije tako nesto rekao. Oni su
razmatrali neobicna stanja bica kao sto je nirvana! Drustvo nas ne
programira za savrsenstvo, ali je istina da smo mi delic svetla koji leti od
Boga kao od zvezde. Mi cemo vecno postojati u prirodnom stanju bica u
univerzumu. Potreban je veliki napor- mnogo cireva i srcanih udara i
poneki kancer- kako bi se blazenstvo drzalo u pokornosti.

Zasto ucenici Zemljine skole ne zive u prirodnom stanju bica? Zato sto je
jedan od atributa Boga neogranicena moc i, verovali ili ne, svaka osoba
ima neogranicenu moc da kreira- ogranicenja. Nije lako biti najvisi
moguci Bog, prikupiti sve svoje izvore energije kako bi se kreirala iluzija
da ste jedva ljudsko bice, bespomocno, ograniceno, potcinjeno.
Neverovatna ideja. Mnoga bica koja zive van Zemljine skole nikako ne
mogu da shvate price koje su culi o zivotu ovde. Ne mogu da shvate kako
neko drustvo moze da postoji oslanjajuci se na principe suprotne od
prirodnog stanja bica u ostatku univerzuma. Kada biste zeleli da zivite
na Zeta Retikuli, pa odete da ih pitate za dozvolu da postanete nalik
njima, oni ne bi razumeli ni sta je to dozvola, ni sta ih uopste pitate.

Jedini blok za svesnost i prosvetljenje je odluka da ne zelimo samorazvoj

i ne zelimo da budemo to sto zaista jesmo. Sve dok ne promenimo tu
odluku verovacemo da nas kontrolisu planeta, vlada, ekonomija,
porodica. A to ce biti tacno, jer mi smo Bog i nase reci se ostvaruju.

Dosli smo na Zemlju da se samorealizujemo, sada i ovde. Zato se Isus

Hrist nije rodio za ovaj Bozic, nego pre dve hiljade godina, tada je bio
potreban. A sada smo potrebni mi. Ovo je pocetak Ere istinskog
prosvetljenja i nemamo nista drugo da radimo do da sledimo svoje
blazenstvo, zelje svog srca.
 Samorealizacija je normalna

Samorealizacija je normalna. Svi kvadrilioni drugih bica koja postoje u

nekoliko drugih univerzuma smatraju da se ovo podrazumeva i da ne
postoji nista drugo osim toga. Ali, ovde dole, na slepom koloseku
arhaicnog oblika univerzuma postoji jedna mala skola poznata pod
nazivom Zemlja, ciji stanovnici osecaju potrebu da traze dozvolu.

Da li znate zasto mi jos uvek pitamo za dozvolu? Zato sto verujemo u

tacno i pogresno i u mogucnost greske. Ali, zar nam majstori nisu rekli
da smo Bogovi? To su rekli Buda, Muhamed, Lao Ce, Konfucije, Avram.
Kako Bog onda moze da pogresi?

Svako od nas je u svom zivotu imao trenutke kada je doziveo potpuno

blazenstvo, ali smo takve momente uvek okruzivali strahom jer smo se
bojali da ce sreca nestati. Kada smo se igrali sa omiljenom igrackom i
uzivali, bili bismo uhvaceni usred nase licne ekstaze i culi bismo: "Hajde
u krevet- previse se zabavljas!" Uvek kada bi zivot poceo da bude zaista
sjajan, sa strahom bismo se osvrtali iza sebe. Stvorili smo uslovni refleks,
vezu izmedju onoga sto zelimo i onog cega se bojimo. Uvek kada bismo
imali neko divno iskustvo koje bi nas dovelo u takvo stanje da potpuno
izgubimo osecaj za vreme, tu bi obavezno bilo i : "Prestani da toliko
uzivas! Sta mislis, ko si ti? Odakle ti ideja da zasluzujes da budes toliko
srecan?" Odatle potice nas strah da ako je nesto isuvise lepo, sigurno ce
nestati. To je to verovanje koje nas sprecava da vecno zivimo u ekstazi.
Zapamtite da vi niste zrtve onoga ko vas je opominjao. Mi sami
angazujemo ucitelje, pa samim tim uvek mozemo da ih otpustimo. Tada
postajemo slobodni.

Koliko je osoba spremno da zivi u vecnom blazenstvu i da nikoga ne pita

za dozvolu da bude ono sto jeste? Ajnstajn je bio takav- to je jedan.
Rembrant isto tako- to je vec dvojica. Ima ih jos nekoliko, mozda tuce,
stotinak, mozda hiljadu. Ako od pet milijardi ljudi koji zive na zemlji
oduzmemo sacicu samorealizovanih bica koja su sama sebi dozvolila da
zive u prirodnom stanju bica, koliko je preostalo? Jos uvek oko pet
milijardi. Cak i nekoliko hiljada samorealizovanih ljudi predstavlja tek
kap u moru.

U osvit Ere Vodolije desavaju se neke uzbudljive stvari. Kreativna svest

pocinje da se izrazava u novim formama umetnosti, novim filozofijama i
novim naukama. A sve je pocelo sa nekolicinom svetih radnika svetla koji
su u svoje vreme smatrani radikalnim i jereticima. Sa astroloske
perspektive, mozemo reci da je energija Ere Vodolije pocela da se polako
uliva u planetu sa renesansom. Tada nijedan aspekt nije izbegao
tranziciju. Prosireni vidovi ekspresije pojavili su se u umetnosti, nauci,
filozofiji i religiji. Nekoliko modernih proroka se pojavilo da govori o
boljim danima. Pojavili su se Leonardo da Vinci, Ralf Valdo Emerson,
Tomas Edison, Kant i Kvimbi. Oni su razumeli primarnu direktivu i to da
je zivot na Zemlji evolutivan i tranzicioni proces. Niko od njih nije koristio
dogmu i stagnaciju. Ono sto ih razlikuje od ostatka drustva je njihova
zelja da zive svesno, i njihova spremnost da veruju unutrasnjem bicu
uprkos onome sto su ih drugi ucili.

Trik se sastoji u tome da se u svakom trenutku, svakoga dana setimo

velike slike. Kako postajemo mudri i svesni, ucimo da sve vreme zivimo
svesno umesto da koristimo stare sablone i navike. Deo svesnog zivljenja
je i kada shvatamo sta razumemo, a sta tek treba da ucimo. Isto tako i
da znamo kada smo skoncentrisani i izbalansirani, a kada treba da
obnovimo resurse. Moramo biti spremni da kazemo: "Ovo jos nisam
savladao, bolje da cujem ovu kasetu, procitam ovu knjigu ili da odem da
posmatram zalazak sunca". Jedino kada zivimo svesno mozemo biti
sigurni da najvecom brzinom napredujemo u zeljenom pravcu.

Ovo je divna planeta za ljude koji prihvataju odgovornost za svoj zivot i

odbijaju da budu zrtve. Planeta Zemlja ce bukvalno biti rajski vrt za one
koji su spremni da definisu sta je njihovo blazenstvo i da ga slede. Po
cemu se oni koji se obucavaju za majstora razlikuju od masa? Mase
kazu: "Ne mogu da dam otkaz jer dugujem mnogo novca", dok ce oni koji
se obucavaju za majstora reci: "Ovo mi ne prija, necu to da radim". Ako
uporno radite ono sto vam ne prija, trpite neprijatne sitacije, treba da
znate da je to vas izbor.

Koje izgovore ljudi koriste da bi se i dalje ponasali kao zrtve? Potpuno

smo slobodni da radimo ono sto zelimo. Mozemo slobodno da izaberemo
da budemo zrtva, ali to treba da uradimo svesno. "Danas ja biram da
budem zrtva. Zar to nije divno! Idem ponovo na taj posao koji mrzim". Ili:
"Danas poslepodne cu biti zrtva. Ne zelim da idem u kucu toga i toga. Ne
prijaju mi, ali ne zelim da ih uvredim, radije cu biti zrtva".

Ako zivimo zaista svesno, nikada ne moramo mnogo da prilagodjavamo

svoje ponasanje na nacin koji nas plasi ili nam je neprijatan. Pre nego sto
dozvolimo da budemo zrtve, hajde da budemo svesni sta kreiramo za
sebe i kakve matrice uspostavljamo za planetu. U trenutku kada
odaberemo da uvek budemo svesni i svesno pravimo izbor, nas zivot
pocinje da se menja. U roku od nekoliko dana otkricemo razlicite nacine
da ulogu zrtve zamenimo ulogom koja je bez stresa.

Osecamo se neprijatno jedino kada varamo sebe i kazemo kako nemamo

izbora. Kada se bavimo stvarima koje nisu za nas blazenstvo, stalno
cemo se preispitivati dok jednom ne kazemo: "Odustajem!" Tada cemo se
setiti sta je guru rekao o odustajanju i predaji. To je jedini put koji vodi u
slobodu.

Treba da se opredilimo da li cemo slediti pritisak vodja i raditi stvari na

tradicionalan nacin ili cemo slediti svoje vodjstvo. Mozda cemo u pocetku
odabrati da jos neko vreme sledimo pravila drustva, jer je tako ipak malo
lakse nego da skocimo sa litice direktno u novi nacin zivota. To je sasvim
u redu. To je samo malo vremensko odlaganje, ali je u redu ako smo
svesni toga. Jednostavno recite: "Da, biram da sledim stari sablon jer u
mom sadasnjem stanju svesnosti verujem da je to komfornije za mene".
Vremenom cemo se osvrnuti i reci: "Oh, Boze, zasto sam cekao toliko
dugo?" i jednostavno cemo krenuti dalje.

Kada pocnemo da zivimo svesno, svakodnevno otkrivamo sve nove i nove

stvari koje nam ne prijaju. To je divno! Nasa patnja je nas kljuc za
slobodu. Bol nam savrseno tacno pokazuje sta nam vise nije potrebno u
zivotu. Ne mozemo da se oslobodimo necega ako nismo svesni da to
postoji. Kada ga prepoznamo i odustanemo od toga da pronalazimo
opravdanja kako bismo ga zadrzali, jos jedan korak smo blize totalnoj
slobodi. Kada pogledamo svo to insistiranje na disciplini u Eri Riba, kada
su slepi vodili slepe, jasno je da su nam ocajnicki potreni individualci da
nas pomocu svog unutrasnjeg vodjstva odvedu direktno Bogu.

Mozemo da upotrebimo snagu volje i da izaberemo mir u svakom

trenutku umesto da reagujemo na stvari oko nas. Znaci, ako nam je
pukla guma, mozemo reci: "Ja zaslizujem samo najbolje, ova guma je
pukla na najbolji nacin koji postoji". Ovo istice nasu moc i brise tragove
osecaja da smo zrtve. Probusene gume uvek sluze da neko bice podsete
da guma nema moc da nas cini nesrecnim. Kada naucimo da ne
fiksiramo energiju na probusenu gumu, ego pocne da se buni, daje nam
spisak losih posledica. "Prvo, zakasnices i iznerviraces se". Mozemo
slobodno da kazemo da nas taj spisak ne zanima. Kako neko uopste
moze da zakasni u Bozjem univerzumu? Kako nesto moze biti van reda?
Kada je pukla guma, to je samo znacilo da cemo tamo kuda smo krenuli
stici u neko drugo vreme i da ce se nesto magicno desiti.

Kada strah posmatramo kao opravdanje da se jos uvek drzimo starih

sablona, zelim da kazem da nijedno bice nikada u trenutku sadasnjosti
nije imalo iskustvo straha ili krivice. Sav strah se odnosi na buducnost,
dok se sva krivica odnosi na proslost. Znaci, kada se fokusiramo na
sadasnji trenutak, necemo pronaci ni strah, ni krivicu. A jedino strah i
krivica sprecavaju covecanstvo da uvidi sta je prirodno stanje bica.
 Psihicka memorija i vizija

Jedan moj poznanik je kao dete proglasen mentalno retardiranim,

pohadjao je specijalne skole za decu sa mentalnim problemima samo
zato sto nije na vreme zatvorio svoju vezu sa drugim nivoima. Imao je
mnogo nevidljivih drugara kao dete i kada je odrastao, nije zeleo da ih se
odrekne. Oni bi mu ponekad davali male poklone. To je sve bilo cudno za
njegovu porodicu. Doktor je rekao: "Aleks nije bas sam sa sobom,
verovatno je retardiran". Danas je on poznati parapsiholog i ima tri
doktorata. Radi vantelesna istrazivanja za policiju, pronalazi nestalu
decu. On je normalan, ostali samo pokusavaju da zadovolje svoje
roditelje.

Svako od nas ima secanja na svoje postojanje pre rodjenja. Ona ponekad
procure iz podsvesti u svestan um. Sta se desava ako smo dosli iz
zvezdanog sistema 37 Z u cetvrtom levom domenu univerzuma "Magicna
sedmica"? Sta bi se desilo kada bismo pokusavali da zivimo u skladu sa
pravilima iz tog dela univerzuma? Tamo niko nije skrivao svoja osecanja.
Svako je bio telepata, otvoren, iskren. Ako bismo tako funkcionisali na
ovoj planeti, dobili bismo ozbiljne cuske od okruzenja, porodice, ucitelja,
zato sto smo razliciti.

Na Zemlji, moramo da naucimo da se prilagodimo. Pocinjemo da se

zatvaramo kako bismo preziveli. "Cekaj, necu svakome da kazem sta
znam i sta vidim. Veoma diskretno cu se povuci jer ne zelim da budem
kaznjen. Ponasacu se kao normalno ljudsko bice". Mnogima se ovo
desava. Onda posle dvadeset, trideset, cetrdeset godina neko dodje i
kaze: "Ispricaj mi to sto znas". Ali mi smo uplaseni i reci cemo: "Ne, ne,
neces me prevariti. Ne secam se ja tih kosmickih stvari".

Secam se svojih iskustava koja sam imao kao dete. Bio sam u poseti
rodjacima i igrao sam se u dvoristu oko cvornovatog drveta sa nekim
nevidljivim gnomom koji je bio mnogo brzi od mene. Onda me je u toj igri
iznenadio rodjak. Ja sam se toliko postideo sto sam se igrao sa necim sto
je nevidljivo, da sam se zakleo da nikada vise necu biti tako neoprezan.
Mnogo godina kasnije preselili smo se u Santa Fe i ponovo sam video
cvornovato drvo slicno onom iz dvorista mojih rodjaka. Jednog dana sam
se jako mucio da pronadjem neke odgovore. Otisao sam do svog
omiljenog mesta za meditaciju. Parkirao sam auto na mestu odakle sam
imao divan umirujuci pogled na dolinu. Tek sto sam seo i poceo da se
relaksiram, video sam na stotine tih malih ljudi, pojavljivali su se iza
drveca. Vikali su: "Potrebno je da ga razveselimo! Drz te ga!" Posle
nekoliko minuta sam vikao: "Prestanite! Prestanite!" Nisam vise mogao
da izdrzim da me golicaju, ali sam bio odusevljen sto su se posle
cetrdeset godina vratili da se igraju sa mnom. Svako ima tu opciju da se
priseti trenutaka kada se igrao sa svojim specijalnim prijateljima iz
drugih dimenzija.

Da li mozete da se setite detalja iz svog zivota kada ste se bavili onim do

cega vam je zaista stalo? Uranjali ste u to vreme bez vremena kada ste se
igrali sa lutkama, ili u pesku. Tada bi ostatak sveta potpuno nestao. Ti
su momenti model onoga cemu treba da tezite u zivotu. Mozete da u tom
stanju zivite neprekidno jer ste vi ti koji kreirate svoju realnost. Mozete
da iskreirate avanture, zanimljive poduhvate ili da se valjate od smeha.
Mozete da imate sve sto zelite u vasoj verziji blazenstva.

Drama je poznata (utociste)

Blazenstvo je nepoznato (zastrasujuce)

Vazno je da zapamtimo da savrsenstvo nece biti dosadno. Ponekad

upadnemo u zamku i prizivamo dramu jer pogresno verujemo da nirvana
nece biti zanimljiva. Kada zivimo svesno, postajemo svesni koliko je
drama iscrpljujuca. Kada se desi neka dramaticna situacija na poslu, da
li se sklonimo ili idemo da istrazujemo sve detalje u vezi sa tim? Kako
mozemo da budemo povezani sa svetlom ako ucestvujemo u drami?

"Kurs cuda" nam kaze da jednostavno izaberemo mir. Ali, ako vas neko
tresne po nosu, da li da uzaberete mir? Ako banka zeli da vam oduzme
kucu, da li da reagujete dramaticno ili da kazete: "Pa, sta cu, to je samo
kuca". Ovo deluje zabavno, ali istina lezi u tome sta izabrati. Vecina od
nas bi se uznemirila i potresla kada bi neko dosao da nam oduzme kucu.
Zaboravljamo da mi kontrolisemo nase telo i nacin na koji ono reaguje.
Sami biramo svoje emocionalno stanje u svakom trenutku. Posto zrtve ne
postoje, imamo mogucnost da izaberemo mir.

Vecina nije bas sasvim sigurnna da je spremna da se odrekne drame.

"Da li to znaci da treba da budem ravnodusan do kraja prvenstva u
basketu?" Ne treba nicega da se odricemo. Ali, moramo da promenimo
perspektivu ako zelimo slobodu. Nema vise pobednika i gubitnika na
terenu- to su samo individue koje prevazilaze svoja ogranicenja. Kosarka
je divno nastavno sredstvo. Kada atleticarka skoci vise ili trci brze od
svog rekorda, iz njene perspektive ona je napredovala dalje u pravcu
neogranicenosti. Iz nase perspektive, zelimo da vidimo kako se Bogovi
igraju, nista drugo. Jedina svrha tih atleticara je licni napredak. Dok to
ne uvidimo, ostacemo zapleteni u sopstvenoj mrezi.

Kada neko pocne da sledi sopstveno blazenstvo i odbije da se dalje

povinuje autoritetima, sledi period kada nam se ucini da smo se debelo
zeznuli. Na to ce nam prvo ukazati porodica i prijatelji. Reci ce da smo
neprakticni, da ne mozemo tek tako da damo otkaz ili da se razvedemo.
Ovo je jezivo zastrasujuci prelazni period, ali posle kratkog perioda
prilagodjavanja, pocinju da se desavaju fenomenalne stvari. Ako
prestanemo da igramo po starim pravilima, videcemo da i nema nicega
sto bismo mogli da izgubimo. Ovde okusimo istinu: moguce je da trajno
okoncamo borbu.

"Poverenje", opet ta rec

Probudjene duse u jednom trenutku odluce da potpuno veruju

univerzumu. Previse frustrira kada se do kosmicke svesti dolazi sitnim
koracima. Nadajmo se da ce jednom svi skupiti hrabrost da skoce u
ambis. Ovo mora da se uradi s vremena na vreme. Srecom, univerzum je
veoma blagonaklon i totalno je na nasoj strani. Ako dozvolimo da nasa
tranzicija bude zabavna, ona ce i biti. Univerzum nas toliko voli da ce
sigurno otkloniti sva nasa ogranicenja, na manje ili vise zabavan nacin.
Ali, kosmicki zakon nalaze da uvek imamo mogucnost da izaberemo laksi
nacin. To se desava kada dobijemo nagon da damo otkaz ili promenimo
zivot na neki drugi nacin. Osecamo da ce nas vise ispunjavati ako svoje
vreme pocnemo da koristimo na drugaciji nacin.

Misli iz naseg uma se realizuju. Kada pocnemo objektivno da analiziramo

misli koje najcesce imamo u umu, prepoznacemo sta ce nam se u
buducnosti desiti. Ako stalno kukamo zbog posla: "Ne zelim da idem na
posao", univerzum ce se postarati da vise ne idemo na posao. Zato, bolje
da mi damo otkaz nego da zavrsimo na hirurgiji, da nas otpuste ili da se
firma zapali. Mudro je reci: "U susret mi nailazi predivan posao", umesto:
"Ne zelim da idem na posao". Univerzum se ne bavi procenama da li su
nase misli pozitivne ili negativne. On ih cita i realizuje.

Kada univerzum pocne da ih pozuruje, ljudi tipicno reaguju ovako: "Ali,

ne mogu tek tako da dam otkaz! Od cega cu da zivim? Umrecu od gladi!
Ako ne dam otkaz i ako sledecih dvadeset godina ne budem radio taj
posao koji mrzim, oduzece mi kucu!" Ako je ugrozena vasa kuca, ne
opirite se. Slobodno recite: "Dovidjenja, kuco. Bila si mi divan dom, ali ja
sam sada na putu ka slobodi". Opiranje izaziva duboko bolna iskustva.
Sve je to samo lekcija i ako je vasa imovina u opasnosti, slobodno recite:
"Boze, nosi. Ne treba mi i bas me briga sta ce biti sa mojom imovinom".
Ako ovo iskreno mislite, koliko sutra ce sve biti sasvim u redu. Ali, ako
izaberete da se oko toga sekirate, koliko sutra ce sve biti jos gore.

"Ne treba da imas drugih bogova osim mene" -je upozorenje kojim nas na
fizickom planu kosmicki zakon opominje da kada poklanjamo paznju
odredjenim stvarima mi od njih pravimo bogove. Ako verujemo da nas
unutrasnji mir i sreca poticu iz kuce, onda je kuca nas Bog. A kuca je los
Bog i donosi samo nesrecu. Ako znamo da smo mi ti koji kreiramo
sopstvenu realnost, zasto bismo onda kreirali nesrecu? To je zato sto ne
verujemo da je univerzum prijateljski nastrojen i jos uvek nismo naucili
da sa poverenjem ocekujemo da nam slede sve bolje i bolje stvari.
Drustvo nas uci da cemo bankrotirati ako ne radimo sve te dosadne
stvari koje mrzimo, ukljucujuci i administrativne poslove. Willie Nelson je
u trenutku kada su mu oduzimali kucu rekao: "Sada se secam kako je
pre nekoliko godina bilo divno biti slobodan".

Jedan veoma vazan aspekt lekcije o odvajanju kaze da je veoma vazno da

se ne zaboravi ovo: ono cega se dobrovoljno odreknemo, ne stvara bolno
iskustvo. Samo nam ukaze na to koja je nasa "potreba" izazivac bola.
Kada skocimo u ambis, mi se odreknemo svega. Ako nema straha i
gubitka, nema ni bola. Verujemo da ce se Bog pobrinuti za nas i odvesti
nas tamo kuda zelimo.

Nije lose unapred znati koji nas blokovi mogu cekati na putu. Ponekad
nam se cini da smo se oslobodili necega, a u stvari, to smo samo
delimicno uradili. Mozda vam nekoliko puta ukradu auto kao sto se meni
desilo, itd. Toliko se bojimo bola koji donosi blok, da unapred trazimo
garancije. Zelimo da kazemo: "O.K. Boze, skocicu ja, ali mi prvo daj
novac", ali cemo verovatno kao odgovor dobiti: "Greska! Prvo se obavezuj,
pa ces dobiti novac". Ako prvo dobijete novac, nista necete nauciti. Svako
bi tako uradio, ali ce samo majstor da se usudi i skoci iako nema dokaza
da je to uopste moguce. Majstorstvo je imati veru u sebe da ste toliko u
saglasju sa univerzumom da ce se ostvariti sve sto pozelite. Kao
ohrabrenje, dodao bih da su cudesa prirodno stanje bica. Kao sto kaze
"Kurs cuda", kada se ne desi cudo, nesto je poslo naopako.
 Kako dozvoliti univerzumu da popravi nasa
ogranicenja

Pre mnogo godina sam radio za American Airlines. Skoro ceo dan sam
provodio uzivajuci u avionima i bio sam srecan. Naucio sam da sa
ljudima ne treba da raspravljam o metafizici, ali mi se jednoga dana, moj
prijatelj inzenjer obratio za pomoc. Bio je preokupiran poslom, potpuno
pod stresom. Banuo je sa recima: "Ti si najsrecnije stvorenje koje sam
video. Da li mozes da me naucis da i ja buidem kao ti?" Tri nedelje
kasnije je zavrsio u bolnici zbog infarkta i uradili su mu tri bajpasa.
Univerzum na svaku molbu odgovara savrseno i ekspeditivno, bez obzira
na to sto je odgovor mozda grub. Samo je naucio tog coveka kako da
bude srecan! Bolnica u kojoj se lecio je uvela novi program koji je
pacijente ucio kako da promene neadekvatan stil zivota. Rekli su mu da
je njegovo ponasanje bilo "tip A" i da bi sprecio novi infarkt, mora da
nauci da voli svoju porodicu, da se vise odmara i da uziva na obali jezera.
Kada smo razgovarali nekoliko nedelja kasnije, rekao je: "Nikada nisam
bio ovako srecan".

Ja nisam mogao da ga naucim da bude srecan, iako me je molio.

Univerzum je taj koji odgovara na pitanja. Kada znamo da neko radi na
nekom teskom problemu, najbolje je da mu posaljemo bezuslovnu ljubav
i podrsku. Mi nikoga ne mozemo da popravimo, ali univerzum moze.

Posto znamo da podsvest kreira realnost, ne mozemo da se ukljucujemo

u neciju dramu. Nikada vise ne smemo da sazaljevamo nekoga ko ima
problem. Ranije bismo u slicnim situacijama rekli: "Oh, sirota zeno, uzas,
tvoj muz je imao trostruki bajpas, tako mi je zao!" Posto podsvest kreira
realnost, kada priznajemo da tragedija postoji, mi je jos jace kreiramo.
Ako zelimo nekome da pomognemo, treba da ga efikasno "otkacimo", iako
to deluje nepristojno.

Da li znate da se ljudi zale samo dok smo mi spremni da ih sazaljevamo?

Cim prestanemo, oni odlaze. Mozemo da kazemo: "Hvala ti sto napokon
odlazis, sada tek mogu da ti istinski pomognem i pruzim ti podrsku".
Neko ce mozda reci: "Da, ali mogu da izgubim prijatelje! Mi smo uvek
razgovarali o nevoljama i problemima!" Tacno. Ako zelite da sledite svoje
blazenstvo i spasete planetu, moracete da se oslobodite takvih prijatelja.

Realno niko ne moze biti izgubljen, pa tako ni vi necete izgubiti te

negativne ljude. Kada nas pozovu telefonom i traze sazaljenje, dodjemo u
iskusenje da kazemo: "Ne zelim da povredim njihova osecanja". Molim
vas, povredite njihova osecanja! Ako ih zaista volimo, reci cemo: "Nemam
sada vremena za tebe". U suprotnom, moracemo da se inkarniramo jos
jedan zivot, samo zato sto smo se, eto, sazalili. To je glupo. i kada se
sledeci put inkarniramo, opet ce moliti i traziti sazaljenje, sve dok ne
kazemo: "Zao mi je, ali nemam vremena za nesrecu. Vise ne verujem u
dramu. Ne mogu da joj dopustim da se baskari u mom zivotu, previse
sam zauzet, sledim svoje blazenstvo".

Mozemo da prihvatimo da je drami dosao kraj

Svi smi imali iskustva sa zivotom punim stresa i trauma. Ako zelimo da
se duhovno razvijemo, moramo da prihvatimo da drami mora doci kraj.
Neki pocnu da se koprcaju kada stvari krenu previse dobro. "Znaci,
mislis da bas uvek mogu da dobijem sve sto pozelim? Pa sta sada da
radim sa sobom?" Stanite i porazmislite sta ste sve naucili u zadnjih pet
stotina svojih zivota. Kreativnoist, isceljenje, samoispunjenje, najbolji ste
na planeti. Medjutim, tu se ipak radi o karmickom treningu. On se desio
u intervalu od hiljadu vasih prethodnih zivota. Sada se pojavljuje u vidu
intuitivnog znanja. A sto se tice ostalog sveta, to nije konkretno.

Ako je to u cemu ste dobri intuitivno, onda to nije nauceno. Vi ste kao
Betoven. Vezbate, ali niste postali talenat tako sto ste se upisali u
muzicku skolu. Izgleda da se nasa karmicka strucnost bazira na onim
stvarima za koje su nasi roditelji rekli da su nekorisne. "Ti treba da
budes lekar". "Ali, tata, ja zelim da sviram gitaru!" "Sine, to je
neodgovorno, moras da postanes doktor". Ako ste slucajno reinkarnirani
Segovija, a ne daju vam da svirate gitaru, bicete veoma nesrecni. Morate
da sledite svoj put. Opustite se, planetarna podsvest se tako brzo menja
da je veoma lako naci sopstveno blazenstvo.

Jedan od nacina da otkrijete koji put je vas je da stalno vezbate osecaj

blazenstva. Uvek se ujutru zapitajte: "Sta bi me danas najvise
obradovalo?" Blazenstvo vam nece biti servirano na tanjiru kada jednoga
dana Bog odluci da ste vi na redu. Nece vam ni univerzum dati uputstvo
kako da se preokrenete za sto osamdeset stepeni i postanete blazeni.
Nece vas iz vase kuce baciti na neki deseti kraj planete da iznenada
postanete bozji sluga. Vase blazenstvo je nesto sto vi radite na vas nacin
po sopstvenoj volji a sto vas tera da prestanete da se povinujete onome
sto treba, sto se mora itd. To sto vam preostane je vase blazenstvo.

Za vecinu ljudskih bica je veoma riskantan korak da slusaju svoje srce,

ali jedino se tako moze izraziti licni genije. Svi umetnici, pronalazaci,
muzicari iz enciklopedija su bez izuzetka bili buntovnici. Svi su oni
izabrali da slede svoje blazenstvo, a ne ono sto su im roditelji rekli.

Jedini nacin da se oslobodi planeta je da prvo oslobodimo sami sebe tako

sto cemo postovati svoje zelje. Slusajte zelje svog srca i odbacite ono sto
vas uce autoriteti i ostatak drustva. Setite da vam je drustvo reklo da ne
mozete da lecite ukoliko nemate diplomu lekara. Da je to tako, Isus ne bi
mogao da isceljuje. On tehnicki nije imao kvalifikacije da leci ljude, on je
samo sledio svoje blazenstvo.

Setite se vase zute sveske. Zapisite sve sto ste oduvek najvise zeleli na
prvoj strani sveske, zatim sve sto vas cini srecnim, pre nego sto vas
racionalni um pocne da vas ubedjuje kako je to nemoguce ostvariti.
"Zelim da budem umetnik!" A ego ce reci: "Ti ne znas da slikas! Nisi
skolovan, ne razlikujes akvarel od akrilika!" Ostavite ove komentare za
drugu svesku.

U tu drugu svesku zapisite sve razloge koji vas sprecavaju da sledite

svoje blazenstvo. Sve "treba" i "mora" sto su vam rekli roditelji i ucitelji,
sve cega se setite. Zapisite svako objasnjenje koje su vam dali. Pisite dok
ne iscrpite sve mogucnosti. Sada procitajte sta ste zapisali i oseticete
mizerno stanje bica u kome obitavaju svi ti vasi autoriteti. Zapalite tu
drugu svesku. Ostala vam je samo prva zuta sveska, vase blazenstvo.

Kada pocnemo da sledimo svoje blazenstvo, cesto sebi postavljamo

pitanja da li smo na pravom putu, da se nije slucajno usunjao neki strah
i sl. Lako je proveriti. Kada sledimo ego, svaka situacija deluje
neverovatno slozeno. To nas podseca da zastanemo, usporimo, duboko
udahnemo i potrazimo svetlo. Kada pronadjemo blazenstvo, nalazimo se
u stanju kada vreme prestane da tece. Nema napetosti. Ta aktivnost
moze biti sivenje, penjanje na drvece, pranje sudova, pisanje
kompjuterskih programa.

Ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna kakav je osecaj kada vreme stane.
Kompleksnost je uvek u suprotnosti sa blazenstvom. Ona kaze da je to
sto radimo toliko vazno da ne smemo da odemo da uzivamo na obali
jezera. To je trenutak kada znamo da neizostavno treba da se odmorimo.
Ovo je u potpunoj suprotnosti sa starim pristupom i zahteva punu veru i
poverenje u univerzum.

Razmotrite u svom umu svoju situaciju. Recite: "Dobro, oduvek sam

voleo da radim?ali?moj izgovor je bio?" Obavezujte se da cete dozvoliti
univerzumu da vam pokaze kako da krenete u zeljenom pravcu.
Dozvolite vasoj kreativnosti da tece. Vasa inspiracija ce doprineti mnogo
vise nego sto mozete da zamislite evoluciji covecanstva onda kada
pocnete da zivite po sopstvenim pravilima.
 Kreatori matrica- radite svoj posao!

Uzivao sam na koncertu pijaniste Peter-a Nera i filharmonije iz Tulse.

(Dobio sam mesto u orkestru). Tek sto je orkestar poceo da svira, Peter je
poceo da improvizuje kao lud. Dirigent je posizeo i cekao je da se ovaj
vrati izvornim notama, ali je pijanista nastavio da svira svoju
velicanstvenu miziku. Nikada ranije je nije svirao. Povremeno ga je
publika ohrabrivala. Kada sam ga pogledao, video sam levak sa mnogo
radijacije koji se sirio iz njegove ledjne srcane cakre. Pruzala se sve do
nebesa i sva se muzika ulivala u levak i kruzila po njegovom telu. Nije
imao pojma odakle je sve to dolazilo i da je zastao da istrazuje, sve bi
momentalno prestalo. Sedeo sam tu i tog trenutka dobio intuitivni uvid
da se u stanu pijaniste izlila kanalizacija! Da li ga je bilo briga? Naravno
da ne. Nije imao vremena da ostane kod kuce i popravlja kanalizaciju jer
je morao da svira. Bio je u izvoristu, ziveo je svesno i sledio je zelje svog
srca. Kada dodje vase blazenstvo, jednostavno ga sledite.

Kako da napravite matricu za spas planete? Sta da preporucite ljudima

da rade? Znate da ljudi ne veruju da mogu slobodno da rade ono sto zele,
ali vi razumete kako sistem fumkcionise. Nikada ne zaboravljajte ko ste i
da ste normalni, po kriterijuma univerzuma. Univerzum je pun dobrih
ljudi koji normalno zive bez ogranicenja. Jedino u Zemljinoj skoli ljudi
veruju da je borba normalna stvar. Vi ste ovde da im pomognete da
prevazidju taj stari sistem verovanja. Kada borba prestane, ostaje samo
uzivanje. Jednostavno je tako. Niko nije bio jednostavniji od Bude. On se
stalno smesio. Omogucio je drugim bicima da postignu prosvetljenje tako
sto je uzivao u sopstvenom.

Vas posao je da se zabavljate. Svaki majstor pokusavao je ljudima da

objasni da to treba da rade kako bi se oslobodili. Svrha svih aktivnosti u
vasem zivotu je uzivanje. To se poklapa sa spasavanjem planete. Ako ste
srecni i ushiceni ko ce to da primeti? Svako! Cak i ne mora da bude
prisutan, jer smo svi telepatski povezani. Ako radite samo ono sto vas
najvise zabavlja, iniciracete nove pronalaske, budjenje, inspiraciju i
isceljenje. Toliko cete napuniti baterije Zemlje da se nece zaustaviti sve
dok ne dodje do svetla! Ali, to ce se desiti samo ako donesete odluku da
sledite svoje blazenstvo. Blazeni su oni koji vise ne traze dozvolu da budu
ono sto su, jer, oni su spasioci planete. Tako to funkcionise.
 "KARMA"
Ovo je sesto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Dan mrmota

Da li ste imali srece da pogledate film "Dan mrmota"? U tom filmu Bill
Murray glumi Phil-a Conners-a, novinara koji se bavi vremenskom
prognozom i koga njegova TV stanica salje da izvestava o Danu mrmota
koji se slavi u Pensilvaniji. Za njega je uzasno ponizavajuce da izvestava
o nekom glodaru koji na osnovu svoje senke predvidja kakvo ce biti
vreme, ali mora, da ne bi izgubio posao. Muci se, grci, stenje, odlicno igra
ulogu zrtve. Na kraju krajeva, treba da istrpi taj jedan dan i da bezi
odatle.

Ali, sutra ujutru se budi u istom krevetu, sat-alarm zvoni u isto vreme,
na isti nacin. Mora da istrpi jos jedan dan. I ponovo tako, ponovo,
ponovo, ponovo. Hiljadu potpuno identicnih dana sa identicnim
ogranicenjima i mogucnostima. Svakoga dana Phil-ovo verovanje da je to
sve klopka materijalizuje se u vidu jos jednog dana koji ceo bude klopka.

Bezbroj puta bezuspesno pokusava da izvrsi samoubistvo. Sledeceg jutra

ponovo se probudi u istom krevetu, a sat-alarm ponovo zvoni u isto
vreme i na isti nacin. Ocigledno je neizvodljivo da umre, ma koliko bio
ocajan i zeleo da pobegne odatle. Isti dan, isti ljudi, ista igra, sve isto, bez
izlaza.

Ova izmisljena prica skoro besprekorno prikazuje kako karma (koja je

isto tako fikcija) funkcionise. Za one koji jos nisu poceli da razmisljaju o
tome da postoji velika slika u kojoj ne postoje zrtve, zivot se stalno
ponavlja kao sto se za Phil-a ponavlja Dan mrmota. Kao sto kaze Yogi
Bera: "Sve je to "deja vu", pa ispocetka".

Konacno Phil, posto je sve probao, uvidevsi da ne postoji izlaz, pocinje da

razmislja o tome da li ima neki talenat i kako bi mogao da ga razvije. Na
kraju krajeva, ocigledno ima bezbroj zivota i ima vise nego dovoljno
vremena da nauci da svira klavir, vaja, nauci napamet celu francusku
poeziju. Tako on postane izuzetno talentovan genije, a potreban mu je po
jedan dan (t.j. zivotni vek) da maksimalno razvije neki talenat.
Njegov pogled na zivot najvise oplemenjuje to sto je zaljubljen u Tv
producenta Ritu (koju igra Andy McDowell). Kada je u njenom drustvu,
on uziva i malo po malo zaboravlja na materijalisticki pogled na svet.

Posto prozivi desetine hiljada dana (t.j. zivota), u kojima uvek za malo
poveca svoju sposobnost da voli, osvane novi dan. Kada se to konacno
desi, Phil jos uvek nije prosvetljen. Ali promenio je pogled na zivot, i
potpuno je spreman da sada istrazi kako je to ziveti na sasvim drugi
nacin.

Takozvane zrtve okolnosti uopste nisu nikakve zrtve. Oni samo

prozivljavaju rezultate i manifestacije sopstvenog sistema verovanja.
Kada najzad shvate sta zaista znaci pruzati otpor okolini (t.j. njihovoj
kreaciji), mogu svoju paznju da preusmere na razvijanje osecaja ljubavi
kao svog licnog iskustva.

Niko nije zrtva karme. Nije uopste predvidjeno da neko bude kaznjen
zbog svojih losih dela. Oni koji ovo nisu shvatili zive svaki dan kao Dan
mrmota, jer, kao sto znamo, nase misli kreiraju nasu realnost.

Kada se branim ako sam napadnut, igram igru koja se zove karma i koja
je bez kraja. Beskonacna je. Otpor izaziva ponovni napad. To je zakon
karme. Napad i odbrana bukvalno mogu da se igraju sve do kraja
vremena, unedogled. Za mir nije odgovoran moj protivnik. Moja je
odgovornost da izaberem da izadjem iz igre. Ne oprastam zato sto neko
zasluzuje ili sto je to pristojno. Ja prastam samo zato sto zasluzujem mir.
Umesto stalnog opiranja, zasluzujem da iskusim ljubav prema samom
sebi.

Zasluzujem da iskusim ljubav prema samom sebi umesto stalnog

opiranja.

Kada istrazujemo sta znace prosvetljenje i ljubav, pocinjemo da

shvatamo koncept prastanja. Prastanje skoro momentalno prekida
neprekidna ponavljanja karmi.

Karmicki dugovi

Karma je veoma slicna reinkarnaciji po tome sto je vrlo koristan concept

uprkos tome sto popularno svatanje karmickog zakona ima malo veze sa
istinom. Ezotericka ucenja vec desetinama hiljada godina govore o karmi.
Ona nam daju nekakav uvid u Zemljin skolski sistem i takodje na jedan
od nacina na koje je moguce evoluirati. Dok majstori govore o vecnom
zivotu ne spominju da je potrebno platiti nekakav karmicki dug. Platiti
karmicki dug znaci iskupiti se za nesto sto smo lose uradili. Greska moze
biti nacinjena ili u ovom ili u nekom drugom zivotu.

Ezotericna ucenja daju nam koncept kojim bi mogli da objasnimo sebi

zasto neko dete ima leukemiju. Ako smo pod uticajem zapadnog
vaspitanja i ucenja, onda ne postoji nacin da se pomirimo sa bezizlaznom
situacijom kao sto je leukemija. Jedino mozemo da zakljucimo da je Bog
osvetoljubiv i da kaznjava. Zato su za nas smisljene korisne pricice kao
sto su karma ili reinkarnacija koje nam ipak ostavljaju mogucnost da
poverujemo da je zivot vecan a univerzum dobrocudan.

Mi zivimo karmicki kada ne znamo da postoji bolji nacin. Taj izbor

pravimo obicno pre nego sto se rodimo, zato sto verujemo da nismo
dovoljno evoluirali da bismo mogli da, na svesnom nivou, napravimo
mudar izbor svih dogadjaja i okolnosti u nasem zivotu. Zato kada
gledamo ovozemaljskim ocima izgleda kao da nas univerzum muci.

Karmicki zivot je najniza forma evolucije, najrudimentarniji oblik

edukacije duse. U biblijskoj analogiji ljudskog puta, karma se pojavljuje
u pocetnim delovima kada ljudi zive po principu "oko za oko". Ti ljudi su
verovali da je njihovo okruzenje realno. Verovali su u bol i teska
vremena. Ako su uopste i imali ideju o Bogu, on je bio ljubomoran, strog
diktator koga ljuti ljudsko ponasanje. Takav Bog je zahtevao da mu se
redovno podnose zrtve. Nisu imali drugaciju ideju o stvarnosti osim one
koja se opaza fizickim culima. Ovakvim ljudima su potpuno zatvorena
unutrasnja cula i jedino mogu da razumeju razvoj kroz karmicki put.

Kada dodjemo do zavrsnh delova Biblije, razvijena bica su zamenila

karmicki put miloscu i unutrasnjim otkrovenjem. Pokusavaju da
razumeju da dobrovoljno sticemo iskustva koja ce nas brzo probuditi.
Sada je tema kako preci sa puta punog muka na razumevanje.

Sa svakom neprijatnom lekcijom, uvek dobijemo i dva izbora. Mozemo da

odaberemo da prozivimo neprijatno iskustvo (sto se zove placanje
karmickog duga) ili mozemo da postignemo razumevanje bez potrebe da
prodjemo kroz to iskustvo. Sveti Pavle je ovo nazivao miloscu.

Karma je za ljude koji nisu budni i nemaju koncept velike slike. A najvise
je za ljude koji ne veruju da su povezani sa drugim ljudima. Oni mogu da
nauce da jedino sebi nanose zlo kada ubiju drugu osobu, tako sto se
vrate u drugog dana ili u drugom zivotu da bi bili ubijeni. Svi su majstori
poducavali da postoji zlatno pravilo. Ako ljudi mogu da nauce da "rade
samo ono sto bi zeleli da njima neko drugi radi", njihova karma nece
sadrzati nikakvu tragediju.

Svrha svake karmicke lekcije, bilo da je u pitanju narkomanija,

siromastvo, bolest ili zlostavljanje je da nas neizostavno nauci kako da
budemo besprekorno srecni. Sistem je perfektan i te lekcije su za nas
napravljene kako bi nam pomogle da dostignemo razumevanje.

Neophodno je da dusa bude razvijena kako bi evoluirala iz skole 3D u

mnogo lepsa carstva 6D ili 10D ili 100D. Znaci, mi jos uvek ne zelimo da
se razvoj upotpuni, samo da ne bude vise bolnih iznenadjenja. Zelimo da
predjemo sa spoljasnje motivacije (bol, karma) na unutrasnju (vizija,
kosmicka svesnost).

Karmicko ucenje ima smisla samo za one koji reaguju na stare programe
kao i za one koje je moguce izvesti iz takta. Ako jednostavno izaberemo
mir u svakoj konfrontirajucoj situaciji, izbeci cemo bol koji je deo svake
karmicke lekcije.

Vecina ljudi negira da ima probleme u zivotu. To je zbog naseg

vaspitanja. Drustvo veruje da su ljudi sa velikim problemima, kao sto su
alkoholizam, bankrotstvo, kleptomanija, nakaznost nedostojni. Ali
duhovni studenti su svesni toga da svako ima probleme. Kao sto kaze
Patricia Sun: "Tvoj problem je tvoja ulaznica".

Duhovni studenti se raduju izazovima.

Izazovi (lekcije) su takodje nase ulaznice za slobodu lisenu bola. Oni su

nase jedine ulaznice. Ne zelimo da eskiviramo lekcije, a samim tim i
razvoj. Ali svakako zelimo da izbegnemo bol. To je to. Bol nije potreban,
ali razvoj jeste. Nijedan majstor nije rekao da treba izbegavati lekciju ili
razvoj. A niko to ne moze da uradi osim nas. Nikoga ne mozemo da
ovlastimo za tako nesto. Majstori govore da treba nauciti da se uziva na
putu. Prosvetljenje je veoma licno, veoma prijatno, avantura kroz vreme i
prostor.

Karma=strah=krivica=karma

Vecina ljudi nije svesna da je zivot serija lekcija, kao i da imaju izbor da
ne private ovozemaljski sistem. Ako ovde dodjemo potpuno uspavani,
sasvim je prikladno da nam vodje naseg plemena, sela ili drzave kazu
kako je nase telo vazno i da treba da ga cuvamo od unistenja. "Nemoj da
se igras sa lavovima jer ce te pojesti! Ne skaci u ambis jer ces poginuti!"

U toj tacki nase evolucije, strah je bio neophodan jer bismo inace
napustili i nase telo i Zemaljsku skolu i nista ne bismo naucili. Ucenici
drugog, treceg i cetvrtog razreda ne mogu da postoje bez straha. Svi smo
proziveli na hiljade zivota u kojima je strah bio koristan i odrzavao nas je
u zivotu. Onda je neko rekao: "Sada si ti u dvanaestom razredu, hajde
lepo zaboravi sve sto smo te ucili". "Kako? Moj strah je dobro
uprogramiran duboko u podsvest, ne mogu ni da zamislim da ga se
oslobodim!"

Ucenje u Eri Vodolije oslobadja od straha. Mozemo da uvidimo pravu

prirodu karme kao motivatora pomocu straha i krivice. Naucili smo da je
karma dobro ucilo u ostalih jedanaest Era Zodijaka, ali ne i u Eri
Vodolije. Oni koji bi da uspostavljaju nove matrice za novi nacin zivota,
moraju da se oslobode karme kako bi pokazali drugima kako to da
urade. Nase reci moraju da prate nasa dela.

Moja svrha je moj karmicki put

Sta je izazvalo najvece saosecanje u vasem zivotu? Zasto je neko anti-

kancer, neko anti-nuklearac, neko protiv kiselih kisa? Zasto nisu svi
ljudi protiv jedne iste stvari? Da li je gora rupa u ozonskom omotacu od
kiselih kisa? Zasto neko zeli da zaustavi ratove, nahrani gladne i
beskucnike? Retko zastanemo da porazmislimo sta smo radili pre hiljadu
ili pre deset hiljada godina i da je to mozda razlog nase sadasnje potrebe
da neke stvari popravljamo. Ako imamo gorucu zelju da popravimo neku
tragediju, znaci da smo u prethodnoj inkarnaciji bili upravo izazivaci
takvih tragedija. Na nivou podsvesti, smirujemo nas osecaj krivice zbog
zverstava koja smo cinili u dalekoj proslosti. Karma sto posto koristi
krivicu kao motivaciju. Uvek istu stvar ponovo vraca u opticaj.
Pojavljujemo se u onakvoj realnosti kakvu smo prethodno iskreirali u
svojim mislima.

Ako imamo zelju da zastitimo Majku Zemlju, moguce da smo je pre

hiljadu godina ugrozavali. Karma je zaista do te mere pojednostavljena.
Ako smo nekada bili industrijalac koji je trovao sredinu tonama cadji,
sada smo borac za zastitu zivotne sredine koji se bori protiv globalnog
zagrevanja Zemljinog omotaca. Ako je neko aktivna feministkinja, nekada
je bio sovinista koji je zlostavljao ili ogranicavao slobodu zenama. Nasa
sadasnja preokupacija je najdirektnije povezana sa nekom zloupotrebom
iz proslosti.

Sistem je potpuno savrsen i svako radi samo i iskljucivo na sebi. Nikome

drugome i ne trebaju popravke! Ako ipak odbijemo da pogledamo sta se
desava iznutra, u nama, onda ce se "izvan" nas pojaviti nekakva zverstva,
pa cemo biti "primorani" da ih popravljamo, sto se opet svodi na to da
isceljujemo sami sebe. To je jedan od magicnih trikova koji su smisljeni u
Zemljinoj skoli. Sve sto vidimo, bilo to dobro, lose, ispravno, pogresno ili
neutralno, samo je nas odraz u ogledalu.

Sve sto primamo dok smo u fizickom telu spada u kategoriju paradoksa.
Iako je istina da imamo potpuno slobodnu volju, vecina je koristi da sa
Zemljinom skolom sklopi pedantan ugovor. Zato izgleda da su nasi zivoti
unapred zacrtani, a oni to na neki nacin i jesu. Mi smo ih zacrtali i to na
nivou duse, a nije nam ih nametnuo nekakav karmicki Bog. Ako u ovom
zivotu imamo tesku karmu, to je zato sto smo sami sebi odredili dramu u
nadi da cemo moci sebi da oprostimo za "greske" koje smo pocinili u
prosloj inkarnaciji. Kada oprostimo svom sadasnjem neprijatelju, mi smo
u stvari oprostili sebi u nekoj imkarnaciji iz proslosti.

Vecina ljudi nije spremna da prihvati odgovornost za sve tragedije na

zemlji jer veruju da su one realne i da je steta moguca. Ne i ne. Bog je
ljubav. Bog ne dopusta tragediju. Potrebno je da popravimo nasu
percepciju kako bismo shvatili tu ideju.

Prekomponovanje nase proslosti sa "Ja sam

krivac" u "Ja sam iscelitelj"

Dok sam drzao neku svoju radionicu i govorio o nacinu na koji Zemlja
funkcionise, jedna zena je pocela da place kada sam rekao da je tragedija
iluzija. Nije mogla da prihvati tu ideju. Kada sam se podesio na njene
frekvencije, video sam da su je u prethodnom zivotu ubili nacisti u
Ausvicu. Prezivela je neopisive uzase i ostala uverena da Bog dopusta
greske i da se neke stvari jednostavno ne prastaju. Tada sam cuo i divnu
pricu o ljudima koji su bili inkarnirani kako bi poginuli u eksploziji
atomske bombe u Hirosimi i Hitlerovim logorima smrti.

U skladu sa karmickim principima, to su bili ljudi koji su u ranijim

zivotima ubijali ili mrcvarili druge ljude. Znamo da je Bog nesposoban da
osudjuje, ali su oni sami sebe osudili. "Ako se ponovo vratimo da budemo
muceni, mozda cemo poverovati da smo dovoljno kaznjeni i docicemo do
toga da podsvesno oprostimo sebi". Ovakva bica su se inkarnirala u
gomilama. Bili su ubijani u gasnim komorama, u nuklearnim
eksplozijama, zbrisani sa lica Zemlje. Da li ih je ovo zaista ubilo?

Ne, naravno da ne.

Kada mnogo ljudi pogine odjednom, na drugoj strani se odrzi jedan

masovni skup. Iznajmi se ogromna dvorana na astralnom planu i duse se
okupe da smisle osvetu. Zrtve II svetskog rata su zaboravile da su
dobrovoljno izabrale svoju sudbinu, zalili su se i jadali. Stotine hiljada
njih se svadjalo u toj dvorani dok neko nije ustao i rekao: "Znam sta
cemo! Uradicemo isto sto smo radili milionima godina! Posto smo bili
zrtve, vraticemo se kao mucitelji. Hajde da se inkarniramo u Sjedinjenim
Americkim Drzavama jer ce oni imati najmocniju armiju koju je svet
ikada video. Hajde da se infiltriramo u njihovu vojsku i preuzmemo
kontrolu, da zbrisemo svakoga ko nam se ne dopada. Hajde da se
obracunamo!"

Ovo je zvucalo logicno jer je to uobicajen nacin na koji karma

funkcionise. Tako se oduvek radi. Konacno je neko ustao, prisao
mikrofonu i rekao: "Cekajte samo malo! Sta ako se masovno
inkarniramo, ali ne budemo militaristi,nego pacifisti? Mozda budemo
deca cveca i crtamo nasmejane likove i dugu gde god stignemo i
stavljamo cvece u puscane cevi! Mozda ce ovo da pokida matricu koja se
ponavlja vec milenijumima i dobijemo sansu da osetimo malo mira."
Debata izmedju militarista i pacifista rasplamsavala se sledecih godinu
dana. Na kraju se nekoliko njih slozilo da probaju sa tim mirom. "O.K.
Idemo dole i odbicemo da se borimo. Verovatno ce nas zastrasivati i
manipulisati, tako je to na Zemlji. Odvesce nas u zatvor, a mozemo i da
pobegnemo u Kanadu".

Kada se tako mnogo bica u isto vreme inkarniralo, sa dugom i cvecem,

trajno su impregnirali telepatski rezervoar svesti mirom. To je bila
garancija da ce mir sigurno pobediti i da u sledecih milion godina nece
biti nuklearnih ratova. Nikada pre niko u ljudskoj istoriji nije kao ova
bica garantovao da ce prelaz iz Ere Riba u Eru Vodolije biti miran. Nece
biti potapanja Lemurije ili Atlantide, sto se obicno desava na prelazu
izmedju ta dva doba. Kada sam ovo ispricao onoj zeni sa radionice,
briznula je jos jace u plac. Priznala je da vec mesecima razmislja o
samoubistvu. Sada je imala jak osecaj da je sve u redu. Umesto da veruje
u tragediju, sada je znala da se inkarnirala kako bi sprecila Treci svetski
rat. Prepoznala je sebe kao spasioca. Svi smo mi spasioci.
 Krivica je vizija sa ogranicenjem

Hajde da vidimo odakle dolazi ta krivica koje pokusavamo da se

oslobodimo. Svaka nasa navika ili karakterna crta koja nas strasno
nervira, nekada u nasoj karmickoj istoriji nam je spasla zivot. Sve ono
zbog cega se osecate krivim bilo je jedno od najznacajnijih iskustava za
vas razvoj koji ste ikada imali. Pomoglo vam je da uspesno promenite
svoju svesnost. U stvari, nikada se nismo lose ponasali. Bog to ne bi
dopustio. Bog cija je glavna definicija ljubav ne bi dozvolio postojanje
sistema koji bi opravdavao krivicu. Znaci, istina je da nikada niste
pogresili. Nista ne postoji izvan ljubavi, pa kako smo onda mogli da
uradimo nesto sto je ispravno ili pogresno? Sta god da izaberemo, to je
ljubav, cak iako nam nasih pet cula kaze suprotno.

Teoretski znamo da je to tacno, ali opet se pitamo: "Da, ali ne radi se tu

samo o meni! Moje ponasanje je povredilo tu osobu, to je svakako lose!"
Pa, mozda ta osoba nije platila skupu skolarinu, nije zapisala u raspored
casova da cete je vi potkaciti kako bi dozivotno pamtila tu lekciju. Ako
svadja, konflikt ili rasprava ne izazovu kod vas zestoku reakciju, uloga
vaseg oponenta kao nastavnog sredstva univerzuma je ponistena. Svadja
i osoba sa kojom ste se svadjali bili su u tom trenutku za vas najbrzi
nacin da napredujete koji vam je bio na raspolaganju. I vi i ta osoba cete
ipak diplomirati, ali cete vi morati da nadjete neku drugu osobu da se sa
njom posvadjate.

Da li znate sta se desi kada se svi medjusobno izmasakriramo i

poubijamo? Kada svi tako poumiremo, pravi se zurka! "Kakva strava
predstava! Zaista sam te majstorski ubio, zar ne?" "Hoces jos jedno
pivo?"

U svakoj skoli mozemo da vidimo kako dete place jer ga je ucitelj naterao
da vezba pisanje. Iako nam je zao deteta, necemo mu reci da ne treba da
uradi domaci zadatak jer nam je jasno da je korisno da nauci da pise. Na
slican nacin i ljudi biraju da uce u Zemljinoj skoli. Isto je i u igri zivota.
Svi oni sa kojima ste razmenjivali zucne reci ili su vas nervirali ili ste se
sa njima sukobljavali bili su vasi "ucitelji pisanja".

Cak i kada bismo imali moc, a nemamo je, da nekome promenimo

karmu, to ne bismo uradili. Kada bismo mogli da amputiramo njihov bol
i borbu (sto je suprotno od isceliti), znate sta bi nam rekli na kraju svog
zivota? "Djubre jedno! Samo sto nisam diplomirao. Skupo sam platio
skolarinu, proveo godine i godine na koledzu, spremao sam diplomski, a
ti si sve to srusio!" Zemljina skola se bavi razvojem, obrazovanjem i
ucenjem i sistem je perfektan bas takav kakav je.

Istina je da karmicki dugovi nisu nista drugo do bozanstven nacin da se

stvari bolje razumeju. Kada nase dete dodje iz skole i treba da radi
zadatke, a pita nas da ide da se igra, postajemo veliki, opasni roditelj i
kazemo : "Ne! Prvo uradi domaci zadatak!" jer smo svesni da je taj
zadatak koristan za njega. Na nivou duse kada neko kaze: "Moram da
prodjem kroz to iskustvo kako bih sebi mogao da oprostim stvari iz moje
proslosti" da li cemo mu reci: "Ne, nemoj, vise bih voleo da gledam kako
se sledecih deset miliona godina mucis u sopstvenoj krivici?" Moramo da
se oslobodimo potrebe da menjamo karmu drugih ljudi, a narocito karmu
nasih supruznika, roditelja ili dece. Oni su znali sta su radili kada su se
upisivali u skolu. Ne mozemo da popravimo svoje voljene ili prijatelje
tako sto cemo da im ukazujemo na nacine na koje mogu da poboljsaju
stvari.

Isceljivanje umesto popravljanja

Naravno da se u nama javi konflikt kada vidimo da neko nama blizak

pati zbog svoje karme. Znamo da ne mozemo da ih popravimo. Popraviti
nekoga znaci da zelimo da ta osoba prestane da se muci kako bismo se
mi bolje osecali. Kao iscelitelji cinimo ono sto ce ih naterati da bolje
razumeju neku lekciju, ali tako da izbegnu teske aspekte lekcije. Samo
univerzum moze nekome da da razumevanje. Ali, mi mozemo da
asistiramo univerzumu tako sto cemo drzati osobu u svetom prostoru
ispunjenom cistom ljubavlju i svetloscu, bez ikakvih osudjivanja razloga
ili rezultata. Znaci, mozemo da pomognemo ljudima u vezi sa njihovom
karmom.

Fizicka tela, navike, svidja mi se, ne svidja

mi se- sve je to karmicki

Kada sam radio kao svestenik na odredjeno vreme u crkvi "Zajednica" u

Tulsi, zena vernica mi je predstavila svoju cerku i zamolila me je da joj
kazem da treba da prestane da pusi. Podesio sam se na frekvencije cerke
i uvideo da ako bi ona odmah prestala da pusi, brzo bi umrla. Upravo se
bila razvela, dete joj je umrlo, imala je i drugih trauma. Video sam da se
stresa jedino oslobadjala tako sto je udisala i izdisala dim cigarete. To je
za nju bio vid meditacije. Rekao sam joj da je bolje da nastavi i dalje da
na taj nacin duboko dise ako zeli da prezivi. Sve procene koje ego donosi
na osnovu ljudskih navika su greska.

Oko trideset procenata ljudi na cije sam se frekvencije podesavao nisu

imali problema sto su pusaci. Uopste im nije skodilo. Sve zevisi od toga
kako je nas sistem verovanja kreirao nasa tela. A to je devedeset
procenata karmicki. Nikada ne mozemo znati kako nasa podsvest
sagledava nase navike dok ne upoterbimo nasu unutrasnju viziju.
Pusenje je bilo sveti ritual za Indijance. Ako zelite da za vas pusenje bude
sveti cin, stavite paklo cigareta izmedju dlanova, duboko udahnite i
recite: "Blagosiljam i energizujem ovaj sveti duvan da neguje i isceljuje
moje telo". Vi posedujete moc da ovo uradite sa cime god zelite, sa
cokoladom, vinom. Nemojte vise nikada da zapalite cigaretu a da je
prethodno niste blagoslovili i posvetili je zdravlju i tome da se dobro
osecate. Cigarete ce vas tako okrepiti i pomoci vam da budete zivlji,
dinamicniji i same ce nestati iz vaseg zivota lako.

Moramo da uvidimo velicinu nase moci. Nismo zrtve navika, zavisnosti ili
karme. Dok trepnemo imamo moc da transformisemo sve cemu odbijemo
da se opiremo, kao i kada odbijemo da u svemu vidimo zlo. Svaka
cigareta je oduvek bila cudesna tvorevina. Da li mozete da pretvorite
seme u list duvana? To meni deluje cudesno. Sve moze da se sagleda u
svetlu, samo ako promenimo perspektivu.

Da bismo ovladali svojim mocima, potrebno ja da u ovom zivotu

postanemo odgovorni za sebe i za ono sto kreiramo. Ovo podjednako vazi
i za negativne i za pozitivne stvari u nasem zivotu. Ako verujemo da je
univerzum sve kreirao slucajno i bez razloga, onda igramo ulogu zrtve
uhvacene u klopku. Sve lepe i ruzne stvari smo sami kreirali. Ne volimo
bas ovo da priznamo. Nije dovoljno samo da uvidimo da smo mi
odgovorni za sve sto nam se desava u zivotu. Page: 7
Ako zelimo da se oslobodimo moramo da se otarasimo osecaja krivice.
Sve lekcije i knjige o samorazvoju, svi psiho-teraputi kazu da za nasu
krivicu nisu potrebna opravdanja. Vecina ne zeli da poveruje u ovo!
Zaboravili smo jednu stvar koja je esencijalna ako zelimo da se
oslobodimo krivice- vreme nije linearno. Nasa karma se nikada nije ni
dogodila.
 Osecaj krivice znaci da postoji greska u
percepciji
Vreme nije linearno

Krivica ne moze da opstane izvan koncepta linearnog vremena. Ona je

veliki motivator i ucitelj na Zemlji, ali je sama po sebi prosto zloupotreba
vremena. Krivica kaze da je ono sto je ucinjeno, nepopravljivo. Kada bi to
zaista bilo tako, onda nas nijedan majstor ne bi ucio oprastanju. Ne
mozemo ni da kazemo da ce nam biti oprosteno tek kada vreme bude
simultano. Ako sebe okrivljujemo za neku stvar, treba da znamo da se
ona nikada nije desila.

Vecina psiho terapeuta ne zeli da ide tako daleko. Oni mogu biti veoma
korisni da nekoga osposobe da se nosi sa osecajem krivice, ali to bas
nema mnogo veze sa istinom. Uglavnom uce pacijenta da sagleda osecaj
krivice, kontrolise ga i smesti u odredjenu zonu kako bi mogao da
nastavi da zivi uobicajenim nacinom zivota.

Psihijatri zaista veruju da smo zaista krivi za to sto smo uradili. Ali to ne
resava problem. Kada bi proslost zaista bila u proslosti, kako bi Lazar
moga da izadje iz one pecine. Da je vreme linearno, ne bismo mogli da
iscelimo nista iz proslosti. Zauvek bismo bili osudjeni zbog krivice i
oprostaj ne bi imao smisla.

Postoji samo sadasnji trenutak. Ako sada projektujemo ljubav u neke

stare situacije, uklonicemo svaku krivicu. To ce bukvalno u tom
trenutku ponovo iskreirati i proslost i buducnost.

Ako pomocu unutrasnje vizije pogledamo mnogobrojne inkarnacije koje

je imao Isus, videcemo da je taj covek savrsen. Nikada nije uradio nista
lose, nikoga nije povredio, nikada nije pogresio. Ali mi je, ipak, rekao da
je, dok je ziveo sve te zivote, bio i ljut, maltretirao je ljude, ubijao. Kako je
to moguce? Kada se konacno osvestio, posle mnogo, mnogo zivota, on je
sve ponovo iskreirao tako sto je u sadasnjem trenutku video samo ljubav.
On je iscelio sve svoje "greske" iz proslosti toliko efikasno da o njima nije
ostao ni najmanji trag.

Nasa svesnost ukida ogranicenja koja postoje u shvatanju vremena, pa

prema tome mozemo da izmenimo sva nasa prethodna iskustva kako god
zelimo. Zato i postoje "savrsena" bica kao sto su Buda, Isus. I vi i ja i svi
iz naseg razreda, na kraju cemo biti "savrseni". Kako nasa vizija
sagledava sve veci i veci deo velike slike, shvatacemo da nikada nismo
pogresili.

Treba vezbati kako se zivi ne-karmicki

Niko ne moze da dosegne istinu u zvom zivotu bez velikog rada. Ne

mozete samo prici nekome i reci: "Vidi, sistem ovako funkcionise". Nece
vam odgovoriti: "Super! Sada sam slobodan, sada sam majstor. Mogu da
hodam po povrsini vode i lebdim kroz prostor". Ovo je nemoguce jer je
nase podsvesno programiranje veoma snazno.

Niko bolje ne zna kako da promeni svest od Medison Avenije u Njujorku.

Oni idu na rezultat. Ako ne dobiju rezultat, ispadaju iz posla. Oni znaju
da je nemoguce da samo jednom emituju reklamu o pivu i da ocekuju da
ce se to pivo prodavati. Medison Avenija je majstor u ponavljanju. Taj
koncept uspeva i kada je podsvest u pitanju, ukljucujuci duhovna
verovanja i ljudska bica.

Ako se prosecna osoba stalno podseca sta je istina, trebace joj samo
deset zivota dok ne kaze: "Shvatam! Ne moram opet da prozivljavam
dramu!" Kada vidimo veliku sliku, postajemo realizovana bica i ne moze
se desiti da upadnemo u neku zamku koju bi nam Zemlja postavila. U
medjuvremenu, budimo blagi prema sebi i priznajmo, kada ponekad
upadnemo u zamku, da smo se ponasali prema starim sablonima. Posto
nam to nije prijalo, priznajmo da smo primetili u cemu smo pogresili
mnogo brze nego prosli put.

Napredujemo ka sopstvenom prosvetljenju. Svaki put kada se

spotaknemo, brze primetimo staru matricu. Vremenom cemo moci da je
predvidimo pre nego sto se pojavi i da izaberemo da upadnemo zamku.
Svaki put kada se setimo da zivimo svesno, povecavamo nivo kolektivne
podsvesti na planeti. To beskrajno olaksava svakome da sledeci put bude
jos precizniji. To je kao efekat stotog majmuna. Kada dovoljna kriticna
masa ljudi moze svesno da vidi kakve izbore pravi, svi cemo iskusiti
spontano prosvetljenje.
 Pazi! Evo ide instant karma

Karma je ljubav zato sto ispunjava neciji zahtev za ekspresnim

prosvetljenjem. U obicna vremena na Zemlji tesko je da bilo ko prizna da
karma postoji. "Oko za oko" i "zub za zub" ljudi tesko povezuju sa tim da
je prvo oko u jednom, a drugo u sledecem zivotu. Mogu da ubijaju i da
misle da ce se izvuci nekaznjeno. Ali ce se vratiti na Zemlju da bi bili
ubijeni. Energija koja je obavijala planetu je bila toliko gusta da je bilo
potrebno da prodje i po nekoliko zivota da bi nam se nesto vratilo. Taj
"grejs period" nam je bio potreban kako bismo preziveli.

Kada bi se dogodilo da se prosecna varvarska podsvest rasiri u sistemu

gde vlada instant karma, covecanstvo bi brzo bilo zbrisano. Sada, kako
se zavesa podize i ulazimo u prostor ispunjen ljubavlju, sve manje treba
da cekamo i sistem nas uci na mnogo konkretnije nacine. U karmi se
radi o mislima, ne o delima. Misli i osecanja koje emitujemo vracaju nam
se vec u roku od nekoliko minuta, sati ili dana umesto godina ili celog
zivotnog veka i mnogo je lakse da se prepozna veza izmedju uzroka i
posledice.

Karmicke lekcije su dobri ucitelji

Ali, postoji i drugi nacin

Postoji samo jedan nacin da se izadje iz kruga karme. To je da izaberemo

da u svakom trenutku budemo srecni. Ako osecamo krivicu u vezi necega
sto se mozda dogodilo u proslosti, onda u nasem umu gajimo gresku. To
ce kreirati jos jedan susret sa greskom, jos jedan put u krug i jos jedan
karmicki dug. Pokusavamo da koristimo neke stare tehnike kako bismo
izasli iz ovog kruga. Stalno se osvrcemo i govorimo: "Prvo treba da platim
sve dugove (t.j. naucim sve lekcije), pa cu biti slobodan", ali to je
beskonacan proces. Ajnstajn je rekao: "Problem ne moze da resi ista
vrsta svesti koja ga je kreirala". Kada trazimo nacin da popravimo
proslost ili gresku, nista necemo postici. Isus je rekao da ne treba da
trazimo gresku, vec da treba da "se nasa paznja potpuno usmeri na
Boga".

Ako imamo zelju da razumemo sta smo radili u proslosti, mozda

verujemo da treba ponovo da prozivimo svu tu dramu kako bismo sebi
oprostili. To je zanimljiva i ponekad korisna igra, ali je karmicka.
Mozemo se otarasilti karmickog kruga tako sto objavimo da smo vec
slobodni! Ako stalno krivimo druge za svoje neprilike i pokusavamo da
popravimo ljude ili igramo neku drugu karmicku igru odvajanja, stvari ce
brzo postati veoma bolne. I sve ce se brze pogorsavati dok ne kriknemo:
"Odustajem! Odustajem!" Kada odbijemo da igramo igru, igra se
zavrsava.

Instant karma je vec na pragu, ona je normalna stvar u Eri Vodolije. Oni
koji nisu naucili da prastaju uvrede, nece moci da opstanu u novoj eri.
Oni koji budu birali samo misli ispunjene ljubavlju, otkrice da je Zemlja
nebesko mesto. Ono sto mislimo, telepatski se vraca kao jedina realnost
koja za nas postoji.
 ISCELJENJE
Ovo je sedmo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i
borbe.

Zapadna civilizacija se veoma stidi da prizna da smo mozda "pogresili" ili

kreirali neku situaciju koja nije bas prijatna. Zbog toga je tesko
razgovarati o tome da mi kreiramo sopstvenu stvarnost. Izgleda kao
nametanje osecaja krivice.

Medjutim, dok je istina da smo mi kreirali svako iskustvo koje smo imali
u zivotu, kosmicka perspektiva pokazuje da ne samo da nikada nismo
pogresili, nego smo naprotiv bili na uzbudljivom, korisnom putovanju
kako bismo jos bolje razumeli stvari. Sada je nase razumevanje mnogo
vece nego pre hiljadu ili milion godina kada smo samo donekle zeleli da
izmenimo svoj put.

Kada je neko usred zdravstvene ili druge krize, ne pada mu na pamet

kosmicka perspektiva. Ljudi ne zele da znaju sta je pravi uzrok problema,
niti u kom su zivotu zgresili, jedino zele da problem nestane. To je u
stvari zdrav rezon i bas on i dozvoljava da se situacija koriguje.

Majstori se nisu zalagali za to da se analizira neciji problem. Radije su

direktno isli na resenje. Resenje se sastoji u tome da u svom umu
zadrzavamo pozitivnu ideju o sebi umesto ideje o problemu ili njegovom
uzroku. Zapamtite, da bi se kreirala i odrzavala situacija koja je u
suprotnosti sa prirodnim stanjem bica, potreban je veliki napor. Kako bi
ona opstala, stalno moramo da je "hranimo" i da se potsecamo kako nam
ta situacija ne prija. Kada se oslobodimo vezanosti za problem ili uzrok
problema (a svi su uzroci u nasem umu, ne "tamo negde"), dolazi do
isceljenja. Tako radi priroda.

Bilo sta moze biti popravljeno kada se um fokusira. Korporacije,

organizacije, medjuljudski odnosi i fizicka tela nisu van carstva
kosmickog zakona. Sve to moze lako da se isceli kada se primene
kosmicki principi koje preporucuju majstori. Udaramo u zid samo kada
sledimo pravila koja namece drustvo. Problem ce se uvek vracati, sve dok
ne odaberemo da primenimo kosmicki zakon.

Ako imamo zdravstveni problem, znaci da na neki nacin sebe

sprecavamo da postojimo u prirodnom stanju bica. Svaki deo naseg tela
je napravljen tako da perfektno funkcionise, tako da ni na koji nacin ne
skrece nasu paznju. Nase telo funkcionise na drugaciji nacin onda kada
zivimo sputano. Tako iskljucujemo kosmicki zakon. Drustvo nudi mnogo
nacina da sputamo sami sebe. Kada dopustimo sebi da se osecamo
napeto i pod stresom, sve u nasoj realnosti postane restriktivno: krvotok,
medjuljudski odnosi, tok novca, nasa licna sloboda.

Uzrok bolesti

Bolest moze da ima nekoliko prepoznatljivih uzroka. Bez obzira koji

uzrok je u pitanju, moze da bude prepoznat kao prilika da dusa
napreduje. Dozvolicete mi da jos jednom maksimalno uprostim stvari i
kazem da postoje samo dva razloga zasto se u nasem telu, umu ili poslu
pojavila bolest. To su svesne i podsvesne greske u nasem sistemu
verovanja. Mozda smo imali karmicku obavezu. Karmicki izbori se u
nasem zivotu pojavljuju kao slucajevi kada "nemamo drugog izbora".
Karmicki izbor su nasa tela, boja koze, fizicki ili mentalni hendikepi. To
jest, pre nego sto smo uzeli fizicki oblik, verovatno smo zajedno sa nasim
savetnicima odlucili koji je razvoj duse najekspeditivniji ako budemo
prisiljeni da se celog zivota fokusiramo na prevazilazenje nekog
hendikepa.kako bismo bili sigurni da cemo neprekidno traziti nacine da
prevazidjemo ogranicenje. Neko je izabrao telesne deformitete, a neko
mozda genetske poremecaje da ih stalno opominju. Ovakva vrsta
problema se retko "isceljuje" za vreme zivota, barem nasa cula to ne
mogu da primete. Ja sam, medjutim, ispitivao neke ovakve slucajeve
posto su napustili fizicku dimenziju i video da je njihova dusa mnogo vise
napredovala, postala mudrija u odnosu na njihove prijatelje koji nisu bili
hendikepirani. Ovaj nacin je veoma ekspeditivan. Hendikepi nisu
tragicni. Naprotiv, oni su obicno mudar izbor za one duse koje su
nestrpljive da sto pre diplomiraju.

Mentalna retardiranost i autizam su takodje karmicki. To jest, oni su

svesno odabrani kao dobra ucila pre rodjenja. Ovi hendikepi mogu da se
svrstaju u jednu od dve glavne kategorije. Ako je prethodni zivot duse bio
previse traumatican, osoba ce odabrati mega-poricanje, koje se moze
pojaviti u vidu autizma ("svetla su upaljena, ali nikoga nema kod kuce").
Cuo sam za slucajeve gde je istorija proslih zivota autisticnog deteta bila
nepodnosljivo traumaticna. Kada je dete bilo primorano da posmatra
predstavu u kojoj je ponovo, gotovo identicno, prikazana ta trauma,
pocelo bi da pokazuje emotivne reakcije i da pozitivno reaguje na ljubav i
terapiju i na kraju bi pocelo da zivi normalnim zivotom.
Mentalna retardiranost moze da bude fenomenalno lak nacin da se
izbegnu stranputice koje namece intelekt. U karmickom smislu, mnoge
retardirane osobe su na nivou duse osetile da imaju tendenciju da se
previse kace za intelekt. Mentalna retardiranost moze da razbije matricu
po kojoj se neko previse oslanja na inteligenciju i da ga brzo i potpuno
preusmeri na negu i ljubav. I to je, ponovo, vrlo ekspeditivno.

Danas su neka od najprosvetljenijih bica na planeti ona koja nazivamo

retardiranim Kakav divan nacin da se izbegnu zamke intelekta. To je
velicanstveno iskustvo koje dopusta osobi da se fokusira iskljucivo na
ljubav i saosecanje. Ove osobe ne moze da poremeti skolski sistem ili
Wall street. Mentalna retardiranost dozvoljava bicima da se rapidno
izbalansiraju. Ako imate osecaj da ste previse radili na intelektualnom
aspektu u prethodnim zivotima, ponasajte se tako da ljudi pomisle da ste
mentalno retardirani i terajte.

Sizofrenija je, bas kao i mentalna retardiranost, veoma prosvetljeno

stanje bica, bez obzira sto nam nasa cula govore da su to nevolje, losa
sreca.

Drugi generalni uzrok bolesti je u vezi sa greskama u nasem sistemu

verovanja koji smo usvojili tokom zivota. Kada verujemo da smo odvojeni
i da smo zrtve drugih ljudi i spoljnih okolnosti, cesto usmeravamo toliko
veliku energiju na problem, da se on materijalizuje. Zaista mozemo da
poverujemo da je neko toliki smarac (na engleskom se smarac kaze "bol u
zadnjici"), da dobijemo hemoroide. Kosmicki zakon kaze da se misli iz
naseg uma materijalizuju. Kada pocnemo da usvajamo taj koncept,
uvidjamo da oprastanje nema veze sa tim da odobravamo ili priznajemo
drugoj osobi da je bila u pravu, a da smo mi pogresili. Oprastanje je
jednostavno oslobadjanje nase ljutnje zbog necega sto nam je neko
uradio (a sto je ionako kosmicki nemoguce) i nasa odluka da cemo radije
da zadrzimo zdravlje, a ne ljutnju. Knjige kao sto su "Isceli svoje telo" od
Louise Hay mogu da nam pomognu da uvidimo vezu izmedju misli i
stanja naseg tela.

Za trenutak da obratimo paznju na nasledje i uslove u drustvu. Nasledje

nije objektivna realnost. Postoje brojni primeri da osoba nije nasledila
bolest od koje su bolovali njeni roditelji. Znaci, sa naucne tacke gledista,
geni roditelja ne odredjuju da li ce potomstvo biti zdravo. Medjutim,
znamo kako jaka verovanja mogu da se odraze na nasu fizicku realnost.
Projekcija roditelja ili familije, ocekivanja, ili strah da ce se kod deteta
ispoljiti nasledna bolest moze da ima porazan efekat na um i telo osobe
koja nije svesna da su te sumorne prognoze nerealne. Misli koje se gaje u
umu, zajedno sa emocijama, zaista kreiraju fizicku realnost.
Bolest moze i da zadovolji, pa cak i da nagradi neke nase emotivne
potrebe. Posto je umro moj deda, moja baka bi se razbolela kad god bi
ostala sama. Unuci su se dogovorili da svako prespava kod bake, uvek
kada se ona ne oseca dobro. Drustvo nas veoma rano nauci da dobijemo
nagradu kada se razbolimo. Bolesno dete ne mora da ide u skolu- kakav
divan lek.

Mozemo da izbegnemo situacije kada stariji ljudi pribegavaju ovom

sistemu kako bi kao nagradu dobili ljubav. Pokazalo se da su stariji ljudi
iz Domova za stare koji cuvaju decu dok su im roditelji na poslu mnogo
zdraviji od onih koji u Domovima samo gledaju televiziju ili igraju
domine.

Takodje, strah od bolesti i od toga sta sve lose ona moze da nam uradi,
drzi nasu paznju fokusiranu na problem, a ne na resenje. Jedan od
nacina da obuzdamo ovaj strah je da zamislimo najgoru situaciju koja
moze da nam se dogodi. Smrt je veliko strasilo. Mozemo u umu da
cuvamo dramu zbog bolesti sve do smrtnog ishoda. U nasoj meditaciji
mozemo da prozivimo iskustvo sopstvene smrti, trenutak ponovnog
susreta sa nasim voljenima koji su otisli pre nas, kao i nas bozanstveni
put nazad u svetlo. Onda mozemo da kazemo: "Oh, pa smrt nije tako
losa". Sve od cega se ne branimo, ima mnogo manje moci da nas
zastrasuje.

Ako imamo neku hronicnu bolest, treba da se preispitamo sta bi se

dogodilo ako je ne bismo prevazisli. Sta bismo radili ako bismo do kraja
zivota ziveli sa artritisom? Mozda ne mozemo da idemo da se trkamo, ali
mozemo da se bavimo pevanjem. Uvek postoje alternative. Samo strah
dozvoljava bolesti da boravi u nasem zivotu. Kada bismo se potpuno
oslobodili straha od bolesti, medjuljudskih odnosa, ili bilo cega, nestao bi
ocigledan uzrok i imali bismo cudesno isceljenje. To realno nije nikakvo
cudo, jednostavno smo izmenili um. Kada promenimo perspektivu,
izmenice se i nas zivot.

Ako patite od hronicne bolesti ili bolesti opasne po zivot, procitajte neke
od knjiga koje transformisu um i telo, a koje su pisali: O. Carl Simonton,
Larry Dossey, Bernie Siegel, Deepak Chopra, Norman Sheally- svi
doktori. Ove knjige vam mogu promeniti zivot.
 Par reci o smrti

Smrt je neizbezna. Svako pre ili kasnije napusta ovaj plan realnosti. Nase
drustvo nista tako ne porice kao smrt. Za bilo koju drugi oblast postoji
edukacija koja nam pomaze da savladamo promene. Drustvo ne samo da
odobrava da se pitanje smrti izbegava, vec se takav pristup i ocekuje. Ako
se neko ne ponasa na takav nacin, on je grozan, nije bas normalan itd.
Mi, kao radnici svetla na planeti, treba da podignemo zavesu straha od
tranzicije koja se zove smrt.

Moderna nauka je uradila neka velicanstvena istrazivanja u oblasti smrti

i umiranja. Doktori: Elizabeth Kubler-Ross, Raymond Moody, Kenneth
Ring i mnogi drugi prikupljali su informacije na osnovu hiljade slucajeva
"iskustva bliske smrti". Svi ljudi koji su doziveli klinicku smrt, imali su
veoma slicna svedocenja. Svako ima razlicita iskustva o zivotu, ali imamo
i nesto zajednicko. Svi imamo tela, ne mozemo da letimo, svi imamo
medjuljudske odnose itd. U smrti, izgleda, svima je zajednicko sto su
preplavljeni osecajem ljubavi, prihvatanja, svetla, mira, radosti. Smrt
nema nikakve veze sa religioznom pripadnscu neke osobe. Ljudi koji su
iskusili blisku smrt, nisu je se vise nikada bojali. Cak su joj se radovali.
Kada bi svi razumeli poruku ovih ljudi, devedeset procenata covecanstva
bi prestalo da se bori protiv. Ono cemu se opiremo- jaca.

Kada mi je majka bila na samrti, dozvolio sam sebi da se podesim na

frekvencije sire realnosti. Dozvolio sam joj da ode bez osecaja krivice, sto
je uvek korisno uraditi u ovakvim situacijama. Rekao sam joj da joj tata
nece nista zameriti i nece se ljutiti na nju sto odlazi. Rekao sam joj ko je
tamo sve ceka, njen otac, prijatelji. Iskreno sam se radovao zbog nje.
Otisla je bez straha. Sledeceg dana, dok smo se pripremali da veceramo,
palo mi ja na pamet da prvo uradimo meditaciju. Ovako nesto nikada ne
bih predlozio svom ocu u "normalnom" stanju svesti. Tata je, u najboljem
slucaju, bio tvrdoglavi agnostik. Ali, sada je bio potresen, pa je pristao.
Kada sam poceo da brojim od deset do jedan, on je uzviknuo neku od
svojh omiljenih kletvi. Kada je meditacija bila gotova, skocio je na noge i
povikao: "Obratila mi se, obratila mi se! Rekla je, dragi, tako sam srecna
ovde!" Tata se nikada vise nije plasio smrti.

Kada se priblizilo vreme njegove smrti, imao je seriju snova koje nije
zeleo da isprica ni mojoj setri, ni bratu, ni meni. Samo bi rekao: "Previse
je dobro da bi bilo istinito". Smrt je isceljenje.
Zeleo bih da spomenem i novinski clanak koji sam napisao kada sam
predavao na Drzavnom Univerzitetu Ohaja 1986.g. u kome se govori o
svesnom umiranju.

Proslog novembra, sa prijateljima iz Dentona u Teksasu i sa nekim

ljudima iz Tulse, isao sam na seminar "Greenwood Forest" u Misuriju. To
mi je obnovilo energiju, bas kada mi je bilo potrebno da prosirim
perspektivu. Seminar je projekat ciji je autor Ken Carey. Seminar se
odrzava na 1000 jutara ispunjenih kosmickim mirom, koje je svojim
upornim trudom Ken sacuvao da se ne pretvore u gomilu papira. Ken je
napisao nekoliko knjiga, kao sto su "Starseed Transmissions", "Vision", i
"Terra Christa". On i Sherry su takodje vodili seminare kao sto je ovaj na
koji smo mi otisli. Stekao sam velicanstveno iskustvo jer sam saznao novi
korak koji mi je pomogao da sintetizujem energiju novog doba. Sve sam
vise sagledavao kosmicku svest, izlazak probudjenih na svetlo dana. To
je bilo velicanstveno.

O ovome govorim iz dva razloga. Prvo, Earl i Marge su bili tamo. Oni se
veoma prosvetljeni Zemljani. Earl je imao ugovor u vezi sa kancerom od
pre 10 ili 12 godina i otada je iskusio najdivnija iskustva u odnosu na
sva ostala, iz svih njegovih prethodnih zivota.

Pokazalo se da na Zemlji, dok ne magistriramo za majstore, napredujemo

jedino pomocu bola ili velikih neprijatnosti. Tako skola funkcionise i toga
smo bili svesni pre nego sto smo se pojavili na ovom planu. Ali, bez
obzira sto je skolski sistem takav, to je jedina skola u univerzumu gde
dusa moze brzo da napreduje. Dok se razvoj desava, deluje do zla boga
sporo, ali iz kosmicke perspektive to je brzo.

Earla sam upoznao neku godinu ranije, imao sam radionicu u njegovom
gradu i trazio sam dobrovoljca za kanalisane informacije u vezi sa
nesrecom koju ima. On se javio i kroz njega je dosla izuzetna informacija
koja je pokazala smisao zivota i to ne samo Earlovog. Pokazala je koliko
enormno dusa moze da napreduje kada se tome posveti. Kanalisanje je
trajalo vise od sat vremena i evo, ukratko, sta smo dobili: Earl je odlucio
da otkrije kako funkcionise um i da vidi da li um ima veze sa
samoisceljivanjem. Istrazivao je kontrolu uma sa uciteljima i iz knjiga.
Njegov lekar mu je pomagao tako sto mu je davao odredjena sredstva za
smirenje uma. Earl je naterao svoju bolest da miruje, a u mirovanju
nema napretka. Ako bi se pojavio bol, on bi koristio svoje znanje o
kontrolisanju misli i slao hulju opet da miruje. Earl je dobio informaciju
da je svojom odlucnoscu, svojim traganjem, zeljom da razume, uradio
posao za najmanje tri zivota u poslednjih deset godina ovog zivota.
Receno mu je da ce, bez obzira na to da li jeste ili nije u stanju da se
trajno resi kancera u svom zivotu, uvek imati razumevanje da um
gospodari realnoscu, Page: 1
i u buducem zivotu nece imati iskustva sa bolescu. Zato sto je odlucio da
uci i napreduje uprkos (ili zbog) svojih dilema, Earl je ostao u svom telu
nekoliko godina duze nego sto je bio originalan plan i bukvalno je sebi
ustedeo tri ili cetiri zivota na duhovnom putu. Earl je umro tri nedelje
kasnije. Od raka? Ne- srce je prestalo da mu kuca kada je izrazio zelju da
ode. U nedelju se sa svojom porodicom uverio da je to dobro za sve
ucesnike i u utorak je otisao.

Sledece nedelje, u petak i u nedelju, Marge, njihov sin, neki prijatelji i ja

smo razgovarali sa Earlom. Ovo nas dovodi do drugog dela ove divne
price- do svesnog umiranja.

Nemoguce je recima izraziti svu velicanstvenost procesa umiranja za ona

bica koja su prosvetljena. Ja to pokusavam. Earl nas je stalno pozurivao
da kazemo ljudima da umiru svesno. Rekao je da moze da se nadje
gomila literature u vezi sa procesom tranzicije i da je ispravno da se
svako sa tim upozna. Insistirao je da treba biti svestan i budan tokom
tranzicije. Govorio je da su tacne price koje smo culi i da zaista nije
potrebno biti neodlucan ili nesvestan kada se stigne na drugu stranu.
Kada u svojoj svesti "zavirimo" na drugu stranu, bicemo budni kada
dodje vreme i necemo propustiti ni jedan trenutak dragocenog iskustva.
Kao sto je Earl rekao: "Dotakao sam tlo u punoj brzini, figurativno
receno, naravno".

Za Earlovu pricu je veoma znacajna Marge. Oni su se zajedno, pre mnogo

godina, otarasili straha od smrti. Ako zelimo da budemo svesna bica,
moramo da znamo da nikakav strah nije dozvoljen. Njih dvoje su cak i
razgovarali o tome kako jedna osoba moze da pomogne drugoj da sto
lakse menja nivoe. Kada je dosao utorak, Earl je rekao da bi zeleo da ode
u bolnicu, vise da bi umirio Marge. Lezao je u bolnickom krevetu, a
Marge mu je pomagala da predje na drugu stranu. Dozvolila je svom
umu da zajedno sa njegovim podigne zavesu, i tako je mogla da "vidi"
umesto njega i da ga umiri ako se pojavi bilo kakav strah. Rekla mu je ko
ga od prijatelja ceka, kakve boje vidi, opisala je mir. Drzala ga je za ruku.
Kada je sestra stavila stetoskop na njegove grudi i rekla da je gotovo,
Marge se okrenula i povikala; "Uspeli smo, uspeli smo!" Bolnicki
svestenik, koji je bas u tom trenutku usao, nije mogao da shvati zasto se
ova udovica ponasa kao sportska navijacica ciji je tim upravo pobedio u
derbiju. I jeste pobedio.

Toliko o Earlu. Ja i ostatak ljudske rase kazemo: "Hvala ti, Earl, za tvoj
doprinos svesti covecanstva". Zahvaljujuci tebi, zivot ce ovde biti malo
lepsi.

Perspektiva nase planete je sigurno velicanstvena toliko da oduzima dah,

zabavna je, uzbudljiva i uglavnom, odlicna. Kada posmatramo mentalni
nivo u kome se nalazi kalup za ono sto ce se realizovati u buducnosti,
vidimo cudesa Ere Vodolije, ere ljubavi. Ali, dok taj kalup ne postane
stvaran, ima puno da se radi. Kako mi se cini, vi koji ste u Tranzicionom
timu, kao kustosi u ovoj prelaznoj zoni, imate dva zadatka. Prvo, treba da
budete ovde. Time razvijate svoju svesnost kao i energiju vase aure i tako
doprinosite razvoju grupne svesti na Zemlji. Radeci taj posao, podizete na
visi nivo mir i ljubav na planeti; do te mere da mozete biti sigurni da ovde
vise nece biti unistavanja zivota ni zbog fizickog ni zbog mentalnog
zagadjenja, kao sto su strah I mrznja ili njihove manifestacije. Sada kada
ste uspesno izvrsili prvi zadatak, dolazi red na drugi. Jos uvek postoje
razni oblici borbe koji ce se manifestovati sledecih dvadeset godina. Vi ste
onaj mudri deo planete. Morate biti stabilni, da razumete one koji jos
uvek ne shvataju da mogu da se okrenu lakoci i snazi. I, iznad svega,
morate da poducavate. Onaj ko je odabrao da bude ovde za vreme
tranzicije, na pocetku ovog divnog novog doba, ne bi ni dolazio kada ovde
ne bi nasao mnogo mudrih ucitelja. Sada masovno dolaze novi studenti.
Ceo spektar vaseg razumevanja mora im biti dostupan. Ne morate da
menjate svoje ponasanje, samo sve vise i vise budite svesni toga da su
ljudi sa kojima stupate u kontakt studenti nove ere, cak iako toga nisu
svesni. Slobodno podelite vase znanje sa njima. Vi ste "Osnivaci Nove
planete- Zemlje".

Bojati se smrti znaci bojati se Boga. To znaci da se veruje da univerzum

nije prijateljski nastrojen, nije na nasoj strani. Ako treba da budemo
radnici svetla u ovoj skoli, moramo sa nasim prijateljima da podelimo
ono sto intuitivno znamo o beskonacnom zivotu. Da bi se mir na Zemlji
zaista uspostavio, mora da se potpuno razoblici najveci strah koji
covecanstvo oduvek ima.

Isceljivanje u gustom telepatskom rezervoaru

Bilo kakav oblik isceljenja ni na koji nacin nema veze sa tim da nam Bog
cini nekakvu uslugu. Pre ce biti da mi ucimo kako da "otvorimo vrata".
Uvek je bilo tesko, ali ne i nemoguce, da bilo koja osoba na Zemlji
prevazilazi fizicke zakone, da levitira, pomera predmete mislima, da
momentalno otkloni maligne tumore. Teskoce poticu od toga sto smo
uronjeni u gustinu. Gustina je drugi naziv za telepatski rezervoar
energije misli na Zemlji i cini ga strah, sumnja, ljutnja itd. Tesko je biti
uronjen u gustinu i istovremeno ostati dovoljno odvojen od nje kako
bismo mogli da vaskrsavamo mrtve. To je kao kada bi preplivai Atlantik,
a da se ne pokvasimo. Hiljade dusa je postalo dovoljno prosvetljeno da
moze da diplomira u Zemljinoj skoli, i da predje na mnogo bozanstvenija
mesta, a da nisu magistrirali na gustini do stepena kada bi postali
"iscelitelji".

Kada se Era Vodolije dublje ukoreni, poveca se svesnost na Zemlji. To

znaci, da je za razliku od drugih era, sada veci broj inkarniranih osoba
koje zele da budu bezopasne. Znaci, da misli koje cine telepatski
rezervoar sadrzi manje straha, otpora, to jest, gustina je mnogo manja.
Sto je gustina manja, lakse je napraviti ugovor sa normalnom svesnoscu
univerzuma, a nju cini ljubav. Svakim danom svako od nas ime sve vece
i vece sanse da pravi "cuda". "Veo" je postao proziran.

Bas zbog gustine, mozda vam neko isceljenje nije uspelo onako kako ste
zeleli, pre deset, petnaest, dvadeset godina. Ne znaci da ste vi negde
pogresili. Ako vam isceljenje nije uspelo, verovatno ste krivili sebe i mislili
da niste dovoljno duhovno razvijeni. U stvari, sistem je bio previse gust.
Sada je mnogo lakes isceljivati jer se gustina sve vise smanjuje, a i vi ste
u medjuvremenu vise napredovali.

Vreme je da pocnemo da treniramo nase isceliteljske sposobnosti. Svi mi

zajedno smo cvrsto povezani sa izvorom i lako su moguca dramaticna
isceljenja. Moramo da zaboravimo ideju da je tesko ciniti cuda. Drustvo
nas programira da je neku stvar teze isceliti od druge. To je samo odraz
starog sistema vrednosti i starih procena. Mozda postoji nekoliko stvari
za koje vas sistem misli da ih je nemoguce ostvariti. Mozda verujete da
mozete da iscelite glavobolju ili da unesete mir u svoju kancelariju, ali ne
verujete da mozete da iscelite rak. To je prosto zbog toga sto vas sistem
vrednosti misli da je teze isceliti smrtonosne bolesti. Ovo nije tacno.
Svako isceljenje zahteva da se sistem verovanja promeni na isti nacin.
Ako sada ponovo probate da isceljujete, videcete da je lakes, i pronaci
cete sopstveni nacin isceljivanja.

Isceljenje i ego

Vecina ljudi zna da je isceljivanje prenatrpano uticajima ega. Ovo nam

pomaze da obratimo paznju na sledece: postoji ogromna razlika izmedju
lecenja i isceljivanja. Ego kaze: "Osecao bih se mnogo prijatnije kada ne
biste bili u mojoj blizini jer ste bolesni, kada vas vidim to me potseca da
sam bespomocan". Sa druge strane, isceljenje govori: "Ti si Hrist! Ne
treba ti ta blesava ideja o bolesti. Zar ne znas da bolest nije realna i
samim tim ne postoji nikakva potreba za njom?" Ovako je Isus isceljivao.
Nikada nije rekao: "Au, ovo ce biti tesko". Video je Hrista u svakom
ljudskom bicu. To je sve sto je potrebno za potpunu transformaciju bilo
koga ko je spreman da je prihvati. Isus nikada nije govorio: "Pa, prvo
treba da vidimo sta si radio kada si imao pet godina, da li si slusao
mamu," jer je znao da je sve to irelevantno. On je uvek pitao samo jedno:
"Da li verujes da mogu da te iscelim?" Ako bi odgovor bio: "Da, gospodaru
verujem", to bi bilo to. Neke procene govore da vise od polovine isceljenja
koja je radio Isus nije uspelo. Ako neko nije verovao u ono sto je imao da
mu ponudi, Isus nije imao dozvolu da ugrozava slobodnu volju te osobe.

Ako je necija potreba za bolescu veca od potrebe za slobodom, drzace se

bolesti. Moramo da zivimo svesno i prepoznajemo sistem nagrada koji
postoji u drustvu. Istina je da ne postoji bolest koja nije izleciva. Svi
majstori su ukazivali koji je najbrzi put do savrsenog zdravlja. Svi su se
jednodusno slagali u tome da na Zemlji ne postoji nijedna stvar koja se
ne moze promeniti kada se sa njom telepatski povezemo.

Isceljenje i karma

Cesto me na mojim radionicama pitaju: "Ako nekoga iscelim, da li se

mesam u njegovu karmu? Ako je ta osoba odabrala bolest kao ucilo, da li
mu cinim medvedju uslugu?" Odgovor ima vise delova. Prvo, cak ni Bog,
najbozanstveniji, najvisi Bog ne moze da se umesa u neciju karmu.
Karma je izbor koji neka osoba pravi. Izbor se pravi iskljucivo na osnovu
slobodne volje. Karma ne moze biti ugrozena. Ne postoji nepravda niti
zrtve. Potpuno je nemoguce biti zrtva necijih dobrih, ljubavlju ispunjenih
namera.

Drugo, dve osobe nisu odvojene. Ne postoji iscelitelj i onaj koga isceljuju.
Sve svesti cine jednu svest. Jedinstvo isceljuje. Odvojenost uznemirava.
Odvojenost se manifestuje u vidu bolesti. Trodimenzionalno vreme i
prostor su u stvari hologram. Niko nije nikada video nista na ovom planu
realnosti, ni tragediju ni pastoralnu lepotu, a da to nije bio samo odraz u
ogledalu. Sta tu treba isceljivati? Samo nasu percepciju.

Ako ponudite isceljenje i neko ga prihvati, to vam je odgovor da je

spreman da malo preuredi svoju karmu. Oni koji drugima pomazu da
ustede vreme zovu se spasioci.

Uvek je korisno ponuditi isceljenje, ljubav ili oprostaj. Ljubav ne moze da

nanese nikakvu stetu. Svaka pozitivna misao ili osecanje iz necijeg uma
ili srca, podize vibracioni nivo telepatskog rezervoara. Kada isceljujemo
telepatski rezervoar, sve bude isceljeno, jer on dodiruje i Zemlju i ljude i
univerzum.

Kako da prepoznamo da li treba da se umesamo u neku situaciju? Posto

mozemo da vidimo odraz u ogledalu I sve sto nam privuce paznju je neki
nas aspekt koji zeli da skrene paznju na sebe. Sve neprijatno sto
primetimo ukazuje nam da treba da promenimo neko pogresno verovanje
u vezi sa tim i da ga sagledamo sa stanovista Boga. U tome je isceljenje.
Ako nasu paznju skrece glad u Indiji, neko zapostavljeno dete ili udes na
ulici, ima razloga sto smo ga primetili. U takvoj situaciji moramo biti
odgovorni i funkcionisati u istini. Ako verujemo da je tragedija stvarna, to
nije istina. Ako u umu cuvamo sliku kako je pogresno zlostavljati decu,
samo cemo iskreirati jos jedno zlostavljano dete. Majstori su rekli kako
treba da popravljamo gresku kada je primetimo: "Molite se jedni za
druge".

Svako je sa svojim zivotnim rasporedom dobrovoljno dosao na Zemlju.

Svako je u ugovoru potpisao da ce da podnosi odredjenu kolicinu bola,
borbe, uznemirenosti, straha, sumnje i krivice. Nema izuzetaka. Svako
ko je dosao na Zemlju na neki nacin je zlostavljano dete, emocionalno,
psihicki ili fizicki. Svidja mi se sta kaze Patricia Sun: "Niko se jos na
Zemlji nije rodio kao odrasla osoba". Ako trazite nepravdu, sirom otvorite
oci. Prva osoba, koju vidite, bilo koja osoba, bice savrsen primer
zlostavljanja. Dok su boravili u vecnoj mudrosti van fizickog tela i bili
povezani sa svojim visim bicem, oni su tacno znali za sta su se
prijavljivali na Zemlji. Nema veze da li ih je neko na smrt pretukao kada
su imali dve godine ili su umrli "prirodnom" smrcu kada su imali
dvadeset pet. Nista od toga nije istinito. Ali, ako u nekom trenutku svog
razvoja skrenu vasu paznju, to vam je znak da im je potrebna vasa
pomoc ili intuitivan uvid.

Isceljenje stedi vreme

"Kurs cuda" kaze da ne postoje tragedije. Ako se ona pojavi, to bi moglo

biti neko "odlaganje". Pre nego sto smo dosli u ove zgusnjene krajeve
univerzuma, imali smo um i misli Boga. Znali smo da bol ne postoji, niti
ga moze biti. Kada se iz ovog skolskog sistema vratiimo u prirodno stanje
bica, ponovo mislimo kao Bog. Apsolutno znamo da nema bola, niti ga
moze biti. Kao sto ne postoje ni misli o siromastvu, ili bilo sta sto nije
nalik Bogu. Duse, jedan jedini put, mogu da poveruju da je tragedija
moguca, a to je dok putuju kroz vreme. A bol se iskljucivo javlja kada se
neko nadje u situaciji da nesto mora da "odlozi" na neko vreme.

Kada nekome pomazemo da prevazidje neki problem, znaci da sa njim

delimo nase razumevanje Boga kada ta osoba ne moze bas najbolje toga
da se priseti. Kada ponudimo isceljenje, ne znaci da ta osoba treba da
preskoci lekciju. Lekcija se samo skrati i bude laksa. Razumevanje koje
telepatijom prenosi na drugu osobu rezultira osceljenjem. Isto takvo
razumevanje se postize i kada se lekcija prodje na tezi nacin, bez pomoci.
Isceljenje stedi vreme.

Bol je razvoj

Nema nikakve potrebe da se nekome uskracuje mogucnost da se razvija

(sto je ionako nemoguce). Ali, mozemo da imamo zelju da se taj razvoj
ubrza. Zbog toga se nasa funkcija menja i mi vise nismo spasioci, vec
asistenti. Pomoc je uvek na nivou svesti. To ne znaci da ako vidimo da je
neko polomio ruku ne treba da mu pomognemo da namesti polomljenu
kost. Ako znamo da smo to uradili sa svescu da mozemo da iscelimo
ruku, a da ne ugradimo sinu, samo napred! Isus verovatno nikada nije
koristio sine ili stake, ali je razumeo sa kog nivoa je moguce intervenisati.

Ako nivo nase svesti nije dovoljno veliki da iscelimo sopstvenu glavobolju,
treba bar da budemo svesni i popijemo aspirin. Na oba nacina se
eliminise nesto sto nam smeta, a to je cilj. Zato, kada primetimo da se u
necijem zivotu nesto desava, verovatno ce prva reakcija biti da tu osobu
odvedemo kod lekara, cak iako znamo da on funkcionise samo na
fizickom planu i ne zna kako da isceli bilo sta. Konvencionalna medicina
moze nekome da kupi jos malo vremena u ovoj inkarnaciji, i samim tim
da smanji broj inkarnacija potrebnih za diplomu. Veliki poklon.

Ako kao jedino resenje neke krize vidimo intervenciju, samo napred, ne
mozemo pogresiti. Ako se pokaze da nase akcije motivise ego (strah,
osecaj bespomocnosti, i td.), mozda ce nas karma malo cusnuti, ali
nikakva steta nece biti nacinjena. Ako verujemo da ce nasa akcija
ustedeti malo bola i patnje, mozemo da nastavimo. Ali ne smemo da
padnemo u iskusenja da procenjujemo bol kao nesto lose, pogresno ili
nefer. Onoliko koliko pozitivno mislimo, toliko smo i korisni. Ne mozemo
istovremeno da saljemo svetlo detetu i osudjujemo onoga ko ga zlostavlja.
Treba da zatrazimo pomoc od vodjstva. Potrebni su ljubav i mir, ne
osude. Ne treba da nas interesuje kako da kaznimo mucitelja, nas
interesuje isceljenje.

Ako uspemo da se setimo da udjemo u meditaciju ili obavimo neki slican

ritual, ponovo cemo postati objektivni. Mozemo da vizualizujemo energiju
ljubavi koja okruzeje dete, roditelje i socijalnog radnika. Kada tako
radimo, nema sanse da Berlinski zid ne padne. Desice se nesto cudesno.
Detetov put ce postati laksi jer smo postupali prema kosmickom zakonu.
Ako se ponovo raspitamo kroz nedelju dana, otkricemo da je mozda
roditelj- mucitelj krenuo na psiho terapije, da je neka dobra tetka, puna
ljubavi, dosla da se stara o detetu. Ili se desilo neko drugo "cudo".

Ako neko koga poznajemo ima trenutno neki izazov u zivotu, ubrzacemo
isceljenje ako odemo kuci i posaljemo mu sjajan snop nase mentalne
svetlosti u kojoj cemo ga okupati. U njihovo ime i za njihovo dobro
potrazite istinu. Ne treba da im kazemo: "Eh, kada bi samo mogao da
izmenis svoje misli!" Nece pomoci ako nekome ko je slupao auto kazemo:
"Pa, sam si to kreirao!" Daleko je mudrije komunicirati na nacin o kome
govore majstori, tj. telepatski i da tako premostimo odbrane ega.

Setite se velike slike

Nista se ne moze materijalizovati u trecoj dimenziji dok se ne pozove na

dva nacina. Na nivou duse, osoba koja ima problem je zelela da dobije
lekciju koju kasnije mora da predaje. I na nivou svesti mora imati neke
misli i osecanja koja iniciraju dogadjaj. Ali, nije nasa duznost da nekoma
objasnjavamo kako dolazi do materijalizacije. Treba samo da ga volimo i
zagrlimo i drzimo u narucju kao trogodisnje dete kada padne i izgrebe
koleno. Da li treba da objasnjavamo detetu da je asfalt tvrdji od kolena i
da li je Bog dobar ili los? Dete bi vise volelo kolace i vec za tren oka ce
nastaviti da se igra.

Nase je jedino da ponudimo isceljenje tako sto cemo upotrebiti snagu

svojih misli i skloniti se da ne smetamo. Kada primetimo problem,
mozemo da osudjujemo uzroke i da smisljamo nacin kako da problem
resimo, ali to je sve pogresno. Da bismo doneli preciznu procenu, morali
bismo da znamo celokupnu karmicki istoriju i buducnost te osobe. A to
je nemoguce dok se nalazimo u fizickom telu. Mozemo samo da u svoje
misli dozovemo tu osobu i da joj kazemo da zelimo da bude istinski
srecna. Onda ce nam vodjstvo dati resenje sta treba da radimo. Mozda ce
nam pasti na pamet rec harmonija ili snaga i to mozemo da posaljemo
mislima toj osobi. Ako su nedovoljno cisti, treba da posaljemo cistu belu
svetlost. Svetlost je energija koja hrani prirodno stanje bica.

Kada ponudimo drugima isceljenje, ne treba nista da ocekujemo.

Tajming ne zavisi od nas. Imamo tendenciju da ponudimo svoje molitve,
a onda brze bolje pitamo: "Da li je uspelo? Da li je uspelo? Boje da ih jos
jednom pozovem. Da li se vec osecate bolje?" Tako smo na dobrom putu
da se razocaramo jer uspeh isceljenja zavisi od toga koliko je druga osoba
spremna da primi. Ali nasa zelja da pomognemo nikada nije uzalud. U
ovom univerzumu svako ponudjeno isceljenje ce kad tad biti prihvaceno.
Ako iz svoje perspektive zakljucimo da ono nije uspelo, znaci da se
oslanjamo samo na sopstvene snage, a ne na dobronamernu Bozju silu.
On predvidja da se svaka molitva ispuni. Ponekad, pozitivna potvrdna
informacija o isceljenju moze i da smeta. Moze potpuno da zbuni nas um.
Moze nam se uciniti da ne zasluzujemo da budemo iscelitelji. U tom
slucaju univerzum nece da dovodi u pitanje nasu ideju da smo
nedovoljno korisni, t.j. nece da ugrozava nasu slobodnu volju. Mnogo
cesce, ipak, pozitivna povratna reakcija jaca nase isceliteljske
sposobnosti. Mozemo od univerzuma da zatrazimo pozitivnu povratnu
reakciju kako bismo nastavili da negujemo svoje samopouzdanje.

Isceljenje i parapsiholoske sposobnost

Bilo da ste na Zemlji samo kao povremeni posetilac koji dolazi samo kada
je potrebno, ili ste cvrsto ukljuceni u skolski sistem kao ucenik
dvanaestog razreda, imate visoko razvijene parapsiholoske sposobnosti.
Te sposobnosti mozemo da nazovemo i intuicijom, meditacijom, molitvim,
nije vazno. Ako ne koristimo svoje uvecane psihicke sposobnosti za
prikupljanje informacija i isceljenje bilo bi kao kada bismo gledali samo
jednim okom, slusali samo jednim uvom ili hodali na jednoj nozi. Ovo je
blesavo za nekoga ko moze da funkcionise neograniceno.

Svako od nas na razlicit nacin prima intuitivne informacije. Ne postoje

pravila. Neko ima vizuelizacije, a neko direktno zna. Ostali su empaticni i
sve direktno osecaju u svom telu. Niko na planeti nije bez alata za
pristup neogranicenom. Svako ima sopstveni nacin da se podesi na
frekvencije. Knjige koje kazu da moramo da sedimo u lotos polozaju
sedamdeset dva sata nedeljno kako bismo ponasli duh, ne odnose se na
ucenike dvanaestog razreda. Kako god da se konektujemo sa
univerzumom, on se ne buni. Nema veze. Mnogima sine i javi se ideja
dok voze ili setaju. Dnevno sanjarenje, ako nije samo prisecanje na
prethodne dogadjaje, odlicna je meditacija. Mnogima je receno da
"prestanu da sanjare" dok su bili deca. Dnevno sanjarenje nije gubljenje
vremena. Tako se dobija velika inspiracija. Mozemo da ga pretvorimo u
veoma korisnu igru. Mozemo da zatrazimo da dobijemo ideju za novu
muziku, umetnost ili pronalazak kroz sanjarenje. Mozemo i da zatrazimo
da nam se pokazu drugi planovi realnosti na kojima mozemo da radimo.

Uvek i na svakom mestu mozemo da aktiviramo nase psihicke oci i usi.

Nije potrebno da sednemo u stolicu za meditaciju. Mozemo da odlucimo
da se podesimo na necije frekvencije dok cekamo u redu u bakalnici
(obicno smo veoma spremni da na ovakvom mestu pripomognemo
nekome kome treba pomoc). Sve sto osetimo, narocito spontano, je dobra
informacija i moze biti poziv za pomoc. Nikada ne mozemo da osetimo da
smo nekome potrebni pre nego sto univerzum da autorizaciju da smo
sposobni da pomognemo.

Kroz istoriju, oni koji funkcionisu intuitivno, bili su poznati kao proroci.
Oni su u svakoj civilizaciji bili u sukobu sa svestenicima. Svestenici, koje
je placao kralj, nisu mogli da bez ikakvih izmena reprodukuju
informacije koje su donosili proroci. Proroci su imali vizije i snove o
buducnosti. Govorili su o dogadjajima koje kralj nije mogao da
kontrolise. Kraljevima se to nije dopadalo pa su razvili nezgodnu naviku
da progone ili pogube proroka.

Sada kada smo svi vec proroci u drugim inkarnacijama, ustrucavamo se

da se uplicemo. Imamo podsvesni strah da ce nas spaliti na lomaci.
Danas smo mnogo sigurniji nego u ranijim inkarnacijama. Biramo kada i
gde nam je zgodno da radimo parapsiholoski. Mozda ce nam se u ovom
zivotu podsmevati, ali nas nece spaliti na lomaci.

Sveta mesta

Mozda neko veruje da bi bio mnogo uspesniji iscelitelj kada bi radio na

nekom svetom mestu. Mozemo da potrosimo mnogo vremena kako bismo
istrazili specijalna cvorista na planeti. Daleko je lakse i korisnije da sami
iskreiramo mapu svetih mesta u svojoj dnevnoj sobi. Dete se salje "u
cosak" kada "nije dobro" i taj cosak za njega postaje cvoriste negativne
energije. Kada smo izuzetno kreativni, mozemo sedeti za klavirom i to je
onda za nas cvoriste pozitivne energije. Egipatske piramide nisu vise
sveti od kauca u nasoj dnevnoj sobi ili kade. Ljudska bica imaju sve
potrebne atribute da menjaju energiju bilo kada i bilo gde. Kada
kombinujemo energiju misli sa emotivnim telom, imamo mogucnost da
kreiramo odredjeno raspolozenje. Oko cele planete kruze razlicita
raspolozenja, a vazno je, cija je i kakva energija zadnja boravila na
nekom mestu.

Ann i ja zivimo u Nju Meksiku, u mestu koje je za nas veoma sveto. To je

nekada bilo sveto mesto Indijanaca. Kada se podesim na frekvencije tog
zemljista, dobijam informaciju da su se tu ljudi vekovima zabavljali. Nije
bilo mnogo ubistava. To je sve sto nam treba da neko mesto za nas bude
posebno. Ako bi sada u Nju Meksiku izbio rat, ni mesto ne bi vise bilo
sveto, jer se racuna ona energija koja je tu zadnja boravila. Nasa kuca je
relativno blizu Four Corners regije za koju se misli da je cvoriste koje
izaziva padove aviona. To verovanje ne obuhvata i svemirske brodove.
Nasa vojska ih jos nije otkrila i mogu mirno da se muvaju okolo. I to je
sve- da li je neko mesto sveto ili nije, zavisi od toga kakvu vrstu energije
gajimo u odnosu na njega.

Na energiju se ne mogu primeniti nasi ograniceni koncepti vremena i

pristora. Mozemo da promenimo energiju bilo cega (tj. da iscelimo). Ako
nam ne prija da nosimo neki nakit, on mozda ima neku, za nas,
nepoznatu istoriju. Dok meditiramo, mozemo da ga drzimu u ruci i
osvetlimo ga mentalnom svetloscu, to ce bukvalno da promeni njegovu
molekularnu strukturu i energiju. Posto je nakit apsorbovao nasu
pozitivnu energiju, sa uzivanjem cemo ga nositi.

Nema nikakve razlike u nacinu na koji se menja energija komadica

nakita Ili citave drzave. Univerzum nece reci: "Stani malo! Domet je samo
dva kvadratna kilometra.!" Univerzum niti zna niti ga interesuje razlika.
Mozete da promenite energiju neke firme, bakalnice, bulevara, poste.
Moc naseg uma je neogranicena.

Parapsiholoske konsultacije

Isceljivanje zahteva diskreciju i volju da budemo skromni. Ne moze se

otkriti kakav je neciji ugovor sa Zemljom pomocu pet cula. Moraju da se
upotrebe psihicka cula, da se prevazidje osudjivanje, da se svacija
nevolja svesno razmotri.

Parapsiholoski konsultanti razvijaju svoje shvatanje prirode univerzuma

koja je ispunjena ljubavlju svaki put kada se na nivou duse podese na
necije frekvencije. Ljudi traze parapsiholoske konsultacije onda kada na
osnovu pet cula steknu utisak da su greske moguce. Posto pomazemo
cevecanstvu, nas je posao da vidimo kakav je njihov ugovor sa Zemljom,
na koje su se kurseve upisali, i pokazati im koji je laksi nacin da
savladaju lekciju. Kada upraznjavamo parapsiholoske konsultacije
uvidjama da kada se dosegne velika slika, postoji obilje celishodnih
resenja.

Mnogi od nas potisnuli su psihicku svesnost zbog uticaja drustva i

porodice i bukvalno smo opijeni kada ona izbije na povrsinu. To moze
prilicno da nas oslobodi. A dobro dodje i malo humanosti. Oni koji
postaju svesni svojih intuitivnih sposobnosti cesto primecuju da su
njihove procene ljudskih potreba cesto bile zasnovane na egu. Sada kada
su se "ukljucili", po prvi put uvidjaju sta bi bilo od pomoci. "Kurs cuda"
kaze da sve korekcije radi Sveti duh.

Neki parapsiholoski uvidi

Tokom neke moje radionice prisla mi je zena koja je izgledala kao tezak
narkoman koji lezi po mentalnim institucijama. Rekla je: "Ja sam
sizofrenicarka i poslednje tri godine sam provela u bolnici za lecenje
dusevnih bolesti?" Ja se obicno podesim na necije frekvencije cim pocne
da mi prica o svom problemu jer mi nista ne znaci njihovo vidjenje
problema koje je samo pogresna iluzija. Video sam sta je istina kada sam
se kanalisao sa njenim ugovorom na nivou duse. Dok sam to radio
mogao sam da cujem kako govori da uopste ne veruje da mogu da joj
pomognem itd.

Tada sam dobio informaciju koja ju je prikazala u velicanstvenom svetlu.

Mnogi od nas istovremeno zive dve, tri, deset inkarnacija. Video sam da
ona na Zemlji zivi istovremeno u deset tela i da su njene psihicke
sposobnosti daleko natprosecne pa moze da ulazi u sva ta tela kada god
hoce. Objasnio sam joj da smo svi mi pomalo sizofrenicari, ali nije svako
toliko psihicki razvijen da moze da bude svestan toga. Da je bila izuzetno
nestrpljiva i da nije mogla da prozivi samo jedan zivot, da je zelela
maksimalan razvoj i da ce joj njena situacija doneti enormnu kolicinu
mudrosti. Veoma joj je smetalo to sto vec sada nije dovoljno pri sebi.
Rekao sam joj da ce sve doci na svoje mesto kroz tri godine, da ce imati
perspektivu velike slike kakvu drugi nece imati i da ce biti potrebna
drugim ljudima da ih nauci da budu saosecajni. Sa ogromnom radoscu i
ponosom je izjavila da ce sacekati tri godine.
Postoje mnogi uzroci sizofrenije i svi su izlecivi kada se pogleda sa
parapsiholoske strane. Dusa moze da se manifestuje na neograniceno
mnogo nacina. Niko se nikada i ne inkarnira u celosti, vec samo u onom
aspektu koji treba jos malo doraditi, mozda muski, zenski ili
intelektualni aspekt. Ako se istovremeno inkarniraju dva aspekta koji ne
funkcionisu harmonicno u skladu sa uobicajenim shvatanjima, to
nazivamo sizofrenijom. Mozete da sedite i mentalno komunicirate sa
sizofrenicarima i pitate ih zasto su dosli bas u tom obliku i kako biste
mogli da im pomognete. Ako primetite da ne vole sto su se inkarnirali bas
u tom obliku, probajte da projektujete harmoniju u sve delove njihovog
bica samo po deset minuta svakodnevno. Harmonija ce poceti da se
manifestuje.

Danas postoji mnogo pristupa emocionalnom isceljivanju koji znacajno

mogu da skrate vreme koje je potrebno za lecenje konvencionalnim
metodama, pa cak i da iscele trenutno. Ako vas interesuje ova oblast,
procitajte knjige koje su napisali Gerald Jampolsky, Chris Griscom, ili
Sandra Ingerman.

Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs Silva metod kontrole uma zajedno
sa prijateljem cija je majka imala osamdeset dve godine i bila senilna.
Doktori su mu rekli da je senilnost neizleciva, ali da ne treba da brine jer
ce se ljudi brinuti o njoj. Rekli su da nije vazno da li ona misli da ima tri
godine i ponasa se detinjasto. Pa, njen sin je tek zavrsio kurs Silve i
odlucio je da isproba neke tehnike. Bio je sav ushicen i odlucio je da
svakog dana po deset minuta meditira i komunicira sa svojom majkom
na unutrasnjem nivou. Zamisljao je kako govori majci: "Mama, sve si
jaca i jaca, zdravija i zdravija, sve vise i vise svesna. Secas se kako volis
da igras bridz, mama?" U roku od dvadeset tri dana njegova majka je
imala potpuno kontrolu nad svojim mentalnim funkcijama i ponovo je
igrala bridz. Ovaj proces "deset minuta svaki dan" nikada ne traje duze
od mesec dana i u tom roku se menja bilo kakvo fizicko ili emotivno
stanje bica.

Poznajem jednu fenomenalnu isceliteljku ciji se metod sastoji u tome da

uzme "mentalne makaze" i odsece delove tela koji vise ne funkcionisu
najbolje. Ona kaze: "Oh, vidim da to vise ne radi dobro". Sec, sec, sec,
onda ode do svoje mentalne fioke u kojoj cuva delove, potrazi organ koji
je potreban i upotrebi malo lepljive trake ili lepka da zavrsi svoju
mentalnu hirurgiju. Cesto se desavaju izvanredne promene na fizickom
planu. Univerzum jedino moze da procita vasu nameru da pomognete, pa
ce svaki metod koji budete smislili funkcionisati. Zabavljajte se,
istrazujte. Nema pogresnog nacina da se uradi psihicko isceljenje ukoliko
nameravate da budete kanal Boga.
U svojoj predivnoj knjizi "Ljubav, medicina i cuda" Bernie Siegel govori o
snazi misli u isceljivanju. Govori o zeni koja je godinama bila u komi.
Kada joj se mentalno obratio, oslobodivsi je roditeljske odgovornosti koja
ju je pritiskala, umrla je u roku od nekoliko minuta. Ima i nekoliko prica
o pacijentima koji su bili pod anestezijom. Anestezija je veoma slicna
hipnozi. Sugestije koje se daju osobi "bez svesti" mogu da zaustave
krvarenje, promene brzinu pulsa, nivo krvnog pritiska, vrate ih u zivot
kada stane EKG. Um bilo koje osobe uvek slusa. Nikada nijednom
pacijentu ne sme da se kaze nista negativno ili obeshrabrujuce. A
pozitivne i ohrabrujuce reci koje se izgovore uspavanim pacijentima
mogu znatno da ubrzaju proces isceljenja.

Nekada naidjemo na situacije koje zahtevaju dugotrajan tretman, kao sto

su bolesti koje ugrozavaju zivot ili bolesti zavisnosti. Kolektivna svest
puni telepatski rezervoar osecanjima bespomicnosti u vezi sa ovakvim
slucajevima. Ali, to se sada veoma brzo menja. Postoje instruktori Silva
metode koji rade iskljucivo sa teskim zavisnicama od droga i za cetrdeset
sati treninga u ucionici bivsi zavisnik odlazi potpuno slobodan i nikada
se ne vraca stetnim navikama. Postaje potpuno osvezeno i produktivno
ljudsko bice. Ako smo na bilo koji nacin od necega zavisni, to je
verovatno trag neke karmicke matrice, a one se menjaju kada se promeni
sistem verovanja (svest), ne teskim radom.

Blagosiljanje hrane

Naucili su nas da blagoslovimo hranu pre nego sto je pojedemo. To je

zato sto podsvest i u oblasti nase ishrane kreira realnost. Kada
usmerimo energiju iz dlanova u hranu, bukvalno menjamo njen hemijski
sastav. Ako dlanovima obuhvatimo tanjir sa kolacima, i vizualizujemo
svetlo i energiju kako prolaze kroz nase ruke, i ako prepoznamo da je ta
energija sustina Boga, pojescemo najzdraviju hranu koja postoji.

Mnogi Silva diplomci su uradili eksperiment koji svako moze da uradi

kod kuce. Kupite dva paradajza koji gotovo identicno izgledaju. Stavite
jedan na tanjir i ostavite na nekom mestu gde ga niko nece dirati
nekoliko nedelja. Uzmite drugi paradajz i uradite meditaciju. Pocnite sa
relaksacijom i uradite ceo ritual. Onda deset minuta drzite paradajz
izmedju dlanova, vizualizirajuci svetlo i ljubav kako prolaze iz jednog
dlana u drugi i kroz paradajz. Obelezite sada taj paradajz i njega stavite
pored onog prvog paradajza. Posle nekoliko nedelja videcete kako se prvi
paradajz pokvario, dok je drugi osusen, ali jestiv. Vidite, i majstori su
znali za konzervanse. Ali su njihovi neskodljivi i isceljuju nase telo.

Ona hrana koja nam je licno potrebna mozda nije opisana u knjigama o
ishrani. Nasa su tela karmicki uslovljena. Postoji celijsko pamcenje
odredjenog nacina prezivljavanja i kako smo se adaptirali na nesto. Nasa
tela su mnogo vise od fizickog instrumenta- ona su secanje na prethodne
egzistencije u fizickom domenu. Ovo je klinicki dokazano. Postoje ljudi
koji su podeljene licnosti, pa je svaka od brojnih licnosti alergicna na
drugu vrstu hrane. Sistem verovanja je taj koji kontrolise vase telo.
Istorijska memorija vasih celija odredjuje koje su navike u ishrani za vas
korisne. To nema veze sa nutricionistima i ostalim strucnjacima.
Najstarije civilizacije imaju prosecan zivotni vek preko sto godina, a
uglavnom jedu nekvalitetnu hranu. Neki od njih zive samo na secernoj
trsci. Ali, najvazniji sastojak njihovog stila zivota je odsustvo stresa.
 "MEDJULJUDSKI ODNOSI"
Ovo je osmo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Medjuljudski odnosi su najvaznija lekcija za ljudska bica. Ako shvatamo

sta je zivot, onda sve razumemo kao ucenje. Sve vreme, Zemlja pokusava
da nas nauci samo to da postoji razlika izmedju funkcionisanja iz ega (t.j.
osecanja da smo odvojeni) i osecaja jedinstva. Medjuljudski odnosi su
poslednja lekcija kojom moramo da ovladamo pre diplomiranja.

Kako se Era Riba priblizava kraju, primecujemo da su medjudski odnosi

ekstremno vazni. Pogledajte samo koliko je knjiga napisano na tu temu u
poslednje vreme. To je zbog toga sto moramo da, pre nego sto nastupi
Era Vodolije, prestanemo da nase medjudske odnose cinimo teskim i
bolnim. Komunikacija i priznavanje jednakosti polova su pocetne lekcije
u Eri Vodolije. Ako zelimo da budemo tu kada pocne veliki sou,
univerzum mora da se uveri da smo svi ta pitanja resili. Sta treba da
uradimo da ga ubedimo da smo uspeli u tome?

U kosmickom smislu jedini odnos koji postoji je "sve je jedinstveno".

Ucenje kako da se oslobodimo verovanja u odvojenost manifestuje se u
obliku razlicitih lekcija. Botanicar moze godinama da proucava biljne
celije i da na kraju zakljuci ne samo da su one zive, vec da jesu zivot.
Tako dotice transformisano stanje kosmicke svesnosti. Neki astronom
moze celog zivota da proucava fizicki univerzum dok ne dodje do
neoborivog zakljucka: svi delovi univerzuma su uredjeni, medjusobno
povezani, zivi, i svi su napravljeni od iste materije. Ta materija je
inteligentna. To je Bog. Astronauti gledaju iz svemira na Majku Zemlju i
ne vide je kao posebne drzave, sa granicama i vladama, vec kao Geu, zivo
bice, neraskidivo povezano sa srcima i sa dusama. Cime god da se neko
bavi, njegova najvaznija lekcija je to da je jedno sa svetom i
univerzumom.

Svi odnosi su podjednako bozanstveni i puni izazova. Oni nude odgovore

za sve sto treba da znamo, pod uslovom da smo spremni da prihvatimo
ono cemu treba da nas nauce. Odgovor na svako pitanje koje imamo lezi
u tome da shvatimo da smo jedno sa svim sto postoji. Odnosi, zbog toga,
postaju najveci ucitelji jedinstva na planeti. I, kako kaze "Kurs", kada se
kanalisemo sa ucenjem, "svaki odnos postaje lekcija iz ljubavi".

Postizanje jedinstva u njegovom najistinitijem smislu je van onoga sto

mozemo da postignemo na fizickom planu. Ono sto je nas, kao
istrazivace, privuklo ovoj dimenziji je pre svega njena ocigledna
posebnost, razlicitost od ostatka realnosti. Razumevanje jedinstva jedino
mozemo u potpunosti da dostignemo kada diplomiramo i predjemo u
sledeci skolski sistem. Retko evoluiramo do tacke kada mozemo da
kazemo: "Svi ljudi na Zemlji su ja", ali mozemo da shvatimo intelektualni
koncept da je jedinstvo moguce i da pocnemo da osecamo da je to istina.

Takodje, budjenje je veoma lican proces. Svako sledi svoje sopstveno

blazenstvo koje vodi ka ponovnom sjedinjenju sa Bogom. Nema nikoga ko
bi mogao da ode na krst sa Isusom, jer je to bio njegov licni nacin da
postigne jedinstvo sa Bogom, u ime citavog covecanstva. I to je ponovo
paradoks jer kada nastavljamo da sami za sebe radimo svoj unutrasnji
posao, postajemo jedno sa svima na planeti. Oseticemo jaku vezu sa
svima kakvu nismo ranije osecali.

Licna odgovornost

Nasa funkcija nije da popravimo svoje medjuljudske odnose, vec da ih

transformisemo. Mi radimo iskljucivo na sebi, ne na drugoj osobi. Kada
smo spremni da igru sa odnosima igramo po novim pravilima,
transformisacemo se. Novo pravilo broj jedan je: "Ono sto se desilo juce je
nevazno". Ako insistiramo na tome da mozemo da predvidimo kako ce se
neko ponasati na osnovu toga kako se ponasao u proslosti, insistiramo
na tome da ne mozemo da promenimo ni sopstvenu realnost. Razlog
zasto ljudi moraju da umru i da se ponovo rode je to sto odbijaju da
promene nacin na koji vide druge ljude. Kada gledamo u svog partnera,
ne gledamo drugu osobu. Gledamo sebe u ogledalu. Kada promenimo
svoju svest, promenicemo i odnose. Ne postoje zrtve, ne postoje mucitelji,
postoje samo ogledala.

Kada odbijemo da ponavljamo stare sablone, kada odbijemo da

napadamo ili se branimo, kada radije budemo srecni nego u pravu, drugi
ljudi se promene. Nasi odnosi se transformisu. Ako smo iskreno shvatili
ove principe, samo- kreacije, necemo morati da donosimo odluke
bazirane na egu u vezi sa tim da li da neki odnos nastavljamo ili da ga
prekinemo. Sve ce se sredti samo po sebi. Odnos ce se ili transformisati
ili nestati. Univerzum nas, uvek kada naucimo sve sto je trebalo,
nepogresivo vodi do sledeceg iskustva.

Neki ljudi se, u stvari, plase da pokusaju da iscele svoje najvaznije veze
sa ljudima jer ako budu isceljene, nece imati vise opravdanja da prekinu
te veze. Potrebno im je da na nekoga svale krivicu za prekid veze.
U sustini, pre inkarnacije, sa mnogim individuama sklapamo dogovore
kako bismo razresili karmicke probleme, ili kako bismo naucili vise o
svom samoostvarenju. Mozda imamo jak intuitivni osecaj da nas
dugorocni partner nije osoba sa kojom smo sklopili ugovor. Ali, ne treba
da pravdamo losu vezu, vec treba da krenemo ka novom zadatku.

Nas imperativ je da iscelimo svaki odnos. Setite se iluzije, mi ne

isceljujemo drugu osobu. Ne isceljujemo odnos. Isceljujemo sebe! Ako
napustimo zivot, a nismo iscelili sve odnose, najverovatnije cemo se
vratiti i biti u vezi sa istim tim ljudima. Uh. Isceljujem druge i svoje
odnose ne zato sto oni to zasluzuju, nego zato sto ja to zasluzujem.

Nekada nije moguce isceliti odnos licem u lice. Nema nikakve razlike da li
isceljujemo odnos sa osobom koja je mrtva ili zivi na drugom kraju sveta.
Nije uvek jedino resenje porazgovarati sa nekim. Vi ionako radite
isceljenje zbog sebe, ne zbog drugih. Odnosi se veoma efikasno mogu
isceliti kada meditirate. Mentalno se obratite drugoj osobi. Zatrazite
oprostaj. Ponudite razumevanje. Zapamtite da je sva ljutnja, koju ste
danima gajili, bila samo molba za ljubav.

Samoisceljenje

Jedna od iluzija koje pokusavamo da se oslobodimo je da mozemo da

izgubimo voljenu osobu. Ako smo svi aspekti iste duse, kako nekoga
mozemo da izgubimo? Ako uporno ostajemo u vezi koja ne funkcionise
opravdanje je koje je smislio ego, kako bi ocuvao osecaj odvojenosti.
Nema apsolutno nikakvog razloga da se ostane u nekoj vezi koja ne
doprinosi da budemo skoncentrisani i izbalansirani. Neka ucenja
napominju da je znacajno stoicki podnositi i biti "duhovno cvrst". Zato
mozemo imati tendenciju da kazemo: "Pa, trebalo bi da budem sposoban
da uradim ovo. Dovescu sebe u najgoru mogucu situaciju koju mogu da
smislim i uporno cu da trpim kako bih pokazao koliki sam majstor".
Nijedan majstor nije nikada ovako nesto savetovao, nije rekao da treba
da komplikujemo svoj zivot. Prevazilazenje teskoca je karmicki put.
Oslobodjenje je put olaksanja i transformacije.

Upustamo se u neku vezu zato sto u nekoj osobi vidimo njene kvalitete.
Zato mislimo da ne treba da se bavimo losim stranama veze da je ne
bismo izgubili i unistili njene prvobitne vrednosti. Relacije nisu
interakcija odvojenih osoba. One sluze otkrivanju jedinstva. One su igra
koja se igra sa ogledalima. Zato necemo da ucestvujemo u neiskrenosti,
skrivenim mislima ili osecanjima, ili nekoj drugoj formi odvojenosti. Kada
znamo za bolje, a nastavljamo da se pretvaramo da verujemo u
separaciju, to je forma poricanja; poricemo da smo mi ti kojima je
potrebno isceljenje.

Ne bismo se ni upisivali u Zemljinu skolu da nismo zaista zeleli da se

iscelimo. Kada se pretvaramo da smo zrtve raspolozenja ili ponasanja
drugih ljudi, to je samo jos jedan od nacina kojima se ego sluzi da nas
malo spreci da se vratimo u jedinstvo. Ego je stanje odvojenosti i kao
instinkt opstanka, zahteva da sacekamo jos malo, da malo odlozimo
svoje isceljenje. Mozda nam kaze da cemo povrediti partnera ako budemo
iskreni prema sebi. Iskrenost zahteva blagost i zelju da budemo
bezopasni. Svaki izraz misli i osecanja koji potice iz ljubavi i blagosti
dovodi do isceljenja. Ljudi koji se celog zivota trude da ne povrede
osecanja drugih ljudi samo gube vreme. A znamo kako karma radi- isti
ce se par ponovo sresti, ponovo i ponovo, sve dok ne dignu ruke od
poricanja.

Mala opaska- ego je lukav. Poznato je da voli da se prerusava kao

"iskrenost". Kada se kaze nesto sa namerom da se neko izbaci iz takta, a
bez motive da se isceljuje, to je neiskreno. Na primer, nije potrebno da se
prebrojavaju sva prethodna partnerova seksualna iskustva zbog
"iskrenosti".

"Kurs cuda" kaze da je prosvetljenje stvar koja najvise zastrasuje.

Savrsen primer za to je iskrenost u medjuljudskim odnosima, koja nije
samo rizicna, nego je i totalno zastrasujuca. Ego voli da mesa iskrenost
sa napadom. Ali, ne moze se vecito poricati. Moramo ponekad biti iskreni
prema sebi. Zasto ne bas u ovom zivotu? A zasto ne bas sada?

Baceni smo na planetu gde ima jos pet milijardi dusa i to primorava
svaku osobu da popravlja svoje odnose, iako to vecina ne radi svesno. Vi
i ja, sa druge strane, zelimo svesno da popravimo svoje relacije. To znaci
da pokusamo da budemo svesni onoga sto je korisno za nas licni razvoj.
Nasa odgovornost za svaki odnos, kada zivimo svesno, cini da postanemo
balansirani, smireni i radosni u vrlo kratkom roku.

Sve sto ne volimo kod sebe je tacno ono sto nam smeta kod drugih
ljudskih bica. Tako funkcionisu ogledala. Ako nas nervira kako se neko
oblaci, vozi, jede, vaspitava decu, to je totalan i perfektan odraz nekih
neistrazenih delova u nama koje bas mnogo ne cenimo.

Mozemo da citamo knjige za samopomoc, trazimo odgovore u

jednostavnim matricama covecanstva i da dobijemo veci uvid. Ali ima i
vise od toga. Nasi sabloni nisu nastali u ovom zivotu. Svaki odnos u
nasem zivotu je karmicki. Znaci da je skoro sto posto nasih problema sa
ljudima nastalo u nekim drugim realnostima. Svaki zivot ponavlja
prethodni u kome smo odbili da budemo iskreni, smireni i puni ljubavi.
Mozemo da se vratimo u detinjstvo i na nase odnose sa roditeljima, ali
sve dok su problemi iz nekog ranijeg zivota ponovo vaskrsnuli u ovom
zivotu, nije dovoljno da trazimo odgovore samo na osnovu ociglednog
ponasanja i emocija.

Srecom, kako Era Vodolije polako prozima planetu, celo drustvo pocinje
da veruje u konsultacije i proucavanje emocija. Za mnoge ljude znacajan
napredak u resavanju problema je da ih neko sa paznjom saslusa i
ponudi im pomoc. Veliki broj najboljih psiho- terapeuta kombinuje
tradicionalne i intuitivne nacine za prikupljanje informacija i lecenje
pacijenta i ovo daje odlicne rezultete u kratkom roku.

Ako neko oseca da bi "nekonvencionalna" terapija bila korisna da mu

pomogne da poboljsa svoju vezu, danas moze da bira izmedju mnogih
veoma efikasnih metoda koje otkrivaju gde je koren problema. One
smatraju da su zivot i svi odnosi stari vise miliona godina. Ove tehnike
sluze se regresijom proslih zivota, "ponovnim rodjenjem", sto Sandra
Ingerman naziva "obnovom duse". Tu su i veliki grupni seminari kao sto
je "Uvid", radionice koje vodi Patricia Sun.

Veoma cesto se uzrok problema pronalazi pomocu intuitivnog karmickog

uvida. Osoba moze da uvidi da trenutna situacija nije "nepravda". Cesto
ljudi otkriju da nisu zrtve neke druge osobe vec da je to kosmicki "stos"
kaji treba da im olaksa da sami sebi oproste neke stvari iz daleke
proslosti i iscele se. Tako dobiju logicno objasnjenje da se oslobode
ljutnje i srdzbe i da oproste.

Mi, koji studiramo samorazvoj, ne treba da zaboravimo da kada se

svesno sluzimo nekonvencionalnim metodama, uvek ostaju tragovi ega.
To se prepoznaje kada kazemo da je tretman mnogo vise potreban nekom
drugom, a ne nama. Mi smo ovde da isceljujemo sami sebe, a ne da svoje
"terapeutske metode" utrapljujemo drugima. Cak iako pokusamo, ljudi ce
nam sigurno neljubazno odgovoriti kako su im dobro poznati "zavisnici"
od regresije ili terapija.

Kada preuzmemo odgovornost za svoj zivot, postajemo odgovorni i za

probleme. Vi i ja smo prosli trnovit put da bismo dosli do tacke kada
mozemo mirne duse da kazemo nesto ovako, a da ne napravimo zbrku,
poricemo ili krivicu trazimo izvan nas samih. Pocinjemo da shvatamo-
nema krivice, greske, sve su to slike u ogledalu. Nasa funkcija je da te
slike u ogledalu iscelimo, za svoje dobro. Kada to znamo, necemo pasti u
iskusenje da popravljamo nase partnere, umesto toga ponudicemo
prihvatanje i razumevanje.
 Predaja moci

Ako verujemo da nasu srecu odredjuje ponasanje drugih ljudi, tesko

cemo se razocarati. Niko nikoga ne moze da usreci. Da je to moguce, bili
bismo robovi drugih ljudi. Medjuljudski odnosi su iskustvo koje je
povezano sa ucenjem. Cilj je da imamo harmonicne odnose, pune
ljubavi- sa samim sobom.

U cemu je razlika izmedju: "Cinis me tako srecnim" i " Kada sam sa

tobom, dozvoljavam sebi da budem vrlo srecan"? Prva recenica se totalno
odrice moci, predaje je drugome! Brzo sledi pustos, jer niko ne moze
stalno da ispunjava nasa ocekivanja. Ali, ako ovladamo tehnikom da sebi
dozvolimo da budemo srecni (sigurni) u prisustvu odgovarajuce osobe,
bicemo slobodni.

Iskrenost prema sebi i medjuljudskim

odnosima

Ako nas partner ima problem, za nas nije korisno da to vidimo.

Medjutim, veoma je korisno za nas da u partneru prepoznamo Hrista. Svi
na ovoj planeti su djaci, i svi se trudimo najbolje sto mozemo. Ako neko
ima problem, znaci da samo treba da promeni svoju perspektivu. To ne
mozemo mi da radimo umesto nekog drugog, jer je svaki ego istreniran
da brani sopstvena ogranicenja. Kako bismo bili iskreni i prema sebi i
prema njima, mozemo da kazemo: "Ako zelis da se igras sa mnom, vrlo
rado pristajem. Ti si divna osoba kada se igras. Ali, ako zelis da se
svadjas, moram da "zurim", imam "zakazano". Znam da ne mogu da te
izgubim. Mozda te vise nikada necu vise videti do kraja zivota, ali moracu
da te pustim da ides svojim putem, nisam odgovoran za tebe, samo za
sebe".
 Briga za voljene osobe

Da li mozete da zamislite da je Bog stvorio sistem u kome mi moramo da

brinemo zbog svojih voljenih? Nas drustvo uci da je pozitivno biti
zabrinut za ljude do kojih nam je stalo. Ako misli iz naseg uma kreiraju
nasu buducnost, onda brige kreiraju neprestano ponavljanje upravo onih
situacija zbog kojih smo zabrinuti. Neprijatno. Mozemo reci: "Zao mi je,
ali u mom recniku vise ne postoji rec briga. Poslacu ti svetlost, molicu se
za tebe, blagoslovicu te, ali ne brinem vise ni o tebi ni o bilo kom drugom.
Nisam odgovoran za tebe. Ti si mi prijatelj, ali ne pripadas meni.
Pripadas Bogu".

Zelimo da se uverimo da smo razumeli da nismo odgovorni za svog

bracnog partnera, ljubavnog partnera, decu, sefa, zaposlene, prodavca u
samoposluzi itd. I to je jedan paradoks. Iako si ti ja, a ja sam ti, ti se
mene ne tices. Nesto moramo da shvatimo, kako bismo mogli jos bolje,
drugima na planeti, da pokazujemo put: ne mozemo da menjamo drugo
ljudsko bice, samo sebe.

Srodne duse

Mnogo se govori u "New age" zajednici o bliskim dusama i dusama koje

su nasi blizanci. Mnogi se nadaju da ce sresti svoju srodnu dusu. Ne
postoji idealna srodna dusa. Izvan nas uopste ne postoji tamo neko bice
koje je sa nama savrseno kompatibilno. Mi sami kreiramo svoju realnost,
to nema veze sa srodnom dusom. U nasoj zutoj svesci treba da
iskreiramo svoje odnose koji su u saglasju sa nasom idejom o perfekciji.
Sve nase srodne duse su individue, koje kreiraju njihove realnosti na
osnovu sopstvenog iskustva. To je pocelo jos od vremena kada smo svi
bili jedna dusa. Nase srodne duse se bave svojim poslom. Njihova
iskustva ne moraju biti usaglasena sa nasim iskustvima. Samo cemo se
razocarati ako zamisljamo Gospodina Idealnog ili Gospodju Idealnu.

Dozvolite mi da izmislim jos jednu pricu- o srodnim dusama. Probacu da

vam ispricam pricu, cuvajuci se pretenzije da cu reci istinu, jer bih
samim tim sve upropastio.U pocetku bese Bog. Ako je ista u Bibliji tacno,
onda je to ova recenica. Onda je Bog rekao: "Usamljen sam. Mislim da cu
iskreirati druge aspekte sebe, kako bih imao kome da pricam o svojim
iskustvima, o tome sta mi se desava, cak iako cu pricati sa samim
sobom". I tako je Bog postao ameba. Kada se ona podelila, bile su to vec
dve amebe koje su nastavile da se dele dok ih nije bilo sezdeset milijardi
posebnih bica.

U ovoj prici, svim indivudalizovanim bicima moze da se udje u trag po

parovima. Ako su dva bica bila jedno pre nego sto su se razdvojila, sada
su srodne duse. To iz cega su se oni individualizovali moze da se nazove
visa dusa. To je divna fantazija koja ima za pretpostavku da je vreme bilo
i da jeste linearno. (Opa, ova prica ima puno nedostataka). Ako u njoj
postoji makar i najmanji nagovestaj istine, onda znaci da smo svi nekada
bili sjedinjeni i cinili smo jedno bice. Znaci, kako se vracamo sve vise i
vise u proslost, videcemo da je, u stvari, svako nasa srodna dusa.

To nam govori da treba da obracamo paznju pre svega na to sa kim se

osecamo prijatno i sa kim osecamo cvrstu vezu. Nije uopste vazno iz koje
vise duse ta osoba potice i sa kog se nivoa inkarnirala. Ako su neke
osobe bile vasi drugari tokom vremena, osecacete ljubav (ili pomesanu
ljubav sa mrznjom) prema tim osobama. Neka lica ce vam delovati
poznato iz nekih inkarnacija izvan Zemljine skole. Ja to secanje na prosla
iskustva sa nekim osobama zovem "susret u vremenu", a sve mozemo i
da posmatramo kao neka iskustva iz proslih zivota. Prosle zivote nismo
ziveli samo na ovoj planeti. U stvari, samo je mali procenat proslih zivota
prozivljen na Zemlji.

Postoje vase srodne duse koje ne samo da ne mozete da prepoznate, nego

ih organski ne podnosite, jer ste, ako se posmatra sa stanovista
linearnog vremena, radili razlicite stvari i razvili sisteme vrednosti koji su
medjusobno suprotstavljeni. Ne trebaju vam ni srodne duse, ni duse
blizanci, ni rodjaci po liniji vise duse. Potrazite poznate drugare u ovom
vremenu, bez obzira na to u kom ste se vremenu ili prostoru zajedno
igrali. Vasi drugari treba da imaju verovanja, vrednosni sistem i
ogranicenja koji su najslicniji vasim i koji vam najvise prijaju. Takve su
vam osobe najzabavnije.

Vecina ljudi, kada pokusava da nadje srodnu dusu, u stvari zanemaruje

cinjenicu da ne treba da je trazi, vec da je iskreira. Mi kreiramo nasu
celokupnu stvarnost, ukljucijuci i odnose. Nismo ovde dosli kako bismo
svoju moc predavali u ruke visoj dusi da nas ona usrecuje. Ovde smo da
povratimo moc, da u nasoj zutoj svesci zapisemo do najsitnijih detalja
kakav zelimo, a kakav ne zelimo, da nas partner bude. Onda treba da
budemo posteni prema sebi pa da odbacimo sve sto ne zelimo, a da
privucemo sve sto zelimo. Zapamtite da mi registrujemo sve kvalitete i
atribute kako bismo precizirali sta tacno zelimo i kako ce tacno izgledati
nasa kreacija. S obzirom na to da isticanje fizickih karakteristika (kao sto
su visok, crn i zgodan) jednostavno ogranicava nasu zajednicku kreaciju
sa bozanskim, treba obratiti paznju na kvalitete kao sto su
kompatibilnost, postovanje, zabava, podrska, da bude savrsen partner za
vas zivotni posao.

Seksualnost

Samo na ovoj planeti bica imaju posebno aspektovanu musku i zensku

energiju. Samo ovde moze nekome da padne na pamet da se podeli i da
kaze: "U ovom zivotu bicu zena, a u sledecem muskarac, tako cu se
izbalansirati". Posto Zemlja daje lekcije kroz dualitet, djaci uce kako da
se usklade sa suprotnim aspektom kako bi kreirali jedinstvenost. Tako je
seksualnost prikladan alat koji se koristi u dualitetu. Seksualnost je, kao
i sve drugo sto se javlja u trecoj dimenziji, potpuno irelevantna i
istovremeno izuzetno znacajna stvar. U seksualnosti, kao i u svemu
drugom, ne postoji ispravno i pogresno, samo lekcije.

Na Zemlji je cilj da se postigne balans i to se podjednako odnosi i na

centre svetlosne energije, cakre. Imamo sedam glavnih cakri. Ako neku
ignorisemo, postajemo disbalansirani, neispunjeni, ne volimo sami sebe.
Neki sebe vide kao duhovne osobe, do te mere da funkcionisu samo iznad
solarnog pleksusa. "Ja imam baznu cakru? Nema govora! Ja sam to
odavno transcedentirao, shvatas?" Treba podjednako da cenimo i
blagoslovimo sve nase cakre i da odredimo nacin na koji ce se one
bozanstveno manifestovati. Moramo da izrazimo svoju seksualnost
(dualitet) i da prepoznamo da u nama i nasim partnerima postoji samo
jedna dusa. Ovu lekciju ne mozemo da izbegnemo. Pitanje je kako sebi
da omogucimo da je lako savladamo.

Postoje dva verovanja koja poticu od ega u vezi sa musko zenskim

pitanjem a koja prozimaju telepatski rezervoar planete. Prvo je da "seks"
moze biti los. Drugo je "ako volis neku drugu osobu, ne volis mene". Prvo
je koren musko/ zenskog osecaja krivice. Drugo je koren ljubomore.
Ucenici koji jos uvek veruju u ego programiranje, a to smo svi mi,
osecaju da su krivica i ljubomora kamen spoticanja. Ljubomornim
ljudima je veoma tesko da "svoju paznju usmere samo i jedino na Boga".

Oni koji treba da ustanove matrice za novo doba, a to ste vi i ja, ne

moraju da podrzavaju ove koncepte. Nas posao je da cuvamo istinu o
jedinstvu u svom umu i srcu tako da energija koju emitujemo umiri
telepatski rezervoar pomocu bezuslovne ljubavi. Kako vreme bude
prolazilo, prestace "rat polova".
U jednom trenutku, bica koja evoluiraju postanu apsolutno, strasno
zaljubljena u sve zivo. Kako da se ponasamo u ovakvim situacijama dok
smo jos na Zemlji? Pazljivo, veoma pazljivo. Nas posao ovde je da
pomazemo studentima. Ne da im na put postavljamo nepotrebne
prepreke. Potpuno je besmisleno seksualno izrazavati ljubav svakoj dusi
na planeti. Ljubav treba usmeriti prema voljenim osobama. Imamo
neograniceno vreme da vodimo ljubav sa svim dusama tamo negde (t.j.
sa svim postojecim aspektima naseg unutrasnjeg bica).

Imamo podsvesno secanje na nase postojanje izvan fizicke dimenzije i ne

moramo biti svesni toga. Kada smo izvan tela, ne verujemo u odvojenost.
U nasem normalnom van telesnom postojanju mi mesamo duse (vodimo
ljubav) cim primetimo nekoga ko nam deluje blisko. Kao kada se u
filmovima svetla reflektora stope u jedno. To radimo rutinski kada smo
izmedju dva zivota na Zemlji.

Na kraju cemo svi biti jedno, ali taj koncept nam je trenutno neshvatljiv,
pa radimo na svojim vezama sa drugim ljudima. Postepeno, jedna po
jedna veza. Ako se secamo kao smo uskakali u neku drugu dusu, jasno
nam je zasto imamo slicne zelje i na Zemlji. Ali, ne mozemo da uskacemo
u drugu dusu jer smo ograniceni fizickim telima, pa smo se dosetili da im
uskacemo u krevet. Sa kosmickog stanovista (po kome smo postojali pre
nego sto smo dosli na Zemlju), niko nije vlasnik fizickog tela, ne postoji
ljubomora, ni nesigurmnost, pa prema tome , ni ispravno ni pogresno.
Zaista ispravno i pogresno nikada nisu ni postojali, niko nikada nije
nacinio gresku. Medjutim, na Zemlji je mudro, prvo proveriti sa
vodjstvom pre nego sto osecanja pretvorimo u dela.

Ponekad nas druga dusa toliko privlaci da zaboravimo da proverimo sa

vodjstvom. To nije nesto sto je "lose". Nekom drugom prilikom dobili
bismo dozvolu od vodjstva da se upustimo u culno zadovoljenje.
Najcesce, ipak, biramo prakticne korake da ne dovedemo sebe u situaciju
da nas juri neciji bracni partner sa kasapskim nozem u ruci.

Kada se veza ne razvija lako, kada deluje slozeno, znaci- odgovore

trazimo na isuvise mentalan nacin. Tada pocnu da se pojavljuju
negativne stvari. Misli iz naseg uma, ukljucujuci i slozenost i
komplikacije, pocnu da se manifestuju. Ako se nalazimo u komplikovanoj
i neprijatnoj situaciji, treba da se povucemo i izaberemo mir i posaljemo
svetlost kao kada resavamo bilo koji dugi problem. Ne mozemo da
pogresimo, cak i kada izrazavamo svoju seksualnost. Zapisite ovo i
zalepite na frizider! Konacno ce sve poceti da bude divno i pocecemo da
volimo sve ljude, jer takva je priroda Boga. U medjuvremenu, treba da se
oslobodimo nekih starih sablona u nasim medjuljudskim odnosima.
 Bes i konflikt

"Kurs cuda" izricito kaze da postoje samo dve emocije: ljubav i strah.
Prema tome, sve sto ne dozivljavamo kao ljubav je rezultat straha da
mozemo biti povredjeni. Ako smo ljuti na nekoga, mozda se plasimo da
nas ta osoba kontrolise ili da je jaca od nas. Mozda verujemo da ne
mozemo da uspostavimo kontrolu nad sopstvenim zivotom. Ljutnja uvek
govori: "Ti gresis, a ja sam u pravu. Besan sam jer me tvoje lose
ponasanje vredja". Ako ne zelimo vise da reagujemo ljutito, moramo biti
spremni da kazemo: "Ja besprekorno kreiram svoju realnost, zato mora
da sam sam izabrao da se osecam lose. Potrazicu resenje unutar sebe
umesto sto pokusavam da promenim drugu osobu".

Korisno je da budemo svesni kakva su nasa verovanja kada se upustamo

u konflikt. Ako dozvolimo drugim ljudskim bicima da nas provociraju, mi
verujemo u provokacije. Kosmicki zakon nalaze da se misli iz naseg uma
materijalizuju. Ako u umu imamo misli o losem ponasanju dodatno
pojacane ljutnjom, sigurno cemo uskoro imati neki konflikt. Ako nasu
danasnjicu kreiraju misli od juce, ili cak iz prethodnog zivota, onda ono
sto nas trenutno i danas nervira nije ono sto se nama cini. "Kurs" kaze:
"Nikada me ne uznemirava ono sto ja mislim da me uznemirava".

Kada zaboravimo da smo jedno sa Bogom, ego podlegne strahu. Odmah

pocne da se brani tako sto projektuje negativne emocije prema drugim
ljudima kako ne bi morao da bude odgovoran za sopstvene emocije. Sa
druge strane, kada se funkcionise iz kosmicke perspektive, prepoznaje se
veza sa neogranicenim izvorom moci, a to je stanje bica kome nije
potrebna zastita.

Kada je neki odnos uglavnom konfliktan, treba se setiti nekih ideja iz

"Kursa cuda". Prvo, svaki strah je trazenje ljubavi. Ovo nam pokazuje da
druga osoba ne zeli da nas povredi svojim napadom. Oni jednostavno
misle da nisu voljeni i traze da dobiju ljubav izvan samih sebe. Drugo,
"Kurs" pita: "Da li zelis da budes u pravu ili da budes srecan?" Jer, ne
mozes biti i jedno i drugo.

Milioni ljudi se vec vise miliona godina svadjaju. A jos niko nije dokazao
da je u pravu. Zasto bismo ucestvovali u tako beskorisnoj zabavi? Zato
sto ego nema drugog izbora. Ako je zaista odvojen, onda mora biti u
pravu kako bi preziveo. Samo ona bica koja su odustala od ideje
odvojenosti mogu odustati od pokusaja da budu u pravu. Nase drustvo
na najvise mesto postavlja ideju da treba biti u pravu. Na stranu to sto je
biti u pravu kosmicki nemoguce, i sto to nikoga nije usrecilo. Konflikt se
ne resava tako sto se poprave tudje greske. Jedini nacin da se prekine
matrica sa konfliktima koji se beskrajno obnavljaju je da se odbije da se
u njima ucestvuje.

Kada prestanemo da igramo igru odbrane i napada i izaberemo mir,

pocinje period veoma predvidljivog sleda dogadjaja. Prvo ce osoba sa
kojom smo bili u konfliktu da poludi od besa jer je upravo ostala bez
moci da kontrolise. Cela njihova sigurnost se zasnivala na tome sto su
mogli da do u tancina predvide nase reakcije. Kada prekinemo ustaljena
pravila i izaberemo mir umesto odbrane i napada, njihov sistem
verovanja se raspadne u paramparcad. Uzvratice nam gomilom razloga
zasto nam nije dozvoljeno da tako promenimo nase ponasanje. Probace
na svaki nacin da nas isteraju iz takta. "To nije fer. Moras da se boris sa
mnom. Kukavice". Posle toga sledi: "Ali, ti si mi potreban". Ne treba nam
da citamo knjige o zavisnosti od drugih osoba kako bismo ovakvu
reakciju prozreli. Kada istrose sav arsenal svojih provokacija, a mi
ostanemo mrtvi hladni, onda ce nam reci kako ce se baciti kroz prozor.
To se verovatno nece desiti, a i kada bi se desilo, to samo znaci da im je
doslo vreme da idu dalje. Ljudi ne umiru, samo idu dalje.

Ako te osobe i dalje nastave da budu u nasoj blizini, za njih ce nastupiti

period zbunjenosti, tokom koga ce svima da pricaju kako smo skrenuli s
uma. Ako i dalje zadrzimo svoj mir, njihov bes ce isceznuti. Na kraju ce
nas pogledati potpuno zapanjeni sto smo i dalje mirni. I tada ce postati
nasi studenti. Jer, tako je zapisano u njihovom ugovoru. Svako ko
pokusava da nas kontrolise ili manipulise s` nama, definitivno se upisao
u Zemljinu skolu da bi bio nas student. Oni su to uradili u nadi da im mi
mozemo pomoci da prevazicu stare sablone i postanu slobodni i puni
samopouzdanja. Mozda su bili isuvise ponosni da bi rekli: "Molim te,
nauci me kako da ostanem miran", ali budite sigurni da ce biti tu i
pazljivo posmatrati sta vi radite. Ljubav nepogresivo funkcionise.

Kada smo na radnom mestu mozemo da provermo da li smo spremni da

igramo po pravilima ljubavi. Na poslu ima mnogo potencijalno
konfliktnih situacija i mnogo se stavlja na kocku ako se "pogresi".
Mozemo da ostanemo bez prihoda, reputacije, prijatelje, ako ne radimo
sve onako kako sef kaze. U Bibliji postoji divna prica o Danilu u lavljoj
pecini koja nas uci kako da se postavimo prema ljudima sa kojima
nikako ne mozemo da se slozimo. Danilo je predosetio da ce ga staviti u
pecinu sa lavom (lav predstavlja personifikaciju necega sto je za njega bio
najveci izazov). Noc pre toga proveo je u molitvi. Pamtio je da na Zemlji
svest kreira stvarnost. Znao je da nije zrtva kralja. Sedeo je u meditaciji,
video dilemu i vizualizovao zeljeno resenje. Uvek je lakse unapred uraditi
najvazniji deo posla, jer kada neko pokusava da nas izbaci iz ravnoteze,
mi smo vec energetski pripremljeni.
Kada su Danila bacilli u lavlju pecinu, on je mirno seo i okrenuo ledja
lavu, sto je neverovatno znacajna metafora. Nije sedeo i fokusirao se na
problem. Umesto toga, sedeo je u meditaciji i malo mastao o zeljenom
ishodu ove situacije, paznju je usmerio na ono sto mu je prijalo. Lav nije
skocio na Danila da ga rastrgne jer je ovaj odbio da se brani. Nastavio je
da lezi i zaspao je- kakva divna simbolika. Danilov recept funkcionise sa
svakom osobom i u svakoj situaciji. "Kurs cuda" kaze da nasa sigurnost
lezi u nasoj odluci da se ne branimo.

Kada primetite suparnika, treba da prepoznate da je ono sto treba

popravljati nasa percepcija. Ako je nasa percepcija stvorila teskocu, ona
je moze i isceliti. Zamislite sprej sa ruzicastom bojom i mentalno
prefarbajte vaseg suparnika tom finom bojom punom ljubavi, poprskajte
ga sa svih strana. Bice mu veoma tesko da bude zao prema vama kada
se sretnete licem u lice posto ste ga umocili u tu roze boju. Slobodno
upotrebite koji god hocete simbol, sve sto vam je zabavno. Zamislite
osecaj ponovo uspostavljene harmonije. Dok meditirate, mentalno
"premotajte" celu situaciju. Nema sanse da sretnete tu osobu, a da se ne
priseti vaseg pozitivnog rada u meditaciji. Sva ljutnja je trazenje ljubavi.
Umesto konflikta, ponudili ste ljubav.

Sve se veze zavrsavaju

Nase drustvo porice jos jednu stvar- da se sve ovozemaljske veze

zavrsavaju. Drustvo nas, zbog toga sto mesa ljubav sa potrebom, uci da
zavrsetak svake veze prati emocionalna trauma. Ako neka veza postoji
zato sto verujemo da nam druga osoba donosi srecu makar delimicno,
oseticemo veliki bol kada se ta veza zavrsi. Onaj kome smo dali moc nad
nama, izneverio nas je.

Medjusobna zavisnost i emocionalna trauma su stvari kojima nas uci

drustvo. One nisu neophodne i nisu prirodno stanje bica u univerzumu.
Svaka greska koja je postala opaste prihvaceno drustveno ucenje, moze
se popraviti i ponovo nauciti po principu ljubavi. Radnici svetla na
planeti imaju zadatak da reformisu svoje odnose u "svete odnose", kako
kaze "Kurs cuda". Oni odlucuju da ucestvuju samo u onim odnosima koji
nisu bazirani na potrebi. Odnosi bazirani na potrebi imaju za polaziste
ideju da smo odvojeni i bespomocni. Odnosi koji se iskljucivo baziraju na
uzivanju u prisustvu druge osobe ipak nas teraju da promenimo svoj
zivotni stil kada partner ode, ali, ta promena je oslobodjena traume.
Samo se jednostavno krene u pravcu nove zivotne avanture.
Kada trensformisemo sopstvene odnose, ponovo pocnemo da obrazujemo
kolektivnu svest. Bilo da direktno poducavamo i savetujemo ili
jednostavno uzivamo u sopstvenim vezama, efekat je isti. Nase
razumevanje i radost prenose se na sve ucenike Zemljine skole, kroz
telepatski rezervoar.

Deca i roditelji

Kahill Gibran kaze: "Nasa deca nisu nasa deca". Ona su Bozja deca. U
najboljem slucaju samo smo ih malo pozajmili. U stotinama hiljada
skolskih sistema koji postoje u univerzumu, Zemlja je jedina skola koja
se upisuje tako sto izlazis iz necijeg tela. U svim drugim sistemima ljudi
se jednostavno pojave, izadju is skolskog autobusa. Ranije inkarnacije su
nas ubedile da nase telo pripada nama, pa zato verujemo da i sve sto
izadje iz naseg tela pripada nama. Nije bas tako. To je potpuno bizarno.
Bice koje izlazi iz tela drugog bica, to je nesto sto postoji samo u naucno
fantasticnim filmovima. Ne mozemo da shvatimo koliko je to uvrnuto.

Kada ljudi imaju decu kako bi popunili prazninu u svom zivotu, bol je
neminovan. Ako je dete doslo u porodicu kako bi popunjavalo praznine,
onda ce se svaka promena koja se desava dok dete odrasta, na roditelje
odrazavati kao napad. Kada dete napusti kucu, roditelji ce se osecati
napusteno. Kada u nasem drustvu dete umre, porodica obicno nije
svesna karmickog ugovora koji je potpisan pre rodjenja. Nije nas posao
da objasnjavamo nesrecnim roditeljima te stvari sa karmom, vec da ih
jednostavno volimo. Ljubav isceljuje rane.

Na nivou duse, roditelji biraju decu i oni treba da raskinu stare seme. Tu
nema izuzetaka. Nasi roditelji apsolutno racunaju na cinjenicu da
necemo igrati staru igru sa krivicom niti cemo nasedati na njihovu
dramu. Svako na nivou svesti misli: "Nadam se da mi moja deca nece
dozvoliti da se provucem sa ovom podvalom koju sam smislio, jer ako me
sada prevaspitaju, ustedece mi nekoliko zivota". Kako bismo nasim
roditeljima pokazali da ih volimo, moramo biti posteni prema sebi. Ali,
ako pokusavamo da im udovoljimo, ostace u istom haosu u kakvom su
sada, sve dok im jednog dana ili u ko zna kom drugom zivotu neko ne
pomogne da raskinu stare seme.

Svako ko se na ovoj planeti inkarnira bira kada ce se inkarnirati i kakav

ce biti njegov put. Svako ko se rodio posle 1990.g. zivece kao odrasla
osoba u vreme dominacije energije Vodolije. Ove duse su skoro
kompletirale sve sto je bilo potrebno za diplomiranje. U Eri Vodolije nece
biti ljudi koji nisu okrenuti saosecanju. Tek nekoliko ljudi doci ce na
planetu jer ih pre svega interesuju kafanske tuce.

Deca koja se sada inkarniraju na planeti imaju enormno veliku ulogu u

tranziciji Zemlje. Ne postoji ni jedno jedino dete koje nije svesno svoga
ugovora pre rodjenja. Gerald Jampolsky je ispricao pricu o mladom paru
koji je doveo novorodjence kuci. Od trenutka kada su bebu pokazali
svom trogodisnjem detetu, starije dete je pokusavalo da ostane nasamo
sa bebom. Roditelji su bili zbunjeni, plasili su se da bi starija devojcica
mogla da povredi bebu. Konacno su napravili plan da pomocu interfona
prisluskuju razgovor kada deca ostanu sama u sobi. Evo sta je
trogodisnja devojcica rekla bebi: "Bebo, pricaj mi o Bogu, pocinjem da
zaboravljam".

Nasa deca ce nas do te mere obasjati da ce to biti cudesno. Ona imaju

intuitivno razumevanje duhovnog morala koje znacajno nadrasta verziju
morala starijih generacija. Zato su stare matrice koje postoje o vaspitanju
dece potpuno neprimenjive. Deci koja se danas radjaju nije potrebna
kontrola. Mozemo da ih ucimo nekim prakticnim stvarima, na primer da
ne pipaju vrelu pec, ali nece moci da usvoje nase ideje o moralnom
ponasanju. Ne zanimaju ih nasi arhaicni pogledi na komunikaciju sa
ljudima. Ova deca ce do svoje dvanaeste godine znati vise o
medjuljudskim odnosima nego sto je nasa generacija saznala za sve ove
godine.

Staro verovanje da su roditelji odgovorni za svoju decu vise "ne pije

vodu". Deca deluju neduzno i bespomocno. Lako je svakome ko ima
imalo osecaja za kosmicku svest da ih uci da budu zavisna. Deca nisu
naivna. Imaju za sobom vise miliona godina iskustva kao i bilo koja
druga odrasla osoba na planeti. Deca nisu bespomocna. Ona mudro
biraju roditelje.

Mi nismo odgovorni za drugo ljudsko bice. Ne mozemo da ih popravimo i

da ih oblikujemo onako kako nama odgovara. Jedina obaveza koju
roditelji u Eri Vodolije imaju prema svojoj deci je da ih vole, da im
obezbede hranu, odecu i skloniste i da im se sklone s? puta. Nasa deca
ce sama sebe dovoljno voleti i nece dopustiti da ih kontrolisemo ili
manipulisemo.

Kada decu ucimo da govore, usadjujemo im ogranicenja. U jeziku ne

postoje reci koje mogu da opisu kako je sve izgledalo pre rodjenja.
Medjutim, deca pamte sve o tim drugim svetovima i kada dodju ovde
komuniciraju telepatski, ali mi to ne mozemo sasvim da razumemo. Pre
nego sto progovore, ona su kanalisana na sve sto se desava u kuci,
ukljucujuci i emocije svih ukucana. Jos u materici dete pocinje da se
programira za strahove i limitacije, ili na ljubav, da bude bezopasno, na
to kakvi su ljudi na planeti.

Na osnovu takve intuitivne sposobnosti lako je predvideti da ce deca

novog doba biti losi djaci. Tradicionalni skolski sistemi su napravljeni
tako da od dece naprave klonove. Tamo ih uce da zavise od intelekta,
manipulacije, takmicenja, odvojenosti. Nova deca nece tolerisati ovakvu
vrstu obrazovanja. Skolski sistem ce morati u potpunosti da se promeni.
Obrazovanje i ljubav nisu razlicite stvari. Dok se sistem ne promeni,
znajte da se nasa deca nece uklopiti. Niko nece moci da ih natera da sede
cetrdeset pet munita u istom polozaju i slusaju lekcije koje predaju
dosadni autoriteti. Oni ce zahtevati akciju, boje, vitalnost, toplinu,
ljubav. U novoj skoli umetnost, muzika, saosecanje i intuitivne funkcije
nece biti podredjene intelektualnim predmetima i ucenju "tacnih"
odgovora.

Deca nisu nova i nisu glupa. Ona su vec deset miliona godina provela u
Zemljinom i u drugim skolskim sistemima. Ona su zrela i mudra u
svakom smislu, jedino ne znaju kako da postupaju sa svojim fizickim
telom. Ova bica dolaze sa mnogo boljom slikom o sebi od prethodnih
generacija. Ako ih tretiramo sa ljubavlju i postovanjem, i priznamo da su
ona nasi ucitelji koji nas uce kako da medjusobno komuniciramo, da
budemo saosecajni, da zivimo u harmoniji, imacemo divne odnose sa
njima. Nasa deca, deca nasih rodjaka, nasi unuci, bice izvori velike
mudrosti ako igramo igru po novim pravilima.

Kosmicki odnosi

Kada magistriramo odnose, nase magistarske studije se zavrsavaju. Kada

prestanemo da se odricemo moci u korist drugih osoba koje verujemo da
volimo a u stvari su nam potrebne, u svim aspektima naseg zivota snaga
ce se oporaviti. Isceljivanje odnosa je veoma lako teoretski razmatrati, ali
je to najteza lekcija u praksi, zato sto radimo na tome da oslobodimo
programe usadjivanje tokom proslih zivota. Zahteva da budemo veoma
obazrivi, ali zapravo je potrebno samo da budemo iskreni prema sebi
kako bi nasi odnosi profunkcionisali. Samo obratite paznju, posmatrajte i
molite se.

Sta bi se dogodilo kada bismo mogli sa nekim da budemo u vezi u stanju

kosmicke svesti? Ne bismo mogli da razgovaramo o nasim problemima,
jer ih ne bismo ni imali. Pa, mozda sa nasim partnerom nismo u totalno
kosmickim uslovima, ali mozemo da sledimo Emersonov savet; "Da bi
postao, ponasaj se kao da vec jesi". Posto se obicno verbalna
komunikacija koristi kako bi se pojacao osecaj odvojenosti, svojevrstan
izazov je da prestanemo da se zalimo. Ali, sada cemo odabrati da se
secamo naseg izvora, Boga, i velike slike. Prema tome, necemo kreirati
stalno ponavljanje starih problema, zato sto stalno razmisljamo o njima.

Na ovoj planeti najvise se prica o problemima, izazovima, razlikama,

greskama, nepravdi, itd. Sve je to ego. Kada bi svi odbili da izgovaraju
negativne reci, tisina bi bila normalno stanje.

Postoji nedvosmislena veza izmedju tisine i prosvetljenja. Svaki guru,

ucenika prvo uci da cuti. Svaki majstor sa sebi ravnim, komunicira
telepatski, ne verbalno. Kada kao civilizacija zavrsimo nas grupni
eksperiment sa odbranom i napadom, necemo vise koristiti reci.
Razmena misli i mentalnih slika je mnogo celishodniji nacin
komunikacije. Ali sve dok se bojimo da drugi ne vide nase misli i
osecanja, koristicemo reci koje kreiraju odvojenost. Patricia Sun ima
dobar predlog: "Ponasajte se kao da od ovog trenutka svako koga
sretnete moze da cita vase misli". Telepatska bica nemaju probleme sa
odnosima jer svi problemi sa odnosima poticu od prevare koja je
neophodan sastojak straha.

Kada isceljujemo onoga sa kim smo u vezi, isceljujemo sebe. Kada

naucimo da budemo blazeno srecni i smireni, svi sa kojima smo
povezani, iscele se.

Znamo da svako stanje ogranicenosti, manipulacije, ljutnje, straha i

krivice predstavlja potpuno ludilo. Secamo se istine koja kaze da
jedinstvo ne mozemo da postignemo sami. Potrebni su nam nasi odnosi
sa drugim ljudima. Potrebna nam je i grupa za podrsku kao i pomocni
alati da nam pomognu kada se usudimo da budemo iskreni sa bliskim
osobama. Nabavite knjige koje vas inspirisu, kasete, trake, brojeve
telefona, i usudite se da na nov nacin stupate u veze sa drugim ljudima.
Pre nego sto se osvestite, imacete harmonicne odnose sa svakom
individuom na planeti, obracace vam se kao ucitelju i nicim vas nece
ugrozavati.
 PROGNOZA

Ovo je deveto poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i
borbe.

Secam se vremena kada sam bio decak i jednog velikog postera koji je
visio u kancelariji mog oca. Na posteru je bila prikazana istorija
covecanstva u vidu karata i grafikona. Jasno se secam da je karta
prikazivala samo ratove. Videlo se da je covecanstvo 99% svoje istorije
provelo ratujuci.

Kako se nas svet sporo krece kroz cikluse dvanaest Era, u cak jedanaest
dominiraju ratovi. Rase i nacije medjusobno se ubijaju. Ali, ne samo to,
rat se prenosi i na druge nivoe. Svadjamo se sa komsijama i porodicom.
Dozvoljavamo da pohlepa modeluje nase ponasanje prema suparnicima.
Uvek smo u stanju koje je spremno da se brani ili da napada.

Ako razmislimo, videcemo da planetom dominira konflikt jer ne mozemo

da prepoznamo da su sva bica jedno. Sistem verovanja nam kaze da
moramo o sebi da se brinemo na racun neke druge grupe ako zelimo da
prezivimo.

U ciklusu Era, ovo je ta u kojoj otkrivamo svoju povezanost sa zivotom.

To je vreme, gledano iz jedne perspektive, kada ne mozemo da

poverujemo da, izgleda, stanovnici ove planete nisu nista naucili. Jos
uvek idu na izbore i biraju vladu, sve bazirano na strahu i potrebi da se
odrzava vojska. Jos uvek vise vremena provode pricajuci o siromastvu,
gladi i bolestima umesto da hrane ljude. Novine i dalje stampaju samo
sokantne i uzasne price.

Iz druge perspective, vidimo, da kao nikada ranije u istoriji, ima sve vise
ljudi, spremnih da pomognu.

Svaki duhovni pokret, konvencionalan i nekonvencionalan, sada je

aktivan kako bi zainteresovanima omogucio da se ukljuce ako zele.

Dozvolite mi da ponovim neke kosmicke istine o kojima smo vec pricali.

• Sve je u redu tako kako jeste.

• Na ovoj planeti nema nicega sto treba da se popravlja.
• Postoji razlika izmedju popravljanja i isceljenja.
 • Univerzum koji je osnovao Zemljinu skolu je nepogresiv.
• Svaka osoba uci tacno po onom nastavnom planu po kome se svesno
upisala u Zemljinu skolu.
• Sve sto se desava na ovoj planeti je savrseno i odvratno.
• Savrseno je sa stanovista edukacije.
• Niko nije trajno povredjen.
• Odvratno je iz ljudske perspektive.
• Cinjenica da je odvratno ne znaci i da je pogresno.
• Buda nam je pokazao kako da se oslobodimo straha i konflikta- da se
probudimo.
• Nasa zelja da iscelimo sebe i covecanstvo - bozanskog je porekla.
• Nasa zelja da popravljamo stvari potice od naseg verovanja da
univerzum dozvoljava nepravdu i zloupotrebu.
• Ne dozvoljava.

Kako da dobijemo dokaz da je sve ovo tacno? U suprotnosti je sa

razumom.

Kako se spremamo da prekinemo sopstveni krug smrti i ponovnog

radjanja i ponovo dosegnemo neogranicenu slobodu, trazimo znakove da
nas inspirisu i da nas uvere da napredujemo. Znakovi su svuda oko nas.
Ali, da bismo ih prepoznali, moramo da budemo skoncentrisani. Moramo
da zelimo prosvetljenje vise nego sto zelimo da udahnemo vazduh.
Moramo da budemo voljni da odbacimo vrednosti, verovanja i tradiciju
koji su za nas svetinja vec milionima godina.

Kada posmatramo novim ocima, sta vidimo?

Sve sto i drugi ljudi vide, mada oni previdjaju znacaj onoga sto vide.
Razvoj tehnologije doprinosi integraciji sveta. Sta je bilo pre sto godina?
Svet je izgledao ogroman i vecina ljudi nije bila svesna postojanja drugih
kultura. Danas komunikacioni sateliti, internet i televizija omogucavaju
da se upoznamo sa svakom kulturom koja nam je interesantna. Danas je
jednostavno putovati i kuda god da odemo, vidimo da su ljudi isti kao mi.
Kuda god da odemo, zene govore o deci, medjuljudskim odnosima,
kucnom budzetu, novim prilikama za samorazvoj. Muskarci razgovaraju
o poslu, sportu i o tome kako zene nisu iste kao pre pedeset godina. I
drugi razgovaraju o istim stvarima o kojima mi razgovaramo. I boje se
istih stvari koje i nas plase.

Ocigledno je da ucimo jedni od drugih. Ovo je prvi korak da se uvidi da

smo svi jedno.
Oni koji su se posvetili tome da uklone ogranicenja koja postoje u fizickoj
realnosti primecuju mnogo vise znakova. Svuda se desavaju isceljenja.
Transcedentalna stanja svesti i tela su registrovana i o njima se
diskutuje. Krugovi u zitnom polju su vazna vest.

Krugovi u zitnom polju i druge "cudesne

manifestacije"

Sta nam govore krugovi u zitnom polju i druge "cudesne manifestacije"?

Nema veze da li su krugove u zitnom polju kreirali vanzemaljci ili neke

biljne kulture koje su se kanalisale sa visom inteligencijom, ili nesto
trece. Njihova poruka je: "Inteligencija", ali ne bilo koja , vec ona koja je
sposobna da komunicira sa nama. To je cinjenica od zivotne vaznosti.

Ne postoji nista u univerzumu sto nije inteligentno. Sva inteligencija je

povezana. Svaki oblik inteligencije je sposoban da pomogne nekom
drugom obliku inteligencije. Ne pomazu samo ljudi biljkama i zivotinjama
tako sto usmeravaju svoje prosvetljene misli ka njima. Zivotinje, biljke,
kamenje, ikone, i druge forme inteligencije pomazu nama tako sto nasu
svest povezuju sa svojim razumevanjem prirode univerzuma.

Misli koje postoje u svesti jedne osobe uticu na svest svih ljudi u
telepatskom rezervoaru. Krugovi u polju i slicne stvari kod mnogih ljudi
izazivaju cudesne misli i prema tome menjaju kurs covecanstva.

NLO

U mnogim zemljama neidentifikovani leteci objekti su omiljena tema. Da

li NLO znaci da ce doci neka napredna civilizacija i izbaviti nas od
nevolja? Ne verujem. NLO dolazi u raznim oblicima. Neki su tehnicki
razvijeniji i imaju mnogo veci duhovni uvid. Neki predstavljaju civilizacije
koje nemaju razvijene duhovne spoznaje. Kada bi se stanari NLO-a
jednom probudili, shvatlil bi da im nije potreban NLO da budu ovde.
Medjutim, mi kao ljudska bica shvatamo da mozemo da pomazemo
drugima, cak iako nismo dovoljno "prosvetljeni". Neke od vanzemaljskih
inteligencija takodje shvataju da mogu biti korisne.

Vodeci racuna da ne ugroze primarnu direktivu, mogu da nam pomognu

da ocistimo zivotnu sredinu, mogu da pomognu i na neki drugi nacin.
Ali, da bi mogli da nam pomognu, obavezno je da ih prvo zamolimo za
pomoc.

Napravite sopstvena predvidjanja

Posto manifestacije mnogobrojnih vrsta transcedentalnih stanja svesti

postaju normalne, sta nam to govori o nasoj buducnosti?

Kada udobno sedite, duboko udahnete i zagledate se unutra, da vidite

buducnost, dobicete i informacije vazane za vas licno i informacije u vezi
cele planete. Evo sta sam ja video.

Novo doba svice. Za tranziciju je potrebno jos malo vremena. Bez obzira
na to, mnoge znacajne promene desavaju se veoma brzo i pomocice nam
da poverujemo da zivot nije greska.

Vremenski period koji je odredjen za zavsne godine studija, ukljucujuci i

ceremoniju dodele diploma je od 2000. do 5000. godine nove ere. To nije
nista novo. I prosla Era Vodolije je imala identicnu svrhu. Ne postoje
pisani tragovi o poslednjoj Eri Vodolije, ali mozemo da saznamo kakva je
bila na osnovu mitologije. Doba Vodolije je uvek Rajski vrt. On povezuje
zivot bez vizije i zivot sa velicanstvenom vizijom. Tokom sledecih dve
hiljade godina zivot na Zemlji ce sve vise liciti na Raj, na nebesa. A onda
ce zmija ponovo doci u Vrt i iskusavati ljudski rod podacima o dobru i
zlu (dualitet).

U svojoj knjizi "Daleka putovanja" Robert Monroe vidi sliku Zemlje

3000.g. n.e. koja veoma lici na ono sto ja vidim. Dok je imao bestelesno
putovanje kroz vreme, Bob je video sledecu scenu na ovoj planeti: Nigde
nje bilo nikakvog asfalta, kolovoza, puteva. Nikakvog zagadjenja, samo
bujna tropska lepota. Ljudi komuniciraju u vantelesnom stanju, ne
pomocu automobila. Nema nikakvih granica izmedju drzava, nema
policije, nema politike. Ljudi shvataju da smo svi mi jedno i ne moraju da
se stite jedni od drugih.
Stanje postojanja koje se danas na Zemlji dozivljava kao prosecno,
nepromenjeno traje tokom poslednjih jedanaest astroloskih doba,
otprilike dvadeset sest hiljada godina. To stanje je namerno, nije van
kontrole, nije udes. To je skola. U njoj nije dozvoljano da se dogodi trajna
steta, i dolazi vreme kada ce i najsporiji ucenici diplomirati.

Postoje tri specijalna ogranicenja koja su postavljena u neogranicenu

realnost kako bi se omogucilo ovoj skoli da bude sto efikasnija, a to su:
vreme, prostor i dualitet. Vec imamo neoborive dokaze da su sva tri
ogranicenja nepostojeca. Mi (drustvo) prevazilazimo nasa verovanja u
odvojenost i osudjivanje (dualitet). Nasa tehnologija prevazilazi nase
verovanje u prostor (rastojanje). Jos pre nekoliko decenija ljudima je bilo
potrebno vise meseci da predju sa jednog kraja Amerike na drugi
konjskim kolima, a Mesec je bio samo parce sira. Tehnologija se seca
proslosti i omogucava nam da u trenutku komuniciramo sa bilo kojim
delom sveta. Mozda nam se cini da se budjenje planete desava brzinom
puza, ali ako se osvrnemo unazad, uvidjamo da se sada budimo brzinom
munje.

Predvidjanja apokalipticne kataklizme

Zemlja znatno ide ispred roka sto se tice budjenja. Obicno Eri Vodolije
prethodi Era Riba i to sa naglasenim karakteristikama, tj. ljudi koriste
moc da kontrolisu druge ljude. Potapanje Atlantide zbog zloupotrebe
laserskog oruzja ili neka druga kataklizma koja kreira potop je ranije bila
nacin da se oni koji nisu spremni da diplomiraju nateraju da odustanu
od borbe, da se "pociste" iz skole i stave u posebno skladiste da pricekaju
povratak haoticnih vremena.

Podsvest svih onih koji su doziveli Potop sadrzi secanje na masovna

razaranja i mucenja koja su zadesila planetu, koja je najvecim delom bila
nenaseljena. Nije slucajno sto se milioni stanovnika planete danas bore
za zivot bez nuklearnog oruzja, globalnog zagrevanja, zagadjenja voda,
destruktivnih predrasuda. Tako je bilo prosli put- dok smo trepnuli,
devedeset procenata populacije je "otislo na odmor".

Sada smo ponovo stigli do tacke kada ulazimo u Eru Vodolije, kada
kolektivna podsvest treba da kreira sta ce se desavati u buducnosti sa
planetom Zemljom. Mnogi nivoi predvidjanja pojavljuju se i pomazu
ljudima ili ih zbunjuju da predju sa energije Riba na energiju Vodolije.
Veliki prognosticari kao sto su Nostradamus ili Edgar Cayce daju prilicno
pouzdane prognoze. Ali, s obzirom da buducnost moze da se realizuje tek
posto se iskreira u nasem umu u sadasnjosti, prognoze nikada ne mogu
da budu nesto sto je sigurno, vec samo nesto sto je verovatno moguce.
Covecanstvo ima na raspolaganju slobodnu volju da promeni svoju svest,
da ponovo iskreira i buducnost i proslost. Kao sto mnogi vec primecuju,
mi smo promenili nasu svest.

Korisna prica

Posto su uvidi koje dobijam neverbalni, moram da izmislim jos jednu

pricu. Pre nekoliko stotina godina, po nasem racunanju vremena,
hijerarhija (skolski upravni odbor) je poslala faks svim stanicama koje se
nalaze u ovom kvadrantu univerzuma. Faks ih je podsecao na vremenske
rokove, u odnosu na ovozemaljsko vreme. Priblizavala se jos jedna Era
Vodolije i javila se potreba za pomocnicima ovde na planeti. Posto
primarna direktiva ne dozvoljava da se pomaze bez direktnog ucesca tj.
bez inkarniranja, zatrazeno je da se jave oni koji bi pomagali onima koji
su verovali da Zemlja zasluzuje pomoc kako je ne bi razorili njeni zaostali
stanovnici.

Pomocnici bi se inkarnirali kako bi mogli da Zemljin telepatski rezervoar

impregniraju svescu o nepovredivosti i miru, a ne da bi se nadvladale sile
zla, a Zemljani postali dobri decaci i devojcice. Pre rodjenja, iako to
ponekad zaboravljaju, ovi dobrovoljci razumeli su da realnost kreira nasa
svest, a ne sila.

Hijerarhija je procenila da je dovoljno da se inkarnira desetak hiljada

ovih bica u Zemljin skolski sistem, kako bi on bio spasen. U odnosu na
prosli put, pre dvadeset sest hiljada godina, sada je deset puta veci broj
inkarniranih dobrovoljaca.Ali kada je doslo vreme da se prijave, ova
kosmicka bica su pocela da dolaze i dolaze u naletima. Oni nisu morali
da dodju, ta bica puna ljubavi, vec su diplomirala u ovoj ili u nekoj
drugoj skoli. Milioni su se inkarnirali, prosto iz ljubavi prema vama,
prama meni i planeti Zemlji. Nije bilo predvidjeno da ce ta inkarnacija,
kakva nikada pre nije vidjena, biti tako masovna.

Nema vece ljubavi od toga da se da zivot za prijatelja. Milioni njih su

dosli ovde, spremni da umru ovozemaljskom smrcu ako treba, samo da
bi bili ovde, da omoguce da se njihove vibracije penetriraju u kolektivnu
svest. Postoje velike sanse da ste i vi jedan od njih, posebno ako sebi
govorite: "Kog djavola ja trazim ovde?" Dolazak ovih miroljubivih bica je
sprecio da se ponovo dese neki novi "potopi". Doslo je do promene u
kreativnoj svesti koja nije vise onakva kako su je videli Cayce i
Nostradaus. Znacajan je doprinos i samo jednog prosvetljnog bica, a dosli
su milioni.

Na neki nacin upliv blagorodne svesti u ovaj sistem vec je pokazao

nedvosmislen uspeh. Nece biti nuklaernog rata (mozda samo nekoliko
pretnji). Kalifornija nece potonuti, iako ce biti jos te price sa
zemljotresima. Zagadjenje nece znacajno smanjiti povrsine koje se na
Zemlji mogu nastaniti. Globalno zagrevanje nece izazvati potapanje
Menhetna ili Japana. Ali ce ipak neka manja kolicina globalnog
zagrevanja doprineti da se neke, danas puste povrsine, pretvore u rajske
plaze.

Imajte u vidu

Promene su realativne i grupna predvidjanja nista ne znace pojedincima.

Ipak, malo mozemo da pogledamo kako ce sve izgledati.

Kroz celu istoriju, u drustvu i politici postoji represija, restrikcija, jedna

klasa tlaci drugu. Ovo se jos uvek nije promenilo za najveci deo svetske
populacije. Mi razumemo da to stanje nije "pogresno", to je jednostavno
nacin na koji karma predaje svoje lekcije.

Za ono sto se sada desava na Zemlji ne postoji politicki presedan. Kada je

Thomas Jefferson napisao deklaraciju i rekao da svi ljudi imaju
podjednaka prava na ziivot, slobodu i srecu, rizikovao je da bude obesen
zbog jeresi i izdaje kralja (diktatora). Nema presedana za veliku grupu
ljudi koja se oslanja na tako radikalna verovanja i koja na osnovu toga
formira naciju. Kada su americke zene dobile pravo glasa, takodje nije
bilo presedana. A taj primer su sledile i druge nacije. Sada u zapadnom
svetu svaka posebna grupacija moze da brani svoja prava.

Danas, kada se priblizava spic Ere Vodolije, uobicajeno je da se desevaju

promene koje nemaju presedan. Berlinski zid, Sovjetski Savez, Poljska,
Rumunija, Tjenanmen svedoce o vremenu promena. Era Vodolije se
razlikuje od svih ostalih era u astroloskom kalendaru. To je zaista novo
doba.
 Karakteristike Ere Vodolije

Era Vodolije je doba kada "nista ne moze da se sakrije". To je vreme kada

se ne vlada pomocu tajni ili pomocu velikog biznisa. Sistemi
komunikacija omogucavaju svakome da vidi sta se desava u svakoj naciji
i svakoj korporaciji. Nema vise kostura skrivenih u ormarima, niko nema
potrebu da se krije iza neistina, nasi moralni sudovi se zasnivaju na
saosecanju i razumevanju.

Era Vodolije je donela telefon, radio, televiziju, satelite za komunikaciju,

avione, rakete, putovanja u svemir, razlicite tehnoloske naprave koje
treba da povezu sve narode ove galaksije. U ovoj eri prostor i rastojanje
postaju manje konkretni. Mozemo da prevazidjemo prostor. Ne
ogranicava nas rastojanje.

Era Vodolije donosi magnetofone, video rekoredere, filmove, tehnologije

koje mogu da sacuvaju zapis o proslosti, koji mogu da dokazu da
proslost ne mora vise da bude samo u proslosti. U Eri Vodolije
prevazilazimo ogranicenja vremena. Uskoro cemo da bacimo pogled na
ovo.

Karma nas, na svoj nacin, oduvek uci da su svi narodi jedan narod. Oni
koji pokoravaju i tlace neku rasu, klasu ili pol, vracaju se u sledecem
zivotu kao pripadnici bas te rase, klase i pola. Pa, sada se karmicke
lekcije zavrsavaju. Polako shvatamo da ne postoje inferiorna ljudska
bica. Energija ere Vodolije donosi i spoznaju da smo svi jedno i da su svi
individualizovani aspekti Boga.

Komunikacija sa ne-fizickim bicima

Kada se istrazuju pitanja u vezi sa prelazenjem u energiju svesti novog

doba, cesto se pojavljuju i pitanja u vezi sa posetiocima iz drugih svetova
i komunikacija sa vantelesnim bicima. Kako bismo interpretirali
"kanalisanje" sa ne fizickim bicima, moramo nesto da shvatimo. Prvo, sve
informacije koje se dobijaju od "izvora", pa onda prolaze kroz um
"medijuma", a belezi ih treca strana (ili kasetofon), moraju sa definisati
kao rekla- kazala.
Dok sam proucavao razlicite materijale dobijene "kanalisanjem",
ukljucujuci i sopstveni materijal, skoro sasvim sigurno sam zakljucio da
svaka poruka koja dodje "sa druge strane" nikada nije neostecena. Svest
medijuma obavezno poruku zacini malo i svojim sistemom verovanja.
Zastraseni um ce doneti poruku koja sadrzi elemente straha. I zapamtite,
nije obavezno da medijum bude mudra osoba.

Druga stvar koju moramo da uzmemo u obzir je i da nije svako ko se

dezinkarnirao mudar. Nekome je lakse da kanalise malo djubreta od
neke disfunkcionalne civilizacije nego od nekog pouzdanog andjela. Kada
ispitujete "kanalisane" informacije, zapamtite: postene osobe nikada ne
kazu: "Veruj mi", a mudri ljudi nikada ne kazu: "Znam sta pricam".
Takodje, kanalisani glasovi koji kazu: "Cekao sam te", impliciraju osecaj
krivice, a oni koji veruju da je vreme realnost, a da je steta moguca kazu:
"Moramo da pozurimo, vreme nam istice".

Jednom, slucajno, pitao sam izvor energije sa kojim sam se kanalisao:

"Kakva je razlika izmedju andjela i svemirske brace?" Dosao je odgovor:
"Razlika je u predmetu interesovanja. Sve su to samo ljudi."

Uvek sam pokusavao da razdvojim informacije koje poticu od mene od

informacija u vezi sa drugim dimenzijama realnosti, vanzemaljskim
civilizacijam i ostalim kraljevstvima kao sto je andjeosko kraljevstvo. A to
je u skladu sa mojim osnovnim verovanjem da svaka osoba mora da ima
puno poverenje u svoju sposobnost da intuitivno komunicira sa
vodjstvom. Vizije stvarnosti koje imaju drugi ljudi ne moraju, i ne treba
da se mesaju sa vasim vizijama. Uvidi o kojima ovde govorim, za mene
licno su tacni. U skladu su sa onim kako vidim bliske nivoe realnosti.

Imao sam stotine i stotine telepatskih komunikacija sa bicima van ove

planete, i nikada nisam dobio nijednu poruku motivisanu strahom.
Nikada mi niko nije rekao da vreme istice i da treba da pozurimo.
Naprotiv, govorili su mi da funkcionisu izvan ogranicenja vremena, da
nikada nije prekasno da se desi dobro cudo. Niko mi nije rekao da ce se,
ako ne ispunimo neki zadatak u odredjenom vremenskom roku, desiti
nesto lose. Nije mi receno da radnici svetla treba da se bave "duhovnim
subverzijama" i da brane Bozja uporista. Poruke su mi govorile: Sve je u
redu tako kako jeste". Pokazali su mi i fenomenalne proslave koje se
priredjuju u nekim drugim dimenzijama jer mi na Zemlji tako izvanredno
napredujemo.

Receno mi ja da preko sezdeset nezavisnih civilizacija cini "federaciju",

cija je uloga da stiti svaku civilizaciju koja joj se obrati za pomoc. I mi
Zemljani uskoro cemo se obratiti federaciji za pomoc. To ce se desiti jer
se ovde inkarniralo mnogo osoba koje poticu iz civilizacija koje su clanovi
federacije. Oni intuitivno prepoznaju da je pozeljno da se skrati nase
vreme za skolovanje u oblasti tehnologije i ocuvanja zivotne sredine i
zamolice svoje prijatelje da nam pomognu. Posada jednog "svemirskog
broda" mi je rekla da oni mogu u roku od dvadeset minuta da ociste
nasu atmosferu od zagadjenja, ali prvo mara da ih zamoli vecina
stanovnistva na Zemlji. Primarna direktiva, kao sto znamo, nalaze da se
pomoc moze pruziti samo onome ko je zatrazi.

Mislim da je prikladno da ovde ukljucim jedan isecak iz clanka koji sam

napisao za novine 1990.g.

Sedim ovde usred raja, na severu New Mexic-a, pao je novi sneg na
vrhove planina, preko bele pustinje vidim pun Mesec. Milioniti put se
pitam; "Sta mi ovde radimo na planeti Zemlji? Da li je to greska? Da li je
razlog puko uzbudjenje da se istrazi zivot u kome izgleda da ima tako
malo pravih izbora, a tako puno zrtava? Da li su ljudi zaista zrtve svojih
tela koja podlezu vremenu, svog nespretnog ponasanja, nedostatka
materijalnih dobara, razlicitih Sadama Huseina koji postoje na svetu? Ili
mozda sneg sadrzi odgovor- u mirnoci i mekoci naci ces Boga. Bog? Mir?
Cinjenica ili fantazija, istina ili iluzija? Intelekt se toliko napreze, muci da
nadje odgovor- bolje biti kao pire, kao partija fudbala sa prijateljima.
Bekstvo, ali bez satisfakcije".

Tada se pojavio Jake i rekao: "Sutra je Sweat Lodge (ritual sa

preznojavanjem americkih Indijanaca, prim. prev). Pomozi nam da
sakupimo drva za vatru, izgleda da je ponovo doslo vreme za crkvu".
Sakuplanje drva, zaptivanje prozora, zajednicki rad sa duhovnim
kolegama, sve je bilo bolji provod od utakmice Dallas Cowboys-a. Tada je
poceo ritual. Promenjena stanja svesti zamenila su nemocni intelekt.
"Obrati nam se, Dedo Puta, Babo Zemlje". Pocinje nesto da se desava.
Kada bismo bili racionalni, rekli bismo da se desavaju cudne stvari. U
vatri svetluca crveno kamenje, pocinje da nam govori, jezikom duhovnog
kraljevstva "Au, da li ste videli to lice?" Kamenje je zasvetlucalo. "Belo
svetlo", rekao sam. "Ja vidim zeleno", rekla je Ann. Sa svakim zvukom
bubnja, svetlo bi ponovo zasvetlelo.

Kada se zavrsio prvi krug, Dale ratnik, kandidat, poglavica vatre, odlazi
da donese jos sjajnog kamenja kako bi kolibica i dalje bila ispunjena
dimom, da svest bude i dalje u promenjenom stanju.

U nase glave dolaze poruke prijatellja da zajedno proslavimo isceljenje

Zemlje. Jos jednom nam daju na znanje da nismo sami, da je sve dobro u
Bozjem univerzumu, da ima jos mnogo aspekata zivota koje mi ne
vidimo. "Nemojte to da shvatate preozbiljno", rekli su. "Ne secate se
problema koje ste imali pre hiljadu godina, pa cete zaboraviti i probleme
koje imate sada. Da biste bili iscelitelji, da biste nosili svetlo, pokazivali
put, morate da se smejete, plesete, igrate se. To je ono sto sada treba
Zemlji".

Potpuno mokri, uranjamo u hladnu mesecinu. Osvezeni. Preporodjenog

duha. Kada neko dotakne Stvarnost, lako je uvideti, barem nakratko, da
je drama iluzija. Ali budite oprezni, dragi moji, jer ce se drama ponovo
pojaviti, a bezizlazne sutuacije ce izgledati vece od Boga. Tada ce se
pojaviti Jake i reci: "Ritual preznojavanja u Sweat Lodge-u je sutra".

Samospoznaja je moc da se stvari vide onakve kakve jesu, ne kako

izgledaju. Samospoznaja je biti u kontaktu sa bozanskom perspektivom.
Samospoznaja zna da je ova trodimenzionalna ucionica samo sicusan
deo stvarnosti koja je svakome dostupna ako se setimo da je potrazimo.
Samospoznaja znaci da borba zauvek prestaje. Samospoznaja znaci
slobodu, radost, prosperitet. Samospoznaja dolazi kada smo cisti i u
kontaktu sa vecnoscu, dolazi kada znamo da ja (ego) ne moze da uradi
nista. Otac je taj koji radi sve. Samospoznaja je obavezna.

Zasto se planetarna svest tako boji radikalnih promena? Kada je Galileo

pronasao teleskop, vodeci naucnici njegovog doba su cak odbili da
pogledaju kroz njega, jer je svako znao da komadic stakla ne moze da
priblizi neki objekat posmatracu. Svaki pronalazak koji radikalno menja
nacin percepcije realnosti srece se sa kricima: "Glupost!", "Besmislica!"
Cak i "Jeres". Pa, oni koji se boje promena, morace jos malo dublje da
nabiju glavu u pesak, jer, "svemirska braca" su ovde. A nista nece tako
izmeniti planetarnu sliku realnosti kao kada nasi prijatelji koji nisu sa
ove planete iskoce iz ormara.

Ne treba da nas cudi postojanje vanzemaljaca. Dali vam je palo na pamet

gde sve boravite kada niste inkarnirani? Ako niste na Zemlji, onda
postojite van Zemlje. Tokom tranzicije mnoge civilizacije posecuju
Zemlju. Cela galaksija, cek cela realnost trece i cetvrte dimenzije, ima
veliki interes, mnogo polaze na to da mi napredujemo.

Nauka i Duh

U SAD i u nekim drugim zemljama, postoje projekti koje finansiraju

poreski obveznici, a koji istrazuju dokaze o postojanju vanzemaljskog
zivota. SAD ima projekat SETI, koji istrazuje postojanje vanzemaljske
inteligencije. Ali, vlade obicno koriste stare metode u svojim
istrazivanjima, a videli smo na primeru Galilea da to ne donosi preokret.
Vladin radio teleskop ne moze da detektuje civilizaciju koja ne koristi
radio.

Dok stojimo u medjuprostoru izmedju intuitivnog posmatranja stvarnosti

i posmatranja stvarnosti na naucni nacin, javlja se dilema. Informacije
dobijene intuitivnim putem nisu naucni dokaz, po vazecim definicijama
nauke, i nece biti prihvacene od nauke. Nauci su potrebne decenije da
istrazi "senzorni domet" u kome moze da pojmi novu paradigmu.

Vlade i naucnici uglavnom zaboravljaju da postoje hiljade ljudi, obicni

gradjani, koji redovno komuniciraju sa vanzemaljskim civilizacijama
putem telepatije. Te komunkacije su za mene izuzetno intrigantne.

Moram da napomenem da postoji odlicna knjiga koja pravi vredan

pokusaj da razmotri ova dva pristupa, naucno- intuitivnu konjukciju
koja ukljucuje i pitanje ekstra terestrijalnog zivota. To je knjiga
"Istrazivanje unutrasnjeg i spoljasnjeg svemira" ciji je autor bivsi
astronaut i fizicar Brian O?Leary. Divim se Brianu jer sam i ja prosao
slican put, bio sam i inzenjer i funkcionisao intuitivno.

Zemlju posecuju i civilizacije koje nisu clanovi federacije. One dobijaju

veliki publicitet. Senzacionalizam je karakteristika Ere Riba, karmicka
karakteristika i ocigledno prodaje reklame na televiziji i u tabloidima.
"Mali zeleni" i drugi koje vole tabloidi zaista postoje. Ali oni nisu
zanimljivi probudjenim dusama. Probudjene duse vole da njihova dusa
ostane cista. Oni svoju paznju fokusiraju na Boga. Posvetili su se tome
da dignu ruke od drame. Jedino ako se dobrovoljno odreknemo drame
mozemo da se izbavimo iz tog lopovskog karmickog kruga.

Svaka dusa je sa Zemljinom skolom potpisala ugovor u kome se kaze da

ce dobiti iskustva koja ce joj omoguciti najekspeditivniji razvoj. Uspavani
ljudi zive zivot na cistoj karmickoj osnovi, desavaju im se "nesrece",
postaju "zrtve", desavaju im se "nepredvidjeni slucajni dogadjaji". Zna se
da su se ti ljudi prijavili za ratove, saobracajne udese, i jos gore stvari.
Probudjene osobe karakterise njihova zelja da se udruze sa najvisim
mogucim formama svetlosti i ljubavi. Ove ljude svet vidi kao "zasticene",
zato sto su svesno izabrali da svoje lekcije uce bez bola i borbe, i oni
slede svoje unutrasnje vodjstvo.
 Tehnologija

Kada sam komunicirao sa nasim vanzemaljskim prijateljima porucili su

nesto kao: "Skeptican si zbog pogodnosti koje pruza tehnologija zato sto
je povezujes sa zagadjenjem. Neki od vas preziru tehnologiju. Pravite
rupe i u svaku posebno trpate razlicite aspekte vaseg zivota, tehnologiju,
porodicu, posao itd. Onda donosite ocene o svim kategorijama posebno.
Ova je duhovna, ova mora da je zlo. Neke su dobre, neke lose. Mi tako ne
vidimo zivot. Za nas je sve ljubav, u suprotnom ne moze biti deo naseg
iskustva. Za nas su tehologija i ljubav isto i one su jedinstvene. Nasa
tehnologija ne zagadjuje okolinu, nasa ljubav ne zna za ljubomoru. Kako
bismo iskusili zagadjenje, prvo bi morali da imamo zagadjenu svest, jer
svest kreira realnost. Kada vasa kolektivna svest postane bezopasna,
nestace zagadjenje i pozvacete nas na caj. Shalom."

U Eri Riba, gde caruju moc i kontrola, istrenirani smo da veliki

tehnoloski napredak verovatno potice od vlade ili velikog biznisa.
Potrebne su velike pare za istrazivanja i izradu prototipova. Nema para,
nema ni napretka. Pa, to nije vise tako.

U sledecih dve stotine godina milioni bica ce se inkarnirati kako bi doneli

darove na Zemlju, a tu spada i tehnologija, kao i sve velike ideje i pogledi.
Ovi darovi poticu od Svetog duha, ne od NASE. Obratite paznju da sada
mnoge prodavnice koje se nalaze u obicnoj garazi i mnoga kucna
preduzeca imaju mnogo jace kompjutere nego sto je imao IBM pre
trideset godina. Ponovo se pojavljuju samostalni pronalasci.

Kao tinejdzer posetio sam kucu unuke Thomasa Edisona. Video sam
njegove knjige i opremu u laboratoriji, slusao price o njemu. Izgleda da je
on znao kako se dobijaju velike ideje. Bio je ucenik misticnih skola i
meditirao je. Kada bi trazio resenje za neki problem, legao bi na ledja na
svoju drvenu klupu. Drzao bi celicnu loptu u ispruzenoj ruci. Znao je da
ce odgovor doci u njegov um dok je u tom polu- svesnom stanju, izmedju
budnog stanja i sna. Polako se priblizavao stanju sna dok ne bi video ili
cuo odgovor. Ako bi zaspao, lopta bi pala na pod i probudila ga. Mnogi
njegovi izumi su mu preneseni od strane Svetog duha kroz ta vrata polu-
svesti. Duh obozava da daje nove ideje, mi ne moramo da ih zasluzimo ili
da placamo za njih.

Kako se sve vise budimo, mnogi ce slediti sopstveno blazenstvo tako sto
ce donositi fenomenalne nove tehnologije za dobrobit covecanstva.
 Telepatska komunikacija

Pre dvadeset godina zavrsio sam kurs Silva metod kontrole uma. Ako ne
znate o cemu se radi, ne dozvolite da se usunja paranoja kolektivne
podsvesti koja se mozda odnosi na ime ovog kursa. Kurs nema nikakve
veze sa kontrolisanjem svesti drugih ljudi. Radi se o ucenju kako da
iskoristimo svoj um. Na tom kursu ljudi uce kako da upotrebe svoj um
kako bi kontrolisali svoje telo. Uce da kontrolisu bol, da poboljsaju
pamcenje, da se oslobode zavisnosti, da povecaju koeficijent inteligencije.

Na Silvi ljudi uce kako da komuniciraju telepatski sa razlicitim

kraljevstvima na planeti zemlji, sa kraljevstvom minerala, biljaka i
zivotinja. Tokom cetrdeset sati treninga uma, ljudi u mislima putuju u
proslost, u buducnost, u druge dimenzije realnosti. Kao sto je rekao
jedan instruktor, ako nemate osecaj da ste ekstrasens koji hoda i govori
kada zavrsite kurs, vratice vam novac, bez diskusije. Ja sam sedam puta
obnavljao seminar i nikada nisam video da je neko trazio novac natrag.

Jedan Silva instruktor je drzao eksperimentalni kurs "zaostalim" djacima

neke skole koja je bila ozloglasena po svojim "losim stavovima i kao izvor
problema". Ucenici su radili standardne testove licnosti pre i posle kursa
Silva metode i testovi su pokazali fenomanalan napredak kod ove dece.
Deca su ucila i "tehniku tri prsta" koja je sluzila kao okidac za telepatsku
komunikaciju. Tokom ispita, ako se djak ne seca odgovora na neko
pitanje, samo primeni tehniku i mentalno se obrati ucitelju sa molbom
da mu kaze tacan odgovor na pitanje. Ucenici su poceli masovno da
dobijaju odlicne ocene. Na kraju se jedan nastavnik iznervirao i rekao:
"Ako samo jos jednom vidim nekoga da je spojio tri prsta, momentalno ce
dobiti jedinicu".

Um nema granice. Dolazi vreme kada ljudska vrsta prestaje da vidi sebe
kao telo i vidi se kao neograniceno, mocno, kao svest. Era Vodolije
naglasava telepatsku komunikaciju. Moc uma istrazuje, saznaje, kreira.

Obrazovanje u Eri Vodolije

Ako svi ucenici mogu da nauce da dobijaju informacije (znanje) o bilo

kom aspektu zivota na Zemlji, o proslosti i buducnosti, samo tako sto se
zavrsi kurs koji traje cetrdeset sati, a sto je sve Jose Silva dokazao, onda
skole u Eri Vodolije nece imati nikakve slicnosti sa danasnjim skolama.
Skole Vodolije ce se baviti razvojem i sirenjem duse, ucenjem da se bude
srecan i ispunjen. Verovali ili ne.

Obrazovni sistem Ribe ne edukuje, vec etiketira. Ucenici koji dobijaju

pozitivnu reakciju od sistema nisu oni koji su kreativni, srecni, koji
neograniceno misle. Nagradjuju se ucenici koji mogu da memorisu
najvise etiketa, imena reka, zemalja, hemijskih elemenata, delova tela. Ne
ucimo decu da istrazuju druge dimenzije u kojima leze pravi odgovori,
ucimo ih kako da zaradjuju velike pare.

Obrazovni sistem Ribe su smislili Doktori obrazovanja. A Doktori su oni

koji dodeljuju doktorske titule u oblasti obrazovanju, sistemu koji sam
sebe ucvrscuje. Dok sam predavao na Drzavnom univerzitetu Oklahome
kratko sam razmatrao ideju da doktoriram jer volim da predajem
studentima. Naivno sam verovao da mogu da drzim kurs na kome bih
predavao o tome kako um uci, kako preneti znanje sa jedne osobe na
drugu, kako ljude zainteresovati za ucenje.

Kako da stara ucenja zamenimo uvodjenjem nekonvencionalnih metoda

u usvajanju novog znanja. Takav kurs nije bio predvidjen nastavnim
planom.

Mnogi doktoranti uce proces etiketiranja. Uce imena ljudi koji su napisali
knjige koje priznaje obrazovni sistem. Uce o presedanima. Uce kako se
administrativno vodi skola. Uce kako da nagradjuju one koji misle
linearno i kako da suptilno pokopavaju one koji misle prostorno i
holisticki.

Posto je u Eri Ribe osnovna pretpostavka da su sva bica odvojena i da je

pomoc ogranicena, nase skole sasvim pragmaticno poducavaju kako se
sto bolje takmiciti. Takmicenje pretpostavlja da samo poneko moze "da
uspe" i to onaj ko se najbolje prilagodi. Vecina skola Ribe daje diplome i
stvara dobre i lose ucenike. Postoji velika razlika izmedju toga da se neko
nauci da daje maksimum od sebe i toga da se takmici. Prvi metod od svih
stvara pobednike, a drugi gubitnike i introvertne ucenike. U sistemu koji
se bazira na razumevanju da su sva bica jedno, da je ono sto je najbolje
za vas najbolje i za mene, da je Bog izvor sve pomoci, da je medjusobna
saradnja vazna, ucice se kako treba medjusobno saradjivati. Skole
Vodolije nece imati metode koje su nastale na osnovu ideje o odvojenosti
i kreiranja razlicitih nivoa kao sto su razliciti stepeni obrazovanja. Nece
stvarati pobednike i gubitnike. Niko nece biti ljubomoran ako neko
postane izuzetan u polju kojim se bavi.

Deca Vodolije koja se sada inkarniraju zalagace se da skole reflektuju

njihove potrebe. Svako bice bira trenutak svog rodjenja, trenutak kada ce
se upisati u skolu. Oni unapred znaju kakvi ih izazovi cekaju, i astroloski
i u okruzenju. Oni znaju sta ovde zele da nauce i cemu zele da nauce
druge ljude.

Drustvo definise korisnog, produktivnog gradjanina koji se sam izdrzava

na osnovu separatnog verovanja da svako mora sam da stvara i prikuplja
svoja materijalna dobra, da placa porez, da ne ljulja camac. Kada se
prebacimo na energiju Vodolije, postaje beznacajno ono cemu su nas
ucili u skoli- da budemo korisni, produktivni, da se sami izdrzavamo. Cilj
obrazovanja u Eri Vodolije je potpuno drugaciji. Istrazivanje, sjedinjenje
tela i duha, sloboda i radost, o tome se radi. Thea Alexander u svojoj
knjizi "2150 AD" vidi mnoge aspekte buducnosti, ukljucujuci casove
telepatije u skoli, sto se slaze i sa mojim uvidima. Preporucujem vam ovaj
roman jer je zabavan i daje dobar uvid.

Tokom sledecih pedesetak godina skola ce promeniti svoju strukturu i

nastavni plan kako bi se izaslo u susret ucenicima koji odbijaju da
zaborave svoju povezanost sa duhom. Izborni nastavni plan ce mnogo
vise korelirati sa velikom slikom, moci ce da poveca neciji nivo
razumevanja i srece kroz sto ili hiljadu godina od sada. Paradoksalno,
skola ce obrazovati one koji se ne brinu kako da se pripreme za
nadolazeca teska vremana, i koji kazu da zivot postoji samo u vidu serije
trenutaka sadasnjosti.

U obrazovanju, kao i u drugim sistemima koje drustvo najvise stiti,

sadasnja struktura se nece rasturiti tako sto ce se snazno odbaciti stare
metode. Probudjeni ljudi ne opiru se zlu. Ono se samo urusi kada ga
zapostavimo. Vec mozemo da primetimo kako se pojavljuju "subkulturni"
edukativni sistemi. Sve je popularnije skolovanje od kuce, postoje i neki
drugi alternativni sistemi obrazovanja kao sto su Waldorf, Montessori,
Unschool.

Najznacajnije promene ce se, u decenijama koje slede, desiti kada u skoli

pocne da se uci telepatija. Dok telepatija ne postane glavno sredstvo
komunikacije, jos uvek ce biti dragocene sposobnosti pisanja i citanja.
Bice potrebno trista, cetristo godina dok reci ne prestanu da se
upotrebljavaju, a kada se to desi, ljudi ce po prvi put poceti da
komuniciraju.
 Ekonomija

Nije potrebno biti dalekovidi ekonomista kako bi se videlo da se krecemo

u pravcu ekonomije pojedinaca. Postoji nekoliko formi internacionalnih
kartica koje sasvim lepo funkcionisu. Master card, Visa, American
Express omogucavaju da moze da se kupi bilo koji proizvod u bilo kom
delu sveta. Ali, ne mora da znaci da ce prelazak na svetsku ekonomiju ici
bas glatko.

Nastavice se trend Evropske unije da od velikog broja politickih nacija

napravi jednu ekonomsku naciju.

Pada mi na pamet da ce, u najradikalnijoj formi, najvecu paznju da

privuku promene u ekonomskim strukturama. Univerzum toliko voli
covecanstvo, da ce se postarati da veoma jasno pokaze onima koji jure
novac da je mnogo veca vrednost porodica nego bankovni racun. Ljudi
koji se fokusiraju na pravljenje novca tako sto vise vole da trguju
papirima tj. obveznicama i akcijama, umesto da nude robu i usluge,
izgubice papire.

Nije greska kada se radije juri za materijalnim dobrima, a ne za

prosvetljenjem. To samo za neko vreme odlaze nas dolazak do srece. Ovaj
paradoks zbunjuje mnoge koji uce duhovnost- od nas se trazi da budemo
bogati (jer je to prirodno stanje u univerzumu), a svoje bogatstvo
odlazemo ako jurimo za materijalnim dobrima. Treba da postanemo
bogati onako kako to radi Bog, a ne covek. Bogatstvo se ne sastoji samo
u novcu, ono se sastoji u sveobuhvatnom stanju ispunjenog postojanja,
u materijalnom, mentalnom i emotivnom smislu. Bogatstvo je poklon,
prirodno stanje Bozjeg deteta. Ali, potrebno je prvo procistiti sistem
verovanja. Isus je rekao: "Prvo zatrazi Bozje kraljevstvo, i dobices sve
drugo". On nije rekao da to "sve drugo" iskljucuje novac. U stvari, mogao
je da kaze da ako zelis da dobijes to tzv. "sve drugo", prvo moras da
zatrazis kraljevstvo prosvetljenja.

Ekonomije razlicitih drzava proci ce kroz proces uskladjivanja. Prosecan

zivotni standard je nizak u delovima sveta koji su izvan Severne Amerike,
Evrope, Australije i drugih razvijenih zemalja. Iako ce ekonomija kroz sto
godina sigurno prestati da se bazira na pohlepi i bice veoma razvijena,
kratkorocna slika govori da ce biti ekonomskih turbulencija. Kada
pomazemo ljudima da cene porodicu, prijatelje, ljubav, i svoju duhovnost
iznad novca, univerzum ce ustedeti milione godina milionima ljudi u
karmickom krugu. Ekonomske nevolje su pokazatelj da ljubav radi svoj
posao.
Nivelacija svetske ekonomije ce se vrsiti i tako sto ce se razvijenije nacije
"odreci" nekih stvari u korist gladnih u svetu. Glad ce uglavnom nestati
do 2025.g. Tehnologija Vodolije u oblasti komunikacija i transporta lako
ce probleme svake nacije pokazati u punom svetlu, nista nece ostati
neotkriveno.

U istom vremenskom okviru, dok ce se nekima ciniti da im se svet rusi,

drugi ce uzivati u bogatstvu. Dobro ce proci oni koji nude prave usluge.
Nece se muciti iscelitelji, konsultanti, mali farmeri, oni koji izradjuju
namestaj, stolari, zanatlije.

Ako u ovom trenutku imate neke materijalne potrebe, ne morate da

kupujete prirucnik o sticanju bogatstva. Jednostavno obratite paznju na
znake koje vam salje univerzum. Vasa prilika da uzivate u bogatstvu je
spremna i ceka vas!

Nece biti muka za ljude koji se nisu "upecali" na dramu; koji su stalno
imali u vidu veliku sliku. Imace pune ruke posla da razmenjuju svoje
razumevanje sa drugima i da masama nude odgovore na pitanje: "Sta mi
se to desava?" Ne treba zaboraviti da ako se "primimo" na neciju dramu,
samo cemo je ojacati. Ako nasa paznja bude samo usmerena na Boga, i
odaberemo unutrasnji mir uprkos okolnostima, mi cemo isceljivati
uspesno kao Isus, i bolje od toga. Mozemo da budemo iscelitelji ili
dramski kriticari, ne i jedno i drugo istovremeno.

Isceljenje

Kada se prihvati veza izmedju bolesti, odnosno zdravlja i emocija desice

se uzbudljive, dramaticne i fenomenalne promene u isceliteljskim
profesijama, odnosno umetnostima. Nikada se na telo vise nece gledati
kao na masinu, sastavljenu od posebnih delova, koje se moze popraviti
tako sto se zameni guma ili se stavi novi remen. Za koju godinu ce
ravnopravno u isceljivanju ucestvovati doktori, "new age" terapeuti,
konsultanti, specijalisti za relaksaciju. Farmaceutski lobiji ce popustiti
svoj smrtonosni stisak kojim stezu zakonodavce i drzavne agencije za
zdravstvo. I kao sto ocekuju bica koja ne pruzaju otpor, ustrojstvo svesti
vezano za isceljenje ce se promeniti ne pomocu borbi po sudovima, vec
tako sto ce ljudi jednostavno napustiti "staromodne" doktore i pomoc
potraziti negde drugde (pa cak i pod zemljom). Srecom, sada ima mnogo
"novih" doktora kojima bolesna osoba moze da se obrati.
Samosvesni ljudi ne slusaju naredjenja doktora. Sami donose odluke.
Sami biraju koji tretman (ili koji tretmani) funkcionisu. Samosvesni ljudi
se ne ustrucavaju da potraze misljenje drugog, treceg, cetvrtog lekara.
Uzimaju u obzir misljenje lekara koji je otvorenog uma, kao i od
terapeuta, konsultanata i eksperta iz oblasti lecenja svesti i tela.
Preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje tako sto sami biraju
kombinaciju razlicitih tretmana koja za njih najbolje funkcionise. I sto je
najlepse, ljudi koji uvek slede svoje blazenstvo, kada otkriju koje su
emocije izazvale bolest, brzo ih promene.

Politika

Mozda cete tesko poverovati, ali ce kroz jedno cetrdeset godina, politika
kakvu mi poznajemo, polako poceti da nestaje. Spiritualne vlade nimalo
ne lice na ove koje mi znamo. Ovde vlada znaci da neka grupa vlada nad
drugom grupom. U Eri Ribe se verovalo da je potrebno kontrolisati ljude,
drzati ih po zatvorima, oduzimati im novcana sredstva, kao bi se naterali
da se ponasaju civilizovano. Tako su se ljudi odrekli licne moci u korist
kolektivne koja u njihovo ime donosi odluke pomocu zakona.

U eri samosvesnih, bezopasnih ljudi, nece biti policije, vojske, cak ni

"Armije spasa". Vlade ce liciti na vladu duhovne hijerarhije. Duhovna
vlada ima organizacije, strukturu, (u kojoj su na vrhu najmudriji) i
"zakone". Ali vlada hijerarhije nema potrebe da primenjuje silu.
Probudjena bica su uvek sledila i sledice pravac onih mudrih. Ako neko
bice odabere da se pobuni protiv sistema, nema veze. Nije nikakva steta.
Probudjena bica ne dopustaju sebi da se namecu pobunjenicima. Niko
nije zrtva.

Kada sami kreiramo realnost, to znaci da sami kreiramo buducnost. Lepo

bi bilo reci da, posto ste prosvetljeno bice i sledite svoje vodjstvo, od sada
pa nadalje cete ziveti samo u obecanoj zemlji Shangri- La. I opet, nece
moci.

Setite se da probudjeno bice ima tendenciju da svoje usluge stavi na

raspolaganje drugim bicima koja su odlucila da se probude. Bica kojima
treba da pomognete u njihovom pokusaju da iz mraka izadju na svetlost,
su povezana sa vasim putem ucenja i iskustva koji ste izabrali. Ako
sledite svoje blazenstvo i svoje vodjstvo, dobijate ceo paket. Ne samo da
cete hodati putem radosti i uzbudjenja, vec cete i maksimalno pomagati
drugima koji su na slicnom putu. Ako neko pokusa da sluzi covecanstvu
i izbegava radost, on jos uvek veruje da je karmicki nacin bolji i izabrace
frustrirajuci put. I, ocigledno, ne moze se traziti radost, a da se izbegava
davanje usluga. Sistem je toliko savrsen, da ako neko iskreno pokusa da
sledi svoje vodjstvo i blazenstvo, on na najbolji moguci nacin sluzi i sebi i
drugima.

U svakoj zivotnoj areni postoje osobe koje su spremne da se probude.

Znaci da su radnici svetla potrebni u vojsci, vladi, biznisu,
gradjevinarstvu, u svim postojecim profesijama. Nema poziva ni profesija
koji nisu duhovni. Mozda ste pomislili da je posao u kome zaista uzivate
nedovoljno kompatibilan sa duhovnim zivotom. To je potpuna zabluda.
Radnici svetla su potrebniji u "obicnom svetu" nego u manastirima. Zato
ce vas, vas put, sledecih godina, mozda odvesti u upravni odbor, na
bojno polje, pa cak i, oh da, u manastir. Ne postoje greske. Bicete u
pravo vreme na pravom mestu kako biste transformisali zivote.

Kljuc za svesno funkcionisanje (uz stalno secanje na veliku sliku) jeste:

bez obzira na to gde se nalazite i sta radite, nisu neophodni bol i borba.
Bas naprotiv, traze se sreca, zdravlje, izobilje. Ne mozete da date
covecanstvu nesto sto ne posedujete.

U svakom periodu borbe na ovoj planeti, bilo je ljudi koje opsta situacija
nije doticala. U svakoj ekonomskoj krizi, neko se bogatio. U svakom ratu
ratnici bi zaobisli neko miroljubivo bice. U svakom zemljotresu, izolovana
parcad zemlje bi ostala "cudom" netaknuta. Nijedna prognoza buducnosti
ne moze da se primeni na osobe koje su odustale od karme. Ne postoje
zrtve. Ne postoje slucajni dogadjaji. Necija svest krera njegovu realnost.

Energija Ribe jos uvek dominira

Energija Ribe je jos uvek najdominantnija na planeti, iako ima mnogo

saradnje, briznosti, pozitivne razmene medju ljudima. Ocigledno je da
blazenstvo, danas, nije prosecno stanje svesti.

Kada su dobrovoljci razgovarali o svom ulasku u energetsko polje Zemlje,

osecali su da svaka brza akcija koja bi obuhvatala neku kataklizmu na
Zemlji, kao sto je bilo potapanje Atlantide, obecava da ce njihova misija
lako ostvariti siguran uspeh. Ali, sada su stvari drugacije. Vec je ostvaren
primarni cilj. Zato je trebalo ustanoviti novi. (Zao mi je, ali jos ne mozete
da idete kuci). Sada su rekli: "Hajde da trazimo Zlato! Hajde da uradimo
sve sto treba da ga nadjemo!"
Novi cilj je sokantan. Potpuno je apsurdan, bar po starim standardima.
Neki ga smatraju i apsulutno neostvarivim. Udahnite. Da li ste spremni
za ovo? Novi cilj nije nista manje nego da 100% svih koji sada pohadjaju
deseti, jedanaesti i dvanaesti razred Zemljine skole mora da diplomira
pre nego sto se zavrsi Era Vodolije. Tacno tako. Toliko treba prosiriti
razumevanje i bezuslovnu ljubav kroz telepatski rezervoar da, pre nego
sto prodje 2000 godina diplomira svako ko je odlucio da zaista vise voli
da bude bezopasan i da ne ucestvuje u konfliktu, da zauvek bude
oslobodjen patnje i bola!

Ovo za vas i za mene znaci jednostavno ovo. Kada se probudimo, bicemo

zamoljeni da jos ne napustamo planetu, kao sto je bilo ranije. Zamoljeni
smo da ostanemo na planeti i da pomazemo, da delimo sa ljudima
saznanje koje imamo, da volimo, cak iako nema nikakvih karmickih
zahteva. Moramo nasoj porodici da pokazemo da karma nije sala, ona
nanosi bol. Moramo da im pokazemo da ako izaberu da prekinu patnju i
borbu, moraju da misle na nov nacin svakog trenutka, svaki dan.
Moramo da im pokazemo da ako zele da se vrate kuci, nema vremena za
karmu.