K N J l Z E V N O S T I C I V I L I Z A C I J A

K N JIŽ E V N O S T

CIVILIZACIJA
M ARŠAL M EK LU A N

UREDNIK

JOVAN HRISTIĆ GUTENBERGOVA

GALAKSIJA
NASTAJANJE TIPOGRAFSKOG ČOVEKA

PREVEO:

BRANKO VUČIĆEVIĆ

N A C R T Z A K O R I C E : D U S A N R IS T IĆ
O M O T : S T E V A N V U JK O V
T E H N lC K I U R E D N I K : B O G D A N Ć U R C lN
K O R E K T O R : V L A D IM IR L U Ć IĆ
N O LIT • BEOGRAD
Š T A M P A : B I R O G R A F I K A . S U B O T IC A 1973
УНИВЕР8ИТЕТСКЛ БМБЈШОТЕКА
’ , {,: г ! Ж ! Ђ “ - БЕ"ГРДД

.К. ■ор.
SADRŽAJ

M A R S H A L L M cL U H A N

ТНЕ G UTENBERG GALAXY

The Making o f Typographic Man
© U n iv e rs ity o f T o r o n t o P ress, 1962, 1967

M a rs h a ll M c L u h a n

Јоусе. Mallarme and the Press

© U n iv e rs ity o f S o u th , 1954
Uvod ................................................................................................. •........... 9
Prolog ............................................. .......................................................................- . . 11
Gutenbergova galaksija............................................................................................. 23
Nanovo uobličena galaksija.................................................................................... 297
Dodatak: Džojs, Malarme i štampa ................................................................... 315
Bibliografija .............................................................................................................. 331
Registar naslovnih g lo s a ......................................................................................... 341
т

GUTENBERGOVA GALAKSIJA
'f

U VOD

i Gutenbergova galaksija razvija mozaički ili svestran pristup

svojim problemima. Takva mozaička slika m nogobrojnih poda-
taka i datih navoda predstavlja praktićno sredstvo za otkrivanje
deistvovania uzročnosti u istoriji.
Alternativni postupak bi bio: ponuditi niz sagledavanja
utvrđenih odnosa u slikovnom prostoru. Tako je galaksija, ili
sazvežđe, dogadaja na koju se ova studija usredsređuje i sama
mozaik oblika, u stalnom uzajamnom dejstvu, koji su prošli kroz
kaleidoskopski preobražaj — naročito u naše vreme.
M ožda bi bilo izvesnih prednosti u zameni reči »galaksija«
rečju »sredina«. Svaka tehnologija teži da stvori novu ljudsku ^
sredinu, Pismo i papirus stvarilisu drušlvenu sredinu u kojoj misli-
mo u vezi sa carstvima drevnog „sveta. Uzengija i točak stvorili
su jedinstvene sredine ogromnog opsega. Tehnološke sredine nisu
puka pasivna ambalaža za ljude, već aktivni procesi koji pod-
jednako preoblikuju ljude i druge tehnologije. U naše vreme
nagao prelaz sa mehaničke tehnologije točka na tehnologiju
elektronskih kola predstavlja jednu od najvećih prom ena svih
vremena. što _čine istoriju- Žtajaaaaiff jr>]^r<?inng
iitvoijlo je sasviin, neočekivanu novu~SBedinu -— $X.vorilo ie PUB-
L lK U ."Ruirbpisna_tehnologiia nije nosedovala intenzitet. ili moć
širenia. n užnu da bi se _stvoriIa pubjika nacionalnih razmera.
Ono što smo u nedavnim vekovima nazvali »nacijama« nije
prethodilo, i nije moglo prethoditi, pojavi gutenbergovske tehno-
10 M A R ŠA L M EK L U A N

logije ništa više no što može nadživeti pojavu elektronske teh- PROLOG
nologije s njenom moći da sve ljude totalno poveže sa svim dru-
gim ljudima.
Jsdinstveni k arak ler »pubtike« koju je stvorila štam pana reč
formirala je injtenziyna i vizuelno usmerena samosvest, i poje-
dinca i grupe. Posledice ovog intenzivnog naglašavania vizuelnpjg,
uz sve veće izolovanje sposobnosti vida od ostalih čula, prikazane
su u ovoj knjizi. Njena tema je pfoširivanje vizuelnih modaliteta
kontinuiteta, jednoobraznosti i povezanosti na organizaciju vre-
mena i prostora podjednako. Električna tehnologija ne podržava
proširenje vizuelnih modaliteta u bilo kojoj meri približnoj vizu-
elnoj snazi štam pane reči.
Poslednji odeljak knjige, »Nanovo uobličena galaksija«, bavi
se sudarom električne i mehaničke, ili štamparske, tehnologije,
i čitalac će, možda, utvrditi da je to najbolji prolog. Ova knjiga je u mnogo kom pogledu dopuna (Epskog pe-
vača) (The Singer o f Tales) Alberta Lorda (Albert B. Lord).
Profesor Lord je nastavio delo Milmena Perija (Milman Реггу),
koga su njegova homerovska istraživanja dovela do razm atranja
činjenice da Su usmena i pisana poezija prirodno sledile različite
obrasce i funkcije. Ubeđen da su Homerovi spevovi bili usmeni
sastavi, Peri je »sebi postavio zadatak da, ukoliko je moguće,
neoborivo dokaže usmeni karakter spevova, te se, u tom cilju,
posvetio izučavanju jugoslovenskih epova«. Svrha njegovog pro-
učavanja tih modernih epova bila je, objasnio je,

da tačno utvrdi oblik usmene narativne poezije . . . Metoda njegovog istra-

živanja bila je da posmatra pevače koji delaju u okviru žive tradicije nezapisane
pesme i da vidi kako oblik njihovih pesama zavisi od toga što moraju svoju umet-
nost da uče i upražnjavaju bez čitanja i pisanja.1

Knjiga profesora Lorda, kao i studije Milmena Perija, sa-

svim su prirodne i prikladne za naše doba elektrike, kao što će,
možda, Gutenbergova galaksija pomoći da se ono razjasni. Mi
smo danas zašli u doba elektrike onoliko koliko su elizabetanci
bili zašli u tipografsko i mehaničko doba. A doživljavamo iste
zabune i neodlučnosti koje su oni osećali živeći istovremeno u
dvama suprotstavljenim oblicima društva i iskustva. Dok su

1 Navedeno u Epskom pevaču, str. 3.

 12 M A R ŠA L M EK L U A N
elizabetanci lebdeli između srednjovekovnog korporativnog is-
kustva i modernog individualizma, mi preokrećemo njihov ob-
razac, suočavajući se sa električnom tehnologijom, koja kao da
čini individualizam zastarelim a korporativnu uzajamnu zavisnost
obaveznom.
Petrik Kratvel (Patrick Cruttwell) je posvetio celu jednu
studiju (Šekspirovski trenutak — The Shakespearean Moment)
umetničkim strategijama nastalim iz elizabetanskog iskustva ži-
vota u podeljenom svetu, koji se istovremeno raspadao i nanovo
spajao. I mi živimo u takvom trenutku međudejstva suprotnih
kultura, a namera '^G utenbergove galaksije da ocrta načine na
koje su jrienjali oblike iskustva i duhovnog pogleda i izraza
najpre Fonetska_azbuka a potom štampa. Poduhvat koji je Milmen
Peri preduzeo s obzirom na suprotstavljene oblike usmene i
pisane poezije, ovde je proširen na oblike misli i organizacije
iskustva u društvu i politici. Prilično je teško objasniti zašto
istoričari odavno nisu obavili takvo istraživanje divergentne pri-
rode usmene i pisane društvene organizacije. M ožda je razlog
naprosto činjenica što se taj posao može obaviti samo kad dva
sukobljena oblika pisanog i usmenog iskustva opet postoje na-
poredo, kao što je to danas. Profesor Heri Levin (Наггу Levin)
kao da to naznačava u svom predgovoru Epskom pevaču pro-
fesora Lorda (str. X III):
Termin »književnost«, imajući kao preduslov upotrebu slova, pretpostavlja
da se dela mašte prenose posredstvom pisanja i čitanja. Izraz »usmena književ-
nost« je očito terminološka protivrečnost. .Međutim, mi živimo u vremenu kad
se sama pismenost toliko razredila da se jedva može prizvati kao estetičko merilo.
Reč, izgovorena ili otpevana, zajedno sa vizuelnom slikom govornika ili pevača,
u međuvremenu je vaspostavljala svoju vlast putem elektrotehnike. Kultura za-
snovana na štampanoj knjizi, koja je preovladavala od Renesanse pa sve doskora,
zaveštala nam je — zajedno sa svojim nemerljivim bogatstvima — snobovštine
koje valja odbaciti. Treba nanovo sagledati tradiciju, shvaćenu ne kao inertno
prihvatanje fosilizovanog korpusa tema i konvencija, već kao organsku naviku
preoblikovanja onog što je primljeno i što se dalje predaje.
Propust istoričara da prouče revoluciju oblika misli i društ-
vene organizacije proizašlu iz fonetske azbuke ima svoju paralelu
u društveno-ekonomskoj istoriji. Još 1864— 67. Karl Rodbertus
razradio je svoju teoriju o »Ekonomskom životu u klasičnoj
PR O LO G 13
starini«. U delu Trgovina i tržište prvih Carstava (Trade and
M arket in the Early Empires) (str. 5) Heri Pirson (Наггу Pearson)
opisuje njegov novi pristup na sledeći n ačin :
Ovo začudo moderno shvatanje društvene funkcije novca nije dovoljno
cenjeno. Rodbertus je shvatio da prelaz sa »naturalne ekonomije« na »novčanu
ekonomiju« nije naprosto tehnička stvar nastala iz zamenjivanja trampe kupo-
vanjem za novac. On je, umesto toga, tvrdio da monetarizovana ekonomija
povlači društvenu strukturu koja se potpuno razlikuje od društvene strukture
što je išla sa naturalnom privredom. Mislio je da treba naglasiti tu promenu
društvene strukture koja prati upotrebu novca, a ne tehničku činjenicu njegove
upotrebe. Da je ovo prošireno kako bi obuhvatilo različite društvene strukture
koje prate trgovačku delatnost u starom svetu, spor je mogao biti rešen još pre
no što je izbio.
Drugim rečima, da je Rodbertus dalje objasnio da su raz-
ličiti oblici novca i razmene strukturisali društva na različite
načine, mogla su se izbeći pokolenja zbrkanih sporova. Stvar je
konačno objašnjena kada je Karl Buher prišao klasičnom svetu,
ne polazeći od našeg konvencionalnog načina istorijske retro-
spektive, već sa primitivne strane. Pošavši od nepismenih društava
i idući ka klasičnom svetu, »on je nagovestio da se ekonomski
život u drevna vremena može bolje shvatiti ako se sagleda iz
perspektive primitivnog a ne modernog društva«.2
Takvu obrnutu perspektivu pismenog zapadnog sveta daje
čitaocu Epski pevač Alberta Lorda. Ali i mi živimo u vremenu
elektrike ili postpismenosti kad džez-muzičar upotrebljava sve
tehnike usmene poezije. Empatička identifikacija sa svim vido-
vima usmenog izraza nije teška u našem veku.
U elektronskoj eposi koja smenjuje tipografsku i mehaničku
eru proteklih pet stotina godina, mi susrećemo nove oblike i
strukture ljudske međuzavisnosti, i izraza koji su »usmeni« po
formi čak i kad sačinioci situacije mogu biti neverbalni. Ovo
pitanje se potpunije postavlja u zaključnom odeljku Gutenbergove
galaksije. Ono samo po sebi nije teško, ali odista iziskuje izvesnu
reorganizaciju života uobrazilje. Takvu prom enu vidova svesti
uvek odlaže uporno zadržavanje starijih obrazaca percepcije.
Elizabetanci u našim očima izgledaju veoma srednjovekovni.
2 Trgovina i tržište prvih Carstava, str. 5.
14 M A R ŠA L M EK L U A N
Srednjovekovni čovek je o sebi mislio kao o klasičnom čoveku,
baš kao što mi sebe sm atram o modernim ljudima. Međutim,
mi ćemo svojim naslednicima izgledati sasvim renesansni po
karakteru i potpuno nesvesni krupnih novih činilaca koje smo
stavili u pokret tokom proteklih sto pedeset godina.
Daleko od toga da bude deterministička, ova studija će,
nadam o se, razjasniti glavni činilac društvene promene koji može
dovesti do istinskog povećavanja čovekove autonomije. Pišući o
»Tehnološkoj revoluciji« našeg vremena u časopisu Technology
and Culture (tom II, br. 4, 1961, str. 348), Piter D ruker (Peter
Drucker) veli:
Ima samo jedna stvar koju ne znamo o Tehnološkoj revoluciji — ali je
ta jedna stvar od suštinskog značaja: Šta je dovelo do osnovne promene u stavo-
vima, verovanjima i vrednostima koja ju je pokrenula? »Naučni napredak«, kao
što sam pokušao da pokažem, ima u tome malo udela. N o koliko je odgovorna
velika promena u pogledu na svet, koja je, stoleće ranije, izazvala veliku Naučnu
revoluciju?
Gutenbergova galaksija bar pokušava da pruži tu »jednu
stvar koju ne znamo«. No čak i tako, može se lako pokazati da
ima i drugih stvari!
M etoda korišćena u celoj ovoj studiji neposredno je pove-
zana s onim što je Klod Bem ar (Claude Bernard) izložio u svom
klasičnom uvodu Istraživanju eksperimentalne medicine. Posmat-
ranje se, objašnjava Bernar (str. 8—9), sastoji u zapažanju pojava
bez njihovog remećenja, međutim,
prema istim fiziolozima, opit, naprotiv, podrazumeva ideju promene ili
poremećaja koje istraživač unosi u usiove prirodnih pojava . . . Da bismo to
postigli, mi, odsecanjem ili rasecanjem, uklanjamo organ živog subjekta, i na
osnovu poremećaja izazvanog u celom organizmu. ili nekoj posebnoj funkciji,
izvodimo funkciju odstranjenog organa.
Rad Milmena Perija i profesora Alberta Lorda bio je usme-
ren na posm atranje celokupnog pesničkog procesa u uslovima
usmenosti, i na suprotstavljanje tog rezultata pesničkom procesu
koji, u uslovima pismenosti, sm atram o »normalnim«. To će reći,
—'5ивЈ?0ш ћо?п. Odeća i kuće su ekstenzije čovekovih bioloških mehanizama za
Peri i Lord su proučavali poetski organizam kad pismenost
ukine auditivnu funkciju. Oni su, takođe, mogli proučavati efekte
na taj organizam u uslovima kad pismenost daje vizuelnoj funk-
P R O LO G 15
ciji jezika izvanrednu proširenost i moć. A to je činilac eksperi-
mentalne metode, koji je, možda, bio prenebregnut samo zato
što je nezgodan za baratanje. M eđutim, ako postoji intenzivna
i preterana delatnost, takođe se može zapaziti »poremećaj u ce-
lom organizmu ili nekoj posebnoj funkciji«.
Čovek, ta životinja koja pravi oruđa, bilo u vidu govora,
pisanja ili radija, odavno se bavi proširivanjem ovog ili onog
čulnog organa, tako da poremeti sva ostala svoja čula i sposob-
nosti. No, obavivši ove opite, ljudi su uporno propuštali da im
dodaju posm atranja.
Pišući o Sumnji i izvesnosti u nauci (Doubt and. Certainty
in Science) Jang (J. Z. Young) primećuje (str. 67—68):
Spoljašnji ili unutrašnji stimulusi dovode do narušavanja jednoglasne de-
latnosti nekog dela ili celine mozga. Jedna je spekulativna sugestija da poremećaj
na neki način narušava jedinstvo stvamog obrasca koji se prethodno bio izgradio
u mozgu. Mozak onda odabira one među odlikama što u nj stižu koje teže da
oprave model i vrate ćelije u njihov pravilni sinhroni ritam. Ne mogu tvrditi
da sam kadar da u pojedinosti razvijem ovu ideju o modelima u našem mozgu,
ali ona ima velike mogućnosti, jer pokazuje kako težimo da se podesimo prema
svetu i svet prema sebi. Na neki način mozak započinje niz akcija koje teže da
ga vrate njegovom ritmičkom obrascu, pri čemu je taj povratak čin konsumacije
ili upotpunjenje. Ako prva izvedena akcija ne uspe da to postigne, to jest ne uspe
da okonča prvobitni poremećaj, onda se mogu iskušati drugi nizovi. Mozak pre-
leće svoja pravila jedno po jedno, upoređejući primljenu građu sa svojim razli-
čitim modelima, dok se nekako ne postigne usaglašenost. To se može dogoditi
tek nakon napornog, raznolikog i produženog traganja. Tokom ove nasumične
delatnosti stvaraju se nove veze i obrasci akcije, a oni će opet određivati buduće
nizove.
Neizbežni poriv ka »zatvaranju«, »upotpunjenju« ili ravno-
teži javlja se i pri uklanjanju i pri proširivanju čovekovog čula
ili funkcije. Pošto Gutenbergova galaksija predstavlja niz istorij-
skih posm atranja kultum ih upotpunjenja proizašlih iz" »poreme-
ćaja«, najpre izazvanih pismenošću a onda štampom, čitaocu na
ovom mestu može biti od pomoći iskaz antropologa:
Današnji čovek je razvio ekstenzije za praktično sve ono što je nekad obav-
ljao svojim telom. Razvoj oružja počinje zubima i pesnicom, a završava se atom-
kontrolu temperature. Nameštaj zamenjuje čučanje i sedenje na zemlji. Pogonske
sprave, naočare, televizija, telefon i knjige koji nose glas i kroz vreme i kroz pro-
stor, primeri su materijalnih ekstenzija. Novac je način proširenja i uskladišta-

16 M A R ŠA L M E K L U A N
vanja. rada. Naše transportne mreže sad obavljaju ono što smo mi obavljali
svojim nogama i leđima. U stvari, svi materijalni predmeti — ćovekove tvore-
vine — mogu se smatrati ekstenzijama onog što je čovek nekad obavljao svojim
telom ili nekim specijalizovanim delom tela.3
Ono ispoljavanje, ili izricanje, smisla koje predstavlja jezik
i govor jeste oruđe koje je
čoveku omogućilo da sabira iskustvo i znanje u jednom vidu koji omogu-
ćuje lako prenošenje i maksimalno korišćenje.4
Jezik je m etafora u tom smislu što ne samo da uskladištava
iskustvo već ga i prevodi iz jednog vida u drugi. Novac je meta-
fora u tom smislu što uskladištava veštinu i rad i takođe prevodi
jednu veštinu u drugu. No načelo razmene i prevođenja, ili me-
tafora, sastoji se u našoj racionalnoj moći da svako od na|ih
čula prevedemo u drugo. To činimo u svakom trenutku našeg
života. M eđutim, cena koiu plaćamo za specijalna tehnološka
oruđa, bilo da se radi o točku. azbuci ili radiiu. ieste činienica
da ove ogromne ekstpnviip r nln rinp vntvnrpnp sisteme. Naša
privatna čula nisu zatvoreni sistemi, već se stalno prevode jedno
na drugo u onom iskustvu koje nazivamo svešću. Naša proši-
rena čula, oruđa, tehnologije su tokom tisućleća bili zatvoreni
sistemi koji ne mogu da ostvare uzajamno delovanje ili kolek-
tivnu svest. Danas, u epohi elektriciteta, sama trenutačna priroda
naporednog postojanja naših tehnoloških oruđa izazvala je sasvim
novu krizu u ljudskoj istoriji. Naše proširene moći i čula sada
sačinjavaju jedno jedino polje iskustva što zahteva da postanu
kolektivno svesni. Naše tehnologije, poput naših privatnih čula,
sada iziskuju uzajamno delovanje i razmer koji omogućuje raci-
onalno naporedno postojanje. Dok su naše tehnologije bile spore
kao točak ili azbuka ili novac, činjenica da su činile posebne,
zatvorene sisteme bila je društveno i psihički podnošljiva. To
nije tačno,sad kad su slika i zvuk i pokret simultani i, u izvesnoj
meri, globalni. Izvesna mera međudejstva ovih ekstenzija naših
ljudskih funkcija sada je nužno kolektivna, kao što je uvek bila
3 Edvard Hol: Nemi je zik (Edward T. Hall: The Silent Language) str. 79.
4 Lesli Vajt: Nauka o kulturi (Leslie A. White: The Science o f Culture),
PR O LO G 17
za našu privatnu i ličnu racionalnost izraženu našim privatnim
čulima ili »wits«, kako su nekad nazivana.
Dosad su istoričari kulture bili skloni da izoluju tehnološka
zbivanja na onaj isti način na koji je klasična fizika postupala
sa fizičkim zbivanjima. Opisujući Revoluciju u fizici, Luj de Brolji
posvećuje veliku pažnju ovom ograničenju kartezijanskih i njut-
novskih postupaka, toliko bliskih postupcim a istoričara koji pri-
menjuju individualno »gledište« (str. 14):
Verna kartezijanskom idealu, klasična fizika nam je prikazivala svemir
kao analogan jednom ogromnom mehanizmu koji se može savršeno tačno opi-
sati lokalizovanjem njegovih delova u prostoru i njihovim promenama u toku
vremena . . . Međutim, takva koncepcija je počivala na nekoliko implicitnih hi-
poteza koje su prihvaćene a da ih skoro nismo ni bili svesni. Jedna je od tih hi-
poteza u tome da je okvir prostora i vremena u kome skoro nagonski pokuša-
vamo da lokalizujemo sve svoje opažaje, jedan savršeno krut i utvrđen okvir
u kome se svako fizičko zbivanje može, u načelu, tačno lokalizovati, bez obzira
na sve dinamične procese koji se oko njega odvijaju.
Videćemo da fonetska azbuka konstituiše ne samo kartezi-
janske već i euklidovske percepcije. A revolucija koju opisuje
de Brolji nije proizašla iz azbuke, već iz telegrafa i radija. Jang,
biolog, tvrdi isto što i de Brolji. Pošto je objasnio da elektricitet
nije stvar koja »teče«, već »stanje koje uočavamo kad između
stvari postoje izvesni prostorni odnosi«, on objašnjava (str. 111):
Nešto slično se dogodilo kada su fizičari iznašli načine za merenje veoma
malih razdaljina. Utvrđeno je da se više ne može koristiti stari model u kome se
pretpostavlja da se nešto što se naziva materijom deli na nizove čestica, od kojih
svaka ima određena svojstva koja se zovu veličina, težina ili mesto. Fizičari sada
ne kažu da se materija »sastoji« od tela koja se zovu atomi, protoni, elektroni
i tako dalje. Oni su se odrekli materijalističke metode opisivanja svojih opažanja
u terminima nečeg što je načinjeno kao ljudskim postupkom pravljenja, poput
kolača. Reč atom ili elektron se ne upotrebljava kao ime čestice. Ona se upotreb-
ljava kao deo opisa fizičarskih opažanja. Ona nema nikakvo značenje, sem ako
je upotrebljavaju ljudi koji poznaju opite kroz koje se otkriva.
Pa dodaje: »Važno je shvatiti da su velike promene u načinu
na koji običan čovek govori i dela povezane sa usvajanjem novih
oruđa«.
Da smo ranije razmišljali o jednoj tako osnovnoj činjenici,
mogli smo lako ovladati prirodom i posledicama svih naših
2 G utenbergova galaksija
18 M A R ŠA L M E K L U A N
tehnologija, umesto da nas one muvaju kako hoće. U svakom
slučaju. Gutenbergova galaksija predstavlja produženo razmišlja-
nje o ovoj Jangovoj temi.
Niko nije bio većma svestan jalovosti naših zatvorenih siste-
ma pisanja istorije no Ebot Pejson Ašer (Abbott Payson Usher).
Njegovo klasično delo, Istorija mehaničkih izuma (A History o f
Mechanical Inventions), predstavlja objašnjenje zašto takvi zatvo-
reni sistemi ne mogu da uspostave vezu sa činjenicama istorijske
prom ene:
Kulture antičkog doba ne uklapaju se u obrasce linearnih nizova društvenog
i ekonomskog razvoja koje su razradile nemačke istorijske škole . . . Ako se
linearni koncepti razvoja napuste џ razvitak civilizacije otvoreno sagleda kao
multilinearan proces, može se mnogo učiniti za shvatanje istorije zapadne kul-
ture kao progresivne integracije mnogih posebnih sačinilaca (str. 30—31).
Istorijsko »gledište« je vrsta zatvorenog sistema Jcoja je
tesno jjovezana sa tipografljom i cveta onde gde cvetaju nesvesni
efekti pismenosti bez protivtežnih kulturnih sila. Aleksis de Tokvil,
čiju je pismenost u velikoj meri modifikovala njegova usmena
kultura, imao je, čini nam se, svojevrsnu proročku jasnovidost
li pogledu obrazaca promene u Francuskoj i Americi njegovog
vremena. On nije posedovao tačku gledanja, jedno utvrđeno
stanovište sa kojeg je popunjavao vizuelnu perspektivu zbivanja.
On je pre u svojim podacima tragao za operativnom dinam ikom:
Međutim ako krenem dalje i među ovim odlikama tražim glavnu, koja
uključuje skoro sve ostale, otkrivam da se u većini operacija duha'svaki Ameri-
kanac obraća samo individualnom naporu svog vlastitog poimanja.
Amerika je stoga jedna od zemalja gde se Dekartov nauk najmanje izučava
i najbolje primenjuje . . . Svako se dobro zatvori u sebe i uporno procenjuje svet
odatle.5
Veština u stvaranju međudejstva pisanog i usmenog vida
perceptualne strukture omogućila je de Tokevilu da postigne
»naučne« uvide u psihologiju i politiku. Ovim međudejstvom
dvaju vidova percepcije on je postigao proročko poimanje, dok
su drugi posmatrači samo izražavali svoja privatna gledišta. De
Tokevil je dobro znao da tipografska pismenost nije proizvela
5 Demokratija u Americi, deo II, knjiga I, glava 1.
PR O LO G 19
samo kartezijanski pogled na svet, već i posebne odlike američke
psihologije i politike. Pomoću svoje metode međuđejstva diver-
gentnih vidova percepcije, de Tokevil je bio kadar da reaguje na
svoj svet, ali ne u delovima već u celini, i da na nj reaguje kao
na otvoreno polje. A to je metoda koja je, kako primećuje Ašer,
nedostajala proučavanju istorije kulture i promene. De Tokevil
je primenio postupak koji opisuje Jang (str. 77):
Mogućno je da je veliki deo tajne moći mozga ogromna mogućnost za uza-
jamno dejstvo efekta stimulisanja svakog dela prijemnog polja. Ovo postojanje
mesta uzajamnog dejstva, ili mešanja, dozvoljava nam da reagujemo na svet
kao cetinu u mnogo većoj meri no što to mogu druge životinje.
Međutim, naše tehnologije nipošto nisu jednoobrazno povolj-
ne po ovu organsku funkciju međudejstva i međuzavisnosti.
Zadatak je ove knjige da istraži ovo pitanje u odnosu na
azbučnu i tipografsku kulturu. A to je traganje koje se danas
može preduzeti samo u svetlu novih tehnologija koje duboko
deluju na tradicionalno funkcionisanje i postignute rezultate
azbučne pismenosti i tipografske kulture.
Postoji jedno skorašnje delo koje me, čini mi se, u ovoj
studiji oslobađa bremena puke ekscentričnosti i tražene novota-
rije. To je knjiga Karla Poppra (Karl R. PppperV& Ш кепо druš-
tvo i njegovi neprijatelji, delo posvećeno proučavanju vidova de-
tribalizacije u drevnom svetu i retribalizacije u savremenom svetu.
Jer »otvoreno idruštvo<x je-tverevina fonetske p ismenostj, kao što
će~se ubrzo pokazati. a sada mn električm medm prete islreh-
ljenjem, što će biti razm otreno u zakliučku ove studije. Nepotreb-
no je reci da se svi ovi razvoji razm atraju samo onakvi kakvi
jesu, a ne kakvi bi trebalo da budu. Dijagnoza i opis moraju
prethoditi vrednovanju i terapiji. Zamenjivanje dijagnoze moral-
nim vrednovanjem je prirodan i sasvim uobičajen postupak, ali
nije nužno i plodonosan.
Karl Poper posvećuje prvi deo svoje obimne studije detri-
balizaciji antičke Grčke i reakciji na nju. Ali ni u Grčkoj ni u
m odernom svetu on nigde ne posvećuje pažnju dinamici naših
tehnološki proširenih čula kao činiocima otvaranja ili zatvaranja
društva. Njegovi opisi i analize slede jedno ekonomsko i političko
gledište. Dole navedeni odlomak naročito se odnosi na Guten-
 20 М A R ŠA L M E K L U A N
bergovu galaksiju, јег počinje uzajamnim delovanjem kultura po-
sredstvom trgovine, a završava se raspadom plemenske države,
koji je čak Šekspir dramatizovao u Kralju Liru.
"Poperovo je stanovište da plemenska ili zatvorena društva
imaju biološko jedinstvo, a da »naša m oderna društva funkci-
" onišu uglavnom kroz apstraktne odnose kao što s il r a z m p n a јЦ _
saradnja«. -Činjenica d a je apstrahovanje ili otvaranje zatvorenih
društava delo. fonetske azbuke, a ne ma kog drugog vida pisanja
nrtehnoTogije, iedoa ie od tema Gutenbergove salaksiie. S druge
strane, činjenica da~su zatvorena društva proizvod tehnologije
govora, bubnja i uha — dovodi nas, na osvitu elektronskog doba,
do zatvaranja cele ljudske’ porodice u jedno jedino globalno
pleme. A ova elektronska revolucija je tek nešto manje zbunju-
juća za ljude iz otvorenih društava no što je to bila revolucija
fonetske pismenosti, koja je okljaštrila i ujednačila stara plemen-
ska ili zatvorena društva. Poper ne daje analizu uzroka takve
promene, ali pruža (str. 172) opis situaciie koji je veoma bitan
za Gutenbergovu galaksiju:
PROLOG 21
on doživljava plemensku zajednicu kao ito.d ete doživljava svoju porodicu i dom.
gde lgra svoju određenu ulogu: ulogu koju dobro zna i dobro igra. Raspad zat-
vorenog društva, izbacujući na videlo problem ktase i druge probleme društvenog
statusa, morao je na gradane imati isti onaj efekat koji ozbiljna porodična svada
i raspad porodicnog doma. lako mogu imati na dec^. Naravno, taj vid p ritisk a~
su više osećali povlašćeni staleži, sad каЗ~su bili ugroženi, no oni koji su ranije
bili ugnjeteni; no čak i potonji su se nelagodno osećali. I njih je plašio raspad
njihovog »prirodnog« sveta. I mada su nastavljali da biju svoju bitku, često su
oklevali da iskoriste pobede nad svojim klasnim neprijateljima koje su podržavali
tradicija, status quo, viša razina obrazovanja i osećaj prirodnog autoriteta.
Ove opaske nas dovode neposredno do.. razm alraiW Kralja
Lira i velike porodične svađe u koju je šesnaesto stoleće uvučeno _
početkom Gutenbergove ere.

Do šestog veka pre naše ere ovaj razvoj je doveo do delimičnog raspada
starih iiačifla života, pa čak i do niza političkih revolucija i reakcija. I nije doveo
samo do pokušaja da se tribalizam silom održi i zadrži, kao u Sparti, već i do
one velike duhovne revolucije, izuma kritičke rasprave. te, sledstveno, i misli
oslobođene magijskih opsesija. Istovremeno uočavamo prve simptome jedne nove
nelagodnosti. Počinjao je da se oseća pritisak civilizacije.
Taj pritisak, ta nelagodnost, posledica je raspada žatvorenog društva. Ona
se osgća čak i u naše vreme, naročito u razdobljima društvenih 'promena. To je
pritisak lzazvan naporom koji od naš iieprestano iziskuje život u jednom otvore—
nom i delimično apstraktnom društvu — izazivaju ga napor da se bude racionalan,
đa se-odreinemo bar hckih o d naSih pmnirinnalnih torijalnih potreba. da se sta-
jamo_c>_sebi i prihvatamo odaovomostj. Mi moramo, verujem, da podnosimo
ovaj pritisak kao cenu koja se plaća za svako povećanje znanja, razumnosti,
sarađnje i uzajamnog pomaganja, te, sledstveno. i naših izgleda za opstanak,
kao i za povećanje broja stanovnika. To je cena kojom moramo plaćati ljudskost.
Ovaj pritisak je najtešnje povezan sa napetošću između klasa, koja se prvi
put pojavila šff raspidOJU _2MYQreii£ig_društva. Samo zatvoreno društvo ne po-
znaje ovaj problem. Bar za njegove vladajuće pripadnike, ropstvo, kasta i klasna
vI^TTrprirođni« su u značenju da se ne dovode u pitanje. Međutim, sa raspadom
zatvorenog društva, ova izvesnost iščezava, a sa njom i svaki osećaj' sigurnosti.
Rlemenska zajednica (a kasnije i »grad«) bezbedno je mesto za pripadnika ple-
mena. Okružen neprijateljima i opasnim ili čak neprijateljskim magijskim silama,
 GUTEN BER G O V A GALAKSIJA

Kad I^ralj Lir.izlaže »naš tajniji smer«, podelu svojeg kra-

ljevstva, on izražava jednu za rani sedamnaesti vek politički
smelli i avangardnu nam eru:

Zadržaćemo ime, časti kralja,

A vlast, prihodi i uprava sva
M eka su vaši. U potvrdu toga
Dijademu ovu podel’te.1

Lir izlaže krajnje modernu ideju prenošenja vlasti iz centra

na periferiju. Elizabetanska publika bi njegov »tajniji smer«
nam ah shvatila kao levičarsko makijavelijanstvo. Novi obrasci
vlasti i organizacije koji su tokom prethodnog veka razm atrani,
sada, početkom sedamnaestog stoleća. osećaju se na svim razi-
nama društvenog i privatnog života. Kralj Lir je prikaz nove
strategije kulture i moei kroz njeno dejstvo na državu, porodicu
i psihu pojedinca.
Sada naš tajniji otkrićemo smer.
Dajte m i tu mapu. Podelili smo, znajte,
Natroje kraljevstvo.

1 Kralj Lir, preveli Živojin Simić i Sima Pandurović, »Kultura«, Beograd

1963. Ukoliko nije drukčije naznačeno. svi navodi iz Kralja Lira su iz prve scene
1 čina.
24 M A R ŠA L M EK L U A N
M apa je, takođe, bila novina u šesnaestom veku, u doba
M erkatorove projekcije, i ključ nove vizije periferija moći i
bogatstva. Kolumbo je bio kartograf pre no što je postao more-
plovac; a otkriće da je moguće ići pravolinijskim kursom, kao
da je prostor jednoobrazan i kontinuelan, bilo je krupna prom ena
u ljudskoj svesti tokom Renesanse. Još važnije, mapa odmah
obelodanjuje glavnu temu kralja Lira, naime izolovanost vizuel-
nog čula kao vid slepila.
Lir u prvoj sceni drame izražava svoj »tajniji smer«, upo-
trebljavajući termin iz makijavelističkog žargona. Prethodno se,
u prvoj sceni, tajnovitost prirode iskazuje u Glosterovom hvali-
sanju nezakonitošću njegovog lepog čeda ljubavi, Edm unda: »Ali
ja imam zakonitog sina, gospodine, oko godinu dana starijeg
od ovog, koji mi ipak nije ništa draži«. Veselost s kojom Gloster
aludira na začinjanje Edm unda kasnije je predmet Edgarove
aluzije:
Mračno i poročno mesto
Gde te je rodio stade ga očiju. (V , iii)
Edmund, dete ljubavi, otvara drugu scenu drame rečima:
77, prirodo, si moja boginja i tvom
Zakonu sam dužan služiti. Pa zašto
Biti pod kletvom običaja, dati
Da me svet sitan lišava prava mog?
Zato što dvanaest, četrnaest meseca
Izostah za bratom ?
Edm und poseduje l ’esprit de quantite, toliko suštinski za
taktilno merenje i bezličnost empirijskog uma. Edmund je pri-
kazan kao prirodna sila, za puko ljudsko iskustvo ekscentrična
i »svetu na čudo«. On je glavni činilac fragmentacije ljudskih
ustanova. Ali veliki razbijač je sam Lir, sa svojom nadahnutom
zamišlju uspostavljanja ustavne monarhije putem prenošenja
vlasti. Njegov lični plan je da postane stručnjak:
Zadržaćemo ime, časti kralja . . .
Na njegov stručnjački šlagvort, Gonerila i Regana uskaču
u glumljenje kćerinske odanosti sa specijalističkom i suparničkom
intenzivnošću. A Lir ih fragmentira, nastojeći na razdornom
takm ičenju u pohvalam a:
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 25
Kaž'te, kćeri moje,
( Pošto se sada lišavamo vlasti,
Poseda zemlje i državnih briga),
Koja nas od vas ponajviše voti.
Da bismo tako najveći dar dali
Tamo gde priroda i zasluga traži.
Prvenče naše, govori ti prva.
Konkurentski individualizam postao je sablazan u društvu
dugo prožetom korporativnim i kolektivnim vrednostima. Uloga
štampe u uspostavljanju novih obrazaca kulture nije nepoznata.
M eđutim, jedna prirodna posledica specijalizujućeg dejstva novih
oblika znanja bila je da su sve vrste moći poprimile izrazito
centralistički karakter. Dok je uloga feudalnog vladara bila
uključiva, ’te je kralj stvarno u sebe uključivao sve svoje podanike,
renesansni knez je težio da postane isključivi centar moći, okru-
žen svojim individualnim podanicima. A rezultat takvog centra-
lizma, koji je i sam zavisio od mnogih novih razvoja na području
izgradnje drum ova i trgovine, bila je navika prenošenja moći i
specijalizacija mnogih funkcija u odeljenim područjim a i poje-
dincima. U Kralju Liru, kao i u drugim dram am a, Šekspir poka-
zuje savršenu vidovitost u pogledu društvenih i ličnih posledica
lišavanja i odricanja atributa i funkcija zarad brzine, tačnosti
i povećane moći. Njegovi stihovi toliko obiluju uvidima da je
veoma teško birati među njima. Ali već i same uvodne reči Go-
neriline arije uvode nas usred tih uvida:
Oče, draži ste m i no što kaže reč,
Draži od vida, sveta i slobode.
Lišavanje samih ljudskih čula biće jedna od tema ovog ko-
mada. Odvajanje vida od ostalih čula već je naglašeno Lirovim
izrazom »tajniji smer«* i njegovim pribegavanjem pukoj vizuel-
noj mapi. Ali dok je Gonerila spremna da se odrekne vida kako
bi izrazila odanost, Regana odvraća na njen izazov rečima:
. . . kažem.
Neprijateljica sam svih drugih rađosti
Najdragocenijih u oblasti čula. . . .
* U originalu »darker purpose« — Prev.
26 M A R ŠA L M E K L U A N
Regana će se lišiti svih ljudskih čula dokle god poseduje
Lirovu ljubav.
Aluzija na »oblast čula« pokazuje da Šekspir obavlja skoro
sholastičku dem onstraciju neophodnosti razmera i uzajamnog
delovanja čula kao same srži racionalnosti. Njegova tema u Liru
istovetna je sa temom Džona D ona (John Donne) u Anatomiji
sveta (An Anatomy o f the W orld):
Sve je u raspadu; svaka povezanost iščezla;
Svaka iačna nadopuna, i odnos svaki:
Vladar, podanik, otac, sin, zaboravljene stvari
Jer svaki čovek za se misti
Da Feniks biti mora . . .
Razbijanje »oblasti čula« znači izolovanje jednog čula od
drugog posebnim intenzitetima, sa otud proizašlom iracionalnoš-
ću i sukobom duhova, ličnosti i funkcija. Ovo narušavanje raz-
m era čula, ličnosti i funkcija, tema je poznog Šekspira.
Posmatrajući lažnu živahnost Gonerile i Regane, tih speci-
jalistkinja za kćerinsku ljubav, Kordelija veli:
. . . Jer znaš da ti je
plemenitija Ijubav od jezika.
Njena racionalna punoća nije ništa u poređenju sa specija-
lizovanošću njezinih sestara. Ona nema utvrđeno stanovište s
kojeg može da odapinje strele rečitosti. Njene sestre su unapred
pripremljene za određene prilike, fragmentiranjem čula i motiva
usavršene za tačnu proračunatost. One su, poput Lira, avan-
gardni Makijaveliji, kadre da eksplicitno i naučno izađu na kraj
sa prilikama. One su odlučne i svesno oslobođene ne samo oblasti
čula već i njene moralne protivvrednosti — »savesti«. Jer taj
odnos pobuda »čini nas kukavicama«. A Kordelija je kukavica
koju u specijalističkoj akciji ometaju njena savest, razum i njena
uloga.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 27
Kralj Lir je radni model procesa ogoljavanja kojim su Ijudi
sebe preveU iz sveta uloga u svet zaposlenja.
Kralj Lir je svojevrsna podrobna istorija ljudi koji sebe
prevode iz sveta~uloga u novi svet zaposle'ma. To je proces liša-
vanja i ogoljavanja~T<oji se jedino u viziji um etnika odvija tre-
nutno. No Šekspir je sagledao da se on zbio za njegova vremena.
Nije govorio o budućnosti. M eđutim stariji svet uloga bio se
zadržao poput aveti, baš kao što, nakon jednog stoleća elektri-
citeta, Zapad još oseća prisutnost starih vrednosti pismenosti,
privatnosti i odeljenosti.
Kent, Edgar i Kordelija su, izraženo jezikom Jejtsa, »ispali
iz toka«. Oni su »feudalni« u svojoj totalnoj lojalnosti, koju
sm atraju samo nečim prirodnim za njihove uloge. Svojom ulo-
gom oni ne upražnjavaju nikakvu prenesenu vlast ili moći. Oni
su autonom ni centri. Kao što ukazuje Žorž Pule (Georges Poulet)
u svojim Izučavanjima Ijudskog vremena (str. 7):
Za čoveka srednjeg veka stoga ne postoji samo jedno trajanje. Postojala
su trajanja, razvrstana jedno iznad drugog, i ne samo u sveukupnosti spoljaš-
njeg sveta, već u samom čoveku, njegovoj vlastitoj prirodi, njegovoj ljudskoj
egzistenciji.
Lagodna navika konfiguracije, koja je trajala nekoliko ve-
kova, sa Renesansom ustupa mesto kontinuiranim , linearnim i
jednoobraznim nizovima, kako u pogledu vremena i prostora,
tako i u pogledu ličnih odnosa. A analogni svet uloga i razmera
naglo je zamenio jedan novi linearni svet, kao u Troilu i Kresidi
(III, iii):
Idite pravo i bez zastajkivanja;
Jer čast putuje uskim klancem kojim
Jedan za drugim samo mogu proći.
Zato ne skrećite sputanje. jer svako
Samoljubtje ima hitjadu sinova
Sto jedan za drugim u stopu ga p ra te ;
Pa ako sa prave staze skrenete,
Svi oni, ko plima, projure kraj vas
I vi ste postednji;*
* Preveli Živojin Simić i Sima Pandurović, »Kultura«, Beograd 1963,
str. 73. — Prev.

28 M A R ŠA L M EK L U A N
Ideja homogene segmentacije ličnosti, odnosa i funkcija mog-
la je šesnaestom stoleću izgledati samo kao rastakanje svih veza
čula i razuma. Kralj Lir nudi potpun prikaz proživljavanja pro-
mene iz srednjovekovnog u renesansni prostor i vreme, od uklju-
čujućeg u isključujuće osećanje sveta. Lirov promenjen stav
prema Kordeliji tačno odražava ideje reform atora o paloj prirodi.
Pule kaže (str. 10):
I za njih su i čovek i priroda imali božanski pokretač. I za njih je postojalo
vreme kad su priroda i čovek delili stvaralačku moć . . . Ali za njih to vreme
više nije postojalo. Vreme kad je priroda bila božanska. sada je zamenilo vreme
pale prirode; pale zbog vlastite greške, slobodnim činom čija je posledica bila
to što se odvojila od svojeg porekla, presekla vezu sa svojim izvorom, porekla
Boga. I od tog trenutka Bog se povukao iz prirode i iz čoveka.
Lir sasvim eksplicitno označava Kordeliju kao puritanku:
Nek je uda gordosl zvana iskrenošću.
Naglašavajući individualnu funkciju i nezavisnost, reforma-
tori, prirodno, nisu videli nikakav smisao u svim onim formal-
nostima što pripadaju sasvim bezličnim ulogama u društvu.
Gledaocima je, međutim, jasno da Kordeliju predanost tradicio-
nalnoj ulozi čini tako bespomoćnom u prisustvu novog indivi-
dualizma Lira i njezinih sestara:
• . . . vaše veličanstvo
Volim. je r sam dužna:.ni više т оишје.
Ona dobro zna da se njena odana uloga svodi na »ništa«
po merilima novog kričavog i ekspanzivnog individualizma. Ovaj
novi svet Pule opisuje (str. 9) kao »ništa više do ogromni orga-
nizam, džinovsku mrežu razmena i uzajamnih uticaja koju pokre-
će, koju iznutra, u njenom cikličnom razvoju, usmerava jedna
svuda ista i stalno drukčija sila koja bi se podjednako mogla
nazvati Bogom, ili Prirodom, Dušom Sveta ili Ljubavlju«.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 29
Zebnja od treće dimenzije dobija svoj prvi verbalni izraz
poetskom istorijom Kralja Lira.
Šekspir, izgleda, nije dobio dužno priznanje za to što je u
Kralju Liru ostvario prvi i, koliko znam, jedini uzorak verbalne
trodim enzionalne perspektive u književnosti. Tek će sa M iltono-
vim Izgubljenim Rajem (Paradise Lost; II, 1— 5) čitalac ponovo
dobiti utvrđenu vizuelnu tačku gledanja:
Visoko gore, na kraljevskom prestolu, koji je
Nadaleko nadmašao bogatstvo Ormuza i Inda,
IIi raskošnog Istoka što štedrom rukom
Obasipa varvarskim biserjem i zlatom svoje kraljeve,
Sedeo je uzvišeni Satana, po zasluzi dignut . . .
Proizvoljan izbor jedne statične pozicije stvara slikovni pro-
stor s tačkom prividnog preseka paralelnih linija u perspektivi.
Taj prostor se može popunjavati malo pomalo i sasvim se razli-
kuje od neslikovnog prostora u kojem svaka stvar jednostavno
rezonira ili moduliše vlastiti prostor u vizuelno dvodimenzional-
nom obliku.
Jedini uzorak trnHimprm nn^lne verbalne um etnosti koji. se
iavlia u Kraliu Liru nalazi se u šestoj^ sceniJE jčH ia. £dgar se
upinje da ubedi oslepljenog Glostera da poveruje u iluziju kako
se nalaze na rubu strme litice:
Edgar: . . . Oslušnite! Čujete li more? ""
G loster: Bogami. ne.
Edgar: Onda znači daje hol
Otupio vam sva čula ostala . . .
Hodite. gospodine; evo toga mesta;
Stan'te mirno. Kako jegrozno, vrtoglavo
Baciti pogled duboko dole tu !
O iluziji treće dimenzije naširoko se raspravlja u Gom bri-
čevoj Umetnosti i iluziji (E. H. Gombrich, Art and Illusion).
Daleko od toga da predstavlja norm alan vid ljudskog viđenja,
trodim enzionalna perspektiva je konvencionalno stečen način
gledanja, stečen isto toliko koliko je to način prepoznavanja
slova azbuke ili praćenja hronološkog izlaganja. Šekspir nam
pomaže da sagledamo da je to stečena iluzija, svojim opaskama
o drugim čulima u vezi sa vidom. Gloster jeд е о za iluziju, jer
30 M A R ŠA L M EK L U A N
je naprečac izgubio vid. Njegova moć vizualizacije je sad pot-
puno odeljena od njegovih ostalih čula. A čulo vida, navlašno
izolovano od ostalih, daje čoveku iluziju treće dimenzije, kao što
Šekspir ovde obelodanjuje. Takođe je potrebno netremice uperiti
pogled u jedno m esto:
Hodite, gospodine; evo toga mesta;
Stan ’te mirno. Kako je grozno, vrtoglavo
Baciti pogled duboko dole tu !
Vrane i čavke što sredinom lete
Liče na bube. Na рд puta dole
Visi čovek — bere mirodiju. Strašno!
Izgleda ne veči no njegova glava.
Ribari što po obali hodaju
Ko da su miševi. Usidren veliki brod
Ima veličinu svog čamca, a čamac
Ko jedva vidljiva kotvina plutača.
Šumni, penušavi talasi što plave
Bezbrojni, pusti šljunak ne čuju se
Na ovoj visini. Neeu da gledam više.
Da m i se m ozak ne zavrti, a ja
Smućena pogleda ne padnem strmoglavce.
Šekspir ovde postavlja pet pljosnatih, dvodimenzionalnih
panoa jedan iza drugog. Budući dijagonalno iskrivljeni, oni kao
da jedan drugoga, smenjuju, u perspektivi sa nepomične tačke
posm atranja. On je savršeno svestan da podložnost ovoj vrsti
iluzionizma proilazi iz razdvajanja čula. Pošto je oslepeo, M ilton
je naučio da stvara istu vrstu vizuelne iluzije. A biskup Berkli
(Berkeley) je već 1709. godine u svojoj Novoj teoriji viđenja (New
Тћеогу o f Vision) prokazivao besmislenost nutrijovskog vizuel-
nog prostora kao puke apstraktne iluzije odvojene od čula pipa-
nja. Lako je moguće da je ogoljavanje čula i prekid njihovog
uzajamnog delovanja u taktilnoj sinesteziji bilo jedna od posle-
dica gutenbergovske tehnologije. Ovaj proces odeljivanja i svođe-
nja funkcija je svakako početkom sedamnaestog veka, kada se
pojavio Kralj Lir, dosegnuo kritičnu tačku. M eđutim, posao
utvrđivanja koliko je takva revolucija čovekovog čulnog života
mogla proizaći iz gutenbergovske tehnologije iziskuje nešto druk-
čiji pristup no što je puko ispitivanje senzibiliteta jedne velike
dram e iz kritičnog razdoblja.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 31
Kralj Lir je neka vrsta srednjovekovne propovedi sa prime- '
rima, ili induktivnog umovanja čija je svrha da pokaže bezum- ј
nost i bedu novog renesansnog života akcije. Šekspir podrobno i
objašnjava da je samo načelo akcije cepanje društvenih operacija ! '
i privatnog čulnog života na specijalizovane segmente. Tako
nastala grozničava težnja za otkrivanjem novog ukupnog uzajam- |
nog dejstva sila obezbeđuje besno aktiviranje svih sačinilaca i 1
osoba na koje ovaj novi pritisak deluje.
Servantes je posedovao sličnu svest, a njegovog Don Kihota
galvanizuje novi oblik knjige, kao što je Makijavelija hipnotisao
specijalni segment iskustva koji je odabrao da podigne do naj-
višeg intenziteta svesti. Makijavelijevo apstrahovanje entiteta lične
moći iz društvene matrice moglo se uporediti sa mnogo ranijim
apstrahovanjem točka iz životinjskog oblika. Takvo apstrahova-
nje obezbeđuje znatno više kretanja. Međutim, vizija Šekspira i
Servantesa jeste sagledavanje jalovosti takvog kretanja i akcije
navlašno fragm entarno ili specijalistički zasnovane.
Jejts ima jedan epigram koji temama Kralja Lira i Don
Kihota daje kriptički oblik:
Lok u nesvest pade.
Vrt izdahnu;
Bog izvadi predilicu
Iz njegova rebra.
Lokovska nesvest bila je hipnotički trans izazvan pojaeava-
njem vizuelnog činioca iskustva sve dok nije ispunio polje pažnje.
Psiholozi defmišu hipnozu kao ispunjavanje polja pažnje samo
jednim čulom. U takvom trenutku, »vrt« umire. To znači, vrt
ovde označava uzajamno dejstvo svih čula u haptičkoj harmoniji.
Sa iznutra naglašenom zaokupljenošću samo jednim čulom,
mehaničko načelo apstrakcije i ponavljanja dobija eksplicitni
oblik. Kao što reče Lajmen Brajson (Lyman Bryson), tehnolo-
gija je eksplicitnost. A eksplicitnost znači da se u jednom mahu
izražava samo jedna stvar, jedno čulo, jedna duhovna ili telesna
operacija. Pošto je svrha ove knjige da razabere poreklo i vidove
gutenbergovske konfiguracije zbivanja, biće uputno razm otriti
dejstva azbuke TTa savremene urođenike. Jer oni se danas nalaze
u onom odnosu prema fonetskoj azbuci u kojem smo mi nekad
bili.
32 M A R ŠA L M E K L U A N
Interiorizacija tehnologije fonetske azbuke prevodi čoveka iz
magijskog sveta uha u neutralni vizuelni svet.
Pišući o »Kulturi, psihijatriji i pisanoj reči« u časopisu
Psychiatry (novembar 1959),~KarQders £J. C. Carothers) je izlo-
žio izvestan broj opaski, suprotstavljajući nepismene urođenike
pismenim, i nepismenog čoveka zapadnom Ičoveku uopšte. On
p61ažT”(str. 308) od poznate činjenice da
usled tipa vaspitnih uticaja koji obasipaju Afrikance u najranijem i ranom
detinjstvu i. zapravo. tokom čitavog života, čovek počinje da se smatra prilično
beznačajnim delom 'm nogo veceg"o'rgamzma — porodice i klana — a ne neZS-
visnom, samodovoljnom jedinicom; ličnoj inicijativi i ambiciji se (lozvoTjava
malo~6~duSka i ne postiže se osmišljena integfaeija'-eevckovog'retraSTva'u'mdi-
viduamom, ličnom smeru. Nasuprot suzbijanju na intelektualnom planu, dopušta
se velika sloboda na temperamenTalnom^ i_od čoveka se očekuje da u velikoj meri
živi »sada i ovde«, da bude veoma ekstrovertan i da vrlo slobdđno lzraža.va svoja
osećanja. .
r\ N o danas svako zapadno dete opet raste u magijskom ponav-
U kratko, naši pojmovi o »neinhibisanom« urođeniku prene-
bregavaju krajnju inhibiciju i suzbijanje njegovog duhovnog i
ličnog života, što je neizbežno u svetu koji ne zna za pismenost:
Dok se zapadno dete rano upoznaje sa kockama, ključevima i bravajTUi.
slavinama i mnoštvom stvari i zbivanja koji ga prisiljavaju da misli u terminima
prostorno-vremenskih odnosa i mehaničke uzročnosti, afričko dete, umesto toga,
dobija vaspitanje koje mnogo isključivije zavisi od govorne reči i koje je sraz-
merno visoko nabijeno dramatičnošću i emocionalnošću (str. 308).
To znači, dete u bilo kojoj zapadnoj sredini okruženo je
apstraktnom vizuelnom tehnologijom jednoobraznog vremena i
jednoobraznog kontinuiranog prostora u kojoj je »uzrok« efika-
san i sledan,V stvari se kreću i događaju na posebnim planovima
i redosledno\vAfričko dete pak čivi u implicitnom, magijskom __
svetu odzvanjajuće usmene reči. Ne nailazi na efikasne uzroke,
vec"lia fui nialue "uZrokeTconfiguracionog polja kakvo gaji bilo
koje nepismeno društvo. Karoders stalno ponavlja da »seoski
Afrikanci žive uglavnom u svetu zvuka — svetu punom neposred-
nog Hcriog značenja'za slusaoca — dok zapadni Evropejac znatno
više živi u vizuelnom svetu, prema kome je, ukupno uzev, ravno-
dušan.« Pošto je svet uha vreo hiperestetički svet, a svet oka
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 33
srazm em o hladan, neutralan svet, Zapadnjak ljudima iz kulture
zasnovane na uhu stvam o izgleda kao pravo m rtvo puvalo.2
Karoders nanovo razm atra poznatu ideju nepismenog čove-
ka o »moći« reči, po kojoj misao i ponašanje zavise od magijske
ie/oiiailCg~irfegrma i od njihove moći da nemilosrdno nameću
svoje pretpostavke. On navodi Kenijatine reči o ljubavnim činima
u plam enu K ikuju:
Veoma je važno naučiti pravilno korišćenje magijskih reči i njihove pro-
pisne intonacije, jer uspeh u primeni magije, u stvari, zavisi od izgovaranja tih
reči u njihovom ritualhom redosledu . . . Izvođeći ove činove ljubavne magije,
izvođač mora da izrecituje ftragfCntrfbttnulu . . . Nakon tog recitovanja on glasno
izvikuje ime devojke i počinje da joj se obraća kao da ga sluša (str. 309).
Tu su u pitanju »rite words in rote order«, kao što reče Džojs.*
ljačkom svetu ove vrste, slušajući reklame na radiju i televiziji.
K aroders potorii JCstr. 310) pita kako bi pismenost mogla
delovati da dovede do prelaza sa predstave o rečima kao o rezo-
nantnim , živim delujućim prirodnim silama na predstavu o re-
čima kao »značenju« ili »smislu« za d uhove:\
Nameće mi se misao da je tek s jo ja v o m pisane, a ioš više štampane reči.
na_D2 zornici došlo đo~pfe?tustovatfg reciizgufe svoje magijske moći i gsetljivostT.
Zašto? v ............... ' "
CTjednom ranijem napisu, koji se odnosio na Afriku, razvio sam tezu da
nepismeno seosko stanovništvo živi pretežno u svetu zvuka, za razlfku ođ zapad-
nih Evropejaca, koji žive pretežno u svgtu vida. Zvuci su, u izvesnom smislu,
dinamične stvari, ili su baf uvek o2nake dinamiSn ih stvari — kretanja, zbivanja,
delatnosti zbog kojih čovek, uglavnom nezaštićen od opasnosti života u šikari
ili savani, mora uvek biti na oprezu . . . Zvuci gube veliki deo značaja u Zapadnoj
Evropi, gde čovek često razvija, i mora razviti, izvanrednu sposobnost da se na
njih ne osvrće. Dok za Evropljane uglavnom važi da »veruju u ono što vide«,
za seoske Afrikance stvamost, izgleda. mnogo više počiva u onome što se čuje
i što se go v o ri. . . Zapravo, prisiljeni smo da poverujemo da mnogi Afrikanci
smatraju oko manje prijemnim organom no oruđem volje, dok je uho glavni
prijemni organ.
2 Vidi poglavlje o »Akustičkom prostoru« od Karpentera i Mekluana
u Explorations in Communications, str. 65—70. .
* Iz lako razumljivih razloga, svi navodi iz Džojsovog dela Fim egans Wake
nisu prevođeni. Gde god bude kadar, prevodilac će u beleškama davati izvesne
mogućne elemente značenja. U ovom slučaju: »ritualne/prave reči u napamet
naučenom redosledu.« Prev.
3 G utenbergova galaksija
 34 M A R ŠA L M E K L U A N
Karoders ponavlja da zapadni čovek zavisi od visokog ste-
pena vizuelnog uobličavanja prostom o-vrem enskih odnosa, bez
kojeg je nemoguće posedovati mehanicistički pojam o uzročnim
vezama, toliko potreban za poredak naših života. M eđutim
sasvim drukčije pretpostavke perceptualnog života urođenika
navele su ga da zapita (str. 311) koju su ulogu pisane reči mogle
imati u smenjivanju naglašenosti značaja vizuelnog nad auditiv-
nim u perceptualnim navikam a:
Kada se reči napišu, one naravno. postaju deo vizuelnog sveta. Poput ve-
ćine sačinilaca vizuelnog sveta, one postaju statične stvari i kao takve gybe dina-
mičnost. toliko karakterističnu za auditivni svet uopšte i za govornu reč posebno.
One gube veliki deo ličnog elementa. Time mislimo da je čuta reč mahom uprav-
ljena ka čoveku, dok viđena reč najčešće to nije. te se može pročitati ili ne, već
prema ćefu. Reči gube one emocionalne prizvuke i naglaske koje je opisivao,
recimo, Monrad-Kron . . . Tako se, opšte uzev. reči, postajući vidljive, pridru-
žuju svetu koji je gledaocu srazmerno ravnodušan — svetu iz kojeg je apstraho-
vana magijska »moć« reči.
Karoders prenosi svoja opažanja na područje »slobodnog
stvaranja ideja«, koje je dopušteno u pismenim društvima, a
uopšte ne dolazi u obzir za usmene. nepismene zajednice:
Shvatanje da se verbalna misao može odvojiti od akcije i da jeste, ili može il
da bude, neefikasna i sadržana u čoveku . . . ima važne sociokultume implika-J
cije, jer jedino društva koja priznaju da verbalne misli mogu biti sadržane u čove-|
ku, a da se ne pojavljuju, po svojoj prirodi, na krilima moći, društvene prinude, I
mogu sebi, bar teorijski, dozvoliti da ignorišu slobodno stvaranja ideja (str. 311).
Tako je u društvu još u tolikoj meri duboko usmenom kakvo
je Rusija, gde se špijuniranje obavlja uhom a ne okom, tokom
znamenitih suđenja u »čistkama« tridesetih godina, Zapadnjake
zbunjivalo to što su mnogi priznavali potpunu krivicu ne zbog
onog što su učinili, već zbog onog što su mislili. U visoko pis-
i m enom društvu, dakle, vizuelna i ponašanjska saobraženost oslo-
bađa pojedinca za unutam ja skretanja. Nije tako u oralnom
društvu, gde je unutam ja verbalizacija stvam a društvena akcija:
U takvim okolnostima je implicitno da prinude koje se odnose na ponašanje
moraju uključivati i ograničenja misli. Pošto se u takvim društvima vaskoliko
ponašanje usmerava i shvata veoma društveno i pošto usmereno mišljenje teško
može biti drukčije no lično i jedinstveno za svakog pojedinca, stav takvih društava
podrazumeva da će i sama mogućnost takvog mišljenja biti teško priznata. Stoga,
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 35
ako se takvo mišljenje i javi, na nekom drugom a ne strogo praktičnom i utili-
tamom pfetnu, sva je prilika da će biti shvaćeno kao da potiče od đavola ili drugih
spoljašnjih zlih uticaja, i kao nešto čega se treba plašiti i kloniti i kod sebe i kod
drugih (str. 312).
M ožda je m alko neočekivano čuti da se za prinudne i krute
obrasce jednog duboko oralno-slušnog društva kaže da se »usme-
ravaju i shvataju veoma društveno«. Јег ništa ne može prevazići
autom atičnost i krutost jednog usmenog, nepismenog društva,
s njegovom bezličnom kolektivnošću. K ako zapadna pismena
društva nailaze na različita »primitivna« ili auditivna društva
koja su se još zadržala u svetu, dolazi do velike zbrke. Područja
kakva su K ina i Indija još su, uglavnom, audio-taktflna. Ono
fonetske pismenosii Ito je u njih prodrlo veoma je malo izmenilo
stvari. Čak je i Rusija još duboko usmena u svojim stavovima.
Pismenost samo postepeno menja substrukture jezika i senzi-
biliteta.
U svojoj knjizi o Javnom mnertju u Rusiji (Alexander Inkeles:
Public Opinion in Russia), Aleksandar Inkiles daje koristan opis
toga kako obični i nesvesni stavovi, čak i ruskih pismenih gru-
pacija, imaju smer potpuno suprotan ma čemu što bi neka već
dugo pismena zajednica sm atrala »prirodnim« (str. 137). Ruski
stav, kao i stav ma kog usmenog društva, preokreće ono čemu
mi dajem o značaj:
U Sjedinjenim Državama i Engleskoj ceni se sloboda izražavanja samo ap-
straktno pravo . . . U Sovjetskom Savezu, međutim, najveća pažnja poklanja se
rezuhatima upražnjavanja slobode, a zaokupljenost samom slobodom je sekun-
dama. Iz tog razloga rasprave između sovjetskih i anglo-američkih predstavnika
karakteristično ne dovode ni do kakvog sporazuma o određenim predlozima,
mada obe strane tvrde da sloboda štampe treba da postoji. Amerikanac obično
govori o slobodi izražavanja, pravu da se izvesne stvari kažu ili ne kažu, o pravu
za koje tvrdi da u Sjeđinjenim Državama postoji, a u Sovjetskom Savezu ne.
Sovjetski predstavnik obično govori o dostupnosti sredstava izražavanja, a nipošto
o pravu da se stvari uopšte kažu, te tvrdi da ta sredstva nisu dostupna većini u \
J
Sjedinjenim Državama, a u Sovjetskom Savezu jesu.
Sovjetska zaokupljenost rezultatima mediia prirodna je za ~f~
svako usmeno društvo u kojem je međuzavisnost plod trenutačnog
međudejstva uzroka i posledica u sveukupnoj strukturi. Takav
je karakter sela, ili — od pojave električnih m edija, i karakter
globalnog sela. A krugovi ljudi koji se bave reklam om i odnosim a
</
+
36 M A R ŠA I. M E K L U A N
sa javnošću najvećma su svesni ove suštinske nove dimenzije
globalne međuzavisnosti. Poput Sovjetskog Saveza, oni su za-
okupljeni dostupnošću medija i rezultatima. Oni uopšte ne haju
za samoizražavanje i zapanjio bi ih svaki pokušaj da se javna
reklam a benzina ili bezalkoholnog pića preuzme kao sredstvo
za iznošenje privatnog mišljenja ili ličnog osećanja. N a isti način
pismeni birokrati Sovjetskog Saveza ne m ogu da zamisle da se
neko koristi javnim medijima na privatan način. A taj stav,
naprosto, nema nikakve veze sa Marksom, Lenjinom ili komu-
nizmom. To je norm alan plemenski stav svakog usmenog društva.
Sovjetska Stćtmpa je njihov ekvivalent američke reklamne indus-
rtrije u uobličavanju proizvodnje i društvenih procesa.
Možda je shizofrenija nužna posledica pismenosti.
Karoders naglašava da dok fonetsko pismo nije podvojilo
misao i akciju, nije bilo druge mogućnosti do sm atrati sve ljijde
odgovom im za misli koliko i za dela. Njegov je veliki doprinos
u 'forne'Sto je ukažao na razdvajanje'm agijskog sveta uha i neu-
tralnog sveta oka, i na pojavu detribalizovanog pojedinca kao
ploda ovog rascepa. Iz ovog, razume se, sledi da je pismeni
čovek, kad smo ga prvi put susreli u grčkom svetu, bio rascepljen
čovek, shizofrenik, kao što su to postali svi pismeni ljudi posle
izuma fonetske azbuke. Samo pisanje, međutim, nema onu oso-
benu moć fonetske tehnologije da detribalizuje čoveka. Pojava ...
fonetske azbuke, sa njenim apstrahovanjem značenja od zv3ca i
^ПЂУбЗс^епГгуиЊ^Г vizueTnu šifru, prisilila je ljude da se nose
■^jgđgm T iskustvom koje ih je preobrazilo. Nijedan piktografski
ili ideogramski ili hijeroglifski način pisanja nema detribalizu-
juću moć fonetske azbuke. Nijedno dm go pismo nije čoveka
izvuklo iz posesivnog sveta potpune međuzavisnosti i povezanosti
koji je auditivna mreža. Iz tog magičnog odzvanjajućeg sveta
simultanih odnosa koji je usmeni i akustični prostor, postoji
samo jedan put ka slobodi i nezavisnosti detribalizovanog čoveka.
To je put preko fonetske azbuke, koji ljude nam ah dovodi u
razlićite stepene dualističke shizofrenije. Evo kako Bertrand
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA
Rasel opisuje (u svojoj Istoriji zapadne filosofije — History o f
W estem Philosophy) to stanje grčkog sveta u prvim grčevima
dihotomije i traum e pismenosti:
Grci su većinom — premda ne svi — bili. strasai- nesrećm. 1 u sukobu sa
samim~5ubum; gonjeni'intelektom na jednu, a strastima na drugu stranu, s tak-
vom maštom da s'u fflgglTžamfslili.fft}; '"š takvim upominrpotvrđTvanJem svoga
ja đa su mogli stvoriti pakao. Njihova je maksima bila: »Ništa previše«, ali su,
u stvari, u svemu bili preterani: u ohlasti čiste misli. u goeziji, u religiji i u grehu.
Bila je to jedna mešavina strasti i intelekta. koTa ih je, ii~3oba'njihove veličine,
načinila velikim . . . U Grka su j stvari, postojale dve struie.;-te4na str a sm u jst.
ligiozna, mistična i od onog sveta, a druga vedra, empinjska. racionaUstižka_j_
zamteresovana za sticanje znanja o mnoštvu činjenica.*
Podela sposobnosti nastala tehnološkim proširivanjem^ili 1
eksternalizađjonr jednog ili drugog čula tolHco je sveprisutna J
odlika proteklog veka da smo sad postali svesni, prvi put u
istoriji, kako se začinju ove mutacije kulture. Oni koji doživlja-
vaiu m -vupojavunov e tehnologiiejbila to a z b u ^ грл-
~guju u najvećoj meri emfatično, jer novi čulni razmeri, koje
tehnološko .proširivanje, oka ili uha smesta uspostavlja, вшЗДа-
vflju čoveka s ipdnim iznenadujućim novim svetom, i t o poffšeca
na naglo novo »zatvaranje« ili novi obražac itieđudejstva svih
čula. Međutim, početni potres postepeno slabi kako čitava za-
jednica apsorbuje novu naviku percepcije u sva svoja područja
rada i povezivanja. M eđutim, sivam a revolucija se sastoji u
ovoi Jcasnjjoj i produženoi fazi »prilagođavanja« vaskolikog lič-__
nog Ч društvenog života novom modelu percepcne kon ie usdo -
stavila nova^jehnologija. -----_ X
RlmTjani su obavili azbučno prevođenje kulture u vizuelne
pojmove. Grci, i antički i vizantijski, grčevito su se držali velikog
dela starije usmene kulture, s njenim nepoverenjem u akciju i
primenjeno znanje. Jer primena znanja, bilo na području vojne
strukture ili industrijske organizacije, zavisi od jednoobraznosti
i homogenizacije stanovništva. »Izvesno je«, pisao je simbolist
Edgar _Alan Po, »da sam- čin pisanja u velikoj meri vodi lpJtali-
^ c ijim is li« , Linearno, azbučno pisanje omogućilo je Grcim a da
odjednom pronađu »gramatike« misli i nauke. Ove gramatike,
ili izričita izražavanja ličnih i društvenih procesa, bile su vizuali-
zacije nevizuelnih funkcija i odnosa. Funkcije i procesi nisu bili
* Prevela Dušanka Obradović, »Kosmos«, Beograd 1962, str. 41. — Prev.

38 m ar Sa l M E K L U A N
novi. Ali sredstvo zaustavljene vizuelne analize, to znači fonetska
azbuka, bilo je za Grke novo kao što je to u našem veku filmska
kamera.
Možemo se kasnije upitati zašto fanatična specijalizovanost
Feničana, koja je isklesala azbuku iz hijeroglifske kulture, nije
u njima oslobodila neku dalju intelektualnu ili umetničku delat-
nost. U meduvremenu, od značaja je da se zapazi da Kikeron,
enciklopedijski objedinitelj rimskog sveta, inventarišući grčki svet,
zamera Sokratu što je prvi odelio um i srce. Presokratovci su,
uglavnom, još bili u nepismenoj kulturi. Sokrat je stajao na gra-
nici između tog usmenog sveta i vizuelne i pismene kulture. Ali
(gpm Fjngpia se razmer m edu svim našim čulima. Više ne osećamo
nije ništa napisao. Srednji vek je Platona sm atrao pukim pisarom
ili sekretarom Sokratovim. A Tom a Akvinski je sm atrao da ni
Sokrat ni Gospod nisu zapisali svoja učenja, jer pisanje ne omo-
gućuje onu vrstu uzajamnog dejstva duhova koja je sadržana
poučavanjem .3
Da U interiorizacija medija, kao Sto su slova, menja razmer
naših čula i menja mentaine procese?
Praktičnom Rimljaninu Kikeronu je smetalo to što su Grci
postavili prepreke na putu ostvarivanja njegovog vlastitog pro-
grama za doctus orator-а. U trećoj knjizi De oratore, poglavlja
XV—XXIII, on nudi istoriju filosofije od početka do njegovog
vremena, pokušavajući da objasni kako je došlo do toga da pro-
fesionalni filosofi stvore provaliju između rečitosti i m udrosti,
između praktičnog znanja i znanja kojem su se ti ljudi, po vla-
stitom tvrđenju, posvećivali zarad njega samog. Do Sokrata je
znanje bilo učitelj ispravnog života i lepog izlaganja. No sa
Sokratom je došla podela između jezika i srca. Neobjašnjivo je
da je baš rečiti Sokrat, od svih ljudi, bio onaj koji je začeo podelu
između m udrog mišljenja i lepog govorenja:
. . . quorum princeps Socrates fuit, is, qui omnium eruditorum testimonio
totiusque judicio Graeciae cum prudentia et acumine et venustate et subtilitate.
tum vero eloquentia, varietate, copia, quam se cumque in partem dedisset omnia
fuit facile princeps . .
3 Ultrum Christus debuerit doctrinam Suam Scripto tradere. Summa The-
ologica, III deo, q. 42, stav 4.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IM ( 39
Ali stvari su se, nakon Sokrata, po Kikeronovom mišljenju,
mnogo pogoršale. U prkos odbijanju da neguju besedništvo, stoici
su jedini među filosofima proglasili rečitost vrlinom i mudrošću.
Za Kikerona, m udrost jeste rečitost, jer se samo rečitošću znanje
može predati umovima i srcima ljudi. D uh Rimljanina Kikerona
opseda primenjeno znanje baš kao što će opsedati duh Frensisa
Bekona. A za Kikerona, kao i za Bekona, tehnika primene zavisi
od rimske ciglaste procedure jednoobrazne ponovljivosti i homo-
genih segmenata znanja. ^
Ako se uvede jedna tehnologija, bilo iz same kulture..ilL
spoija i ako da nov naglasak ili premoć jednom ili drugom našem
isto, niti naše oči. uši 1 o stala čula osta ju liti. Uzaiamno dejstvo
TTai/fečula je stalno, sem u stanju anestezije, No svako čulo. kad mu
se da јак intenzitet, može delovati kao anestetik na d ru fia čnla
zubar sad može da upotrebi »audijak« — indukovanu buku
uklonio osećaj dodira. Hipnoza se zasniva na istom
načelu izo lo v žm ^jed n b g čul^ u svrhu anesteziranja ostalih.
Posledica je remgćenje razmera medu čulima, neka vrsta gublje-__
nja identiteta. Plemenski. nepismeni čovek, živeći pod silnim pri-
tiskom auditivne organizacije vaskolikog iskustva, kao da je u
transu.
'—
Medutim, Platon, Sokratov pisarica, kakvim se ukazivao
srednjem veku, mogao je da se za vreme samog čina pisanja
osvme na svet bez pismenosti i kaže:
A mnogo je, priča se, Tam Teutu o svakoj veštini izrekao i u jednom i u
drugom pravcu, a to sve redom napomenuti bilo bi opširno. Ali kad je došao do
pismenih znakova, reče Teut: »Ovo znanje, kralju, učiniće da Egipćani budu
mudriji i da bolje pamte, jer je naden lek za pamćenje i mudrost«. Ali Tam od-
govori: »Veoma dovitljivi Teute, jedan može da proizvede veštine, a drugi da oceni
koliko je u njima štete i koristi za one koji će se njima služiti. Tako si i ti sada,
kao otac pismenih znakova, u dobroj nameri rekao suprotno onome što oni
mogu. Oni će, naime, u dušama onih koji ih nauče rađati zaborav zbog nevež-
banja pamćenja, jer će Tjudi, uzdajiicTie u pismo, sećanje izazivati spolja stranim
znacima,- з neće se sećati iznutra samo sobom. Nisi, dakle, izumeo lek za pam-
ćenje, nego za opominjanje, a učenicima nosiš prividnu, a ne istinitu mudrost,
jer kad postanu mnogoslušalice bez nastave, uobražavaće sebi da su i sveznalice,
iako su većinom neznalice i teško podnošljivi u saobraćaju, jer su postali nazovi
mudraci a ne mudraci.4
4 Fedar, preveo dr Miloš N. Đurić. »Kultura«, Beograd 1955. str. 182.
40 M A R SA L M E K L U A N
Platon ni ovde ni drugde ne pokazuje svest o tome kako
je foaetska azbuka izmenila senzibilitet G rk a ;jto ne čini ni iko
drugi u njegovo vreme ili kasnije. Pre njegovog vremena su
m itotvorci, stojeći na granicama starog usmenog sveta plemena
i novih tehnologija specijalnosti i individualizma, sve predvideli
i iskazali sve u nekoliko reči. M it o K adm u priča kako je taj
kralj, koji je uveo u G rčku feničansko pismo Ui fonetsku azbuku,
posejao zmajevske zube, iz kojih su iznikli naoružani ratnici.
Kao i svaki mit, ovo je sažet opis jednog složenog društvenog
procesa što se odvijao vekovima. Ali tek pre nekoliko godina,
delo Herolda Inisa (H arold Innis) u potpunosti je razjasnilo mit
0 Kadmu. (Videti, na primer, The Bias o f Communication i Em-
pire and Communications) Poput aforizma i maksime, mit je
karakterističan za usmenu kulturu. Jer dok pismenost ne liši
jezik njegove m nogodimenzionalne rezonancije, svaka je reč po-
etski svet za sebe, »trenutačno božanstvo« ili otkroveiije, kakvom
se činila nepismenim ljudima. Jezik i mit Ernsta Kasirera pri-
kazuje ovaj vid nepismene ljudske svesti, razmatrajući širok
opseg savremenih proučavanja porekla i razvoja jezika. Krajem
devetnaestog veka mnogi proučavaoci društva koja ne znaju za
pismenost počeli su da sumnjaju u apriom i karakter logičkih
kategorija. Danas, kad je uloga fonetske pismenosti u stvaranju
tehnika iskazivanja postavki (»formalna logika«) dobro poznata,
čak i izvesni antropolozi još uvek uzimaju da su euklidovski
prostor i trodim enzionalna vizuelna percepcija univerzalna datost
za ljudski rod. Takvi naučnici odsustvo takvog prostora u uro-
đeničkoj um etnosti pripisuju nedostatku umetničke veštine. Iz-
veštavajući o pojm u reči kao m ita (etimologija mythos ukazuje
da znači »reč«), Kasirer veli (str. 62):
Po Uzeneru (Usener), najdalja tačka do koje možemo dopreti tragajući
za poreklom religioznih koncepata jesu »trenutačni bogovi«, kako on naziva
one slike nastale iz potrebe ili specifičnog osećanja u jednom kritičnom trenutku...
1 koje još nose beleg sve njegove iskonske prolaznosti i slobode. Izgleda, međutim,
da nam nova otkrića koja su nam etnologija i uporedna istorija religije stavile na
raspolaganje tokom tri decenije od objavljiva.ija Uzerovog dela omogućuju da
se vratimo još jedan korak dalje u prošlost.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 41
Civitizacija je varvarinu Ш plemenskom čoveku dala oko za
uho i sada je u sukobu sa svetom elektronike.
Ovaj korak daje uopšteniji pojam o m anifestacijama božan-
ske moći, udaljava se od partikulam ih, individualizovanih »ar-
hetipova« i epifanija »trenutačnih božanstava«. Naučnike i fizi-
čare našeg vremena je, m ora biti, često zbunjivala činjenica da,
što više prodirem o u najniže slojeve nepismene svesti, nailazimo
na najrazvijenije i najtananije ideje um etnosti i nauke dvadesetog
veka. Objašnjenje ovog paradoksa sačinjavaće jedan vid ove knji-
ge. To je tema koja svakodnevno izaziva m nogo emocija i sporova
otkako naš svet u svojoj električnoj tehnologiji prelazi sa vizuelne
na auditivnu usmerenost. Spor, naravno, potpuno zanemaruje
uzrok tog procesa i drži se »sadržine«. Ostavljajući po strani
posledice azbuke na stvaranje euklidovskog prostora za grčki
senzibilitet, kao i istovremeno otkriće perspektive i hronološke
naracije, biće neophodno da se, s Karodersom , nakratko vra-
timo u svet urođenika. Jer u svetu bez pismenosti najlakše jfi
razaznati udeo fonetskih-slova u uobltčavanju našeg zapadnog
sveta.
Razlog što su Grci bili kadri da više učine s pisanom reči
no zajednice kakve behu vavilonska i egipatska ležao je, po Fi-
šeru (H. A. L. Fisher — Istorija Evrope — A History o f Europe,
str. 19) u činjenici da nisu bili pod »parališućom kohtrolom
organizovanog sveštenstva«. Ali pri svemu tom, oni su imali
samo jedno kratko razdoblje istraživanja i otkrića pre no što
su se ustalili u kliširanoj shemi repetitivnog mišljenja. Karoders
sm atra da rana grčka inteligencija ;e samo što je imala podsticaj
u iznenadnom pristupu stečenoj m udrosti drugih naroda, već po-
što ga sama nije posedovala, nije imala nikakvih sebičnih inte-
resa u oblasti primenjenog znanja koji bi osujećivali trenutno
prihvatanje i razvoj novog. U pravo ta situacija danas dovodi
zapadni svet u tako nepovoljan položaj u odnosu na »zaostale«
zemlje. Nas upravo ogrom no nasleđe pismene i mehanističke
tehnologije čini tako bespomoćnim i neveštim u m kovanju novom
električnom tehnologijom. N ova fizika je auditivno područje i
dugo vremena pismeno dm štvo se u novoj fizici ne oseća lagodno
niti će se ikad osećati.

42 M A R ŠA L M E K L U A N
Ovo, razume se, znači prevideti potpunu različitost fonetske
azbuke i bilo koje druge vrste pisanja. Jedino fonetska azbuka
stvara prolom između oka i uha, između semantičkog značenja
i vizuelne šifre, te tako iedinoJbnetsko pismo ima moć dajčoveka
prevede i ? j >1emenske u civilizovanu sferu, da mu džtoko za u h o .--
Kineska lcukura je znatno prefinjenija Jjpja^većtrffioć^ opažanja
no što je zapadni'svet lo Ш Т bio. No Kinezr-sirptemenski narod,
ljnfti nha Pojam »civilizacija« se sad m ora tehnički koristiti u
značenju detribalizovanog čoveka, za koga vizuelne vrednosti
imaju prvenstvo u organizovanju misli i delanja. Ovo ne znači
da se pojm u »civilizacija« daje neko novo značenje ili vrednost,
već pre da se bliže određuje njegov karakter. Sasvim je očito
da je percepcija većine civilizovanih naroda primitivna i tupa u
poređenju sa hiperestezijom usmenih i slušnih kultura. Jer j?ko
ne poseduje ništa od prefmjenosti uha. K aroders nastavlja
(str. 313), primećujučf da~Je
ukoliko se Platonovo mišljenje može smatrati reprezentativnim za način
mišljenja Grka, veoma jasno da je reč, bilo mišljena ili pisana, za njih, i sa našeg
stanovišta, još uvek zadržala ogromne moći u »stvamom« svetu. Mada je, na-
pokon, sama sagledana kao nebihevioristička, sada se počela smatrati izvorom
i istočnikom ne samo ponašanja već i svakog mogućeg otkrića: bila je jedini
ključ znanja, i samo je misao — izražena rečima ili slikama — mogla otključati
sva vrata poimanja sveta. Zapravo, moć reči ili drugih vizuelnih simbola je, u
izvesnom smislu, postala veća no ranije . . . sada su verbalna i matematička misao
postale jedina istina, a vaskoliki čulni svet se počeo smatrati iluzornim, sem uko-
liko su se misli čule ili videle.
U svom dijalogu Kratil, tako nazvanom po imenu njegovog
učitelja jezika i gramatike, Platon daje Sokratu da kaže:
Ali ako se ove stvari mogu spoznati samo kroz imena, na temelju čega
možemo pretpostaviti da su oni koji su im dali imena posedovali znanje. ili bili
zakonodavci pre no što su imena uopšte postojala, te otud i pre no što su ih mogli
znati? j ,
K ratil: Verujem, Sokrate, da je istina ovo: da je moc viša od ljudske dala
stvarima njihova prva imena, te da su tako data imena nužno prava imena tih
stvari.
Ovo Kratilovo stanovište bilo je temelj najvećeg dela izu-
čavanja jezika do renesanse. Ukorenjeno je u staroj usmenoj
»magiji« one vrste »trenutačnog božanstva« koja je i danas, iz
raznih razloga, omiljena. D a je ova u najvećoj meri strana pukoj
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA
literam oj i vizuelnoj kulturi, lako se ustanovljuje na osnovu
opaski punih neverice koje Džovet dodaje kao svoj doprinos
dijalogu.
K aroders poseže za Usamljenom gomilom Dejvida Rizmena
(David R iesm an : The Lonely Crowd*) za dalju orijentaciju u
svojim ispitivanjim a efekta pisanja na zajednice bez pismenosti.
Rizmen je okarakterisao naš zapadni svet kao onaj koji razvija
u svojim »tipičnim pripadnicim a društveni karakter, čija je
saobraženost obezbeđena njihovom sklonošću da rano u životu
steknu jedan intem alizovani sklop ciljeva«. Rizmen se uopšte
nije potm dio d a otkrije zašto rukopisna kultura drevnog i srednjo-
vekovnog sveta nije stvarala usmerenost ka unutam josti, niti
razlogom što kultura štampe neminovno stvara takvu usmere-
nost. To je d eo zadatka ove knjige. Ali može se odm ah reći da
»usmerenost k a unutam josti« zavisi od »utvrđene tačke gledanja«.
Stabilan, dosledan karakter jeste onaj koji ima nepromenljiv
jrogled na stvari, skoro hipnotisan vizuelni položaj. Sve u svemu,
rukopisi su bili suviše spora i nejednaka stvar da bi pružili utvr-
đenu tačku gledanja ili pak naviku postojanog kliženja po poje-
dinim ravnim a misli i informacija. Kao što ćemo videti, rukcFI
pisna kulturaje^ju^po ređ fin ju sa kuiturom štampe, intenzn7lto I
audio-takffln a, a to znači da su nepristrasne navike posflSalranja
sasvun strane m kopisnim kulturam a, bilo da se radi o drevnoj
egipatskoj, grčkoj, kineskoj ili srednjovekovnoj. Namesto hladne
vizuelne nepristrasnosti, m kopis stavlja em patiju i učešće svih
_čula.~!vleđ u tim . kulture bez' jMsmenosti trpe takvu preovladujuću
tiraniju uha n ad okom da je bilo kakvo uravnoteženo među-
dejstvo čula nepoznato na vrhuncu auditivnosti, baš kao što
uravnoteženo međudejstvo čula postaje krajnje teško pošto je
štam pa dovela vizuelni sačinilac zapadnog iskustva na vrhunac I
intenziteta. ———
* Naše izdanje: »Nolit«, Beograd 1965.
44 M A R ŠA L M EK L U A N
Moderm fizičar se oseća kao kod kuće u istočnjačkoj teoriji
polja.
K aroders nalazi da se Rizmenova klasifikacija »ljudi usme-
renih tradicijom« »skoro sasvim poklapa sa onim područjim a
koja zauzimaju društva bez pismenostima ili u kojima veliku
većinu stanovništva nije dotakla pismenost« (str. 315). Treha
shvatiti da »doticaj pismenosti« nije nagla pojava niti je bilo kad
ili ma gde totalna pojava. To treba da postane veoma jasno kako
prolazimo kroz šesnaesto stoleće i ona kasnija. No danas kad
elektricitet stvara uslove najveće uzajamne zavisnosti u global-
nim razmerama, mi opet brzo zalazimo u auditivni svet jedno-
vremenih zbivanja i ukupne svesti. M eđutim, navike pismenosti
se zadržavaju u našem govoru, senzibilitetu i u rasporedu pro-
stora i vremena našeg svakodnevnog života. Ukoliko ne dode
do neke katastrofe, pismenost i vizuelna usmerenost m ogu se
dugo suprotstavljati elektricitetu i svesti »jedinstvenog polja«. A
isto važi i obm uto. M ada veoma napredni na području pismene
i analitičke tehnologije, Nemci i Japanci su zadržali jezgro audi-
tivnog plemenskog jedinstva i totalnu kolektivnost. Pojava radija,
i elektrike uopšte, bila je ne samo za njih, već i za sve plemenske
kulture, u najvećoj meri intenzivno iskustvo. Odavno pismene
kulture prirodno imaju veću otpom ost prema auditivnoj dina-
mici savremene kulture totalnog električnog polja.
Govoreći o tradiciiom usmerenim ljudima, Rizmen veli
(str. 26):
Pošto je tip društvenog poretka koji smo razmatrali srazmerno nepromen-
ljiv, postoji sklonost da saobraženost pojedinca u veoma velikoj meri diktiraju
odnosi snaga različitih starosnih i polnih grupa, klanova, kasta, profesija i tako
dalje — odnosi koji su se održali vekovima i koje su novi naraštaji malo menjali,
ukoliko su to uopšte činili. Kultura do sitnica kontroliše ponašanje . . . a brižlji-
va i kruta etiketa upravlja suštinski uticajnom sferom rodbinskih odnosa . ..
Malo se energije usmerava ka nalaženju novih rešenja iskonskih problema . ..
Rizmen ističe da za zadovoljavanje čak i krutih zahteva slo-
ženog religijskog rituala i etikete »individualnost karaktera ne
m ora biti visoko razvijena«. On govori kao veoma načitan čovek,
za koga »razvoj« znači posedovanje privatnog stanovišta. Visoka
razvijenost kako bi mogla izgledati urođeniku, ne bi bila do-
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 45
stupna našem vizuelnom vidu svesti. M ožemo steći neku predstavu
0 stavu jednog pripadnika tradicijom usmeravanog društva prema
tehnološkim unapređenjim a iz priče koju kazuje Verner Hajzen-
berg u svome delu Fizičareva koncepcija prirode. M oderan fizi-
čar, sa svojom navikom opažanja »polja« i tananim odvajanjem
od naših konvencionalnih navika iz njutnovskog prostora, lako
nalazi sebi blisku vrstu m udrosti u svetu koji prethodi pisme-
nosti.
Hajzenberg razm atra »nauku kao deo uzajamnog dejstva
čoveka i Prirode« (str. 20):
S tim u vezi^ esto se govorilo da su dalekosežne promene u našoi sredini
1 načinu života koje je izaž^Crpvp~ttoEa~tehnilcc takode opasno izmenile naš
— Hačin niiSliuiiju i da lirpod vaju когеш Tčffža koje su potresale naše vreme, a koje,
na primer, tako3e izražava тоЗегпаГumetnost. Istina, ova zamerka je mnogo
starija od feodem e tehnologije i nauke, pošto upotreba oruđa ide sve od najra-
nijih čovekovih početaka. Tako je рге dve i po hiljade godina kineski mudrac
Čuang Ce govorio o opasnosti mašine kad je rekao:
Putujući krajevima na sever od reke Han, Cu-Gung ugleda jednog starca
koji je radio u svome povrtnjaku. Starac bejaše iskopao kanal za navodnjavanje.
Silazio je u bunar, u rukama iznosio vedro vode i sipao ga u kanal. Dok su nje-
govi napori bili ogromni, rezultati su izgledali veoma mršavi.
Cu-Gung reče: »Postoji način da navodniš sto kanala u jednom danu i
tako s malo truda postigneš mnogo. Zar ne bi voleo da čuješ što o njemu?« Baš-
tovan se na to ispravi, pogleda ga i reče: »A šta bi mu to bilo?«
Cu-Gung odgovori: »Uzme se drvena poluga, otežana na jednom kraju
a laka na drugom. Tako možeš da vadiš vodu da samo lije. To se zove đeram.«
Na starčevom licu se ukaza ljutnja i on reče: »Čuo sam svog učitelja kad
je jednog dana kazao da onaj koji se koristi mašinom, sve svoje poslove obavlja
kao mašina. Onome ko svoj posao obavlja kao mašina i srce postaje poput mašine,
a onaj koji u grudima nosi srce mašine gubi svoju jednostavnost. Onaj koji iz-
gubi jednostavnost, ne može da se snađe u težnjama svoje duše.
Nesnalaženje u težnjama duše se ne slaže s poštenjem. Ne radi se o tom e/
da ja ne znam za takve stvari; mene je sramota da ih upotrebljavam.« 7
Ova drevna priča očito sadrži puno m udrosti, jer je »ne-
snalaženie u težnjama duše« m ožda jedan od najprikladnijih
opisa čovekovog položaja u današnjoj krizi; tehnologija, mašina,
raširile su se svetom u meri koju naš kineski m udrac nije mogao
ni pretpostaviti.
Ona vrsta »jednostavnosti« koju je imao pred očima m udrac
složeniji je i tananiji proizvod od ičeg što postoji u dm štvu sa
specijalizovanom tehnologijom i čulnim životom. No m ožda je

46 M A R ŠA L M E K L U A N
suština ove anegdote u tome što se dopala Hajzenbergu. N jutna
ne bi zanimala. Međutim. m oderna fizika ne samo što napušta
specijalizovani vizuelni prostor D ekarta i N iutna. već ponovo
ulazi )i i a nani auditivni prostor sveta bez pismenosti A u naj-
primitivnijem društvu, kao i u naše doba, takav auditivni prostor
je totalno polje istovremenih odnosa u kojem »promena« pose-
duje isto onoliko malo smisla i privlačnosti koliko ih je imala
za duh Šekspira ili srce Servantesa. Ostavljajući sve vrednosti
po strani, mi danas m oram o shvatiti da naša električna tehnolo-
gija ima takve posledice po naše najobičnije percepcije i navike
delanja da se u nam a brzo nanovo vaspostavljaju m entalni pro-
cesi najprimitivnijih ljudi. Do tih posledica ne dolazi u našim
mislima ili mišljenjima, gde smo obučeni da budemo kritični,
već u našem najsvakodnevnijem čulnom životu, koji stvara vrt-
loge i matrice mišljenja i delanja. Ova knjiga će pokušati da ob-
jasni zašto kultura štampe daje čoveku jedan misaoni jezik koji
ga ostavlja potpuno nespremnim da se suoči sa jezikom njegove
vlastite elektromagnetske tehnologije. Strategiju kojoj u ovakvom
razdoblju m ora pribeći svaka kultura, naznačio je Vilhehn fon
H u m b o lt: '
rtajvećoj meri čovek živi sa svojim predmetima — a zapravo, pošto nje-
6va osećanja i postupci zavise od njegovih opažanja, moglo bi se reći i/isklju-
čivo — onakvim kakvim mu ih prikazuje jezik. Istim procesom kojim i^Vlastitog
bića ispreda jezik, on se u nj upliće; a svaki jezik povlači magični kjHg oko ljudi
kojima pripada, krug iz kojeg nema izlaza sem onog kojim sejaktSračuje u drugi
Jcrug.5 __ _____________________ - —
Ovakva svest je u naše vreme porodila tehniku uzdržavanja
od suda kojom možemo prevazići ograničenja naših vlastitih
pretpostavki — kritikom tih pretpostavki. Sad možemo da živi-
mo, ne samo amfibijski u podeljenim i razlikovanim svetovima,
već pluralistički — istovremeno u mnogim svetovima i kulturam a.
Nismo vezani za jednu kulturu — za jedan jedini razmer ljudskih
čula — ništa više no za jednu knjigu, jedan jezik ili jednu tehno-
logiju. Sa stanovišta kulture, naša današnja potreba je istovetna
sa potrebom naučnika koji se trudi da postane svestan pristra-
snosti instrum enata istraživanja kako bi ispravio tu pristrasnost.
5 Naveo Kasirer u Jeziku i mitu, str. 9.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA
Deljenje ljudskog potencijala na pojedine kulture uskoro će biti
besmisleno, kao što je to već specijalizacija za jedan predmet ili
disciplinu. Njje verovatno da je naše vreme više zahvaćeno
opsesijama no bilo koje drugo, međufim ono je postalo svesnije
uslova i činjenice opsesije no ma_.k.oje .drugo. M eđutim, naša
opčlnjenost svim fazama nesvesnog, ličnog i kolektivnog, kao
i svim vidovima primitivne svesti, počela je u osam naestom veku,
s prvim silovitim izlivom odvratnosti prema kulturi štampe i
mehaničke industrije. Ono što је započelo kao »roman tičarska
reakcija« u smery organske ceicmtoSti možda jeste ili nije ubrzalo
otkriće elektromagnetskih talasa. Ali je izvesno da su otkrića
na području elektromagngti^ma vaspostavila simultano »polje«
u svim ljudskim delatnostim a, ,tako da sad ljudska porodica
|iv i u uslovima jednog »elobalnog sela«. Mi živimo u jednom
jedinom ograničenom prostoru kojim odzvanjaju plemenski bub-
njevi. Tako da je zaokupljenost »primitivnim« danas isto toliko
banalna koliko zaokupljenost devetnaestog veka »napretkom«
i isto toliko irelevantna za naše probleme.
/ Nova elektronska međuzavisnpst nanovo sazdaje svet u liku
4jlobalnog s e la .^ ' ' ' * "
Bilo bi odista iznenađujuće kad Rizmenov opis tradicijom
usmerenih ljudi ne bi odgovarao K arodersovom znanju o afrič-
kim plemenskim društvima. Bilo bi podjednako zapanjujuće kad
običan čitalac dela o dom orodačkim društvim a ne bi bio kadar
da uzdrhti od dubokog osećaja afmiteta za ta društva, pošto
naša nova električna kultura ponovo daje našem životu plemen-
sku onovu. U Tom pitaniu raspolažemo lirskim svedočanstvom
jednog veoma rom antičnog biologa, Pjera Tejar de Šardena
(Pierre Teilhard de Chardin), u njegovom delu Fenomen čovek
(str. 240):
Sada, u meri u kojoj su se — pod dejstvom tog pritiska i blagodareći nji-
hovoj psihičkoj propustljivosti — ljudski elementi više prožimali. duhovi ljudi
(kakva tajnovita podudarnost) bili su uzajamno podstaknuti blizinom. I kao da
su se proširili, oni su; malo pomalo, širili radijus svog uticaja na ovoj Zemlji,
koja se u istoj meri neprestano smanjivala. Šta, zapravo, vidimo da se zbiva u
 48 M A R ŠA L M E K L U A N
savremenom paroksizmu? To je mnogo puta ponavljano. Zahvaljujući jučeraš-
njem izumu železnice, automobila i aviona, fizički uticaj svakog čoveka, ranije
ograničen na nekoliko kilometara, sada se proširio na krug od stotina ili i više
milja. Još bolje: zahvaljujući basnoslovno biološkom događaju koji predstavlja
izum elektromagnetskih talasa, svaki pojedinac je (aktivno i pasivno) istovremeno
prisutan — preko prostranstava kopna i mora — u svakom kutku Zemlje.
Za ljude pismene i kritičke orijentacije de Šardenova kričava
žestina uznemirujuća je koliko i njegovo nekritično oduševlja-
vanje kosmičkom opnom koju je oko zemljine lopte razapelo
električno proširenie naših različitih-čiila. Ova ekstemalizacija
našiF- čula stvara ono što de Šarden naziva »noosferom« ili
tehnološkim mozgom sveta. JJm esto da ide ka tome da postane
ogrom na aleksandrijska biblioteka, svet je poštao računar, elek-
tronski m ožak^baš kao u nekom detinjastom naučnofantastič-
^aom rom am ir I dok naša čula izlaze iz nas, Veliki brat ulazi u
nas. Te ćemo, ukoTTko nišmo svesni ove dinam Лсе, nam ah preći
I u Kzu~paniSmh~užas|» koja sasvim odgovara malom svetu ple-
menskih bubnjeva, potpune međuzavisnosti i isprepletane koeg-
zistencije. Lako je uočiti znake takve panike kod Žaka Barzuna
(Jacques Barzun), koji se u svojoj Kući intelekta (The House o f
the Intellect) iskazuje kao neustrašivi i ostrvljeni ludit. Osećajući
da sve što mu je drago proističe iz delovanja azbuke na naše
duhove i kroz njih, on predlaže ukidanje vaskolike moderne
umetnosti, nauke i filantropije. Kad se ovaj trio iskoreni, sm atra
on, moći ćemo da zatvorim o poklopac Pandorine kutije. Barzun
bar lokalizuje svoj problem, m ada nema pojma o vrsti dejstva
ovih formi. Užas je norm alno stanje svakog usmenog društva,
jer u njemu sve utiče na svet u svakom trenutku.
Vraćajući se ranijoj temi konformizma, Karoders nastavlja
(str. З Ц — 16): -----
<Мisaol i(ponašaniei sefn3 sagledavaju( kao posebnost(/ oboje sagledavaju
r j i h evioralno) Na kraju krajeva, bacanje uroka je najstrasniji tip ponašanja za
koji se u mnogim od ovih društava zna, uspavani ili probuđeni strah od uroka
stalno počiva u duhu svih njihovih pripadnika.
U našem dugom upinjanju da za zapadni svet ponovo za-
dobijemo jedinstvo senzibiliteta, misli i osećanja, mi nismo bili
ništa više pripremljeni da prihvatim o plemenske posledice takvog
jedinstva no što smo bili pripremljeni za rasparčavanje ljudske
psihe pod dejstvom kulture štampe.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 49
Pismenost utiče m fiziologiju kao i na duševm život Afrikanca.
Karoders zaključuje svoje razm atranje efekata fonetskog
pisma na Afrikance jednim odlom kom (str. 317— 18) iz članka
objavljenog u kenijskom dnevnom listu East African Standard.
Autor, lekar-m isionar, dao je svome članku naslov »Kako je
civilizacija uticala na Afrikance«.
Svrha je ovog napisa da pokaže kako je, nakon veoma ograničenog obrazo-
vanja, došlo do izvanredno brze i dalekosežne promene kod afričkih dečaka i
devojčica, tako da su se u jednoj generaciji ljudska svojstva i reakcije izmenili
u meri za koju bi se očekivalo da iziskuje vekove.
Sjajna svojstva Afrikanaca nedirnutih radom misija ili vaspitanjem skoro
na svakoga ostavljaju snažan utisak. Afrikanci iz ovog okruga su dobri radnici,
vedri, ne tuže se, na njih ne utiču monotonija ili neudobnosti, pošteni su i obično
izvanredno istinoljubivi. Ali nije neuobičajeno čuti nepovoljna poređenja tih
Afrikanaca i onih čiji su roditelji hriSćani ili koji su u ranom uzrastu pošli u školu.
Međutim, jedan pisac koji je posetio škole na Madagaskaru veli da su ta civili-
zacijom netaknuta deca prirodno letargična. Ona suviše dugo sede mirno; poriv
igre kao da je uspavan. Neosetljiva su na monotoniju a njihova mentalna letar-
gija omogućuje im da izvode za decu basnoslovne podvige izdržljivosti. Ta deca
se prirodno razvijaju u neobrazovane Afrikance, nesposobne da vrše bilo kakvu
kvalifikovanu dužnost. U najboljem slučaju, mogu se obučiti da obavljaju posao
koji ne zahteva razmišljanje. To je cena koja se plaća za dobra svojstva.
Afrikanac će ostati u večnom ropstvu, makar to bilo robovanje neznanju,
ukoliko nema spremnosti da se njegova dobra svojstva rizikuju u promenama koje
donosi obrazovanje i ako nema želje da se priđe ponovnom građenju njegovog
karaktera, no sa sasvim drukčijim mentalitetom. Taj drukčiji mentalitet se može
ispoljiti u izbegavanju posla, nesporazumima oko ishrane ili željom da živi sa
svojom ženom ma koliko to bilo teško za poslodavca. Razlozd su jasni: čak i
oskudno obrazovanje ogromno uvećava Afrikančevu sveukupnu moć intereso-
vanja, osećanja zadovoljstva i bola.
U obrazovanom Afrikancu (ovaj pojam se upotrebljava za označavanje
čak i onog srazmerno niskog stepena koji postiže prosečni afrički učenik) nova
raznolikost života probudila je interesovanje i monotonija mu je postala muka
kao što je to normalnom Evropljaninu. Potrebna mu je veća snaga volje da bi
ostao veran nezanimljivom poslu, a odsustvo interesovanja donosi sobom zamor.
A utor se potom pozabavio promenjenim stavovima prema
ukusu, polnosti i bolu koji su nastali pismenošću:
Takođe smatram da je nervni sistem civilizacijom netaknutog Afrikanca
toliko letargičan da mu je potrebno vrlo malo sna. Mnogi naši radnici prelaze
milje do svog radnog mesta, dobro rade ceo dan, a zatim se vraćaju kućama i
provode najveći deo noći čuvajući svoje bašte od pustošenja divljih svinja. Oni
nedeljama spavaju svega dva ili tri sata.
4 G utenbergova galaksija * •
 50 M A R ŠA L M EK L U A N
Važan moralni zaključak iz svega ovoga jeste: više se nikada neće videti
Afrikanci stare generacije sa kojima smo skoro svi rađili. Nova generacija je
sasvim drukčija, kadra da se uspenje na veće visine i surva u veće dubine. Ona
zaslužuje mnogo saučesnije poznavanje njezinih teškoća i daleko većih iskušenja.
Ovo treba utuviti u afričke roditelje pre no što bude prekasno, tako da shvate
da imaju posla sa osetljivijim delovima mehanizma no što su sami bili.
Karoders naglašava činjenicu da ^ye_£Os!edice _pmiz.Yodi
jnajosnovnija pismenost, »izvesno poznavanje pisanih^
— u čitan^ullpisanju L računanj^«.
~ N apokon (str. 318), K aroders se na trenutak okr^će KinL
nA> jg 11 »оНтгит jii oomeffl^idai izmišliena štampa. a » ip žlrie,
čini se, imala malo uticaja na oslobađanje misli«. On se poziva
na svedočanstvo Keneta Skota Latureta, koji piše u svome delu '
Kinezi: njihova istorija i kultura (Kenneth Scott La Tourette:
The Chinese, Their History and Culture):
Hipotetični posetilac sa Marsa lako bi mogao očekivati da se Industrijska
revolucija i moderni naučni pristup najpre pojave u Kini umesto na Zapadu.
Kinezi su tako trudoljubivi i pokazali su toliku ingenioznost u izumima, a is-
kustvenim procesima su toliko isprednjačili Zapadu u dolaženju do tolikih ko-
risnih zemljoradničkih i medicinskih znanja da su se pre oni no narodi Zapada
mogli smatrati pretečama i predvodnicima u onome što se naziva naučnim pri-
stupom shvatanju čovekove prirodne sredine i ovladavanju njome. Maltene se
zapanjujemo što ljudi koji su bili pioniri u pronalaženju hartije, štampe, baruta
i kompasa — da pomenemo samo neke od njihovih najpoznatijih novina — nisu
imali i prvenstvo n stvaraniu pam og tkačkog razboja, parne mašine i drugih
revolucioparttnTmašinaJ>samnaestog i devetnaestog veka (str. 310).
( / У ljudskih skupina ne daje nikakvu izvesnost i veoma malo podataka
Kinea f s v rh a štampe nije bilo stvaranje jednoobraznih
poriovljivih proizvoda za tržište i sistem cena. Štampanje je bilo
alternativa za njihove molitvene točkove i vizuelno sredstvo
um nožavanja bajalačkih čini, umnogome nalik reklami u naše
vreme.
M eđutim iz stava Kineza prema štam pi možemo o ovoj
mnogo naučiti. Jer najočiglednija odlika štam pe jeste ponavlia-
_ nje, baš kao što je očigledni učinak ponavljanja hipnoza ili op-
sesija-sSem toga, štam panje ideograma se potpuno razlikuje^od
tlpografije zasnovane na fonetskoj azbuci. Jer ideogram je, čak
i više od hijeroglifa, složeni Gestalt, koji istovremeno angažuje
sva čula. Ideogram ne omogućuje podelu i specijalizaciju čula,
o ništa od onog podvanjanja prizora. zvuka i značenja koji su
ključ fonetske azbuke. Tako da mnogobrojne specijalizacije i
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 51
podele funkcija, koje industrija i primenjeno znanje podrazume-
vaju, naprosto nisu bile dostupne Kinezima. Izgleda da oni danas I
idu ka fonetskoj azbuci. To obećava da će iikvidirati in toto /
svoju sadašnju i tradicionalnu kulturu. Potom će nastaviti sta-
zama shizofrenije i mnogostrukih dihotomija u smeru fizičke 1
moći i agresivne organizacije, po modelu centar-periferija ili/
rim skom obrascu.
Sasvim irelevantan temelj, koji K aroders daje kako bi ob-
jasnio raniju ravnodušnost Kineza prema industrijalizmu, jeste
da kinesko pismo — ili štampa — iziskuje veliku erudiciju da
bi bilo shvaćeno. Isto, u različitoj meri, važi za sve neazbučne
oblike pisanja. Ovde, kao i kasnije, biće od pom oći Laturetova
opaska o ovom pitanju:
Veći deo obimne književnosti na kineskom napisan je u klasičnom stilu. ..
Kineski klasični jezik postavlja niz teškoća. Veoma je artificijelan. Često obiluje
aluzijama i citatima, te čitalac, da bi ocenio, pa čak i razumeo veliki deo te knji-
ževnosti, mora da donese ogromnu zalihu znanja o postojećoj literaturi. .. Samo
prolazeći kroz basnoslovnu količinu književnih dela, a naročito učeći napamet
ogromnu količinu tih dela, učenjak stiče neku vrstu šestog čula koje ga osposob-
ljava da pogodi koje je od nekoliko mogućih tumačenja ono ispravno. Stoga
čak i čitanje klasičnog jezika iziskuje duge pripreme. Pisanje je još teži zadatak.
Malobrojni su Zapadnjaci postigli prihvatljiv stil, a mnogi moderan Kinez, ko-
načni proizvod današnjeg školskog programa, daleko je od toga da mu bude
vičan.
Karodersova zaključna opaska glasi da genetičko izučavanje
u poređenju sa pristupim a koji se bave kulturom i sredinom u
kojoj ljudi žive. M oja je sugestija da kultum a ekologija ima
srazm erno čvrst temelj u ljudskom čulnom aparatu i da svako
proširivanje čulnog aparata tehnološkim proširenjem imq s?gvim
1 uoćtjiv učinak, koji se iskazuie uspostavliaiiiem novih razmera
ГтеШ Г svim, čulima. PQŠto su jezici ona vrsta tehnologije koju
sačinjava proširivanje lli izra2avanje (lipoljavanje) u spo-
Ijalnjem svetu svih naših čula istovremeno, ош su neposredno
p o d lo žn rutlc ^ u lli upadlf ma kojeg mehanički produženog cula.
To jest, pisanje neposredno utiče na govor, _i to ne samo na nje-
gove oblike i sintaksu već i na njegov izgovor i vidove društvene
upotrebe.6
6 H. М. Mekluan: »Dejstvo štampane knjige na jezik tokom šesnaestog
veka« u Explorations in Communications, str. 125— 35.
 52 M A R ŠA L M E K L U A N
I Zašto društva koja ne znaju za pismenost ne mogu da gledaju
/ filmove iU fotografije bez dugotrajnog prethodnog obučavanja.
Pošto nam je sad cilj da razjasnimo da ie fonetsko pismo
odista uzrok uspostavijanja novih vidova percepcije, obratim o se
“ radu7 profesora Džona Vilsona iž Afričkog instituta londonskog
univerziteta. Pismenim društvfma nije lako da shvate zašto dru-
štva bez pismenosti ne mogu da vide stvari trodim enzionalno
' IttTTpersj^ktivi. Mi pretpostavljamo da je to norm alno gledanje
i da za gledanje fotografija ili filmova nije potrebna nikakva
obnka —Vilsonova iskustva SU p rn i^ šla iz pokužaja-konšćenja
filmg Ла hi jirortfinifii naučili da čitaju:
Sledeća čestica dokazne gradnje bila je veoma, veoma zanimljiva. Taj čo-
vek — sanitarni inspektor — napravio je fflm veoma sporog_ritma, veoma spore
tehnike, o tome šta se traži od običnog cKmaĆiHštva u primitivnom afričkom selu
da bi se oslobodilo voda-stajaćica — isušivanje bara, skupljanje i uklaftjanje
praznih limenki i tako dalje. Prikazafi smo taj fllm grupi gledalaca i upitali ih
šta su videli, a oni rekoše da su videli pile, kokošku, a mi uopšte nismo žnali da
u filmu postojiTcokoška! Veoma smo brižljivo prcgledali sličicu po sličicu, tra-
gajući za tom kokoškofflT H odista, jedna kokoška prošla je krajičkom slike za
otprilike sekundu. Neko je uplašio kokošku i ona je pobegla kroz desni donji
deo slike. To je bilo sve što su gledaoci videli. One druge stvari za koje se čovek
nadao će gledaoci preuzeti iz filma, ovi nisu uopšte preuzeli, a preuzeli su nešto
za šta nismo znali da postoji u filmu dok ga nismo potanko razgledali. Zašto?
Razvili smo sve moguće teorije. Možda je uzrok bilo naglo kretanje pileta. Sve
ostalo bilo je dato sporo — ljudi koji idu napred, lagano podižu limenku, de-
monstriraju i sve ostalo, a ptica je za gledaoce očito bila jedina čestica stvamosti.
Druga teorija, koju smo manje-više odbacili, bila je da kokoška za njih poseduje
religiozno značenje.
Pitanje: Da li biste mogli da podrobnije opišete tu scenu filma?
Vilson: Da. U njoj sanitami radnik veoma sporo nailazi, primeti limenku
sa vodom, podiže limenku i veoma pažljivo prosipa vodu i utrljava je nogom u
zemlju da se komarci ne bi mogli razmnožavati i veoma pažljivo stavlja limenku
u korpu na magarčevim leđima. To je trebalo da pokaže kako se uklanjaju ot-
paci. To vam je kao onaj čovek u parku koji šiljatim štapom kupi komade hartije
i stavlja ih u vreću. Sve ovo radeno je vrlo sporo da bi se pokazalo koliko je važno
skupljati takve stvari zbog komaraca koji se množe u stajaćoj vodi. Sve limenke
su veoma brižljivo uklanjane i zakopavane, kako ne bi više bilo stajaće vode.
Film je trajao oko pet minuta. Pile se pojavilo na sekundu, u ovakvom kontekstu.
Pitanje: Da li doslovno velite kako ste iz razgovora sa gledaocima došli
do uverenja da nisu videli ništa osim pileta?
1 »Filmska pismenost u Africi«, Canadian Communications, tom I, br. 4,
leto 1961, str. 7— 14.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 53
Vilson: Mi smo ih naprosto pitali: Šta ste videli u ovom filmu?
Pitanje: A ne šta ste mislili?
Vilson: Ne, ~5Eršle~i>l2feft.
Pitanje: Koliko je bilo ljudi u gledalištu kojima ste postavili ovo pitanje?
Vilson: Tridesetak.
Pitanje: I niko vam nije dao odgovor koji ne bi glasio: »Videli smo pile«?
Vilson: Ne, to je bio prvi, brz odgovor — »Videli smo pile«.
Pitanje: Videli su i čoveka?
Vilson: Pa kad smo nastavili da ih ispitujemo, pokazalo se da su videli
čoveka, ali ono što je stvamo zanimljivo jeste činjenica da nisu sklopili celu priču,
i, u stvari, kasnije smo otkrili da nisu videli celu sliku -^jojii su u slici tražili po-
JedinostL JCasnije su nam jedan umetmk i stručnjak okulist otkrili da kultivisani
glecTalac, gledalac naviknut na film usredsređuje pogled malo iSpreTpljosnatol
tako da sagledava celu sliku. U tom smislu, ponovo,S»U^a je jedna kon-
VvencijajSjikujnorate пајрге sagledati kao celiniMf'ovi ljudi to^mTTadlil, pašTo'
nisll btfi na^itiiuti иа slike. Kad lm sć prikifZesIika, oni počinju da je ifazgleaaju,
umnogome poput snopa Televizijske kamere, i veoma brzo prelaze pogledom
preko nje. Očito, to je ono što čini oko nenaviknuto na slike — ono prelazi preko
o
njih — a oni nisu uspeli da razgledaju jednu sliku pre no što bi se promenila,
uprkos sporoj tehnici primenjenoj u tom filmu.
I
Ključne činjenice se nalaze pri kraju ovog odlom ka. Pisme-
nost daje ljudima sposobnost da usredsrede pogled malo ispred
"SlKe, lako da jeđnmT- pogledom 'možemo šagledatf celu sliku
N epismenTljudi nemaju takvu stečenu n a v ilcu in e giedaju predF
mete na naš način. Tacrnje, oni ražgTe'dajiTprecIrnete i slike kao
što mi prelazimo po štampanoj strani, deo i?y_dgot Te tako ne-
ttiaju odvojenu tačku gledanja. Oni se u pffipunosti siediniuiu
^ a p r e A m e t o ^ E mpatiiski ulaze u nj. Oko se ne koristi,.. 1Г__ _
БЈзеЈШуц vec skorol|taktilno\ Tim ljudima nisu poznati ^irfćlidovški
p ro sto rA k o ji zavise od velike mere odvojenostf gledanja ođ"
dodira i/v u k a .
Jfuge teškoće koje su ovi urođenici imali sa filmom pomi
će nam da saeledamo koliko ie pin<?gn копурпг-јја
ugradeno čak i u neverbalne ohlike кдј$ау ie film:
Ono što hoću da kažem jeste da mislim kako moramo biti veoma oprezni
kad su u pitanju slike; one se mogu tumačiti u svetlu čovekovog iskustva. Potom
smo pomislili da, ukoliko želimo da se koristimo tim filmovima, moramo imati
izvestan proces vaspitanja i da moramo izvršiti neka istraživanja. U tom procesu
istraživanja ustanovili smo i neke fascinantne stvari. Utvrdili smo da je film,
kakav se proizvodi na Zapadu, u vrlo velikoj meri konv&nćionalizovan sklop
^ jmbola, mada i/gleda vrio -reatam. UstaffOvffl Sfflo,' rta**plHliei, UU ako~afHčkoj
pubhci pričate pnču o dvojici ljudi i ako jedan. pošto obavi svoj posao, izađe
 54 M A R ŠA L M E K L U A N
i7 j;ad ra. publika želi da zna šta se s njim dogodilo; ona ne prihvata da je s njim
gotovo i da više nema značaja ra ргјјјч. П1дНаосј su želeli đa znaju šta se dogodilo
tom čoveku te smo morali da scenarije pišemo na taj način, uključujući puno ma-
terijala koji nama nije bio potreban. Morali smo da pratimo čoveka niz ulicu dok
prirodno ne bi zašao iza ugla — on ne sme naprosto da izađe iz kadra već mora
da ode niz ulicu dok prirodne ne zamakne iza ugla. Bilo je sasvim shvatljivo da može
da iščezne iza ugla. Radnja ie morala da sledi grirodan tok zbivanja.
Pokreti kamere JnttTtTveoma zbunjujući, jer gledaoci nisu shvatili šta se
događa- OnTšiTmislili da se predmeti i pojedinosti u okviru slike bukvalno kreću.
Shvatate, ta konvencija nije bila prihvaćena. Kao ni ideja o tome da osoba nepo-
mično sedi dok se kamera približava do krupnog plana; to je bilo riešto čudno,
slika koja u vašem prisustvu postaje sve veća. Vi znate uobičajeni način započi-
njanja filma: prikažete grad, potom suzite polje kamere na jednu ulicu, pa na
jednu kuću, uđete kamerom kroz prozor itd. Ovo se bukvalno tumačilo kao da
stvarno idete napred i činite sve te stvari dok konačno ne uđete kroz prozor.
Sve ovo je značilo da ukoliko želimo da se koristimo filmom kao stvamo
delotvomim sredstvom, moramo započeti proces obučavanja korisnim konven-
cijama i praviti filmove kojTce"Ijude naučiti na jednu konvenciju, jednu ideju,
recimo da coveF ГгаЗе iz kadra. Morali smo pokazati da postoji ugao ulice i da
čovek zamiče za ulični ugao pa da ga u sledećem kadru prikažemo kako odlazi
dalje i da onda završimo scenu.
Afrički gledaoci ne ntojgu da prihvate našu pasivnu potroSačkm
uiogu u prisustvu filma.
Osnovna odlika bilo koje pismene publike jeste njeno dubo-
ko prihvatanje pasivne potrosacTce uToje u pTIsustvu kniige ili
ГТГша." MSdutim, atnčka p u b lika nije bila obučena da privatno
—- f nemo ~ p r a f jedan narativni postupak.
То je važna stvar. Afrička publika ne sedi_ n£nia.. ne.-ućestvujući. Gkdaopi
vole da učejstv11'11- osoba ko|a pnkazuie GlmpveJ- DrontaćaJh oUiainjenjima
mora biti elastična, podsticajna i mora umeti da izazove reakcije. Ako se poiavi
situacija u kojoj junak peva pesmu, onda se pewt рсива-а- publi ka ae-poziva da-
se pndruži. Dok se fiim stvara, mora se misliti na to učešće publike i moraju se
obezbediti mogućnosti za nj. Komentatori koji su prikazivali filmove morali su
do u najmanju potankost biti obučeni u to šta film znači i kako ga treba tuma-
čili razlićitim vrstama publike. To su bili Afrikanci, nastavnici po pozivu, obu-
čeni za taj posao.
M eđutim, urođenik iz Gane. čak i kad j»-obučen da p ra ti
film, ne moze da prihvati film o Nigerijcima. On ne mđže da
uopšti svoje iskustvo iz raznih filmova, tolika je dubina uživ-
Tjavanja u pojedino iskustvo. Ovo empatijsko uživljavanie, prirock
no za usmeno društvo i audio-taktilnog čoveka, rasprskava fonet-
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 55
ska azbuka, koja izdvaja vizuelni sačinilac iz čulnog kompleksa. To
'vO d i'do još jedne Vilsonove opaske. On je objasmo pnmenlji-
vost Čaplinove tehnike pri pravljenju filmova za uroctemcku
publiku. Čaplinova priča je u gestovima, a gestovi su složeni i
tačni. Vilson je zapazio nesposobnost Afrikanaca da prate slo-
žene narative, ali i njihovu tananost prilikom dramatizovanja.
Jedna stvar koje u to vreme nismo svesni, a o kojoj smo morali mnogo više
da znamo, jeste činjenica da ti afrički gledaoci veoma dobro igraju uloge. Deo
vaspitanja deteta u društvu pretpismenosti jeste igranje uloga; dete mora naučiti
da igra u određenim situacijama ulogu starijih. Jedna stvar koju srećom jesmo
otkrili bila je da se criani film vrlo dobro prima. Ovo nas je zbunjivalo dok nismo
utvrdili da je lutkarsko pozorište vrlo česta razbibriga.
Međutim, u ovome irna i više no što Vilson pretpostavlja.
Па jp hila Hr.Qtnpna televiziia. on bi se zapanjio o tkrivši koliko
je Afrikanci spremnije prihvataju no film. Jer kad je u pitanju
Tifm, gledalac је kam era, a nepismen čovek ife um e da se k o m ti
svojim oćima poput kamere. N o kad je u pitanju televizija^
gledalac je~ekra'n 'TJž toT televlžlja'je' cTvođimenzionaTnžti skulp-
t1irna~pcr svpfm rta^tilnim obrisima. Televizija piie narativni me-
. dij, i većma је audio-taktilna no vizuelna. Zato je empatična
i zato je najpogodniii oblik televiziiske slike crtani film. Jer
crtani film privlači urođenike kao što pnvlači našu decu. pošto
je to svet u kojem je vizuelni sačinilac tako mali d ag led a lac
valia da uloži trnd kan pri rešflvanjn nkrštenih rpni~S~~ “
Još važnije, kad se radi o skakutavoj liniji crtanog filma,
kao i kad je reč o pećinskom slikarstvu, mi težimo da se obremo
na području međudelovanja čula, koje je stoga izrazito haptično
ili taktilno. To znači, um etnost crtača i um etnost celator-a u
podjednakoj meri su jedna izrazito taktilna i opipljiva umetnost.
A po modernim merilima, čak je i euklidovska geometrija veoma
taktilna.
To je predmet koji razm atra Vilijem Ajvins, mlađi (William
Ivins, Jr) u svome delu Umetnost i geometrija: Istraživanje intu-
icija prostora (A rt artd Geometry: A Study in Space Intuitions).
On objašnjava u reči nepretočene pretpostavke o svesti o prosto-
ru u G rka:
8 Za dodatne p o d a t K e o novoj prostomoj orijentaciji pri gledanju televizije
vidi H. M. Mekluan: »U petočulnom senzorijumu«. Canadian Architect, jun
1961, tom 6, broj 6, str. 49— 54.
56 M A R ŠA L M E K L U A N
Grci među aksiomima i postavkama svoje geometrije nigde ne pominju
svoju osnovnu pretpostavku o podudamosti, a ova . . . ipak spada u najosnov-
nije stvari u grčkoj geometriji i igra odlučujuću ulogu u odnosu na njen oblik,
moć i ograničenja (str. X).
P odudam ost je bila nova i uzbudljiva vizuelna dimenzija,
nepoznata audio-taktilnim kulturam a. Kao što o tom pitanju
kaže Ajvins: »Za razliku od oka, pomoći lišena ruka nije kadra
da odredi da li se tri ili više predmeta nalaze u liniji« (str. 7).
Veoma je očigledno zašto je Platon mogao da nastoji da »niko
lišen poznavanja geometrije ne kroči« u njegovu akademiju.
Slična pobuda navodi bečkog muzičara K arla Orfa da zabra-
njuje studiranje muzike u svojoj akademiji deci koja su već nau-
čila da čitaju i pišu. On sm atra da tako stečena vizuelna usme-
renost čini potpuno beznadežnim pokušaje da se putem muzike
razviju njihove audio-taktilne moći. Ajvins dalje objašnjava zašto
imamo ilnziju da je nrostor neka vrsta samostalnog suda, dok
je, u stvari,Vprostor psvojstvo ili odnos stvari i ne postoji bez
njih« (str. 8). Ipak, u poređenju sa potonjim vekovima, »Grci
шБШ taktilno nastrojeni i . . . kad god su mogli da biraju izme-
đu taktilnog ili vizuelnog načina mišljenja, oni su nagonski
odabirali taktilni« (str'. 9— 10). U iskustvu Zapada tako je ostalo
i dugo nakon Gutenberga. Razm atrajući istoriju grčke geometrije,
Ajvins primećuje:« . . . tokom razdoblja od šest ili sedam veko-
va, oni su stalno iznova dolazili do same kapije m odem e geo-
metrije, ali sputani svojim taktilno-mišićnim, metričkim idejama,
nikad nisu uspevali da tu kapiju otvore i prođu u ogrom na otvo-
rena prostranstva m odem e misli« (str. 58).
Kad tehnologija proširi jedno naše čulo, dolazi do novog
prevođenja kulture onom brzinom kojom se nova tehnologija
interiorizuje.
M ada je glavna tema ove knjige Gutenbergova galaksija ili
konfrguracija zbivanja, koja se nalazi daleko ispred sveta azbuke
l prejpisivačke kulture, neophodno je znati zašto bez azbuke ne
bi bilo Gutenberga. Te, stoga, m oram o steci izvestan uvid u
G U T E N B E R O O V A G A L A K SIJA
uslove kulture i percepcije koji uopšte čine mogućnim najpre
pisanje, a potom , možda, azbuku.9
Vilsonov opis godina perceptualne obuke neophodne da bi
se odrasli A frikanci osposobili da budu kadri da gledaju filmove_
ima tačan analogon u teškoćama koie odrasli Zapadnjaci imaju
~sa »apstraktnom umetnošću«.^ G odine 1925. Bertrand Rasel je
napisao svoju Azbuku relativnosti (ABC o f Relativityj, ističući
na prvoj stranici da se
mnoge nave ideje mogu izraziti nematematičkim jezikom, ali zbog toga
nisu ništa manje teške. Traži se promena naše imaginativne slike sveta . . . Istu
vrstu promene je iziskivao Kopemik kad je učio da Zemlja ne sto ji. . . Za nas
nema nikakve teškoće u ovoj ideji, jer smo je naučili pre no što su se naše men-
tatae havike ustalile. N a sličan način, Ajnštajnove ideje će izgledati lakše poko-
lenjima koja budu rasla' s njlma; ali za nas je neizbežan izvestan napor imagi-
nativne rekonstrukcije.
Jednostavnije je reći da će — ako neka nova
proširi jedno ili više naših čula, izvah nas, u društveni svet — u
t toj odredenoj kultun a o a do novih razm era među svim našim ~
\čulima. 1 o se može liporeriiti s nnim Sto se događfl kari sg; naknj
lelodiji doda nova nota. A kad se u bilo kojoj kulturi gromene
razmeri čula, onda ono što je ranije izgledalo jasno može ođ-
jednom biti neprozim o, a ono što je bilo m utno ili neprozirno_j
— postaće prozračno. Kao što je to, 1915, izrazio H ajnrih Velflin
(Heinrich W61fflin) u svojim revolucionam im Osnovnim pojmo-
vima istorije umetnosti (str. 62), »ono što se računa jeste učinak,
a ne čulne činjenice«. Velflin je u radu krenuo od otkrića vajara
Adolfa fon H ildebranta (Adolf von Hildebrand), čiji je Problem
oblika u figurativnim umetnostima prvi put jasno objasnio nered
u uobičajenoj čovekovoj čulnoj percepciji i ulogu um etnosti u
razjašnjavanju te zbrke. Hildebrant je pokazao da je taktilnost
neka vrsta sinestezije ili uzajam nog dejstva čula,J_ da je kao takva
srž 1naibogatiiiž~~umetni^kth HPkuliL JeFnedovolino defmisana
likovnost taktilnog oblika prisiljava posm atrača da preuzme ulo-
9 Već 1403. godine Korejci su pomoću probojaca i matrica pravili liveni
/metalni slog [Pronalazak štampe u Kinl i rasprostiranje na Zapad (The Invention
o f Printing in China and its Spread Westward od Kartera /Т. F. Carter/).] Karter
se nije bavio odnosom azbuke prema štampi, a verovatno nije imao pojma da
su Korejci navodno posedovali tonetsku azbuku.
58 M A R ŠA L M E K L U A N
gu aktivnog učesnika. K ad Afrikanci gledaju filmove kao da su
ovi nedovoljno definisani obliđ u kojima valja aktivno učestvo-
vati, nas ta nepodudam ost zabavlja. Polaženje od posledice
umesto od uzroka, za koje smo već videli da je urođeno Rusu,
bifcr је а nas nov postupak u kasnijim godinam a devetnaestog
veka i biće potpunije razm otreno kasnije u ovoj knjizi.
Jedno skorašnje delo Georga fon Bekešija (Georg von Be-
kesy), Opiti sa sluhom, nudi tačno obm ut odgovor na problem
prostora u odnosu na onaj koji su nam K aroders i Vilson upravo
dali. D ok oni pokušavaju da govore o percepciji nepismenih
ljudi služeći se pojmovima iskustva pismenih, profesor fon Bekeši
je izabrao da započne svoje razm atranje akustičkog prostora
služeći se term inim a istog. K ao čovek koji se razume u auditivne
prostore, on je i te kako svestan koliko je teško govoriti o pro-
storu sluha, jer je akustično nužno jedan »dubinski« svet.10 Od
najvećeg je značaja činjenica da je. pokušavajući da razjasni
prirodu sluha i akustičnog prostora, profesor fon Bekeši nam em o
izbegavao tačku gledanja i perspektivu u prilog mozaičkog polja.
I u tom cilju on pribegava dvodimenzionalnoj slici kao sredstvu
za otkrivanje odzvanjajuće dubine akustičnog prostora. Evo nje-
govih vlastitih reči (str. 4):
Mogućno je razlikovati dva oblika pristupa nekom problemu. Jedan, koji
se može nazvati teorijskim pristupom, sastoji se u formulisanju problema u od-
nosu na ono što se vec zna, u dodavanju ili proširivanju na temelju usvojenih
načela, i potom se prelazi na eksperimentalno proveravanje tih hipoteza. Drugi
pristup, koji se može nazvati mn7aičkim. uzima svaki problem kao nešto za sebe.
s malo veze sa poljem u kome počiva, te pokušava da otkrije odnose i načela
koji važe u okviru tog omeđenog područja.
Fon Bekeši zatim nastavlja uvodeći svoje dve slike:
Veoma bliska analogija ovim dvama pristupima može se naći na polju
umetnosti. U razdoblju između jedanaestog i sedamnaestog veka Arabljani i
Persijanti su postigli veliko majstorstvo umetnosti opisivanja . . . Kasnije, tokom
renesanse, razvijen je novi oblik prikazivanja kojim je načinjen pokušaj da se
slici daju jedinstvo i perspektiva i da se predstavi atmosfera . . .
Kad je na području nauke postignut veliki napredak i kad je postala poz-
nata većina bitnih varijabla, s novim problemom se može najlakše izaći na kraj
ako pokušamo da ga uklopimo u postojeći okvir. Međutim, kad je okvir nesi-
guran a broj varijabla veliki, mozaički pristup je mnogo lakši.
10 Vidi »Akustični prostor«.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 59
Mozaički pristup nije samo »mnogo lakši« pri izučavanju
takve simultane~pojave kakva je auditivno polje; to је le d lrn
umestan pristup. Jer »dvodimenzionalni« m ozaik' ili slika. ohlik
je u kojem dolazi do prigušivanja vizuelnog kao takvog, da bi
moglo postojati najveće mogućno uzajamno dejstvo svih čula.
Tako je »od Sezana« strategija slikara bila da slikaju kao da
predmete držite, a ne prosto vidite.—
Teorija kulturne рготпепе nemoguća je bez poznavanja pro-
menljivih razmera čula, koji su posledica različitih eksternaUzacija
naših čula.
Veoma je vredno truda zadržati se na ovoj stvari, jer ćemo
Videti da o d j/n m fl flzhnlfe li 7apaHnr>m p r ^ j i r.«,p,r —
stano kretanje ka podvaianjn ftila fnnlrHja operacija, emocio-
'Па1пШ i PGHtičkih sta m a . a ta k n đ e i p n slo v a — k-Hno r a s p a r f r -
уапЈ^ТГпје jp pr. D iS em ovom mišljenju, okončano anomijom
devetnaestog veka. Paradoks koji iznosi profesor fon Bekeši
jeste: dvodimenzionalni mozaik je, u stvari, više dimenzionalni
svet interstrukturalne rezonancije. A trodimenzionalni svet sli-
kovnog prostora je zapravo apstraktna iluzija izgrađena na in-
tenzivnom odeljivanju čula vida od ostalih.
Ovde se ne radi o vrednostima ili pretpostavljanjim a jedne .
stvari drugoj. M eđutim, za ma kakvo p^jmnnjp nufnn jr-rrm ti 1
zaStn јр »nrimitivni« r r t ^ ^ M im enzionalan, dok crtež i slika |
pismpn^tr mvAQ perspektivi. Bez tog zHania ne možemo I
shvatiti zašto su ljudi uopšte prestali da budu »primitivni« ili )
audio-taktflni u svojoj čulnoj usmerenosti. Niti bismo ikad mogli
shvatiti zašto su ljudi »od Sezana« naovamo napustili vizuelni
u p r ilo g la u d io - t a K t iln ih vidova svesti i organizacije iskustva.
K ad se ta stvar razjasni, moći ćemo mnogo lakše prići ulozi
azbuke i štampe u davaniu prevladavajuće | uloge čulu vida) na
području jezika i um etnosti i celog opsega društvenog i poli-
tičkog života. Jer dok ljudi nisu unapredili vizuelni sačinilac,.
ljudske zajednice su poznavale jedino plemensku strukturu. De-~~
tribalizacija'pojedinca je, bar u prošlosti, zavisila od mtenzivnog
vizuelnog života, koji je podsticala pismenost, i to samo azbučna
 60 M A R ŠA L M E K L U A N
pismenost. Jer azbučno pismo nije samo jedinstveno, ono je i
pozno. Pre njega su postojali mnogi oblici pisanja. Zapravo,
svaki narod koji prestane da živi nomadski i bavi se ustaljenim
oblicima rada spreman je da izume pisanje. Njjgd^njsključivo
nom adski narod nikad nije imao pismo, kao što n iie uspeo da
razvije arhitekturu ili »ograđeni prostor«. Jer pismo je vizueina’
ograda oko nevizuelnih prostora i čula. Uno ГеГ slo'gar apstrak-"
cija vizuelnog iz uobičajenog medudejstva čula. I dok je govor
ispoljavanje svih naših čula istovremeno, pisanje apstrahuje od
govora.
Danas je lakše shvatiti ovu specifičnu tehnologiju pisanja.
Novi instituti koji uče navikama ubrzanog čitanja rade na odva-
jan ju pokreta oka od unutarnje verbalizacije. Kasnije će se po-
kazati da je u antičkom i srednjovekovnom svetu svako čitanje
bilo čitanje nagtesr~Sa~~pojavom štampe, oko је ubrzano a glas
„_le~utihnuo. M eđutim smatralo se nepobitnim da se unutarnia'
verbalizacija ne može odvojiti od horizontalnog praćenja reči
na stranici. D anas znamo da se razdvajanje čitanja i verbaliza-
cije može postići vertikalnim čitanjem. Ovo, razume se, dovodi
azbučnu tehnologiju odvajanja čula do vrhunca tupavosti, ali
pomaže da se shvati kako nastaje ma koji vid pisanja.
U radu pod naslovom »Istorija teorije informacija«, pro-
čitanom Kraljevskom društvu 1951. godine, Kolin Čeri (E. Colin
Сћеггу) sa londonskog Univerziteta, primetio je da je
rano pronalazaštvo bilo grdno sputano nesposobnošću odvajanja mehaničke
strukture od životinjskog oblika. Izum točka je bio jedan istaknut rani pokušaj
takvog odvajanja. Veliki zamah na polju pronalazaštva koji je otpočeo u šes-
naestom veku zasnivao se na postepenom odvajanju mašine od životinjskog
oblika.
Ч Štampanje je bilo prvi oblik mehanizacije jednog drevnog
manuelnog zanata i lako je dovelo do dalje mehanizacije svih
zanata. M odem e faze ovog procesa su tema dela Zigfrida Gi-
diona Mehanizacija preuzima vlast (Siegfried Giedion: Mecha-
nization Takes Command).
M eđutim, Gidion se bavi podrobnim ocrtavanjem stupnjeva
preko kojih smo se, u prošlom veku, koristili mehanizmom da
bismo se ponovo domogli organskog oblika:
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 61
U svojim slavnim studijama kretnji ljudi i životinja, Edvard Mejbridž
(Edward Muybridge) je, sedamdesetih godina prošlog veka, postavio niz od tri-
deset kamera na razmacima od trideset santimetara, elektromagnetskim putem
okidajući otvore sočiva čim bi pokretni objekt prošao mimo ploče . . . Svaka
slika je prikazivala objekt u izolovanoj fazi u kojoj ga je zaustavila svaka kamera
(str. 107).
To znači, objekt je preveden iz organskog i simultanog ob-
lika u statični ili slikovni vid. Ako se sekvenca takvih statičnih
ili slikovnih prostora okreće dovoljnom brzinom, stvara se ilu-
zija organske celine ili međudejstva prostora. Tako točak ko-
načno postaje sredstvo kojim se naša kultura udaljava od mašine.
N o posredstvom elektriciteta primenjenog na točak, točak se
ponovo spaja sa životinjskim oblikom. Zapravo, sada, u elektro-
raketnom vremenu, točak je zastareo oblik. Ali, kao što ćemo
stalno nanovo pratiti, hipertrofija je znak zastarelosti. Upravo
zato što se točak u dvadesetom veku vraća organskom obliku,
lako nam je da shvatimo kako ga je »primitivni« čovek »prona-
šao«. Svaki stvor u pokretu jeste točak po tome što ponavljanje
pokreta nosi u sebi ciklično i cirkulam o načelo. Tako su melo-
dije društava sa pismenošću ponovljivi ciklusi. M eđutim, muzika
nepismenih ljudi ne poseduje ponavljajuće cikličan i apstraktan
oblik kakav je melodija. Jednom rečju, pronalazak je prevođenje
jedne vrste prostora u drugu.
Gidion posvećuje prilično prostora radu francuskog fiziolo-
ga Etijena Žila M oreja (Etienne Jules Могеу, 1830— 1904), koji
je izumeo miograf, spravu za beleženje kretnje mišića:
Morej se sasvim svesno nadovezuje na Dekarta, no umesto da grafički
prikazuje preseke, on prevodi organsko kretanje u grafički oblik (str. 19).
I
Susret.između azbučnoft i elektroaskoe lica kulture, do kojeg
je došlo u dvadesetom veku, daje štampanoj reči odlučujuću ulogu
u sprečavanju povratka u unutarnju Afriku.
Pronalazak azftuke, kao i pronalazak točka, bio je prevo-
đenje ili svođenje jednog složenog, organskog međudejstva pro-
stora na jedan jedini prostor. Fonetska azbuka ie svela istovre-
meno korišćenje svih čula — -Tlsmerii govor — na puki vizuelni
 62 M A R ŠA L M E K L U A N
sistem znakova. Danas se takvo prevođenje može obavljati u
u oba smera, kroz niz prostom ih formi koje nazivamo »sredstvima
komunikacija«. Ali svaki od tih prostora ima jedinstvena svoj-
stva i na jedinstvene načine se sukobljava sa ostalim našim čulima
ili prostorim a.
Danas je, dakle, lako razumeti pronalazak azbuke, zato
što je, kako ukazuje Vajthed u svome delu Nauka i moderni
svet (A. N. W hitehead: Science and the M odem World) (str. 141),
veliko otkriće devetnaestog veka bilo otkriće metode otkrivanja:
Najveći izum đevetnaestog stoleća bio je izum metode izumljivanja. Nova
metoda je ušla u život. Da bismo shvatili našu epohu, mi možemo zanemariti
sve pojedinosti promene, kao što su železnica, telegraf, radio, predilice, sintetičke
boje. Moramo se usredsrediti na samu metodu; to je stvama novina koja je raz-
bila temelje stare civilizacije . . . Jedan od sačinilaca nove metode jeste samo
otkriće kako prići premošćavanju provalije između naučnih ideja i konačnog
proizvoda. To je proces disciplinovanog napadanja jedne teškoće za drugom.
M etoda izumliivania. kao što je u svojoj »Filosofiji kom-
pozicije« pokazao Edgar Po, jednostavno je u tome da se počne
rešenjem problem a ili učinkom koji se želi postići. Zatim se
čovek, korak po korak, vraća unazad do tačke od koje m ora
krenuti da bi došao do rešenja ili učinka. To je m otoda detek-
tivske priče, simbolističke pesme i m odem e nauke. M eđutim,
za shvatanje porekla i dejstva oblika kakvi su točak ili azbuka,
potreban je ovovekovni korak dalje do ove metode izumilaštva.
A taj korak se ne sastoji u vraćanju od proizvoda polaznoj tački,
već u praćeniu procesa odvojeno od proizvoda. Praćenje obrisa
grocesa, kao u psihoanalizi, pruža jedino sredstvo da se.izBegne
proizvod procesa, to znači neuroza ili psihoza.
J Svrha ie ove kniige_da prouči prvenstveno štam parsku fazu
' azbučne kulture. M eđutim, faza štampe se danas susrela j a -
t novim organskim i biološkim vidovima sveta elektronike. To
jest, sada na vrhuncu njenog razvoja mehanizma uzajamno se
prožima sa elektrobiološkim, kao što je objasnio Tejar de Šarden.
I to preokretanje karaktera čini naše doba srodnim sa kultu-
ram a bez pismenosti. Više nam nije teško da shvatimo iskustvo
urođenika ili nepismenih, naprosto zato što smo ga elektronikom
vaspostavili u okviru naše vlastite kulture. (Ipak, postpismenost
je sasvim drukčiji vid međuzavisnosti od predpismenosti.) Zato
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 63
moje zadržavanje na ranijim fazama azbučne tehnologije nije
irelevantno za razumevanje gutenbergovske ere.
Kolin Čeri ima da kaže sledeće o ranim oblicima pisanja:
Podrobna istorija govornog i pisanog jezika ne bi se odnosila na predmet
kojim se bavimo, ali pri svemu tom postoje izvesne značajne stvari koje se mogu
uzeti kao polazna tačka. Rani spisi sredozemnih civilizacija imali su vid slikovnog
ili »logografskog« pisma; jednostavne slike korišćene su za predstavljanje pred-
meta, a asocijacijom, i ideja, radnji, imena i tako dalje. Takođe je, što je mnogo
važnije, razvijeno fonetsko pismo, u kojem su zvukovima dati simboli. Kako je
vreme prolazilo, slike su svođene na formalnije simbole, što je bilo uslovljeno
teškoćama pri upotrebi dleta ili trščanog šiljka, dok se fonetsko pismo uprostilo
u niz od dva ili tri tuceta slova azbuke koja su podeljena na suglasnike i samo-
glasnike.
Egipatski hijeroglifi su vrhunski primer onoga što se u jezicima i šifriranju
naziva redundancijom; jedna od teškoća pri dešifrovanju Rozeta ploče sastojala
se u tome što je u višesložnoj reči svaki slog mogao imati ne jedan, već nekoliko
različitih simbola koji su bili u opštoj upotrebi. da bi se reč u potpunosti razumela.
(Kad se doslovno prevede na engleski. dobija se utisak mucanja.) S druge strane,
semitski jezici pokazuju ranu svest o redundaciji. Drevno hebrejsko pismo nije
sadržalo samoglasnike: ni moderni hebrejski ih nema. sem u knjigama za decu.
Mnoga druga drevna pisma nisu imala samoglasnike. Ruski crkvenoslovenski
jezik je otišao korak dalje u sažimanju: u religioznim tekstovima reči u širokoj
upotrebi skraćivane su na nekoliko siova. na način sličan našoj današnjoj upotrebi
znaka &, skraćenica kao što je tb (funta) i sve većoj upotrebi inicijala, na pr. USA,
UNESCO, OK.
Nije izbegavanje redundancije ključ za fonetsku azbuku i
njeno delovanje na pojedinca i društvo. »Redundancija« je
»sadržinski« koncept, i sam nasleđe azbučne tehnologije. To
znači, svako fonetsko pismo je vizuelna šifragovora. G ovor je
»sadržina« fonetsknp pisma Ali niie sadržina ma koie đruge
vrste pisma. P iktoerafska i ideografska vrsta pisma su Gestalt-i
m trenutni snimci različitih situacija, ličnih ili društvenih. U stvari,
možemo dobiti dobru predstavu o neazbučnim oblicima pisanja
na osnovu savremenih matematičkih formula, kao što je Е = М С ?,
ili klasičnih grčkih i rimskih »retoričkih figura«. Takve jedna-
čine ili figure nemaju sadržine, već predstavljaju strukture, poput
individualne melodije, koje evociraju vlastiti svet. Retoričke fi-
gure su stavovi duha — hiperbola, ironija, litote, poređenja ili
paranom azija. Slikovno pismo ma koje vrste balet je takvih
stavova koji ushićuje našu sklonost sinesteziji i auditivno-taktil-
nom bogatstvu doživljaja, daleko više no goli, azbučni oblik.
64 M A R ŠA L M E K L U A N
Bilo bi dobro kad bi danas decu naučili velikom broju kineskih
ideograma i egipatskih hijeroglifa kao sredstvu za pojačavanje
vog uživanja u našoj azbuci.
Kolinu Čeriju, dakle, izmiče jedinstveno svojstvo naše azbu-
ke, naime činjenica da ona disocira ili apstrahuje ne samo sliku
i zvuk, već odvaja vaskoliko značenje od zvuka slova, sem uto-
liko ukoliko su besmislena slova povezana sa besmislenim zvu-
kovima. Dokle god je ma kakvo drugo značenje zaodenuto
slikom ili zvukom, razdvajanje čula vida od ostalih ostaje nepot-
puno, kao što je to sa svim oblicima pisanja izuzev fonetske
azbuke.
Sadašnja zaokupljenost reformom čitanja i pisanja premešta
naglasak sa vizuelnog na auditivno.
Zanimljivo je da danas vlada sve veća uznemirenost zbog
našeg azbučnog podvajanja čula. N a strani 66 dat je uzorak
skorašnjeg pokušaja stvaranja nove azbuke koja bi vaspostavila
većma foničan karakter našem pismu. Najznačajnija odlika uzor-
ka je da poseduje veoma teksturalno i taktilno svojstvo stranice
nekog drevnog rukopisa. U želji da vaspostavimo izvesno jedin-
stvo uzajam nog delovanja naših čula, mi posežemo za drevnim
rukopisnim oblicima, koji se m oraju pročitati naglas da bi se
uopšte pročitali. N aporedo s tim ekstremnim razvojem, stoji
pojava novih instituta za ubrzano čitanje. Tam o ljude uče kako
da upotrebljavaju svoje oko na stranici tako da se izbegne sva
verbalizacija i svi začed kretnji grla koji prate našu kinematograf-
sku jurnjavu sleva nadesno da bi se sazdao mentalni zvučni
film koji nazivamo čitanjem.
Najdefmitivnije delo o fonetskim slovima koje posedujemo
jeste Azbuka (The Alphabet) Dejvida Dirindžera (David Diringer).
On na sledeći način započinje svoju priču (str. 37):
Azbuka je poslednji, najrazvijeniji, najpogodniji i najlakše prilagodljiv
sistem pisanja. Azbučnim pisanjem sad se koriste svi civilizovani narodi; ono
se s lakoćom nauči u detinjstvu. Očito postoji ogromna prednost u upotrebi slova
koja predstavljaju pojedine zvukove, a ne ideje ili slogove; nijedan sinolog ne
zna svih 80.000 i više hiljada kineskih simbola, ali takođe nije ni izdaleka lako
savladati nekih 9.000 hiljada simbola kojima se sada koriste kineski učenjaci.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 65
Koliko je jednostavnije koristiti se samo sa 22 ili 24 ili 26 znakova! Azbuka se,
takođe, može bez velikih teškoća prenositi iz jednog jezika u drugi; istom azbu-
kom se sada koristimo za engleski, francuski, italijanski, nemački, španski, turski,
poljski, holandski, češki, hrvatski, velški, finski. mađarski i druge jezike, izve-
denom iz azbuke koju su svojevremeno upotrebljavali drevni Hebreji, Feničani,
Aramejci, Grci, Etrurci i Rimljani.
Zahvaljujući jednostavnosti azbuke, pisanje je postalo veoma rasprostra-
njeno; nije više ili manje isključivi domen svešteničkih ili drugih povlašćenih sta-
leža, kao što je to bilo u Egiptu, Mesopotamiji ili Kini. Obrazovanje je velikim
delom postalo pitanje čitanja i pisanja i sada je svima dostupno. Činjenica da
se azbučno pismo, sa srazmerno malo promena. održalo tri i po hiljade godina,
bez obzira na uvođenje štampe i pisaće mašine i proširenu upotrebu stenografije,
najbolji je dokaz njegove pogodnosti za zadovoljavanje potreba modernog sveta.
Ta jednostavnost, prilagodljivost i prikladnost obezbedile su trijumf azbuke nad
drugim sistemima pisanja.
Azbučno pismo i njegovo poreklo priča su za sebe; oni nude novo polje
istraživanja koje američki naučnici počinju da nazivaju »alfabetologija«. Nijedan
drugi sistem pisanja nema tako obimnu, tako složenu i tako zanimljivu istoriju.
Dirindžerova opaska^da se »sad svi civilizovani narodi
koriste azbukom« malčice ie tautološka. jer su se ljudi jedino
pomoću azbuke detribalizovali, ili individualizovali, u »civiliza-
ciju«. K ulture se mogu umetnički uzdići daleko iznad civilizaciie.
ali bez fonetsKe azDUKe ostaju plemenske, kao što ie to slučaLss*
sa kineskom i japanskom. N u ž n a jg naglasiti da mene zanima Tf
proces odvatam a čula Kojfln se postiže detribalizacijajjudi.| Nije,_g_
na pojedincu da odlučuje da TTjFT^vaTičiS^apšTrakcija i dru-
štvena detribalizacija »dobra stvar«. No sagledavanje ovog pro-
cesa može osloboditi ovo pitanje kužnih moralnih magli koje
ga sada okružuju.
Azbuka je agresivan i ratoboran upijač i preobrazitelj kultura
kao što je to prvi pokazao Herold Inis.
Druga Dirindžerova opaska koja zaslužuje kom entar jeste
tvrdnja o prihvatljivosti tehnologije koja upotrebljava slova za
»predstavljanje pojedinih zvukova a ne ideja ili slogova«, za sve
narode. Drugim rečima, to znači da svako društvo koje poseduje
azbuku može prevesti sve susedne kulture u svoj azbučni oblik.
No to je jednosm erni proces. Nijedna ne-azbučna kultura ne
može preuzeti azbučnu, jer se azbuka ne može asimilisati; ona
5 G utenbergova galaksija
66 M A R ŠA L M E K L U A N G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 67
NOVA AZBUKA OD 43 JEDINICE: Ovo je stranica iz dela nazvanog »Isus može samo da likvidira ili svede. M eđutim, u eposi elektronike,
pomagač«, štampanog eksperimentalnom proširenom latinskom azbukom, u
mi smo, možda, otkrili granice azbučne tehnologije. Više ne
Britaniji. Azbuka, uglavnom zasnovana na fonetici, sadrži uobičajenu azbuku iz
koje su izbačena slova »q« i »х« a dodato devetnaest novih slova. Ne postoje m ora izgledati čudno što su narodi kao što su Grci i Rimljani,
velika slova. Po ovom sistemu, slovo »o« ostaje nepromenjeno u zvuku iz reči koji su iskusili azbuku, bili takođe poterani u smeru osvajanja
»long«, ali se »ago« piše sa »agoe«, sa spojenim »o« i »e«. Drugo novo slovo je i organizacije na razdaljini. Herold Inis je, u svome delu Imperija
obrnuto »z« za zvukove kao u reči »trees«. Uobičajeno »s« se upotrebljava u rečima i komunikacije, prvi razvio ovu temu i potanko objasnio jedno-
kakva je »see«. Druga nova slova uključuju »i« i »e« spojena crticom za reči kao
što je »blind«; spojeno »о« i »u« za reči kao što je »flowers« i dva spojena »o«.
stavnu istinu mita o K admu. Za grčkog kralja Kadm a, koii ie
Oko hiljadu britanske dece počeće u septembru da uči čitanje po ovoj novoj. uveo f o n e t s k u a ž b u K u u Grćku, pnća se da je posejao zmajeve
eksperimentalnoj azbuci. zube. a da su iz ovih nikli naoružaru ratm ci. (Zmajevi zubi su,
možda. aluzija na stare hijerogiitske oblike.) Inis je, takođe,
objasnio zašto Štampa prOU7rr»lnij<» napinnali^am a nc trih ^ lj^ m
i zašto je štam pa uzročnik sistema cena i tržišta kakvi bez nje
helpig Ље bliend Шап ne mogu postojati. Herold Inis je prvi nabasao na istinu da je
'jJFočes promene. implicitan u oblicima tehnologije medija. Ova
knjiga je beleška-objašnjenje uz njegovo delo.
]oi§ agce jhser livđ a Kad se radi o azbuci, Dirindžer je emfatičan samo u jednom
pitanju. Bez obzira kako je ili kad ostvarena:
blienđ man. hee Iivđ w1iser U svakom slučaju, mora se reći da veliko postignuće izumiteljstva nije bilo
stvaranje znakova. Ono se sastoji u usvajanju čisto azbučnog sistema, koji je,
uz to, svaki zvuk označio samo jednim znakom. Zbog tog postignuća, koliko
trees and flouers дгво; but god nam sad izgledalo prosto, izumitelja, ili izumitelje, valja ubrojiti među naj-
veće dobrotvore ljudskog roda. Nijedan drugi narod na svetu nije bio kadar da
jhe blienđ man ccod not see razvije odista azbučno pismo. Više ili manje civilizovani narodi Egipta, Meso-
potamije, Krita, Male Azije, doline Inda. Kine. Srednje Amerike, dosegli su visok
stupanj u povesti pisanja, ali nisu mogli da odu dalje od prelaznog stupnja. Ne-
Ље trees or flouers. koliko naroda (drevni Kiprani, Japanci i drugi) razvili su slogovno pismo. Ali
jedino su sirijsko-palestinski Semiti dali genija koji je stvorio azbučno pismo,
iz kojeg su proizašle sve prošle i sadašnje azbuke.
Svaka značajna civilizacija modifikuje svoje pismo, i vreme može učiniti
potpuno neprepoznatljivom njegovu vezu sa nekim od bliskih srodnika. Tako
Jtie pcor man had tco feel su Brahmi, veliko osnovno pismo Indije. korejska azbuka, mongolska pisma,
izvedeni iz istog izvora kao grčka, latinska, runska, hebrejska, arapska i ruska
azbuka, mada je nestručnjaku praktično nemoguće da između njih vidi neku
Ље wae to goc wiih his stick. stvamu sličnost (str. 216— 217).

Pomoću besmislenog znaka povezanog sa besmislenim zvu-

tap-tap-tap went his stick on kom mi smo izgradili obličje i značenje zapadnog čoveka. Naš
sledeći posao biće da, u donekle grubim potezima, ocrtam o po-
rfie rced. he€ wa«kt sIoe!y. sledicejazbuke u rukopisnoj kulturi drevnog i srednjovekovnog
sveta. N akon toga, pobliže ćemo razgledati preobražaj azbučne
Slika 1, iz New York Times-a od 20. jula 1961. kulture pod uticajem štam parske mašine.
 M A R ŠA L M E K L U A N
68
Stičući individualni ego, homerovski junak postaje rasceplje-
ni čovek.
U svojoj knjizi Umetnost i iluzija Gom brič piše (str. 116):
Kad bih morao da prethodno poglavlje svedem na kratak obrazac, on bi
glasio: »stvaranje prethodi usaglašavanju«. Pre no što je uopšte poželeo da usa-
glasi prizore iz vidljivog sveta, umetnik je želeo da stvara stvari kao takve . . .
Sama žestina s kojom Platon razobličuje ovu varku podseća nas na značajnu
činjenicu da je u vreme kad je pisao. mimeza bila skorašnje otkriće. Ima mnogo
kritičara koji sada, iz ovog ili onog razloga, dele njegovo gnušanje, ali čak i oni
bi priznali da ima malo uzbudljivijih prizora u vaskolikoj istoriji umetnosti kao
što je veliko buđenje grčkog vajarstva i slikarstva u razdoblju između šestog
veka i doba Platonove mladosti, krajem petog stoleća pre naše ere.
U svom delu Slikarstvo i stvarnost Etjen Žilson (Etienne
Gilson) pridaje veliki značaj razlici između stvaranja i usagla-
šavanja. I dok je do Đ ota slika bila stvar, od Đ ota do Sezana slika
je postala predstava stvari. Vidi njegovo osmo poglavlje o »Imi-
taciji i stvaranju«.
Kao što ćemo videti, u prozi i poeziji je postojao isti razvoj
ka predstavljanju i neposrednoj lineamoj naraciji. Međutim ono
što je bitno za razumevanje ovog procesa jeste činjenica da je
mimesis u Platonovom (a ne Aristotelovom) značenju nužna
posledica izdvajanja vizuelnog oblika iz uobičajene upletenosti
u audio-taktilno međudejstvo čula. I baš taj proces, izazvan
dozivljajem fonetske pismenosti, goni društva sveta »svetog«,
ili kosmičkog, prostora i vremena u detribalizovani, ili »svetovni«,
prostor i vreme civilizovanog i pragmatičnog čoveka. To je
tema knjige Mirčea Elijada Sveto i svetovno: Priroda religije.
U delu Grci i iracionalno (E. R. Dodds: The Greeks and
the lrrational) Dods razm atra em ocionalnu nestabilnost i manije
homerovskih ju naka: »I možemo se, takođe, upitati zašto jedan
tako civilizovan, razborit i racionalan narod kakvi su bili Jonci
nije izbacio iz svojih nacionalnih epova te veze sa Borneom i
primitivnom prošlošću, kao što je to učinio sa strahom od mrt-
vih . . .« (str. 13). A njegova sledeća stranica je posebno od
pom oći:
Njegovo vlastito ponašanje . .. postalo mu je strano. On ne može da ga
shvati. Ono za nj ne tvori deo njegovog ega.« Ovo je savršeno tačna opaska i
mislim da se ne može sumnjati u njenu primenljivost na neke od pojava koje smo
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 69
razmatrali. Nilson je, verujem, takođe u pravu kad smatra da su iskustva ove
vrste odigrala izvesnu ulogu — zajedno sa drugim elementima, kakav je minojska
tradicija zaštitničkih boginja — u izgrađivanju onog mehanizma fizičke inter-
vencije kojem Homer tako stalno i za naše pojmove često suvišno pribegava.
Mi nalazimo da je to suvišno. jer nam izgleda da božanska mašinerija u mnogim
slučajevima пг čini ništa više sem što udvaja prirodnu psihološku uzročnost.
Ali zar ne bi trebalo pre da kažemo da božanska mašinerija »udvaja« psihičku
intervenciju — to znači, prikazuje je u konkretnom slikovnom obliku? Ovo nije
bilo suvišno, jer se jedino na taj način mogla živo predočiti mašti slušalaca. Ho-
merovski pesnici nisu posedovali one jezičke tananosti koje bi bile potrebne da
»prenesu« na odgovarajući način čisto psihološko čudo. Šta je. dakle, prirodnije
no da su prvo dopunili a kasnije zamenili staru. neuzbudljivu. otrcanu formulu
kao što je џеуо^ гцРоЛг виит, čineći da se bog pojavljuje kao fizičko prisustvo i
savetuje svog miljenika govornom reči? Koliko je upečatljivija od pukog unutar-
njeg upozorenja slavna scena u Itijadi I u kojoj Atina cimne Ahila za kosu i upo-
zorova ga da ne udari Agamemnona! No ona je vidljiva samo za Ahila: »Nijedan
drugi je ne vide«. To je jasan nagoveštaj da je Atina projekcija. slikovni izraz
unutarnjeg upozorenja — upozorenja koje bi Ahil mogao opisati neodređenom
frazom kakva je KVRjtvaicTf. фpari Sorincav. Te ја pretpostavljam da je. opšte I
uzev, unutarnje upozorenje. ili iznenadan neobjašnjiv osećaj moći. ili iznenadanl
neobjašnjiv gubitak moći rasudiđavanja, zametak iz kojeg se razvila božanska |
mašinerija.
Idući ka posedovanju individualnog ееа. iunak ie postao
.ja scep lien ičo vek. A »rascen« se isnoliava u vidu slikovnih mo-
dela ili mašinerije složenih situacija koje plemenski, auditivni
čovek uopšte nije pokušavao da vizualizuje. To znači, 4 .etribali-
zaciia. individualizacija i prevođenje u slike jedno su.\ Magijski
vid nestaje u meri u kojoj se unutarnja zbivanja vizuelno ispo-
ljavaju. Ali takva ispoljavanja su ujedno svodenje i izobličavanje
složenih odnosa koji se potpunije osećaju kad postoji potpuno,
jednovrem eno međudejstvo svih čula.
Mimeza se Platonu, potpuno shvatljivo, ukazivala kao vrsta
predstavljanja, pogotovo vizuelnog. U svojoj Poetici (4) Aristotel
je od mimeze načinio središte svog celokupnog saznajnog i epi-
stemološkog sveta, ne ograničavajući je na bilo koje pojedino
čulo. M eđutim, prva pojava pismenosti i stoga vizuelnosti iz-
dvojene od ostalih čula, izgledala je Platonu kao umanjivanje
ontološke svesti ili osiromašenje Bića. N a jednom mestu Bergson
pita kako bismo znali da neki činilac može da udvostruči brzinu
svih zbivanja u svetu? Veoma jednostavno, odgovorio je. Osetili
bismo veliki gubitak u bogatstvu iskustva. Takav je, izgleda,
bio Platonov stav prema pismenosti i vizuelnoj mimezi.
70 M A R ŠA L M E K L U A N
Gom brič počinje deseto poglavlje Umetnosti i iluzije daljim
opaskam a o vizuelnoj mimezi:
Poslednje poglavlje je vratilo ovo istraživanje staroj istini da otkriće spolj-
njeg vida stvari nije toliko proizašlo iz pažljivog posmatranja prirode koliko iz
pronalaska slikovnih efekata. Ja zapravo verujem da su drevni pisci, koji su još
bili ispunjeni osećanjem čuđenja pred čovekovom sposobnošću da obmane oko,
bili došli bliže razumevanju tog dostignuća no mnogi kasniji kritičari. . . ali
ako odbacimo Berklijevu teoriju viđenja, po kojoj »vidimo« pljosnato polje ali
»kontruišemo« taktilni prostor, možda ćemo uspeti da istoriju umetnosti oslo-
bodimo njene opsednutosti prostorom i u središte pažnje uvedemo druga dostig-
nuća, recimo nagoveštavanje svetla i fakture ili majstorstvo izražavanja fizio-
nomije.
Berklijeva Nova teorija viđenja (New Theory o f Vision, 1709)
je sada miljenče psihologa našeg čulnog života. No Berkliju je
bilo stalo da pobije D ekarta i Njutna, koji su potpuno izdvojili
čulo vida iz međudejstva ostalih čula. S druge strane, potiski-
vanje čula vida u prilog audio-taktilnog kompleksa proizvodi
izobličenja plemenskog društva i konfiguraciju imitacija džeza
i primitivne um etnosti, koja se na nas sručila s pojavom radija,
ali ne samo »zbog« radija.11
G om brič ne samo što poseduje sve bitne informacije o uspo-
nu slikovnog oblika; on nailazi na sve prave teškoće. On za-
vršava svoju Umetnost i iluziju, primećujući (str. 117— 18):
Tu je, konačno, istorija grčkog slikarstva. kako je možemo pratiti preko
oslikane grnčarije, koja nam govori o otkriću perspektivnog skraćivanja i osva-
janju prostora, početkom petog veka. i svetlosti u četvrtom veku . . . Emanuel
Levi (Emanuel Loewy) je na razmeđu devetnaestog i dvadesetog veka prvi razvio
teorije o prikazivanju prirode u grčkoj umetnosti, koje su naglasile prvenstvo
konceptualnih oblika i njihovo postepeno prilagođavanje prirodnom izgledu
stvari . . . Ali samo po sebi, to malo šta objašnjava. Jer, zašto je ovaj proces počeo
tako srazmemo kasno u istoriji čovečanstva? U tom pogledu. naša perspektiva
se veoma izmenila. Za Grke je arhajsko razdoblje predstavljalo zoru istorije, a
izučavanje klasike se nije sasvim otarasilo ovog zaveštanja. Sa tog stanovišta,
izgledalo je sasvim prirodno da se buđenje umetnosti iz primitivnih oblika pod-
udarilo sa pojavom svih onih drugih delatnosti koje, po humanisti, pripadaju
civilizaciji: sa razvojem filosoflje, nauke i dramske poezije.
11 Napis Georga fon Bekešija o »Sličnostima između oseta sluha i dodira«
(»Similarities betvveen Hearing and Skin Sensations«) (Psychological Review,
januar 1959, str. 1—22) pruža nam pomoć da shvatimo zašto nijedno čulo ne
može funkcionisati izolovano niti može ostati neizmenjeno delovanjem i načinom
hranjenja ostalih čula.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 71
Svet Grka pokazuje zašto vizuelni izgled stvari ne može
zainteresovati jedan narod pre no što dođe do interiorizacije azbuč-
ne tehnologije.
Otkriće da je predstavljanje »prirodnog izgleda stvari« sa-
svim abnorm alno i takođe potpuno neopažljivo kao takvo za
narode bez pismenosti proizvelo je izvesne poremećaje u savre-
menom duhu. Jer ista ona izobličenja stvarnosti koja povezujemo
s našim konvencijama apstraktno vizuelne percepcije prodrla
su i u m atem atiku, nauku i verbalne um etnosti logike i poezije.
Isto otkriće ponovljeno je u prošlom stoleću, stoleću ne-eukli-
dovslgh geometrija, simboličke logike i simbolističke poezije. To
znači^ jednoplošna linearna. vizuelna i sledna kodifikaciia iskustva
sasvim је konvencionalna i ograničena. Danas joj preti opasnost
da bude gurnuta u stranu na svim područjim a zapadnog iskustva.
Odavno smo svikli da hvalimo Grke zbog izuma vizuelnog reda
u vajarstvu, slikarstvu, nauci, kao i u filosofiji, književnosti i
politici. M eđutim, danas, naučivši da se igraju svakim čulom
uzetim zasebno, naučnici popreko giedaju G rke zbog njihove
m alodušnosti:
Što god priča koju sam sklopio mogla još kazivati, ona obelodanjuje činje-
nicu da su grčka umetnost i grčka geometrija biie zasnovane na istim taktilno-
-mišićnim čulnim intuicijama, da je u mnogo kom pogledu njihov razvoj išao
sličnim pravcima i da su njihova ograničenja bila implicitna u tim intuicijama.12
Dakle sa stanovišta nedavno stečene intenzivne svesti o
vizuelnim sačiniocima iskustva, grčki svet izgleda bojažljiv i
neodlučan. M edutim u rukopisnoj fazi azbučne tehnologije nije
bilo činioca dovoljno intenzivnog da potpuno odeli vizuelno od
taktilnog. Čak ni rimsko pismo nije imalo moć da to postigne.
Tek sa pojavom masovne proizvodnje potpuno jednoobraznog i
ponovljivog sloga, došlo je do cepanja čula, a vizuelna dimenzija
se otkinula od ostalih čula.
U Propasti Zapada Osvald Špengler je uočio likvidaciju
vizuelne zapadne svesti u našoj novoj fizici, plemenskim klik-
tanjem pozdravljajući vraćanje neviđenom:
Pošto je jednom prostorni element tačke izgubio onaj još uvek optički
karakter preseka koordinata u jednom opažajnom sistemu. i bio definisan kao
12 Ajvins: Umetnost i geometrija. str. 59.
 M A R ŠA L M E K L U A N
grupa od tri nezavisna broja, nije bilo više nikakve unutrašnje smetnje da se broj 3
zameni opštim brojem n. Nastupa obrtanje pojma o dimenzijama: merni brojevi
ne obeležavaju više optičke osobine jedne tačke u pogledu njenog položaja u
sistemu, već dimenzije neograničenog broja predstavljaju potpuno apstraktne
osobine jedne brojne grupe.*
»Potpuno apstraktno« označava nevizuelno rezonirajuće
uzajamno dejstvo audio-taktilno, kojim su elektrika, a naročito
radio, preporodili ono što je K onrad nazvao »unutarnjom Afri-
kom« u zapadnom iskustvu.
Čim se da proširivanje ovog ili onog našeg čula mehaničkim
sredstvima, kaTćvo ie fonetsko pismo, m ože deiovati kao neka
vrsta'Trzaja na kaleidoskop celokupnojg čulnog aparata. TSastaje
novi spoj ili razmer postojećih sačinilaca, i pojavljuje se novi
mozaik mogućih oblika. Danas je lako sagledati da do takve
promene ražmera među čulima dolazi sa. svakom. novom poj'a-,
vom u spoljašnjoj tehnologiji. Zašto to ranije nije uočavano?
M ozda zato što su se promene u prošlosti događale donekle
postepeno. Sada doživljavamo takav niz novih tehnologija čak
u vlastitom svetu, a sem toga imamo sredstva za posm atranje
tolikih drugih kultura da bi samo velika nepažnja mogla pri-
kriti ulogu novih medija informisanja u menjanju stavova i
odnosa naših čula.
Samo u svrhu našeg orijentisanja možda će biti od pomoći
da uporedim o i suprotstavimo nekoliko primera iz književnosti
i umetnosti odskora opismenjenog grčkog sveta na jednoj, i
sveta bez pismenosti na drugoj strani.
Značajno je, međutim, da su Rimljani otišli dalje od Grka
u svesti o vizuelnim svojstvima:
Lukrecije ne govori o problemima predstavljanja niti ga ovi zanimaju.
Njegov opis čisto optičkih pojava, međutim. ide znatno dalje od Euklidovih
opreznih opaski. To je potpuno opis ne vizuelne kupe koja se širi, već opis pri-
vidne kupe sužavanja ili smanjivanja koja je njen dublet. Ideje koje Lukrecije
izražava četvrt veka pre no što je napisan traktat »De Architectura« optička su
protivuvrednost sistema perspektive koji opisuje Vitruvije.13
* Preveo Vladimir Vujić. »Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon
A. D.«, Beograd 1936, str. 143. — Prev.
13 Džon Vajt: Rođenje i preporod Slikovnog prostora (John White: The
Birth and Rebirth o f Pictorial Space), str. 257.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 73
Slično tome, Rimljani su premašili Grke svojom usmere-
nošću na život akcije, primene znanja i na linearnu organizaciju
mnogih ravni života. U likovnoj um etnosti ova usmerenost se
iskazuje u postavljanju pljosnatih površina jedne iza druge, kako
bi se radnja pojavila kosom ili dijagonalnom prom enom u raz-
meštaju površina. Ima, međutim, jedna opaska Džona Vajta
(str. 237) koja je od izuzetne vrednosti za rasvetljavanja naju-
padljivije odlike grčkog narativa: »Svi oblici su smešteni na
jednom planu. Vaskoliko kretanja u jednom je smeru«. U delu
koje je u potpunosti posvećeno pobedi čula vida nad ostalim
čulima, Vajt ispituje prostorno oblikovanje u antici i kasnije.
Jednostavne prostorne sheme koje se prvi put pojavljuju na tananim, za-
obljenim površinama antičkih vaza kao da nisu odjek nikakve složene teorijske
konstrukcije. Same po sebi, one ne traže nikakvo ispitivanje prirode sistema per-
spektive, koji, ukoliko su postojali, nemaju nikakvog odjeka u sačuvanom delu
(str. 270).
Grčka tačka gledanja i u umetnosti i u hronologiji ima malo
zajedničkog s našom, ali je veoma slična srednjovekovnoj.
Vajtovo je mišljenje da iako su u antici postojali izvesni
atributi perspektive za njih kao takve nije bilo mnogo interesa.
U renesansi je postala priznata tehnika da perspektiva iziskuje
»7vrčfemT~taekTr~gtedan|a. lakvo naglašavanie privatnog stava,
m ada obično u kulturi štampe, naprosto se nije ticalo rukopisne
kulture. Dinam ika individualizma i nacionalizma bile su samo
latentne u rukopisnom vidu. Jer u veoma taktilnom proizvodu
prepisivača čitalac nije nalazio nikakva sredstva za ocepljivanje
vizuelnog iz taktilno-auditivnog lvompleksa na kakva nailazi
čitalac iz šesnaestog i sedamnaestog veka. Veliki deo onog što
je Bernard van Groningen (Bernard van Groningen) rekao u
svojoj studiji osećaja vremena kod Grka, U zahvatu prošlosti,
korisno je za shvatanje posledica vizuelne usmerenosti ukoliko
se tiču osećanja vremena. Kao što se moglo očekivati, novo
grčko osećanje hronološkog reda i jednosm ernog kretanja doga-
đaja bilo je skrama na starijoj mitskoj i kosmičkoj predstavi o
sim ultanom vremenu, koja je zajednička svim zajednicama bez
pismenosti. Van Groningen primećuje (str. 17):
 74 M A R ŠA L M EK L U A N
Grci se često pozivaju na prošlost i time stvar o kojoj je reč vezuju za jednu
hronološku koncepciju. Ali čim istražimo stvarno značepje, postaje očigledno
da ta ideja nije temporalna, već se upotrebljava u opštem značenju.
Ovo je, u odnosu na vreme, slično posedovanju skraćivanja
perspektivorn bez utvrđene tačke gledanja ili tačke u kojoj se
paralele spajaju. I u tome je, odista, bio grčki stupanj vizuelne
apstrakcije. Unekoliko na sličan način, izlaže van Groningen,
H erodot je, »oslobodivši se mita i mitskih spekulacija«, načinio
gest »korišćenja prošlosti kao objašnjenja sadašnjice, ili, u sva-
kom slučaju, jedne kasnije faze razvoja« (str. 26). Ovo vizuali-
zovanje hronoloških nizova nepoznato je usmenim društvima,
kao što je sada, u električnoj eposi kretanja informacija — ne-
bitno. »N arativna linija« u književnosti neposredno otkriva na
isti način kao slikarska ili vajarska linija. Ona tačno kazuje
koliko je odm aklo odeljivanje čula vida od ostalih. Erih Auerbah
našao je u književnosti sve vidove grčkog razvoja koji su se dotle
biii pojavili u drugim umetnostima. Tako su Homerovi Ahil
i Odisej prikazani u vertikalnim ploham a, (tu imamo)
oblikovano opisivanje, ravnomerno osvetljavanje. potpunu povezanost, slo-
bodno iskazivanje, davanje prednjeg plana. jednoznačnost u istorijsko-razvojnom
i ljudski-problematičnom . . ,14
Vizuelno upućuje na izričito, jednoobrazno i sledno u sli-
karstvu, poeziji, logici, istoriji. Oblici koji se ne zasnivaju na
pismenosti implicitni su, istovremeni i diskontinuirani, bilo u
primitivnoj prošlosti ili u elektronskoj sadašnjici, koju je Džojs
nazvao »eins unutar prostora«.
Van Groningen povezuje novu vizuelnu i slednu predstavu
o hronologiji sa »buđenjem naučnog duha u Grčkoj«, koji, odista,
pokušava da tačno posm atra činjenice. ali još više želi da sazna
objašnjenje i traži ga u prethodnim uzrocima. Ovaj vizuelni
pojam »uzročnosti« nalazi svoj vrhunski izraz u njutnovskoj
fizici. Ser Edm und Viteker piše u svom delu Prostor i duh (Sir
Edmund W hittaker: Space and Spirit):
14 M imesis: Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj književnosti, preveo Milan
Tabaković, »Nolit«, Beograd 1968, str. 28. Ova knjiga je posvećena stilističkoj
analizi narativnih tokova u zapadnoj književnosti od Homera do danas.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 75
Njutnovstvo, poput aristotelizma, pokušava da shvati svet ocrtavajući me-
đusobnu vezu dva zbivanja; a to se postiže sređivanjem naših iskustava prema
kategorijama uzroka i posledice, otkrivanjem predodređujućeg činioca ili pret-
hodnog primera za svaku pojavu. Tvrdnja da je ta veza sveobuhvatna, da se
nijedan događaj ne zbiva bez uzroka. jeste postulat uzročnosti (str. 86).
K rajnja vizuelna usmerenost ovog pojm a uzroka vrlo ne-
umesno upada u jedan električni i simultani svet. Ser Edmund
dodaje kontrasta radi (str. 87):
Тако je postojala težnja da se pojam sile zameni pojmovima uzajamnog
dejstva i energije koju poseduje agregat čestica i umesto da razmatraju pojedina
tela pod uticajem sila, matematički fizičari su razvili teorije, kakva je Lagranžova
na području dinamike, u kojima se dobijaju matematske jednačine kadre da pred-
skažu budućnost čitavog jednog sistema tela jednovremeno, a da se uopšte ne
uvode ideje «sile« ili »uzroka« . . .
Predsokratovski ili pretpismenosni filosofi, poput postpisme-
nosnih naučnika našeg vremena, treba samo da slušaju unutar-
nju rezonancu problem a da bi taj problem i svemir izveli iz
vode ili vatre ili neke jedne jedine »svetske funkcije«. To jest,
spekulativci našeg vremena mogu isto tako lako nesvesno zapasti
u auditivnu usmerenost teorije »polja« kao što su Grci uskočili
u pustaru apstraktne vizuelne i jednosmerne linearnosti. Grci su,
veli Van Groningen, (str. 36— 37), žudno tragali za prošlošću:
Odisej nigde nije pustolov, koji, privučen nepoznatim, voli da ide sve dalje,
koga očaravaju nailazeći događaji i podstiču tajne budućnosti da ide u predele
koji stalno izmiču. Baš naprotiv. On jedino želi da se vrati; prošlost ga opčinjava,
on želi vaspostavljanje prošlih stvari, putuje pod prinudom, gonjen gnevom Po-
sejdona, boga one čudne i nepoznate zemlje koja privlači pustolove ali zastra-
šuje Odiseja. To beskonačno lutanje njemu znači muku i nesreću; povratak — sreću
i mir. Zagonetna budućnost uteruje zebnju u njegovo srce; on mora da se očeliči
kako bi se s njom poneo; ali se oseća bezbedno u prošlosti, u poznatom.
Ideja prošlosti, koja je pomoću nove vizuelne hronologije
otkrivena kao područje mira u dalekoj perspektivi, odista je
bila novina. Bez fonetske pismenosti bila bi nemoguća, a to je
vizija za koju nam je danas teško da zamislimo da će ikad biti
ponovo dostupna. Van G roningenova analiza uzroka grčke op-
sednutosti prošlošću, kao naučnom i psihološkom bezbednošću,
pomaže da se objasni prirodna literarna sklonost svih humani-
76 M A R ŠA L M EK L U A N
stičkih razdoblja prema ruševinama. Jer nigde se prošlost tako
rečito ne obraća usamljeničkim sanjarenjima naučnika kao sred
ruševina. Postoji još jedno svojstvo vremena koje čini most iz
grčke sadašnjice u prošlost:
Vreme o kojem je reč očito je homogeno. Ono ima karakter neprekinutog
niza zbivanja u kojem je sve na svome pravom mestu (str. 95).
Grci su izmislili svoje umetničke i naučne novine nakon inte-
riorizacije azbuke.
H omogenost, jednoobraznost, ponovljivost, to su osnovne 'P
sastavne note vizuelnog sveta kon TelT ŠLu ic izašao 4z—audio-
-taktilne m atfrice. Tim sačiniocima Grci su se koristili kao mostont^ j
od sadašnjosti ka prošlosti, ali ne i od sadašnjice ka budućnosti.
Van Groningen piše (str. 95): »Grk zna, a Istočnjak ne zna,
koliko je budućnost neizvesna; neuznemirena prošlost i cvetna
sadašnjica ni po čemu nisu jam stvo srećne budućnosti. Te ljudski
život možemo c e n iti. . . tek kad postane potpuno prošlost, u
času čovekove smrti, kao što je bilo sa Telom Atinjaninorn.«
Analiza Vilijema Ajvinsa snažno podupire van Groningena
kada piše: »Budućnost je, po njihovom shvatanju, naravno, samo
očekivana, zastrašujuća ili željena paralela prošlosti«. No vizu-
elni element u grčkom senzibilitetu bio je još veoma ukorenjen
u audio-taktilnom kompleksu, dajuću njihovom petom veku, kao
i Elizabetinom vremenu, svojstvo srazmerno uravnotežene sen-
zibilnosti.15 Ajvins ukazuje u svojoj Umetnosti i geometriji (str.
57—8) da je isto ograničenje pukog vizuelnog paralelizma uticalo
na grčku geometriju:
Kad je Papus završio, stanje stvari je bilo takvo da su pozni grčki geometri-
čari poznavali dva žižna razmera. tri razmera direktrisa-centar i vizuelni pre-
obražaj kruga u elipsu. Takođe su poznavali, i na to ću se kasnije vratiti, ne samo
određene slučajeve nepromenljivosti anharmoničnih razmera, već i Euklidov
»porizam«, koji je za vlas promašio otkriće Desargove teoreme. No oni su te
stvari smatrali izolovanim postavkama, koje nemaju nikakve međusobne veze.
Da su pozni Grci samo dodali još jednu ideju — da se paralelne crte seku u bes-
konačnosti. imali bi u rukama bar logičke ekvivalente osnovnih ideja za geome-
trijski kontinuitet i za perspektivu i perspektivnu geometriju. To znači da su
15 Vidi razradu ove teme u Šekspirovskom trenutku Petrika Kratvela.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 77
tokom razdoblja od šest ili sedam vekova stalno iznova dolazili do same kapije
moderne geometrije, ali da, sputani svojim taktilno-n/išićnim, metričkim idejama*
nisu uspevali da otvore tu kapiju i prođu u ogromna otvorena prostranstva mo-
derne misli.
Priča o jednoobraznosti, kontinuitetu i homogenosti bila je
novi oblik u grčkoj logici, kao što je to bila u geometriji. U svo-
me delu Aristotelova silogistika (Aristotle’s Syllogistic), Jan
Lukašijević (Jan Lukasievvicz) ističe: »Silogistika, kako je shvata
Aristotel, iziskuje da pojmovi budu homogeni u odnosu na nji-
hova moguća mesta subjekta i predikata. To je, čini se, pravi
razlog što je Aristotel izostavio pojedinačne pojmove« (str. 7).
I: »Najveći nedostatak aristotelovske logike je u tome što u njoj
nema mesta za pojedinačne pojmove i postavke. Šta je uzrok?«
(str. 6) Uzrok je isti kao i u svim grčkim traganjim a za novinama
vizuelnog reda i lineame homogenosti. M eđutim, naš analist
daje još jednu belešku (str. 15) o nerazdvojivoj prirodi »logike«
i apstraktne vizuelne funkcije:
Moderna formalna logika se trudi da postigne najveću moguću tačnost.
Ovaj cilj se može ostvariti samo pomoću tačnog jezika, izgrađenog od stabilnih,
vizuelno opozivih znakova. Takav jezik neophodan je za svaku nauku.
Ali takav jezik se stvara time što se čak i iz reči isključuju
sva čula, osim čula vida.
Nas ovde jedino zanima da tačno utvrdimo nasru dejstva
koje je azbuka imala na svoje prve korisnike. Linearnost i. ho-
moeenost delova bile su »otkrića« ili. РГПТТ,РТ1Р 11 čnlnom _
životu G rka pod novim režimom fonetskog pisma. Ove nove
'vidove vizuelne percepcije Grci su izrazili umetnostima. Rimljani
su proširili linearnost i homogenost na građansku i vojnu sferu,
a takođe i na svet luka i zatvorenog ili vizuelnog prostora. Oni
nisu toliko proširili grčka »otkrića« koliko su i sami prošli kroz
isti proces detribalizacije i vizualizacije. Oni su linearnost proši-
rili na imperiju a homogenizaciju na m asovnu obradu građana,
kipova i knjiga. Danas bi se Rimljanin osećao sasvim kao kod
kuće u SAD, dok bi G rk pretpostavljao »zaostale« i usmene
kulture našeg sveta, kakve su Irska ili stari američki Jug.
Vrsta i stenen p k m p n o g islfm tv a O k a nisn hili H ovnljnn
intenzivni da m u omoguće nredvođenie niegovog audio-taktilnog

78 M A R ŠA L M E K L U A N
nasledstva u »zatvoreni« ili »slikovni« prostor koii je postao
sjroE T đbstupan iiudskom senzibilitetu tek nakon poiave štam pe.
ižmeđu krajnje vizuelnosti perspektive i pljosnatih površina grčke
i srednjovekovne um etnosti postoji jedan dalji stepen apstrakcije
ili disocijacije naših čulnih života, za koji sasvim prirodno ose-
ćamo da čini razliku između antičko-srednjovekovnog i m odem og
sveta. Pošto nove, empatijske metode umetnosti i analize kulture
pružaju lak pristup svim m odalitetima ljudske senzibilnosti, mi
više nismo ograničeni na perspektivu minulih društava. Mi ih
nanovo stvaramo.
Postoji potpuna doslednost u posledicama novonastale vi-
zuelne kom ponente na svim područjim a drevnog sveta. Posto-
jano sve veće naglašavanje retinalnog utiska od vremena G rka
do vremena Rimljana zapazio je Džon Holender u svome delu
Razgrađivanje nebeskog sklada (John Hollander: The Untuning
o f the Sky):
N o, s izuzetkom usmene, pretpismenosne poezije, sa postojanjem i koriš-
ćenjem pisanih jezika javljaju se dodatne komplikacije u razmatranju poezije
kao zvuka. Ako pesmu valja uzeti kao veoma složen iskaz dat govomim jezikom,
onda njen pisani vid postaje prosto šifrovano prenošenje reči po reči na stranicu.
Pesma će se tako deflnisati terminima shema kategorija zvukova. Međutim, već
od početka Iatinske upotrebe grčkih metričkih oblika, književna analiza se našla
pred pesmama čije pisane verzije, ili šifriranja. sadrže značajne individualne i
konvencinalne sačinioce koji se ne javljaju u originalnim ili usmenim verzijama,
i obrnuto. Reći da su i muzika i poezija sastavljene od zvukova, a da se ne odredi
u kojoj je meri to istina, postaje obmanjujuće nedovoljno. Teškoće takvog svo-
đenja nisu urodile samo zbrkom u estetičkim kategorijama, već i zbrkama koje
su izazvale nepotrebne sukobe među tradicionalnim evropskim teorijama prozo-
dije od helenskih vremena. Locus classicus ovih zbrka u našoj istoriji književnosti
dogođio se prilikom izjednačavanja onog što je zapravo bio jedan muzički sistem
(grčki metar) sa većma grafičkim prozodijskim sistemom (latinsko kvantitativno
skandiranje). Izgleda, opšte uzev, tačno da pozajmljene književne konvencije,
kao i oživljavanja i prilagođavanja minulih tradicija, prodiru u lingvističku struk-
turu poezije na pisanom nivou. Bilo kakva temeljna formalistička analiza struk-
ture poezije i njenog odnosa prema jeziku na kojem je pisana mora se pozabaviti
i pisanim jezikom kao sistemom za sebe, a ne samo govomim jezikom (str. 7).
Albert Ajnštajn u svojoj Kratkoj istoriji muzike (str. 20)
nudi još jedan pogled na ove promene usmerene ka vizuelnoj
organizaciji muzičkih struktura tokom srednjeg veka:
Pošto je muzika bila čisto vokalna, notacija je prenebregavala oznake ritma,
ali je posedovala trenutačnu razumljivost. koja je nedostajala grčkom sistemu,
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 79
pošto je stvarno vizuelno predstavljala uspon i pad melodije. Postala je siguran
temelj na kome će se izgraditi moderna notacija . . .
Ajnštajn proširuje svoje poglede i na samo Gutenbergovo
područje (str. 45):
Ovaj međunarodni uticaj omogućen je izumom štampanja nota, oko 1500.
godine. To je izazvalo revoluciju u istoriji muzike ravnu onoj koju je štampanje
knjiga izazvalo u istoriji opšte evropske kulture. Četvrt veka nakon prvih Gu-
tenbergovih pokušaja, nemački i italijanski štampari proizveli su prve štampane
misale. Odlučujući korak — štampanje notacije ritmične muzike pokretnim slo-
gom — učinio je Otavijano dei Petruči iz Fosombronea . . . u V eneciji. . . Vene-
cija . . . je ostala glavno središte štampanja i izdavanja polifonične muzike.
Kontinuitet grčke i srednjovekovne umetnosti obezbeđivala je
veza između caelaturae, iS rezanja, i ilumiftacije.
U svome Pristupu grčkoj umetnosti (Charles Seltm an: Appro-
ach to Greek Art) Čarls Zeltmen piše:
Grci nisu posedovali hartiju: papirus je bio skup. rezervisan za dokumente
i nepogodan za crtanje. Voštane pločice nisu bile trajne. U stvari, površina vaze
-bila je umetnikov crtaći papir . . . Značajno je da su od 650. g. p. n. e. atinski
grnčari već bili uspostavili obiman izvoz i da su slali svoje proizvode preko mora,
u Eginu, Italiju i na Istok (str. 43).
U ovom odlom ku Zeltmen naznačava zašto su Grci toliko
manje iskoristili pismenost no Rimljani, sa njihovom visokom
organizovanošću korišćenja hartije u proizvodnji i trgovini knji-
gama. Opadanje zaliha hartije u poznijem razdoblju Rimskog
carstva je uzrok kojim se redovno objašnjava »raspad« tog car-
stva i njegovog sistema drumova. Jer rimski driun je u svakom
smislu bio put papira.16
Glavna tema Zeltmenovog Pristupa grčkoj umetnosti jeste
da glavni oblik izraza G rka nije bio vajar već celator ili rezač
(str. 12):
16 O ovom predmetu se mnogo govori u Imperiji i komunikacijama Herolda
Inisa, kao i njegovom delu Uticaj komunikacija (The Bias o f Communication).
U poglavlju o »Problemu prostora« u potonjoj knjizi (str. 92— 131), on ima mnogo
šta da kaže o moći pisane reči da ograniči usmene i magijske dimenzije akustič-
kog prostora: »Usmena tradicija druida. za koju Cezar veli da je uobličena kako
bi obučavala pamćenje i sprečavala da znanje postane svima dostupno, bila je
iskorenjena«. I : »Razvoj imperije i rimskog prava održavao je potrebu za insti-
80 M A R ŠA L M E K L U A N
Preko četiri veka ljudima je ulivano u glavu da su najbolje stvari koje su
Grci ikad napravili — od mermera, i zato možete pročitati u jednoj knjizi o grčkoj
umetnosti, napisanoj pre nešto više od dvadeset godina. da je »vajarstvo u mnogo
kom pogledu bilo najkarakterističnija umetnost Grčke; . . . da je ostvarilo naj-
veća dostignuća«. To je bio uobičajen pristup grčkoj umetnosti. Najveće prizna-
nje mora pripasti skulpturi u kamenu. s kojom su često bila povezivana velika
dela izlivena u brzonzi; potom je dolazilo slikarstvo, koje je sada uglavnom pred-
stavljeno crtežima na površini drevnih vaza; na trećem mestu su bile takozvane
»minorne umetnosti«, pod koju su etiketu, sa snishodljivošću i pogodnosti radi,
bila grupisana dela medaljara, gravera dragulja. zlatara i celator-a (ili rezača
metala). Ali da li takvo »razvrstavanje« na bilo koji način odgovara idejama
samih Grka o umetnostima i umetnicima?
Izvesno je da su njihova shvatanja bila sasvim drukčija.
Čak i u dalekom bronzanom dobu. stanovnici Grčke i ostrva veoma su
cenili veštog obrađivača metala. Njegova umetnost bila je i zagonetka i užitak,
i smatralo se da on svoj dar duguje natprirodnim bićima, o kojima su nastale
mnoge legende. Postojali su stvorovi zvani Daktili, livci bronze; Kureti i Kori-
banti, Kabejroji, koji bejahu vešti kovači; Telhini, obdareni majstori za zlato,
srebro i bronzu, koji su pravili oružje za bogove i najranije kipove; i, konačno,
moćni Kiklopi, koji su kovali Zevsove strele. Svi su oni neodređeni džinovi,
duhovi i manja božanstva — sveci-pokrovitelji radionice i kovačnice koje je
uputno odobrovoljiti a čija su imena ponekad značila samo »Prsti«, »Čekić«,
»Kovačka klešta« i »Nakovanj«. Potom, u vreme kad je počeo da se uobličuje
homerovski ep, jedno od tih bića je, izgleda, poraslo dok nije postiglo olimpijski
rang.
I? ra r)a i s p n p r o n i h f n r n rr»? n n ja i p - i v i r g n j p » n a 7lflt u . S re h r u .
bronzi, slonovači ili draguljima« bilo je umetnost koja se na
latinskom zvala caelatura. Značajno je što je nama danas pri-
rodno da na mnoge drevne proizvode gledamo na Zeltmenov
n ačin :
Koliko god bili uzbudljivi mermer Partenona i izvesni senzitivni nadgrobni
spomenici atički, ne treba među takvim stvarima tražiti najlepšu umetnost petog
veka. Među samim Grcima, umetnici kojima se najviše divilo nisu bili graditelji,
pa čak ni modelari, livci i obrađivači krasnih bronzanih dela — već celatori (str. 72).
tucijama saobraženim porastu individualizma i kosmopolitizma, koji je usledio
raspadu polisa i grada-države« (str. 13). Jer ako su hartija i drumovi razbili gra-
dove-države i doveli individualizam na mesto Aristotelove »političke životinje«,
opadanje korišćenja papirusa, naročito nakon širenja muhamedanstva, nametalo
je upotrebu pergamenta« (str. 17). O ulozi papirusa u trgovini knjigama i Im-
periji vidi, takođe, knjigu Džordža Herberta Bušnela Od papirusa do štampe
(George Herbert Bushnell: From Papyrus to Print) i, naročito, Priručnik uz kla-
sično štivo Mouzisa Hejdesa (Moses Hadas: Ancilla to Ctassical Reading).
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 81
Delo celator-a i metaloresca je u mnogo većoj meri taktilno
no vizuelno i odgovara novim usmerenostima našeg električnog
(ЈоЂа. No što se tiče ove knjige, Zeltmenov argument je od naj-
veće važnosti, jer on prati razvoj umetnosti celator-a kroz celo
grčko i rimsko razdoblje i kroz srednjovekovni svet, kad prima
vid um etnosti iluminacije (str. 115):
U tom istom razdoblju slikarstvo je, takođe. ispoljilo svoju izvrsnost, naro-
čito u pravljenju minijatura na staklu spram pozlaćene pozadine. Neki Grk po
imenu Bouneris potpisao je jednu od ovih, na kojoj su portreti majke sa dvoje
dece, a drugo, nepotpisano slično delo prikazuje prijatan muški lik. Ovo je krasna
aristokratska umetnost iz koje je kasnije ponikla umetnost iluminacije na velinu;
to je umetnost suvremena sa filosofom Plotinom, čovekom sa mnogo više ose-
ćanja za lepu umetnost no što su ga Platon ili Aristotel ikad imali.
Ројџсапо naglašavanje vizuelnog otuđilo je Grke od primi-
tivne uhtetnosti, koju doba elektronike sad nanovo izumljuje, pošto
je interiorizovalo objedinjeno polje električne sveobuhvatne isto-
vremenosti.
Jednom reči, prevlast um etnosti celator-a jeste ključ za tak-
tilni senzibiliteta isprepletenog sa početnim stupnjem pisme-
"nčsfi, pa bilo to u Grčkoj, Rimu, ili na plošnim iluminacijama
srednjeg veka.
Poput većine svojih savremenika. Zeltmen pristupa grčkoj
um etnosti ne sa perspektivnog stanovišta, već kao konfiguraciji
ili mozaiku predmeta u jednom polju. Uporedno postojanje i
uzajamno delovanje figura na pljosnatom polju stvara višeslojnu
i višečulnu svest. Ovaj način pristupa teži da poprimi karakter
auditivnog, uključujućeg i nezatvorenog prostora, kao što je
Georg fon Bekeši pokazao u svojim Opitima sa sluhom. No to
je m etoda koja se primenjivala svuda, pa se njome koristi čak
i Persi Vindem Luis (Регсу W yndham Lewis), kritički analitičar
povratka auditivnog prostora u dvadeseti vek, u svome delu
Vreme i zapadni čovek (Time and IVestern Man). I tako Zeltmen
primenjuje pristup akustičkog polja čak i na povest nastanka
perspektive (str. 31):
. . . Homer se ne može opisati kao detinjastiji no Eshil, već samo kao pesnik
druge vrste; Platon se ne može nazvati zrelijim stilistom od Tukidida, već samo
6 G u te n b e rg o v a g a la k sija
82 M A R ŠA L M E K L U A N
piscem druge vrste, koji ima drukčiju temu; pisma sv. Pavla nisu dekadentnija
od Kikeronovih, već samo drukčija. Taj obrazac Rasta i Propadanja ne važi
za književnost antičkog sveta. Da li smo u pravu kad ga primenjujemo na likov-
nu umetnost?
»Pa«, možete reći, »zašto da brinemo ako ljudi imaju tu neškodljivu iluziju
o Rastu i Propadanju?« Stvar je u tome što ova nije tako neškodljiva, jer pod-
razumeva jednu drugu doktrinu. Taj obrazac podrazumeva dogmu da su se raniji
grčki umetnici sve vreme upinjali da postignu naturalizam, vemu imitaciju koja
je premašala njihove moći. Međutim, da se vratimo na poređenje s književnošću:
nije opšta tvrdnja da se, u dramskom prikazivanju. Eshil, da uzmemo jedan
primer, upinjao da bude veran životu kao Menander ili da se Šekspir trudio da
bude veran životu kao Šo. Čak se može zamisliti — i prilično je verovatno —
da bi Eshil osuđivao Novu komediju a Šekspir Šoa.
Zeltmen kao da drži ceo opseg interesovanja G rka u simul-
tanoj igri, čekajući na upad nove teme ili pritiska u složenu kon-
figuraciju. On posm atra svođenje odzvanjajućih pesničkih oblika
na jednostavne vizuelne linije proze i navodi partenonske skulp-
ture kao »najsavršenije likovno-prozno delo Grka«. Te predstav-
ljačke oblike skulpture on obeležava kao prozu (str. 66) zbog
njihovog »opisnog realizma«:
Ostaje, međutim, činjenica da se prozna književnost i likovna proza počinju
da javljaju kod Grka otprilike u isto vreme i da je pre izmaka petog veka svaka
od njih dala svoje remekdelo: Tukididovu istoriju i skulpture Partenona.
Koji je uzrok. ili koji su uzroci doveli do usvajanja opisnog realizma u
umetnosti. uz skoro potpuno isključivanje poetskog formalizma? Ne vredi govo-
riti o razvoju ili rastu, jer Partenon nije ništa više izrastao iz Olimpije no što je
Tukididova istorija izrasla iz Eshilovih drama. Tačnije. izgleda da su Grci petog
stoleća. pošto su eksperimentisali sa realističkom umetnošću, počeli da nalaze
da ova više odgovara njihovom ukusu no formalna umetnost, jer su stekli sklo-
nost prema vemom prikazivanju stvarnosti.
Nomadsko društvo ne m ole da doživi zatvoren prostor.
Umesto da iskoristim Zeltmenove jedinstvene opaske o
grčkoj celaturi kao poletište za razm atranje srednjovekovne ruko-
pisne kulture, ja ću još malo proširiti postojeći mozaik eksponata.
Pre no što pristupimo petorm a stolećima Gutenbergove galak-
sije, biće uputno uočiti koliko su duboko ravnodušni nepismeni
ljudi prema vizuelnim vrednostima u organizaciji percepcije i
iskustva. Ovu ravnodušnost deli likovni umetnik »od Sezana«
naovamo. Jedan veliki istoričar umetnosti, Zigfrid Gidion, ek-
strapolirao je nove umetničke pristupe prostoru »od Sezana«
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 83
naovamo tako da uključe »populam u kulturu« i »anonimnu
istoriju«. U m etnost je za njega obuhvatna ideja kao što je mimesis
za Aristotela. On trenutno dovršava jedno obimno delo o Po-
čecima umetnosti (The Beginnings o f Art) kao dopunu svoje umet-
ničke analize svih apstraktnih vidova mehanizacije u dvadesetom
veku. Nužno je shvatiti blisku uzajamnu vezu između sveta i
um etnosti pećinskog čoveka, i intenzivne organske međuzavisno-
sti ljudi doba elektriciteta. Naravno, moglo bi se reći da lirska
sklonost aplaudiranju audio-taktilnim napipavanjim a detinje i
pećinske um etnosti označava naivnu i nekritičnu opsednutost
nesvesnim vidovima jedne električne ili simultane kulture. No
za mnoge pozne rom antičare iznenadni proboj u »poimanje«
primitivne um etnosti bio je veliki doživljaj. Kao što je upom o
isticao Emil Dirkem, ljudi ne bi mogli prihvatiti još mnogo veću
fragmentaciju rada i iskustva izazvanu vizuelnom specijalizaci-
jom . Jer prava »apstraktna« umetnost jeste um etnost realizma
i naturalizm a, zasnovana na odvaianiu cula vida i z uzaiam nog
^~rtajstvfl nstalih čnla Takozvana apstraktna umetnost ie. u stvari.
plod velikog medudejstva čula uz prom enliivu prevlast sluha i
dodira. Ja bih rekao da »dodir« nije toliko posebno čulo koliko
samo uzajam no dejstvo čula. Zato gubi važnost kad se čulu vida
da posebna i apstraktna intenzivnost.
U vrlo zanimljivom odeljku iz knjige o počecima nmetnosti
čije objavljivanje predstoii. štamnanom n htrntivnnpm n knmuni.
kacija (str. 71— 89). Gidion obiašniava p rostornn svest pećinskih
,'slikar a :
_ U unutrašnjosti pećina nisu pronađeni nikakvi tragovi ljudskih staništa.
To su~biia sVKta mssta, U kollmk su se. uz pomoć magiiski moćnih slika. mogli
izvođiti sveti rituali.
Ге pcćhie nemaju prostora u našem smislu te reči, jer u njima vlada večita
tama. Pećine su, prostorno govoreći, prazne. To je veoma jasno svakome ko je
pokušao da sam nađe izlaz iz neke od njih. Slabi zrak svetlosti njegove svetiljke
guta apsolutna tama oko njega, dok stenoviti tuneli i zidovi što. se osipaju po-
navljaju u svim smerovima i vraćaju mu odjek njegovog pitanja: gde je izlaz
iz ovog lavirinta?
SVETLOST I UMETNOST PEĆINA
Ništa više ne uništava istinske vrednosti preistorijske umetnosti od bleska
električne svetlosti u tom carstvu večite noći. Baklje ili male kamene svetiljke
u kojima gori salo životinja, čiji su primerci pronađeni. dozvoljavaju čoveku
6*
 84 m ar Sa l M E K L U A N
samo fVagmentarna naziranja boja i obrisa prikazanih predmeta. U takvoj mekoj.
treperavoj svetlosli ovi stiču skoro magijsku pokretljivost. U kamen usečene
linije, pa čak i obojene površine, gube intenzitet pod jakom svetlošću a katkad
i potpuno iščezavaju. Jedino se tako može sagledati fino grananje crteža a da
ih ne uguši njihova gruba pozadina.
Možda je ovim rečeno dovoljno da se pokaže kako preistorijski čovek nije
povezivao pećine sa arhitekturom. Po njegovom shvatanju, pećine su mu naprosto
obezbeđivale mesta kojima je mogao da se koristi za svoje magijske veštine. Ta
mesta birao je sa najvećom brižljivošću.
Rupa u zemlji nije zatvoren prostor jer, poput trougla ili
indijanskog šatora, samo pokazuje linije sila. K vadrat ne poka-
zuje linije sila, ali predstavlja prevod takvog taktilnog prostora
u vizuelne termine. Pre pojave pisanja ne dolazi do takvog pre-
vođenja. I svako ko se potrudi da pročita Društvenu podelu rada
Emila Dirkema može otkriti uzroke. JSL dok ustalieni način
života ne dozvoli izvesnu specijalizaciju ljidskih poslova, nema
speciializaciie čulnog života која vodi povećanju vizuelnog in-
tenziteta. Antropolozi su mi nagovestili da pojava bilo kakve
rezbarije ili kipa već označava izvestan poremećaj u vizuelnom
području. Stoga izplerla гл /п тп п Ha nnmflriski narodi. pošto
poseduju vćOftla т а ћ stepen speciializaciie poslova ili čulnog
života nece nikad razviti p ravrmganni prostor TJ vren;e kad
već mogu da pokažu neke kipove, oni se priprem aju za novi
stepen vizualizacije koji čine rezbarenje, pisanje i četvrtasti za-
tvoreni prostori. Sada, kao i uvek, skulptura. je granica između
prostora vida i zvuka. Jer skulptura nije zatvoreni prostor. Ona
moduliše prostor, kao što čini zvuk. A rhitektura takođe poseduje
ovu tajnovitu dimenziju granice između dva prostorna sveta.
i Le Korbizje tvrdi da se arhitektura najbolje doživljava noću.
j Ona je samo delimično vizuelna.
\ Karpenterova knjiga Eskim (E. S. Carpenter: Eskimo) bavi
se prostornim konceptima Eskima, otkrivajući njegov potpuno
»iracionalan« ili nevizuelan stav prema prostornim oblicima i
orijentacijam a:
Ja ne znam ni za jedan primer da Ajvilik opisuje prostor poglavito vizuel-
nim pojmovima. Oni prostor ne smatraju statičnim, te stoga merljivim; zato
ne poseduju formalne jedinice za merenje prostora. baš kao što nemaju jedno-
obraznu podelu vremena. Rezbar je ravnodušan prema zahtevima optičkog oka,
on pušta da svaki komad ispuni vlastiti prostor. sazda svoj svet, bez veze sa po-
zadinom ili ičim što je van njega . . . U usmenoj tradiciji, pripovedač mitova
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 85
govori kao mnogi mnogima, a ne kao jedna ličnost drugoj. Govor i pesma se
obraćaju svima . . . Kao pesnik, pripovedač mitova ili rezbar, Eskim svima pre-
nosi anonimnu tradiciju . . . Umetničko delo se može videti ili čuti podjednako
dobro iz svakog pravca.
Višesmerna prostorna orijentacija, koja je akustička ili audi-
tivna, čini da Eskima grdno zabavljaju vrpoljeći napori poseti-
laca da slike gledaju »kako treba«. Stranice časopisa, zalepljene
na tavanicu igloa kako bi sprečile kapanje, često dovode belog
posetioca u iskušenje da krivi vrat kako bi ih sagledao. Na isti
način, Eskim može početi crtež ili rezbariju na jednom kraju
daske i nastaviti do suprotnog. U njihovom jeziku još ne postoji
reč za um etnost: »Svaki odrasli Ajvilik vešt je rezbar kosti:
rezbarenje je norm alna, suštinska potreba, baš kao pisanje kod
nas«.
Gidion produžuje obradu istih prostornih tema u Istraži-
vanjima komunikacija (str. 84):
Kao što je uopšte slujjai u nreistoriiskoi umetnosti. oko lovca iz ledenog
doba otkriva slike životinja koie traži u strukturi stena. Francuzi opisuju ovo
prepoznavanje prirodnih formacija izrazom epguser les contours. Ngkoliko linija„
malo rezbarenia ili boie dovolini su da nokažu životiniu.
Naše ponovno otkriće strasti prema konturam a nerazdvo-
jivo^Je od sagledavanja tacne meauzavisnosii i funkcije i svih
oblika kao organskih, koje nam nameće tehnologija elektromag-
netskih talasa. T q. jest. ponovno ovladavanje primitivnim organ-
skim vrednostima u um etnosti i arhitekturi sredtšnn je tehnolOškl'
zahtev naseg vremena. Ipak, čak i danas ima antropologa koji
neodređeno pretpostavljaju da nepismeni ljudi poseduju eukli-
dovske prostorne percepcije.17 A daleko ih je više koji saopšta-
vaju svoje podatke o primitvnim narodim a služeći se terminima
euklidovskih modela organizacije. Te jedva da iznenađuje što
je K aroders retka figura. Kao psiholog koji je preko funkcio-
nalnih linija prešao na područje antropologije, on je bio potpuno
nepripremljen za ono što je našao. U stvari, to što je našao još
11 Karpenter nagoveštava da je Vladimir G. Bogaz (1860— 1936) možda
bio prvi antropolog koji je rekao da nepismen čovek ima neeuklidovske pred-
stave prostora. Ove teme je izložio u napisu »Pojmovi prostora i vremena u kon-
ceptu primitivne religije« (»Ideas of Space and Time in the Concept of Primitive
Religion«), American Anthropologist. tom 27. br. 2. april 1925. str. 205—66.

86 M A R ŠA L M E K L U A N
uvek je poznato veoma malom broju ljudi. Da su efekti pisane
reči. ti. zameniivanje auditivnih dimenziia iskustva viziielnom.
bili poznati recimo Mirči Elijadu, da li bi on nastavio da izra-
žava ono isto oduševljavanje »resakralizacijom« čovekovog ži-
vota?
Primitivizam je postao vulgarni kliše velikog dela moderne
umetnosti i spekulaeije.
M ogućno je da je celu grupu, na koju su uticali M arineti
i M oholji-Nađ (M oholy-Nagy), prevarilo neshvatanje porekla i
uzroka svetovne konfiguracije života. s jedne strane, i »sakralne«
konfiguracije, sa druge. Naprotiv, mogućno je da bi, čak i ako
dopustim o puko mehaničko dejstvo tehnologije na »sakraliza-
ciju« i »desakralizaciju« čovekovog života, cela skupina »iracio-
nalista« u našem stoleću ipak odabrala »sakralni« ili auditivni
vid organizacije iskustva. S jedne strane, kako naglašava de
Šarden, to je nastajući vid elektromagnetskog ili elektroničnog.
A za mnoge je novo kao takvo poslanstvo iz vasione, čak i kad
predstavlja ponovno bacanje u ne-pismenosne obrasce svesti.
M ada ne vidimo nikakvu unutrašnju religijsku relevantnost ili
značaj ni u »svetom« ni u »svetovnom«, kako ih prikazuje Elijade
ili ma koji drugi »iracionalni« mističar našeg vremena, mi ne
bismo potcenjivali puku kulturnu moć ne-pismenosnih i pisme-
nosnih oblika života da uobličavaju percepcije i orijentacije
vaskolike ljudske zajednice. Nesreće proizašle iz sukoba istočne
i katoličke crkve, na primer, samo su očigledan primer tipa
opozicije usmenih i vizuelnih kultura, koja nema nikakve veze
sa verom.
U pitao bih, međutim, nije li vreme da ove »detinjarije« stavi-
mo u neku vrstu odmerene stege, tako da njihovo neprestano ispi-
ranje mozgova ljudske zajednice bude podvrgnuto izvesnoj meri
predvidljivog dejstva. Rečeno je da je neizbežan rat onaj čiji se
uzroci nisu razaznali. Pošto ne može biti veće protivrečnosti ili
sukoba ljudskih kultura no što su oni koji predstavljaju oko i
uho, nije čudo što je naša metempsihoza u vizuelni oblik jzapad-
nog čoveka tek nešto manje bolna od naseg sadašnjeg prelaz^t
^ Q Q \i V L J H t u 1 / 'п Л , p b lč *
гаг ; 'ia .
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJ A 87
u auditivni oblik čoveka elektronike. Ali u takvoj promeni ima
' već dovoljno unutam jih traum a i bez uzajamnog ostrvljivanja
auditivne i optičke kulture u spoljašnjim manifestacijama sadis-
tičke uverenosti u vlastitu ispravnost.
Mirče Elijad započinje svoj uvod za Sveto i svetovno nekom
vrstom manifesta koji objavljuje dugo odlagano priznavanje
»Svetog« ili auditivnog prostora, u našem veku. On pozdravlja
(str. 8—9) delo Rudolfa O ta Sveto (R udolf O tto: Das Heilige)
iz 1917:
Ostavljajući po strani racionalnu i spekulativnu stranu religije, on se uglav-
nom usredsredio na njen iracionalni vid. Jer Oto je čitao Lutera i shvatio je šta
verniku znači »živi Bog«. To nije bio bog filosofa — recimo Erazma; to nije bila
ideja, apstraktni pojam, puka moralna alegorija. Bila je to strahovita moć. koja
se ispoljavala božanskim gnevom.
Elijad potom objašnjava svoj projekt: »Svrha sledećih stranica
jeste da ilustruju i definišu tu suprotnost između svetog i svetov-
nog«. Osećajući da »savremeni zapadni čovek doživljava izvesnu
nelagodnost pred mnogim manifestacijama svetog«, dok se »za
mnoga ljudska bića sveto može ispoljiti u vidu kamenja ili drveća«,
on sebi stavlja u zadatak da pokaže zašto je čovek »arhaičnih
društava težio da što je moguće više živi u svetom ili sasvim blizu
posvećenih predm eta«:
Naš glavni zadatak na sledećim stranicama biće da razjasnimo ovaj pred-
met — da pokažemo na koje načine religiozan čovek pokušava da što duže ostane
u svetom svemiru i, otud, kakvim se njegovo ukupno životno iskustvo pokazuje
u poređenju sa iskustvom čoveka bez religioznog osećanja, čoveka koji živi, ili
želi da živi, u desakralizovanom svetu. Treba odmah reći da je potpuno svetovan
svet, potpuno desakralizovan kosmos, skorašnje otkriće u povesti ljudskog duha.
Nije na nama da pokažemo kojim je istorijskim procesima i zbog kojih promena
u spiritualnim stavovima i ponašanju. moderni čovek desakralizovao svoj svet
i usvojio svetovno bivstvovanje. Za našu svrhu je dovoljno primetiti da desakra-
lizacija prožima celokupno iskustvo nereligioznog čoveka modernih društava i
da je ovome, stoga, sve teže da ponovo otkrije egzistencijalne dimenzije religi-
oznog čoveka arhaičnih društava (str. 13).
Elijad je u velikoj zabludi kad pretpostavlja da je m odernom
čoveku «sve teže da ponovo otkrije egzistencijalne dimenzije
primitivnog čoveka arhaičnih društava«. N akon otkrića na polju
elektromagnetizma starih više od jednog veka, m oderni čovek
88 M A R ŠA L M E K L U A N
povrh svega uzima u posed i sve dimenzije arhaičnog čoveka.
Već preko jednog veka umetnost i nauka postale su jednolični
kreščendo arhaičnog primitivizma. Delo samog Elijada je eks-
trem na popularizacija takve umetnosti i nauke. Ali to ne znači
da on činjenično greši. On je, svakako, u pravu kad veli da je
»potpuno desakralizovan kosmos skorašnje otkriće u povesti
ljudskog duha«. U stvari, to otkriće je proizašlo iz fonetske az-
buke i prihvatanja njenih posledica, naročito od Gutenberga
naovamo. Ali ja dovodim u pitanje kvalitet uvida koji čini da
čovekov glas drhti i odzvanja sa sedmičnom jarošću kad navodi
povest ljudskog duha«.
-л v*
Gutenbergova galaksija žed da рокаје zašto je azbučm čovek
bio sklon da de.sakrati7.uje svoi načinltivstvovania.
Potonji deo ove knjige prihvatiće ulogu koju Elijad odbija
kad kaže: »Nije na nam a da pokažemo kojim je istorijskim pro-
cesima . . . moderni čovek desakralizovao svoj svet i usvojio sve-
tovno bivstvovanje«. Pokazati kojim je tačno istorijskim procesom
ovo postignuto — to je tema Gutenbergove galaksije. A pošto
pokažemo taj proces, možemo bar učiniti svestan i odgovoran
izbor da li ćemo se ponovo opredeliti za plemenski način koji
ima toliku privlačnost za Elijada:
Ambis koji deli dva modaliteta iskustva — sveto i svetovno — pokazaće
se kad budemo opisali sveti prostor i ritualno građenje ljudskog staništa. ili vrste
religioznog doživljaja vremena, ili odnos religioznog čoveka prema prirodi i svetu
alatki, ili posvećenje samog ljudskog života, sakralnost kojom mogu biti ispu-
njene čovekove životne funkcije (hrana, seks, rad itd.). Ako se jednostavno opo-
menemo šta su za modernog i nereligioznog čoveka postali grad ili kućaTpTirodav
alaike~ili rad, pokazaće se sa naivećom upečatliivošću sve što takvog čoveka raz-
lilfrriF-«d-čfiveka koji pripada ma kojem arhaičnom društvu. ili čak od seljaka
iz hrišćanske Evrope. Za modernu svest, jedan fiziološki čin — jedenje, seks
i tako dalie — kod nekih ie~s3 tnr> ieHna nrFanska poiava . . . Međutim, za pri-
mitivnog čoveka, takav čin nikad nije jednostavno fiziološki; on jeste, ili može
postati sakrament, to jest opštenje sa svetim.
Citalac će vrlo brzo shvatiti da su sveto i svetovno dva načina bivstvovanja
u svetu, dve egzistencijalne situacije koje čovek usvaja tokom svoje istorije. Ti
načini bivstvovanja u svetu ne tiču se samo istorije religija ili sociologije; oni
nisu predmet jedino istorijskih, socioloških ili etnoloških proučavanja. U ko-
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 89
načnoj analizi, sveti i svetovni način bivstvovanja zavise od različitih položaja
koje je čovek izborio u kosm osu; stoga oni zanimaju i filosofa i svakog ko teži da
otkrije moguće dimenzije Ijudskog postojanja (str. 14— 15).
Elijad pretpostavlja svakog usmenog čoveka desakralizova-
nom ili pismenom čoveku; čak i »seljak iz hrišćanske Evrope«
zadržava nešto od stare auditivne rezonance i aure sakralnog
čoveka, kao što su rgmantičari uporno tvrdili pre više od dvesta
godina. Dokle god je jedna kultura bez pismenosti, ona za Eli-
jada poseduje neophodne sakralne sastojke (str. 17):
Očito je, na primer, da se simbolizam i kultovi Majke Zemlje, čovekove i
zemljoradničke plodnosti, sakralnosti žene i slični, nisu mogli razviti i sačinjavati
jedan složen religijski sistem sem, jedino, blagodareći otkriću zemljoradnje; pod-
jednako je očigledno da jedno predzemljoradničko društvo, posvećeno lovu, nije
moglo osetiti svetost Majke Zemlje na isti način ili sa istim intenzitetom. Stoga
postoje razlike u religioznom iskustvu koje se objašnjavaju razlikama u ekono-
miji, kulturi i organizaciji društva — ukratko. istorijom. Pri svemu tom, između
nomadskih lovaca i stalno nastanjenih ratara postoji jedna sličnost u ponašanju
koja nam izgleda beskrajno važnija od njihovih razlika; i jedni i drugi žive u sa-
kralizovanom kosmosu, i jedni i drugi sudeluju u kosmičnoj sakralnosti, koja se
podjednako ispoljava u životinjskom i u biljnom svetu. Treba samo da upore-
dimo njihove egzistencijalne situacije sa položajem čoveka modernih društava
koji živi u desakralizovanom kosmosu i odmah ćemo biti svesni svega što ovog
odvaja od njih.
Vjdeli smo ург dn jr itfllnn ппМмјгш ili ipprijnlirnvnni
čovek, nasuprot nom adu, na putu da otkrije vizuelni vid ljudskog
iskuitva. ino sve doK Пото sedens lzbeeava moćniie vrste optič-
kog uslovljavanja, kakve se nalaze u pismenosti, puke nijanse u
vidovima sakralnog života, kao između nom adskog i nastanjenog
čoveka, ne uznemiravaju Elijada. To što Elijad usmenog čoveka
naziva »religioznim« naravno da je isto toliko ćudljivo i proiz-
voljno kao kad se plavuše proglase bestijalnim. Ali to ni naj-
manje ne zbunjuje one koji shvataju da je za Elijada, kao što
sam insistira od početka, »religiozno« — iracionalno. On se
nalazi u veoma brojnom društvu žrtava pismenosti koje su se
složile u pretpostavci da je »racionalno« — izričito linearno,
sledno, vizuelno. To jest, on više voli da deluje kao osamnaesto-
vekovni duh pobunjen protiv preovlađujućeg vizuelnog oblika
koji je tada bio nov. Takvi su bili| Bleik i/silesiia drugih. Danas
bi Blejk bio žestoki antiblejkovac, jer 'je blejkovska reakcija
90 M A R ŠA L M E K L U A N
protiv apstraktne vizuelnosti sada preovlađujući cliche i klaka
golemih bataljona dok se kreću regimentisanim kolotečinama
senzibilnosti.
»Za religioznog čoveka prostor nije hom ogen; on doživljava
prekide, narušavanja njegove celovitosti« (str. 20). Slično je sa
vremenom. Za m odem og fizičara, kao i za nepismenog čoveka,
prostor nije homogen, kao ni vreme. N asuprot tome, geometrijski
prostor, izumljen u antici, daleko od toga da bude raznolik,
jedinstven je pluralistički, sakralan, »može se preseći i omeđiti
u ma kom pravcu te se, stoga, ne daje nikakva orijentacija koja
bi proizlazila iz njegove strukture« (str. 22). Sledeća tvrdnja u
potpunosti je primenljiva na relativno uzajamno dejstvo optičkog
i auditivnog načina u uobličavanju čovekovog senzibiliteta:
Мога se odmah dodati da se takvo svetovno bivstvovanje nikad ne nalazi
u čistom vidu. U kolikoj god meri on desakralizovao svet, čovek koji se odlučio
za svetovni život nikad ne uspeva da potpuno uništi religiozno ponašanje. To
će postati jasnije kako budemo išli dalje; pokazaće se da čak i u najvećoj meri
desakralizovano bivstvovanje ipak zadržava tragove religioznog vrednovanja
sveta (str. 23).
Metoda dvadesetog veka je da se za eksperimentalno istra-
živanje ne koristi jednim modelom već višestrukim modettma
— tehnika odgodenog suda.
Vilijem Ajvins M lađi u svome delu Grafike i vizuelna ko-
munikacija (Prints and Visual Communication) naglašava (str. 63)
koliko je u svetu štam pane reči prirodno ići ka puko nomina-
lističkom stavu o kakvom nepismen čovek nije mogao ni da
san ja:
. . . Platonove ideje i Aristotelove forme, suštine i defmicije, uzorci su ovog
prenošenja realnosti iz predmeta u tačno ponovljive i zato na izgled postojane
verbalne obrasce. U stvari, jedna suština nije deo predmeta, već deo njegove
definicije. Ja verujem da se dobro poznati pojmovi supstance i odlika koje se
mogu pridavati takođe mogu izvesti iz ove operacionalne' zavisnosti o tačno
ponovljivim verbalnim opisima i definicijama — jer sam linearni redosled kojim
se reči moraju upotrebljavati daje sintaktičku analizu u vremenskom redosledu
odlika, koje su zapravo simultane i tako pomešane i međusobno povezane da se
nijedna odlika ne može ukloniti iz svežnjeva odlika koje nazivamo predmetima
a da ne promeni i predmet i sve ostale odlike. Na kraju krajeva, odlika je samo
odlika skupine drugih odlika, i ako promenite ma koji sačinilac skupioe, oni se
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 91
svi nužno menjaju. Kakva god mogla biti situacija sa stanovišta verbalističke
analize, sa stanovišta vizuelne svesti kakva se mora primenjivati u jednom umet-
ničkom muzeju, predmet je jedinstvo koje se ne može razbiti na posebne odlike
a da ne postane samo zbirka apstrakcija koje poseduju jedino konceptualno po-
stojanje a nemaju datosti. Na jedan smešan način, reči i njihov nužno linearni
sintaktički raspored sprečavaju nas da opisujemo predmete i prisiljavaju nas da
upotrebljavamo veoma oskudne i neodgovarajuće spiskove teoretskih sastojaka
na način za koji su konkretniji primer obični recepti iz kuvara.
M a koja kultura s fonetskom azbukom može lako da sklizne
u naviku da jednu stvar stavlja ispod druge ili u drugu; jer postoji
neprestani pritisak subliminalne činjenice da pisana šifra nosi za
čitaoca iskustvo »sadržine« koja je govor. N o u kulturam a bez
pismenosti nema ničeg subliminalnog. Razlog zbog koga nam je
teško da shvatimo mitove upravo je u toj činjenici da mitovi ne
isključuju nijednu facetu iskustva kao što čine kulture koje
poseduju pismenost. Sve ravni značenja su simultane. Tako uro-
đenici, kad im se postave frojdistička pitanja o simboličnosti
njihovih misli ili snova, upom o tvrde da su sva značenja već
prisutna u verbalnom iskazu. Delo Junga i Frojda tegobno je
prevođenje nepismenosne svesti u literam e termine te, kao svaki
prevod, iskrivljuje i ispušta. Glavna prednost prevođenja jeste
stvaralački napor koji ono podstiče, što je celog života govorio
i ilustrovao Ezra Paund. A kultura zaokupljena svojim prevo-
đenjem iz jednog radikalnog oblika kakav je auditivni u drugi
oblik, kakav je vizuelni, m ora se nalaziti u stvaralačkom pre-
viranju, kao što je bio slučaj sa klasičnom Grčkom ili renesan-
som. M eđutim, naše vlastito vreme je čak još krupniji primer
takvog previranja izazvanog upravo takvim »prevođenjem«.
D ok naše doba sebe prevodi natrag u usmeni i auditivni
oblik zbog elektroničnog pritiska sim ultanosti. mi postajemo iz-
vanredno svesni da su mnoga minula stoleća nekritički prihvatala
vizuelne m etafore i modele. Lingvistička analiza koju sada spro-
vodi Gilbert Rajl (Gilbert Ryle) u Oksfordu predstavlja nepre-
stanu kritiku vizuelnih modela u filosofiji:
Valjalo bi da otpočnemo odbacivanje mođela koji u ovom ili onom vidu
dominira mnogim spekulacijama o percepciji. Omiljeno ali lažno pitanje: »Kako
čovek može da prevaziđe svoje osete i dođe do poimanja spoljašnjih realnosti?«
često se postavlja kao da je situacija sledeća. U ćeliji bez prozora zazidan je zatvo-
renik koji je u njoj osamljen živeo od rođenja. Sve što do njega dopire iz spoljaš-
92 M A R ŠA L M E K L U A N
njeg sveta treptaji su svetlosti bačeni na zidove njegove ćelije i kucanje koje čuje
kroz kamen; ipak, na osnovu opažanja tih treptaja i kucanja, on postaje, ili se
čini da postaje, obavešten o negledanim fudbalskim utakmicama, baštama i
pomračenjima sunca. A kako je naučio šifre u koje su raspoređeni signali što
ih prima ili, čak, kako doznaje da postoji šifra? Kako može da protumači poruke
koje nekako dešifruje kad su rečnici tih poruka rečnici fudbala i astronomije,
a ne rečnici treptaja i kucanja?
Ovaj model je, naravno, poznata slika duha kao sablasti u mašini, o čijim
opštim nedostacima ne treba ništa više reći. Međutim i te kako je potrebno uočiti
izvesne određene nedostatke. Upotreba ove vrste modela uključuje izričitu ili
implicitnu pretpostavku da koliko god zatvorenik bio u stanju da vidi treptaje
i čuje kucanje, on, na žalost, ne može videti ili čuti fudbalske utakmice, te da mi
možemo posmatrati svoje vizuelne i druge osete ali, na žalost, ne možemo po-
smatrati crvendaće.18 „ eeveka - Kad se taj prenos ili preobražaj jednom obavi, ubrzo
Mi postajemo krajnje svesni kulturnih modela i orijentacija
kad prelazimo iz jednog preovlađujućeg vida svesti u drugi, kao
iz grčkog u latinski ili iz engleskog u francuski. Tako nas više
ne zapanjuje to što istočni svet nema pojam »supstance« ili
supstantnog oblika«, jer oni ne osećaju nikakav vizuelni pritisak
da rasparčavaju iskustvo u takve pakete. A videli smo kako je
obuka stečena u svetu grafike omogućila Vilijemu Ajvinsu da
prevede smisao tipografije kao niko drugi. U svome delu Grafike
i vizuelna komunikacija (str. 54) on daje jedno opšte načelo:
To što više možemo da ograničimo naše podatke za umovanje o stvarima
na podatke koji do nas dolaze jednim istim čulnim kanalom, utoliko ima više
izgleda da će naše umovanje biti tačno, mada će po opsegu biti mnogo ograni-
čenije. Jedna od najzanimljivijih stvari u našoj modernoj naučnoj praksi bili su
izum i usavršavanje metoda pomoću kojih naučnici mogu pribaviti veliki deo
svojih osnovnih podataka kroz jedan isti čulni kanal svesti. Koliko sam obavešten,
u fizici su, na primer, naučnici najsrećniji kad do svojih podataka mogu doći
pomoću nekog brojčanika ili druge naprave koja se čita okom. Tako su toplota,
visina, dužine i mnoge druge stvari koje se u običnom životu spoznaju drugim
čulima a ne vidom, za nauku postale stvar vizuelne svesti o položajima mehanič-
kih pokazivača.
Zar ovo ne podrazum eva da ćemo, ukoliko uspemo da ot-
krijemo jedno dosledno sredstvo za prevođenje svih vidova našeg
sveta na jezik samo jednog jedinog čula, imati jednu deformaciju
koja je naučna jer je dosledna i suvisla? Blejk je mislio da se
\ to stvarno dogodilo u osamnaestom veku, каЗа je tražio oslo-
18 Rajl: Pojam duha ( The Concepl o f Mind). str. 223—4.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 93
bođenje »od jednog vida i Njutnovog sna«. Jer prevlast jednog
čula obrazac je za hipnozu. A kultura se može zatvoriti u san
ma kog pojedinog čula. Spavač se budi kad je izazvan u smeru
ma kog drugog čula.
Samo delić istorije pismenosti bio je tipografski.
D osad smo se uglavnom bavili nisanom reči. која prenosi
ili prevodi audio-taktilni prostor >>sakralnog<<~iTfepismenog^o?gka
Ц vizueini prn itn r -<4УЈ1Ј7Г>У1ПГ>(Т ili pigmpnop јЦ »svetovnog«
še nalazimo u svetu kniiga. rukopisnih ili tipografskih. Dalje
ćemo se baviti pisanim i štam panim knjigama i otud proizašlim
Tezultatima za nauku i društvo. Od petog veka pre naše ere do
petnaestog veka пабе eie-kujiga je bila rukopism proizvod. Sam6 “
jedna trećina istorije knjige u zapadnom svetu bila je lipografska.
Otud nije neumesno reći ono što i Bret u Drevnoj i savremenoj
psihologiji (G. S. Brett: Psychology Ancient and Moderri) (str.
36— 7):
Ideja da je znanje suštinski knjiško znanje koja izgleda kao veoma moderno
shvatanje, verovatno je izvedena iz srednjovekovnog razlikovanja duhovnika i
laika. uz dodatni naglasak što ga daje knjiški karakter prilično fantastičnog
humanizma šesnaestog stoleća. Prvobitna i prirodna ideja znanja jeste ideja
»oštroumnosti« ili posedovanja duha. Odisej je prvobitni tip mislioca, čoveka
s mnogim idejama, koji je mogao da savlada Kiklope i postigne jedan značajan
trijumf duha nad materijom. Znanje je, dakle, sposobnost savladavanja životnih
teškoća i postizanja uspeha u ovom svetu.
Bret ovde određuje prirodnu dihotom iju koju knjiga unosi
u svako društvo, povrh rascepa što ga izaziva u pojedinom pri-
padniku tog društva. Delo f Džemsa Džojsa |pokazuje potpunu
jasnovidost u ovim stvarima. ^Njegov Liopold Blun iz Ulisa,
čovek s puno ideja i smicalica, slobodni je akviziter oglasa.
Džojs je sagledao paralele, s jedne strane, između m oderne gra-
nice verbalnog i slikovnog, i. sa druge, između homerovskog
sveta na razmeđu stare sakralne kulture i nove svetovne ili pisme-
nosne senzibilnosti. Blum, odskora detribalizovani Jevrejin, pri-
kazan je u savremenom Dablinu, ovlaš detribalizovanom irskom
svetu. Takva jedna granica je moderni svet reklame, te je stoga
94 M A R ŠA L M E K L U A N
pogodan za Blumovu prelaznu kulturu. U sedamnaestoj ili itač-
koj epizodi Ulisa čitam o:
O čemu bi obično na kraju razmišljao? O nekom jedinstvenom oglasu,
pred kojim će svi prolaznici u čudu zastati, o nekoj novosti na tom oglasnom
području, bez ikakve vanjske izlišnosti, sve će biti svedeno na najjednostavniji
i najuspešniji oblik, koji neće premašiti vidokrug letimičnog pogleda, a bit će
u saglasnosti s brzinom moderna života.*
U Knjigama na Bdenju Džems S. A terton (James S. A therton:
Books at the Wake) ističe (str. 67— 8):
Pored ostalog, Fineganovo bdenje je i istorija pisanja. Počinjemo sa pisanjem
na »A bone, a pebble, a ramskin . . . leave them to cook in the mutthering pot: and
Gutenmorg with his cromagnon charter, tintigfats and great prime must once for
omniboss stepp rubrickredd out o f the wordpress« (20.5).** »Mutthering pot«
je aluzija na alhemiju, ali tu postoji i neki drugi smisao povezan sa pisanjem,
jer se ta reč sledeći put pojavljuje u kontekstu koji se tiče unapređenja sistema
komunikacija. Taj stav glasi: »All the airish signics o f her dipandump helpabit
from an Father Hogan till the M utther Masons, . . .« (223.3). »Dipandump hel-
pabit« kombinuje znakove azbuke za gluvoneme u vazduhu (air) — ili vazdu-
šaste (airish) znake — sa valovitošću obične azbuke i izraženijom valovitošću
irskog ogem pisma. »Mason«, koji ovome sledi, mora biti čovek tog imena koji
je izumeo čelično pero. Ali sve što mogu da predložim kao objašnjenje za »mutther«
jeste mrmljanje (muttering) slobodnih zidara, što se ne uklapa u kontekst, mada
i oni, naravno, prave znakove u vazduhu.
»Gutenmorg with his cromagnon charter« mitskom glosom
izlaže činjenicu da je pisanje značilo izlazak pećinskog ili sakral-
nog čoveka iz auditivnog sveta jednovremene rezonance u sve-
tovni svet dnevne svetlosti. Zidari su aluzija na svet zidara kao
tip samog govora. N a drugoj stranici Bdenja, Džojs pravi mozaik,
kao neku vrstu Ahilovog štita, svih tema i načina ljudskog go-
vora i opštenja: »Bygmeister Finnegan, o f the Stuttering Hand,
freem en’s maurer, lived in the broadest way immarginable in his
ruchlit toofarback fo r messuages before joshuan judges had given
*James Јоусе: Uliks, preveo Zlatko Gorjan, »Otokar Keršovani«, Rijeka
1957, str. 859—60. — Prev.
** . . . na »kosti, šljunku, koži ovnujskoj . . . ostavite da se kuvaju u mrmor-
-loncu: i Gutenmorg sa svojom kromanjonskom poveljom, mastima za bojadi-
sanje i velikom prvobitnošću srž moraće jednom za sve gazdu svega rubriciran
iz prese za reči gureme reči da kroči« — Prev.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 95
us numbers . . .* Džojs u Bdenju pravi svoj vlastiti altamirski pe-
ćinski crtež vaskolike istorije ljudskog duha, izražene njegovim
osnovnim gestovima i stavovima tokom svih stupnjeva ljudske
kulture i tehnologije. Kao što njegov naslov naznačava, on je
uviđao da buđenje ljudskog-napTetka nTože ponovo iščeznuti u
noći sakTafriog 111 auditivnog čoveka. Finov ciklus plemenskih
institucija m ože'se vratiti u električnoj eposi, ali ako se ponovo
vrati, nek to bude bdenje ili buđenje ili oboje. Džojs nije mogao
da vidi nikakvu prednost u tonie što ćemo ostati zatočeni u sva-
kom ciklusu kulture, kao u zanosu ili u snu. On ie otkrio način
da čovek živi istovremeno u svim kultu m im^pblicima a pri tom
bude potpuno svestan. Sredstvo koje navodi za postizanje takve
samosvesti 1 lspravke kulturnih deformacija jeste njegov x»colli-
deorscope«.. Ovaj naziv ukazuje na uzajamno dejstvo u koloidnom
rastvoru svih sačinilaca ljudske tehnologije dok proširuju naša
čula i m enjaju svoje razmere u društvenom kaleidoskopu kultur-
nog sudara: »deor« — divlje, usmeno ili sakralno; »scope« — vi-
zuelno ili svetovno i civilizovano.
D osadje kultura bilalmehaničkafsudbina društavd, automat-
ska interiorizacija njihovih vlastitih tehnologija.
D osada je većina ljudi prihvatala svoje kulture kao sudbinu,
poput podneblja ili matem jeg jezika; m eđutim naša empatijska
svesf o tačnim oblicima mnogih kultura je sama po sebi oslo-
bođenje od tih kultura kao tamnica. Zato je Džojsov naslov
ujedno manifest. U najkompententijem pogledu Čovek: Prvih
milion godina (M an: His First Million Years) Ešli M ontegju
(Ashley M ontagu) komentariše (str. 193— 4) aspekte nepisme-
nosti na način koji se odnosi na ove tem e:
Nepismen čovek baca mrežu misli preko celog sveta. Mitologija i religija
su, možda, tesno povezane, ali dok jedna izrasta iz čovekovog svakč)3nevnog
fivota^ druga izrasta iz njegove zaokupljenosti natprirodmm. A isto je sa rije-
* »Velji majstor (Bygmeister — gradonačelnik) Finegan, Mucavoruki,
zidar (Maurer, nem.) slobodnjački, življaše na najširi način koji se zamisliti
(izmarginisati može u svojoj)??? — možda gomili, od ruck) odvećdalekozaba-
čenoj da stignu poruke pre no što nam suci ješuanski brojeve dadoše . . .« — Prev.
96 M A R ŠA L M E K L U A N
govim pogledom na svet, koji će se sastojati od sekularnih, religijskih, mitoloških,
magijskih i iskustvenih sačinilaca spojenih u jednu celinu.
^уегјпа nepismenih liudi krainii su realisti. Oni su rešeni da stave svet pod
kontrolu i mnogi od njihovih postupaka smišljeni su da obezbede da se stvarnost
ponaša kako oni žele. Ubeđen da su duhovi na njegovoj strani, čovek onda može
obaviti sve neophodne pripreme za uspeh jednog pohoda. Prisiljavanje stvar-
nosti da čini ono što čovek želi, putem njenog manipulisanja na propisani način,
za nepismene je ljude — deo stvarnosti.
Valja razumeti da se nepismeni liiidi daleko više identifikuiu sa svetom u
koiem žive no nismeni naro5i sveta. StoTiudi postaiu »pismeniii«. sve vise teze
da se odvoie od sveta u koiem žive. ‘ "
■tfno itn sp /hiva jeste stvarnost za nepismene. Ako ceremonijama sraču-
natim da obezbede veći priraštaj životinja 1 biljaka, usledi takav porast, onda
ceremonije nisu samo s njim povezane već su njegov deo; jer bez ceremonija ne
bi došlo do porasta priraštaja životinja i roda biljaka — tako umuje nepismen
čovek. Ne radi se o tome da je nelogičan duh svojstvo nepismenog čoveka; njegov
duh je savršeno logičan i on se njime zaista veoma dobro koristi. Jedan obrazovan
belac koji bi se odjednom našao u pustinji Srednje Australije ne bi se bogzna ko-
liko dugo održao. A australijanski urođenici se vrlo dobro snalaze. Urođenici
svih zemalja obavili su prilagođavanje sredini koje van svake sumnje ukazuje
da je njihova inteligencija prvorazredna. Nevolja sa nepismenim čovekom nije
u tome što on nije logičan, već što suviše često primenjuje logiku, najčešće na
temelju nedovoljnih premisa. On obično pretpostavlja da su događaji koji su
povezani — uzročno spojeni. Ali to je greška koju većina civilizovanih ljudi čini
veliki deo vremena, a zna se da se događala i među stručno obučenim naučni-
cima! Nepismeni ljudi su skloni da se suviše kruto pridržavaju pravila da je veza
uzročnost, ali to najčešće funkcioniše, a po pragmatičnom merilu, ono što funk-
cioniše uzima se da je istina.
Ništa ne bi moglo biti dalje od istine no predstava da su nepismeni sasvim
lakoverni, sujeverni i strahom opterećeni stvorovi, bez sposobnosti ili prilike
za samostalno i originalno mišljenje. Povrh prirodne zdrave pameti, nepismen
čovek obično pokazuje puno praktične razboritosti zasnovane na proceni grubih
realnosti života . . .
Ono što M ontegju otvara razm atranjem intenzivne praktič-
nosti nepismenog čoveka savršeno je primenljivo kao glosa uz
Džojsovog Bluma ili Odiseja, snalažljivog čoveka. Šta bi moglo
biti praktičnije za čoveka uhvaćenog između Scile kulture pisme-
nosti i Haribde postpismenosne tehnologije no da sebi napravi
splav od reklamnih tekstova? On se ponaša kao Poov m ornar
u Malstremu (Maelstrom) koji je proučio dejstvo vrtloga i pre-
živeo. Nije li, možda, naš zadatak u novoj eposi elektronike da
proučim o dejstvo novog vrtloga na telu starijih kultura?
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 97
Tehnike jednoobraznosti i ponovljivosti uveli su Rimljani i
ysrednti vek. ~
Grafike i vizuelna komunikacija Vilijema Ajvinsa jedan je od
glavnih izvora za svakog proučavaoc^ uloge knjiga u uobljča-
^vanju ljudskog zaanja i društv». Činjenica da je Ajvins stajao
malo po strani od središnjeg literarnog aspekta knjige dala mu
je, čini se, izvesnu prednost nad literatama. Proučavalac književ-
nosti i filosofije je sklon da se bavi »sadržinom« knjige a da
prenebregne njen oblik. Ovaj propust svojstven je fonetskoj pis-
menosti, u kojoj vizuelna šifra uvek ima »sadržinu« koju čini
govor što ga nanovo sazdaje osoba koja se bavi čitanjem. Nije-
dan kineski pisar ili čitalac ne bi mogao načiniti grešku da pre-
nebregne oblik pisma, jer njegov pisani znak ne odvaja govor
i vizuelnu šifru na naš način. No u svetu fonetske pismenosti,
ova prinuda da se razdvajaju oblik i sadržina sveopšta je, i pod-
jednako deluje na nepismene ljude i naučnika. Tako laboratorije
Belove telefonske kompanije troše milione na istraživanje, ali
nisu čak ni zapazile osoben oblik koji predstavlja telefon i njegov
učinak na govor i lične odnose. Kao stručnjak za grafike, Ajvins
je postao svestan njihovog razlikovanja od štam panih knjiga u
kojima se pojavljuju. Ovo ga je onda učinilo svesnim velike raz-
like između štam panih i rukopisnih knjiga. Na početku (str. 2— 3)
on skreće pažnju na dimenziju ponovljivosti ugrađenu u fonetske
j i s a nr 7naVnve. kako bi istakao isie diiiienzije p^novljivosti u
predgutenbergovskom štam panju slika na osnovu drvoreza:
Mada svaka istorija evropske civilizacije pridaje veliki značaj izumu načina
da se reči štampaju pomoću pokretnog sloga, do kojeg je došlo sredinom pet-
naestog veka, u tim istorijama je uobičajeno da se prenebregava nešto ranije
otkriće načina štampanja slika i dijagrama. Jedna knjiga, ukoliko sadrži tekst,
predstavlja sud sa tačno ponovljivim simbolima reči, raspoređenim u tačno po-
novljivom rasporedu. Ljudi su upotrebljavali takve posude bar pet hiljada godina.
Zbog toga se može tvrditi da štampanje knjiga nije bilo ništa više do obavljanje
veoma starih i poznatih stvari na jevtiniji način. Čak se može reći da je neko vreme
štampanje pokretnim slogom jedva bilo nešto više do način da se posao obavi
uz mnogo manji broj korektura. Do 1501. godine malo knjiga je štampano u
izdanjima većim od onog rukopisnog u hiljadu primeraka koje Plinije Mlađi
pominje u drugom veku naše ere. Međutim, štampanje slika je, za razliku od
štampanja reči pokretnim slogom, donelo na svet jednu potpuno novu stvar
— prvi put je omogućilo slikovne iskaze koji se mogu tačno ponavljati tokom
7 G utenbergova galaksija
98 M A R ŠA L M E K L U A N
efektivnog života površine klišea. Ovo lačno ponavljanje slikovnih iskaza imalo
je neprocenljive učinke na znanje i misao, na nauku i tehnologiju svih vrsta. Jedva
da je preterivanje reći da od otkrića pisanja nije bilo važnijeg izuma no što je
izum tačno ponovljivih slikovnih iskaza.
Odveć očigledno svojstvo tačne .ponovljjvosti, k o je je inhe-
rentno i f tipografiji, prolazi mimo literarno usmerenog čoveka.
On pridaje mali značaj ovoj pukoj tehnološkoj odlici i usred-
sreduje se na »sadržinu«, kao da sluša autora. Kao umetnik
svestan formalnih struktura kao složenih iskaza po sebi, Ajvins
posvećuje grafikama, tipografiji i rukopisu, podjednako, redak
vid pažnje. On je sagledao (str. 3) da tehnološki oblici mogu
uobličavati nauke u istoj meri kao um etnosti:
Za naše pradedove i njihove očeve unatrag do renesanse, grafike nisu bile
ništa više ni išta manje do samo tačno ponovljivi slikovni isk azi. . . D o pre jed-
nog veka, grafike pravljene starim postupcima obavljale su sve funkcije koje sada
obavljaju naše reprodukcije u štrihu i polutonu, naše fotografije i umnoženi pla-
novi, naši razni postupci reprodukcije u bojama, i naše političke karikature i
reklame sa slikama. Ako grafike defmišemo sa tako naznačenog funkcionalnog
stanovišta, umesto ograničenjima procesa ili estetske vrednosti, postaje očito da
bismo bez grafika imali veoma malo naše modeme nauke, tehnologije, arheolo-
gije ili etnologije — jer sve one, na početku ili na kraju, zavise od informacija
koje se prenose tačno ponovljivim vizuelnim ili slikovnim iskazima.
To znači da grafike, daleko od toga da budu samo minorna umetnička dela,
spadaju među najvažnija i najmoćnija oruđa m odemog života i misli. Svakako,
ne možemo se nadati da ćemo shvatiti njihovu stvamu ulogu dok se ne udaljimo
od snobizma pojmova i defmicija savremenog kolekcionarstva grafika i počnemo
da o njima mislimo kao o tačno ponovljivim slikovnim iskazima ili komuni-
kacijama, bez obzira na slučajnu okolnost retkosti ili ono što, za trenutak, mo-
žemo smatrati estetskom vrednošću. Moramo ih posmatrati sa stanovišta op-
štih ideja i posebnih funkcija i, naročito, moramo misliti o ograničenjima koja
su njihove tehnike nametnule grafikama kao prenosnicima informacije i nama
kao primaocima te informacije.
Tehnologija tačne p o _ n p v .l ji Y p s ti .b i la je naglasak koji su u
grčku vizuelnu analizu uveli Rimljani. Ovo Jiaglašavanje konti-
nuirane, jednoobrazne linije, sa njenom ravnodušnošću prema
usmenim vrednostima pluralističke organizacije, bilo je, po Aj-
vinsovom mišljenju (str. 4— 5), uspešno preneseno u Vek mraka,
a on ga je preneo dalje:
Sve doskora istoričari su bili literate i filolozi. Kao proučavaoci prošlosti,
oni su retko nalazili nešto što nisu tražili. Toliko su bili očarani onim što su Grci
rekli da su poklanjali malo pažnje onome što Grci nisu učinili ili znali. Toliko
ih je ispunjavalo užasom ono što Vek mraka nije rekao da uopšte nisu obraćali
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 99
pažnju na ono što jeste učinio ili znao. Moderna istraživanja ljudi koji su svesni
»prostih« predmeta kao što su ekonomija i tehnologija, brzo menjaju naše pred-
stave o ovim stvarima. U Veku mraka, da upotrebimo njegov tradicionalni naziv,
bilo je malo obezbeđene dokolice za posvećivanje tananostima književnosti,
umetnosti, filosofije i teorijske nauke, ali su mnogi ljudi, pri svem tom, posve-
ćivali svoje savršeno dobre umove društvenim, poljoprivrednim i mehaničkim
problemima. Štaviše, tokom svih tih akademski obezvređivanih vekova, daleko
od toga da dođe do ikakvog opadanja mehaničke sposobnosti, ređao se nepre-
kinuti niz otkrića i izuma koji su Veku mraka, a nakon njega, srednjem veku,
dali tehnologiju, te, stoga, i logiku, koja je u mnogim najvažnijim pogledima da-
Ieko prevazišla sve što je bilo poznato Grcima ili Rimljanima Zapadne Imperije.
Ajvinsova je tema da su »Vek m raka i srednji vek iz svoje
bede i nužde proizveli prvu veliku žetvu jenkijevske ingenioz-
nosti«. M ožda Ajvins preteruje u ovom isticanju Veka m raka
i srednjeg veka kao »kulture tehnika i tehnologija«, ali to je ona
vrsta pristupa koja čini pojmljivim sholastiku i koja nas pri-
prema za veliki srednjovekovni izum tipografije, koja je bila
trenutak »uzleta« u nove prostore sveta.19
Reč moderno bila je p r e k o r patrističkih humanista upućen
srednjovekovnim sholastičarima, koji su razviU novu logiku i fi-
ziku.
Otada su se pojavile mnoge knjige o srednjovekovnoj nauci
koje potvrđuju Ajvinsovo gledište. Nauka mehanike u srednjem
veku (The Science o f Mechanics in the Middle Ages) M aršala
Klageta (M arshall Clagett) jedan je primer iz kojeg ću odabrati
nekoliko tema da ilustrujem stalni razvoj naglaSav^nja viznplnog
koje smo videli kako se pojavljuje u grčkom svetu kao posledica
fonetske pistnenosti. T ako:
Iz gr^đe koju sam prikazao u prva dva poglavlja, biće očito da srednjove-
kovna statika, poput drugih vidova srednjovekovne mehanike, u velikoj meri
zavisi od mehaničkih koncepata i njihove analize koju su dali grčki mehaničari:
aristotelovski pisac dela Mechanica, Arhimed. Heron i drugi (str. xxiii).
19 Ajvins navodi napis Lina Vajta (Lynn VVhite) o »Tehnologiji i pronala-
zaštvu u sfednjem veku« (»Technology and Invention in the Middle Ages«),
Speculum, tom XV, april 1940, str. 141—59.

100 M A R ŠA L M E K L U A N
Na isti način su »dostignuća srednjovekovne kinematike bila
u mnogo većoj meri integralni deo sholastičkih razm atranja
aristotelovskih tvrdnji o sili i kretanju . . . N aročito je bio važan
razvoj koncepta trenutne brzine i, sledstveno, analize različitih
vrsta ubrzanja« (str. XXV).
Više od jednog veka pre pojave štampe, naučnici na oks-
fordskom M erton koledžu razvili su teorem u »jednakog ubrzanja
i jednakog kretanja pri brzini koju telo sa jednakim ubrzanjem
ima u srednjem trenutku vremena ubrzanja«. S pronalaskom jed-
noobrazno ponovljivog i pokretnog sloga, zalazimo dublje u ovaj
srednjovekovni svet merljivih količina. Klaget uspostavlja linije
kontinuiteta između grčke vizuelne analize i srednjovekovne nau-
ke i pokazuje koliko je daleko sholastički um razvio grčke kon-
cepte.
M ertonovska kinematika se rasprostrla u Italiju i Francusku.
To je bila ideja za prevođenje kretanja u vizuelne termine:
Osnovna ideja ovog sistema prosta je. Geometrijske figure, naročito po-
vršine, mogu še upotrebljavati za prikazivanje količine jednog kvaliteta. Proši-
renje kvaliteta jednog subjekta predstavlja se horizontalnom linijom, dok se
kvalitativni intenziteti na raznim tačkama subjekta prikazuju upravnim crtama
povučenim na produžnu liniju ili liniju subjekta. U slučaju kretanja, produžna
linija prikazuje vreme, a linija intenziteta — brzinu (str. 33).
Klaget prikazuje traktat Nikolasa od Orezma »O konfigu-
raciji kvaliteta«. u kome ovaj kaže: »Svaka merljiva stvar, izuzev
brojeva, shvata se kao kontinuirana količina«. Ovo nas vraća
u grčki svet, u kome je, kao što ukazuje Tobajas Dancig u svojoj
knjizi Broj: Jezik nauke (Tobias D. Dantzig: Number: The
Language o f Science):
Pokušaj da se racionalna aritmetika primeni na geometrijski problem doveo
je do prve krize u istoriji matematike. Dva srazmerno jednostavna problema: odre-
đivanje dijagonale kvadrata i obima kruga otkrila su postojanje novih mate-
matičkih bića, za koja se u okviru racionalnog područja nije moglo naći m esto...
Dalja analiza je pokazala da su procedure algebre, uopšte uzev, isto toliko
nedostatne. Te je postalo očito da je neizbežno proširenje polja brojeva . . . A
pošto je stari koncept propao na području geometrije, moramo u geometriji
potražiti model za novi. Kontinuirana beskonačna prava linija izgleda idealno
pogodna za takav mode! (str. 141— 2).
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 101
Broj je dimenzija taktilnosti. kao što je Ajvins objasnio u
Umetnosti i geometriji (str. 7):
U ma kom kontinuiranom obrascu, ruci su potrebni jednostavni i statični
oblici; ona voli oblike koji se ponavljaju. Ona spoznaje predmete odvojeno,
jedan po jedan, i, za razliku od oka, nema načina da dobije praktično simultan
uvid ili pojam o skupini predmeta kao jednoj jedinoj svesti. Za razliku od oka,
ruka, kojoj se ne pomaže, nije kadra da otkrije da li se na liniji nalazi tri ili više
predmeta.
No ono što nas zanima u prvoj krizi matem atike jesu očite
fikcije, kojima se m ora pribeći kako bi se vizuelno prevelo u
taktilno. M eđutim, još veće fikcije čekale su u infinitezimalnom
računu.
Kao što ćemo videti. kad je reč o šesnaestom veku. broj i
vizuelnost ili taktilnost i retinalni doživljaj, potpuno su se raz-
dvojili i otišli svojim divergentnim putevima, da uspostave su-
parnička carstva Umetnosti i Nauke. Ovo razilaženje, tako upad-
ljivo začeto u grčkom svetu, bilo je srazmerno obustavljeno sve
do Gutenbergovog uzleta. T okom vekova rukopisne kulture,
pokazaće se da vizuelno nije sasvim odvojeno od taktilnosti,
mada je drasticno~šuzilo auditivno carstvo. Ova štvar će se po-
set5ricf razmo'triti povodom srednjovekovnih čitalačkih navika.
Odnos taktilnosti prema vizuelnom. toliko nužan za shvatanje
sudbine fonetske azbuke, oštro će se defmisati tek nakon Sezana.
Tako Gom brič taktilnost pretvara u središnju temu Umetnosti
i iluzije, kao što čini i Hajnrih Velflin u svojim Osnovnim poj-
movima istorije umetnosti. A razlog za ovaj novi naglasak jeste
činjenica da je u eposi fotografije izdvajanje vida iz uzajamnog
dejstva ostalih čula bilo dovedeno sve do reakcije. Gombrič
beleži stupnjeve razm atranja i analize »čulnih podataka« tokom
devetnaestog veka, koji su doveli do Helmholcovog zalaganja
za »nesvesno zaključivanje« ili m entalnu akciju čak i u najosnov-
nijem čulnom iskustvu. Smatralo se da je »taktilnost«, ili uza-
jam no dejstvo svih čula, sam oblik tog »zaključivanja«, što je
odm ah dovelo do raspada ideje »imitacije prirode« kao vizuelne
pojave. Gom brič piše (str.16):
Dva nemačka mislioca imaju vidno mesto u ovoj priči. Jedan je kritičar
Konrad Fidler, koji je, nasuprot impresionistima. tvrdio da »čak i najjednostav-
niji čulni utisak koji izgleda kao puka sirovina za operacije duha već jeste men-
 102 M A R ŠA L M EK L U A N
talna činjenica, a da je ono što nazivamo spoljašnjim svetom zapravo rezultat
jednog složenog psihološkog procesa«.
Međutim, Fidlerov prijatelj, neoklasicistički vajar Adolf fon Hildebrand
bio je taj koji se latio da analizira ovaj proces u knjižici pod naslovom Problem
oblika u Jigurativnoj umetnosti, koja je izašla 1893. i privukla pažnju cele jedne
generacije. I Hildebrand je osporio ideale naučnog naturalizma, pozivajući se
ч /па psihologiju percepcije: ako pokušamo da analiziramo naše mentalne slike
kako bismo otkrili njihove osnovne sačinioce, utvrdićemo da se sastoje od čulnih
podataka do kojih se došlo okom, i sećanja na dodire i kretnje. Lopta se, na pri-
mer, ukazuje oku kao pljosnat disk; pipanje nas obaveštava o svojstvima prostor-
nosti i oblika. Svaki pokušaj umetnika da eliminiše ovo znanje jalov je, jer bez
njega ne bi uopšte opažao svet. Njegov je zadatak, naprotiv, da nadoknadi ne-
dostatak kretanja u svome delu razjašnjavanjem svoje predstave, čime će preneti
ne samo vizuelne osete već i ona sećanja na dodir koja će nam omogućiti da u
svome duhu vaspostavimo trodimenzionalni oblik.
Teško može biti slučajnost da je doba kada su ove ideje tako žudno raz-
matrane bilo takođe doba kada se istorija umetnosti oslobodila antikvarstva,
biografije i estetike. Pitanja koja su toliko dugo smatrana nepobitnim odjednom
su izgledala problematična i tražila su preocenjivanje. Kada je Bemard Berenson
napisao svoj blistavi ogled o firentinskim slikarima, objavljen 1896, on je for-
mulisao svoje estetičko vjeruju terminima Hildebrandove analize. Svojom obda-
renošću za brememtu fazu, on je skoro celu, donekle visokopamu vajarevu knjigu
sažeo u jednu rečenicu: »Slikar može izvršiti svoj zadatak jedino davanjem taktilne
vrednosti retinalnim utiscima«. Za Berensona, Đoto ili Polajuolo mogu da polažu
pravo na našu pažnju upravo zato što su to postigli . . .
U antici i srednjem veku čitanje je nužno bilo čitanje naglas.
O ^ - No Rimljani su razvili mnogo manje teksturalno i većma vizu-
Nije preterano reći da je sa Aristotelom grčki svet prešao
sa usmenog poučavanja na naviku čitanja«7pise t-rederik Kenjon
^(F red eric u . кепуоп) u svome delu Anjige i čitaoci u antičkoj
Grčkoj i Rimu (Books and Readers in Ancient Greece and Rome)
(str. 25). No, za vekove koji su sledili. »čitanje« je značilo čita-
nje naglas. Zapravo. m stituti^a brzo čitanje su tek danas doneli
presudu nisi, kojom se u činu čitanja razvode oko i govor. Otkrilo
se da pri čitanju sleva udesno mišićima grla pravimo začetke
formacija reči i da je to glavni uzrok »sporog« čitanja. N o ućut-
kivanje čitaoca je bilo postepen proces, pa čak ni štam pana reč
nije uspela da ućutka sve čitaoce. M eđutim, bili smo skloni da
m rdanje usana i mrmljanje kod čitaoca povezujemo sa polupis-
menošću, što je činjenica koja je doprinela američkom naglaša-
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 103
vanju isključivo vizuelnog pristupa čitanja u osnovnoj nastavi.
A ipak je Džerald Menli Hopkins (Gerald Manley Hopkins)
vojevao za taktilni naglasak u upotrebi reči i za krepku usmenu
poeziju upravo u vreme kad je Sezan davao taktilne vrednosti
retinalnom utisku. Povodom svoje pesme »Prosricano sa Sibilinih
listova«, Hopkins je pisao:
Kad je reč o ovom dugačkom sonetu, imajte na umu iznad svega ono što
važi za sve moje stihove: da je, kao što živa umetnost valja da bude, stvoren za
izvođenje, a da njegovo izvođenje nije čitanje okom, već glasno, odmereno, po-
etsko (ne retorično) recitovanje, s dugim pauzama, dugim zadržavanjima na
slikovima i drugim obeleženim slogovima, i tako dalje. Ovaj sonet treba pevati:
on je najbrižljivije ritmovan u tempo rubato.20
N a drugom mestu piše: »Udahnite i čitaite ga ušima, kao
što uvek želim da me čitaju, i moji stihovi tada deluju kako valja«.
A Džojs se nikad nije um orio objašnjavajući da u Fineganovom
bdenju »reči koje čitalac vidi nisu reči koje će čuti«. Kao i u Hop-
kinsovom slučaju, Džojsov jezik oživi tek kad se čita naglas,
stv^rajući sinesteziju ili uzajamno dejstvo čula.
No ako glasno čitanje pogoduje sinesteziji i taktilnosti, isto
je sa antičkim i srednjovekovnim rukopisom. Već smo viđeli
jedan primer skorašnjeg pokušaja stvaranja oralne tipografije za
savremene engleske čitaoce. Prirodno, takvo pismo pokazuje ve-
oma teksturalan i taktilni oblik starog rukopisa. »Textura«, kako
je u svoje vreme nazivano gotsko pismo, značila je »tapiserija«.
elno pismo, koje se zove »rimsko«, i to su slova koja srećemo
u običnoj štampi, recimo na ovoj stranici. M eđutim, prvi štam-
pari su izbegavali rimska slova, osim kada su želeli da stvore
utisak lažne starine, starih rimskih slova koja su obožavali rene-
sansni humanisti.
Čudno je što su m odem i čitaoci tako sporo sagledavali da
je proza Gertrude Stajn (Gertrude Stpiin| s njepim orknstvnm
interpunlćčTje T drugih vižueTnTFT pom agala, brižljivo smišljena
štrategija đa^pasivnog vizuelnog'cifaoca uvuče u učesničku, usme-
mi"aTccij'u7Tako je sa Kamingsom (E. E. Cummings), ili Paundom
20 Džon Pik, ur.: Čitanka Džeralda Menlija Hopkinsa (John Pick, ed .:
Л Gerard Manley Hopkins Reader), str. xxii.
104 M A R ŠA L M E K L U A N
ili Eliotom. Vers libre je isto toliko namenjen uhu koliko oku.
A u Fineganovom bdenju, kad Džojs želi da stvori »grmljavinu«,
»uzvik na ulici« koji označava jednu krupnu fazu kolektivne
akcije, on postavlja tu reč u svemu kao reč iz drevnog rukopisa:
»The fa ll (bababadalgharaghtakamminminarronnkonnbronnton-
erronntuonthunntrovarrhounawnskawntoohoohooaredenthurnuk!) ’
o f a once wallstrait oldparr is retaled early in bed and later on life
down through all christian minstrelsy. . .« (str. 1).*
U odsutstvu vizuelnih pomagala, čitalac će činiti upravo ono
što su činili antički i srednjovekovni čitaoci, to znači, čitaće
naglas. Čitaoci su nastavili da čitaju naglas i .posle početka od-
vajanja reči u poznom srednjem veku, pa čak i nakon pojave
štampe u renesansi. No svi ovi razvoji su pospešivali brzinu i
naglašavanje vizuelnog. Danas, učenjad koji se koriste rukopisima
čitaju većinom u sebi, a izučavanje čitalačkih navika u antičkom
i srednjovekovnom svetu ostaje da bude obavljeno. Kenjonove
opaske (u njegovim Knjigama i čitaocima u antičkoj Grčkoj i
Rimu, str. 65) su od pom oći:
Nedostatak pomoći čitaocima ili pomagala koja bi olakšala referenciju
veoma je uočljiv u drevnmj knjigama. Razdvajanje reči je praktično nepoznata
stvar, sem veoma retko, kada se apostrof ili tačka uoptrebljavaju za obeležavanje
razdvajanja tamo gde bi mogla postojati neka dvosmislenost. Interpunkcija je
često odsutna, a nikad nije potpuna i sistematska.
»Potpuna i sistematska« bi značilo: namenjena oku, dok je
interpunkcija čak i u šesnaestom i sedamnaestom veku nastavila
da biva namenjena uhu, a ne oku.21
* »Pad [u zgradi data onomatopeja pada sadrži, između ostalog, francusku
reč lonnerre — grom] nekad zidomopasanog starog raja [??? — parr je, možda,
izobličeno skraćenje paradis^] prepričava se isprava u postelji, a potom u životu,
za sve vreme hrišćanskog minstrelstva . . л — Prev.
21 Videti referencije o ovom predmetu u mome napisu o »Učinku štampane
knjige na jezik tokom |esnaestog veka« (»The Effect o f the Printed Book on Lan-
guage in the Sixteenth Century«) Istraživanja komunikacija, str. 125— 35.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 105
Rukopism kultura je razgovorm makar samo zato što su
pisac i njegova publika fizički povezani oblikom publikacije kao
izvođenja.
Ne nedostaju znaci da je »čitanje« u antička i srednjovekov-
na vremena značilo čitanje naglas, ili čak neku vrstu bajanja.
Ali niko nije ikad sakupio zadovoljavajuće podatke o ovom
pitanju. Ja m ogu bar da dam nekoliko uzoraka, iz raznih perioda,
one vrste dokazne građe koja je pri ruci. Tako Aristotel u svojoj
Poetici (XXVI) ukazuje da »tragedija, najzad, postiže svoj zadatak
i bez mimičkih pokreta, isto onako kao i epopeja; jer već i samo
čitanje pokazuje kakva je ona«.* D opunska obaveštenja^Q_po-
m enutom vidu čitanja kao recitovanja dostupna su iz riniske
prakse javnog recitovanja~lčao~gIavnog vida objavljivanja knjiga.
ТаКсме ostalo do pojave štampe. Kenjon (Knjige i čitaoci, str.
83—4) izveštava б rimsKoj p rak si:
Tacit opisuje kako je autor bio primoran da iznajmi kuću i stolice i ličnim
moljakanjem sakupi publiku; a Juvenal se žali da se događalo da neki bogataš
pozajmi svoju neupotrebljavanu kuću i pošalje svoje slobodnjake i siromašne
klijente da čine publiku, ali nije hteo da pokrije troškove za stolice. Cela ova
praksa nalazi analogiju u savremenom muzičkom svetu, gde je pevač primoran
da unajmi dvoranu i potrudi se da skupi publiku kako bi se njegov glas čuo; ili
će pokrovitelj koji želi da mu pomogne pozajmiti svoj salon i upotrebiti svoj
uticaj kako bi naterao prijatelje da prisustvuju. To nije bila zdrava faza za knji-
ževnost, jer je podsticala sastave koji su pogodovali retoričkom recitovanju; a
može se sumnjati da li je to išta doprinosilo cirkulaciji knjiga.
Mouzis Hejdes u svome Priručniku uz klasično štivo zalazi
u problem usmenog objavljivanja temeljnije no Kenjon (str. 50):
Koncept književnosti kao nečeg što st sluša u javnosti, umesto da se nemo
razgleda u osami, sam po sebi čini teže shvitljivim pojam književnog vlasništva.
I mi иш ј smn svesniji autorovog doprinosa kad čitamo njegovu knjigu no kom-
pozitorovog kad slušamo izvođenje njegovog dela^ Kod Grka. redovna metoda
objavljivanja bila je javno recitovanje, koje je, isprva i značaino. obavliao sam
autSr; a kaslTl1e~~profesionalni čitažiHT glumci; javno recitovanje i dalje je bilo
mdUviia'metoaa objavljivanja~čak i pošto su knjige i veština čitanja postale uobi-
čajene. Kako je ovo uticalo na pesnikove prihode za život, videćemo u vezi s
drugim pitanjem; ovde možemo zastati da uočimo efekat usmenog predstavlja-
nja na karakter književnosti.
* O pesniikoj umetnosti, preveo dr Miloš N. Đurić, »Naučna knjiga«,
Beograd 1948, str. 51 — Prev.
106 M A R ŠA L M EK L U A N
Kao što muzika pisana za malu skupinu instrum enata ima
drukčiji ton i tempo od muzike namenjene velikim dvoranam a,
tako je i sa knjigama. Štam pa je proširivala »dvoranu« za piščevu
predstavu, dok se nisu izmenili svi vidovi stila. Hejdes ovde
pogađa u srž stvari:
Može se reći da je cela klasična književnost koncipirana kao razpovor sa
publikom ili obraćanje publicI~Ant!clca drama se bitno razlikuje od savremene,
jei1 komađl koji su lgrarn pod jarkim suncem pred 40.000 gledalaca ne mogu
biti istovetni sa dramama koje se igraju pred 400, u zamračenoj odaji. Slično
ovome, delo namenjeno deklamovanju na festivalu ne može biti nalik delu name-
njenom da ga čita osamljeni proučavalac. Poezija naročito pokazuje da su sve
njene vrste bile namenjene javnom izvođenju. Čak i epigrami predstavljaju vokalno
obraćanje prolazniku (»Odlazi, stranče« ili slično), a ponekad, kao u nekim epi-
gramima Kaiimaha i njegovih imitatora, zamišlja se da kamen vodi kratak dijalog
sa prolaznikom. Homerovski ep je, naravno. bio namenjen javnom čitanju, i
dugo nakon što je privatno čitanje postalo uobičajeno, rapsodi su se profesio-
nalno bavili recitovanjem epa. Pizistrat. koji je imao izvesnog udela (ne znamo
kolikog) u sređivanju Homerovog teksta, takođe je ustanovio javno čitanje svojih
pesama na panatinskom festivalu. Od Diogena Laercija (1.2.57) doznajemo da
je »Solon odredio da javna recitovanja Homera moraju slediti utvrđeni redosled:
tako drugi recitator mora početi od mesta na kojem je prvi stao«.
Proza je, ništa manje no poezija, bila predstavljana usmeno, kao što znamo
po izveštajima o Herodotu i drugima, a praksa usmenog predstavljanja uticala
je na prirodu proze kao što je uticala na prirodu poezije. Svestrano poklanjanje
pažnje zvuku, koje odlikuje Gorgijine pionirske izvedbe, bilo bi besmisleno uko-
liko njegova dela ne bi bila namenjena recitovanju. Veština koju je Gorgija uneo
omogućila je Izokratu da tvrdi kako je proza zakonita naslednica poezije i da
je mora zameniti. Kasniji kritičari, poput Dionizija sa Halikarnasa, procenjuju
istoričare istim merilom kao i besedništvo, i porede njihova dela bez ikakvog
uzimanja u obzir onoga što bismo mi smatrali nužnim razlikama u rodovima
(str. 50— 1).
Hajdes potom (str. 51—2) pristupa veoma poznatom od-
lom ku Ispovesti sv. Augustina:
Tokom antike, i dugo potom, čak su i privatni čitaoci redovno glasno iz-
govarali reči svog teksta, bila to proza ili poezija. Čitanje u sebi je bilo takva
anomalija da sv. Augustin (Ispovesti, 5,3) nalazi da je Ambrozijeva navika veoma
začudna: »No kad bi čitao, njegovo je oko klizilo po hartiji a njegovo srce tražilo
smisao, ali su mu glas i jezik mirovali«. Posetioci su dolazili da gledaju ovo čudo,
a Augustin nagađa kako bi se to moglo objasniti:
»Možda se plašio da će, ako pisac kojeg čita iznese nešto nejasno, neki
pažljiv ili zbunjen slušalac zatražiti da mu to objasni, ili da raspravljaju o nekim
težim pitanjima, te da, tako trošeći vreme, neće uspeti da pročita onoliko knjiga
koliko želi; mada je, možda, šteđenje glasa (koji bi oslabio i od veoma kratkog
čitanja) možda tačniji razlog što je čitao u sebi. Ali ma sa kakvom namerom da
je to činio, ona je kod takvog čoveka izvesno bila dobra«.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 107
Rukopis je uobličio srednjovekovne literarne konvencije na
svim razinama.
Hejdes nastavlja obradu ove teme na drugom mestu u svom
izvrsnom delu. A što se tiče srednjovekovnog perioda, preuzima
je Čejtor (H. J. Chaytor) u delu Od rukopisa do stampe (From
Script to Print), knjizi kojoj ova naša duguje dobar deo razloga
zbog kojeg je napisana.
Verovatno niko neće osporiti tvrdnju da pronalazak štampania i razvoi
te vpjStjnp г>Н»|р7чучјп prplfrptnirn ii ictnriji гјуТТјтчгјјр .ntp iivj/ta se tako lako
činjenica da je dodir sa stampanii^ gtvarima prnmpnio naša shvatanja o knji-
ževnoj umetnosti i stilu, uveo ideje o originalnosti i literarnom vlasništvu o kojima
se u dooa ruKopisa znalo malo ili ništa. i izmemo pslliuluške piOcese'kojima upo-
trebljavamo reči za saopštavanje misli. Oni koji počinju da čitaju i kritikuju sred-
njovekovnu književnost ne sagledavaju uvek. ni potpuno, koliko je širok ponor
što deli doba rukopisa od doba štampe. Kad uzmemo štampano izdanje jednog
srednjovekovnog teksta, opremljeno uvodom, kritičkim aparatom različitih mo-
gućih tumačenja, beleškama i rečnikom, mi u njegovo čitanje nesvesno unosimo
one predrasude i gotove sudove koje su godine dodira sa štampanim stvarima
pretvorile u naviku. Skloni smo da zaboravimo da se bavimo književnošću doba
kada su ortografski standardi bili promenljivi a gramatička tačnost nije visoko
cenjena, kada je jezik bio fluidan i nije se nužno smatrao obeležjem nacionalnosti,
kada je stil označavao poštovanje utvrdenih i složenih pravila retorike. Prepisi-
vanje i cirkulisarije tuđe knjige moglo bi se smatrati pohvalnim postupkom u
eposi rukopisa; u eposi štampe takav postupak dovodi do parnica i plaćanja
odštete. Pisci koji žele da zarade zabavliajući publikn pišn najčpšiV n ртдј+
do sredine trinaestog veka jedino su stihovi mogli da privuku pažnju. Stoga, ako
tretfa doneti pravičan sud o "književnim defima koja pripadaju vekovima pre
izuma štampe, mora se učiniti izvestan napor da se sagleda mera predrasuda
s kojima smo odrasli i moramo se odupreti nevoljnom zahtevu da se srednjove-
kovna književnost mora saobraziti našim standardima ukusa ili da se smatra
pukom antikvarskom zanimljivošću. Ili, kako kaže Renan, »l ’essence de la critique
est de savoir comprendre des etats tres differents de celui оп nous vivons« (str. 1).
Saznanje dobijeno od Čejtora o tome kako na književne
konvencije utiče usmeni, pisani ili štam pani oblik, predočilo mi
je potrebu za Gulenbergovom galaksTjorTr Srednjovekovni jezik
i književnost bili su donekle u položaju današnjeg filma ili tele-
vizijske emisije, po tome što su, po Čejtorovim rečima,
proizveli malo formalne kritike u našem značenju tog pojma. Ako je pisac
želeo da zna da li je njegovo delo dobro ili loše. on bi ga isprobao na publici;
ukoliko je naišlo na odobravanje. piscu su uskoro sledili imitatori. Međutim,
108 M A R ŠA L M E K L U A N
autori nisu bili sputani uzorima ili sistemima . . . publika je tražila priču s puno
radnje i kretanja; priča, po pravilu, nije pokazivala veliko majstorstvo u ocrta-
vanju karaktera; to je bilo prepušteno recitatoru da prikaže promenom glasa
i gestom (str. 3).
Publika dvanaestog stoleća je uzimala ove recitale u nastav-
cima, ali »mi možemo da sedimo i čitamo natenane i da se po
volji vraćamo na prethodne stranice. U kratno, istorija razvoja
od rukopisa do štampe istorija je postepenog zamenjivanja audi-
tivnih m etoda saopštavanja i prim anja ideja — vizuelnim« (str. 4).
Čejtor navodi (str. 7) jedan odlomak iz Našeg govornog jezika
(Our Spoken Language) od Lojda Džemsa (A. Lloyd James),
koji se hvata u koštac sa prom enom našeg čulnog života putem
pism enosti:
Zvuk i prizor, govor i štampa, oko i uho nemaju ništa zajedničko. Ljudski
mozak nije učinio ništa što bi se po složenosti moglo uporediti sa ovim spajanjem
ideja koje podrazumeva povezivanje dva oblika jezika. No, rezultat spajanja je
da pošto bude jednom postignuto u prvim godinama našeg života, kasnije više
nismo kadri da mislimo jasno, samostalno i sigumo o ma kojem vidu ovog pita-
nja. Ne možemo misliti o zvukovima a da ne mislimo o slovima; mi verujemo
da slova imaju zvukove. Mislimo da je štampana strana slika onog što govorimo,
a da je ona tajanstvena stvar zvana »pravopis« svetinja . . . Izum štmpe je ras-
prostranio štampani jezik i dao štampi meru autoriteta koju nikad nije izgubila
(str. 29).
Naglašavajući latentne kinestetičke efekte čak i pri čitanju
u sebi, Čejtor upućuje na činjenicu da »neki lekari zabranjuju
pacijentima s teškim oboljenjima grla da čitaju, jer čitanje u sebi
izaziva kretnje glasovnih organa, m ada čitalac može toga biti
nesvestan«. On takođe razm atra (str. 6) uzajamno dejstvo audi-
tivnog i vizuelnog pri čitanju:
Te i kad govorimo, ili pišemo, ideje izazivaju akustične predstave kombi-
novane sa kinestetičnim, koje se odmah preobražavaju u vizuelne slike reči. Go-
vornik ili pisac danas teško da mogu da zamisle jezik sem u štampanom ili pisa-
nom vidu; refleksne radnje kojima se obavlja proces čitanja ili pisanja postale
su toliko »instinktivne« i obavljaju se s tako lakom brzinom da je prelaz sa audi-
tivnog na vizuelno sakriven od čitaoca ili pisca i čini analizu veoma teškom. Mo-
guće je da su akustične i kinestetične predstave nerazdvojne i da je »predstava«
kao takva jedna apstrakcija sazdana u svrhu analize, ali ne postoji uzeta po sebi
i čista. Ali kakav god pojedinac mogao dati opis svojih mentalnih procesa, a
većina nas je daleko od toga da bude kompetentna u ovom pogledu, ostaje činje-
nica da je njegov pojam jezika neopozivo modifikovalo njegovo iskustvo sa štam-
panim stvarima.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 109
Naizmenično menjanje oblika ili razmera između uobičaje-
nih obrazaca doživljaja prizora i zvuka stvara veliki ambis iz-
među m entalnih procesa srednjovekovnog i m odem og čitaoca.
Čejtor piše (str. 10):
Ništs. nije većma strano sredniovekovlju od modernog čitaoca što preleće
naslove novina i letimice klizi niz stupce da bi pobrao ma šta zanimljivo7koji
preleće~štramce neke disertacije da bi otkrio je li vredna pažljivijeg razmatranja
i zastaje da bi u nekoliko brzih pogleda pokupio sadržinu stranice. Niti je išta
većma strano modernom duhu od obuhvatnog srg^njovekovnog pamćenia. koje
je, neopterećeno asocijacijama štampe, moglo lako i primenjujući meto3a"dctetU
da-BauZT^rflni jp7ilf ■ тгти б^ Н -тер годи к цјс dugačkrgpoveTsložene'
lirskepesme. Stogasenapočetkum orajunaglasitidvestvarl. Uznekulikurzuzetaka.
srednjovekovni čitalac nije čitao kao mi; nalazio se na stupnju našeg mrmljavog
fS pfinjep nfenikn - тл nipga je svaka reč hila poseban entitet i. ponekad, problem
koji bi sebi šaputao kad bi našao reSenje; ova cmjemca jef žrlačajna za one što
danas priređuju srednjovekovne spise za štampu. Dalje, pošto su čitaoci bili
malobrojni a slušaoci mnogobrojni, u svojim prvim danima kniiževnost le nelav-
nom stvarana za javno recitovanje; stoga je po karakteru bila više retorična no
literarna, a njenim sastavljaniem upravnaia su pravila reioiike.
Kad je ova knjiga ulazila u štampu, baš u pravi čas su do
pisca došle opaske Dom Žana Leklerka (Dom Jean Leclercq)
0 čitanju naglas u patrističkom i srednjovekovnom razdoblju.
Njegova knjiga Ljubav prema znanju i žudnja za Bogom (str.
18— 19) stavlja ovo zanemareno pitanje u središte pažnje, gde
mu je i mesto:
Ako je, dakle, potrebno znati čitati, to je prvenstveno zato da bi čovek
mogao da učestvuje u lectio divina. Od čega se ova sastoji? Kako se obavlja ovo
čitanje? Da bismo to shvatili, moramo se setiti značenja što ga reči legere i meditari
imaju za sv. Benedikta i koje će sačuvati tokom celog srednjeg veka: ono što izra-
žavaju objasniće jednu od karakterističnih odlika samostanske književnosti
srednjeg veka: fcnomcnjjeminiscenc^, o kome se kasnije mora više reći. U odnosu
na književnost, ov<Je se mora dat! jedna suštinska opaska: ujjffdajem vfikn, kao .
1 u antici, ljudi SU obično čitali. ne кРГ* Hanng — p rvp r.stvp n n п г јт л v e r i m ma
^ i zgovarajući ono Sto su videlit i učima , clužojuri i7gnvnrf.nf] reči, slušajući ono
što se nazivalo »glasovima stranica«. To ie_atvarnn akmtično čitanie; legere
istovremeno znači audire; čovek razume samo ono što čuje, kao što još kažemo
»entendre le latin«, što znači »razumeti« latinski. Nema sumnje, čitanje u sebi,
ili prigušenim glasom, nije bilo nepoznato; u tom slučaju označavano je izrazima
kao što su izrazi sv. Benedikta: tacite legere ili legere sibi, i, po sv. Augustinu:
legere in silentio, za razliku od clara lectio. Ali, najčešće, kad se legere i lectio
riipotrebljavaju Kez dodatnog objašnjenja, oni označavaju radnju koja, poput
pojanja i pisanja, zahteva učešće celog tela i celog duha. Lekari iz antičkih vremena
110 M A R ŠA L M E K L U A N
su svojim bolesnicima preporučivali čitanje kao fizičko vežbanje ravno šetanju,
trčanju ili loptanju. Činjenica da je tekst koji se sastavljao ili prepisivao često
pisan po glasnom diktatu, bilo da čovek diktira sebi ili sekretaru, na zadovolja-
vajući način objašnjava greške u srednjovekovnim rukopisima nastale otud što
se nešto pogrešno čulo; danas upotreba diktafona proizvodi slične greške.
Nešto dalje (str. 90), Leklerk razm atra načine na koje je
neizbežna radnja glasnog čitanja ušla u celokupnu koncepciju
meditacije, molitve, učenja i pamćenja:
Iz ovog proizlazi nešto više od vizuelnog pamćenja pisanja pisanih reči.
Proizlazi- mišićno pafnćenje Izgovoremh reci 1 sTuIno~pamćei5e reči koje su se
ixj\ž~~Me~đitalm ~še~šasi'nii 11 'pSzTfivom posvecivanjtr u voin vežbanjtt-iz--t0tatiT0g
zapamćivanja, stoga je nerazdvojna od lectio. To je ono što, da tako kažemo,
upisuje sveti tekst u telo i dušu.
Ovo ponavljano žvakanje božanskih reči ponekad se opisuje korišćenjem
teme duševne hrane. U ovom slučaju, rečnik je pozajmljen sa područja jela, vare-
nja i onog posebnog vida varenja koji je svojstvo preživara. Iz tog razloga, čitanje
i meditacija se ponekad opisuju vrlo izražajnom rečju ruminatio. Na primer,
hvaleći jednog kaluđera koji se neprestano molio, Petar Visokodostojni je uz-
viknuo: »Njegova usta su bez počinka preživala svete reči«. Za Džona od Gorsa
se tvrdilo da mrmorenje njegovih usana pri izgovaranju Psalama liči na zujanje
pčele. Meditirati znači čvrsto se držati rečenice koja se_recituje i izmeriti svaku
njenu rečkako bi se gronikle dubine njihovog potpunog značenjaTTo je značilo
asimilisanje sađržine teksta nekom vrstom žvakanja koje otkriva njegov pun ukus.
To znači, kao što sv. Augustin, sv. Gregori, Džon of Fekama i drugi vele jednim
neprevodljivim izrazom, okusiti ga palatum cordis ili u ore cordis. Celokupna
ova delatnost je, nužno, molitva; lectio divirn je molitveno čitanje. Tako cisterci-
nac Arnul od Boerisa daje ovaj savet:
Kad čita, nek traži ukus, a ne nauk. Sveto pismo je Jakovljevo vrelo, iz
kojeg se vadi voda što će se potom izliti molitvom. Tako neće biti potrebe da se
ide u molionicu kako bi se počela molitva; u samom čitanju naći će se sredstvo
za molitvu i kontemplaciju.
Ne samo da je ovaj usmeni vid rukopisne kulture uticao
na način sastavljanja i pisanja, već takođe znači da su pisanje,
čitanje i besedništvo ostali nerazdvojni i dugo nakon pojave
štampe.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 111
Tradicionalno znanje Skolske dece ukazuje na provaliju između
rukopisnog i tipografskog čoveka.
Razlika između čoveka štampe i čoveka rukopisne kulture
je skoro isto onolika kao između nepismenog i pismenog. Sači-
nioci Gutenbergove tehnologije nisu bili novi. Ali kad su u pet-
naestom veku objedinjeni, došlo je do ubrzanja društvene i lične
akcije ravnog »uzletu« u smislu u kome Rostov razvija taj kon-
cept u Stupnjevima ekonomskog rasta (W. W. Rostow: The
Stages o f Economic Growth)\ »To je onaj odlučujući interval u
istoriji jednog društva kad rast postaje njegovo norm alno stanje«.
U svojoj ^la tn o fg raiji1(Golden Bough), tom I, str. XII, Džemš
Frejzer (James ггагегЈш сагије na slično ubrzanje koje su pisme-
no3t"T vizuelnost uvele u usmeni svet:
U poređenju sa dokaznom građom što je pruža živa tradicija, svedočenje
drevnih knjiga ranoj religiji veoma malo vredi. Jer kniiževnost ubrzava napredak
misli brzinom koja osXavlja_.£a sobom u neizmernoj daljini sporo razvijanje ®iš-
Ijenja pom ocu usmene reči. Dve ili tri generacije književnosti mogu učiniti više
za menjanje misli nego dve ili tri hiljade godina tradicionalnog života . . . i tako
se dogodilo da su u današnjoj Evropi praznoverice i sujeverni postupci koji su
prenošeni usmeno, uopšte uzev, daleko arhaičnijeg tipa no religija koja se pri-
kazuje u najstarijoj književnosti arijevske rase . . .
Objašnjenje kako do toga dolazi tema je Jone i Pitera Opija
u njihovom delu Znanje i jezik školske dece (Iona and Peter Opie:
Lore and Language o f Schoolchildren):
Dok dečju pesmicu predaje majka ili druga odrasla osoba malom detetu
koje drži na svome kolenu, školske pesmice idu od deteta do deteta, obično van
kuće i van uticaja porodičnog kruga. Po svojoj prirodi, dečja pesmica je ona koju
održavaju i šire ne deca već odrasli, i u tom smislu ona je pesmica »odraslih«.
To je pesmica koju odrasli odobravaju. Stihovi školskog deteta nisu namenjeni
ušima odraslih. Zapravo, deo njihove slasti jeste pomisao, obično tačna, da od-
rasli o njima pojma nemaju. Odrasli su prerasli znanje školskog deteta. Ako ga
postanu svesni, skloni su da ga ismevaju; i aktivno pokušavaju da uguše njegove
živahnije manifestacije. Oni, svakako, ništa ne čine da bi ga podstakli. A struč-
njak za folklor i antropolog mogu, a da ne otputuju ni milju od svog kućnog
praga, ispitati bujnu nesamosvesnu kulturu (reč »kultura« je ovde namerno upo-
trebljena) koju kultivisani svet ne zapaža i na koju isto toliko malo utiče, po-
dobnu kulturi nekog urođeničkog plemena u izumiranju koje životari svoje bes-
pomoćno bivstvovanje u zabiti nekog rezervata za domoroce. Možda ovaj predmet
 112 M A R ŠA L M E K L U A N
odista zavređuje obimnije izučavanje od ovog što mu je ovde posvećeno. Kao
što je istakao Daglas Njutn (Douglas Newton): »Svetsko bratstvo dece najveće
je divlje pleme i jedino koje ne pokazuje znake izumiranja« (str. 1— 2).
U zajednicama veoma udaljenim u p rostoru i vremenu po-
stoie k6ntinuitet i posfojanost Iradicije, potpuno nepoznati pi-
sanim oblicima.
- noj, ne postoje telefonski imenici. Vi m orate upam titi informa-
Bez obzira koliko školska deca mogla spolja izgledati neotesana, oaa nslajn
najvatreniji prijatelji tradicije. Poput divljaka, ona su poštovaoci, čak obožavaoci
^običaja; a~U nfffiovoj sebi dovoljnoj zajednici njihovo osnovno znanje i jezik se,
kanda, jedva menjaju iz generacije u generaciju. Dečaci nastflvljnjn da nrave
viceve koje je Svift sakupio među svojim prijateljima u doba kraljice Ane; izvode
sfrucaliće kuje-Mi (Jećacl JtllJail diTigome nameitali Rad je Kicoš Bramel bio na
vrhuncu; postavljaju zagonetke koje su postavljane kad je Henri VIII bio dečak.
Devojčice i dalje izvode onaj podvig magije (levitacija) o kome je Pepis čuo da
se priča (»Jedna od najčudnijih stvari koje sam ikad čuo«): gomilaju autobuske
karte i poklopce boca s mlekom u znak dalekog spomena na od ljubavi uvelu
devojku koju je ucenjivao tiranski otac; uče da leče bradavice (i uspešno ih leče)
na način koji je Frensis Bekon naučio kad je bio mlad. Za plačljivcima viču istu
onu podsmevku koje se sećao Čarls Lem; kad se nešto nađe. viču: »Delimo«.
k a o jto je bio običaj dece u vreme Stjuarta; a onog između sebe koji traži da mu
se vrati'poklon prekorevaju dvostihom iz Šekspirovog vremena. Takode poku-
šavaju da doznaju sudbinu po puževima, orasima i ljuskama jabuka — gatanjima
koja je pesnik Gej opisao pre skoro dva i po stoleća; vrte doručjima da bi saznala
da li ih neko voli na način koji je Saudi primenjivao u školi kako bi utvrdio da
li je neki dečak kopilan; a kad jfHnn rfrugom noveravaju da će naopačke izgo-
™гм! OfrmaS nMniti Ha <јр ројауј I ncifer. ona produžavaiu nriču koja je kolala
[ elizabetansko doba.
Pregradak srednjovekovnih kaludera je odista bio pevnica.
U svojoj knjizi Od rukopisa do štampe (str. 19) Čejtor se
prvi pozabavio problem om pregratka srednjovekovnog kaluđera
ili kabine za čitanje-pevanje:
Otkud taj pokušaj obezbeđivanja privatnosti u ustanovama čiji su pripad-
nici po pravilu provodili najveći deo vremena sa svojim drugovima? Iz istog
razloga zbog kojeg čitaonica Britanskog muzeja nije podeljena u zvučno izolovane
odeljke. Navika čitanja u sebi učinila je takav uređaj nepotrebnim; no ispunite
čitaonicu srednjovekovnim čitaocima i zuka šaputanja i mrmljanja bila bi ne-
podnošljiva.
Ove činjenice zaslužuju veću pažnju priređivača srednjovekovnih tekstova.
Kad pogled modernog prepisivača napusti stranicu što je pred njim da bi pisao,
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 113
on u svom umu nosi vizuelno sećanje o onome što je video. Srednjovekovni pre-
pisivač je imao auditivno sećanje, a verovatno je u mnogim slučajevima pamtio
svaki put samo jednu rač.M
Skoro je tajanstveno što savremena telefonska kabina tako-
đe odražava jedan drugi vid srednjovekovnog sveta knjiga, to
jest, priručnik o lancu. N o u Rusiji, do nedavno potpuno usme-
ciju — što je čak srednjovekovnije od knjige o lancu. M eđutim,
upamćivanje nije bilo problem za studenta pre pojave štampe,
a j os hianje~ za nepismene osobe~TTmftenike resin 7hiinjujii~nji-
hovi pismeni učitelji te ih pitaju: »Zašto zapisuiete? Zar ne mo
,žete da upam tite?«
Cejtor je prvi objasnio (str. 116) zašto štampa tako primetno
pogoršava naše pamćenje a rukopis ne:
Štampa je pogoršala naše pamćenie: mi znamo da nije potrebno da »opte-
геспјето paiiičeiije« sivartma~4coje~ffi5zefiio naći pukim vađeniem knjifrp <m pn-
licer 0 3 je^elffi~3eo~ stanovništva nepismen a knjige retke. namćenje je čp^tn
postojano u mcri .кдја је.жУад .iskugtva m o^raog-EH opljanioa. Indijski stadenti
šuTcadri da nuče udžbenik napamet i doslovno ga nonove na isnitn- sveii lekstnvi
—senjčuvant netaKnuti samo usmetllm prenošenjem. »Veli se da bi se. kad bi se
' izgubitr'srf “p1TanrT'stam[3anrpnmerci Rigveda, tekst mogao odmah vaspostaviti
s potpunom tačnošću.« Taj tekst je dug koliko Ilijada i Odiseja zajedno. Rusku
i jugoslovensku usmenu poeziju recituju putujući pevači koji pokazuju veliku
moc~paillĆeilja i ј т ргт н тпулпја ---------------------------------------------------------------
No suštinskiji razlog nesavršenog sećanja jeste činjftnira Ha
sa pojavom štampe nastaje potpunije odeljivanje čula vida od
audio-taktilnili cula. To m odernogjntaoca uključuje u totalno
prevoaenje snke u zvuk dok gleda stranicu. Prisećanie građe
pročitane okom se onda pom ete naporom da se pnseram o i
vizuelno l auditivno. Lju<fi s »dobrim pamćenjem« su oni koji
miaju »fotografsko pamćenje«. l'o iest. oni ne orevode s oka
na uho i obratno, i nisu im stvari »na vrh jezika«, što je naše
■štaiijc kad ne znaino da li da gledamo lli slušamo neko prošlo
iskustvo.
Pre no što se vratimo eruditskim i umetničkim stranam a
usmenog i auditivnog sveta srednjeg veka, pozabavimo se sa dva
odlomka, jednim iz najranije i drugim iz najpoznije faze srednjo-
22 Vidi takođe Klark: Održavanje knjiga (J. W. Clark: The Care o f Books).
8 G utenbergova gaiaksija
 114 M A R SA L M E K L U A N
vekovnog sveta, koji naznačuju uobičajenu pretpostavku da je
čin čitanja bio usmen, pa čak i dramski.
Prvi odlom ak je iz Pravila svetog Benedikta (The Rule o f
Saint Benedict), gl. 48:
Nakon šestog časa, napustivši trpezu, nek počivaju na posteljama svojim u
savršenoj tišini; a ako neko želi da čita, nek čita tako da ne uznemirava druge.
Drugi odlom ak je iz pisma sv. Tom asa M ora (Thomas More)
M artinu Dorpu (M artin Dorp), u kome ga kori zbog njegovih
pisam a:
Medutim, svakako me iznenaduje što bi ikom došlo na um da toliko laska
i da iznosi takve stvari čak i u vašem prisustvu; i, kao što počeh da govorim,
voleo bih da možete gledati kroz prozor pa da vidite izraz lica, ton glasa, osećanje
s kojima se takve stvari čitaju.23
U crkvenim školama gramatika je, pre svega, služila za uspo-
stavljanje usmene tačnosti.
Kad se jednom shvati da je usmena kultura imala m noga
svojstva stabilnosti која uopšte ne postoje u vizuelno organizo-
мО' vanom svetuTšasvim je lako uživeti se u srednjovekovno stanje.
Takođe je lakše razumeti neke suštinske promene u stavovima
dvadesetog veka.
Sad ću se nakratko pozabaviti jednom neobičnom knjigom
Ištvana Hajnala (Istvan Hajnal)24 o Nastavi pisanja na srednjo-
vekovnim univerzitetima. Otvorio sam tu knjigu sa očekivanjem
da između redaka nađem činjenice o antičkoj i srednjovekovnoj
praksi privatnog čitanja naglas. Nisam bio pripremljen za otkriće
da je za srednjovekovnog studenta »pisanje« bilo ne samo du-
boko usmena stvar već i nerazdvojiva od onog što se sada na-
ziva besedništvom, a tada se nazivalo pronuntiatio. a bilo je i
ostalo peti, glavni, deo standardnog izučavanja retorike. Ono
23 E. F. Rodžers, ur.: Odabrana pisma sv. Tomasa Mora (E. F. Rogers
ed.: Sl. Thomas M ore: Selected Letters), str. 13.
24 L ’Enseignement de l ’ecriture аих universites medievales, str. 74; autorov
prevod.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 115
tako ozGitjno shvatanje načina izgovaranja, ili pronuntiatio, dobi-
ja. na osnovu Hajnalovog dela, nov smisao. »Veština pisanja je
veoma cenjena, jer su u njoj videli dokaz solidne usmene obuke«.
Priča o pisanju kao usmenoj obuci pomaže u objašnjavanju
ranog doba u kojem se stupalo na srednjovekovni univerzitet.
Zarad ispravnog prilaza izučavanju razvoja pisanja, m oram o
uzeti u obzir da su studenti počinjali studije na univerzitetu sa
dvanaest ili četrnaest godina. »U dvanaestom i trinaestom veku
se dešavalo da neophodnost poznavanja latinske gramatike, a i
materijalne prepreke kao što je retkost pergamenta, snize uzrast
na kojem je pisanje dobijalo konačan oblik«.
Ne smemo zaboraviti da nije postojao nikakav organizovan
sistem obrazovanja van univerziteta. Tako da nakon renesanse
»nailazimo na česte aluzije na činjenicu da je u Parizu, u nižim
razredima izvesnih koledža, nastava počinjala od azbuke«. Sem
toga, raspolažemo podacima o koleškim studentima koji su bili
mlađi od deset godina. Ali, naravno, kad je reč o srednjovekov-
nom univerzitetu, m oram o imati na umu da je »obuhvatao sve
stupnjeve nastave, od najosnovnijeg do najvišeg«. Specijalizam
u našem smislu reči bio je nepoznat, a svi stupnjevi nastave su
težili da budu pre obuhvatni no isključivi. Ovaj obuhvatni karak-
ter svakako važi za veštinu pisanja u ovom razdoblju: jer pisanje
je podrazum evalo sve što je za antički svet bilo gramatica ili
philologia.
Početkom dvanaestog veka, veli Hajnal (str. 39), postojao je
već stolećima jedan značajan sistem nastave smišljen za obuku naprednih
studenata. Ova obuka je, povrh poznavanja liturgije, obuhvatala s njom povezane
praktične veštine. Na nivou hora ili crkvene škole, student bi naučio da čita la-
tinski, te je gramatika bila neophodna za recitovanje i ispravno prepisivanje
latinskih tekstova. Gramatika je pre svega služila za obezbeđivanje usmene tač-
nosti.
Ovo naglašavanje usmene tačnosti bilo je za srednjovekov-
nog čoveka ekvivalent naše vlastite vizuelne predstave da nauka
uključuje tačno navođenje i korekturu. Međutim, razlog za ovak-
vo stanje stvari Hajnal razjašnjava u svom odeljku o »m etodam a
nastave pisanja na univerzitetu«.
Sredinom trinaestog veka Fakultet um etnosti u Parizu na-
lazio se na raskršću u pogledu metoda. Verovatno je sve veći

116 M A R SA L M E K L U A N
broj dostupnih knjiga omogućio mnogim nastavnicima da na-
puste m etodu diktiranja (dictamen) i idu brže, ali spora m etoda
diktata još je bila u modi. Po H ajnalu (str.64— 5),
nakon brižljivog razmatranja (Fakultet) se opredelio za prvu metodu: da
profesor govori dovoljno brzo kako bi ga shvatili, ali prebrzo da bi ga pero moglo
pratiti . . . Studenti koji budu, lično ili preko svojih slugu i sledbenika, vikali
ili zviždali ili trupkali nogama da bi se suprotstavili ovoj uredbi, imaju se isklju-
čiti sa Fakulteta na godinu dana.
Srednjovekovni student je morao da bude paleograf, priređi-
vač i izdavač autora koje je čitao.
U sukobu su bili stari oblik diktata i novi oblik dijaloga
i usmenog disputa. A taj sukob nam omogućuje da saznamo
pojedinosti o srednjovekovnom nastavnom postupku. N a 65. i
66. strani Hajnalovog dela doznajem o:
Napomena da su izvan Fakulteta umetnosti tečajevi vođeni bez primene
diktata pokazuje da je Fakultet umetnosti preukinuo metodu koja je do tog doba
korišćena na njegovim tečajevima. I što je još značajnije — da je Fakultet umet-
nosti očekivao otpor studenata . . . Studenti su se držali diktata. Jer diktat do
tog vremena nije služio samo usporavanju predavanja, da studentima pruži do-
datne tekstove, već je sačinjavao metodu glavnih tečajeva: modus legendi libros . . .
Diktat je korišćen čak i na predavanjima koja su kandidati držali na ispitima kada
je trebalo da pruže dokaze da su čitali pisane tekstove.
Hajnal prelazi na jedan drugi suštinski aspekt:
Ne može biti sumnje da jedan od suštinskih razloga za običaj diktiranja
nalazi objašnjenje u činjenici da, рге ere štampe, škole i učenjaci nisu imali do-
voljno tekstova. Rukopisna knjiga je bila skupa; najjednostavniji put da se do
knjiga dođe bio je da nastavnik diktira tekstove učenicima. Mogućno je da je
bilo studenata koji su po diktatu pisali tekstove u trgovačke svrhe. Naravno.
u izvesnoj meri, diktiranje je bilo trgovački posao, i za studenta koji je ispisivao
i prodavao knjigu i za nastavnika kome je ovim putem bila obezdeđena mnogo-
brojna publika, pa, samim tim, i znatan prihod. Udžbenik je studentu bio po-
treban ne samo zato što mu je služio za univerzitetske tečajeve već, takođe, i
zato što će mu biti koristan u budućoj karijeri . . . Sem toga, univerzitet je zahte-
vao da se studenti na tečajevima pojave snabdeveni knjigama koje su napravili,
odnosno, u suprotnom slučaju, da na svaka tri studenta dođe bar jedna zajednička
knjiga . . . Konačno, iziazeći na diplomski ispit. kandidat je morao da pokaže
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 117
knjige koje mu pripadaju. Kad su bile u pitanju slobodne karijere, telo dotične
profesije je ispitivalo kandidate za neki položaj kako bi videlo u kojoj su meri
snabdeveni knjigama.25
Odvajanje reči i muzike koje je obavila tehnologija štampe
nije bilo ništa odlučnije no njeno odvajanje vizuelnog i usmenog
čitanja. Štaviše, do pojave štampe, čitalac, ili potrošač. bio ie
doslovno i pfoizvođač' Hajrial opisuje (str.68) kako je
Metoda »la diclee« (dictamen, diktat) u sredniovekovnim Skolama прсцјп-
ljivo imala za cilj proizvođenje^definitivnog pisanog teksta, iskoristliivog na licu
mešTa; pogodnog da ga svak čita i na raspolaganju za komercijalnu prodaju ako
se prilika ukaže. Onaj koji je diktirao, izgovarao je reči ne jednom ili dvaput,
već nekoliko puta. Zapravo, čak i nakon zabrane tečajeva po diktatu, bilo je
dozvoljeno da nastavnik diktira izvesne teze koje je trebalo upam titi. . .
Potpuno različit od tačnog i temeljnog načina diktiranja na
tečajevima Um etnosti koji se zvao modus pronuntiantium, posto-
jao je
jedan naročit vid diktiranja koje je sledio modus pronutiantium, postojala
je, dakle, ta druga metoda vođenja tečaja — brži govor, metoda namenjena nap-
rednim studentima, reportateurs, koji su bili kadri da, na osnovu beležaka koje
su hvatali, uče druge.
M eđutim , spor i tačan način diktiranja (dictamen) nije imao
za svrhu samo proizvodnju iskoristljivih privatnih izdanja:
. . . držeći tečaj na ovaj način, oni su uzimali u obzir oskudnu spremu stu-
denata . . . Jasno je da su studenti pohađali ove tečajeve ne samo da _bi došli do
tekstova, već i zato što su bili obavezni da nauče tekstove dok su ih pravilno i
čitko ispisivali. . .
25 Ova razmatranja bacaju zanimljivo svetlo na Čoserovog duhovnika i
pružaju izvestan razlog da se u spomom tekstu značenje worthy (vrećian) pret-
postavi značenju wordly (svetovan):
I tu bejaše duhovnik iz Oksforda,
Što logiku je, istina davno, izučavao.
Konj mu mršav kao saraga,
A ni sam ne beše predebeo, dobar vam stojim,
Već lika ispošćena i zato trezvena.
Kaput mu do potke izlizan;
Jer sebi ne nađe položaj duhovnički,
A nije toiiko svetovan da takav zauzme.
Više je voleo uz uzglavlje
U crno-crvenom povezu dvadeset knjiga
Aristotela i njegove filosofije da ima.
No bogato ruho. ćemane ili veseli psaltir.
118 M A R ŠA L M E K L U A N
Izraz modus pronuntiantium nije se upotrebljavao u statutima jednostavno
za označavanje procedure glasnog čitanja i pravilnog izgovaranja reči. To je
bio tehnički izraz. Nastava pronuntiatio bila je jedan od osnovnih zadataka latin-
ske gramaticae i udžbenici gramatike su ovo pitanje podrobno obrađivali. To
je bila prihvaćena i utvrđena metoda čiji je cilj bio da usadi dobar izgovor govor-
nog latinskog jezika, da nauči pažljivom razlikovanju slova, da razdvoji i mo-
duliše reči i rečenice. Udžbenici gramatike su se starali da jasno kažu kako sva
ova obuka služi ciljevima nastave pisanja. U to vreme se dobar izgovor smatrao
kao stvar od suštinskog značaja. On je odista bio suštinski u to vreme i preduslov za
nastavu pisanja. U ovom razdoblju čin nemog pisanja bez intervencije glasnog
čitanja teksta još nije bio moguć. Početnik još oko sebe nije video svet posejan
spisima i štampanim tekstovima. Bio mu je potreban jasan i disciplinovan izgovor
teksta ukoliko je trebalo da nauči da piše bez pogrešaka (str. 69).
Hajnal beleži (str. 75— 6) jednu uzgređnu dobit proisteklu
iz potrebe da se glasno čita i piše:
Pisanje po diktatu nije predstavljalo tako jednostavno vežbanje u prepisi-
vanju kao što to može isprva izgledati. Čudno je, no baš zahvaljujući ovom sis-
temu studije su uspele da ožive, i u srcu ovih fakulteta rođena je jedna nova knji-
ževnost. Jer svaki profesor se trudio da predavanoj građi da novi oblik prila-
gođen njenim vlastitim pretpostavkama i inherentnim koncepcijama; a studentima
je većinom diktirao plodove ovih ličnih otkrića. Otud nam univerzitetski pokret,
od svog početka, sad izgleda istinski moderan.
Топш Akvinski objašnjava zašto su Sokrat, Hristos i Pita-
gora izbegavaH publikovanje svojih učenja.
Hajnal zatim uočava (str. 76) jedan vid individualne pro-
izvodnje knjiga koji pruža preko potrebni uvid u jedan karak-
terističan oblik rukopisne kulture. On ne samo da je podsticao
poklanjanje pažnje podrobnostim a teksta, dubinsku meditaciju
i pamćenje obimne građe :
Stari tradicionalni udžbenici, koji su većinom poticali iz pozne antike, bili
su profesorima uvek pri ruci, ali ovi nisu videli mnogo smisla u njihovom pre-
pisivanju ad mfmitum. Da bi učili i poučavali, svakodnevno, pojedinca po poje-
dinca, prilagođavajući svoj rad predspremi svakoga od njih, profesori su pri-
stupili sažimanju i pojednostavljivanju nastavne građe kako bi olakšali njeno
izučavanje i izneli je u kompaktnom vidu.
Sažimajući, Hajnal kaže da je nastava pisanja
bila nastavna metoda koia je imala višestruke ciljeve; obuku za prepisivače,
sticanje prakse u sastavljanju, a tstovremeno i upoznavanje duhova sa novim
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 119
konceptima i umovanjima i njihovim izražajnim sredstvima. To je bio vitalan
i postojan pokret, koji je dobavljanju tekstova dodavao uživanje u upražnjavanju
i korišćenju pisanja. Ovo je, možda, bio prvobitni razlog što je univerzitetsku
nastavu u srednjem veku sve više karakterisalo vežbanje pisanja. Nije čudno što
je od četrnaestog veka praksa u pisanju smatrana suštinom univerzitetskog života
u Parizu.
U svetlu Hajnalovog prikaza srednjovekovnog pisanja, mo-
žemo bolje shvatiti mišljenje Tome Akvinskog da Sokrat i Hris^
tp s. budući učitelii, nisu p™YP7ivali svnja nčenja sa pisanjem
U 42. pitanju trećeg dela Summae Theologicae (to jest, udžbenika
teologije) Akvinski pita: »Ultrum Christus debuerit doctrinam
Suam Scripto Traderel« Tom a Akvinski odbacuje predstavu o
učeniku kao o stranici po kojoj treba pisati — tabula rasa. On veli:
Odgovaram tvrdeći da je prikladno što Hristos nije svoje učenje zapisao.
Prvo zbog njegova vlastita dostojanstva; jer što je učitelj izvrsniji, utoliko mora
da biuie izvrsniji njegov način poučavanja. I Stoga je priklađno lt o je~HnsESs,
kao najlzvrsriiji meffu učiteljima usvojio ovaj način poučavanja,. kojim.-iaCie
njegovo učenje utisnuti u srca slušalaca iijegovih. Zato se kaze u Jevanđelju po
Mateju VII, 29, »j'eTnčaše ih kito onaj-tejrvtastTnia«. Iz istog razloga, čak i medu
neznabošcima, Pitagora i Sokrat, koji bejahu najizvrsniji učitelji, nisu želeli da
išta pišu.
D a samo srednjovekovno pisanje nije bilo toliko blisko
usmenom vidu poučavanja, ideja o pisanom obliku kao pukoj
doskočici, a ne poučavanju, ne bi bila uverljiva.
Posedujući sjajan uvod koji Hajnal pruža za objedinjen pri-
stup nastavi srednjovekovnog pisanja kao grani retorike, napo-
rednoj sa gram atikom i književnom obukom , lako je objasniti
i ranije i kasnije faze studija. N a primer, u De Oratore (I, xvi),
Kikeron kaže da je pesnik suparnik, skoro ravan besedniku.
Tvrdnja da je poezija ili grammatica sluškinja retorike opšte je
mesto kod Kvintilijana, Augustina i tokom srednjeg veka i
renesanse.26
26 Vidi: Boldvin: Srednjovekovna retorika i poetika (C. S. Baldwin: Medieval
Rhetoric and Poetic) i Klark: Retorika i poezija u Renesansi (D. L. Clark: Rhetoric
and Poetry in the Renaissance). Njih ovaj Kikeronovski spoj poezije i retorike
zbunjuje. Medutim Milton ga prihvata. On usvaja Kikeronovsko stanovište u svome
traktatu »O obrazovanju«. Nakon gramatike. veli on, treba studirati tek onoliko
logike koliko je korisno za »skladno i kićeno beseđenje«. »Poezija će im slediti
(gramatici i logici), ili bolje, prethoditi. budući manje tanana i krasna, već jedno-
stavnija, čulnija i strasnija«. Ove poslednje Miltonove reči često se citiraju van
konteksta i bez uzimanja u obzir tačnog tehničkog značenja Miltonovog jezika.
120 M A R ŠA L M E K L U A N
Kikeronovski koncept doctus orator-a i rečitosti kao neke
vrste m udrosti, znanja na delu, postao je osnovna povelja sred-
njovekovnog obrazovanja zahvaljujući Augustinu. Ali Augustin,
ugledni profesor retorike, nije predao ovu povelju srednjem veku
kao program ski govor za besedništvo sa predikaonice. Kao što
kaže M aru (M arrou) u svojoj velikoj studiji27, »la culture chre-
tienne, augustinienne emprunte moins a la technique du rheteur
qu’a celle du grammairien«. Jednom rečju, antička grammatica i
philologia bile su enciklopedijski, lingvistički orijentisani programi
koje je Augustin preuzeo za hrišćansku doktrinu. Augustin nije
kooptirao svet grammaticae toliko zarad propovedanja koliko
za poimanje i objašnjavanje sacrae paginae. I kao što je Hajnal
pokazao kako su samo pisanje i predavanje gramatike mogli
biti sjedinjeni sa besedničkim govorom ili veštinom pronuntiatio2*,
tako M aru pokazuje kako se moglo dogoditi da antička gram-
matica postane osnova za izučavanje Biblije u srednjem veku.
Videćemo kako su u šesnaestom i sedamnaestom veku antičke
i srednjovekovne tehnike objašnjavanja cvetale kao nikad dotle.
One su postale temelj bekonovskog naučnog program a, a nova
m atem atika i nove tehnike kvantifikacije su ih potpuno gurnule
na sporedni kolosek.
K ratak pogled na promene u različitim m etodam a srednjo-
vekovne eksegeze pripremiće čitaoca za neke od kasnijih efekata
štampe na um etnosti i nauke. Proučavanje Biblije u srednjem veku
od Beril Smoli (Beryl Smalley: Study o f the Bible in the Middle
Ages) izvrstan je pregled koji u potpunosti odgovara toj svrsi.
Jer znajući za »uzlet« ili nove dimenzije vizuelnog doživljaja i
organizacije koji se javljaju ubrzo nakon izuma štampe, zanim-
ljivo je zapaziti u kolikoj je meri ovo naglašavanje vizuelnog
27 Maru: Sveti Augustin i kraj antičke kulture (H. — I. Marrou: Saint
Augustin et la fin de la culture antique). str. 530. beleška.
28 U šesnaestom veku, elizabetanski glumci su katkad nazivani »retoriča-
rima«. To je bilo prirodno za doba koje je studiralo pronuntiatio koliko i ostala
četiri dela retorike: inventio, dispositio. elocutio i memoria. Vidi odličnu studiju
Džouzefa: Elizabetanska gluma (B. L. Joseph: Elisabethan Acting), u kojoj je
iz udžbenika gramatike i retorike šesnaestog veka izveo mnogo tchnike dramat-
skog izgovaranja teksta i radnje s kojima je bi!o upoznato svako elizabetansko
đače.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 121
već anticipirano na raznim područjim a koja nemaju nikakve
veze sa Gutenbergovom tehnologijom. Upravo obavljeni pregled
načina na koje se antička grammatica održala u usmenom odnosu
prema srednjovekovnom pisanju i proučavanju tekstova, pomaže
da se pokaže koliko je rukopisna kultura u maloj meri bila uobli-
čena za ojačavanje čula vida do tačke na kojoj se ovo odvaja
od ostalih čula.
Smolijeva primećuje (str. xiv):
U srednjem veku učitelji su Bibliju smatrali školskim udžbenikom par
ехсеЧепсе. Mali učenik je učio slova iz Psaltira a Biblija će biti korišćena za pouku
iz slobodnih umetnosti. Stoga je izučavanje Biblije od samog početka povezano
sa istorijom institucija.
Pojava sholastičara itt modernih u dvanaestom veku pred-
stavljala je oštar raskid sa starim predstavnicima tradicionalne
hrišćanske nauke.
Videli smo kako je M aru pokazao da je, zahvaljujući Аџ-
gustinu, izučavanje Biblije uključivalo antičku eekuklios paideia
ilf enclklopedijskl program gramatike i retorike kako ga je ko-
načno defmisao Kikeron. Tako da je tumačenje Svetog pisma
obezbedilo kontinuitet klasičnog hum am zm a "u fflan&'sTTršlćim
šEolama od Augustina do Erazma. M eđutim , uspon univerziteta
u dvanaestom veku predstavljao je radikalan raskid sa klasičnom
tradicijom. Program novih univerziteta bio je umnogome usred-
sređen na dialecticu ili sholastičku metodu, koja je doživela svoj
vrhunac u Rimu, kao što čitamo u Bonerovoj Rimljanskoj dekla-
maciji (S. F. Bonner: Roman Declamation) (str. 43):
Za vreme Republike, besedništvo je bilo od suštinskog značaja za uspeh
u javnom životu, a ceo taj predmet bio je živ i oštro raspravljan; međutim, pod
principatom besedništvo je izgubilo mnogo od svoje političke vrednosti. Ne radi
se toliko o tome da su sudovi izgubili veliki deo svoje moći; još je bilo građanskih
i krivičnih pamica koje su mogle privući advokata. Pre je bilo u pitanju odsu-
stvo zajamčenog uspeha u javnom životu koji je u danima Republike dobar be-
sednik mogao prirodno da očekuje. Pod principatom je toliko mnogo stvari
zavisilo od pokroviteljstva Imperatora i dvora da je postalo neophodno da se
pri govorima u javnosti odveć pažljivo biraju reči kako bi ta delatnost mogla
biti populama. Pišući za vlade Tiberija (ako ne Kaligule), Seneka Stariji je mogao
 122 M A R ŠA L M E K L U A N
da se osvrne na Augustovo doba kao na vreme kada je bilo »suviše slobode go-
vora«; no čak i tada je ta sloboda koju autor Dijaloga i filosof u Longinus-u smat-
raju toliko bitnom za dobro besedništvo brzo nestajala iz javnog života Rima.
I tako se besedništvo povuklo na bezbedniju arenu škola, gde je čovek mo-
gao da oglašava svoje republikanstvo bez straha od posledica i gde je mogao naći
naknadu za gubitak političkog ugleda u odobravanju sugrađana. U modu je ušao
izraz scholastica — »školsko besedništvo«, za razliku od istinskog javnog govora,
a eksponenti ovih predstavljačkih govora postali su poznati kao »skolski ljudi«
— scholastici.
___ ПаИр: r^skid između 'pofitičkog besedništv^i i lsh olasticRg~
v ili akademske rasprave^dogodio se^innogo~pre srednjeg veka.
Бопег pominje~Controversiae Seneke Starijeg i primećuje (str. 2):
Iz ovoga proizlazi da Seneka raspoznaje tri glavna stupnja razvoja: (I) pre-
kikeronovsku thesis; (II) privatno uvežbavane deklamacije Kikerona i njegovih
savremenika, koje su njima bile poznate kao causae; (III) samu deklamaciju, po-
znatu kao controversia, a potom i kao scholastica.
Ova sholastička vežbanja su u starom Rimu zavisila od sic
et non ispitivanja teza. A u svojim Topikarm (1, 9), Aristotel
pominje takve teze kao što je potvrđivanje ili poricanje nekog
izuzetnog filosofskog stava, dajući kao prim er: »sve je u stanju
proticanja« ili »sve što postoji čini Jedno«.
Sem toga, »teza« je značila da predmet može biti ne samo
paradoksalan već i da će se razm atrati nezavisno od određenih
okolnostr i »date ličnosti, mesta ili vremena«. Boner dodaje
(str. 3):
U Kikeronovoj Retorici, u Kvintilijanovom delu Institutio Oratoria i kod
kasnijih grčkih i rimskih retoričara, nalaze se specifični primeri za predmete
teza. To su osnovni problemi sveta i njegovog smisla. ljudskog života i ponašanja
o kojima su Grci raspravljali kroz epohe, od gradova Male Azije do lugova Aka-
demije, od Vrta i Trema do vila Itaiije i kolonada Rima.
Razlog za bavljenje karakterom sholastičke forme je u činje-
nici da se od dvanaestog do šesnaestog veka ova vrsta veoma
usmene aktivnosti odvojila od gramatike, koja je činila osnovu
m anastirskih i, kasnije, humanističkih postupaka. Jer grammatica
se veoma bavi određenim istorijskim okolnostim a i datom lič-
nošću, mestom i vremenom. S pojavom štam pane knjige, gram-
matica je ponovo dobila prevlast koju je imala pre no što su je
sholasticizam, moderni i novi univerziteti gumuli u stranu. Sho-
lasticizam u starom Rimu je takođe bio usmen, i Boner ukazuje
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 123
na Kikeronovo pismo Atikusu, u kome pominje listu teza koje
je sam privatno deklam ovao:
One se skoro isključivo bave predmetom tirana i tiranije — »Treba li čovek
da radi na obaranju tiranina, makar to moglo ugroziti Državu, ili da samo spre-
čava uzdizanje njegovog zbacitelja?«. . . »Da li čovek valja da pomaže svojoj
zemlji, kad je pod vlašću tiranina, pre prikladnim govorom no oružanom silom?«
Postoji osam takvih tema, za koje Kikeron veli da ih je deklamovao na grčkom
i latinskom, govoreći i za i protiv, kako bi skrenuo misli sa svojih trenutnih ne-
daća . . ,29
Sholastika je, poput senekizma, bila neposredno povezana sa
usmenim tradicijama aforističke nauke.
Kad se shvati koliko su ove odbrane teza bile u potpunosti
usmene, lakše je uvideti zašto je studentima takvih veštma potreb-
no da imaju pamćenje snabdeveno velikim repertoarom aforiza-
ma i sentencija. To je uzrok prevlasti senekanske stilistike u
poznim razdobljim a Rima i dugog povezivanja senekanskog stila
sa »naučnom metodom« i u srednjem veku i u Renesansi. Za
Frensisa Bekona, kao i za Abelara (Abelard), »pisanje u afo-
rizmima« um esto »u metodama« činilo je razliku između pro-
nicljive analize i pukog javnog ubeđivanja.
U Unapređehju nauke, koje je i samo uobličeno kao javna
beseda, Bekon, iz intelektualnih razloga, pretpostavlja sholastičku
tehniku aforizma kikeronovskoj metodi izričitog iznošenja infor-
macija u obliku kontinuirane proze:
Druga razlika Metode, čije su posledice velike, jeste iznošenje znanja u
vidu Aforizma ili Metoda; u čemu možemo primetiti da se suviše uobičajilo
da se na osnovu nekoliko aksioma ili opažanja o bilo kom predmetu stvara oz-
biljna i formalna nauka, time što će se ispuniti izvesnim izlaganjima i ilustrovati
primerima i svariti u upotrebljivu Metodu.
Međutim, pisanje u vidu aforizma poseduje mnoge izvrsne vrline kojima
pisanje po Metodi ne dolazi ni blizu. Jer, prvo, ono stavlja pisca na probu da li
je površan ili temeljit: Јег se aforizmi, sem kad ispadaju smešni, ne mogu stvarati
drukčije do od srži i suštine nauka; pošio je iz njih izbačeno ilustrativno izlaganjet
ižbačeno nabrajanje primera; izbačeni povezujuće i raspoređujuće izlaganje; iz-
bačeni opisi prakse. Tako da za ispunjavanje Aforizma ne ostaje ništa drugo do
29 Rimljanska deklamacija. str. 10. Kikeron negde kaže: »Filosofija će biti
deklamacija moje starosti«. U svakom slučaju, bila je deklamacija srednjeg veka.
124 M A R ŠA L M E K L U A N
dobra količina opažanja: te stoga niko ne može postići uspeh, niti će pri svesti
pokušati da piše Aforizme ako nije razuman i temeljit. Ali u Metodi
tantum series juncturaque pollet,
Tantum de medio sumptis accedit honoris;
čovek će pokazati veliku veštinu koja, kad bi se raščlanila, ne bi mnogo vredela,
Drugo, metode su prikladnije za zadobijanje slaganja ili verovanja, a manje pri-
kladne za ukazivanje na delanje; jer one izvode neku vrstu demonstracije u krugu,
gde jedan deo osvetljava drugi i stoga zadovoljava; ali pojedinosti, budući ras-
pršene, najbolje se poklapaju sa raštrkanim smerovima. I, konačno, Aforizmi,
predstavljajući delić znanja, pozivaju ljude na dalje istraživanje; dok Metode,
ostavljajući utisak celine, ubeđuju ljude da su stigli dokle se može stići (str. 142).
N am a ćfe biti teško da shvatimo da je senekovac Frensis
Bekon u m nogo kom pogledu bio sholastičar. Kasnije će se
pokazati da je njegova vlastita »metoda« u nauci proizašla ne-
posredno iz srednjovekovne gramatike.
Primećujući da su se rimski sholastičari ili deklam atori ko-
ristili senzacionalističkim tem am a (kakvim se senekanska dram a
koristila i u doba Rim a i u doba renesanse), Boner dodaje (Rim-
Ijanska deklamacija, str. 65):
Medutim, nezavisno od ovih odlika, njihova dikcija je veoma slična dikciji
savremenih pisaca i tipična je za najraniji »srebmi latinski«.
U sastavljanju su glavne mane preterana upotreba kratkih i nepovezanih
rečenica koje daju stilu efekat neočekivanosti, retkost uravnoteženih perioda i,
kod izvesnih deklamatora, korišćenje slabih i neupečatljivih ritmova. Stil ovih
odlomaka je ono što bi grčki kritičari nazivali катакбко|Л(Д£\г|ЈНкЕКЕр|ла(Т1а|Јг\т1 .
Kao protivotrov za periodičnu strukturu. ova odlika bi bila krajnje uspešna,
ali se tako često koristi da se duh zamori od ponavljane oštrine i žaoka.
M eđutim, »nepovezane rečenice« i neprestane aliteracije
kakvim se Augustin koristio za svoje populam e »slikovane pro-
povedi« nužna su norm a i usmene proze i usmene poezije. (O
tome svedoči elizabetanski Jujjuis — Euphues.) Lako je proceniti
stepen prihvatanja kulture štampe u ma kome vremenu ili zemlji
po njenom uspehu u uklanjanju igre reči, žaoke, aliteracije i
aforizma iz književnosti. Tako su se u latinskim zemljama čak
i danas maksime, sentencije i aforizam održali na pristojnoj razi-
ni. A simbolističko oživljavanje usmene kulture nije samo najpre
počekTuTatinskim zemljama već se veoma oslanjalo na »nepo-
vezane rečenice« i aforizam. Seneka i Kvintilijan su, poput Lorke
i Pikasa, bili Španci, za koje auditivni oblici imaju veliki auto-
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 125
ritet. Bonera (str. 71) zbunjuje povoljno svetlo pod koje Kvinti-
lijan stavlja jufjuistička sredstva latinske elokvencije, m ada ga
»odlikuju zdrav razum i liberalno gledanje na obrazovanje«.
Čak i ovo kratko bavljenje senekizmom i sholastikom u
starom Rimu pomoći će da se shvati kako je moda Seneke pre-
nosila usmenu tradiciju u zapadnoj književnosti i kako ju je,
krajem osam naestog veka, postepeno izbrisala štam pana stranica.
Otkriće se da ovaj činilac usmenosti razrešava paradoks da je
senekizam bio ujedno visoko intelektualan u srednjovekovnoj
sholastici i »prost« u elizabetanskoj populam oj drami. M eđutim
za M ontenja, kao i za Bartona, Bekona i Brauna tu nema nikak-
ve zagonetke. Senekanska antiteza i »lak krok« (kako su opisani
u Senekanskom lakom kroku Džordža Vilijemsona — George
Williamson: Senecan Amble) pružali su autentično sredstvo za
naučno posm atranje i doživljavanje mentalnog procesa Kad je
angažovano samo oko, višeslojni gestovi i rezonancije senekan-
skog usmenog čina sasvim su drski.
Potrebne su samo još dve stvari u ovom delu našeg mozaika
Gutenbergove galaksije. Jedna od njih je vanvremena, a druga
u samoj žiži preobražaja putem štampe u šesnaestom veku.
Osamnaesto poglavlje Jeseni srednjeg veka J. Hojzinge (J. Hui-
zinga) posvećeno je opisu kako u jednom usmenom društvu,
drevnom ili m odernom ,
. .. svaki događaj, svaki slučaj, fiktivni ili istorijski, teži da se kristalizuje,
postane parabola, primer, dokaz kako bi se primenio kao stalni primer jedne
opšte moralne istine. Na isti način sve što se izgovori postaje izreka, maksima,
tekst. Za svako pitanje u vezi sa ponašanjem. Sveto pismo, legende, istorija,
književnost pružaju silesiju primera ili tipova. koji, svi zajedno, čine neku vrstu
moralnog klana kome pripada stvar o kojoj je reč (str. 227).
Hojzinga jasno vidi da se čak i pisani materijali silom na-
bijaju u usmene sheme poslovice, aforizma i exemplum-a, ili
primera, usmenom formom izlaganja. Zato je »u srednjem veku
svako voleo da ozbiljan argument zasnuje na nekom tekstu kako
bi mu dao temelj«. Ali se smatralo da je »tekst« neposredni
glas auctor-г. i da je autoritativan na jedan usmen način. Vide-
ćemo da je s pojavom štampe osećaj za autoritet bio potpuno
pometen mešanjem stare usmene i nove vizuelne organizacije
znanja.

126 M A R ŠA L M E K L U A N
Druga stvar koja se tiče usmene usmerenosti na sentecije i
aforizme, ujedno sažete i autoritativne, jeste da je u šesnaestom
veku brzo gubila prvenstvo što joj je dotle davano. Volter Ong
je posvetio veliku pažnju ovoj promeni kako se ispoljava u delu
i modi Petra Ramusa. Ostavljajući za malo kasnije razm atranje
značajnog dela oca Onga, ovde treba samo navesti njegov napis
0 »Ramističkoj metodi i komercijalnom duhu«30 Ong naglašava
prom enu ljudskog senzibiliteta izazvanu razvojem tipograflje,
pokazujući »kako je upotreba štampe udaljila reč od njene prvo-
bitne veze sa zvukom i uzimala je većma kao, stvar’ u prostoru«.
Nužna posledica ovog vizuelnog pristupa po usmeni aforizam
1 po zbirku sentencija, poslovica i maksima, koja je predstav-
ljala glavni izvor znanja u srednjem veku, bilo je povlačenje.
Kao što to kaže Ong (str. 160): ». . . Ramus je sklon da znanje
koje prenosi svojim um etnostim a sm atra pre robom no mudroš-
ću«. Štam pana knjiga će prirodno pre težiti da postane priručno
delo no glas m udrosti.
Rukopisnu kulturu i gotsku arhitekturu zanima svetlost koja
prolazi kroz nešto, a ne svetlost koja pada na nešto.
Sholastičko skretanje od m anastirskog književnog humaniz-
ma je ubrzo imalo da se suoči sa poplavom drevnih tekstova
izašlih ispod štam parskih mašina. Činilo se da se tu završavaju
četiri veka dijalektičke intenzivnosti; međutim, duh i postignuće
sholastičke nauke i apstrakcije preneli su se u punu plimu moder-
ne nauke, kao što su pokazali ljudi kakav je Kleget.
Sholastičko otkriće vizuelnih sredstava za grafičko pred-
stavljanje nevizuelnih odnosa sile i kretanja bilo je sasvim sup-
rotno tekstualnom pozitivizmu humaniste. Ipak i sholastičar i
hum anista su opravdano kandidovani za naučne počasti. Vide-
ćemo kako ova prirodna zbrka doseže oblik otvorenog sukoba
u duhu Frensisa Bekona. Njegova pom etnja će nam malo kasnije
pomoći da razjasnimo mnoge probleme.
Tumačenje Biblije je imalo svoje vlastite metodološke suko-
be i, kao što Smolijeva ukazuje u svome Izučavanju Biblije u
30 U Studies in the Renaissance, tom VIII. 1961. str. 155—72.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 127
srednjem veku, ovi su se ticali slova i duha, vizuelnog i nevizuel-
nog. Ona navodi Origena:
/
Objavio sam tri knjige (o Postanju) po izrekama Svetih otaca koje se bave
slovom i duhom . . . Jer Reč je došla na svet kroz Mariju, zaodevena ploću; a
videti ne znači razumeti; svi su videli plot, spoznaja božanskog bila je data malo-
brojnim izabranicima . . . Slovo se ukazuje kao plot, no unutarnji duhovni smisao
poznat je kao božanstvo. To otkrivamo proučavajući Treću knjigu Mojsijevu,
koja se zove levitska . . . Blagoslovene su oči koje kroz veo slova vide božanski
duh (str. 1).
G ospod često aludira na ovu temu slova i duha, dihotomije
proizašle iz pisanja, onim svojim rečima »pisano je, ali ja vam
kažem«. Proroci su u Izrailju obično bili u sukobu sa pisarima.
Ova tema ulazi u sam sklop srednjovekovne misli i senzibiliteta,
recimo ц tehnici »glose«, koja treba da oslobodi svetlost zapre-
tanu u tekstu, u tehnici iluminacije, koja baca svetlost kroz a
ne na, i u samom obliku gotske arhitekture. Kao što veli Oto
fon Simson (Otto von Simson) u Gotskoj katedrali (str. 3—4):
U romanskoj crkvi svetlost je nešto odeljeno i suprotstavljeno teškoj, tmur-
noj, taktilnoj supstanciji zidova. Gotski zid deluje kao da je porozan: svetlost
prolazi krozanj, prožimajući, ga, stapajući se s njim i preobražavajući ga . . . Svet-
lost, koja je obično prikrivena materijom. deluje kao aktivno načelo; a materija
je estetički stvarna samo utoliko ukoliko je zračnost svetlosti njen deo i ako je
ona definiše . . . Po ovom odlučujućem aspektu. dakle, gotika se može opisati
kao providna, prozračna arhitektura.
Ovi efekti prozračnog kamena postižu se vitražima, ali su
veoma relevantni za srednjovekovni pristup ljudskim čulima i
iznad svega čulima u vezi sa rukopisom. Zanimljivo je da Simson
ističe taktilno svojstvo kamena. Usmena rukopisna kultura nije
se bojala taktilnosti, samog čvorišta uzajamnog delovanja čula.
Jer tim uzajamnim delovanjem stvarane su sve rešetke ili razmeri
čula koji su propuštali svetlost. »Doslovna« ravan za koju se misli-
lo da poseduje sva značenja bila je jedno takvo uzajamno delo-
vanje. »Tada otkrivam o da ono što bismo sad nazvali tumače-
njem, koje se zasniva na proučavanju teksta i biblijske istorije,
pripada ’doslovnom izlaganju’«.
U svom Izučavanju Biblije u srednjem veku Smolijeva navodi
Hinksovu Umetnost karolinga (R. H inks: Carolingian A r t): »Kao
da smo pozvani da pogled usredsredimo ne na fizičku površinu
 M A R ŠA L M E K L U A N
128
predmeta, već na beskonačnost sagledanu kroz rešetku . . .; pred-
m e t. . . kao da postoji samo da bi defmisao i izdvojio deo besko-
načnog prostora i ućinio ga dostupnim rukovanju i pojmljivim«.
Smolijeva zatim kom entariše (str. 2): »Ovaj opis ’rupičaste teh-
nike' rane severne um etnosti ujedno je tačan opis tumačenja
kako ga shvata Klaudije . . . Pozvani smo da gledamo ne u već
kroz tekst«.
Verovatno bi svakog srednjovekovnog čoveka zbunjivala
naša ideja o gledanju kroz nešto. Pretpostavljao bi da stvam ost
gleda kroz nas, a da nas kontemplacija kupa božanskom svet-
lošću a ne podvrgava posm atranju. Sasvim drukčije čulne pret-
postavke rukopisne kulture, antičke i srednjovekovne, koje se
razlikuju od ma čega od Gutenberga naovam o, nameću se pro-
izlazeći iz antičke doktrine čula i sensus com m m is.31 Ervin Pa-
novski (Erwin Panofsky), u svojoj studiji o Gotskoj arhitekturi
i sholastici (Gothic Architecture and, Scholasticism), takođe nagla-
šava srednjovekovnu orijentaciju na prosvetljavanje i nalazi za
uputno da se prihvati problem a arhitekture preko sholastičara:
»Sveta doktrina«, kaže Toma Akvinski, »koristi se Ijudskim razumom ne
da bi dokazala veru, već da ispolji (manifestare) sve drugo što je tom doktrinom
izloženo«. To znači da se ljudski um ne može nadati da će pribaviti neposredan
dokaz za takve postavke vere . . . ali može razjasniti ili objasniti te postavke,
što i čini.
Dakle, manifestatio, objašnjenje ili razjašnjenje, jeste ono što bih nazvao
prvim kontrolnim načelom rane i zrele sholastike . . . ako se vera morala »ispo-
ljiti« kroz jedan sistem misli, potpun i sebi dovoljan u vlastitim granicama, a
koji sebe ipak postavlja van područja otkrovenja, postalo je nužno »ispoljiti«
potpunost, samodovoljnost i ograničenost tog sistema misli. A to se moglo postići
jedino shemom literarnog prikaza koja bi razjasnila čitaočevoj mašti same pro-
cese umovanja kao što umovanje valja njegovom umu da razjasni samu prirodu
vere (str. 29— 31).
Panovski zatim uočava (str. 43) »načelo providnosti« u
arhitekturi: »M eđutim, navika razjašnjavanja postigla je svoje
najveće trijumfe u-. arhitekturi. Kao što je zrelom sholastikom
31 U svome delu Uloga Sensus communis u psihologiji sv. Tome Akvinskog
(Role o f the Sensus Communis in the Psycho!ogy o f St. Thomas Aguinas), Edmund
D žouzef Rajen (Edmund Joseph Ryan) daje istoriju sensus communis kako je
shvatan u grčkom i arapskom svetu. To je doktrina koja je našla ključno mesto
za taktilnost i prožimala evropsku misao još i u Šekspirovom delu.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 129
upravljalo načelo manifestatio, tako je visokom gotskom arhi-
tekturom — kao što je već primetio Zuger (Suger) — vladalo
ono što se može nazvati ’načelom providnosti’«. Panovski nam
prenosi (str. 38) srednjovekovnu doktrinu o čulima kako ju je
izložio Akvinski: »Čula uživaju u stvarima pravilnih proporcija
kao u nečem srodnom; jer i čulo je neka vrsta razuma kao i svaka
spoznajna moć«. N aoružan ovim načelom da u samim čulima
postoji razum ili racionalnost, Panovski je kadar da se slobodno
kreće među odnosima srednjovekovnog sholasticizma i srednjo-
vekovne arhitekture. M eđutim, ovo načelo razum a u čulima kao
svetla što prosvetljava Biće, prisutno je, takođe, u svakom vidu
izučavanja značenja Svetog pisma. No sve ove stvari su veoma
pobrkane sve većim zahtevom za svetlošću koja osvetljava umesto
prosvetljava, koji je jačao naporedo sa sve većim odvajanjem čula
vida od ostalih čula pod uticajem kasnije tehnologije. Oto fon
Simson savršeno definiše ovu dilemu u Gotskoj arhitekturi (str. 3):
To ne znači da su gotski enterijeri naročito sv e tli. . . zapravo, vitraži su
bili tako nedovoljni izvori svetla da je jedno potonje, i većma slepo, doba mnoge
od njih zamenilo sivim ili belim prozorima koji danas stvaraju u najvećoj meri
obmanjujući utisak.
N akon Gutenberga, nova vizuelna intenzivnost zahtevaće
svetlo na svemu. A njena predstava o prostoru i vremenu menja-
će se dok ih ne bude sm atrala sudovima koje treba ispuniti pred-
metima ili delatnostim a. M eđutim, u eposi rukopisa, kada je
vizuelno bilo prisnije povezano sa audio-taktilnim, prostor nije
bio vizuelna posuda. U srednjovekovnoj sobi jedva da je uopšte
bilo nameštaja, kao što objašnjava Zigfrid Gidion u knjizi Me-
hanizacija preuzima vlast (str. 301):
Ipak, postojao je srednjovekovni komfor. Ali se mora tražiti u drugoj di-
menziji, jer se ne može meriti materijalnim aršinom. Zadovoljstvo i uživanje koji
su činili srednjovekovni komfor imaju svoj izvor u konfiguraciji prostora. Komfor
je atmosfera kojom se čovek okružuje i u kojoj živi. Poput srednjovekovnog
Carstva Božjeg, to je nešto što se ne da uhvatiti rukama. Srednjovekovni komfor
je prostomi komfor. г -------------
1 Jedna srednjovekovna soba izgleda potpuna čak i kad ne sadrži nikakav
nameštaj. Bila to katedrala, trpezarija ili građanska odaja, ona živi u svojim
razmerama, svome materijalu, svome obliku. Ovo osećanje za dostojanstvo
prostora nije se okončalo sa srednjim vekom. Trajalo je sve dok industrijalizam
devetnaestog veka nije zamutio osećanja. Ipak, nijedno kasnije doba nije tako
naglašeno odbacivalo telesni komfor. Asketski načini života monaštva su nevid-
ljivo uobličili to razdoblje u svome liku.
9 G u te n b e rg o v a g a la k sija
130 M A R ŠA L M E K L U A N
Srednjovekovna iluminacija, glosa i skulptura podjednako su
činile vidove veštine pamćenja, koja je od središnjeg značaja za
rukopisnu kulturu.
Ovim dugim razm atranjem usmenih vidova rukopisne kul-f
ture, bilo u antičkoj ili srednjovekovnoj fazi, stičemo sledeću
prednost: nećemo biti skloni da tu tražimo književne vrednosti, \
koje su kasniji proizvod kulture štampe.
M eđutim, počinjemo da znamo šta treba očekivati od tehno- \
logije štampe u pogledu smanjivanja usmenih vrednosti. I danas,
u vremenu elektronike, možemo shvatiti zašto m ora doći do
velikog smanjivanja posebnih vrednosti kulture štampe i do oživ-
ljavanja usmenih i auditivnih vrednosti u verbalnoj organizaciji.
Jer verbalna organizacija, bilo na stranici ili u govoru, može
posedovati vizuelnu usmerenost koju povezujemo sa odsečnim i
brzim govorom visoko pismenih ljudi, ili pak verbalna organi-
zacija, čak i na štampanoj stranici, može imati usmenu usmere-
nost, kao u sholastičkoj filosofiji. Nesvesna literarna usmerenost
Rešdola (Rashdall) sasvim je nehotična kad veli u svojoj knjizi Uni-
verzitet u srednjovekovnoj Evropi (The University o f Europe in
the Middle Ages — tom II, str. 37): »Zagonetke logike su odista
suštinski bolje sračunate da opsene um polucivilizovanog varva-
rina no elegancija klasične poezije i besedništva«. No Rešdol
je u pravu što usmenog čoveka sm atra varvarinom. Jer, prak-
tično, »cjjdlize«ajii«_čovek, pa bio sirov ili glup, jeste čovek
čija ^eekrfupiTa krritttra ima jaku vizuelnu usmerenost, usmere-
nost koja proističe iz jednog jedinog izvora — fonetske azbuke. .
Zadatak je ove knjige da otkrije koliko su daleko tu vizuelnu I
usmerenost ove fonetske kulture dogurali najpre rukopis, a potom l
tipografija, ili »ta mehanička vrsta pisanja«, kako je u početku \
nazivana. Sholastička filosofija je po svojim postupcima i orga- 1
nizaciji bila duboko usmena, aii je to, na drukčije načine, bilo '
i tumačenje Svetog pisma. A stoleća izučavanja Biblije u sred-
njem veku koje je obuhvatalo i antičku gram atiku (ili književnost),
takođe su pripremila građu neophodnu za sholastičke dijalek-
tičke postupke. I grammatica i dialectica. ili sholastička filosofija,
bile su po svojoj usmerenosti ekstremno usmene u poređenju
s novom vizuelnom orijentacijom koju je podsticala štampa.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 131
Omiljena tema devetnaestog veka bila je da su srednjove-
kovne katedrale »pučke knjige«. Izlaganje K urta Zeligmana (Kurt
Seligman) o ovom aspektu katedrale (Istorija magije, str. 415— 16)
služi ispoljavanju sličnosti katedrala sa stranicom srednjovekov-
- nog biblijskog kom entara:
Po tom stvojstvu, Таго karte liče na slike iz drugih umetnosti: slikarska
dela, kipove i vitraže katedrala koji su, takođe, zaodevali ideje u ljudsko obličje.
Njihov svet je, međutim, onaj gore, dok je svet Taroa dole. Aduti predstavljaju
\ odnos snaga i vrlina prema čoveku; katedrale, s druge strane, ovaploćuju čovekov
odnos prema božanskom. Ali obe slike se utiskuju u duh. One su mnemonične.
Sadrže ogroman splet ideja, koje bi, kad bi bile zapisane, ispunile tomove. Mogu
ih »čitati« i nepismeni i pismeni, i namenjene su i jednima i drugima.
Srednji vek je bio zaokupljen tehnikama koje bi čoveku omogućile da
pamti i poredi mnoga takva područja ideja. Vođen tim porivom, Rejmon Lili
(Raymond Lully), napisao je svoju Ars Memoria. Veštinu pamćenja. Slične pre-
okupacije su urodile i jednom ranom litografijom, Ars Memorandi, štampanom
oko 1470. Autor se prihvatio teškog zadatka da konkretizuje teme Četiri Jevan-
đelja. Za svako Jevanđeije stvorio je nekoliko slika — anđele, bikove, lavove
i orlove, ambleme četvorice Jevanđelista, kojima je dodao predmete što je tre-
balo da nagoveste priče koje se obrađuju u svakom poglavlju. Slika 231 prikazuje
anđela (Matiju) u kome je osam manjih amblema; oni treba da podsete na osam
prvih poglavlja Jevanđelja po Matiji. Zamišljajući svaki crtež iz Ars Memorandi
sa svim njihovim amblemima, čovek bi se setio priča iz Jevanđelja.
Nama bi takvo vizuelno pamćenje izgledalo basnoslovno, ali ono svakako
nije bilo neobično u vreme kad je samo nekolicina znala da čita i piše i kad su
slike igrale ulogU pisanja.
Zeligman je ovde shvatio jednu drugu _suštin.sku odluku
usmene kulture — obučavanje pamćenia. Baš kao šito~ j\e~prch
nuntiatio, peti odeljak klasične retorike, negovan zarad veštine
pisanja i pravljenja knjiga, kao što je pokazao Hajnal, tako j e .
memoria, četvrti deo drevnog besedništva, bila nužna disciplina
u razdoblju rukopisa a služile su joj upravo veštine glosiranja
i iluminiranja margina. Smolijeva odista beleži (str. 53) da je
m arginalna glosa, m ada nepoznatog porekla, služila svojim ko-
risnicima kao »zabeleške za držanje usmenih lecturae«.
U neobjavljenom m agistarskom radu32 Herington (John H.
H arrington) primećuje da su u prvim vekovima hrišćanstva »i
32 »Pisana reč kao oruđe i kao simbol tokom prvih šest vekova hrišćanske
ere«' (»The Written Word as an Instrument and a Symbol in the First Six Cen-
turies o f the Christian Ега«), Columbia University, 1946, str. 2.
»•

132 M A R ŠA L M E K L U A N
knjiga i pisana reć poistovećivane s porukom koju nose. Smatra-
ne su magijski moćnim oruđim a, naročito protiv đavola i njegovih
zamki«. Kod Heringtona postoje mnogi odeljci koji se odnose
na usmeni karakter »čitanja« i potrebu zapamćivanja, kakav je
i ovaj navod Pahomijevog pravila: »A ako ne htedne da čita. ima
biti prisiljen, tako da u m anastiru nema nijednog koji ne ume
da čita i upam ti delove Svetog pisma« (str. 34). »Putujući, dva
kaluđera bi često jedan drugom čitala ili napam et recitovala
Sveto pismo« (str. 48).
Za usmenog čoveka književni tekst sadrži sve moguće ravni
značenja.
Biće korisno da se sada uoči još nekoliko činjenica iz Izu-
čavanja Biblije u srednjem veku od Smolijeve, koje ukazuju na
postojan razvoj nove vizuelne orijentacije u poznom srednjove-
kovnom proučavanju Biblije.
Postojao je rani sholastički poriv da se otrgnu iz književnih
konceptualnih stega:
Drogo, Lanfran [Lanfranc] i Berengar koristili su se dijalektikom da bi
dubili ispod teksta kojim se bave; oni pokušavaju da rekonstruišu logički proces
u autorovom umu. Dijalektika se mogla upotrebljavati i za građenje nove teološke
strukture, uzimajući tekst kao temelj (str. 72).
Ulaženje u taj proces, oslobađanje od književnog konteksta,
bilo je jedna od privlačnosti velike zbirke sentencija Petra od
Lombardije (Petrus Lombardus), Abelarovog Sic et Non i Con-
cordia discordantium canonum, koji su predstavljali velika knji-
ževna dela ovog doba:
Questiones nisu samo bila izdvojena iz prvobitnog komentara i zasebno
izdana; takođe su preneta u delo druge vrste . . . Stoga smo suočeni sa teškim
problemom razlikovanja tumačenja i sistematskog predavanja doktrine (str. 75).
Adagia i Similia Erazmovi, odlomci iz dela svih vrsta, kasnije
su prenošeni u propovedi, oglede, komade i sonete tokom šes-
naestog veka. Stvami pritisak u pravcu vizuelnih shema i orga-
nizacije dolazio je od sve većeg obima stvari koje je trebalo
o b ra d iti:
Ovaj jednostran razvoj bio je sasvim prirodan. Nebrojeni problemi pro-
izašli iz prihvatanja aristotelovske logike i studija kanonskog i građanskog prava,
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 133
nove mogućnosti umovanja, hitna potreba da se spekuliše i raspravlja, sve je
to stvorilo atmosferu žurbe i uzbuđenja koja je bila nepovoljna za naučno izu-
čavanje Biblije. Nastavnici katedralskih škola nisu imali ni vremena ni spreme
da se specijalizuju za neku veoma stručnu granu proučavanja Biblije. To pod-
jednako važi za filosofe i humaniste Sartra i za teologe iz Pariza i Laona. Čak
ni Bek, poslednja od velikih manastirskih škola, nije bio izuzetak. Lanfran je
bio teolog i logičar; genije njegovog učenika sv. Anselma od Kenterberija krenuo
je drugim smerom. Njegova filosofska dela zasenila su njegova bib'.ijska dela,
koja su, izgleda, izgubljena (str. 77).
A isti taj pritisak količine odlučio je, dugoročno, u prilog
tipografiji. M eđutim, tačka na kojoj su vizuelni i usmeni pristup
Svetom pismu došli u oštar srednjovekovni sukob stoji, kao što
se moglo predskazati, osno ili polam o u odnosu na područje
na kojem se sukob odigrao u novoj vizuelnoj kulturi renesanse.
Hju od sv. Viktora jasno prenosi tu stvar:
Mistični smisao se može dokučiti samo iz onog što slovo na prvom mestu
kazuje. Pitam se kako ljudi imaju obraza da se hvališu da su učitelji alegorije
kad ne poznaju osnovno značenje slova. »Mi čitamo Sveto pismo«, vele, »ali
ne čitamo slovo. Slovo nas ne zanima. Mi naukujemo alegoriju«. Kako onda
čitate Sveto pismo ako ne čitate slovo? Odbacite slovo i šta ostaje? »Mi čitamo
slovo«, vele oni, »ali ne prema slovu. Mi čitamo alegoriju i objašnjavamo slovo
ne doslovno već alegorično . . .; kao što lav po istorijskom značenju znači živo-
tinju, ali alegorično označava Hrista. Stoga reč lav znači Hristos« (str. 93).
Za usmenog čoveka doslovno je sveobuhvatno, sadrži sva
moguća značenja i ravni. Tako je bilo za Akvinskog. Ali vizu-
elni čovek šesnaestog stoleća prisiljen je da odvaja ravan od
ravni i funkciju od funkcije u procesu specijalističkog isključiva-
nja. Auditivno polje je istovremeno, vizuelni oblik je sukcesivan. \y
N aravno, sam pojam »razina tumačenja«, bilo da se radi o do-
slovnom, figurativnom, topološkom ili anagogičnom, veoma je
vizuelan, neka vrsta nevešte metafore. Ipak:
Živeći više od jednog stoleća pre sv. Tome. Hju je, izgleda, shvatio tomis-
tičko načelo da je ključ proročanstva i metafore piščeva namera; doslovni smisao
obuhvata sve što je sveti pisac hteo da kaže. Ali on povremeno pada ispod vlasti-
tih merila (str. 101).
Tomistička ideja istovremenog uzajamnog delovanja čula
isto je toliko nezamišljiva kao analogijska proporcionalnost:
Sv. Toma je, usavršavajući nesigurne pokušaje svojih prethodnika, dao teo-
riju odnosa čula koja naglašava doslovno tumačenje što se sad definiše kao ukup-
nost autorovog značenja (str. 368).
134 m a rS a l m e k lu a n
GoH porast obima kretanja informacija je, čak i pre pojave^
tipografije, pogodovao vizuelnoj organizaciji znanja i razvoju per- •
spektive.
Kako se doslovno, ili »slovo«, kasnije poistovećavalo pre
sa osvetljavanjem no prosvetljavanjem teksta, došlo je i do ekvi-
valentnog naglašavanja »tačke gledanja« ili utvrđenog stava čita-
oca: »sa mesta gde sedim«. Takvo naglašavanje vizuelnog bilo
je sasvim nemoguće pre no što je štam pa ojačala vizuelni inten-
zitet pisane stranice do tačke potpune jednoobraznosti i ponov-
ljivosti. Ova jednoobraznost i ponovljivost tipografije, sasvim
strane rukopisnoj kulturi, nužan su preduslov za objedinjen, ili
slikovni, prostor i »perspektivu«. Avangardni slikari kakvi su
M azačo u Italiji i Van Ajkovi na severu počeli se da eksperi-
mentišu slikovnim ili perspektivnim prostorom u ranom petna-
estom veku. A 1435. godine, svega deceniju pre pojave tipogra-
fije, m ladi Leone Batista Alberti napisao je traktat o slikarstvu
i perspektivi koji će imati najveći uticaj u tom razdoblju.
Druga stvar u Albertijevoj knjizi koja je obeležavala pojavu novog stava,
veoma udaljenog od stava Grka, bio je njegov opis najranije poznate geometrij-
ske sheme za prikazivanje predmeta u objedinjenom prostoru, ili, drugim rečima,
ono što bismo mi danas nazvali, u perspektivi. Baš kao što je ovo bio krupan
događaj u istoriji slikovnog prikazivanja, bio je to isto i u istoriji geometrije, jer
je njime prvi put izložen sada poznati proces središnje projekcije i preseka čiji
je potonji razvoj predstavljao istaknutu odliku savremene sintetičke geometrije.
To je ideja koja je bila nepoznata Grcima, a otkrivena je u doba koje toliko nije
znalo geometriju da je Alberti smatrao za potrebno da objasni reči prečnik i
upravno.33
Za shvatanje vizuelnog uzleta do коеа će doći _sa-£ruten-
bereovom 'tehnoložnom .' nužno ie znati da takav uzlet nije bio
raogiić u epohama nrtcopi^a, )*т takva kultura zadržava au3io-
J a ktilne ohlike ikidsknp sftnzibiliteta u meri koja je nespojiva sa
apstraktnom vizuelnošću ili sa prevođenjem sv2T~čuIa~na-jezik
objedinjenog, kontinuiranogslikovnog prestora. Zato je Ajvins
potpuno u pravu kad u UmetnoštTi gedmetriji (str. 41) tvrdi:
Perspektiva je nešto sasvim različito od skraćivanja. Tehnički, prerspektiva
je središnja projekcija trodimenzionalnog prostora na ravan. Netehnički, to je
33 Ajvins: Umetnost i geometrija, str. 82.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 135
način pravljenja slike na pljosnatoj površini, tako da različiti predmeti na njoj,
prikazani prividno, imaju iste veličine. oblike i položaje, jedan prema drugom,
koje bi stvarni predmeti, smešteni u stvarnom prostoru, imali kad bi ih posmatrač
gledao s jedne jedine utvrđene tačke gledanja. Nisam otkrio ništa što bi oprav-
davalo verovanje da su Grci imali ikakvu predstavu, praktičnu ili teorijsku, u
ma koje doba, o koncepciji što je sadrže kurzivom složene reči u prethodnoj re-
čenici.
Izučavanjem Biblije u srednjem veku došlo se do protivstav-
ljenih obrazaca izraza koji su poznati i istoričaru ekonomije i
društva. U sukobu su bili oni koji su govorili da je sveti tekst
kompleks objedinjen na razini doslovnosti i oni koji su smatrali
da značenja treba razm atrati jedno po jedno, u specijalističkom
dahu. Ovaj sukob auditivne i vizuelne usmerenosti retko je do-
bijao visok stepen intenziteta sve dok m ehanička i tipografska
tehnologija nisu dale vizuelnom veliku prevagu. Pre ove premoći,
relativna jednakost čula vida, sluha, pipanja i kretanja, u njiho-
vom uzajam nom delovanju, podsticala je u rukopisnoj kulturi
davanje prvenstva prosvetljavanju, bilo u jeziku, likovnoj umet-
nosti ili arhitekturi. Gledište Panovskog, u Gotskoj arhitekturi
i sholasticizmu (str. 58— 60), glasr:
Čovek prožet sholastičkom navikom gledao bi na oblik arhitektonskog
prikaza isto kao što je gledao na oblik literarnog prikaza, sa stanovišta mani-
festatio. Uzimao bi za gotovo da je osnovna svrha mnogih elemenata koji sači-
njavaju jednu katedralu da obezbede stabilnost, baš kao što je uzimao za gotovo
da je osnovna svrha mnogih elemenata koji čine summu da obezbede punovaž-
nost.
Ali ne bi bio zadovoljan da mu razuđenost zdanja nije dozvoljavala da na-
novo doživi same procese umovanja. Za njega je panoplija stubova, rebara, pot-
pornih lukova, prozorskih ukrasa, vrhova i podgrednjaka predstavljala samo-
analizu i samoobjašnjenje arhitekture. baš kao što je uobičajeni aparat delova,
distinkcija pitanja i paragrafa za nj bio samoanaliza i samoobjašnjenje razuma.
Tamo gde je humanistički duh tražio maksimum »harmonije« (besprekornu
dikciju u pisanju, besprekornu proporciju u arhitekturi, čiji nedostatak u got-
skim strukturama tako teško pada Vazariju, sholastički duh je tražio maksimum
eksplicitnosti. Prihvatio je bezrazložno razjašnjavanje funkcije formom i na nje-
mu insistirao, baš kao što je prihvatao bezrazložno razjašnjavanje misli jezikom
i na njemu insistirao.
Proučavalac srednjovekovne poezije mogao bi lako da nađe
paralele za ove odlike. Dolce stil nuovo D antea i ostalih, postig-
nut je, kako objašnjava Dante, uvidom i sleđenjem samih obrisa
136 M A R ŠA L M E K L U A N
procesa strasne misli. U XXIV pevanju Čistilišta D ante veli:
»Kad u meni Ijubav gori.
ja pamtim, zatim dajem riječma krila
onom što ona iznutra m i zboriM
Na šta njegov prijatelj Foreze odgovara:
»Sad vidim, brate«, reče, »gde je bila
smetnja Notaru, meni i Guittonu,
te ostasmo van slatkog novog stila.
Ja vidim kako vaša pera onu
izbliza slijede, koje glas nas s n a ž i. . .«*
Umetnička i verbalna vernost samim načinima doživljava-
nja tajna je slatkog novog stila.
Ova briga da se pre sledi sam proces poim anja no da se
dođe do privatnog stanovišta, ono je što daje obeležje »univer-
zalizma« velikom delu sholastičkih meditacija. Ista zaokupljenost
inherentnim m odalitetim a misli i bića omogućuje nam da ose-
ćamo kako je »Dante istovremeno mnoštvo ljudi i da pati kao
m noštvo«.34
Predstavljajući D antea engleskoj publici, Paolo M ilani piše:
Glavna Danteova odlika je sledeće: ono što kaže nikad nije više, nikad
manje od njegove početne i totalne reakcije na predmet pred njim. (Za njega je
umetnost oblik koji istina poprima kad je u potpunosti sagledana.). . . Dante
se nikad ne upušta u maštanje; nikada ne ukrašava niti uveličava. On piše onako
kako misli i vidi (bilo spoljašnjim bilo unutarnjim o k o m ). . . Njegovo čulno
poimanje je tako sigurno, a njegov intelektualni zahvat tako neposredan da nikad
ne sumnja u to da je u samom središtu percepcije. U tome je, verovatno, tajna
Danteove proslavljene konciznosti.35
Kod Dantea, kao i kod Akvinskog, doslovno, površina čini
jedno duboko jedinstvo te M ilano dodaje (str. xxxvii):
Mi živimo u vremenu u kojem je rascep između duha, materije i duše (da
upotrebimo Danteove izraze) postao tako potpun da osećamo da predstoji pre-
ok r e t. . . Lagano razdvajanje ova tri svojstva vekovima je u toku, i mi smo sve-
deni na to da se, kao u posebnim krilima neke galerije, divimo puti po Matisu,
duhu po Pikasu i srcu po Ruou.
* Preveo Mihovil Kombol, »Matica hrvatska«, Zagreb 1955, str. 145 — Prev.
34 Ezra Paund: Duh srednjovekovnog romana (Spirit o f Romance), str. 177.
35 Priručni Dante ( The Portable Dante), str. xxxiii.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 137
Skulpturalno ocrtani univerzalizam iskustva kakav je Dan-
teov potpuno je nespojiv sa objedinjenim slikovnim prostorom
u kojem je smeštena Gutenbergova konfiguracija. Jer modaliteti
mehaničkog pisanja i tehnologija pokreta sloga nisu bili skloni
sinesteziji ili »skulpturi slika«.
Do istog sudara pisanih i usmenih struktura т.пагџа dolazi u
sfednjovekovnom društvenom životu.
U Ekonomskoj i socijalnoj istoriji srednjovekovne Evrope
Anrija Pirena (Henri Pirenne) postoje mnogobrojne strukturalne
paralele sa obrascima rukopisne kulture koji su dosad ovde
obrađeni. Prednost sagledavanja sudara oblika pre pojave tipo-
grafije je u tome što nam omogućuje da uočimo o brt koji je
Gutenberg dao toj borbi.
Sasvim je jasno, na osnovu dokazne građe kojom raspolažemo, da je od
kraja osmog veka Zapadna Evropa ponovo pala na čisto zemljoradnički status.
Zemljište je bilo jedini izvor održavanja života i jedini uslov bogatstva. Svi sta-
leži stanovništva, od Cara, koji nije imao nikakvih prihoda osim onih što su
dolazili od njegovih poseda, do najbednijeg kmeta, živeli su, posredno ili nepo-
sredno, od proizvoda zemlje, bilo da su ih gajili sopstvenim radom ili se ograni-
čavali na njihovo ubiranje i potrošnju. Pokretno imanje više nije igralo nikakvu
ulogu u ekonomskom životu (str. 7).
Piren objašnjava da su feudalnu strukturu poseda koja se
razvila nakon sloma Rima činili »mnogobrojni centri bez peri-
ferije«. N asuprot ovome, rimska shema je bila centralističko-
-birokratska, sa velikim uzajamnim đejstvom centra i periferije.
Feudalni posed odgovara onom pi istupu Svetom pismu koji na-
lazi ukupno bogatstvo značenja u doslovnom tekstu. M eđutim,
novi gradovi i građani počeli su da se približavaju fazi »jedna
razina po jedna« i specijalističkog znanja. N a isti način, kako
primećuje Piren, do petnaestog veka nije postojao nacionalizam:
Тек u petnaestom veku počinju da se ukazuju prvi simptomi zaštite. Pre
tog vremena nema traga najmanjoj želji da se pospeši nacionalna trgovina time
što će se zaštititi od strane konkurencije. U tom pogledu, intemacionalizam,
koji je karakterisao srednjovekovnu civilizaciju još u trinaestom veku, naročito
se jasno ispoljio u ponašanju država. One uopšte nisu pokušavale da kontrolišu
kretanje trgovine i uzalud tražimo tragove ekonomske politike koja bi zasluži-
vala to ime (str. 91).
138 M A R ŠA L M E K L U A N
Kasnije će postati jasno zašto je baš tipografiia oodsticala
_nagiflnalizam. M eđutim, uloga pismenosti i papirusa u omogu-
ćavanju strukture ranih carstava tema je Imperije i komunikacija
Herolda Inisa (str. 7) :
Mediji koji naglašavaju vreme jesu oni čiji je karakter trajan, kakvi su per-
gament, ilovača i kamen . . . Mediji koji naglašavaju prostor skloni su da po
karakteru budu manje trajni i laki, kao papirus i hartija.
K ad su bile dostupne veće količine m anufaktum e hartije,
naročito nakon đvanaestog veka, zagočeo je razvoj Jarokratsjce,
i centralističke organizacije udaljenih područja. Piren piše (str.
211 ):
Jedna od najupadljivijih pojava u četmaestom i petnaestom veku jeste brz
rast velikih trgovačkih kompanija, od kojih je svaka posedovala filijale, kores-
pondente i faktore na raznim krajevima evropskog kontinenta. Primer moćnih
italijanskih kompanija iz trinaestog veka sada je našao sledbenike sevemo od
Alpa. Oni su poučavali ljudstvo upravljanju kapitalom, knjigovodstvu i raznim
vidovima kredita, i mada su nastavili da dominiraju novčanim obrtom, uskoro
su se suočili sa sve većim brojem supranika na tržištu robe.
Osobenost srednjovekovnog gradskog života je u njegovom
suprotstavljanju dve vrste stanovnika. Postojali su građani ili
trgovački esnaf, zbog kojih je grad poglavito postojao, i koji
su se trudili da utvrde cene i standarde za robu i uslove građan-
stva:
Razdoblje u kojem su zanatski esnafi dominirali ili uticali na ekonomski
režim gradova ujedno je ono u kojem je gradski protekcionizam dostigao vrhunac.
Koiiko god mogli biti suprotni njihovi profesionalni interesi, sve industrijske
grupacije bile su ujedinjene u svojoj rešenosti da u najvećoj meri nameću monopol
koji je svaka od njih uživala i da unište svako polje pojedinačne inicijative i svaku
mogućnost konkurencije. Stoga je potrošač bio potpuno žrtvovan proizvođaču.
Veliki cilj radnika u izvoznim industrijama bilo je podizanje nadnica, dok su
oni zaposleni u snabdevanju lokalnog tržišta težili da podignu, ili bar stabilizuju
cene. Njihov vidokrug bio je ograničen gradskim bedemima, a svi su bili ube-
đeni da se njihov prosperitet može osigurati jednostavnim sredstvom odstranji-
vanja svake konkurencije spolja. Njihov partikularizam postajao je sve žešći;
shvatanje da je svaka profesija isključiv posed jednog povlašćenog tela nije nikad
dovedeno do takvih krajnosti kao u ovim srednjovekovnim esnafima (str. 206— 207).
N aporedo sa ovim isključivim osobam a koje su vodile život
centra bez periferije, postojalo je sve brojnije stanovništvo dru- •
gorazrednih građana koji su se bavili m eđunarodnom trgovinom
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 139
Oni su bili avangarda onog što je kasnije postalo vladajući sred-
nji stalež:
Ali gradska industrija nije bila svuda ista. U mnogim gradovima, i to upra-
vo onim najrazvijenijim, naporedo sa zanatlijama-preduzimačima koji su živeli
od mesnog tržišta, postojala je sasvim različita grupa koja je radila za izvoz.
Umesto da proizvode samo za ograničenu klijentelu grada i njegove okoline,
oni su bili snabdevači trgovaca na veliko koji su vodili međunarodnu trgovinu.
Od tih trgovaca su dobijali sirovine, radili su za njih i njima su isporučivali (robu)
u vidu proizvedenog artikla (str. 185).
Paradoksalno, ovi intem acionalni skretači od norm i sred-
njovekovnog gradskog i esnafskog života, sačinjavaće naciona-
lističko jezgro u renesansi. Medu ostalima, Čoserov Gostioničar
i Žena iz Bata su ti koji su bili »otpadnici« svog društva. Oni
kao da su pripadali onoj m eđunarodnoj družini koja će u rene-
sansi postati srednji stalež.
Izraz hdtes (doslovno — »gosti«), koji se sve češće javlja od početka dva-
naestog veka, karakterističan je za kretanje koje se odvijalo u ruralnom društvu.
Kao što naziv ukazuje, hote je bio pridošlica. stranac. On je, ukratko, bio neka
vrsta koloniste, useljenik u potrazi za novim zemljištem za obrađivanje. Ti kolo-
nisti su nesumnjivo dolazili iz skitačkog stanovništva, iz kojeg su u istom raz-
doblju regrutovani prvi gradski trgovci i zanatlije, ili između žitelja sa velikih
poseda, čijeg su se ropstva tako otresli (str. 69).
Srednjovekovni svet je okončan groznicom primenjivanja zna-
nja — novog srednjovekovnog znanja primenjenog u vaspostavlja-
nju antike.
Velika studija J. Hojzinge Је .еп srednjeg veka se skoro
isključivo bavi feudalnim plemstvom, čije su posede umnogome
izmenili srednjovekovm esnaflije, a sasvim smanjila srednja klasa
koja se pojavila kasnije, sa tipografijom. U mnogo kom pogledu
srednjovekovni svet je zbunjivao Hojzingu, baš kao što je Hajn-
riha Velflina zbunjivala srednjovekovna um etnost. Obojica su
došla na ideju da na njih primene obrasce um etnosti i života
primitivaca i dece. I taj pristup funkcioniše do izvesne tačke,
jer taktilne granične linije vizuelnog života detinjstva nisu daleko
140 M A R ŠA L M E K L U A N
od graničnih linija ne-pismenosnog senzibiliteta. Hojzinga piše
(str. 9):
Dok je svijet još bio pola tisućljeća mlađi, bili su obrisi vanjskih oblika
sviju zbivanja oštriji nego danas. Tada je razlika izmedu bola i radosti, izmedu
nesreće i sreće bila na izgled veća nego za nas; sve što se doživljavalo, imalo je
još onaj stupanj neposrednosti i apsolutnosti što ga i danas bol i radost imaju
u đetinjoj duši. Svaki je događaj, svako je đelo bilo okruženo oblicima pregnan-
tim i punim izražaja, usklađeno s uzvišenošću stroga i ustaljena životnog stila.
Velikim dogadajima: rađanju, sklapanju braka, umiranju, davao je sakramenat
sjaj božanskog misterija. Ali su i manje važna zbivanja, kao što su neko puto-
vanje, neki rad, neki posjet, pratile tisuće oblika ophođenja, blagoslova, cere-
monija i uzrečica.
Siromaštvo i tjelesne mane podnosili su se u to doba teže nego danas: po-
javljivali su se silovitije i bolnije. Bolest se isticala oštrije nego zdravlje; žestoka
hladnoća i tjeskobni mrak zime bijahu zamašnije nevolje. U časti i bogatstvu
uživalo se strasnije i pohlepnije; razlikovali su se od siromaštva i izopačenosti
jače nego danas. Krznom opšiveno svečano ruho. vesela vatra na ognjištu, napi-
tak, šala i meka postelja bijahu još puni snažnog uživanja . . . Sve su okolnosti
života bile vašarski bučne i okrutno javne. Gubavci su čegrtali svojim čegrtalj-
kama i održavali povorke, prosjaci su bogodarili u crkvama i pokazivali svoju
nakaznost. Svaki stalež, svaki red, svaki se zanat prepoznavao po svojoj odjeći.
Velika se gospoda nikad nisu pokazivala bez raskošna oružja i livreja, izazivajući
strahopoštovanje i zavist. Krojenje pravde, izvikivanje robe, svadba i pogreb
— sve se to bučno najavljivalo povorkama, vikom, kuknjavom i muzikom.*
Povezujući petovekovni razvoj gutenbergovske tehnologije
sa jednoobraznošću, mirnom privatnošću i individualizmom,
Hojzingi je lako da nam prikaže predgutenbergovski svet kroz
raznolikost, strastan grupni život i zajedničke rituale. On čini
upravo to na strani 37:
Time smo se približili tački s koje ovdje valja razmatrati kulturu srednjeg
vijeka na izmaku: uljepšavanje aristokratskog života oblicima ideala, umjetnu
svjetlost viteške romantike nad životom. svijet u raskošnom ornatu skupa Okrug-
log stola.
Veličanstveni holivudski dekori koje nam Hojzinga daje kao
sliku opadanja srednjeg veka savršeno se stapaju sa evokacijama
antičkog sveta — delom medičijevskih zanatlija. Ono što je Hoj-
zinga m ožda odlučio da zanemari bio je porast bogatstva sred-
njeg staleža i veština i organizacija koje su omogućile sjaj i voj-
* Johan Hojzinga: Jesen Srednjeg vijeka. preveo Drago Perković, »Matica
hrvatska«, Zagreb 1964, str. 5 — Prev.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 141
voda burgundskih i Medičijevih. On kaže o velikim vojvodam a:
Dvor je bio prevashodno područje na kojem je cvetao ovaj estetizam. On
se nigde nije u većoj meri razvio no na dvoru burgundskih vojvoda, koji je bio
raskošniji i bolje uređen od dvora francuskih kraljeva. Dobro je poznato koliki
su značaj vojvode pridavale veličanstvenosti svog domaćinstva. Sjajan dvor je
bolje no ma šta drugo mogao da suparnike ubedi u visok položaj na koji su voj-
vode polagale pravo među evropskim vladarima. »Nakon ratnih postignuća i
podviga, kojima se pritežava slava«, veli Šastlen (Chastellain), »domačinstvo je
prva stvar što upada u oko, te se, sledstveno, mora dobro voditi i urediti«. Hva-
lisali su se da je burgundski dvor najbogatiji i najbolje uređen. Naročito je Karlo
Smeli imao strast za veličanstvenost.*
Novo bogatstvo srednjeg staleža i veština bili su ti koji su
preveli viteški san u vizuelnu panoram u. Tu se, jam ačno, radi
0 jednoj ranoj fazi »znanja i umenja« i praktičnog primenjenog
znanja, koje će u narednim stolećima stvoriti složena tržišta,
sisteme cena i trgovačke imperije, nezamislive za usmenu, pa čak
1 za rukopisnu kulturu.
Isti poriv da se taktilnć veštine starijih zanata prevode u
vizuelnu veličanstvenost renesansnih rituala dao je estetski me-
dijevalizam na Severu, a u Italiji je nadahnuo obnovu antičke
umetnosti, književnosti i arhitekture. Isti onaj senzibilitet koji je
doveo vojvode od Burgundije i Berija do njihovih tres riches
heures naveo je italijanske trgovce-kneževe da obnavljaju stari
Rim. U oba slučaja radi se o nekoj vrsti primenjenog arheolo-
škog znanja. Isto primenjeno znanje u službi novog vizuelnog
intenziteta i kontrole nadahnulo je Gutenberga i dovelo do dva
veka medijevalizma, čiji su obim i stepen bili nepoznati i samom
srednjem veku. Jer do pojave štampe bio je dostupan veoma
mali broj antičkih ili srednjovekovnih knjiga. One koje su po-
stojale videla je samo nekolicina ljudi. Ista situacija je vladala
u slikarstvu dok niie došlo do skorašnjeg otkrića reprodukcije
u boji, kao što je u svome Imaginarnom muzeju objasnio Andre
M alro.
* Pošto u korišćenom hrvatskom prevodu nedostaju izvesne rečenice, ovaj
odlomak se navodi prema engleskom prevodu datom u izvomiku — Prev.
 142 m ar Sa l m e k l u a n
Renesansm Italija je postala svojevrsna holivudska zbirka an-
tičkih dekora, a novo vizuelno antikvarstvo renesanse otvorilo je
Ijudima svih staleza put ka moćL
Vindem Luis je u knjizi Lav i lisica (W yndham Levvis: The
Lion and the Fox) sjajno objasnio italijansko antikvarstvo:
Knez ili zapovednik vojske neke države često je započinjao kao slobodni
ratnik; a u ovom razdoblju, koje je nazvano razdobljem kopilana i pustolova,
poreklo ili sprema nisu nikad manje značili. Mucio Sforca počeo je kao ratar;
Nikolo Pičinini kao mesar; Karmanjola kao čobanin. Možemo se složiti da je
morao biti »jedinstven prizor videti ove ljude — obično niskog porekla i lišene
kulture — okružene u njihovim taborima ambasadorima. pesnicima i učenim
ljudima koji su im čitali Livija i Kikerona i originalne stihove u kojima su upo-
ređivani sa Scipionom i Hanibalom, sa Cezarom i Aleksandrom«. Ali svi oni
su u minijaturi igrali prošlost koja je iskopavana. baš kao što su engleski držav-
nici, u doba velike ekspanzije Engleske, sebe modelirali po državnicima starog
Rima. Kod inteligentnijih među njima, kakav je Čezare Bordžija, ova arheološka
i analogijska duhovna navika poprimila je razmere manije. Njegovo »Aut Caesar
aut nihih spada u onaj isti tip literature koji je usredsređen u manijakalnoj figu-
rici Žilijena Sorela, Stendalovog domaćeg Napoleončića. Bordžijina deviza pod-
seća na naslov jedne knjige populame u Nemačkoj uoči rata: Svetska moć ili
propast (str. 86).
Luis s pravom ukazuje na često bezvredno i nezrelo nadah-
nuće u velikom delu svega ovoga:
Republikanac bi sebe nazivao Brutom, litterateur bi bio Kikeron i tako
dalje. Oni su pokušavali da ožive junake antike i da u svojim životima vaskrsnu
zbivanja zabeležena u starim rukopisima, a ta neposredna primena svega na
život u italijanskom renesansnom društvu (nalik zamenjivanju udžbenika istorije
filmom u školama) učinila je italijanski uticaj u ostalom delu Evrope tako moć-
nim. Renesansna Italija je bila veoma slična svojevrsnom Los Anđelosu, gde
se isprobavaju istorijske scene, imitiraju i ošljarski grade antička zdanja i rekon-
struišu dramatični zločini.
Kako je došlo do povezivanja znanja i političkog zločina,
pokazuje Vilari sledećim rečima:
To su bila vremena kada se činilo da je svaki Italijan rođeni diplomata;
trgovac, književnik, zapovednik družine pustolova, svi su znali kako da oslov-
Ijavaju kraljeve i careve i sa njima razgovaraju. dolično se pridržavajući svih
oblika konvencija . . . Izveštaji naših ambasadora spadali su među glavne isto-
rijske i književne spomenike tih vremena . . .
gutenbergova g a l a k s ija 143
Tada su pustolovi, gluvi za pretnje, molbe ili samilost, uvek popuštali sti-
hovima učenog čoveka. Lorenco de Mediči je otišao u Napulj i snagom argume-
nata ubedio Ferantea d’Aragona da okonča rat i sklopi s njim savez. Alfonso
Velikodušni, zatočenik Filipa Marije Viskontija. za koga su svi verovali da je
mrtav, bio je časno oslobođen, jer je posedovao veštinu da ubedi tog turobnog
i surovog tiranina da će biti korisnije da u Napulju ima Aragonce no pristalice
Anžua . . . Prilikom revolucije u Pratu, koju je podigao Bemardo Nardi, ovaj
vođ je već bio nabacio omču oko vrata firentinskog Podeste kad ga je tanano
umovanje ovog potonjeg ubedilo da mu poštedi ž iv o t. . .« (str. 86— 7).
Takav je bio i svet koji Hojzinga slika u Jeseni srednjeg
veka. Bio je to medijevalizam spojen sa vizuelnom glatkoćom,
pompeznošću i raskoši, koje su omogućili novo bogatstvo i pri-
menjeno znanje srednjeg staleža. Zalazeći u renesansu, m oram o
shvatiti da je novo doba primenjenog znanja doba u kome se
ne samo jezik već i vekovi sabranog audio-taktilnog iskustva
prevode u vizuelne termine. Stoga će se ono što Hojzinga i Vilari
ističu kao snažno i novo u primenjenom istorijskom antikvariz-
mu — pokazati podjednako karakterističnim na području mate-
matike, nauke i ekonomije.
Srednjovekovni kraljevski idoli.
Jedna značajna studija Ernsta Kantoroviča (Ernst H. Kan-
torovvicz) opsežno dokum entuje sve veću strast za vizualizaciju
znanja i odvajanje funkcija. Dva kraljeva tela: Studija srednjo-
vekovne političke teologije ( The King’s Two Bodies: A Study o f
Medieval Political Theology) podrobno ilustruje da je srednjo-
vekovne pravnike pokretala ista ona strast koja je navela pozne
srednjovekovne naučnike da odele kinem atiku i dinam iku kao
što opisuje Krom bi u Srednjovekovnoj i ranoj modernoj nauci
(A. C. Crom bie: Medieval and Early M odem Science).
Pri kraju svoje velike studije, Kantorovič daje kratak saže-
tak velikog dela svoje teme, na način koji ukazuje kako su legalne
fikcije, nagomilane oko odvajanja dva kraljeva tela, dovele do
takvih karakterističnih fantazija kakve su danses macabres. Ove
su, zapravo, činile neku vrstu crtanofilmskog sveta, koji je do-
m inirao čak i šekspirovskim m etaforam a i nastavio da cveta u
osam naestom veku, kao što svedoči Grejova Elegija (Gray:
 144 M A R ŠA L M E K L U A N
Elegy). Englezi su u četrnaestom veku usavršili obličje za pog-
rebne obrede kao vidljiv izraz kraljeva dva tela. Kantorovič
piše (str. 420— 1):
Bez obzira na to kako mi želeli da objasnimo uvođenje u upotrebu veštač-
kog lika, 1327. godine, sa sahranom Edvarda II. počinje, koliko nam je poznato,
običaj da se na vrh mrtvačkog kovčega stavlja »roiall representation« ili »perso-
nage«, figura, ili obličje ad similitudinem regis — načinjena od drveta ili kože
ispunjene kučinom i prekrivene gipsom — koja je oblačena u krunidbenu odeždu
ili, kasnije, u parlamentamo ruho. Na figuri su bile vladarske oznake: na glavi
obličja (po svoj prilici izrađenog nakon Henrija VII, prema posmrtnoj maski)
bila je kruna, dok su veštačke ruke držale loptu i žezlo. Kad god okolnosti nisu
bile suprotne, obličja su otada upotrebljavana na sahranama kraljeva: zatvoreno
u kovčegu od olova koji je pak bio stavljan u drveni sanduk, ležalo je kraljevo
telo, njegovo smrtno i normalno vidljivo — mada sad nevidljivo — prirodno
telo; dok je njegovo normalno nevidljivo političko telo u ovoj prilici bilo vidljivo
pokazao figurom ukrašenom raskošnim kraljevskim znacima: persona Jicta —
obličje — koje izigrava persona Jicta,— Dignitas.
Podela između vladarevog privatnog i društvenog dostojan-
stva, koju su italijanski pravniči razrađivali vekovima^ cvetaE~Je
>— H rF ra n cu sk o j. Kantorovič navodi (str. 422) jednog francuskog
advokata, Pjera Gregoara, s kraja šesnaestog veka, koji piše
(kao da kom entariše Kralja Lira): »Veličanstvenost Božja poka-
zuje se u vladaru spolja na korist njegovim podanicim a; među-
tim unutra ostaje ono što je ljudsko«. A veliki engleski pravnik
Kouk primetio je da sm rtnog kralja stvara bog, dok je besmrtni
kralj čovekova tvorevina.
Zapravo, značaj kraljevog obličja u pogrebnim obredima šesnaestog sto-
leća uskoro je dostigao ili čak bacio u zasenak značaj samog mrtvog tela. Uoč-
ljivo već 1498, na sahrani Čarlsa VIII, i u potpunosti razvijeno 1547, na obre-
dima Frensisu I, izlaganje obličja je bilo redom povezivano sa novim političkim
idejama tog doba, označavajući, na primer, da kraljevsko Dostojanstvo ne umire
i da se u liku mrtvog kralja njegova jurisdikcija nastavlja do dana njegove sa-
hrane. Pod uticajem ovih ideja — ojačanog uticajima koji su poticali iz srednjo-
vekovnih tableaux vivants, italijanskih trionfi i izučavanja i primene klasičnih
tekstova — ceremonijal povezan sa obličjem počeo je da se ispunjava novom
sadržinom i da suštinski utiče na samo raspoloženje na sahrani: u ceremoniju
je ušao jedan novi trijumfalni element, odsutan u ranijim razdobljima (str. 423).
Ovde i u mnogim drugim stavovima Kantorovič nam poma-
že da shvatimo kako je analitičko odvaia nie fimkcHa bilo
p o s to ja n o o ia č a v a n ri vi^nplnim kpr>1javanjflm --D npački stav koji
sledi (sa 436. i 437. stranice Dva kraljeva tela) podupreće Hoj-
gutenbergova g a l a k s ija 145
zingine teme i dalje osvetliti Šekspirovog Kralja Lira koji pose-
duje veliku primenljivost na gutenbergovske motive renesanse:
Naša brza digresija o pogrebnom ceremonijalu, obličjima i nadgrobnim
spomenicima, mada nije neposredno povezana sa obredima održavanim engles-
kim kraljevima, ipak je iznela na svetlo bar jedan novi aspekt problema »dva
tela« — ljudsku pozadinu. Možda nikad, sem u onim »poznogotskim« stolećima,
zapadni duh nije bio toliko svestan protivrečnosti između prolaznosti ploti i
besmrtnog sjaja Dostojanstva koje je ta plot tobože predstavljala. Mi možemo
da shvatimo kako su se pravne distinkcije, iako su se razvijale sasvim nezavisno
i u sasvim drugom odeljku misli, konačno poklopile sa izvesnim veoma opštim
osećanjima i kako su se maštovite fikcije pravnika susrele sa izvesnim oseća-
njima što su u vremenu Danses macabres, u kojima su sva Dostojanstva igrala
sa Smrću, morala biti izuzetno blizu površine. Pravnici kao da su otkrili besmrt-
nost Dostojanstva; no baš tim otkrićem oni su učinili utoliko opipljivijom efe-
mernu prirodu smrtnog nosioca. Ne treba da zaboravimo da je stravično pro-
tivstavljanje trulećeg leša i besmrtnog Dostojanstva koje ispoljavaju nadgrobni
spomenici, ffi oštra dihotomija između pečalne pogrebne povorke oko leša i
trijumfalnih kola obličja-lutke zaodevene kraljevskim znamenjima na kraju kra-
jeva poniklo na istom tlu, došlo iz istog sveta misli i osećanja, razvilo se u istoj
intelektualnoj klimi u kojoj su pravničke postavke o »Kraljeva dva tela« dobile
konačnu formulaciju. U oba slučaja postojalo je smrtno telo, božja tvorevina,
i stoga podložno svim Slabostima izazvanim prirodom ili slučajem«, protiv-
stavljeno drugom telu, čovekovom delu i stoga besmrtnom, koje je »potpuno
oslobođeno detinjstva i starosti i drugih mana i gluposti«.
Ukratko, uživalo se u jakim kontrastima fiktivne besmrtnosti i čovekove
stvame smrtnosti, kontrastima koje renesansa, u svojoj nezajažljivoj želji da
obesmrti čoveka svim zamislivim tours de force, ne samo da nije ublažavala već
ih je pre ojačavala: gordo ponovno osvajanje zemaljskog aevum-a imalo je svoje
naličje. Međutim, besmrtnost — odlučujući beleg božanstvenosti, ali vulgarizo-
van majstorijom nebrojenih fikcija — istovremeno tek što nije izgubila svoje
apsolutne ili čak i imaginame vrednosti: ukoliko se nije neprestano ispoljavala
novim smrtnim inkamacijama, praktično je prestajala da bude besmrtnost. Kralj
nije mogao umreti, nije mu se dopuštalo da umre da se ne bi slomile desetine fik-
cija o besmrtnosti; i dok su kraljevi umirali, bila im je data uteha tvrdnjama da
bar »kao kraljevi nikad ne umiru«. Sami pravnici, koji su toliko učinili za izgra-
đivanje mitova fiktivnih i besmrtnih ličnosti. racionalizovali su slabosti svojih
stvorova, a dok su razrađivali svoje hirurške distinkcije između besmrtnog Do-
stojanstva i njegovog smrtnog nosioca i govorili o dva različita tela, morali su
priznati da njihovo oličeno besmrtno Dostojanstvo nije kadro da dela, radi,
hoće ili odlučuje bez slabosti smrtnih ljudi koji nose Dostojanstvo a ipak će se
vratiti u prah.
Pri svem tom, pošto život postaje proziran jedino spram pozadine smrti
a smrt spram pozadine života, kostima čegrćuća vitalnost poznog srednjeg veka,
izgleda, nije lišena neke dublje mudrosti. Čovek bi izgrađivao filosofiju, prema
kojoj fiktivna besmrtnost postaje prozima kroz stvamog smrtnog čoveka kao
10 G utenbergova galaksija
146 M A R ŠA L M E K L U A N
njenu privremenu inkarnaciju, dok smrtni čovek postaje proziran kroz tu novu
fiktivnu besmrtnost, koja, budući čovekova tvorevina kao što je besmrtnost uvek,
nije bila ni besmrtnost večnog života na drugom svetu ni besmrtnost božanstva,
već besmrtnost jedne veoma zemaljske političke institucije.
Rimski pravnici su takođe zamišljali jednu »objektivizaciju«
vladareve personae publicae, a rimski im perator se ponekad na-
ziva »korporacijom u jednom čoveku«. Ali ni grčki ni rimski
prethodni primeri ne mogu objasniti koncept kraljeva dva tela.
Agresivni paulinski koncept Crkve kao corpus Christi, veli Kan-
torovič (str. 506—6) dao je
konačno poznim antičkim »korporacijama« filosofsko-teološki podsticaj
koji je ovim telima očito nedostajao pre no što je Konstatin Veliki nazvao Crkvu
corpus-om i time uveo taj filosofski i teološki pojam u pravni jezik.
K ao i u svim srednjovekovnim razvojima, kasnije faze po-
kazuje pretpostavljanje sve većeg vizuelnog naglaska. Isto je i sa
dva kraljeva tela. Henri VIII se godine 1542. obratio svome
savetu: »Naše sudije nam vele da naš kraljevski položaj nije
nikad tako uzvišen kao u vreme Parlam enta, kad smo mi, kao
glava, i vi, kao udovi, spojeni i združeni u jedno političko telo«.
Organološka ideja mističnog plemenskog jedinstva je i sama
bila tek delimično vizuelna. Puko naglašavanje vizuelnog u Re-
nesansi »sada je poslužilo Henriju VIII da uklopi Anglicana
Ecclesia, to, tako reći, istinsko corpus mysticum njegovog »car-
stva u corpus politicum Engleske, čija je on, kao kralj, bio glava«.
To jest, Henri je,preveo nevidljivo u vidljivo, potpuno u skladu
s naukom svoga vremena na koja je davala vizuelni oblik nevi-
zuelnim silama. A isto preobražavanje čujne u vidljivu reč bilo
je glavni efekat tipografije.
U veoma zanimljivom stavu (tom II, str. 103—4) svoje
Srednjovekovne i rane moderne nauke, Krom bi tvrdi da se
sada mnogi naučnici slažu u tome da je humanizam petnaestog veka, koji
je ponikao u Italiji i proširio se na sever, predstavljao prekid u razvoju nauke.
»Preporod književnosti« skrenuo je zanimanje sa materije na književni stil, a
okrećući se klasičnoj starini, njeni poklonici su se pravili da prenebregavaju naučni
napredak iz prethodna tri stoleća. Ona ista besmislena uobraženost koja je navela
humaniste da napadaju i pogrešno predstavljaju svoje neposredne prethodnike
što su upotrebljavali latinske konstrukcije nepoznate Kikeronu i da izbacuju
propagandu, koja je sve doskora u različitoj meri bila pridobila mišljenje istori-
čara, takođe im je dozvolila da bez navođenja izvora zajme od sholastičara. Ova
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 147
navika je zahvatila skoro sve velike naučnike šesnaestog i sedamnaestog veka,
katolike i protestante podjednako, te su bili potrebni napori jednog Dijema ili
Torndajka ili Majera da se pokaže kako se njihove tvrdnje o istorijskim pitanji-
ma ne mogu primati zdravo za gotovo.
Krom bi dozvoljava da su neke od tekovina starije nauke
postale dostupnije posredstvom štampe, no zar on jednostavno
ne ignoriše dinam iku poznije srednjovekovne nauke, usmerenu
ka vizuelnoj formulaciji? Jer prevođenje sile i energije u grafikone
i oglede bilo je, kao što je nastavljalo da bude sve do otkrića
elektromagnetskih talasa, srce m odem e nauke^O anas j& vizualu
zacija na uzm aku, i to nas čini svesnim njenilrosobenih strate-
gija tokom renesanse.
Izum tipograjije potvrdio je i proširio novi vizuelni naglasak
^ p rimenienoe znffitfa. daiući prvu iednoobrazno ponovtjivu rnhu, pr"it
pokretnu traku i prvu masovnu proizvodnju.
Iziun tipografije kao takav prim er je primene znanja tradi-
cionalnih zanata na jedan poseban vizuelni problem. Ebot Pejson
^ š e r ppsvećuje-deseto poglavlje svoje Istorije mehaničkih izuma
>>izumu štam panja« rekavši da, više no ma koje d ru go pojedino
pSStlgfluće, ovaj »obeležava graničnu liniju između srednjoveTcov" ’
ne i m bderne tehnologije. . . Tu vidimo isti prelaz na polje
mašte, koji je tako jasnd'viffljiv u celokupnom stvaranju Leonarda
da Vinčija«. O d tog trenutka »mašta će sve više označavati moć
vizualizacije.
M ehanizacija veštine ručnog pisanja je bila, verovatno, prvo
svođenje nekog zanata na mehaničke pojmove. To jest, bila je
prvo prevođenje kretanja u niz statičkih kadrova ili sličica.
Tipografija ima velike sličnosti sa filmom, baš kao što čitanje
štam panog slogiLstavlja čitaoca u ulogu film ikog projektora.
Č italac pokreće niz štam panih slova pred sobom bržmom sag-
lasnom sa primanjem kretnji autorovog Нићл ТиЦаај ritpfar
štam panog sloga stoji u sasvim d rukčijem odnosu ^>rema piscu
no čitalac rukopisa. §tam pa је postepeno učimla glasno čitanje
besmislenim i ч И г т а h Л т r i l a n j a r l o l f r i t a l a r n p h i r » g p tir » H a j f
»u rukam a« svog autora. Videćemo da ,je štam pani slog bio prva
 M A R ŠA L M E K L U A N
m asovno proizveden . »ivar i ujedno prva iednoobrazna i ponov-
tjT ^groba«., Pokreti a traka pokretnog sloga omogućila je proiz-
vod koji je bio jednoobrazan i ponovljiv poput naučnog ogleda.
Rukopis ne poseduje takav karakter. N a Kineze je prilikom
štam panja pom oću klišea u osmom veku uglavnom ostavio
utisak ponovljivi karakter štampe kao nečeg »magičnog«, i oni
su je koristili kao altem ativni oblik za molitveni točak.
Vilijem Ajvins je temeljnije no iko analizirao estetičke po-
sledice grafike i tipografije po naše ljudske perceptivne navike.
U Grafikama i vizueln >/ komunikaciji (str. 55—6) on piše:
Svaka pisana ili štampana reč niz je konvencionalnih uputstava za izvo-
đenje mišićnih kretnji u određenom linearnom redosledu, koje će, kad se do kraja
izvedu, proizvesti niz zvukova. Ti zvukovi, poput oblika slova, prave se prema
proizvoljnim receptima ili uputstvima, koja konvencijom naznačuju izvesne
labavo defmisane kategorije mišićnih kretnji, ali ne i bilo koje specifično odre-
đene. Tako se ma koji štampani niz reči može, u stvari. izgovoriti na beskonačno
veliki broj načina, za koje, ukoliko ostavimo po strani čisto lične osobenosti,
kao tipični uzorci mogu poslužiti razni dijalekti. Posledica je to da svaki zvuk
koji čujemo kad slušamo kako ma ko govori predstavlja samo reprezentativnog
pripadnika velike kategorije zvukova koje smo prihvatili da primamo kao sim-
bolično istovetne, uprkos njihovim stvamim razlikama.
U ovom stavu Ajvins ne samo što uočava usađivanje line-
arnih, sekvencijalnih navika, već, što je jo š važnije, ukazuje na
vizuelno ujednačavanje u kulturi štampe i na potiskivanje u
pozadinu auditivne i svake druge čulne kompleksnosti. Svođenje
doživljaja na jedno jedino čulo, kao posledica tipografije — na
čulo vida, navodi ga na spekulaciju da »što više ograničavamo
svoje podatke za razmišljanje o stvarima na podatke koji nam
dolaze jednim te istim čulnim kanalom , utoliko je veća verovat-
noća da će naše razmišljanje biti ispravno« (str. 54). Međutim,
ovaj tip svođenja ili iskrivljavanja vaskolikog doživljavanja na
razmere samo jednog čula je po svojoj tendenciji efekat tipo-
grafije na um etnosti i nauke, kao i na ljudski senzibilitet. Tako
je navika zauzimanja utvrđenog položaja—ilL&tačke gleđanjaar,.
tako prirodna za čitaoca tipografije. dala populam n prnSirpnjp
- avangardnom perspektivizmu petnaestog veka :
Peirspektiva ie brzo postala suštinski deo tehnike pravljenja informativnih
s lik f a uskoro se’^ r a žila i-gd-sBlaTčoje nisu bile mformativne. Njeno uvođenje
Ј ^ Ј јЦо veoma povezano sa zapadnoevropskom zaokupljenošću verodostojnošću,
koja je verovatno karaTTeristična o^rićTKćt potonjeg evropskBg~SltkanjjR-Treći od
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 149
ovih dogadaja bilo je objavljivanje, 1440, iz usta Nikola Kuzanskog, prvih teme-
ljitih doktrina o relativnosti znanja i kontinuiteta, uslovljenih prelazima i među-
tačkama između krajnosti. To je bio suštinski izazov definicijama i idejama koje
su sputavale misao još od vremena starih Grka.
Ove stvari — tačno ponovljiv slikovni iskaz, logička gramatika za pred-
stavljanje prostornog odnosa u slikovnim iskazima, i koncepti relativnosti i kon-
tinuiteta — bile su, i još uvek su, površno gledano. tako nepovezane da se o njima
retko ozbiljno misli kao o povezanim. Međutim, one su revolucionisale i deskrip-
tivne nauke i matematiku, na kojoj se temelji fizika, a povrh toga od suštinskog
su značaja za veliki deo moderne tehnologije. Njihovi efekti na likovnu umetnost
bili su veoma primetni. To su apsolutno nove stvari u svetu. Za njih ne postoji
рг' edan u klasičnoj praksi ili misli ma koje vrste ili podvrste (str. 23—4).
Utvrđena tačka gledanja postaje moguća s pojavom štampe
i dokončava sliku kao pUtstičti organizam.
Ajvins je u pravu što na ovaj način ukazuje na uzajamno
delovanje mnogih činilaca. Ali tehnologija i društvene posledice
tipografije navode nas da se uzdržimo od zapažanja uzajamnog
delovanja i, da tako kažemo, »formalne« kauzalnosti, kako u
našem unutam jem tako i u spoljašnjem životu. Štam pa postoji
zahvaljući statičkom odvajanju funkcija i pothranjuje m entalitet
koji se postepeno opire svakom drugom pogledu, izuzev separa-
tivnog i kategorišućeg ili specijalističkog. Kao što Đ erđ Kepeš
(Gyorgy Kepes) objašnjava u Jeziku vida (Language o f Vision,
str. 200):
Bukvalna imitacija prirode u spoju sa utvrđenom tačkom gledanja ubila
je sliku kao plastični organizam . . . Ne-predstavna likovna umetnost fazjasnila
je strukturalne zakone plastične slike. Vaspostavila je prvobitnu ulogu slike
kao dinamičnog doživljaja zasnovanog na svojstvima čula i njihovoj plastičnoj
organizaciji. Ali je bacila u more osmišljene znake vizuelnih odnosa.
To jest: izričito vizuelno povezivanje sačinilaca u kompozi-
ciju, verbalnu ili neverbalnu, počelo je da opčinjava i potčinjava
većinu duhova poznog petnaestog veka. Kepeš bliže određuje
ovo izričito vizuelno povezivanje kao »literam o« i kao nepo-
sredan povod za narušavanje uzajamnog delovanja raznih oso-
bina svih čula. On dodaje (str. 200):
Slika je bila »pročišćena«. Međutim, to pročišćavanje je prenebreglo činje-
nicu da deformacija i raspad slike kao plastičnog doživljaja nisu bili posledica
 150 m ar Sa l m e k l u a n
prikazanih osmišljenih znakova kao takvih, već рге preovlađujućeg koncepta
predstavljanja, koji je bio statičan i ograničen, te, sledstveno, u suprotnosti sa
dinamičnom plastičnom prirodom vizuelnog doživljaja. Struktura značenja zasni-
vala se na istoj koncepciji koja je porodila utvrđenu tačku gledanja u predstav-
ljanju prostora, linearnu perspektivu i modeliranje senčenjem.
Nehotični i nesvesni karakter ove privatne ili »utvrđene
tačke gledanja« zavisi od izolovanja vizuelnog činioca doživlja-
ja .36 N a osnovu te »utvrđene tačke gledanja« nastaće trijumfi i
razaranja Gutenbergove ere. Pošto postoji rasprostranjen ne-
sporazum u odnosu na pljosnat, dvodimenzionalan, mozaički
oblik u um etnosti i iskustvu, dokazna građa koju u Jeziku vida
pruža Kepeš preko je potrebna. U stvari, dvodimenzionalno je
suprotnost inertnog, kao što je Georg fon Bekeši otkrio izučava-
jući sluh. Jer dinamična istovremenost posledica je dvodimenzio-
nalnosti, a inertna homogenost — trodim enzionalnosti. Kepeš
objašnjava (str. 96):
Rani srednjovekovni slikari su često mnogo puta ponavljali glavnu figuru
u istoj slici. Njihov je cilj bio da predstave sve moguće odnose što na nju utiču,
a uviđali su da se ovo može postići jedino istovremeno opisom različitih radnji.
Ova povezanost značenja, a ne mehanička logika g$ometrijske optike, osnovni
je zadatak prikazivanja.
Tu je, dakle, ovaj veliki paradoks Gutenbergove еге: njen
prividni aktivizam је kinem atičan ц-jtro g o filmskom značenju
" tog pojma. l o je logički povezan niz statičnih kadrovalll »utvrđe-
~ nih tažafai gledanja« u homOgefionT odnosu. Homogenizacija
ljudi i m aterijalapostaće velikTprogranrG atenbergove ere, izvor
bogatstva i moći nepoznat bilo kom drugom vremenu ili teh-
nologiji.
--Да razvoj hemije — i potražnie.
36 Medutim, tendencija vizuelnog da postane »izričito« i da se odvoji od
drugih čula zapažena je čak i u razvoju gotice. Louv (E. A. Lowe) primećuje:
»Gotica je teška za čitanje . . . Deluje kao da pisanu stranu treba gledati a ne
čitati« [u napisu »Rukopis« (»Handvvriting«, u zbirci Zaveštanje srednjeg veka,
ured. Kramp i Džejkob) G. C. Crump and E. F. Jacob, eds.: The Legacy o f the
Middle Ages, str. 223].
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 151
Kako je prirodna magija camerae obscurae nagovestila H o lir
vud, pretvarajući spektakl spoljašnjeg sveta u potrošnu robu Ш
paket.
Jedna veoma slavna novotarija i razbibriga renesanse nepo-
sredno je povezana sa svg~VBĆiin liattlašavanim i jvizq5lnog u is-
kustvu, rec je, naime, o uživanju u upotrebi camerae obscurae. U
knjizi Erika Bam oua Masovne komunikacije (Eric Barnouw: Mass
Čommunication) postoji izvrstan kratak opis ovog vida zabave
(str. 13— 14):
U danima kada je Biblija Johana Gutenberga, štampana pokretnim slo-/
gom, izazivala čuđenje u Nemačkoj, jedna druga novina hvatala je koren u ItaV
liji. Bila je to neka vrsta igre, koja isprva nije imala nikakve primetne veze sa
rasprostiranjem informacija ili ideja. 1
Sprava je bila opisana u neobjavljenim beleškama Leonarda da Vinčija.
Ukoliko sunčanog dana sedite u zamračenoj sobi na čijoj se jednoj strani nalazi
samo otvor veličine glave čiode, na suprotnom zidu, ili kakvoj drugoj površini,
videćete slike spoljašnjeg sveta — drvo, čoveka. kola što prolaze.
Načelo je podrobno opisano u knjizi Đovanija Batiste dela Porte (Giovanni
Battista della Porta) Prirodna magija, objavljenoj 1588. Nekoliko godina kasnije
se raščulo da će sočivo, stavljeno na mesto rupice, dati oštriju sliku.
Grupa ljudi u zamračenoj sobi koja gleda slike na zidu — što ih baca snop
svetla prosecajući tamu — morala je ličiti na grupu koja gleda porodične filmove. ,
Postojala je jedna razlika: slika je bila izvmuta naglavce. |
Uskoro je sočivo uglavljeno u stranu kutije, umesto u zid sobe. Pomoću J
ogledala slika se mogla baciti na stakleni ekran u kutiji i videti uspravna.
Ta kjjtija, o kojoj se još mislilo kao sobici nazivana je »tamna_soba« ili
^c a m e ra obscura«. l a Ramera se'Tnoglđ 'upraviti na *ргеЗео, uiicu, baštensicu
zabilVU. GrUpa'TJSai koji zapanjeno gledaju pokretne slike u kutiji mogla je lako
izgledati kao grupa koja gleda televiziju.
Mađioničari su počeli da se koriste ovom spravom u svrhu mistifikacije
i uživanja. Ona je postala razonoda imućnih ljudi širom Evrope.
Već 1600. godine slikari u mnogim zemljama koristili su se njome za reša-
vanje problema perspektive. Nekim umetnicima je bilo lakše da iscrtavaju dvo-
dimenzionalnu sliku camerae obscure no da rade po trodimenzionalnoj stvamosti.
Naredni когак bio je očigledan. Da li bi se slika mogla sačuvati kako bi
umetniku uštedela još ppsla?Jdeia ie. izgleda. bila prisutna dva veka. čekajnći
152 m ar Sa l m e k l u a n
Sv. Tomas Mor пшИ pian za premošćavanje nemirne reke
sholastičke filosofije.
PoSto stoiimo na granici rukopisnog i tipografskog sveta,
neophodno je da se ovde obavT"priličnu ubiiiiuo~pbredenje i
suprotstavljanje odlika ove dve kulture. Znatan uvid u Guten-
bergovu eru može se dobiti posm atranjem rukopisne ere. Kao
uvod poslužiće jedan poznat odlom ak populam e Utopije sv.
Tom asa M ora:
Eto baš zato sam i rekao, odgovori Rafael, da filosofiji nije mesto na dvo-
rovima vladara.
I te kako, odgovorih ja, ali ne ovoj skolastičkoj, koja smatra da sve svuda
pristaje. Ali postoji druga filozofija, još pitomija, koja je dobro upoznala svoju
pozomicu pa joj se prilagođuje, te svoju ulogu u svakome komadu koji se daje
odigrava prikladno i na zadivljujući način.*
Pišući 1516, M or je svestan da je srednjovekovni sholastički
dijalog, usmen i konverzacion, sasvim nepogodan za nove prob-
leme velikih centralističkih država. Nova vrsta obrade problema,
jednog po jednog, »prikladno i na zadivljujud način« m ora za-
meniti stariji dijalog. Jer sholastička m etoda je bila simultani
m ozaik, bavljenje mnogim vidovima i razinam a značenja na
oštro istovremen način. Ova m etoda u novoj lineamoj eri više
neće zadovoljavati. Jedna nedavna knjiga, Ramus: Metoda i pro-
padanje dijaloga (Ram us: M ethod and the Decay o f Dialogue)
oca Onga isključivo se bavi ovim, ranije m utnim, predmetom
koji on blistavo osvetljava. Njegovo istraživanje preobražaja poz-
nije sholastike u vizuelnu »metodu« biće glavno pomagalo
u sledećoj fazi gutenbergovske konfiguracije zbivanja. Мог u
drugoj knjizi svoje Utopije takođe pokazuje da je potpuno svestan
homogenišućeg procesa poznog sholasticizma svoga vremena. On
je srećan što može da zabeleži da su U topljani starom odni:
Ali kao što su skoro u svemu stigli antičke metode, tako opet daleko izos-
taju za otkrićima naših skoro savremenih dijalektičara. Utopljani, naime, ne
pronađoše nijedno od onih tako oštroumno izmišljenih pravila o suženim, рго-
širenim i pretpostavljenim pojmovima i sudovima koja uče naša deca iz onih
Malih logika.**
* Tomas Mor: Utopija, preveo F. Barišić. »Kultura«. Beograd 1951, str.
86 — Prev.
** Ibid., str. 126 — Prev.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 153
I Pojava knjige Fevra i M artena (Febvre et M artin: L ’Ap-
parition du livre) i Knjiga u petnaestom veku K urta Bulera (Curt
Buhler: The Fifteenth Century Book) iscrpne su studije prelaza
iz rukopisne u tipografsku kulturu. D odam o li Ongovog Ramusa,
ove tri velike studije će se moći upotrebiti za davanje sasvim
novog pojm a o zbivanjima koja čine Gutenbergovu galaksiju.
Kao što se moglo očekivati, trebalo je dugo vremena dok se u
knjizi sagledalo nešto više od tipopisa, pristupačnije i priručnije
vrste rukopisa. Ta vrsta prelazne svesti u našem veku je regi-
strovana rečima i izrazima kao što su »kočije bez konja«, »bežič-
na telegrafija« ili »pokretne slike«. »Telegraf« i »televizija« su,
izgleda, zabeležili neposredniji učinak no mehanički oblici kao
što su tipografija i film. M eđutim, bilo bi isto tako teško ob-
jasniti Gutenbergovu inovaciju čoveka iz šesnaestog veka kao što
je danas teško objasniti potpunu razliku što deli filmske i tele-
vizijske slike. Mi danas volimo da mislimo kako ima mnogo
zajedničkog između mozaičke slike televizije i slikovnog prostora
fotografije. TJ stvari, one nemaju ničeg zajedničkog. Kao ni štam-
pana knjiga i rukopis. Ipak, i proizvođač i potrošač štam pane
stranice su ovu shvatali kao neposredan produžetak rukopisa.
N a isti način su novine devetnaestog veka s pojavom telegrafa
prošle kroz potpunu revoluciju. M ehanička štam pana stranica
ukrštena je sa novim organskim oblikom koji je prom enio prelom
kao što je izmenio politiku i društvo.
Danas, sa pojavom automatizacije, konačnog proširenja
elektromagnetskog oblika na organizaciju proizvodnje, mi poku-
šavamo da s takvom novom organskom proizvodnjom izađemo
na kraj kao da se radi o mehaničkoj masovnoj proizvodnji.
Godine 1500. niko nije znao da prodaje i distribuira masovno
proizvođenu štam panu knjigu. Ona je krčmljena starim ruko-
pisnim kanalim a. A rukopis, poput ma kog ručnog proizvoda,
prodavan je na način kojim sad rukujem o »starim majstorima«.
To jest, tržište rukopisa je uglavnom bilo tržište polovne robe.
 154 m ar Sa l m e k l u a n
Rukopism kultura nije mogkt ■»* mitnn> m puhliku kakve
je stvorila tipografija.
M ada smo sa Hajnalom dosta saznali o rukopisnoj proiz-
vodnji knjiga, pretpostavke i stavovi autora u odnosu na knjige
i čitaoce nisu razmotrene. Pošto su upravo te pretpostavke imale
da pretrpe velike promene, treba ih bliže odrediti, ma koliko
sažeto. Za tu svrhu nezamenljivo je Goldšm itovo delo Srednjo-
vekovni tekstovi i njihova prva pojava u štampi (E. P. G oldschm idt:
Medieval Texts and Their First Appearance in Print). Njegova
studija navika i procedura autorstva u uslovima rukopisa navela
ga je da zaključi (str. 116):
On° j t o 'Sam htoa^da pofažem^ j e s t e ^ ^ e n ir e dasrednji vek, iz raznih raz-
značenjem kakvo mi danas imamo. Veliki deo ugleda i sjaja kojima mi moderni
ljudi zaodevamo ovaj izraz i koji čine da u autoru koji je uspeo da mu se knjiga
izda vidimo čoveka koji je odmakao stepenik dalje na putu da postane velikan,
mora da je skorašnji dodatak.■V3i.iuuiniin..i4j»*<njnwfrwnih пгтјлки nrana
tačnom identitetu autora čije su knjige izučavali neporeciva је. S druge strane,
mi~pTgFi tp nlt .1 nvfflc tnifiih da »citiraiu« ono Sto su uzeli iz drugih knjiga niti
da naznače odakle su to uzeli; snebiyali su se da potnišu čak i ono što је očito
hilo niihovo na nedvosmisleri ј ppvarljiv паИл~
Izum štampe uklonio je mnoge tehničke uzroke anonimnosti dok je isto-
vremeno pokret renesanse stvorio nove predstave o književnoj slavi i intelektualnoj
svojini.
D anas nije sasvim očito po sebi da je tipografija bila sred-
stvo i povod za individualizam i izražavanje svoje ličnosti u
društvu. M ožda je očiglednije-da-je-bila eredstvo za podsticanje
navika privatne svojine, privatnosti i mnogjh oblika »zabrana«.
Ali najočitija je činjenica da štam pana publikacija predstavlja
neposredno sredstvo za obezbeđivanje slave i večite uspomene.
Jer, do pojave m odernog filma, u svetu nije postojalo sredstvo
22. raspfostiranie ledne privatne predstave ravnoljtam pangpćnjt-
~z\. R ukopisna kultura пце podsta£Ia~nikakve velike ideje na
~ovom području. Štam pa jeste. G ro renesansne megalomanije,
od Aretina do Tam erlana neposredno je čedo tipografije, koja
je pružila fizičko sredstvo za produžavanje dimenzija privatnog
autora u prostor i vreme. M eđutim, kao što kaže Goldšm it
(str. 88), proučavaocu rukopisne kulture
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 155
Odmah je jasna jedna stvar: pre 1500. godine, približno uzev, ljudi nisu
pridavali utvrđivanju tačnog identiteta autora knjige koju čitaju, ili navode,
onaj značaj koji mu mi dajemo. Retko nalazimo da raspravljaju takva pitanja.
Začudo, potrošaču okrenuta kultura je ta koja je zaokup-
ljena autorim a i etiketam a autentičnosti. Rukopisna kultura je
bila okrenuta proizvođaču, skoro u potpunosti je bila »uradi-
-sam« kultura, te je, prirodno, više polagala na svrsishodnost i
upotrebljivost artikala no na njihove izvore.
Praksa umnožavanja književnih tekstova tipografijom izazvala je tako
duboke promene u našem stavu prema knjizi i u našem procenjivanju raznih
književnih delatnosti da je potreban izvestan napor istorijske uobrazilje da bi
se jasno sagledalo pod koliko su drukčijim uslovima u srednjem veku knjige
proizvođene, sticane, raspačavane i dobavljane. Zamoliću vas za malo strpljenja
u praćenju nekih od refieksija što se spremam da ih zapišem a koje mogu lako
izgledati očigledne i same po sebi jasne. Ali teško se može poricatl da se ovi mate-
rijalni uslovi često gube iz vida pri razmatranju književnih problema srednjeg
veka i da nas naša duhovna inercija navodi da na pisce srednjovekovnih knjiga
primenjujemo kriterije vrednosti i ponašanja koji su nastali u našim duhovima
pod sasvim drukčijim, modernim uslovima (str. 89).
Ne..samo što je privatno autorstvo, u potonjem značenju
izdoba štampe, bilo nepoznato, već пце poštojala ni čitalaČka
publika "П našem značenju tog^pojmaTTo je stvar koja je obično"
Ђгкапа sa idejama o »opsegu pismenošti«. Ali čak i da je pisme-
nost sveopšta, u uslovima rukopisne kulture autor još uvek ne
bi imao publiku. N aučnik koji je isprednjačio danas nema pub-
like. On ima nekolicinu prijatelja i kolega s kojima razgovara
o svome radu. M oram o imati na um u da se rukopisna knjiga
sporo čitala i da se sporo kretala ili išla od ruke do ruke. Gold-
šmit nas poziva~(str. 90) da -
pokušamo da zamislimo srednjovekovnog autora na poslu, u njegovoj
radnoj sobi. Pošto je sačinio plan da sastavi knjigu, on je najpre pristupao skup-
ljanju materijala i sabiranju beležaka. Tražio bi knjige o srodnim predmetima.
prvo u biblioteci svoga manastira. Ako bi našao nešto upotrebljivo, prvo bi ispi-
sao odnosna poglavlja ili cele sastave na listove velina koje bi čuvao u svojoj će-
liji da ih upotrebi u odgovarajućem trenutku. Ako bi tokom čitanja naišao da
se pominje knjiga koja se nije mogla naći u njcgovoj biblioteci, on se starao da
otkrije gde bi je mogao videti, što u to vreme nije bilo lako. Pisao bi prijateljima
u drugim opatijama, čuvenim po velikim knjižnicama, da pita znaju li oni za
neki primerak i morao je dugo čekati na njihove odgovore. Veliki deo sačuvane
prepiske srednjovekovnih učenjaka sastoji se od molbi da se traga za mestom
156 M A R ŠA L M E K L U A N
neke knjige, od molbi za prepise knjiga za koje se veli da postoje u mestu prebi-
vanja primaoca pisma, od molbi za pozajmicu knjiga u svrhu prepisivanja . . .
Pre pojave štampe, autorstvo je u velikoj meri bilo sastav-
ljanje m ozaika:
Kada danas umre neki pisac, mi možemo jasno videti da su njegova vlastita
štampana dela što stoje na njegovim policama za knjige ona dela koja je smatrao
potpunim i dovršenim i da se nalaze u obliku u kojem je želeo da ih preda potom-
stvu; na njegove rukopisne »hartije« što leže po flokama očito bi se drukčije
gledalo: on ih očito nije smatrao konačno dovršenim i gotovim. Međutim, u
vreme pre izuma štampe, ova razlika nipošto ne bi bila tako očigledna. Niti bi
drugi mogli tako lako odrediti da li je određeni stav ispisan rukopisom mrtvog
autora njegov ili samo prepis nečijeg tuđeg dela. Tu je očit izvor velikog dela
anonimnosti i nedoumica u pogledu autorstva mnogih naših srednjovekovnih
tekstova (str. 92).
Ne samo što je spajanje delova knjige često kolektivan pi-
sarski posao već su bibliotekari i korisnici knjiga imali velikog
udela u sastavljanju, pošto se male knjige koje su obuhvatale
svega nekoliko stranica, nisu mogle drukčije prenositi no u to-
movima raznovrsne sadržine.
Те tomove što sadrže mnoge sastave, koji su verovatno činili većinu knjiga
u biblioteci, kao celine nisu stvarali autori, pa čak ni prepisivači, već knjižničari
ili knjigovesci (koji su veoma često bili i jedno i drugo) (str. 94).
Goldšm it potom ukazuje (str. 96— 7) na mnoge druge okol-
nosti pravljenja i korišćenja knjige pre pojave štampe, koje su
autorstvo činile veoma sporednim :
Ма koja se metoda usvojila, tom koji sadrži dvadeset različitih tekstova
desetorice autora nužno se morao uvesti u spisak pod jednim imenom, što god
bibliotekar mogao odlučiti da učini sa preostalih devet imena. Te ako je prvi
traktat u knjizi bio od sv. Augustina. zapisivana je pod sv. Augustina. Ukoliko
ste želeli da vidite tu knjigu, morali biste da tražite sv. Augustina, čak i ako ste
želeli da pogledate peti traktat u knjizi. koji je mogao biti od Huga de Sankto
Karo. A kad biste zamolili prijatelja u drugoj opatiji da vam prepiše nešto što
ste zapazili tokom prethodne posete, morali biste mu napisati: ’Molim te, pre-
piši traktat na list. Od 50. do 70. u vašem »Augustinu«. To ne bi nužno podra-
zumevalo da pisac nije svestan da autor ovog traktata nije Augustin; bez obzira
da li je tako mislio ili nije, morao bi da traži tu knjigu 'ех Augustino’. U drugoj
knjizi taj isti tekst, recimo De duodecim abusivis. bio bi povezan treći po redu u
tomu koji počinje nečim od sv. Kiprijana. Tu bi isti traktat bio 'ех Cypriano’.
Ovo je samo jedan obilat izvor pripisivanja ’autorstva’, koji je uzrok da se jedan
isti tekst može pominjati pod raznim nazivima.
Postoji jedna druga okolnost, koja se isuviše često zaboravlja, a veoma
doprinosi zbrci. Za srednjovekovnog učenjaka pitanje: ko je napisao ovu knjigu?
O U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 159
Preko dva veka nakon pojave štampe jo š niko nije otkrio
kako da održi jedinstven ton, iS stav, od početka do kraja proznog
sastava.
Jednom ugodno smeštene u objedinjenom slikovnom prosto-
ru gutenbergovske kulture, mnoge stvari, koje su zapravo bile
potpuno nove, počele su da se uopštavaju kao važeće za autora
i čitaoca iz vremena pre pojave štampe. »Naučnost« se u velikoj
meri sastoji u oslobađanju od takvih irelevantnih pretpostavki.
Tako su izdanja Sekspira iz devetnaestog veka postala neka vrsta
spomenika irelevantnim pretpostavkam a. Njihovi urednici nisu
imali pojma da je 1623, i ranije, interpunkcija bila namenjena
uhu a ne oku.
Kao što ćemo videti, do Edisona autor je osećao veoma
slab pritisak da održi jedan stav prema~svome pfedm etu ffijgđan
dosled airtg n obraćanja čitaocu. U kratko, još stolećima nakon
uvođenja štampe, proza je bila рге usmena no vizuelna. Umesto
l^ mogenoM^~^ađala~1e~^eterogen6šrT ^ ^ [3l^ vai3atD ~da~ie
autor osećao da 2i može promeniti usred rečenice, u svakom
trenu, baš kao u poeziji.38 Naučnike je tokom minulih nekoliko go-
dina uznemirilo otkriće da Čoserova lična zamenica, ili njegovo
»pesničko biće« kao pripovedača, nije dosledna persona. »Ja«
srednjovekovnog pripovedanja nije toliko obezbeđivalo tačku
gledanja koliko neposrednost efekta. N a isti način, srednjove-
ko^ni pisd su baratali gramatičkim vremenima i sintaksom, ne
imajući u vidu sled u vremenu ili prost oru, već za naznačavanje
važnosti naglaska.39
38 Vidi »Efekti štampe na pisanu reč u šesnaestom veku« (»Effects o f Print
on the Written Word in the Sixteenth Century«), Istraživanja komunikacija.
str. 125 i dalje.
39 Helmut Hacfeld u Književnosti kroz likovnu umetnost (Helmut Hatzfeld:
Literatm e through Art) ilustruje plastičnu i likovnu stranu ovog pitanja. Članak
Stivena Gilmena (Stephen Gilman) o »Vremenu u španskoj poeziji« (»Time in
Spanish Poetry«. Explorations, br. 4, 1955. str. 72—81) otkriva »skriveni sistem
ili poredak« u glagolskim vremenima Sida (Le Cid).
 160 M A R ŠA L M EK L U A N
Pišući o »Čoseru hodočasniku«,'*) Donaldson (E. T. Donald-
son) kaže o Čoseru hodočasniku, Čoseru pesniku i Čoseru-čoveku:
Činjenica da postoje tri posebna entiteta prirodno ne isključuje verovat-
noću — ili tačnije izvesnost — da su ovi bili veoma slični i da su se, zapravo, često
sastajali u jednom telu. Ali to nas ne oslobađa obaveze da ih razlikujemo jedan
od drugog, ma koliko njihova velika sličnost otežavala naš zadatak.
U prvom razdoblju štampe naprosto nije postojao dostupni
uzor za autora ili književnika, te su Aretino, Erazmo i Mor,
poput Neša, Šekspira i Svifta nešto kasnije, bili navedeni da u
različitoj meri usvoje jedinu dostupnu masku proroka, masku
srednjovekovnog komedijaša. Traženje »stanovišta« Erazma ili
Makijavelija stvara utisak o njihovoj »nepronikljivosti«. Am ol-
dov sonet Šekspiru koristan je podatak za svakog kom e je pot-
rebno da posm atra literam og čoveka koga zbunjuje ne-literaran.
Tek pošto je prošlo izvesno vreme od početka štampe,
autori i čitaoci su otkrili »tačke gledanja«. Ranije je pokazano
da je M ilton prvi uveo vizuelnu perspektivu u poeziju, a njegovo
delo m oralo ie da sačeka osam naesti vek da bi bilo piihVaCenu.
Jer svet vizueinp »v»rgp<»irtlw ie db^aiiujeuog i homogenog
^ p r n f tn r a J a k av svet je stran odzvanjajucoj raznoiiKosti govormn
I reči. Tako je "jezik~biO poslednja umetnost koja je prihvatila
a I vizuelnu logiku gutenbergovske tehnologije i prva koja je oživela
] u eposi elektriciteta.
Pozno srednjovekovno naglašavanje vizuelnosti zamutilo je
liturgijsku pobožnost u onoj meri u kolikoj ju je danas razbistrio
pritisak elektronskog polja.
Jedno široko područje kojem su se naučnici odnedavno po-
svetili jeste područje istorije hrišćanske liturgije. U članku o
»Liturgiji i spiritualnom personalizmu« ( Worship, O ktobar 1960,
str. 494), Tomas M erton (Thomas M erton) ističe:
40 Šek i Tejlor, ured.: Čoserovska kritika (R. J. Schoeck and Jerome Taylor,
eds.: Chaucer Criticism). str. 2. Vidi takode Bronsonov napis »Čoser i njegova
publika« (»Chaucer and his Audience«) u delu Pet ktijiževnih studija (Five Stu-
dies in Literature).
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 161
Liturgija je, u prvobitnom i klasičnom značenju reči, politička delatnost.
Leitourgeia je bila »javni rad«, doprinos slobodnog građanina polis-a. Kao takva,
razlikovala se od ekonomske delatnosti ili privatne, i materijalnije, brige o zara-
đivanju za život i upravljanja proizvodnim poduhvatima »kućanstva« . . . Pri-
vatni život je dolično bio područje onih koji nisu potpune »ličnosti«, poput žena,
dece i robova, čija je pojava u javnosti bila bez značaja, jer nisu raspolagali spo-
sobnošću da učestvuju u životu grada.
Luis Bujer (Louis Воиуег), u Liturgijskoj pobožnosti, sm atra
da je pozni srednji vek u pogledu liturgije bio sasvim dekadentan
i da je već bio započeo prevođenje zajedničke molitve i bogošto-
vanja u vizuelne pojmove koji su tako nerazdvojni od gutenber-
govske tehnologije. N a 16. strani čitam o:
Ideje Dom Hervegena o ovom pitanju veoma su prenerazile njegove prve
čitaoce. Ali danas se mora priznati da čitava usmerenost savremenih istraživanja
potvrđuje njegove zaključke i dokazuje ih ubedljivije no što bi, možda, i on oče-
kivao. U najvecem naučnom delu našeg vremena o istoriji katoličke mise, u Jung-
manovom Missarum Sollemnia, pretežni deo dokazne građe pokazuje da je istorija
katoličke mise tokom srednjeg veka istorija njenog sve pogrešnijeg razumevanja,
kako od strane sveštenstva tako i od strane vernika, i početka njenog raspadanja
krivicom samih srednjovekovnih liturgista. Kao što pokazuje knjiga oca Jung-
mana, istaknuta odlika ovog procesa bila je pojava — u srednjovekovnim Ехро-
sitiones Missae — pogrešnih shvatanja koja smo već razmotrili: nesrazmerno
naglašavanje Prisustva u Svetoj pričesti i veoma sentimentalna predstava o tom
Prisustvu koja će odigrati tako pogubnu ulogu u bogoštovanju kako romantič-
kog tako i baroknog perioda.
Kad se radi samo o našoj novoj elektroničnoj tehnologiji,
mnogi ne bi znali da objasne zašto je u naše vreme došlo do tako
dubokog preporoda liturgije, ukoliko nisu svesni suštinski usme-
nog karaktera električnog »polja«. D anas postoji pokret »Visoke
crkve« u prezbitenjarTstvuTTcab i u mnogim drugim sektama.
Više ne zadovoljavaju puki individualni i vizuelni aspekti pobož-
nosti. N am a je, međutim, ovde cilj da shvatimo kako je pre po-
jave tipografije m ć postojao snažan poriv ka vizuelnoj organi-
zaciji nevizuelnog. U katoličkom svetu se razvio jedan seginen-
tirajući a ujedno i sentimentalan pristup kojim se, piše Bujer
(str. 16)
uzimalo za gotovo da je svrha mise da reprodukuje Muke Hristove nekom
vrstom mimetičke reprodukcije, pri čemu svaka radnja mise predstavlja neku
radnju samih Muka — na primer sveštenikov prelazak sa južne strane oltara na
severnu predstavlja Isusovo putovanje od Pilata do Iroda . . .
11 G utenbergova galaksija
 m ar S a l M EK L U A N
Očito je da je u liturgiji bio prisutan onaj isti poriv ka kine-
m atografskoj rekonstrukciji putem vizuelne segmentacije koji
smo videlPu Hoj zingmoppuve'sTr Jeseni srrdnjeg VeJća Г kođ ita-
lijanskih prinčeva sa njihovim golemim holivudskim dekorim a
antike. A segmentacija je isto što i sentimentalnost. Izolovanje
čula vida brzo je dovelo do izolovanja jednog osećanja od dru-
gog, što je sentimentalnost. »Blaziranost« je danas negativna
verzija sentim entalnosti, u kojoj se konvencionalno prikladna
osećanja jednostavno anesteziraju. M edutim, odgovarajuće uza-
jam no delovanje osećanja nije bez veze sa sinestezijom ili uza-
jam nim delovanjem čula. Te je Hojzinga sasvim u pravu što
počinje svoju povest poznog srednjeg veka kao povest razdoblja
emocionalne žestine i propadanja i razdoblja intenzivnog nagla-
šavanja vizuelnog. OHvajanie сп!и hi bilo senzualnost. kao što je
odvajanje osećanja sentimgniaiaest. Bujer nig3e~nr~pominje uti-
caj dejstva tipografije narenesansni senzibilitet. No cela njegova
knjiga je punovažan putovođa za proučavaoca Gutenbergove
revolucije. On primećuje (str. 6) da je ovo razdoblje.
žudelo za |nadljudskirrj umesto za/natprirodnim^kao što pokazuju Mikel-
andelove slike; nalazilo je uživanje u gorostasnom umesto u velikom, kao što
pokazuju kipovi sv. Jovana Lateranskog. s njihovim histeričnim gestovima, i
grobnica Aleksandra VII u katedrali sv. Petra.
Štam pa, kao neposredan tehnološki produžetak ljudske oso-
be, d ala je prvom razdoblju svoga postojanja besprimeran pris-
tup moći i žestini. U vizuelnom pogledu, štam pa je mnogo »defl-
nisamja« no rukopis. To će reći, (stam pa j e bila veoma f£vruć<<4
(m ed ipkoji je ušao u svet kome je hiljadam a godina služio »hladni«
medij rukopisa. Tako su naše vlastite »bum e dvadesete godine«
prve osetiIgi^rud firm skrjneđyy a takode f ^ r n ć medij ra d ija ^
To je bilo prvo~veiiko^otrošačko doba. Tako jčTsa štampanjem
Evropa cjoživela svoju prvu notrošačku T a ž u ^ eFlie^samb'"’^
је sutmpa p o trosacki mean i POirbsna roba, "vec je naučila ljude
kalco da orgarfellfu sve~ostale delatnosti na sistem atskoj lineam oj
osno^ L T o kažala ie lludima kako da šivaraiu trzišta i naćionaln e '
.vojsTće. Jer vruci medii šfaffline ТеТТГјТПта om og u ćio H a prvi
put vide^svoj m'aternii iezik i da zamtfTTaju imc£m7nble3InsTvo
i moć kroz jezičke granice: »Mi m oram o biti slobodniTHT m oramo
um reu, kao oni sto govore jezik kojim je Šekspir govorio«,^4e-
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 163
t .odvojiv od nacionalizma homogenih ljudi, koji govore engleski
ili francuski^ bio је individualizam. Ovo ćemo kasnije razmotriti.
N o vizuelno homogena masa~se~šastoji od pojedinaca u jednom
novom subjektivnom smislu. Bujer citira (str. 17) srednjovekovni
prelaz sa objektivne na subjektivnu pobožnost: »Ovaj smer je
naporedan prenošenju naglaska sa sjedinjenosti cele crkve sa
bogom na sjedinjenost individualne duše sa Njim«.
Katolički liturgist, kakav je Bujer, koji se uopšte ne bavi
segmentalnim praksam a kakva je privatno tumačenje Biblije, ipak
zapaža istu tendenciju fragmentacije u »upom om htenju svešte-
nika da svaki ima posebnu službu kad nije potrebna zarad ljudi«,
jer to »ima težnju da samo prikrije i naruši ono jedinstvo crkve
koje nije pojedinost drugorazrednog značaja u euharistiji, već
samo sebi cilj«. Pošto je katolička nauka jednom prevazišla
predstavu o srednjem veku као o »hrišćanskoj eri« par ехсеИепсе
i (ideju) da su srednjovekovna civilizacija i kultura pružale zna-
čajan prim er katoličkog ideala otelovljenog u zemaljskim real-
nostima, postalo je lako uvideti da je srednjovekovno razdoblje
zapravo popločalo put napuštanju liturgije od strane protestan-
tizma i njenoj konačnoj nemilosti i zanem arivanju u tako velikom
delu posttridentinskog katoličanstva« (str. 15).
Razm atrajući dalje činjenicu da je srednjovekovna pobož-
nost postepeno otuđenje naroda od liturgije, zarad veličanstvenih
vizuelnih efekata, Bujer (str. 249) oseća veliku naklonost prema
protestantskim reform atorim a koji su zarad isključive segmenta-
cije propustili pravu priliku za izvođenje obuhvatne reforme:
Ovo je tačno ne samo stoga što su reformatori reagovali protiv ekstremnih
preobražaja tradicionalne pobožnosti koji su ovim novotarijama postepeno
postignuti, već i iz razloga što je protestantizam, da je u potpunosti, na delu kao
i na rečima, bio takva reakcija, mogao postati istinska reformacija. Ali protestan-
tizam je uistinu daleko više proizvod srednjovekovne pobožnosti, jer je plod
onog što je u toj pijjsožnosti počivalo u vidu semena: naturalističkog gledanja
na religiju sistematskog prenebregavanja Tajne, zamenjivanja trezvenog, potpuno
na veri zasnovanog misticizma velike hrišćanske tradicije jednom sentimentalnom
vrstom »religioznog« doživljaja.
Z adatak je ove knjige samo ,da objasni konfiguraciju ili
galaksiju zbivanja i postupaka povezanih sa Gutenbergovom
tehnologijom. I umesto da govorimo o »usponu protestantizm a«
kao rezultatu tipografije sa njenom novinom vizuelnog teksta
164 M A R ŠA L M EK L U A N
— istog za sve — namesto govorne reči, više će nam pomoći
da zapazimo kako liturgija same katoličke crkve još uvek nosi
duboke tragove efekata vizuelne tehnologije i raskidanja jedin-
stva čula. »Elizabetanska slika sveta« će postati mnogo više vizu-
elno hijerarhijska no što je ma šta srednjovekovno“ikad bilo,
m akar zato što je hijerarhija postala samo vizuelna. Bujer ukazuje
(str. 155) na nedostatnost vizualizovanja »hijerarhije«: »Hijerar-
hija je hijerarhija svešteničkih položaja (službi); po Hristovoj
reči, onaj koji je prvosveštenik među braćom svojom treba da
bude čovek koji se, poput Hrista, savršenije od ikog drugog,
ističe kao sluga Gospoda«. I kao što je katolička tendencija u
prošlosti bila razdvajanje sakram enata i vizualizacija funkcija,
sadašnja obnova liturgije traži pre obuhvatno no isključujuće
jedinstvo (str. 253):
То znači da prvi i osnovni uslov za liturgijsku obnovu koja je odista obnova
pobožnosti mora biti lično poznavanje cele Biblije i meditacija o ovoj. a oboje
se imaju postići pridržavanjem stremnica koje nam daje liturgija: takva obnova
podrazumeva puno prihvatanje Biblije kao Reči Božje i kao okvira i večno živog
izvora svakog autentičnog hrišćanstva. Srednjovekovni kaluđeri su tako dugo
ostali prijemčivi za liturgiju samo zato što su se. kraj svih svojih nedostataka,
tako uporno pridržavali ovog biblijskog načina prihvatanja hrišćanstva, mediti-
ranja o njegovim istinama i života u njima.
Aluzija na promenljive obrasce liturgijske službe u dvade-
setom veku podsetiće neke čitaoce na paralelne promene u svetu
vođenja privrede i industrijske organizacije. Ono što se u početku
Kralja Lira događa u odnosu na prenošenje kraljeve vlasti i
funkcija, sada, u vremenu elektronike, nalazi se u suprotno
usmerenoj fazi. D r M uler-Tim (B. J. Muller-Thym), vodeći ana-
litičar privrede, kaže:41
Starije, višeslojne, visoko funkcionalizovane organizacije karakterisalo je
odvajanje mišljenja od delanja: mišljenje je obično davano u deo vrhu umesto
osnovi piramide, odnosno »stručnom osoblju«, a ne delovii^ia »trake«. Ma kak-
ve bile želje kompanije u odnosu na decentralizovano korišćenje vlasti, vlast
je nezaustavljivo težila ka vrhu strukture. Stvorena je mnogobrojna srednja
upravljačka klasa, rasporedena u beskonačan broj nadzornih slojeva, čija je
stvarna uloga. kao što pokazuju mnoga ispitivanja rada, pretežno bila da pro-
sleđuju informacije kroz ceo sistem.
41 U »Novim smerovima organizacione prakse« (»New Directions for Orga-
nization Practice«), Ten Years Progress in Management, 1950— 1960, str. 48, 45.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 165
U našoj eposi elektronike, specijalistički i piramidalni oblici
strukture, koji su ušli u modu u šesnaestom veku i kasnije, više
nisu praktični:
Prva stvar koju je trebalo otkriti bila je činjenica da piramidalne organi-
zacione strukture sa mnogim nadzornim stupnjevima i funkcionalnom podelom
po specijalnosti naprosto nisu funkcionisale. Lanac za komunikaciju između
vrhunskog naučnog ili inženjerskog rukovodstva i radnih centara bio je suviše
dugačak da bi se mogla preneti bilo naučna bilo upravna poruka. Međutim,
kad bi čovek proučio istraživačke organizacije koje su stvarno obavljale posao,
utvrdio bi da su, bez obzira na odredbe organizacione sheme, grupe istraživača
različitih stručnosti, koje je iziskivao obrađivani problem, radile zajedno, preko
organizacionih podela; da su uspostavljale najveći deo konstruktorskih kriterija
posla kao i određene obrasce povezivanja; da su obrasci njihovog grupnog po-
vezivanja na poslu sledili organizaciju rfjihovih stručnosti kao ljudskih znanja.
»Simultano polje« električnih inform ativnih struktura danas
vaspostavlja uslove i potrebu dijaloga i učešća, a ne specijalizma
i privatne inicijative, na svim stupnjevima društvenog iskustva.
N aša sadašnja uključenost u ove nove vrste međuzavisnosti mno-
ge dovodi do nevoljnog otuđivanja od našeg renesansnog nasleda.
Ali mi se nadam o da ćemo sa čitaocima ove knjige produbiti
svoje razurnevanje i tipografske i elektronske revolucije.
Granica renesanse bila je spoj srednjovekovnog pluralizma i
moderne homogenosti i mehanizma, a to je formula za Blitz i
metamorfozu.
D oba u brzom menjanju jeste ono što postoji na granici
između dveju kultura i između sukobljenih tehnologija. Svaki
trenutak njegove svesti jeste čin prevođenja jedne od ovih kul-
tura u drugu. Danas živimo na granici između pet stoleća meha-
nizma i nove elektronike, između homogenog i simultanog. To
je bolno ali plodonosno. Renesansa šesnaestog veka bila je doba
na granici između dve hiljade godina azbučne i rukopisne kul-
ture na jednoj strani, i novog mehanizma ponovljivosti i kvanti-
fikacije na drugoj. Bilo bi odista čudno da to doba nije prišlo
novom kroz ono što je naučilo od starine. Danas psiholozi veoma
dobro shvataju ovu stvar, kao što se može ustanoviti u priručniku
kakav je Tehnologija Ijudskog učenja (The Technology o f Human
166 M A R ŠA L M E K L U A N
Learning) od Džona Mekgeoka (John A. McGeoch). On veli
(str. 394): »Uticaj prethodnog znanja (očuvanog do sadašnjeg
trenutka) na učenje nove građe i reakciju na nju, tradicionalno
je nazivan prenos znanja«. Učinak prenosa je uglavnom potpuno
subliminalan. No može doći do očitog ili svesnog prenosa. Videli
smo primere za obe vrste prenosa na početku ove knjige, kad
su razm atrane reakcije afričkih dom orodaca na azbuku i film.
Naša vlastita, zapadnjčka reakcija na nove medije kakvi su
film, radio i TV bila je očito odgovor kulture knjige na »izazov«.
Ali stvarni prenos znanja i promene mentalnog procesa i duhov-
nog stava do kojih je došlo, bili su skoro u potpunosti sublimi-
nalni. Ono što kao sistem senzibiliteta steknemo maternjim jezi-
kom uticaće na našu sposobnost učenja drugih jezika, verbalnih
ili simboličkih. Zato m ožda visoko pismeni zapadnjak, prožet
linearnim homogenim oblicima kulture štampe, ima toliko muke
sa nevizuelnim svetom m oderne matem atike i fizike. »Zaostale«
ili audiotaktilne zemlje tu imaju veliku prednost.
Druga osnovna prednost sudara i mene kultura jeste da
ljudi na granici između različitih oblika iskustva razvijaju veliku
moć uopštavanja. Mekgeok kaže (str. 396):
Uopštavanje je takođe oblik prenosa, bilo na prilično elementarnoj razini
uslovljenih refleksa . . . ili na složenoj razini apstraktnog naučnog uopštavanja.
gde jedan jedini iskaz sažima mirijadu pojedinosti.
Ovu tvrdnju možemo smesta uopštiti ukazujući da zrela
faza kulture štampe koja se razvija segmentirajući i homogenizu-
jući situacije, neće pogodovati međudejstvu polja i disciplina
koje je karakterisalo prvo doba štampe. Kad je štam pa bila
nova, predstavljala je izazov starom svetu rukopisne kulture.
Kad je rukopis iščileo a štampa vladala, više nije bilo među-
dejstva ili dijaloga, ali su postojale mnoge »tačke gledanja«.
Postoji, međutim, jedan zamašan aspekt »prenosa obuke« do
kojeg je došlo sa Gutenbergovom tehnologijom, koji se nagla-
šava u celom delu Fevra i M artena (L'Apparition du livre). Reč
je o tome da je tokom prva dva veka štampe, do kraja sedamna-
estog stoleća, većina štam panih stvari bila srednjovekovnog po-
rekla. Šesnaesto i sedamnaesto stoleće videla su više od srednjeg
veka no što je ikad bilo ikom moguće u srednjem veku. Tada
je ta građa bila raštrkana, nepristupačna a njeno čitanje spo-
ro. Sad je postala privatno priručna i mogla se brzo čitati. Kao
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 167
što su danas nezajažljive potrebe televizije sručile na nas za-
lihe starih filmova, tako su potrebe novih štam parskih mašina
mogli zadovoljiti jedino stari rukopisi. Sem toga, čitalačka pub-
lika je bila usaglašena sa tom ranijom kulturom. Ne samo da is-
prva nije bilo m odernih pisaca, već ovi nisu imali publiku sprem-
nu fa ih prihvati, te Fevr i M arten vele (str. 420): »Tako je štampa
na izvesnim područjim a olakšala rad učenjacima, ali se, ukupno
uzev, može reći da nije ništa doprinela ubrzavanju usvajanja
teorija ili novog znanja«.42
Ovo, naravno, znači uzeti u obzir samo »sadržinu« novih
teorija, a prenebregnuti ulogu štampe u pribavljanju novih mo-
dela za takve teorije i u obrađivanju novih publika da ih prihvate.
Gledano samo sa stanovišta »sadržine«, postignuće štampe je
odista skrom no:
Već u petnaestom veku izvrsna izdanja klasičnih tekstova koja su dolazila
iz italijanskih štamparija. naročito venecijanskih i milanskih . . . počela su da
čine poznatijim one antičke autore koje srednji vek nije bio zaboravio. . . (str. 400).
N o m ajušna publika za ove humanističke poklone ne bi
smela da pom rači stvarno delo prvog doba štampe. Fevr i M arten
ga vide o v ak o :
Učiniti Bibliju neposredno pristupačnom većem broju čitalaca, ne samo na
latinskom već i na narodnom jeziku; pružiti studentima i nastavnicima na uni-
verzitetima glavne traktate klasičnog sholastičnog arsenala, pre svega umnožiti
trebnike. brevijare. časlovce neophodne za upražnjavanje liturgijskih obreda i
svakodnevne molitve, spise mistika i popularne pobožne knjige, a iznad svega
učiniti čitanje ovih dela lakše dostupnim za veoma široku publiku — to je bio
jedan od glavnih zadataka štampe u njenim počeciina (str. 383).
Daleko najbrojniju publiku imali su sredniovekovni viteški
lom ani, kalendari (pastirski kalendari) i, lznad svega, ilustrovani
čašlovći, Fevr i M arten imaju puno toga da kažu o prodornoj
moći štampe u uobličavanju tržišta i o rganizaciji kapitala. Tre-
nutno je bitno ovde izložiti njihovo isticanje ranog napora štam-
para da postignu »homogeneite de la page« uprkos lošoj ravno-
teži vrsta sloga i »uprkos manjkavim kolekcijama sloga i nesi-
gurnoj lineamosti«. Upravo ti novi efekti, još uvek nesigurni,
42 Мој prevod sa francuskog, kao i u ostalim navodima ovog dela. — Au-
torova primedba.
 168 M A R ŠA L M E K L U A N
izgledali su tom vremenu najvećma nabijeni značenjem i novinom
dostignuća. Hom ogenost i lineam ost su formule za novu nauku
i um etnost renesanse. Jer infmitezimalni račun, kao sredstvo za
kvantifikovanje sila i prostora, zavisi od fikcije homogenih čestica
onoliko koliko perspektiva zavisi od iluzije treće dimenzije na
pljosnatim površinama.
Proučavalac dela sv. Tomasa M ora zna kako se često M or
sukobljavao sa novom strašću prema homogenosti kod sektaša
-V svog vremena. Nas sada ne zanima teologija, već samo novi
V" psihički zahtev za homogenošću, bez obzira na kome području.
Ovo je odlom ak »Pisma ser Tom asa M ora, Viteza, u kojem po-
bija pogrešne spise Džona Frita protiv Osveštanog Sakramenta
Oltara« :43
Da kaže kako se reči Hristove mogu shvatiti ne samo doslovno nego i kao
alegorija, ja bih se s njim lako složio. Jer tako skoro svaka reč u čitavom Jevan-
đelju može imati alegorijsko značenje, kojim se reči prevode u neki drugi spiri-
tualni smisao, mimo stvarnog, jasnog, očiglednog značenja koje je vaše pismo
prvo podrazumevalo. No, s druge strane, pošto izvesne reči u Jevanđelju nemaju
drugog značenja osim alegorijskog, uzeti pa na drugom mestu Jevanđelja veoma
tačno doslovno značenje zameniti alegorijom, kao što on ovde čini, greška je
koju kod njega uočavamo. Što bi, kad bi se dopustilo, nužno lišilo Jevanđelje
učinka ili snage ukoliko se dotiče ma koje tačke naše vere. Stoga se veoma čudim
kako se ne plaši da tvrdi da se ove reči Hristove, telo i krv njegova, moraju shva-
titi samo kao poređenje ili alegorija, kao da su od vina i kolača.
A on ovo dobro zna, i mada neke reči iz usta Hristovih, u Jevanđelju za-
pisane, valja razumeti jedino kao poređenje ili alegoriju, otud ipak ne sledi da
je svaka slična reč Hristova na drugim mestima samo alegorija.
M or ovim kaže da Frit shvata celo Sveto pismo kao konti-
nuiran, jednoobrazan i homogen prostor, baš kao u novom sli-
karstvu tog vremena. Nova homogenost štampane strane kao da
je nadahnjivala subliminalnu veru u punovažnost Biblije, kao
način da se s jedne strane zaobiđe tradicionalni usmeni autoritet
" 'v
crkve, a sa druge — potreba racionalne kritičke nauke. Kao
da je štampa, jednoobrazna i ponovljiva roba kakva je bila,
imala moc da stvori novu hipnotičku praznovericu knjige kao
-+
nečeg nezavisnog od ljudskog udela i njime nezatrovanog. Ni-
jedna osoba k o jaje cltala rukopiše nije nrfogla postičTovo duhov-
43 Mor: Dela na engleskom (English Works), 1557, str. 835.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 169
no stanje u odnosu na prirodu pisane reči. No pretpostavka
homogene ponovljivosti, izvedena iz štam pane stranice, poste-
peno je dovela — kad je proširena na sva ostala područja života
— do svih onih oblika proizvodnje i društvene organizacije iz
kojih Zapadni svet vuče mnogo zadovoljstva i skoro sve svoje
osobenosti.
Petar Ramus i Džon Djuji bili su vaspitački jahači na tala-
sima dva antitetična razdoblja — Gutenbergovog i Markonijevog,
ili razdoblja elektronike.
U naše vreme Džon Djuji (John Dewey) je radio na tome da
vaspitanje vrati u njegovu primitivnu fazu iz doba pre pojave
štampe. Želeo je da izvuče učenika iz pasivge_aik>gej30trošača
jednoobrazno pakovanog znanja. U stvari, reagujući protiv pa-
sivne kulture štam pe. Djuji je jahao na novom talasu elektronike.
taj talas je sad potpuno zahvatio ovo doba. U šesnaestom veku
najveća ličnost reforme vaspitanja bio je Petar Ram us (1515—
— 1572), Francuz koji je jahao na Gutenbergovom talasu. Volter
Ong nam je konačno dao odgovarajuće studije o Ramusu, po-
stavljajući ga u odnosu na poznu sholastiku iz koje je proizašao,
i u odnosu na nove učionice, orijentisane na štampane knjige,
za koje je smislio svoje vizuelne programe. Štam pana knjiga je
bila поуо vizuelno učilo, dostupno svim studentima, koje je
učinilo zastarelim starije načine obrazovanja. Knjiga je doslovno
bila m ašina za poučavanje, dok je rukopis bio samo primitivna
alatka poučavanja.
D a je neki od naših današnjih ispitivača medija i raznih
obrazovnih pomagala bio pri ruci namučenom adm inistratom
iz šesnaestog veka, od njega bi se tražilo da utvrdi da li nova
mašina za poučavanje — štam pana knjiga — može da obavi
ceo posao vaspitanja. Može li prenošljiv, privatni instrument
kakav je nova knjiga da zameni knjigu koju je čovek pravio
svojeručno i pritom je učio napam et? D a li knjiga, koja se može
čitati brzo, pa čak i u sebi, može zameniti knjigu koja se sporo
čita naglas? Da li se studenti obučavani pomoću takvih štam-
panih knjiga mogu meriti sa veštim besednicima i disputantim a
170 M A R ŠA L m e k l u a n
stvaranim pomoću rukopisa? Koristeći se m etodam a koje ispitivači
sada primenjuju na radio, film, televiziju, naši ispitivači bi, na-
kon izvesnog vremena, izvestili:
Da, ma koliko to vama moglo zvučati čudno i odvratno, nove mašine za
poučavanje omogućuju studentima da nauče koliko i ranije. Sem toga, studenti,
izgleda, imaju više poverenja u novu metodu, pošto im daje sredstvo za sticanje
mnogih novih vrsta znanja.
To znači, ispitivačima bi potpuno izmakao karakter nove
mašine. Oni ne bi ponudili nijedan ključ za objašnjenje njenih
dejstava. Nema potrebe da spekulišemo o ovoj situaciji. Postoji
jedno skorašnje delo koje pokušava da proceni te efekte: Tele-
vizija u životu naše dece od Vilbera Šrama, Džeka Lajla i Edvina
Parkera (W ilbur Schramm, Jack Lyle, Edwin B. Parker: Televi-
sion in the Lives o f Our Childreri). Kad sagledamo uzrok zbog
kojeg je ova knjiga potpuno prom ašila svoju najavljenu temu,
moći ćemo da shvatimo zašto ljudi šesnaestog veka nisu imali
pojma o prirodi i efektima štampane reči. Šram i njegove kolege
uopšte ne analiziraju televizijsku sliku. Oni pretpostavljaju da
je televizija, ako se izuzmu »program« ili »sadržina«, »neutralan«
medij poput ma kog drugog. Da bi drukčije mislili, ovi ljudi
bi morali posedovati temeljno znanje o raznim umetničkim obli-
cima i naučnim modelima prošlog stoleća. Na isti način niko
ne može išta otkriti o prirodi ili efektu štampe bez brižljivog
proučavanja renesansnog slikarstva i novih naučnih modela.
M eđutim, Šram i njegove kolege prave jednu posebno otkri-
vajuću pretpostavku. To je pretpostavka, koju dele sa Don
K ihotom , da je štam pa kriterij »realnosti«. Šram pretpostavlja
(str. 106) da su mediji koji se ne zasnivaju na štampi usmereni
na »fantaziju«:
Posmatrajući ovu decu na drugi način, ustanovljujemo da su, u 75 proce-
nata, najviše društveno-ekonomske grupe činili veliki korisnici štampe . . . dok
je sva prilika da će se deca iz najniže društveno-ekonomske grupe osloniti na te-
leviziju i samo na televiziju.
Pošto je za ljude kakav je Šram, prilikom njihovog naučnog
ispitivanja, štam pa toliko važna kao param etar ili merilo, biće
najbolje da nastavimo da utvrđujemo šta je štam pa i šta ona
čini. A tu nam mnogo može pomoći Ramusovo delo. Jer baš
kao što je Djuji, na vrlo zbrkan način, pokušavao da vaspitačima
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 171
objasni značenje doba elektronike, Ramus je imao novi program
za sve faze vaspitanja u šesnaestom veku. N a kraju jednog ne-
davnog članka o »Ramističkom postupku u učionici i prirodi
stvarnosti«44, otac Ong veli da, za Ram usa i njegove sledbenike,
svet drži na okupu njihova verzija nastavnog program a. »Ništa
nije dostupno za ’upotrebu’. . . dok najpre ne prođe kroz nastav-
ni program. Učionica je, implicitno, ulaz u stvarnost, i to, zapra-
vo, jedini ulaz«. Tom idejom, novom u šesnaestom veku, Šram
je nesvesno opterećen u dvadesetom. S druge strane, Djuji je
savršen kontrast Ram usu sa svojim naporim a da oslobodi školu
fantastične Ramusove predstave o školi kao neposrednom prive-
sku štampe i vrhovnom obrađivaču ili levku kroz koji mladi
i njihovo vaskoliko iskustvo moraju proći da bi bili spremni
za »upotrebu«. Ramus je bio potpuno u pravu kad je nastojao
na prevlasti nove štam pane knjige u učionici. Jer jedino su tu
homogenišući efekti novog medija mogli biti snažno istaknuti u
životima mladih. Studenti obrađeni tehnologijom štampe na ovaj
način, biće kadri da svaki problem i iskustvo prevedu u novu,
vizuelnu vrstu linearnog poretka. Jednom nacionalističkom dru-
štvu, kome je veoma stalo da iskoristi celokupnu svoju radnu
snagu za obične poslove trgovine i fmansija, proizvodnje i pro-
daje, nije bilo potrebno veliko vizionarstvo da uvidi da obrazo-
vanje ove vrste mora biti obavezno. Bez opšte pismenosti je
odista veoma teško iskoristiti izvor radne snage. Napoleon je
imao grdne muke da natera seljake i polupismene da marširaju
i vežbaju, pa je pribegao vezivanju njihovih nogu konopcima
od četvrt metra kako bi im dao пш ап osećaj za tačnost, jedno-
obraznost i ponovljivost. Međutim, potpuniji razvoj izvora radne
snage putem pismenosti je u devetnaestom veku m orao da
sačeka komercijalnu i industrijsku primenu tehnologije štampe
u svim fazama učenja, rada i zabave.
44 Studies in English Literature, 1500— 1900, tom I, br. 1, zima 1961, str.
31—47.
 172 M A R ŠA L M E K L U A N
Rable nudi viziju budućnosti kulture štampe kao potroša-
čkog raja primenjenog znanja.
Ko god se imalo pozabavi pitanjem Gutenberga, ubrzo
će naići na G argantuino pismo Pantagruelu. Mnogo pre Ser-
vantesa, Rable je sazdao autentičan mit ili predočenje čitavog
^ jkompleksa tehnologije štampe. M it o Kadm u, po kome je kralj
с' JjKadmo, posejavši zmajevske zube, ili slova, učinio da niknu
naoružani ratnici, koncizan je i tačan usmeni mit. Kao što pri-
liči mediju štampe, Rableovo delo je prolivena, masovno pro-
izvedena razonoda. Međutim, njegova vizija gigantizma i budu-
— ćih potrošačkih rajeva bila je sasvim tačna. U stvari, postoji
^ /Ž e tiri kapitalna mita gutenbergovskog preobražaja društva. Po-
«-r[ red Gargantue, to su Don Kihot, Glupijada (Dunciad) i Finenganovo
bdenje. Svaki od njih zaslužuje ceo tom razm atranja u vezi sa
svetom tipografije, ali će svakom na narednim stranicam a biti
poklonjena izvesna pažnja.
Ako prvo odvojimo jedan trenutak da bacimo pogled na
mehanizaciju u njenim poodm aklim fazama, biće lakše sagledati
čime se Rable oduševljavao u njenoj ranijoj fazi. U svojoj studiji
demokratizacije povlašćenih potrošnih dobara, Mehanizacija pre-
uzima vlast, Zigfrid Gidion razm atra značenje pokretne trake
u njenim eksplicitnim poznijim fazama (str. 457):
Osam godina kasnije, 1865, Pulmanova kola za spavanje Pionir počela
su da demokratizuju aristokratski luksuz. Pulman je imao onaj isti instinkt koji
će Henri Ford imati pola veka kasnije, da uznemiri usnulu uobrazilju publike
dok se ne pretvori u zahteve. Karijere obojice usredsređivale su se oko istog prob-
lema: kako bi se oruđa komfora, koja su u Evropi bila nepobitno rezervisana
za fmansijski povlašćenu klasu, mogla demokratizovati?
f Rablea zaokuplja demokratizacija znanja pomoću obilja
/vina što lije ispod štam parskih presa. Jer presa je dobila ime
! po tehnologiii koju je pozajm ila^odpr^.^a^gro^đe^ Primenjeno
Iznanje poreklom iz š ta in p a ^ k e p re se na kraju je dovelo isto
teliko do kom fora koliko do znanja.
Ako postoji sumnja da li mit o K adm u upotrebljava »zma-
jevske zube« kao aluziju na tehnologiju hijeroglifa, nema nikakve
sumnje u pogledu Rableovog nastojanja na pantagruelki kao
simbolu i slici štam panja pokretnim slogom. Jer to je naziv
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 173
konoplje od koje se pravi uže. Iz raščijavanja, seckanja i upre-
danja ove biljke proizlaze linearna užad i veze najvećih društve-
nih poduhvata. A Rable je imao viziju sveta koji je sav smešten
u Pantagruelovim ustima, što je sasvim doslovno ideja gigantizma,
koji proizlazi iz pukog dodavajućeg povezivanja homogenih de-
lova. U svome pismu Pantagruelu u Pariz, G argantua izriče
pohvalu tipografiji:
Danas su sve nauke na snagu vraćene, jezici su obnovljeni; jezik grečeski,
bez koga se niko ne bi bez stida mogao nazvati učenim. jevrejski, haldejski, latin-
ski. Pečatnja toliko otmena i ispravna. koja je sad u opštoj upotrebi, u moje doba
je izumevana samo po nadahnuću božanskom, kao što se, s druge strane, veli
za artiljeriju da je pronađena navođenjem đavolskim. Svet je pun naučnika,
preučenih nastavnika, biblioteka prostranih, da već mislim da ni u doba Platona
i Cicerona i Papinijana nije bilo toliko zgode da se uči kao sad . . . Vidim već
da su današnji hajduci, dželati, probisveti i konjušari sto puta učevniji i izobra-
ženiji no doktori i propovednici moga vremena. Šta da kažem? Čak su i žene i
devojke pokazale težnju ka toj slavi i diki. ka toj nebeskoj mani blage nauke.45
M ada su glavni posao obavili Kromvel i Napoleon, »arti-
ljerija« i barut su bar započeli da sravnjuju zamkove, klase i
feudalne razlike. T^ko ie štamna. kaže Rahle porela da homo-
genizuje poiedince i talente. K asniie. u istom stoleću, Bekon je
predskazrvao dace~nj5gova naučna m etoda izjednačiti sve talente
i omogućiti detetu da pravi značajna naučna otkrića. A vidićemo
da je Bekonova »metoda« bila proširenje ideje nove štam pane
stranice na vascelu enciklopediju prirodnih pojava. To jest, Be-
konova m etoda doslovno stavlja ceo prirodni svet u Pantagru-
elova usta.
K om entar Albera G erara (Albert Guerard) o ovom aspektu
Rablea u Životu i smrti jednog ideala (str. 39) glasi:
Ovaj trijumfalni pantagruelizam nadahnjuje poglavlja puna neobične eru<
dicije, praktičnog znanja i pesničkog žara. koja, na kraju treće knjige, posvećuje
pohvali blagoslovene biljke Pantagruelke. Bukvalno uzev, pantagruelka je obična
konoplja; simbolično, to je ljudska preduzimljivost. Dodajući najbasnoslovnijim
dostignućima svoga vremena još basnoslovnije hvalisanje i prorokovanje, Rable
prvo pokazuje kako čovek, biagodareći ovoj Pantagruelki, istražuje najudalje-
45 Fransoa Rable: Gargantua i Pantagruel, preveo Stanislav Vinaver, Pro-
sveta, Beograd 1959, str. 206—7. U Vinaverovom prevodu nedostaje deo rečenice
kojim počinje navedeni pasus: »Danas su duhovi ljudi umereni svakovrsnom
disciplinom . . .« — Prev.
174 M A R ŠA L M E K L U A N
nije predele svoje lopte. »Taprobranac. stanovnik Cejlona, video je Laponiju,
Javanac Rifejske planine«. Ljudi »pređoše Atlantik i oba obrtna kruga, pre-
okrenuše se u žarkom pojasu, izmeriše Zodijak, poigraše se ravnodnevicom,
a jedan i drugi pol na obzorju im položeni«. Tada su se »bogovi, kako morski
tako i zemaljski, grdno uplašili«.* Šta je moglo sprečiti Pantagruela i njegovu
decu da nađu neku još moćniju travu, pomoću koje će se uzverati i na sama ne-
besa? Ko zna, možda će »izumeti način da prodru u visoke oblake vazdušne i
po ćudi svojoj zatvaraju i otvaraju ustave što puštaju valove kiše . . . zatim, na-
stavljajući svoje putešestvije nebesko. mogu ući u radionicu gromova . . . gde,
zaposevši nebesku barutanu, mogu opaliti gromoglasan plotun ili dva iz gro-
movskog topovlja da proslave svoje prispeće u ta nova nebeska mesta . . . A mi,
bogovi, tad nećemo biti kadri da se suprotstavimo neobuzdanosti njihovog upa-
da. . . koja god područja. boravišta ili dvore zvezdanog svoda nebeskog naume
da vide, u njima proborave ili njima proputuju da bi se razonodili«.**
Rableovska vizija novih puteva i vidova ljudske međuza-
visnosti bila je viđenje moći zasnovane na primenjenom znanju.
Cena ulaska u novi svet džinovskih dime'nzija bil£fje~naprostćT
ulazak u Pantagruelova usta. Erih Auerbah posvećuje deveto
poglavlje knjige Mimesis: Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj knji-
ževnosti »Svetu u Pantagruelovim ustima«. A uerbah beleži neke
od prethodnika Rableove fantazije da bi odao dužno priznanje
originalnosti Rablea, koji »stalno ukršta različite pozornice, raz-
ličite doživljajne motive, a isto tako i različita stilska područja«.***
Poput kasnije Anatomije melanholije (Antomy of Melancholy)
R oberta Bartona, Rable sledi »princip kovitlavog preplitanja
kategorija zbivanja, doživljaja, suštinskih područja, proporcija
i stilova«.****
A, opet, Rable je sličan srednjovekovnom glosatoru rim-
skog prava koji podupire svoja besmislena mišljena darm arom
znanja što pokazuje »brzo izmenjivanje mnoštva gledišta«. To
će reći, Rable je sholastičar po svojim mozaičkim postupcima,
* Ibid., str. 435 — Prev.
** U Vinaverovom prevodu ovaj odlomak glasi: »Pantagruelova deca pro-
naći će možda travu slične energije pomoću koje će smrtni moći da posete izvo-
rište grada, vranjeve kiša i radionicu gromova. Moći će da prodru u mesečeve
oblasti, da upadnu u prostranstva nebeskih znakova i da se nastane neki na Zlat-
nom orlu, neki na Ovnu, Kruni, Kandži, Srebrnom lavu pa da zasednu sa nama
za trpezu i da se ožene kojom našom boginjom, jer to je jedini način da se neko
obogotvori« (ibid.. str. 436) — Prev.
*** Preveo Milan Tabaković, »Nolit«. Beograd 1968, str. 268 — Prev.
**** Ibid.. str. 270 — Prev.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 175
on svesno protivstavlja ovu đrevnu zbrku i novu individualnu
tehnologiju štampe zasnovanu na jednoj tački gledanja. Poput
pesnika Džona Skeltona (John Skelton) iz suvremene Engleske,
0 kome Luis (C. S. Lewis) piše: »Skelton je prestao da bude
jedan čovek i postao je rulja«,46 Rable je pustio čopor usmenih
sholastičara i glosatora da naglo pokuljaju u vizuelni svet, od-
skora uspostavljen na individualističkim i nacionalističkim teme-
ljima. I upravo nesaglasnost ova dva sveta koji se mešaju u sa-
mom Rableovom jeziku izaziva u nama osećaj da je Rable rele-
vantan za nas, koji takođe ambivalentno živimo u podeljenim
1 razlikovanim kulturam a. Dve kulture ili tehnologije mogu,
poput astronom skih galaksija, da bez sudara prođu jedna kroz
drugu, ali ne i bez promene konfiguracije. U modernoj fizici,
slično ovome, postoji koncept »granice« ili susreta i m etamorfoze
dveju struktura. Takva »graničnost« je pravi ključ za renesansu
kao i za naš dvadeseti vek.
Čuvena Rableova zemna taktilnost ogroman je talas zaostao
za rukopisnom kulturom koja se povlači.
Najvažnija odlika Rablea kao čoveka na granici kultura jeste
način na koji se kod njega čulo pipanja toliko preuveličava da
skoro biva izolovano. Ta krajnja njegova taktilnost oglašava nje-
gov medievalizam, svesno ga pljuskajući o uredan nov vizuelni
zid kulture štampe. Džon K auper Pouvis (John Covvper Powys)
u svome Rableu (Rabelais), to ovako izražava (str. 57):
Jedna Rableova izuzetna odlika bila je njegova sposobnost, koju je pose-
dovao i Volt Vitmen, da usredsredi ogromnu magnetsku energiju na uživanje
— skoro kao da ti mrtvi elementi odgovaraju na zagrljaje i da su ukusni za jelo!
— u čvrstim supstancijama drveta i kamena, čineći, moglo bi se reći, da te stvari
postanu odista porozni prijemnici planetarne žudnje. Ova odlika se drži u hu-
morističnoj i veoma pozitivnoj stezi; ali kad se tako drži, ona je jedna od glavnih
karakteristika rođenog arhitekte, što sam stalno utvrđivao po svom sopstvenom
bratu A. R. Pouvisu i njegovom načinu ophođenja sa drvetom i kamenom.
Ono što Pouvis ovde veli o taktilnosti i afinitetu prema
drvetu i kam enu nadovezuje se na mnoge stvari koje su ranije
46 English Lileralure in ihe Sixteenth Сешигу, str. 140.

176 M A R ŠA L M E K L U A N
rečene o audio-taktilnim odlikam a sholastike i gotske arhitek-
ture. Na taj taktilni i slušni i uvek tako neknjiževni način, Rable
postiže svoje obesne, »zemne« efekte. Poput Džemsa Džojsa,
drugog m odernog m ajstora srednjovekovnog taktilnog mozaika,
Rable je očekivao da čitaoci posvete ceo život proučavanju
njegovog dela. »Kad bi to zavisilo od moje volje, svako bi napu-
stio svoju rabotu i ne bi više vodio brigu o svome zvanju, a poslo-
ve bi svoje bacio u zaborav, pa bi se potpuno predao toj pisa-
niji . . .«* Džojs je rekao istu stvar i, poput Rablea, slobodno
se odnosio prema novom mediju na jedan poseban način. Za
Džojsa je, tokom celog Fineganovog bdenja, televizija »juriš
svetlosne briga.de«**. a ceo svet je sadržan _u jednoj jed inoj
knjizi.
Kao dodatak, Rable je čitaoca počastio valjanim taktilnim
lem anjem :
Sad, da bih mogao da završim ovaj prolog, kao što želim da mene odnesu
najpreispoljniji đavoli iz sto hiljada korpi i kotarica. da me odnesu cela celcata,
telo i dušu, drob i creva, ako sam slagao' jedan jedini put u ovoj priči, tako neka
vas sveti Antonije ognjem spali, neka vas padavica obori, neka vas grom pogodi,
neka vas čir razjede, neka vas krvosraćkavica spopadne, neka vam ospa uđe
u čmar, i to tako drobna kao kravlja dlaka, a pomešana sa živim srebrom; i da-
bogda vas progutali sumpor, vatra i provalije. kao Sodomu i Gomoru, ako ne
poverujete slepo u ono što će vam ovaj Letopis ispričati.***
Kao prva mehanizacija jednog ručnog zanata, sama tipografija
je savršen primer ne novog, već primenjenog znanja.
M eđutim zapanjujuće ocepljenje taktilnosti u jeziku pojav-
Ijuje se kao ekstremni razvoj ove odlike kod Rablea i nekih
elizabetanaca kakav je Neš. Potom se stalno odvajala od jezika,
sve dok, u devetnaestom veku, Hopkins i simbolisti nisu počeli
da se bave taktilnošću. Smisao svega ovoga pokazaće se jasnije
kad se budemo pozabavili opsednutošću šesnaestog veka kvanti-
* Navedeni prevod, str. 177 — Prev.
** Igra reči — light znači i lak, svetlost. svetlo. Inače »juriš lake brigade«
slavan je događaj Krimskog rata (1853— 56) koji u Bdenju ima važnu ulogu.
— Prev.
*** Ibid., str. 179 — Prev.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 177
fikacijom. Jer broj i mera oblici su taktilnosti, i uskoro ćemo
videti kako napuštaju vizuelni humanistički tabor slova. Veliki
razvod broja, jezika nauke, i slova, jezika civilizacije, dogodio
se u poznoj Renesansi. No, kao što ćemo videti, ranija faza
ovog razvoda bila je ramistička metoda »upotrebe« i primene
znanja posredstvom štampane književnosti. Jer ne može se nikad
dovoljno objasniti da je mehanizacija drevnog ručnog rada pre-
pisivača i sama bila »primena« znanja. A primena se sastojala
u vizuelnom zaustavljanju i cepanju čina prepisivanja. Zato se,
kad je ovo rešenje problema mehanizacije jednom postignuto,
moglo proširiti na mehanizovanje mnogih drugih radnji. Sem
toga, samo privikavanje na repetitivne, linearne obrasce štampa-
ne stranice činilo je ljude veoma sklonim da takve pristupe pre-
nose na sve vrste problema. Fevr i M arten, na primer, kažu u
Pojavi knjige (str. 28) da je još u jedanaestom veku veliki pod-
sticaj proizvodnji hartije dalo otkriće metode koja je pretvarala
»le mouvement circulaire en mouvement alternatif«. To je bio
prelaz sa mlina na drvene batove, veoma sličan istovremenom
prelazu sa periodične kikeronske proze na senekanski »odsečni
period«. Prelaz sa mlina na batove podrazumeva razlaganje kon-
tiuniranog postupka na segmentne operacije, te autori dodaju:
»Ovaj izum je bio izvor m nogobrojnih industrijskih poremećaja«.
A štampa, koja će biti majka svih bouleversements što će usle-
diti, i sama je bila pravi grozd ili galaksija ranije postignutih
tehnologija. U svojoj Istoriji mehaničkih izuma (str. 239) Ašer
daje m agistralan opis:
Celokupno postignuće otelovljeno ilustrovanom štampanom knjigom pred-
stavlja začudan primer mnoštva individualnih pronalazaka, koji su preduslov za
postizanje novog rezultata. U svojoj celosti, ovo postignuće podrazumeva: izum
hartije i štamparskih boja na bazi ulja; razvoj drvoreza i rezanja drvenih klišea;
razvoj prese i naročite tehnike rada prese koju štampanje podrazumeva.
Istorija hartije je, u izvesnim pogledima, zaseban predmet, ali mora biti
očito da generalizacija štampanja nije mogla znatnije odmaći s ma kojim dru-
gim osnovnim medijem. Pergamentom se teško rukuje, skup je, a zalihe su vrlo
ograničene. Da je pergament bio jedini dostupni medij izdavanja, knjige bi ostale
luksuzni artikl. Papirus je tvrd, lomljiv i nepogodan za štampanje. Prenošenje
proizvodnje lanenog papira iz Kine u Evropu je tako bilo važan preduslov. Nasta-
nak ovog proizvoda na Dalekom Istoku i stupnjevi njegovog prenošenja kop-
nenim putem u Evropu sada su prilično tačno utvrđeni, tako da je na zadovolja-
vajući način uspostavljena hronologija prenošenja . . .
12 G utenbergova galaksija
178 M A R ŠA L M E K L U A N G U T E N B E R G O V A G A L A K SU A 179
Činjenica da je štam panje pokretnim slogom bilo događaj ma istoričari ocrtavati efekte radija na film, i efekte televizije
tesno povezan sa ranijom tehnologijom fonetske azbuke bila je u usmeravanju ljudi ka novim vrstama prostora, kao što je,
glavni razlog za proučavanje svih ovih vekova koji su prethodili na primer, mali auto. Rableu je izgledalo sasvim prirodno da
Gutenbergu. F onetsko nismn je biln neophodna predigra. Zato peva himne štampanoj knjizi, proizvodu nove vinarske prese.
se kinesko ideogramsko pismo pokazalo kao neprelazna prepreka Sledeći odlomak iz sporne »pete« knjige dela je, čini se, u svetu
razvoju tehnologije štampe u kineskoj kulturi. Danas, kad sa moje sugestije o dom inantnoj stalno nastavljanoj metafori nove
Kinezi rešeni da uazbuče svoje pismo, oni otkrivaju da takođe štamparske prese u celoj koncepciji dela, integralni deo Rablea:
moraju učiniti svoje verbalne strukture višesložnim pre no što Восо, čija tajnovita dubina
fonetska azbuka bude mogla da se na njih primeni. Razmišljanje Deset hiljada tajni krije.
o ovoj situaciji pomoći će da shvatimo zašto su najpre azbučno Pomnog uha čekam j a :
pismo, a potom i štampa doveli do analitičkog razdvajanja in- Duh m i ublaži i sudbinu meni kaži,
Dušo milja. Poput Baha. više od
terpersonalnih odnosa i unutarnjih i spoljašnjih funkcija u zapad- Indije tobom dobijamo
nom svetu. Tako Džojs kroz celo Fineganovo bdenje ponavlja Istine jo š nerodene sok ti otkriva
temu efekta azbuke na »abced-minded man«, stalno »whispering što ih budućnost skriva.
his ho (here keen again* and begin again to make sound sense and Protivotrove za prevare i laži,
sense sound kin again)« (str. 121) i nagovara sve da »harmonize Vino što u nebo se penješ.
N ek oca ti Noja porod se udavi,
уоиг abecedeed responses«** str. 140). ЛГ u tvojoj poplavi.
Nova uljana baza za štampanje došla je »pre od slikara no Govori, da rudnik tečni
od kaligrafa«, a »manje štofarske i vinske prese su otelovljavale Rubina il' alema sine!*
većinu odlika potrebnih za štam parsku presu . . . osnovni prob-
lemi inovacije usredsređivali su se oko veština rezanja i livenja.. .«47
Zlatari i mnogi drugi bili su potrebni da satvore porodicu izuma Svaka tehnologija kojiL izmisU L.ispatji čnvpk imn mnć i!n ,
čiji je zbir »štampanje«. Priča je tako složena da je iskrsnulo otupi Ijudsku svest tokom razdoblja njene početne interiorizacije.
pitanje: »Šta je izumeo Gutenberg?« Ašer veli (str. 247): »Na
žalost, ne može se dati potpuno odlučan odgovor, jer odista ne U šesnaestom veku je svakom izgledalo kao očigledna meta-
raspolažemo kom petentnom suvremenom dokaznom građom o fora da se mudrost i znanje destilišu u presi. Koliko je duboko
pojedinostima procesa kojima su proizvođene različite prve knji- bila štam pana knjiga ukorenjena u prethodnoj kulturi pokazuje
ge«. N a isti način, kom panija Ford ne raspolaže dokum entim a Kurt Biler u delu Knjiga u petnaestom veku: Prepisivači, štam-
o stvarnim postupcima primenjivanim pri pravljenju njenih prvih pari, ukrašivači. Biler govori o »veoma znatnom broju takvih
autom obila. rukopisa prepisanih iz štampanih knjiga« koji su se sačuvali
N am a je u ovoj knjizi stalo da ukažemo na savremenu reak-
ciju na ovu novu tehnologiju, kao što će u predsotjećim godina- * Vinaverov prevod:
B o co tajni,
K o jo j žed n im
* »abecedno nastrojenog/rastrojenog čoveka« koji staln . »šapuće svoj hej
P osluh sjajni
ho (ovde opet oštrouman opet počinje da srođuje zdrav razum /čulo zvuka i U vom Jednim ,
pametan/ čulan zvuk)« — Prev. Č ula n e m i’,
** »usklade svoje uabecedisane odgovore« (abecedeed uključuje i reč deed T e b i sirem i.
R e č m i ciglu k a ž i,
— čin, delo) — Prev. S r c a b o l ublaži.
47 Ašer: Istorija mehaničkih izuma. str. 240. S rca j a d ublaži.
180 M A R ŠA L M EK L U A N
do naših dana; »naravno, veoma je mala stvarna razlika između
rukopisa iz petnaestog veka i incunabula — te bi bilo uputno
da proučavalac najranijeg štam parstva gleda na nov izum kao
što su to činili prvi štampari, kao na jednostavno drugi vid pi-
sanja — u ovom slučaju: »artificialiter scribere« (str. 16). »Kočije
bez konja« su neko vreme bile u istom dvosmislenom položaju
kao štam pana knjiga.
Bilerovi podaci o mirnoj koegzistenciji prepisivača i štam-
para biće novi i dobrodošli za mnoge čitaoce:
Šta je onda bilo sa prepisivačima knjiga? Šta se dogodilo sa raznim kate-
gorijama pisaca književnih dela, koji su upražnjavali svoj zanat pre 1450, kad
se štamparska presa jednom učvrstila? Profesionalci, ranije zaposleni u velikim
prepisivačnicama, su, izgleda, samo promenili svoje ime i postali kaligrafi: u
svakom slučaju, oni su mirno nastavili ono što im je vekovima bio posao. S jedne
strane, valja imati na umu da su kaligrafi, nužno pretežno, ako ne i isključivo,
radili za trgovinu »luksuznom robom po narudžbi«. S druge strane, tek krajem
petnaestog veka — ili, možda, potpunije u šesnaestom — pokazalo se da se kali-
grafija pretvorila u primenjenu umetnost ili, u najgorem slučaju, u pasiju. Same
prepisivačnice, izgleda, nisu bile kadre da se takmiče sa štamparijama i izdavač-
kim kućama koje su se pojavile — mada su neke uspele da se održe postavši knji-
žare. Njihovi zaposleni su, međutim, imali širok izbor mogućnosti, utoliko što
su mogli udesiti da se prikrpe uz imućne pokrovitelje, da nastave rad po narudžbi
ili postanu putujući pisari (većinom nemačkog ili nizozemskog porekla) koji
su tih godina lutali širom Evrope, radeći čak i u Italiji. Neki prepisivači su se
udružili sa neprijateljem i sami postali štampari — mada su neki, kojima se For-
tuna nije osmehnula, kasnije napustili presu i vratili se ranijem pozivu. Ovo je
prilično jaka činjenična podloga za verovanje da je tokom poslednjih godina
petnaestog veka prepisivač još mogao perom da zaradi za život (str. 26— 7).
\
Ašer jasno pokazuje da je splet događaja i tehnologija koji
se zajedno našao u duhu i vremenu Gutenbergovom bio potpuno
neproziran. Po nasmejanoj Džojsovoj rečenici, mi m oram o
»duboko da potonemo ili nećemo dosegnuti kartezijansko vrelo«.
Tek u naše vreme ljudi su počeli da analiziraju »šta je privredno
K r o z b o ža n slvo svoga bića
Š to u tv o m e s tr u ji nedru,
Bah p o b e d n ik daje vedru
S v u istinu, sva o tkrića .
N eprevarno b o zje vino.
V k o v č e g te N o je vrže
D a n a m vrem e p ro d e b rže — bergovska tehnologija je proširila to načelo na pisanje i jezik,
O , da b i m i z r a č a k sin o !
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA
preduzeće«? Muler-Tim odgovara da je to mašina za stvaranje
bogatstva, naslednica porodice kao jedinice za proizvodnju bo-
gatstva preindustrijskih vremena. Gilbo (B. J. Guilbaud), postav-
ljajući pitanje Šta je kibernetika?, upućuje na rad Žaka Lafita
(Jacques Laffitte), inženjera i arhitekte, veleći (str. 9— 10) da,
dok danas niko ne sumnja »u važnost proučavanja mašina zarad
njih samih«,
. . . pre dvadeset pet godina, kao što je Lafit istakao u svojoj knjizi, nauka
0 mašinama nije postojala. Njeni elementarni fragmenti mogli su se naći ovde-
-onde u radovima inženjera, spisima filosofa ili sociologa, u romanima ili ogle-
dima — ali se nije bilo uobličilo ništa sistematsko.
’Čovekove organizovane konstrukcije’ . . . eto, to su naše mašine. Od pri-
mitivnog noža od kremena do modernog struga, od primitivne kolibe do usavrše-
nih prebivališta današnjice, od proste računaljke do ogromnih računara — kakva
raznolikost iz koje treba izvući zajedničke odlike i čiju korisnu klasifikaciju valja
pokušati! Pojam mašine je lsto tako teško defmisati kao pojam živog organizma:
jedan veliki inženjer je jednom, umesto toga, govorio čak o ’veštačkoj zoologiji’.
Ali nije definicija, ili klasifikacija, ono što je najprešnije potrebno.
Evo kako to Lafit kaže: ’Pošto smo mi njihovi tvorci, mi smo sebe odveć
često zavaravali da poverujemo kako o mašinama znamo sve što ima da se zna. Ma-
da proučavanje i konstruisanje mašina svih vrsta mnogo duguje napretku mehanike,
fizike i hemije, ipak mehanologija — nauka o mašinama kao takvim, nauka o
organizovanim čovekovim konstrukcijama — nije grana tih nauka. Njeno mesto
u redovima naučnih disciplina je drugde.
Izgledaće nam sve čudnije i čudnije zašto su se ljudi opre-
delili da tako malo znaju o stvarima u pogledu kojih su toliko
uradili. Aleksandar Poup je, možda, ironično zapazio tu stvar
kad je zapisao:
Jedna nauka samo jednom odgovara geniju,
Umetnost je tako široka a tako uzak um.
Jer on je dobro znao da je ovo formula za Vavilonsku kulu. у
U svakom slučaju, mi_sa G utenbergovom tefi"nlr>pijr»tr> nla7imp
u doba užleta masTne Naćelo segmentacije radnji, funkcija i *
'irtoga postalo je sistematski primenljivo gde god se za ž e fc JJ
osnovi, kao što je objasnio Kleget, to је načelo vizuelne kvanti-
fikacije, otkriveno u poznom srednjem veku. Ovo načelo prevo-
đenja nevizuelnih pojava kretanja i energije u vizuelne termine
jeste upravo načelo »primene« znanja bilo kad i hilo gdtv G uten-
1 na kodifikaciju i prenos svih vrsta znanja.
182 M A R ŠA L M E K L U A N
Sa Gutenbergom, Evropa иЦџ » tehnnlnvku Џ711 razvoia. kad
sama promena postaj ^ arhctipskit norma datštvem g žhiMa.
U razdoblju koje je otkrilo ovu tehniku prevođenja kao
sredstvo za primenu znanja, može se očekivati da će se ova svuda
nalaziti kao svesno doživljena novina. Ser Filip Sidni (Sir Philip
Sidney), u svojoj Odbrani poezije (Defence o f Poetry), oseća da
je nabasao na veoma potrebno načelo. Dok filosof poučava,
a istoričar daje primere za filosofsko načelo, jedino pesnik pri-
menjuje celu stvar na ispravljanje čovekove volje i uzdizanje
čovekovog duha:
A neuporedivi pesnik čini oboje: za sve što je filosof rekao da treba činiti,
on daje savršenu sliku u liku nekoga za koga pretpostavlja da je to činio; tako
on udružuje opšti pojam sa određenim primerom. Velim, savršenu sliku, jer
daje moćima duhovnim sliku onoga čemu filosof daje samo proliven opis, koji
nema snagu, prodornost niti upečatljivost pesnikovu.48
Neočekivaniji prevod u nov oblik pojavljuje se u pismu
koje D ekart stavlja kao predgovor svojim Načelima filosofije:
. . . (ovo delo) se može najpre preleteti u celosti, kao roman, bez pokla-
njanja veće pažnje . . . Treba samo obeležiti perom mesta gde se nađe teškoća,
pa bez prekidanja nastaviti čitanje do kraja.
Dekartovo uputstvo čitaocima jedno je od izričitijih prizna-
vanja prom ena u jeziku i misli do kojih je došlo zbog štampe.
Naime, više nema potrebe, kao u usmenoj filosofiji, da se svaki
termin dubinski istražuje i proverava. Dovoljan je kontekst. Situ-
acija nije bez sličnosti sa susretom dvojice naučnika danas. Kad
jedan upita: »U kome značenju ovde upotrebljavate termin
plemenski’? drugi može da kaže: »Pročitajte moj članak o tome
u tekućem broju tog i tog časopisa . . .« Paradoksalno, pokla-
njanje velike pažnje preciznoj nijansi u upotrebi reči jeste usme-
na, a ne pismena odlika. Jer široki, opšti vizuelni konteksti uvek
prate štam panu reč. No ako štampa obeshrabruje sitnu verbalnu
igru, ona jako potpom aže jednoobraznost pravopisa i značenja,
jer su ovi neposredna praktična briga štam para i njegove publike.
Na isti način će pisana a naročito štam pana filosofija pri-
rodno učiniti osnovnim ciljem znanja »izvesnost«, baš kao što
48 Bejts, ur.: Kritika: Osnovni tekstovi (W. J. Bates, ed.: Criticism: the Major
Texts), str. 89.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 183
u kulturi štampe jedan naučnik može biti prihvaćen zbog svoje
tačnosti, m ada nema šta da kaže. No paradoks strašti prema
izvesnosti u kulturi štampe jeste u tome što m ora primeniti
m etodu sumnje. Naći ćemo obilje takvih paradoksa u novoj
tehnologiji, koja je svakog čitaoca knjiga pretvorila u središte
vasione, a takođe omogućila K operniku da hitne čoveka na peri-
feriju nebesa, izbacivši ga iz središta' fizičkog sveta.
Podjednako je paradoksalna moć štampe da čitaoca ustoliči
sred subjektivnog sveta bezgranične slobode i spontanosti:
М ој Duh za me je Carstvo;
Takvu savršenu radost u njemu nalazim
Da prevazilazi sva druga blaženslva
Koja Bog ili Priroda dade.
Ali iz istog razloga štam pa navodi čitaoca da svoj spoljašnji
život i postupke sredi sa vizuelnom tačnošću i strogošću, dok
prividi vrline i stabilnosti ne uzurpiraju vasceli unutarnji motiv i
Senke zatvora ne počnu da se
Nadnose nad nezrelog dečaka.
Ono slavno Hamletovo »Biti ili ne biti« je Abelarevo sho-
lastičko sic et non prevedeno u novu vizuelnu kulturu, gde ima
obrnuto značenje. U usmenim sholastičkim uslovima sic et non
je oblik doživljavanja samih krivudanja dijalektičkih kretanja
ispitivačkog duha. Ono odgovara verbalnom čulnom osećanju
poetskog procesa kod D antea i u dolce stil nuovo. Ali kod Mon-
tenja i D ekarta se ne traži proces, već proizvod. A m etoda zau-
stavljanja duha trenutnom fotografijom, koju M ontenj naziva
la peinture de la pensee, i sama je metoda sumnje. Hamlet pred-
stavlja dve slike, dva pogleda na život. Njegov m onolog je neop-
hodna tačka za novu orijentaciju između stare usmene i nove
vizuelne kulture. On zaključuje s izričitim priznavanjem suprot-
nosti Starog i novog, postavljajući »savest« nasuprot »odluci«:
I tako prirodnoj boji odluke
Bledilo misli da bolešljiv lik.
Te preduzeća velika i smela
Otuda krivo okrenu svoj tok
Igube ime dela. (III, ;')*
* Preveli Živojin Simić i Sima Pandurović, »Kultura«, Beograd 1963, str. 173.
184 M A R ŠA L M E K L U A N
To je ista ona podela koju smo već videli u kontrastu Tomasa
M ora: »Vaša sholastična filosoflja nije neprijatna među prija-
teljima, u prisnom razgovoru, ali u savetima kraljeva, gde se
značajne stvari razm atraju i raspravljaju s velikim autoritetom ,
takvim stvarima nema mesta«.
H amlet ponavlja svakodnevni sukob svoga veka. sukob iz-
medu štaroe usmenog pristupa problem im a na temeliu »polia«
i novog vizuelnog pristupa na osnovi primenjenog ili »odlučnog«
гпапЈаГА »odluka« ie žargonški ill konvencionalni izraz koji su
upotrebljavali makijavelisti. Te je ovo sukob između »savesti«
i »odluke«, no nipošto u našem značenju, već sukob lzmeđu
jedne opste svesti i pukog privatnog gledanja na stvari. Tako
danas sukob ide u drugom smeru. Visoko pismen i individuali-
stički liberalni duh muči pritisak da se kolektivno orijentiše.
Pismeni liberal je ubeđen da su sve prave vrednosti privatne,
lične, individualne. Takva je poruka gole pismenosti. A nova
električna tehnologija gura ga ka potrebi za totalnom ljudskom
međuzavisnošću. Hamlet je, s druge strane, video prednosti za-
jedničke odgovornosti i svesti (»savesti«), gde svaki čovek ima
ulogu, a ne privatnu gviru ili »pogled na stvari«. Nije li očigledno
da uvek ima dovoljno m oralnih problem a i bez zauzimanja mo-
ralnog stava iz tehnoloških razloga?
Pošto sam sebi, pre izvesnog vremena, postavio ovo pitanje, pokazala se
sledeća odlika: štampana reč je zaustavljeni trenutak mentalnog kretanja. Čitati
štampani slog znači biti ujedno filmski projektor i publika mentalnog filma.
Čitalac postiže jak osećaj učestvovanja u ukupnom kretanju duha tokom pro-
cesa mišljenja. Ali zar upravo »fotografija« štampane reči nije ono što potkrep-
ljuje duhovnu naviku koja svim problemima kretanja i promene prilazi kroz
nepokretan segment ili deo? Zar nije štampa nadahnula stotinu različitih mate-
matičkih i analitičkih postupaka za objašnjenje i kontrolisanje promene termi-
nima nepromenljivog? Zar nismo bili skloni da primenimo ovu veoma statičnu
odluku na samu štampu i zar nismo govorili samo o njenim kvantitativnim efek-
tima? Zar ne govorimo više o moći štampe da povećava znanje i proširuje pisme-
nost no o najočiglednijim odlikama pesme, plesa. slikarstva, percepcije, poezije,
arhitekture i urbanističkog planiranja?49
Štam pa ie krainja faza azbučne kulture koia detribalizuie
ili 3ekolektivizuje na prvom mestu čoveka. Stampa dovodi vizu-
49 H. М. Mekluan: »Štampanje i društvene promene« (»Printing and Social
Change«), Printing Progress: A Mid.-Century Report, The International Associa-
tion of Printing House Craftsmen, Inc.. 1959.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA V 185 )
elne odlike azbuke do najvećeg intenziteta defmisanosti. Tako >
štam pa razvija individuacionu moć fonetske azbuke mnogo više |
no što je to ikad mogla rukopisna kultura. Štam pa je tehnologija
individualizma. Ako ljudi odluče da m odmŽuju joVvr~Vizucliiir
tehnologijom' eFektričnom, izmeniće se i individualizam. Stavljati
moralne zamerke zbog ovoga je isto što i psovati m otom u testeru
što ie otfikarila prsle: ~»А1иГ~гес1 ce neko, »mi nismo znali da
će se to dogoditi.« N o čak ni neznanje nije m oralni problem.
Problem jeste, ali ne m oralni; i bilo bi dobro rasterati deo moral-
ne magle što okružuje naše tehnologije. To bi bilo dobro za moral.
A što se tehnike sumnje kod M ontenja i D ekarta tiče, ona
je, tehnološki, neodvojiva od kriterija ponovljivosti u nauci, kao
što ćemo kasnije videti. Čitalac štam panog sloga je podvrgnut
treptanju crno-belog, koje je pravilno i ravnomerno. Štampani
slog prikazuje zaustavljane trenutke mentalnih stavova. Ovo na-
izmenično treptanje je, takođe, i sam način projiciranja subjek-
tivne sumnje i perifernih pipavih traganja.
U renesansi je primenjeno znanje moralo da primi oblik
prevoda auditivnog u vizuelno, plastičnih oblika u retinalne.
Otkrića oca Onga o renesansi, podrobno izložena u njego-
vom delu Ramus: Metoda i propadanje dijaloga (koje navodimo
niže) i mnogim člancima, neposredno su upotrebljiva za pro-
učavaoca efekta gutenbergovske tehnologije. Ongovo istraživanje
uloge vizualizacije u poznijoj srednjovekovnoj logici i fflosofiji
ovde nas neposredno zanima, jer su vizualizacija i kvantifikacija
skoro bliznakinje. Ranije smo videli kako su hum anistim a sred-
njovekovne glose, iluminacija i arhitektonski oblici služili kao
pom agala u zapamćivanju. A srednjovekovni dijalektičari su
nastavili svoje usmene tečajeve sve dok šesnaesti vek nije podobro
o d m ak ao :
Izum štampanja je navodio na manipulisanje rečima u prostoru velikih
razmera i dao je novu prešnost porivu da se logikom ili dijalektikom barata kvan-
titativno, porivu koji se odavno ispoljio u srednjovekovnoj umetničkoj sholasti-
c i . .. Tendencija kvantitativne ili kvazikvantitativne manipulacije logikom da
se straći na pomagala pamćenja, biće značajna odlika ramizma (str. XV).
186 M A R ŠA L M E K L U A N
R ukopisna kultura nije bila u stanju da u masovnim raz-
m erama um nožava vizuelno znanje, te je bila u manjem iskušenju
da traži sredstva za svođenje nevizuelnih m entalnih procesa na
dijagrame. No i pored toga, u poznoj sholastici deluje postojani
pritisak da se jezik ogoli do svojevrsnih neutralnih matem atičkih
znakova. »Nominalisti« su bili ljudi koji su se specijalizovali za
logičke traktate Petra Španskog. Uvodne reči njegove Summulee
imaju, kako zapaža Ong (str. 60), prizvuk Koji bi bio poznat u
svakom vremenu, od Kikerona do Em ersona:
Dijalektika je umetnost nad umetnostima i nauka nad naukama, koja
poseduje put ka načelima svih predmeta obuhvaćenih nastavnim programom.
Jer jedino dijalektika, verovatno, razmatra načela svih ostalih umetnosti te stoga
mora biti prva nauka koju valja savladati.
Hum anisti su, naročito pošto je štam pa proširila granice
književnosti, gorko žalili što dečaci m oraju da prelaze podele i
distinkcije Petra Španskog.
Smisao svega ovoga je u činjenici da se poriv za pristupa-
njem rečima i logici prostom o i geometrijski, koristan kao poma-
galo u zapamćivanju, pokazao kao ćor-sokak u filosofiji. Bila
je potrebna m atem atička simbolika koju smo mi danas izumeli.
Ali on je neposredno doprineo duhu kvantifikacije, koji se izrazio
mehanizacijom pisanja i onim što je usledilo mnogo pre Guten-
berga: »N apredak u kvantifikaciji koji pokazuje srednjovekovna
logika čini glavnu razliku između nje i ranije aristotelovske lo-
gike.« (str. 72). A kvantifikacija znači prevođenje nevizuelnih
odnosa i realnosti u vizuelne termine, postupak koji je inherentan
fonetskoj azbuci, kao što je ranije pokazano. M eđutim, nije
dovoljno praviti stabla i sheme znanja sa Ram usom u šesnaes-
tom veku:
Jer u suštini ramističkog poduhvata je težnja da se same reči, a ne drugi
vidovi prikazivanja, povežu u jednostavne geometrijske sheme. Veruje se da su
reči uporne utoliko što potiču iz sveta zvukova. glasova, krikova: ambicija je
ramista da neutralizuju ovu vezu, prerađujući ono što je samo po sebi neprostor-
no, da bi ga na najogoljeniji mogućan način sveli na prostor. Prostorna obrada
zvuka pomoću azbuke nije dovoljna. Same pisane ili štampane reči moraju se
razviti u prostorne odnose, a tako nastale sheme se moraju smatrati ključem za
značenje reči (str. 89—90).
Suočen sa m nogobrojnim odnosima između Ram usa i »pri-
menjenog znanja«, otac Ong je objavio članak »Ramistička metoda
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 187
i komercijalni duh«50, koji predstavlja sjajan prilaz opsednutosti
kvantifikacijom u renesansi:
Jedna od stalnih zagonetaka u vezi sa Petrom Ramusom i njegovim sled-
benicima jeste izvanredna rasprostranjenost njihovih dela tokom šesnaestog i
sedamnaestog veka. Od izlaska Vodingtonovog (Waddington) Ramusa 1855,
glavni pravac ovog rasprostiranja dobro je poznat. Ono je uglavnom išlo preko
buržoaskih protestantskih grupa trgovaca i zanatlija, više ili manje zahvaćenih
kalvinizmom. Te skupine se nalaze ne samo u Ramusovoj domovini Francuskoj,
već naročito u Nemačkoj, Švajcarskoj. Nizozemskoj, Engleskoj, Škotskoj, Skan-
dinaviji i Novoj Engleskoj. Delo Perija Milera [Реггу Miller] Duh Nove Engleske:
Sedamnaesti vek ( The New England M ind: The Seventeenth Century) najpodrob-
nija je studija o ramizmu u ma kojoj od takvih grupa. Takve grupe su zaposedale
očitije uticajne društvene položaje i uzdizale se intelektualno, a ramizam ih sve
više privlači što se više uspinju. Ramusova dela su, tako. bila izuzetno omiljena
ne u visoko kultivisanim intelektualnim krugovima, već pre u osnovnim i srednjim
školama ili na graničnoj liniji spoja srednjeg i univerzitetskog obrazovanja . . .
Ono što ovde valja razumeti jeste činjenica da je ključ za ma
koju vrstu primenjenog znanja prevođenje sklopa odnosa u izričite
vizuelne termine. Sama azbuka, primenjena na sklopu govorne
reči, prevodi govor u vizuelnu šifru koja se može jednoobrazno
širiti i prenositi. Štampa je dala intenzitet ovom latentnom pro-
cesu koji je praktično predstavljao obrazovni i ekonomski uzlet.
Ramus, iza kojeg je stajao vaskoliki sholastički poriv, bio je u
stanju da ga prevede u vizuelni »humanizam novog trgovačkog
staleža«. Jednostavnost i primitivnost prostornih modela za koje
se zalagao Ram us tolike su da se nijedan kultivisan duh, i niko
sa osećanjem za jezik, ne bi njima baktao. No upravo mu je ta
prim itivnost davala privlačnost za samoučke i trgovačke staleže.
Koliki su ogrom an deo nove čitalačke publike ovi činili, poka-
zano je u velikoj Rajtovoj studiji Kultura srednjeg staleža u eli-
zabetanskoj Engleskoj (L. B. W right: Middle-Class Culture in
Elizabethan England).
50 Studies in the Renaissance, tom VIII. str. 155— 72.

188 m ar Sa l m e k l u a n
Tipograjija je te^ila da pretvori jezik iz sredstva percepcije
i istrazivanja u jprenosivu robu. —
Što se tiče samog naglašavanja upotrebe i praktičnosti, na
tome nastoji ne samo Ramus već ceo korpus humanista. Od
sofista do Kikerona, obučavanje u jeziku i besedništvu prihvatano
je kao put ka moći i mogućnosti upravljačkog delovanja sa vrha.
Kikeronovski program enciklopedijskog znanja iz oblasti umet-
nosti i nauka vaskrsnuo je sa pojavom štampe. Suštinski dija-
loški karakter sholastike ustupio je mesto širem program u jezika
i književnosti za spremanje dvoranina, dostojanstvenika i vladara.
Ono što smo mi počeli da sm atram o nemoguće uglađenim nas-
tavnim program om autora, jezika i istorije, sm atrano je u rene-
sansi neophodnim , s jedne strane, za državnika, a, sa druge, za
proučavanje Svetog pisma. Šekspir prikazuje svog Henrija V (I, i)
kao spoj oboga:
Kad ga ćuješ da raspravlja
O bogoslovlju, ti u srcu svom
Zadivljen, poželiš da kralj prelat bude;
A kad ga čuješ kako govori
0 državnim poslovima, misliš
Da je ceo vek proučavo to,
Slušajući reči njegove o ratu.
Shvataš da i bitka ima sklad i red:
Okreni ga na koji bilo problem
Politički, on će taj Gordijev čvor
Odrešiti lako kao podvezicu.
Kad on govori, vazduh, što inače
Duva kud hoće, stoji nepomično,
A nemo čudenje vreba u čovečjim
Ušima da mu krade slatke reči.
Učili su ga teoriji delo
1 iskustvo. Čudno kako se razvio
U m no.jer beše sklon besposličenju.
Drugovi su mu bili nepismeni.
Prosti ip litk i: časovi ispunjeni
Bančenjem, gozbama ili igrama.
N iko ga ne vide da nešto studira
1Г da se povuko, da izbegava
Prostake i javna m esta*
* Preveli Živojin Simić i Trifun Đukić, »Kultura«. Beograd 1963, str. 12— 13
— Prev.
O U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 189
Međutim, praktične osobine koje je ramizam podsticao,
neposrednije su povezane sa brojevima nego sa slovima:
Dok je Adam Smit napadao sistem koji-se pojavio, on je bio svestan nje-
govih prednosti u odbrani. Sagledao ga je kao deo širenja sistema cena, koji je
gurnuo u stranu feudalni sistem i doveo do otkrića Novog sveta . . .51
Inis ovde piše o »Prodornosti sistema cena«, pod čim pod-
razumeva moć prevođenja jednog niza funkcija u novi oblik i
jezik. Feudalni sistem se temeljio na usmenoj kulturi i samodo-
voljnom sistemu centara bez periferije, kao što nam je ranije
pokazao Piren. Ova struktura je vizuelnim, kvantitativnim sredst-
vima prevedena u velike sisteme centar-periferija nacionalistič-
ko-merkantilne vrste, a to je bio proces koji je veoma olakšavala
štampa. Zanimljivo je videti na koji način Adam Smit posm atra
ovaj proces drastičnog prevođenja engleskim građanskim ratom.
U Francuskoj ovaj jproces tek što se nije bio obavio:
Revoluciju od najvećeg značaia za opštu sreću su, na taj način, izazvale
dve vrste Ijudi, kojima nije bilo ni na kraj pameti da služe javnosti. Zadovolja-
vanje najdetinjastije taštine bilo je jedina pobuda veleposednika. Trgovci i zanat-
lije, mnogo manje smešni, delali su isključivo imajući u vidu vlastiti interes i sle-
deći svoja torbarska načela da treba zaraditi groš gde god se može. Ni jedni ni
drugi nisu znali, ni predviđali, onu veliku revoluciju koju je glupost jednih i mar-
ljivost drugih postepeno ostvarivala. Tako su u većem delu Evrope gradska trgo-
vina i manufaktura, umesto da budu posledica. bile uzrok i povod unapređivanja
i kultivisanja zemlje.52
Francuska revolucija, koju je odavno pripremao homogeni-
šući štam parski proces, kao što će nam pokazati de Tokevil,
sledila je shemu ramističkog umovanja, koje, kako naglašava Ong,
»mada se retko oglašava da služi svrhama debate, često ispoljava
izričitu zaokupljenost uprošćavanjem «:
Hujkas (Hooykaas) posvećuje manje pažnje Ramusovom pričanju o
indukciji’ no njegovom oduševljanju usus-om, to jest praksom i upražnjavanjem
u učionici, pri uspostavljanju veze između Ramusovih vaspitnih ciljeva i postu-
paka, i buržoaske kulture. Raskid sa starijim navikama, i među građanima uopšte
i među ramistima posebno, više se sastojao u zanimanju za delatnost učenika
no u ma čemu što bismo mi danas prepoznali kao eksperimentisanje ili »induk-
ciju«. Hujkasove opaske su punovažne i slede nedavne smerove umovanja, na-
51 Herold Inis: Ogledi o ekonomskoj istoriji Kanade (Essays in Canadian
Economic History), str. 253.
52 Cit. in ibid., str. 254.
 M A R SA L M E K L U A N
lazeći izvesnu intelektualnu plodonosnost u susretu zanatlijskog i akademskog
duha tokom šesnaestog i sedamnaestog stoleća.53
Ong ovde ukazuje na jednu osnovnu činjenicu u vezi sa
kulturom štampe. Štampane knjige, i same prvi jednoobrazni,
ponovljivi ^jTTflsovnrrproiTvfiđftpi лгГ|1сТГ пл svetn, pružaje su
šesnaestom i narednim vekpvima heskrajne paradigme jednooh-
razne robne kulture. Šekspir se često poigrava ovom činjenicom,
kao u Kralju Džonu (II, i):
to slatkoliko momče.
To golicavo koristoljublje što je
Podstrekač sveta.
Svet, što je po sebi dobro uravnotežen,
Ide pravo svojim putem , dok ga ta
Korist, taj podli podstrekač. podbadač,
To koristoljublje ne skrene od svake
Pravednosti pravca, namere, toka, cilja,
Taj isti podstrekač, to koristoljublje,
Taj bludnik i ta reč što menja sve,
Zaslepi kolebljivog kralja Francuske,
Odvrati da pomoć da nezaštićenom,
Da nameravani časni rat povede,
I navede na sraman, podlo sklopljen mir.
A l ’ što ja ružim to koristoljublje?
Zato što me ono jo š nije mamilo,
A ne što ću moći da zatvorim ruku
Kad lepi andeli htednu pom aziti m i dlan.
I tako, zbog jo š neoprobane ruke,
Ružim bogataše ko siromah prosjak.
I dok siromašan budem. ružiću,
Govoriću da nema greha sem bogatstva.
A kad bogat budem. vrlina će m i reći
Da je siromaštvo naš porok najveći.
I kad kraljevi krše veru radi ćara,
I ja hoću korist za svog gospodara*
53 »Ramistička metoda i komercijalni duh«, str. 159
* Preveli Živojin Simić i Sima Pandurović, »Kultura«, Beograd 1963, str. 35.
»Anđeo« je zlatnik od deset šilinga. — Prev.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 191
Tipograjija nije samo tehnologija već je, sama po sebi, pri-
rodno blago iH sirovina, poput pamuka, drveta iU radija: i kao
svaka sirovina, ona ne uobličava samo čulne razmere pojedinca
već i oblike zajedničke međuzavisnosti.
Štampa kao da prevodi dijalog zajedničkog razgovora u
upakovanu informaciju, prenosivu robu. Ona je u jezik i ljudsku
percepciju unela pokretač ili podstrekač koji Šekspir ovde pro-
učava kao »koristoljublje«. A kako je i mogla drukčije? Jer dok
roba nije jednoobrazna i ponovljiva, cena jednog artikla je pod-
ložna cenjkanju i prilagođavanju. Jednoobraznost i ponovljivost
knjige nisu stvorili samo m oderna tržišta i sistem cena, neodvo-
jive od pismenosti i industrije. U Štapovima i kamenju (Sticks
and Stones) Luis M am ford (Lewis M umford) piše:
Viktor igo je rekao u Bogorodičnoj crkvi u Parizu da je štamparska mašina
uništila arhitekturu, koja je dotle bila sećanje čovečanstva u kamenu. Međutim,
stvarno nedelo štamparske mašine nije bilo u tome što je lišila arhitekturu literarnih
vrednosti, već što je učinila da arhitektura izvodi svoju vrednost iz krtjiževnosti.
Sa renesansom se velika savremena distinkcija između pismenog i nepismenog
proširila i na građenje: neimar koji je poznavao svoj kamen i svoje radnike, svoje
alatke i tradiciju svoga zanata morao je ustupiti mesto arhitekti koji je savladao
Paladija, Vinjolu i Vitruvija. Umesto da teži da ostavi beleg srećnog duha na po-
vršinama jedne zgrade, arhitektura se svela na puku gramatičku tačnost i iz-
govor: a arhitekti sedamnaestog veka koji su se pobunili protiv ovog režima i stvo-
rili barok osećali su se lagodno samo u vrtovima za uživanje i pozorištima kne-
ževa. . . (str. 41— 2).
U m ladosti student škotskog biologa Petrika Gedesa, Mam-
ford nam je uvek pružao civilizovan primer koliko su nepotrebna
i neplodna shvatanja specijaliste koji ništa ne sagledava u vezi s
ma čim drugim: »Knjiga je učinila da arhitektura osamnaestog
veka, od Sankt Petersburga do Filadelfije, izgleda kao da je pro-
izvod jednog jedinog duha« (str. 43).
Štampa je sama po sebi roba, novo prirodno blago koje nam
je, takođe, pokazalo kako da iskoristimo sve druge vrste prirodnih
blaga, uključujući i nas same. Mediji kao sirovine, ili prirodna
blaga, tema su poznijeg dela H erolda Inisa. Njegov rani rad se
bavi sirovinama u uobičajenom značenju tog pojma. U zrelim
 192 M A R ŠA L M E K L U A N
godinama, on je došao do otkrića da su tehnološki mediji kakvi su
pisanje, papirus, radio, fototipija i slični — i sami bogatstvo.54
Bez tehnologije koja teži da homogeno obradi iskustvo,
jedno društvo ne može daleko odmaći u kontroli prirodnih sila,
pa čak ni u organizaciji ljudskog napora. To je bila ironična tema
Mosta na reci Kvaj. Japanski pukovnik-budist ne raspolaže tehno-
logijom potrebnom za posao. Engleski pukovnik je sve dijagra-
misao i raspodelio za tili čas. Naravno, on nije imao u vidu neki
doličan cilj. Njegova tehnologija je njegov način života. On živi
po Zenevskoj konvenciji. Za jednog usmenog Francuza sve ovo
je urnebesno. Engleska i američka publika su našle da je film
dubok, tanan, neuhvatljiv.
U svome Maču sa dve oštrice (Two-Edged Sword) Džon
Mekenzi (John L. McKenzie) pokazuje (str. 13) kako je proučava-
nje Biblije u dvadesetom veku napustilo koncept linearne, homo-
gene strukture naracije u Svetom pismu:
Moderna kontrola i korišćenje prirodnih sila bili su nepoznati Hebrejima,
niti je i najneobuzdanija mašta sanjala o nečem sličnom . . . Drevni Hebreji su
bili predfilosofski narod: najobičniji obrasci moderne misli bili su im nepoznati.
Nedostajala im je logika kao vid mentalne discipline. Njihov jezik je govor prostog
čoveka koji vidi pokret i delanje pre no statičnu realnost, a statičnu realnosf sa-
gledava pre konkretno no apstraktno.
U našem pravnom svetu reči su brižljivo svedene na homogene
entitete, tako da se mogu primenjivati. Ako bi im se dozvolila
ikakva ljupkost ili život, koji im prirodno pripadaju, one ne bi
obavljale svoje praktične, primenjene funkcije.
Pokazao sam da je teorija koju vam nudim zasnovana na jednoj prirodnoj
vrlini samih reči. Dozvolite mi da dogmatski izložim ovu teoriju tumačenja,
pre no što preokrenem stvar, kako bih pokazao da je saobražena sadašnjoj praksi
sastavljanja pravnih akata.
Reči u pravnim dokumentima — ne govorim ni o čemu drugom — prosto
su prenošenje ovlašćenja na druge, da ih primene na određene stvari ili okolnosti.
Jedino značenje reči, značenje kako je ja upotrebljavam, jeste primena na od-
ređenju situaciju. I što su reči nepreciznije, ovlašćenje je veće, naprosto zato
što se mogu ili ne mogu primeniti na više određenih okolnosti. Ovo je jedina
važna odlika reči u sastavljanju pravnih akata ili njihovom tumačenju.
54 Vidi H. M. Mekluan: »Efekti unapređenja sredstava komunikacije«
(»The Effects of the Improvement of Communication Media«), Journal o f Eco-
nomic History, decembar 1960, str. 566— 75.
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 193
Stoga one ne znače ono što je njihov autor hteo da znače, pa čak nemaju
ni ono značenje koje je on hteo. ili očekivao. s razlogom ili ne, da im ga drugi
daju. One pre svega znače ono što osoba kojoj su upućene učini da znače. Nji-
hovo značenje je svaka prilika ili stvar na koju ih ona može primeniti ili ono na
šta u nekim slučajevima može samo nameravati da ih primeni. Značenje reči
u pravnim dokumentima valja tražiti ne u njihovom autoru, ili autorima, u ugo-
vornim stranama, u zaveštaču ili u zakonodavstvu, već u postupcima ili ponaša-
nju s kojima osoba kojoj su upućene, preduzima da ih uskladi. Tu je početak
njihovog značenja.
Na drugom mestu, no samo sekundamo, pravni dokument se takođe obraća
suđovima. To je novo prenošenje, i to prenošenje drukčijeg ovlašćenja, ovlaš-
ćenja da se odlučuje ne šta reč znači, već da li onaj kome su reči neposredno bile
upućene ima ovlašćenje da im da ono značenje koje im je dao ili koje namerava
da im da. Drugim rečima, pitanje kojim se sud bavi nije u tome da li je on rečima
dao pravo značenje, već da li su reči dozvoljavale značenje koje im je dao ili nisu.55
Ono što Kertis tako ispravno razlikuje u prirodi primenjene
terminologije, podjednako se tiče stanovništva, civilnog i vojnog.
Ukoliko se ne obradi na jednoobrazan način, bilo bi potpuno ne-
moguće prenositi funkcije i dužnosti, te ne bi mogle postojati
centralizovane nacionalne grupacije koje su nastale nakon pojave
štampe. Bez slične jednoobrazne obrade putem pismenosti,
ne bi moglo postojati tržište, ili sistem cena, činilac koji prisiljava
»zaostale« zemlje da budu »komunističke« ili plemenske. Ne zna
se za način da se poseduje naš sistem cena i distribucije bez pret-
hodnog dugog i obuhvatnog iskustva pismenosti. Ali, zalazeći
u eru elektronike, mi brzo postajemo svesni ovih stvari. Jer te-
legraf, radio i televizija ne teže homogenosti u dejstvu kulture štam-
pe i čine nas sklonim jednostavnijoj svesti kultura bez štampe.
Strast za tačnim merenjem počela je da dominira renesansom.
Kao što je otac Ong u svome delu o Ramusu dao neophodan
uvid u čudne sličnosti oblika i motiva kod srednjovekovnih logi-
čara i renesansnih trgovaca, tako nam je Džon N ef (John U. Nef)
dao vezu između renesansne nauke i trgovine. Njegovi Kulturni
temelji industrijske civilizacije ( Cultural Foundations o f Industrial
55 Čarls Kertis: To je vaš zakon (Charles P Curtis: I t ’s Уоиг Law), str.
65—6.
13 G u te n b e rg o v a g a la k stja
194 M A R ŠA L M E K L U A N
Civilization) studija su o kvantifikaciji, a naročito o njenom upadu
u komercijalni svet.
Duh strogog odeljivanja i prevođenja funkcija naglašavanjem
vizuelnosti opseo je pozna sholastička stoleća i, kao što smo videli,
doprineo mehanizaciji prepisivačkog zanata. Potraga za dihoto-
mijama i podelam a prenela se, kao što ukazuje N ef (str. 4— 5),
iz sholastike u m atem atiku i nauku.
Samo odvajanje nauke od vere, etike i od umetnosti, toliko karakteristično
za naše vreme, u korenu je industrijalizovanog sveta u kojem živimo. U pismu
namenjenom Fermau, koje je poslao ocu Mersenu 1673, Dekart primećuje da
je veliki matematičar iz Tuluze izgleda pretpostavljao »da ja, kad kažem da je
u neku stvar 'lako poverovati, mislim samo da je ona verovatna. To je daleko od
mog stanovišta: sve što je samo verovatno, ja smatram skoro lažnim . . .« Takvo
stanovište je dovelo do toga da se za istinito prihvata jedino ono što je prover-
ljivo opipljivim, i, sve češće, merljivim terminima ili matematičkim dokazivanjima
koja počinju od postavki veštački odvojenih od stvarnog iskustva življenja. Pošto
je, kao što je izgleda prvi uvideo Paskal, nemoguće dati istu vrstu opipljivog do-
kaza i dobiti istu vrstu slaganja u stvarima vere. morala i lepote, istine religije,
moralne filosofije i umetnosti su se počele smatrati predmetom privatnog miš-
ljenja, a ne javnog znanja. Njihovi doprinosi savremenom svetu su posredni,
mada zbog toga nisu nužno manje vredni od doprinosa nauke.
Veštačko odeljivanje mentalnih oblika u interesu homogenosti
davalo je D ekartu i njegovom vremenu osećaj izvesnosti. Jedan
vek više i brže kretanje informacija posredstvom štampe razvili
su nove senzibilitete. Po Nefovim rečima (str. 8):
Postoje mnogi znaci da su tokom sto godina što su sledile Rableovoj smrti,
1553, tačno vreme, tačne količine, tačne razdaljine počele da imaju veoma po-
većan značaj za muškarce i žene u vezi s njihovim privatnim i javnim životom.
Jedan od najupečatljivijih primera nove brige o tačnosti bila je akcija koju je
katolička crkva preduzela da bi obezbedila tačniji kalendar. Tokom celog sred-
njeg veka načini na koje su hrišćanski narodi merili proticanje vremena bili su
zasnovani na izračunavanjima obavljenim pre pada Rimskog carstva. U Rable-
ovo doba još je bio u upotrebi Julijanski kalendar iz 325. godine naše ere.
Pojava statistike dopustila je izdvajanje ekonomike iz opšteg
društvenog tkiva šesnaestog v ek a:
Tokom narednih osamdesetak godina. Evropljani su težili za višim stepe-
nom kvantitativne tačnosti na mnogim područjima. Neki od njih su pridavali
novu važnost pribiranju statističkih podataka. a naročito statističkih podataka
o stopama porasta kao putokazima za ekonomsku politiku, i to baš u razdoblju
kada se sa Bodenom. Malineom, Lafemaom. Monkretjenom i Munom ekonomika
prvi put pojavila kao poseban predmet čovekovog spekulativnog ispitavanja,
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 195
nezavisna i od vođenja kućanstva, koje je briga svakoga od nas u njegovom svako-
dnevnom aktivnom životu, i od moralne filosofije, na koju se svi oslanjamo za
usmeravanje našeg unutarnjeg života (str. 10).
Evropa je već bila tako daleko odm akla u smeru vizualizo-
vanog merenja i kvantifikacije da je »prvi -put zauzela posebno
mesto u odnosu i na Bliski i na Daleki Istok«. Drugim rečima, u
rukopisnim uslovima, Evropa se nije naročito oštro razlikovala
od Istoka, koji je takođe bio rukopisna kultura.
Pređimo za trenutak sa Nefa na Onga da bismo našli potvrdu
nove strasti prema kvantitetu i merenju: tu zapažamo da je »ra-
mistička m etoda prvenstveno odgovarala čežnji za redom, a ne
želji da se eksperimentiše. . . Ramus primenjuje ono što se može
nazvati inventarskim pristupom raspravljanju«56
Činjenica da su novi trgovački staleži usvojili inventarski
pristup može se dokum entovati iz mnogih izvora. Njegova novina
i čudnovatost obezbeđivale su urnebesnost na elizabetanskoj po-
.zornici. Ser Vajni Političar u Volponeu Bena Džonsona tobožnji
je Makijaveli, te Džonson prirodno povezuje novo državništvo
sa novim tehnikam a vizuelnog posm atranja i organizovanja
dela:
Ja odista volim
Da zapažam i posm atram : mada živim
Van aktivnog toka, ipak uočavam
Struje i prolazak stvari
Z a svoju privatnu upotrebu; i poznajem
Oseke i plim e državne.
U Veneciji ser Političar pita Lutalicu:
Zašto dodoste
B ezpravila za putešestvija?
Lutalica: Verujte, imadah
N eka obična iz one prostačke gramatike
Kojoj me učaše onaj što se italijanski
izdirao na me ( II, i).
Kasnije, u četvrtom činu, ser Političar pravi mali inventar
za Lutalicu:
Ser P. Ne, gospodine, shvatite me. To če me
Koštati nekih trideset livri luka —
Lut. Što funtu srebrnu čini.
56 Volter Ong: »Ramistička metoda i komercijalni duh«. str. 165.
13*
 M A R ŠA L M E K L U A N G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 197

Ser P. Ne računajući m oj vodeni stroj. Jer. Ne može biti, dakle, ničeg zagonetnog u razlozima zašto je
Evo, gospodine, šta ja činim. Najpre sklonim Semjuel Pepis (Samuel Pepys) pola veka kasnije vodio baš dnev-
Vaš brod m eđ dva od cigle zida;
nik ove vrste. To je disciplina u posm atranju i tačnosti za biti-
No njih će država priskrbili. Na jedan
Razapnem čisto nakatranisano platno i u nj imajućeg makijavelijevskog trgovca. Jagova apologija u prvoj
Zataknem svoj lukac predvojen; drugi sceni Otela bi ga, za elizabetansku publiku, odm ah obeležila kao
Pun je rupa u koje uguram očiglednu budalu kova Vajnog Političara:
Pipke svojih mehova; a te mehove.
I stroj vodeni, u stalnom držim pokretu, Budite spokojni, gospodine,
Što je najlakša od sto stvari. Ja sam s njime da njim služim svome cilju:
E, sad, gospodine. luk, koji prirodno Svi ne možemo biti gospodari,
Zarazu privlači, i mehovi što na nj N it ’ svi gospodari mogu imati
Vazduh duvaju, odrnah pokazaće Verne sluge. Videćeš mnogoga
Po izmenjenoj boji luka, ima li zaraze. Poslušnog slugu savijene kičme
Što, zaljubljen u pokorno mu ropstvo,
I l’čist će ostati, kao ranije.
Tegli kroz ceo život ko magarac
— Sad, kad vam rekoh, izgleda očito.
Svom gospodaru za hudu hranu tek,
Lut. U pravu ste, gospodine.
I otpuste ga kadpostane star.
Ser P. Rado bih svoju novčanicu video.
Išibati treba te poštene sluge.
Lut. Ja takode, verujte:
А Г ima i drugih s oblikom i likom
A l’ sad ste dobro učinili, gospodine.
Revnosti, a dušom služe samo sebi.
Ser. P. Da sam varalica,
Ti pružaju svome gospodaru samo
I I ’ takvim da me učine, mogao bih vam pokazati
Prividnu službu, dobro ga koriste.
Kako bih sad ovu državu Turčinu mogo prodati,
I, s punom kesom, poštuju se sami.
Kraj svih njenih galija ili njenih — (Razgleda svoje papire)
Ti imaju duha, i ja izjavljujem
Lut. M olim vas, ser Političaru.
Da sam jedan od njih. Jer, gospodine,
Ser. P. Nemam ih pri sebi.
Sigurno je da si ti Roarigo. ko što
Lut. Toga sam se plašio.
Ja ne lih bio Jago da sam Mavar.
Eto ih, gospodine.
Služeći njemu, služim samo sebi.
Ser. P. Ne, to je moj dnevnik.
Nebo m i je svedok da ne radim to
U koji beležim dnevne svoje postupke.
Iz Ijubavi ili dužnosti, iako
Lut. Molim vas, gospodine, da pogledam. Šta je ovo?
Notandum, (Čita) Izgleda tako, već u jednom smeru.
A kad m i držanje ma kad oda svojim
Pacov mi izgrizao kaiševe mamuzne: stavio
Izgledom spoljnim urodenu sklonost
N ove i izašao: al’ najpre bacio tri zrna pasulja
I lik srca moga, — ja ću srce to
preko praga. D alje:
Staviti na rukav, pa neka ga čavke
Otišao i kupio dve čačkalice, jednu
Kljuju. Ja nisam ono što izgledam *
Odmah slomio u raspravi
O ragion del stato s holandskim trgovcem.
Od njega otišao i platio groš
Za popravku svilenih čarapa: uz put
Pogađao se za sardele: kod Sv. Marka mokrio.
Bogme, prave političke beleške!
Ser. P. Gospodine, ne propuštam
Nijedan čin životni ovako da zapišem.
Lut. Verujte, to je mudro! * Preveli Živojin Simić i Sima Pandurović. »Kultura«, Beograd 1963, str.
Ser. P. Dela, gospodine, dalje čitajte. 134—5. — Prev.
198 M A R ŠA L M E K L U A N
Štampom izazvan rascep između glave i srca trauma je koja utiče na
Evropu od Makijavelija do naših dana.
U ranim fazama štampe i izdvajanja vizuelnosti izgledalo je
fantastično što se činilo da to stvara konačno licemerje ili rascep
između glave i srca. Zanimljivo je videti kako je isti rascep izgledao
jednom Ircu i jednom Englezu, samo dvesta godina kasnije, kra-
jem osamnaestog veka. Evo Edm unda Berka (Edmund Burke),
sentimentalnog Kelta, kako komentariše inventarski, račundžijski
duh u svojim Razmišljanjima o revoluciji u Francuskoj (Rejlec-
tions on the Revolution in France):
Ima šesnaest ili sedamnaest godina otkako sam u Versalju video kraljicu
Francuske, tada prestolonaslednikovu suprugu: i izvesno je da se na ovoj zemlji,
koju ona jedva da je dodirivala, nije pojavila divnija vizija. Video sam je tik iznad
vidika kako ukrašava i razvedrava uzvišenu sferu u kojoj tek beše počela da se
kreće — blistajući poput zvezde zornjače, puna života i sjaja i radosti. Oh! kakva
revolucija! i kakvo to ja srce mora da imam kad sam bez osećanja gledao taj
uspon i taj pad! Ni sanjao nisam, kad je dodala titule poštovanja onima što be-
jahu plod oduševljenja, daleke i štovanja pune ljubavi, da će ikad morati da nosi
jak protivotrov za sramotu skrivenu u tim prsima; ni sanjao nisam da ću doži-
veti da vidim da se na nju sruče takve katastrofe u naciji galantnih ljudi, naciji
časnih ljudi i vitezova. Mišljah da bi deset hiljada mačeva skočilo iz kanija da
kazne čak i pogled koji bi joj zapretio uvredom. Ali doba viteštva je prošlo. Doba
sofista, ekonomista i račundžija je uspelo, i slava Evrope ugašena je zauvek.
Nikad, nikad više nećemo videti onu veiikodušnu odanost staležu i spolu, ono
gordo potčinjavanje, onu dostojanstvenu poslušnost, ono podredivanje srca,
koje je održavalo u životu, čak i u ropstvu, duh uzvišene slobode. Nekupljena
dražest života, jevtina odbrana nacija, odgajateljka muškog osećanja i junačkog
poduhvata, nestala je! Nestala je ona osetljivost za načela, ono milosrđe časti
što je mrlju osećalo kao ranu, nadahnjivalo hrabrošću, ublažujući jarost, koje
je oplemenjivalo sve što bi taklo i pod čijom je vlašću sam porok izgubio polovinu
svoga zla, izgubivši sav svoj prostakluk.
A evo Vilijema Kobeta (William Cobbett), hladnog Saksonca,
kako beleži, u svom Jednogodišnjem boravku u Americi (A Year’s
Residence in America 1795), zapanjenost novom vrstom čoveka
koju je onde stvorila kultura štampe:
356. U Americi ima veoma malo stvarno neukih ljudi domaćeg porekla.
Svaki farmer je u većoj ili manjoj meri čitalac. Nema lokalnog izgovora ni pro-
vincijskog dijalekta. Ne postoji stalež sličan onom koji Francuzi nazivaju seljaštvom.
a koji je ponižavajući naziv zločinačka žgadija iz Fondova poslednjih godina pri-
menjivala na celu masu najkorisnijih ljudi Engleske, na one koji obavljaju posao i
biju bitke. A što se ljudi tiče, koji bi prirodno spadali u vaše poznanike, oni su,
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 199
znam iz iskustva, isto toliko ljubazni, otvoreni i razumni kakvi se, opšte uzev,
mogu naći u Engleskoj, čak i kad se može birati. Svi su dobro obavešteni, skromni
a lišeni stidljivosti: uvek spremni da saopšte ono što znaju a nikad se ne stide da
priznaju da imaju još da nauče. Nikad ih ne čujete da se hvališu svojim posedima,
a nikad ih ne čujete da se žale zbog onog što im nedostaje. Svi su od mladosti
čitali i malo je predmeta, bilo političke ili naučne prirode, o kojima ne mogu s
vama porazgovarati. U svakom slučaju, uvek strpljivo slušaju. Ne znam da sam
ikad čuo rođenog Amerikanca da prekine drugog čoveka dok govori. Njihova
mirnoća i uzdržanost, kojima izražavaju svoje slaganje, pogrešno se cene kad se
uzimaju za znake odsustva osećanja. Priča koja izmami suzu Amerikančevom oku
mora odista biti tužna, ali svaka izmišljotina će ga navesti da zavuče ruku u džep,
0 čemu u potpunosti mogu posvedočiti ambasadori prosjaka Francuske, Italije
1 Nemačke.
357. Međutim, dugo nećete znati šta da činite usled odsustva brzih reakcija
engleskog jezika i odiučnog tona engleskog izraza. Jak glas; čvrst stisak ruke;
trenutno slaganje ili protivljenje; bučna radost; čemerni lelek; vatreno prijateljstvo;
smrtno nepiijateljstvo; Ijubav koja Ijude tera u samoubistvo; mržnja koja čini da
ubijaju druge. Sve ovo pripada karakteru Engleza, u čijim umovima i srcima svako
osećanje postoji u ekstremnom vidu. Za odluku koji je karakter, u celini uzev,
najbolji, američki ili engleski, moramo se obratiti nekoj trećoj strani . . .
Da je većina Engleza još zadržala usmenu, strasnu celovitost
karaktera, izgledalo je Kobetu očigledno koliko i Dikensu. A
Kobet se ne usteže da primeti da je u Americi kultura štampe
stvorila novog čoveka. Novi čovek je doslovno primio k srcu
poruku štampe i zaodenuo se »otrcanom odeždom smernosti«.
Ogoleo je sebe kao Lir, najzad zadovoljio ideal Tom asa Hakslija
(Thomas Huxley), koji je, 1868, pisao u svome ogledu »O liberal-
nom obrazovanju«:
Onaj je čovek, po mome mnenju, dobio liberalno vaspitanje koji je u mladosti
tako obučen da je njegovo telo spremni sluga njegove volje, pa sa lakoćom i uži-
vanjem obavlja sav posao koji, kao mehanizam, može da obavi: čiji je um jasna,
hladna, logička mašina čiji su svi delovi podjednake snage i u ispravnom stanju:
poput parne mašine spreman da se primeni na bilo koju vrstu posla. . ,57
Za sentimentalnim petama ove naučne vizije pojavila se pri-
lika Šerloka Holmsa, o kome Konan Dojl kaže u Skandalu u Češkoj
(A Scandal in Bohem ia):
57 Štampano u Svetovnim propovedima. predavanjima i prikazim a ( Lay
Sermons, Addresses and Reviews), str. 34— 5. Vidi takođe H. M. Mekluan: Meha-
nička nevesta: Folklor industrijskog čoveka (The Mehanical Bride: Folklore oj'
Industrial M an), str. 108.

200 M A R ŠA L M E K L U A N
On je, držim, bio najsavršenija mašina za umovanje i posmatranja koju je
svet video; ali kao ljubavnik bi sebe doveo u lažan položaj. Nikad nije govorio o
nežnijim strastima, sem uz porugu i podsmeh. . . Pesak u nekom osetljivom instru-
mentu ili naprslina u jednom od njegovih vlastitih moćnih sočiva ne bi proizveli
veći poremećaj no jako osećanje u prirodi kao što je njegova.58
U ovoj knjizi će postati čak još jasnije zašto gutenbergov-
ski poriv da se primenjuje znanje pomoću prevođenja i jednoobraz-
nosti nailazi na takav otpor u pitanjima pola i rase.
Proces »uniformisanja« u njegovom društvenom i političkom
smislu veoma je jasno objasnio de Tokvil u delu L ’Ancien Regime
(str. 83-4, 103, 125):
Već sam ukazao kako je skoro u celom kraljvstvu poseban život raznih po-
krajina bio odavno nestao; to je veoma doprinelo da svi Francuzi budu veoma slični.
Uprkos razlikama koje su još postojale. jedinstvo nacije je već bilo očito: otkriva
ga jednoobraznost zakonodavstva. Što više zalazimo u osamnaesti vek, postoji
odgovarajući porast broja kraljevskih edikata, kraljevskih deklaracija, dekreta
Saveta koji primenjuju ista pravila na isti način na sve vrste podanika, koji zakono-
davstvo zamišljaju kao nešto sasvim opšte i jednoobrazno, svuda isto, jedno za
sve; ta ideja se otkriva u svim sukcesivnim projektima reforme koji su se pojavili
tokom trideset godina što su prethodile izbijanju revolucije. Dva veka ranije bi,
da tako kažemo, nedostajala sama građa za jednu takvu koncepciju.
Ne samo što su pokrajine sve više i više ličile jedna na drugu, već su u svakoj
pokrajini ljudi iz različitih staleža, ili bar svi oni koji su stajali iznad običnog sveta,
postajali sve sličniji, uprkos razlikama u položaju.
Ništa jasnije ne pokazuje ovo od čitanja »uputstava« koja su različiti đruštveni
redovi podneli 1789. Interesi njihovih sastavljača suštinski su se razlikovali, no u
svemu drugom pokazali su se isti.
Još je čudnije to što su svi ovi ljudi, koji su se toliko držali odvojeno jedni
od drugih, postali tako slični da bi ih bilo nemoguće razlikovati kad bi promenili
mesta. Štaviše, kad bi čovek mogao da prodre u dubinu njihovog duha, otkrio bi da
su one majušne pregrade što su delile ljude toliko slične, samim tim ljudima izgle-
dale podjednako suprotne opštem interesu i zdravom razumu i da su, bar teo-
rijski, već obožavali jedinstvo. Svaki od njih se držao svog određenog položaja
naprosto zato što je i svako drugi bio partikularizovan svojim položajem, ali su
svi bili spremni da se sliju u jednu masu. pod uslovom da niko nema neki poseban
položaj niti da se uzdigne iznad zajedničke ravni.
Neodvojiva od homogenizacije ljudi i .manira u procesu
opismenjavanja bila je podjednako rasprostranjena opsednutost
potrošnim dobrim a:
Ljudi osamnaestog veka jedva da su poznavali onu vrstu strasti za materi-
jalnom udobnošću kao je, da tako kažemo, majka ropstva, iscrpljujuću ali upornu i
58 V. Mehanička nevesta. str. 107.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 201
neizmenljivu strast koja se lako meša i spliće sa mnogim privatnim vrlinama kao
što su ljubav prema porodici, pristojan život, štovanje religioznih uverenja, pa
čak i revnosno mada mlako upražnjavanje utvrđene vere, koja je sklona pristojnosti
ali zabranjuje heroizam, koja izvanredno čini ljude postojanim no građane ku-
kavnim. Ljudi osamnaestog veka su istovremeno bili bolji i gori.
Francuzi tog doba su voleli radost i obožavali uživanje; možda su bili neured-
nijih navika i neobuzdaniji u strastima i idejama no današnji ljudi, ali im je bio
nepoznat onaj razboriti i regulisani senzualizam koji m i vidimo oko sebe. Višim
staležima je bilo preče da ukrase život no da ga učine ugodnim, da se proslave no
da se obogate.
Čak i u srednjem staležu čovek se nije isključivo posvećivao trci za kom-
forom, trka je često napuštana zbog čežnje za višim i tananijim zadovoljstvima;
svugde je cilj bilo neko drugo dobro, a ne novac. »Ja poznajem svoje sunarod-
nike«, pisao je jedan savremenik, stilom fantastičnim, ali ne i lišenim ponosa,
»koji su vični topljenju i traćenju metala, ali nisu spremni da ih neprestano oboža-
vaju; oni će biti sasvim spremni da se vrate svojim starim idolima — junaštvu,
slavi i, usuđujem se reći, uzvišenosti«.
Makijavelistički i trgovački duh su istovetm u svojoj naivnoj
veri u sposobnosti segmentaine podele da vlada svime, u dihoto-
miju moći i morala, odnosno novca i morala.
Kao što Tejar de Šarden objašnjava u svome Fenomenu čovek,
nov izum je interiorizacija struktura ranije tehnologije u čoveku,
te kao da se uskladištva. Mi ovde proučavam o interiorizaciju
tehnologije štampe i njene posledice na uobličavanje čoveka nove
vrste. De Šarden govori o našem vlastitom vremenu kad ima toliko
novih tehnologija koje treba interiorizovati:
Pre svega, moć pronalaženja tako je b zo ojačavana racionalizovanim po-
vratnim dejstvom svih istraživačkih snaga da se već može govoriti o evolutivnom
skoku (str. 305).
U primenjenom znanju, dakle, nema nikakvih tajni. Ono
se sastoji u segmentaciji ma kojeg procesa, situacije ili ma kog
ljudskog bića. Makijavelijevska tehnika moći upravo je ona koju
ismevaju Ben Džonson i Šekspir u gore navedenim odlomcima.
Čovek posm atra ljudsko biće da bi video »šta ga pokreće«. To
jest, svodite ga na mašinu. Zatim izdvajate strast što njim vlada,
gorivo za mašinu. I tako dobijate tog čoveka. Vindem Luis je
dao sjajan opis ovih makijavelističkih tehnika kako se pojavljuju
u elizabetanskoj drami, u Lavu i lisici, odakle smo ranije videli
njegov opis holudskog aspekta italijanske kneževske arhitekture.
202 M A R ŠA L M EK L U A N
Ne svode se samo ljudi na stvari segmentalnim inventarskim
metodam a nove kulture štampe. Otac Ong ukazuje u »Ramističkoj
metodi i komercijalnom duhu« (str. 167):
Metode masovne proizvodnie n p n t r e h l i o n , . ™ p r c . ' , l j g r . j ( . |cniiga omogućile
su. i zapravo učinile nuzmm. da se o knjigama manje misli kao o prikazima reči
-koii služe saopštavanju misli, a više kao o stvarima. Knjige su sve više poćiniale
da- se smatraiu zanatskim proizvodima i robom za ttrodaiu. кес. zivi i i u o s k i eovor.
ovde je u izvesnom smislu reitikovana. Cak i pre pojave tipografije srednjovekovni
terministički logičari započeli su izraženu reifikaciju reči, a ja sam na drugom mestu
podrobno razmotrio psihološke veze između terminističke logike, topičke logike
koja ju je zamenila u razdoblju humanizma i razvoja stavova prema komunikaciji
koji su pogodovali tipografiji. Terminističku logiku su, zapravo, još u Parizu,
tokom Ramusove mladosti, ili ne mnogo ranije, predstavljale ličnosti kakve su
Huan de Selaja, Džon Dulert i Džon Mejdžor, pa čak i kasnije. zaštitnik samog
Ramusa Žan Kenten. No terministička tradicija je podsticala reifikaciju reči u
intelektualne svrhe. Ovaj poziv ka reifikaciji došao je iz akademskih krugova.
Kad gledamo tipografske razvoje sa stanovišta građana, vidimo kako se drugi
tip poriva ka reifikaciji udružuje sa prvim. Ako su logičari želeli da hipostazuju
izraz da bi ga podvrgli formalnoj analizi, trgovci su bili voljni da hipostazuju izraz
kako bi ga prodali. . .
Ne iznenađuje što ramističke vizuelne metode inventarisanja
i razvrštavanja, kao što veli Ong (str. 167-8).
veoma podsećaju na same procese štampanja, tako da to omogućuje da se
jednom predmetu nametne organizacija, zamislivši da je sačinjen od delova učvršće-
nih u prostoru na isti način na koji su reči zatvorene u štamparevu formu.
Ovaj neodoljivi primer štampe kao vizuelne, sledne, jedno-
obrazne i linearne, nije prošao mimo ljuskog senzibiliteta u šes-
naestom veku. Ali pre no što se pozabavimo njegovim dramatič-
nijim ispoljavanjima, valja ukazati. kao što je učinio Ong, da
opsednutost »metodom« u renesansi nalazi svoj arhetip u »pro-
cesu slaganja slova uzetih iz regala. U svakom slučaju, slaganje
kontinuiranog izlaganja jeste građenje izlaganja raspoređivanjem
već postojećih delova u jednu -prostornu shemu« (str. 168). A
očito je da je Ramus imao izvanrednu privlačnost zato što je bio
blizak novim obrascima senzibilnosti, koje su ljudi doživljavali
u dodiru sa tipografijom. Novom »tipografskom čoveku«, koji
je izbio u prvi red sa pojavom štampe, biće posvećena puna pažnja
malo kasnije, u vezi sa individualizmom i nacionalizmom. Nama
je ovde stalo da ustanovimo načine na koje je štampa strukturi-
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 203
sala predstave o primeni znanja putem odvajanja i odeljivanja,
idući uvek ka jasnijoj vizualizaciji. Po Ongovim rečima (str. 168):
Ova povećana kultivisanost u vizuelnom prikazivanju, naravno, nije ogra-
ničena na ramističke spise, već je deo evolucije tipografije i jasno pokazuje kako je
upotreba štampe odvojila reč od njene prvobitne veze sa zvukom i sve više i više je
uzimala kao »stvar« u prostoru.
Ong uočava izvanredno važnu činjenicu (str. 169) da se ra-
mističko neprijateljstvo prema Aristotelu zasnivalo na njegovoj
nespojivosti sa kulturom štampe:
U rukopisima su dijagrami neuporedivo složeniji rad no čist tekst, jer pre-
pisivanje rukopisa samo uz velike teškoće kontroliše mesto materijala na stranici.
Tipografska reprodukcija ga kontroliše automatski i neminovno. . . Ako je Ramus
odista branio svoju čuvenu antiaristotelovsku tezu. Quaeeumque ab Aristotele
dicta essent commentitia esse . . . . on je ovim sasvim očito hteo da kaže ne da je
Aristotel neistinoljubiv (što je uobičajeno tumačenje navodne teze), već da je
Aristotelova građa bila loše organizovana. da je nije dolično kontrolisala »metoda«.
Drugim rečima, bila je neprikladna za Gutenbergovu eru.
Prilagođavanje proučavanja ramističkim dijagramima i po-
delama bilo je prvi veliki korak nauke u pravcu trgovačkog duha.
Tako ćemo napustiti oca Onga pošto navedemo poslednji stav
sa strane 170, koji će nas vratiti profesoru Nefu:
Ali postoji drugi vid ramističke metode. koji joj je davao privlačnost za bur-
žoaske grupe čije je miljenče bila. Ona je veoma slična računovodstvu. Trgovac
se ne bavi samo trgovanjem robom, već ima način vođenja dokumentacije o njoj
koji sve vrste artikala svodi na stranice računske knjige. Tu su najraznovrsniji
proizvodi pomešani na ravnoj nozi — vuna, vosak. tamjan, ugalj, gvožđe i dragulji
— mada nemaju ničeg zajedničkog osim komercijalne vrednosti. Da bi se roba pre-
metala po računskim knjigama, nije potrebno baktati se sa njenom prirodom.
Treba samo poznavati načela računovodstv; .
Dancig objašnjava zašto je jezik broja morao biti proširen
kako bi zadovoljio potrebe stvorene novom tehnologijom slova.
Nepopustljiv pritisak koji goni društvo da otkriva tačna
sredstva kvantifikacije u srazmeri je sa individualističkim pri-
tiscima u tom društvu. Štampa je ojačala tendenciju ka indivi-
dualizmu, kao što svedoče svi istoričari. Takođe je samom svojom
tehnologijom pružila sredstvo za kvantifikaciju. M onum entalno
204 M A R ŠA L M EK L U A N
delo Vilijema Tomasa i Florijana Znanjeckog: Poljski seljak u
Evropi i Americi (William I. Thomas and Florian Znaniecki:
The Polish Peasant in Europe and America) neophodno je svakom
ozbiljnom analitičaru dejstvu kulture štampe na seljačku kulturu.
Oni pišu (tom I, str. 182):
Ali, naravno, kad se egotistički stav jednom uvede u ekonomske odnose,
oni se moraju objektivno regulisati. I tako je konačno načelo ekonomske istovred-
nosti usluga uvedeno i postaje osnovno, dok pored njega još ostaje nešto mesta za
staro vrednovanje zasnovano na efikasnosti pomoći i za prelazno vrednovanje
zasnovano na lićnoj žrtvi.
Izvanredna korisnost Poljskog seljaka za shvatanje Guten-
bergove galaksije sastoji se u tome što pruža mozaičku studiju
zbivanja u našem vremenu koja odgovaraju onome što se dogodilo
u prvom Gutenbergovom razdoblju. Ono što se desilo poljskom
seljaku suočenom sa tehnologijom štampe i industrijskom orga-
nizacijom, desilo se, u manjoj meri, Rusu i Japancu, a počinje
da se dešava u Kini.
Pre no što zaključimo svedočenje profesora Nefa u razvoju
kvantifikacije i primenjenog znanja u prvoj fazi zapadnog in-
dustrijalizma, valja uočiti ulogu broja i m atematike naporedo
sa usponom pokretnog sloga. Tobajas Dancig je svojim Brojem:
Jezikom nauke dao kulturnu istoriju matematike, koja je potakla
Ajnštajna da izjavi: »Ovo je, bez ikakve sumnje, najzanimljivija
knjiga o evoluciji matem atike koja mi je ikad došla u ruke«.
Objašnjenje razvoja euklidovskog senzibiliteta iz fonetske azbuke
dato je u početnom delu ove knjige. Fonetska slova, jezik i mitski
oblik zapadne kulture imaju moć prevođenja ili svođenja svih
naših čula na vizuelni i »slikovni«, ili »zatvoreni«, prostor. j suprotnosti: kosom, krivom i nejednoobraznom? Svakako ne konačnim brojem
M atem atičar je više no iko svestan proizvoljnog i fiktivnog
karaktera ovog kontinuiranog, homogenog vizuelnog prostora.
Zašto? Zato što je broj, jezik nauke, fikcija za povratno prevođe-
nje euklidovske prostorne fikcije u auditivni i taktilni prostor.
Primer kojim se Dancig koristi na strani 139. tiče se merenja
dužine luka:
Naša predstava o dužini luka jedne krive može poslužiti kao ilustracija.
Fizički koncept počiva na konceptu savijene žice. Zamišljamo da smo ispravili
žicu ne rastegnuvši j e : tada će deo prave linije služiti kao mera za dužinu dotičnog
luka. Ali šta mislimo kad kažemo »ne rastegnuvši«? Hoćemo da kažemo: bez
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 205
promene dužine. Ali ovaj izraz podrazumeva da već nešto znamo o dužini luka.
Takva formulacija je očito petitio principii i ne bi mogla poslužiti kao matematička
definicija.
Druga je mogućnost da se u luk upiše niz pravolinijskih obrisa sa sve većim
brojem strana. Niz takvih obrisa približava se jednoj granici. a dužina luka se
defmiše kao granica tog niza.
A ono što važi za predstavu o dužini važi za površine, zapremine, mase,
kretanja, pritiske, sile, napone, brzine. ubrzanja itd., itd. Svi ovi pojmovi rođeni
su u jednom »linearnom«, »racionalnom« svetu, gde se ne pojavljuje ništa što nije
pravo, pljosnato i jednoobrazno. Ili pak moramo napustiti ove elementarne racio-
nalne predstave, a to bi podrazumevalo pravu revoluciju, jer su ovi koncepti to-
liko duboko ukorenjeni u našem duhu, ili pak moramo prilagoditi ove racionalne
predstave svetu koji nije ni pljosnat ni prav ni jednoobrazan.
Međutim, Dancig uopšte nije u pravu kad pretpostavlja da
je euklidovski prostor — linearan, pljosnat, prav, jednoobrazan —
uopšte ukorenjen u našem duhu. Takav prostor je proizvod pisme-
nosti i ncpoznat je pretpismenom ili arhaičnom čoveku. Videli
smo ranije da je Mirčea Elijad nedavno ovoj temi prosvetio jednu
knjigu (Sveto i svetovno), pokazujući da su zapadne predstave o
prostoru i vremenu kao kontinuiranim i homogenim potpuno
odsutne u životu arhaičnog čoveka. Podjednako su odsutne u
kineskoj kulturi. Pretpismeni čovek uvek zamišlja jedinstveno
strukturisane prostore i vremena na način matematičke fizike.
Dragocena Dancigova demonstracija znači da je, kako bi
zaštitio naš sebični interes u euklidovskom prostoru (tj. pisme-
nosti), zapadni čovek izmislio paralelan ali antitetičan oblik
broja kako bi izašao na kraj sa svim ne-euklidovskim dimenzijama
svakodnevnog iskustva. On nastavlja (str. 140):
Ali kako se pljosnato, pravo i jednoobrazno može prilagoditi svojoj suštoj
stupnjeva! To čudo može postići jedino onaj čudotvorac — beskonačno. Odlu-
čivši da se držimo elementarnih racionalnih predstava, mi nemamo drugog izbora
do da »iskrivljenu« realnost naših čula smatramo onim ultraposlednjim stupnjem
u beskonačnom nizu pljosnatih svetova koji postoji samo u našoj mašti.
Čudo je da ovo dejstvuje!
206 M A R ŠA L M E K L U A N
Kako su se Grci suočiii sa pometnjom jezika kad su brojevi
izvršili najezdu euklidovskog prostora.
Zapitajm o ponovo zašto bi fonetska azbuka stvorila fikciju
pljosnatog, pravog i jednoobraznog prostora? Fonetska azbuka
je, za razliku od složenih piktogram a što su ih razvile svešteničke
grupe prepisivača za potrebe administracije hramova, bila usavrše-
na šifra za potrebe trgovine. Svako ju je mogao lako naučiti i
upotrebljavati, a mogla se prilagoditi, ma kojem jeziku.
Što znači: broj je sam po sebi audio-taktilna šifra koja je
besmislena bez dopune veoma razvijene kulture fonetske pisme-
nosti. Slova i broj zajedno čine moćnu sistolno-dijastolnu mašinu
za prevođenje, povratno prevođenje oblika ljudske svesti u sistem
»dvostrukog prevoda«, kakav je duboko privlačio rane huma-
niste renesanse. Međutim, danas je broj zastareo isto toliko koliko
fonetska azbuka, kao sredstvo za predavanje i primenjivanje
iskustva i znanja. Nalazeći se u eposi elektronike, mi smo nakon
broja, kao što smo nakon pismenosti. Dancig ističe da postoji
jedan način računanja koji je predbrojčan (str. 14):
U najprimitivnijim plemenima Australije i Afrike postoji sistem numeracije,
čija osnova nije 5, 10 ni 20. To je binarni sistem, tj. osnova je dva. Ovi divljaci još
nisu došli do brojanja na prste. Oni imaju samostalne brojeve za jedan i dva, i
kompozitne brojeve do šest. Preko šest sve se označava sa »gomila«.
Dancig naznačava da je čak i brojčano brojanje neka vrsta
apstrakcije ili odvajanja čula dodira od ostalih, dok je da-ne
koje mu prethodi »celovitiji« odgovor. U svakom slučaju, takvi
su novi binarni računari kojima broj nije potreban i koji omogućuju
Hajzenbergovu strukturalističku fiziku. Za drevni svet, brojevi
nisu bili samo taktilno merljivi kakvi su postali u rascepljenom
vizuelnom svetu renesanse. Kao što veli de Šarden u svom Feno-
menu čovek (str. 50):
Ono što su stari poluopažali, mislili i zamišljali kao prirodnu harmoniju
brojeva, uzela je moderna nauka i preobratila u tačnost formula zavisnih od me-
renja. U stvari, mi svoje poznavanje makro — i mikro strukture vasione daleko
više dugujemo sve tačnijim merenjima no neposrednom posmatranju. I, opet,
sve smelije merenje otkrilo nam je sračunljive uslove kojima je potčinjena svaka
transformacija materije, već prema sili koju uvodi u igru.
Tamo u vizuelnom prostoru odvojenom od ostalih čula,
svet renesanse i osamnaestog veka »kao da počiva, statičan i
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 207
podložan fragmentaciji, na trima osama svoje geometrije. Sada
je izlivak iz jednog jedinog kalupa. »Ovde se ne radi o vrednostima.
već pre o potrebi da se shvati kako su dostignuća renesanse bila
povezana sa odvajanjem funkcija i čula. No otkriće vizuelnih teh-
nika za odvajanje i statično zaustavljanje u tradicionalnoj sredini
audio-taktilne kulture bilo je basnoslovno plodonosno. Ista tehni-
ka, primenjena u svetu homogenizovanom tim tehnikama. mogla
bi imati mnogo manju prednost. De Šarden veli (str. 221):
Naša je navika da svoj ljudski svet delimo na odeljke za različite vrste »real-
nosti«: prirodnu i veštačku, fizičku i moralnu. organsku i juridičku, na primer.
U prostor-vremenu, legitimno i nužno proširenom da uključuje kretanja
duha u nama, granice između ovih parova suprotnosti teže da iščeznu. Postoji li,
na kraju krajeva, tako velika razlika. sa stanovišta širenja života. između kičme-
njaka koji širi svoje udove poput slepog miša ili ih oprema perjem. i avijatičara
što uzleće na krilima kojima ga je opremila njegova vlastita ingenioznost?
Možda nije potrebno da se ovde iscrpnije bavimo ulogom
infinitezimalnog računa kao produžetka tehnologije štampe.
Neutralniji od azbuke, račun dozvoljava prevođenje, ili svođenje,
prostora ma koje vrste, kretanja ili energije na jednoobraznu,
ponovljivu formulu. U svome Broju: Jeziku nauke Dancig ob-
jašnjava veliki napredak u numeraciji i računanju koji su Feničani
ostvarili pod pritiskom trgovine:
Obična numeracija u kojoj su brojevi predstavljani slovima azbuke u njiho-
vom izgovorenom redosledu (str. 24; vidi takođe str. 221).
M eđutim, upotrebljavajući slova, ni Grci ni Rimljani nisu
se ni približili metodi pogodnoj za aritmetičke operacije: »Zato
je od početka istorije do pojave naše moderne pozicione numeracije
postignut tako mali napredak u veštini računanja« (str. 25).
To jest, dok broju nije bio dat vizuelan, prostoran karakter i dok
nije izdvojen iz svoje audio-taktilne matrice, nije se mogao iz-
dvojiti iz područja magije.
Čovek vičan toj veštini smatran je čovekom obdarenim skoro natprirodnim
m oćim a... čak se ni prosvećeni Grci nikad nisu sasvim oslobodili ove mistike broja
i oblika (str. 25—6).
Lako je sa Dancigom sagledati kako je do prve krize u mate-
matici došlo grčkim pokušajem da se aritm etika primeni na geo-
metriju, da se jedna vrsta prostora prevede u drugu, pre no što
je štampa obezbedila sredstvo za hom ogenizaciju:
208 M A R ŠA L M EK L U A N
Ova pometnja jezika održala se do dandanas. Oko beskonačnosti su izrasli
svi paradoksi matematike: od Zenonovih argumenata do Kantovih i Kantorovih
antinomija (str. 65).
Nama je, u dvadesetom veku, teško da shvatimo zašto su
naši prethodnici imali toliko muke da sagledaju da su razni je-
zici i pretpostavke vizuelnog suprotni audio-taktilnim prosotrima.
Upravo je navika držanja za jedan prostor činila da svi ostali
izgledaju tako neprozirni i neobuhvatljivi. Od jedanaestog do
petnaestog stoleća abacisti su se borili protiv algorista. To znači,
pismeni su se borili protiv pristalica brojeva. U nekim krajevima
arapske brojke bile su zabranjene. Neki trgovci su se, u Italiji
trinaestog veka, koristili njima kao tajnom šifrom. U rukopisnoj
kulturi spoljni izgled brojki pretrpeo je mnoge promene i, veli
Dancig (str. 34),
brojke zapravo nisu dobile stabilan oblik sve do uvođenja štampe. Može se
dodati u zagradi da je stabilizacioni uticaj štampe bio tako jak da današnje brojke
u osnovi izgledaju kao one u petnaestom veku.
J \ r r r lU < c s r a ~ r n d f •••" •> *-^ ti i rranfrr и ^r'r fr r ff tr m r e k u rf rf l r .
je sa pojavom mašina 7a uhrraim rgFunanjp.
<■ - gurativni ili strukturalni način posm atranja, teško je otkriti
Štampa je obezbedila pobedu brojeva, ili vizuelnog stava,
početkom šesnaestog veka. U poznijem šesnaestom veku već se
razvija veština statistike. Dancig pi'še (str. 16):
Pozni šesnaesti vek bio je razdoblje kad su u Španiji štampani podaci o broju
stanovnika pokrajina i gradova. To je bilo razdoblje kada su Italijani takođe počeli
da se ozbiljno bave statistikama o stanovništvu — prilikom obavljanja popisa.
To je bilo razdoblje kada su se u Francuskoj Boden i izvesni gospodin de Malestroa
sporili o odnosu izmedu količine novca u opticaju i visine cena.
Uskoro je zavladala velika zaokupljenost putevima i sred-
stvima ubrzavanja aritmetičkih sračunavanja:
Nama je teško da shvatimo koliko su tegobna i spora bila sredstva koja su
srednjovekovnim Evropljanima stajala na raspolaganju za bavljenje sračunavanjima
koja »nam izgledaju najjednostavnija«. Uvođenje arapskih brojeva u Evropu
pružilo je znakove kojima se manipulisalo lakše no rimskim brojevima, a upotreba
arapskih brojeva se, izgleda, brzo proširila krajem šesnaestog veka, bar na konti-
nentu. Između 1590. i 1617. godine, Džon Nepje izmislio je svoje čudne »kosti«
za računanje. Ovom izumu je usledilo njegovo slavnije otkriće logaritama. Ono
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJA 209
je skoro odmah prihvaćeno gotovo u celoj Evropi. te su aritmetička sračunavanja
ogromno ubrzana. (str. 17).
Onda se desio jedan događaj koji na najupadljiviji način
dramatizuje odvajanje slova i brojeva. U Kulturnim temeljima
industrijske civilizacije (str. 17— 18), N ef navodi studije Lisjena
Lefevra o iznenadnom preokretu u računanju, tako da je »drevnu
naviku sabiranja i oduzimanja sleva udesno, koja je, po Lisjenu
Lefevru, još preovladavala do kraja šesnaestog veka, počeo da
zamenjuje mnogo brži način sabiranja i oduzimanja zdesna ulevo«.
To jest, odvajanje slova i brojeva, za čije je postizanje bilo potrebno
toliko vremena, konačno je ostvareno napuštanjem navike či-
tanja sleva udesno prilikom korišćenja brojeva. N ef posvećuje
izvesno vreme (str. 19) pokušaju da razreši problem integrisanja
vere, umetnosti i nauke. Religija i um etnost se autom atski isklju-
čuju iz kvantifikovanog, jednoobraznog i homogenog sistema
misli:
Jedna od glavnih distinkcija koja se mora načiniti ižmeđu dela ta dva raz-
doblja odnosi se na mesto koje vera i umetnost zauzimaju u naučnom istraživanju.
Tek u potonjem periodu one su počele da gube svoj značaj kao osnova naučnog
umovanja.
Danas, kada je nauka takođe prešla sa segmentnog na konfi-
razlog teškoća i zbrke koje su ispunjavale ova pitanja od šes-
naestog do devetnaestog veka. N aročito je, krajem devetnaestog
veka, pristup Kloda Bernara eksperimentalnoj medicini doprineo
ponovnom osvajanju heterogenih dimenzija milieu interieur, upra-
vo u vreme kad su Rembo i Bodler preselili poeziju u paysage
interieur. Međutim, tokom tri prethodna stoleća, um etnosti i
nauka su bile posvećene osvajanju milieu interieur pomoću novog
vizuelnog kvantiteta i homogenosti koji su bili posebno izvedeni
iz štam pane reči. A upravo je štampa omogućila slovima i broje-
vima da svojim specijalističkim i razlaznim putevima otada idu
ka pometnji umetnosti i nauka. No u početku, piše profesor N ef
u svojim Kulturnim temeljima industrijske civilizacije (str. 21),
nova želja, koja se tada javila, da se priroda. uključujući životinjska i ljudska
tela, sagleda onako kako se neposredno ukazuje čovekovim čulima, mnogo je
pomogla nauci. Istraživanja nekolicine velikih umetnika renesanse, koji su bili
skoro univerzalni ljudi po opsegu svojih interesovanja i umetničkih dostignuća,
14 G utenbergova galaksija
210 M A R SA L m e k l u a n
pomogla su ljudima da tela, biljke i predele nanovo sagledaju u njihovoj mate-
rijalnoj realnosti. Medutim, načini na koje umetnik i moderni naučnik upotreblja-
vaju čulne utiske za stvaranje svojih samostalnih svetova bitno su različiti, a
fenomenalni razvoj nauke delimično je zavisio od odvajanja nauke od umetnosti.
Ovo znači samo da je ono što je počelo kao odeljivanje čula.
u паисг-ровШб fa7l0g V&skč>like' umetnićke opozicije.'U m etnik
se borio da zadrzi i ponovo osvoji integralnost, uzajamnb delo-
'vanje čula u svetu koji je trazio ludiIo~je3hostavnim putein
' izolovanja čula. Kao što je liaznaceno na prvim stranam a ove
' lcnjige, tema Kralja Lira je upravo ono što N ef opisuje kao izvor
moderne nauke.
»R asplini zatrudnelu oblinu sveta«. uzvikuie Lir kao kletvu
koja će razbiti «najdragoceniju oblast čula«. A sploštavanje (»ras-
plinjavanje«), izolovanje vizuelnog, veliko je postignuće Guten-
berga i M erkatorove projekcije. I Dancig primećuje (str. 125):
Tako su tobožnja svojstva prave linije tvorevina samog geometra. On
namerno prenebregava debljinu i širinu, namerno pretpostavlja da je stvar za-
jednička dvema takvim linijama — njihova presečna tačka — lišena svake dimen-
zije. . . međutim, same ove pretpostavke su proizvoljne, u najboljem slučaju tek
pogodna fikcija.
Dancigu je lako da vidi koliko je klasična geometrija bila
zasnovana na fikcijama. Štampa je tu geometriju ogromno
pothranila, pošto ju je azbuka prethodno stvorila. I ne-eukli-
dovske geometrije poznate našem vremenu takođe, za svoju hranu
i verovatnost, zavise od električne tehnologije, a sadašnji mate-
matičari to ne vide ništa bolje no što su matem atičari prošlosti
videli odnose prema azbuci i štampi. Dosada se pretpostavljalo
da će, dokle god svi budu hipnotisani istim izolovanim čulom ili
čarolijom, otud proizašla homogenost m entalnih stanja biti do-
voljna za povezivanje ljudi. Činjenica da je štampa sve više hipno-
tisala zapadni svet, danas je tema svih istoričara umetnosti i
nauke, jer više ne živimo pod dejstvom čarolije izolovanog čula
vida. Još nismo počeli da pitamo pod vlašću koje nove čarolije
postojimo. Možda je prihvatljivije da se, umesto reči čarolija,
kaže »pretpostavke« ili »parametri« ili »okvirna struktura«.
Bez obzira kojom se metaforom koristimo, nije li besmisleno da
ljudi žive nevoljno menjani u svojoj najdubljoj unutarnjosti nekom
pukom tehnološkom ekstenzijom naših unutarnjih čula? Pro-
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 211
mena razmera naših čula izazvana njihovom eksteriorizacijom
nije situacija pred kojom m oram o biti bespomoćni. Elektronski
računari se sada mogu program irati za sve moguće vrste razmera
čula. Onda možemo tačno pročitati šta bi bile kulturne pretpos-
tavke u umetnostima, na primer takvog novog specifičnog raz-
mera kakav proizvodi televizija.
Frensis Bekon, propegandistički zagovornik modernih, stajao
je obema nogama u srednjernvtku.
Tokom celog Fineganovog bdenja Džojs označava Vavilonsku
kulu kao kulu\S na, to znači^^kulu nerazumne pretpostavke,
ili ono što B ek o n fiazm r^raljev stv o m Idola. Ličnost Frensisa
Bekona uvek je izgledala puna protivrečnosti. Utvrdilo se da
on, kao propagandist moderne nauke, obema nogama čvrsto
stoji u srednjem veku. Njegova basnoslovna reputacija u rene-
sansi zbunjuje one koji u njegovoj metodi ne mogu da nađu ništa
naučno. Intelektualniji no pomamni pedagog Petrus Ramus,
on ipak s njim deli ekstremnu vizuelnu usmerenost, koja ga po-
vezuje sa njegovim rođakom Rodžerom Bekonom iz dvanaestog
veka i sa Njutnom iz osamnaestog. Sve što je u ovoj knjizi dosada
rečeno primenljivo je kao uvod u Frensisa Bekona. A bez dela
Onga, Danciga i Nefa, koje je već prikazano, ne bi bilo lako shvatiti
Bekona. M eđutim, ako ga prihvatimo u njegovim vlastitim
okvirima, on ima smisao. Kad jednom prihvatite njegovu pret-
postavku da je Priroda knjtga ćije je stramce ubrljao Čovekov—
PacC on je suvisao. Ali pćsto pripada iStfOliii niodeiim nauke. -
niko nije bio raspoložen da mu dozvoli njegove srednjovekovne
pretpostavke. Ong, N ef i Dancig su, nadamo se, pomogli da se
ovo pitanje razjasni. Poriv ka nauci je. od antičkog sveta do Beko-
novog vremena, bio poriv da se čulo vida izdvoji od ostalih. Me-
đutim, ovo naglašavanje je bilo neodvojivo od negovanja kulture
rukopisa i štampe. Tako Bekonov medievalizam ne bi štrčao u
njegovom vremenu. Kao što Fevr i M arten objašnjavaju u Pojavi
knjige, prva dva veka kulture štampe bila su po sadržini skoro
potpuno srednjovekovna. Preko devedeset posto svih štampanih
knjiga bilo je srednjovekovnog porekla. A profesor N ef u Kultur-
212 M A R ŠA L M EK L U A N
nim temeljima modernog industrijalizma (str. 33) podvlači da je
upravo srednjovekovni univerzalizam ili vera u doraslost intelekta
da shvati sva stvorena bića,
dao ljudima hrabrost da nanovo čitaju knjigu prirode, za koju je skoro svaki
Evropljanin pretpostavljao da je delo Boga kojeg je otkrio Hristos. . . Leonardo
da Vinči. Kopernik i Vezalije su nanovo čitali tu knjigu, ali nisu bili otkrivači vi-
talnih novih metoda njenog čitanja. Oni pripadaju onome što je uglavnom bilo
prelazno razdoblje između starijih i novijih nauka. Njihove metode ispitivanja
prirodnih pojava poticale su uglavnom iz prošlosti.
Stoga je veličina Akvinskog u njegovom objašnjenju srazmer-
nosti m odaliteta Bića modalitetim a našeg poimanja.
Posmatranje i ogled nisu bili novina. Novo je bilo nastojanje
na opipljivom, ponovljivom, vidljivom dokazu. N ef piše (str. 27):
Takvo nastojanje na opipljivim dokazima teško da seže dalje od vremena
Vilijema Gilberta iz Kolčestera, koji se rodio 1544. U svome delu De Magnete,
objavljenom 1600, Gilbert piše da u knjizi nema opisa ili objašnjenja koje nekoliko
puta nije proverio »vlastitim očima«.
Ali pre no što je štampa imala vek i više vremena da izgradi
pretpostavke jednoobraznosti, kontinuiteta i ponovljivosti, poriv
kakav je Gilbert osećao, ili dokaz kakav nudi, privukli bi malo
interesovanja. Sam Bekon je bio švestan da se diskontinuitet
između njegovog doba i prethodne istorije sastojao u pojavi
mehanizma. On piše u delu Novum Organum (aforizam 129):
Biće uputno uočiti snagu, učinak i posledice otkrića. Oni se nigde uočljivije
ne vide no u ona tri otkrića koja su bila nepoznata starima, a čije je poreklo, mada
skorašnje, nejasno: to su štampa, barut i magnet. Jer ovo troje su promenili vasko-
liki izgled i stanje stvari širom sveta; prva u književnosti, drugi u ratovanju. treći
u navigaciji; otuda su proistekle bezbrojne promene; toliko zamašne da, izgleda.
nijedna sekta, nijedno carstvo, nijedna zvezda nisu imali veću moć i uticaj u ljud-
skim poslovima od ovih mehaničkih izuma.
»Sa Bekonom ulazimo u jednu novu duhovnu klimu«,
piše Bendžamin Ferington u knjizi Frensis Bekon: Filosof in-
dustrijske nauke (Benjamin Farrington: Francis Bacon: Philo-
sopher o f Industrial Science) (str. 141):
Kad je analiziramo, utvrđujemo da se ne sastoji toliko u naučnom napretku
koliko u čvrsto zasnovanom uverenju da nauka može preobraziti čovekov život.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 213
Farington kaže da bi, da su stvari ispale manje povoljno po
čoveka i nauku, m orao Bekonovo pouzdanje sm atrati hvalisanjem
i bulažnjenjem. Osoba koja donekle poznaje Bekonove srednjo-
vekovne korene može bolje braniti njegovu intelektualnu pri-
hvatljivost. Sam izraz »eksperimentalna nauka« skovao je i upot-
rebljavao u trinaestom stoleću Rodžer Bekon, koji je pripadao
istoj porodici kojoj i Frensis..Rodžer sasvim razlikuje deduktivno
mišljenje, nastojeći na određenosti dokazne građe u svom razmat-
ranju o dugi.59
Štampa, u značenju primenjenog znanja, ostavila je na Be-
kona veći utisak no na ikog drugog, s izuzetkom Rablea. Ceo
srednji vek je sm atrao ргухцЈи Knjigom koju valja ispitivati u
traganju za vestigia dei.\Bekon]je pouku štampe shvatio tako da
sad možemo doslovno Ižćlati Prirodu u novom i popravjjenogi^
izdanju. Zamišlja se jedna enciklopedija. N iegovo potpuno pri-
hvatanje ideje o Knjizi Prirode čini Bekona ujedno tako srednjo-
vekovnim i tako modernim. No provalija je u ovome: srednjo-
vekovna Knjiga prirode bila je, poput Biblije, namenjena kontem-
placiji (contemplatio). Renesansna Knjiga prirode bila je za pri-
menu (applicatio) i upotrebu, poput pokretnog sloga. Kad po-
bliže razm otrimo Frensisa Bekona, rešićemo ovaj problem i raz-
jasniti prelaz iz srednjovekovnog u m odem i svet.
Drugo shvatanje knjige kao mosta između srednjovekovnog
i modernog daje Erazmo. Njegova nova latinska verzija Novog
zaveta iz 1516. dobila je 1620. godine naslov Novum Organum.
Erazmo je novu tehnologiju štampe usmerio na tradicionalne
načine korišćenja gramatike i retorike i na unošenje reda u svetu
stranicu. Bekon se koristio novom tehnologijom za pokušaj sre-
đivanja teksta Prirode. Po različitom duhu ovih dela može se
proceniti efikasnost štampe u pripremanju duhova za primenjeno
znanje. Ali takva prom ena nije bila ni tako brza niti tako temeljna
kao što mnogi pretpostavljaju. Semjuela Eliota M orisona u njego-
vom Admiralu Okeanskog mora (Samuel Eliot M orison: Admiral
o f the Ocean Sea) neprestano nanovo zbunjuje nesposobnost
59 Vidi Etjen Žilson: Filosofija u Srednjem veku. (Etienne Gilson: La Philo-
sophie au Моуеп Age), str. 481.
214 M A R ŠA L M EK L U A N
Kolumbovih m ornara da se staraju sami za sebe u uslovima Novog
sveta:
Kolumbo ga je zagrlio, sasvim opravdano. jer na nasukanim karavelama
nije bila ostala ni korica hleba za jelo i Španci su gladovali. Ne shvatam zašto nisu
mogli da hvataju ribe. . . (str. 643).
Na kraju krajeva, suština Robinzona Krusoa jeste sama novina
prikaza čoveka kao prilagodljivog i snalažljivog, kadrog da jednu
vrstu iskustva prevede u nove obrasce. Defoovo delo je ep pri-
menjenog znanja. U prvom razdoblju štampe ljudi još nisu bili
stekli ovu sposobnost.
Čudno venčanje srednjovekovne Knjige prirode i nove knjige
proizvedene pokretnim slogom obavio je Frensis Bekon.
Da bismo razjasnili Bekonove čudne ideje o nauci i tekstu
Knjige prirode, nužno je baciti kratak pogled na ovu ideju u sred-
njem veku.
Ernst R obert Kurcius (Ernst Robert Curtius) se pozabavio
temom »knjige kao simbola« u XVI poglavlju Evropske književ-
nosti i latinskog srednjovekovlja. Grčka i Rim su malo upotreblja-
vali simbol ili metaforu knjige, a
knjiga je kroz hrišćanstvo dobila svoje najviše posvećenje. Hrišćanstvo je
bilo religija ili .Sveta knjiga. Hristos je jedini bog koga antička umetnost prikazuje
sa svitkom-knjigom. . . Sam Stari zavet sadrži veliku zbirku metafora iz knjige
(str. 130).
S pojavom hartije u dvanaestom veku i otud proizašlim
porastom broja knjiga prirodno je došlo i do procvata m etafora u
vezi s knjigom. Kurcijus poseže ovde-onde medj pesnike i teologe
i počinje svoj odeljak o Knjizi prirode (str. 319-20):
Omiljeni je kliše popularnog shvatanja istorije da je renesansa stresla sa
sebe prašinu požutelih pergamenata i počela da čita knjigu prirode ili sveta. Ali
sama ova metafora potiče iz latinskog srednjovekovlja. Videli smo da Alan govori
0 »knjizi iskustva . . . Omnis mundi creatura /Quasi liber et pictural Nobis est et
speculum. Kod poznijih pisaca, a naročito homilijara, »scientia creaturarum«
1 »liber naturae« javljaju se kao sinonimi. Za propovednika knjiga prirode mora
stajati sa Biblijom kao izvor građe.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 215
Međutim, prema Kurcijusu (str. 326), u Danteu se
vaskolika srednjovekovna metaforika knjige objedinjuje, pojačava, pro-
širuje. . . od prvog stava Vitae Nuove do poslednjeg pevanja Božanstvene komedije.
U stvari, sam koncept summae, inherentan u svakom vidu srednjovekovne or-
ganizacije znanja, istovetan je sa konceptom udžbenika: »Sada čitanju shvatanoin
kao oblik primanja i proučavanja odgovara pisanje kao oblik proizvodnje i stva-
ranja. Ta dva koncepta idu zajedno. Oni u intelektualnom svetu srednjeg veka kao
da predstavljaju dve polovine lopte. Jedinstvo ovog sveta razbio je pronalazak štgjik
pe (str. 328).
I kao što je Hajnalov rad ranije pokazao, usmena obuka,
povezana sa pisanjem i čitanjem, tvorila je mnogo veće kulturno
jedinstvo za knjigu no što Kurcijus pretpostavlja. Kurcijus vidi
da je štampanje odvojilo uloge proizvođača i potrošača. No ono
je, takođe, stvorilo sredstvo i motiv za primenu znanja. Sredstvo
je stvorilo potražnju.
Ovo homilijsko korišćenje knjige prirode, ogledala svetog
Pavla, u kojem vidimo sad u aenigmatate, ustoličilo je Plinija kao
sredstvo gramatičkog tumačenja, od sv. Augustina nadalje.
Sažimajući, Kurcijus utvrđuje (str. 321)
da je koncept sveta ili prirode kao »knjige« nastao u predikaoničkom be-
sedništvu, zatim ga je prilagodila srednjovekovna mistično-filosofska spekulacija.
te je na kraju ušao u opštu upotrebu.
Kurcijus se zatim (str. 322) bavi renesansnim piscima kakvi
su M ontenj, D ekart i Tomas Braun. koji su preuzeli metaforu
knjige, i Bekon:
Frensis Bekon je sačuvao ovaj teološki koncept: »Num salvator naster in-
quit: Erratis nescientes Scripturas et potentiam Dei (M att. 22, 29), ubi duos libros,
ne inerrores, proponit nobis evolvendos ( De Augmentis Scientiarum, knj. I).
M eđutim, pošto je naš trenutni cilj samo da povežemo
Bekonovo shvatanje nauke sa srednjovekovnom tradicijom dveju
Svetih knjiga Otkrovenja i Prirode, razm atranje se može ograni-
čiti na Unapređenje nauke, lako dostupno u popularnim izdanjima.
Bekon se i tu koristi istim tekstom iz Jevanđelja po Matiji (str.
41—42):
. . . pošto nas Psalmi i drugi delovi Svetog pisma često pozivaju da razmat-
ramo i veličamo velika i čudesna dela Božja, kad bismo se zadržali samo na kon-
templaciji njihove spoljašnjosti, kako se isprva nude našim čulima, naneli bismo
nepravdu uzvišenosti Božjoj, kao kad bismo cenili ili tumačili robu nekog izvrsnog
zlatara samo po onome što je izloženo u izlogu njegove radnje. Drugo: oni pružaju
216 m ar Sa l m e k l u a n
jedinstvenu pomoć i čuvaju od neverovanja i greške; jer naš Spasitelj je rekao:
Grešite, ne poznajući svete knjige ni moć Gospodnju; stavljamo preda se dve.knjige
ili dva toma koja moramo proučavati ako hoćemo da seobezbedimo od greške:
najpre Sveto pismo koje otkriva volju Gospodnju. a potom stvorenja što izražavaju
Njegovu moć; pri čemu su potonja ključ za prvo: ne samo što šire naše poimanje da
shvati pravi smisao Svetog pisma pomoću opštih postavki razuma i pravila govora,
već uglavnom otvaraju našu veru time što nas uvlače u doličnu meditaciju o svemo-
gućnosti Boga koja je obilno upisana i utisnuta na Njegovim delima. Toliko,
dakle, o božanskom svedočanstvu i dokazima u pogledu istinskog dostojanstva i
vrednosti Znanja.
Sledeći stav izražava Bekonovu stalnu temu da su sve umet-
nosti oblici primenjenog znanja, čija je svrha da umanje posle-
dice Pada:
Što se tiče govora i reči: njihovo razmatranje proizvelo je nauku gramatike;
jer čovek još teži da sebe vrati u one blagodati kojih je svojom greškom lišen; i
kao što se protiv prvog opšteg prokletstva borio izmišljanjem svih drugih umetnosti.
tako je pokušao da izađe iz drugog opšteg prokletstva, koje je pometnja jezika,
pomoću veštine gramatike, koja se u maternjem jeziku koristi malo, u stranom više,
a najviše u onim stranim jezicima koji su prestali da budu narodski i preobratili se
isključivo u jezike učenosti (str. 138).
Čovekov Pad porađa um etnosti primenjenog zitaiiia da bi se
olakšao položaj palog čoveka. \ Vazdušnom ničem.°°
Тако su u vremenu pre potopa, sveti spisi, među onih nekoliko zapisa'-kpji
su u njima upisani i zabeleženi, udostojili da pomenu i odaju počast imenima prV
nalazača i tvorca muzike i metalnih tvorevina. U vremenu nakon potopa, prva
ilikakazna Gospodnja ambiciji čovekovoj bila je pometnja jezika, čime su sk>-
bodaiTprJnnet-a_razmena nauke i znanja bili u velikoj meri sprečeni (str. 38);/
Bekon gaji največfr-požtovanje та опп je
obavljao čovek pre pada (str. 37):
Pošto je stvaranje završeno, veli nam se da je čovek stavljen u vrt da u njemu
radi; dodeljeni mu posao nije mogao biti ništa drugo do Kontemplacija; to jest
takav čija je svrha vežba i opit a nije iz nužde; jer pošto nije bilo protivljenja niti
znoja lica svog, čovekovo zaposlenje je, sledstveno, moralo biti uživanje u ekspe-
rimentisanju, a ne upotrebni rad. I uz to, prvi činovi što ih je čovek u Raju obavio
sastojali su se od dva sastavna dela nauke: razgledanja životinja i davanja imena.
A što se tiče znanja koje je dovelo do pada, kao što je ranije nagovešteno, to nije
bilo prirodno poznavanje životinja, već moralna spoznaja dobra i zla i sumnja da
ove imaju drugo poreklo, koje je čovek težio da dozna u cilju da se potpuno odvoji
od Boga i u potpunosti zavisi jedino od sebe samog.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 217
Bekonov Adam je srednjovekovm mistik, a Miltonov —
sindikalni aktivista.
Pre pada, svrha rada je samo iskustvo ili »opit«, nije »iz
nužde«, nije »upotrebni rad«. Začudo. mada je Bekon sasvim
eksplicitan i često se ponavlja u svom izvođenju program a pri-
menjenog znanja iz Svetog pisma, njegovi kom entatori su izbe-
gavali ovaj problem. Bekon utrpava Otkrovenje u svaki deo svog
program a, naglašavajući ne samo paralelizam Knjige Prirode i
Knjige Otkrovenja, već i paralelizam metoda korišćenih u obema.
Bekonov Adam kao da odgovara Šekspirovom pesniku
što se koristi svojom neoskvrnjenom intuicijom da pronikne i ime-
nuje sve tajne, poput nominalističkog čarobnjaka:
D ok pesnikovo oko, kovitlano
Bezumljem divnim, šiba pogledom
Čas s neba zemlji, čas sa zemlje nebu;
Pa kako mašta ovaploćuje
Vidove stvari nevidenih još,
Njih pesnikovo pero pretvara
U lik i oblik, ime dajući
I odredeno mesto boravišta
U poređenju s ovim, Miltonov Adam pre pada izmučeni je
ra ta r:
I potom razgovarahu kako da tog dana najbolje obave.
Poslove kojih je bilo sve više; jer suviše je bilo posla.
U tom velikom vrtu za niihove ruke.6'
M ora biti da M ilton ima neku ironičnu primisao.
Bekonova koncepcija primenjenog znanja se odnosi na sred-
stva vaspostavljanja teksta Knjige Prirode koji je Pad zamrljao,
baš kao što su oštećene naše sposobnosti. Kao što se Bekon trudi
da ispravi tekst Prirode svojim Istorijama, tako je pokušavao da
popravi naše sposobnosti svojim Ogledima ili Savetima, Građan-
skim i Moralnim (Essays or Counsels, Civil and M oral), odnosno
javnim i privatnim. Slomljeno ogledalo, ili staklo, našeg duha više
60 Snovidenje u noć ivanjsku, preveo Velimir Živojinović, »Kultura«, Beo-
grad 1963, str. 245—6.
61 Paradise Lost, IX, 201—3.
218 M A R ŠA L M E K L U A N
ne »propušta svetlost«, već nas začarava odbijenim svetlima,
opseda nas idolima.
Kao što se Bekon oslanja na tradicionalnu induktivnu grama-
tiku za svoje tumačenje dveju knjiga Prirode i Otkrovenja, podjed-
nako se mnogo oslanja na kikeronovsku koncepciju besedništva
kao primenjenog znanja, u tom pogledu eksplicitno objedinjujući
Kikerona i Solomona. U Novum Organum (str. 181-2) on piše:
Niti treba uopšte sumnjati da je to znanje tako raznoliko da ne potpada pod
naše pravilo. jer je mnogo manje beskonačno no veština vladanja, koja je, kako
vidimo, glomazna i unekoliko svedena. Izgleda da su ovu mudrost predavali neki
od drevnih Rimljana u najžalosnijim i najmudrijim vremenima; jer Kikeron iz-
veštava da je bio običaj da senatori koji su slovili za uopšte mudre ljude, kakvi be-
jahu Korunkanije, Kurije, Lelije i mnogi drugi. u određene sate šetaju trgom i
slušaju one koji su želeli da se okoriste njihovim savetom i da su im se pojedini
građani obraćali i savetovali se s njima o udaji ćerke ili zapošljavanja sina ili kakvoj
kupovini ili zgodnoj prilici za jevtinu kupnju ili kakvoj optužbi i svim drugim stva-
rima u životu čovekovom. Tako da postoji mudrost saveta i uputa čak i u pri-
vatnim stvarima, koja nastaje iz univerzalnog uvida u svetske poslove. koja se
odista primenjuje na postavljena pitanja. ali se prikuplja opštim posmatranjem
slučajeva slične prirode. Jer vidimo u knjizi koju je Kikeron napisao za svoga brata.
De petitione consultus (što je jedina knjiga o poslovima za koju znam da su je stari
napisali), iako se bavi jednom određenom akcijom koja se pokreće, no suština
se sastoji od mnogih mudrih i političkih aksioma i ne sadrži privremena već stalna
uputstva za slučaj izbora. Ali u aforizmima, kojima je mesto među božanskim
spisima, što ih je sačinio car Solomon (za koga Sveto pismo veli da mu je srce kao
pesak mora, obuhvata ceo svet i sve svetske stvari), vidimo, kažem, ne malo dubokih
i izvrsnih upozorenja, pravila, stavova, koji obuhvataju mnoštvo raznovrsnih
okolnosti, na čemu ćemo se malo zadržati nudeći na razmatranje izvestan broj
primera.
Bekon ima mnogo da kaže o Solomonu kao svome pre-
teči. On, u stvari, izvodi svoju pedagošku teoriju aforizma iz So-
lom ona (str. 39—40):
Slično, u liku cara Solomona vidimo dar ili obdarenost mudrošću i znanjem,
i u Solomonovoj molbi i Božjem uslišenju iste, koja se pretpostavlja svakoj drugoj
ovozemaljskoj i privremenoj sreći. Blagodareći kojem je daru ili poklonu Božjem
Solomon mogao ne samo da napiše one izvrsne Parabole ili Aforizme o božanskoj
i moralnoj filosofiji, već i da sastavi Prirodnu istoriju vaskolikog zelenog rasti-
nja, od kedra na gori do mahovine na zidu (koja je tek zakržnjak između truljenja i
bilja), a takođe i svih stvorova koji dišu ili se kreću. Štaviše, isti car Solomon, mada
je prednjaćio po sjaju riznice i veličanstvenih zdanja. brodovlja i brođenja, službe
i počasti, slave i ugleda i slično, nije ništa polagao na ijednu od ovih slava, već
jedino na slavu istraživanja istine. jer doslovce je to rekao: Slava je Božija skrivati
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 219
stvar, a slava je carska istraživati stvar; jer kao da Božanska Uzvišenost. kano u
nevinoj igri dečijoj, uživa da skriva Dela Svoja, samo da bi se pronašla; i kao da
vladari ne mogu postići veće časti no da u toj igri budu Bogu saigrači, uzimajući
u obzir veliku zapovest uma i njegovih načina da mu ništa ne bude skriveno.
Bekonova aluzija na naučno otkriće kao dečju igru dovodi
nas blizu njegovoj drugoj osnovnoj misli da čovek, kao što je zbog
gordosti izgubio Raj, mora ovaj ponovo zadobiti smernošću:
Toliko o nekolikim vrstama Idola i njihovoj sviti: svi se oni moraju odbaciti
i odstraniti s tvrdom i svečanom rešenošću, a um se mora potpuno osloboditi i
očistiti, pošto se ulazak u carstvo čovekovo, utemeljeno na naukama, ne razlikuje
mnogo od ulaska u carstvo nebesko, gde ne može ući niko ko nije kao malo dete.62
Ranije, u svojim Ogledima (str. 289—90), Bekon je na isti
način isticao da je »put koji predlažem za otkriće nauka takav da
ostavlja malo mesta oštrini i snazi uma, već postavlja sve duhove
i umove u skoro istu ravan«. Štampa je Bekona nadahnula ne
samo idejom o primeni znanja putem homogenosti segmentalnog
postupka, već mu je dala uverenje da će ljudi biti izjednačeni i
po svojim sposobnostima i ostvarenjima. Iz ove doktrine pro-
Izašle su izvesne čudne spekulacije, no malo ko bi bio raspoložen
da ospori moć štampe da izjednači i proširi proces učenja, baš
kao što je topovlje, ili artiljerija, sravnilo zamkove i feudalne pov-
lastice. Bekon zatim tvrdi da se tekst Prirode može vaspostaviti
golemim enciklopedijskim prikupljanjima činjenica. Čovekov
duh se može rekonstruisati tako da opet odražava usavršenu
Knjigu Prirode. Njegov duh je sad začarano ogledalo, ali se urok
može razbiti.
Sasvim je, dakle, jasno da Bekon ne bi imao ništa više pošto-
vanja prema sholastici no prema Platonovoj i Aristotelovoj dija-
lektici, »jer je dužnost umetnosti da usavršava i uzdiže Prirodu,
a oni su, naprotiv, unizili, zloupotrebili i omalovažili Prirodu«.63
62 Ogledi, ur. R. F. Džons (Essays, ed R. F. Jones), str. 294.
63 Unapređenje nauke, str. 125.
 M A R ŠA L M EK L U A N
220
U kolikoj je meri masovno proizvedena štampana stranica
postala zamena za ispovest na uho?
N a početku Unapređenja nauke (str. 23) Bekon daje sažetu
istoriju Renesansne proze, koja posredno osvetljava ulogu štam pe:
Martin Luter, besumnje vođen višim proviđenjem, no razumom o tkrivši
koje mu je proviđenje nalagalo da ustane protiv rimskog episkoga i izopačenih
tradicija crkve i našavši vlastitu samoću, bez ikakve podrške mnjenja vlastitog
vremena, beše primoran da probudi vascelu drevnost i da sebi u potporu pozove
ranija vremena kako bi se borio protiv sadašnjeg. Tako su stari pisci, i teolozi i
humanisti, koji su dugo spavali u knjiižnicama, počeli da se široko čitaju i kruže.
Ovo je, sledstveno, nametnulo potrebu da se uloži više truda u jezike na kojima su
ti autori originalno pisali da bi se autori bolje shvatili i da bi se bolje iznele i prime-
nile njine reči. A time se nanovo pojavilo uživanje u njihovom stilu i načinu izla-
ganja i divljenje prema toj vrsti pisanja, koje su mnogo unapredili i pospešili nepri-
jateljstvo i otpor što su ga glasnogovornici ovih primitivnih no na izgled novih
mišljenja pružali sholastičarima; ti protivnici su obično bili suprotnog kova a
njihovi spisi sasvim drukčijeg stila i oblika; uzimali su sebi slobodu da sroče i
skuju nove termine kako bi izrazili vlastiti smisao i izbegli zaobilazni govor,
bez obzira na čistotu, milozvučnost i, da je tako nazovem, zakonitost fraze ili reči.
Bekon ovde kaže da je celokupan humanistički napor na
području jezika i istorijske obnove išao uz verske razlike. Štam-
parske prese su učinile dostupnim autore dalekih vremena.
Ljudi su počeli da oponašaju njihove stilove. Način izražavanja
sholastičara je bio toliko stručan i sažet da su sasvim izašli iz mode,
uopšte nisu mogli da sebi stvore ikakvu popularnost kod nove
čitalačke publike. Rastuća publika se mogla zadobiti jedino
kitnjastom retorikom , te Bekon dalje veli (str. 24):
za njeno pridobijanje i ubeđivanje glavna cena i zahtev nužno postadoše
rečitost i raznovrsnost izlaganja kao najpogodnije i najjače sredstvo da se prodre
u poimanje prostaka, tako da je spoj ova četiri uzroka — poštovanje drevnih autora,
mržnja spram sholastičara, tačno proučavanje jezika i efikasnost propovedanja —
doveo do usrdnog izučavanja rečitosti i oponašanja govornog jezika koji tada po-
češe da cvetaju. To se ubrzo razvilo u krajnost, jer ljudi počeše više da idu za rečima
no za suštinom, za biranošću fraze, zaokrugljenom i čistom kompozicijom rečenice
i milozvučnim talasanjem sporednih rečenica, više su se posvećivali tome da svoja
dela uraznoliče i ilustruju tropima i figurama no težini suštine, vrednosti predmeta.
zasnovanosti argumenta, živosti invencije ili dubini suda. Tada je na cenu došao
tačni i vodnjikavi stil Ozorijusa, biskupa portugalskog. Tada je Sturmije posveći-
vao onolike beskrajne i čudne napore Kikeronu Besedniku i Hermogenu Reto-
ričaru, pored onih što su ih iziskivale njegove vlastite knjige Perioda i Imitacije i
slične. Tada su Kar iz Kembridža i Ašam svojim predavanjima i spisima skoro
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 221
obogotvorili Kikerona i Demostena i namamili sve mladiće odane sticanju znanja
na područje te tanane i uglačane vrste nauke. Tada je Erazmo iskoristio priliku
da izbaci podrugljiv eh o: decem annos consupsi in legendo Ciderona, a eho je od-
govorio na grčkom. 0 v e Asine. Tada se znanje sholastičara preziralo kao var-
varsko. Ukratko, celokupna usmerenost i sklonost tih vremena išla je većma pre-
ma spoljašnjosti no prema suštini.
Tu, na otprilike jednoj strani, Bekon daje podrobnu sliku
književnih sukoba i moda svoga vremena. Poput njegove ideje
naučnih metoda, njegova predstava o književnom životu ukore-
njena je u religiji. Njegov nacrt istorije engleske proze književni
istoričari tek treba da ozbiljno razmotre. Kad, na primer, Bekon
veli: »Tada se znanje sholastičara krajnje preziralo kao varvarsko«,
on ne kaže da ga i sam prezire. On ne poštuje kićenu i izveštačenu
rečitost koja se tada proturala.
N akon ovog pregleda nekih odlika primenjenog znanja u
Bekonovom medievalizmu, vreme je da se razm otre neke primene
tehnologije štampe na lični i nacionalni život. A ovde treba raz-
motriti pisce i narodske govore, kako ih je, posredstvom štampe,
uobličavala nova ekstenzija vizuelne slike.
Izvesni pisci su nedavno nagovestili da sad možemo skoro
svu kreativnu književnost od renesanse naovamo sm atrati ekster-
nalizacijom srednjovekovne ispovedaonice. U svojoj Anatomiji
kritike (Anatomy o f Criticism), N ortrop Fraj ukazuje na jaku auto-
biografsku notu u proznoj fikciji
nakon sv. Augustina, čiji je, izgleda, izum, i Rusoa, koji je ustanovio njen
savremeni oblik. Ranija tradicija dala je engleskoj književnosti Religio Medici,
Izobilnu milost (Grace Abounding) i Njumenovu Apologiju (Newman: Apologia),
pored srodnog ali tanano različitog tipa ispovesti kojem su bili skloni mistici (str.
307).
N aročito sonet, kao nova vrsta javne ispovedaonice pod-
staknuta štampom, zavređuje proučavanje u vezi sa novim pesnič-
kim oblicima. Vordsvortov slavni sonet o sonetu pogađa neke od
glavnih nota Gutenbergove galaksije:
Ne preziri Sonet; Kritičaru, mrštio si se,
Ramodušan za njegove stvarne zasluge; ključem tim
Sekspir je svoje otključao srce; melodija
Ove male lutnje ublažila je Petrarkinu ranu;
Hiljadu puta u tu sviralu Taso je zasvirao;
Njome je Kamoens ublažio tugu izgnanstva;
222 M A R ŠA L M E K .L U A N
Sonet blista kao šarni mirte list
Sred iempresa kojim je Dante krunisao
Svoje vizionarsko čelo: svitac ta j
Razvedrio je blagog Spensera, i z vilinske zemlje dozvanog
Da batrga se mračnim putevim a ; a k a d je utučenost
N a Miltonovu pala stazu, u njegovoj je ruci
Trublja postao, iz koje je izvukao
Melodije što dušu pokreću — avaj, isuviše ih je malo!
Medij štampe je izveo mnogi solo na trubi koji inače ne bi
nikad bio kom ponovan. JSamo postojanje štampe je istovremeno
stvorilo i potrebu za novim izrazom i mogućnost novog izraza:
Ljubeć istinski i rad u stihu Ijubav da pokažem,
Da bi ona, draga moja, neku s la st u mome bolu našla —
Jer slast bi je navesti da čita m ogla, čitanje da zna, .
Znanje samilost probudi, a sam ilost milost iznudi —
Tražih prave reči da naslikam najcrnje lice jada;
Proučavah doskočice fin e da jo j duh zabavim.
Cesto prevrtah tude listove da vidim neće li otud
N eki svež i plodan pljusak na suncem spržen m ozak da m i line.
ЛГ reči hramljuć nailaze, p o d ršku Invencije traže,
Invencija, Prirodino čedo, pobegla je pod udarcima maćehe Nauke,
Л tude stope su samo stranci isprečeni na njome putu.
Tako bremenit rečima, a bespomoćan u svojim trudovima,
Grizem neposlušno pero, udaram se od jeda:
»Ludo«, moja m i M uza reče, »pogledaj u srce svoje ip iši«.м
Poput Rablea i Servantesa, Aretino je proglašavao da je smisao
tipografije gargantuanski, fantastičan, nadljudski.
Ispoljavanje ili izgovaranje misli bilo je, kao što smo videli,
veoma ograničeno u uslovima rukopisne kulture. Pesnik, ili autor,
bio je daleko od toga da može da se koristi narodnim jezikom kao
razglasnim sistemom. Sa pojavom štampe odm ah je usledilo
otkriće narodnog jezika kao razglasnog sistema. Ličnost Pjetra
Aretina (Pietro Aretino, 1492— 1556) poslužiće za osvetljavanje
ovog naglog razvoja. On takođe ilustruje iznenadno preokretanje
privatnog samooptuživanja, ispovedaonice, u javno žigosanje
drugih. U svoje vreme, Aretino je b io poznat kao »bič vladara«:
64 Ser Filip Sidni: Astrofel i Stela ( Astrophe! and Stella).
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 223
Istina je, on je bio čudovište; to poricati znači umanjiti ga, no iznad svega
je bio čovek svog vremena, možda najslobodniji i najpotpuniji izraz doba u kojem
je živeo — šesnaestog stoleća. To i njegova ogromna sposobnost, zajedno sa či-
njenicom da je osnovao modernu štampu i koristio se dotle nesanjanim oružjem
publiciteta sa besprimernom svešću o njegovoj moći, glavni su uzroci što mu po-
klanjamo pažnju.65
Rođen dve godine nakon Rablea. on je, poput Rablea,
stigao tačno na vreme da prigrabi novo oruđe — štampu. Pre-
obratio se u novine u liku jednog čoveka, N ortklif koji sve sam
radi.
U izvesnom smislu, on je, po svojim »žutim« sklonostima, bio preteča g.
Hersta, lorda Nortklifa i drugih, dok je, takođe. i otac groznog plemena savre-
menih predstavnika za štampu koji, kad žele da sebi pridaju značaj, postaju
»publicisti«. Hvalisao se da širom sveta »prodaje slavu«. Morao je da ima publi-
citet; to je bio njegov hleb, a svakako je znao kako da udesi da ga dobije. . . Tu,
dakle, imamo čoveka koji se, sa stanovišta hronologije, može nazvati prvim knji-
ževnim realiatom, prvim novinarem, prvim publicistom, prvim umetničkim
kritičarem.66
Poput svog tačnog savremenika Rablea, Aretino je osetio
gigantizam latentan u jednoobraznosti i ponovljivosti štampane
reči. Niskog porekla i neobrazovan, Aretino se koristio štampom
onako kako je otad stalno korišćena. Patnam piše (str. 37):
Ako je Aretino u to vreme bio najmoćniji čovek u Italiji, a možda i u svetu.
razlog se može naći u novoj sili koju je on otkrio, sili koju danas nazivamo »moć
štampe«. Sam Aretino ju je smatrao moći svoga pera. On sam nije shvatao upravo
prometejsku vatru kojom se igrao. Sve što je znao bilo je da u svojim rukama ima
moćno oružje, i on ga je upotrebljavao onako bezobzirno kao što je dosledno upot-
rebljavano od njegovog vremena naovamo. Bio je u stanju — vidi njegova Pisma —
da bude licemeran kao što je to štampa danas.
Pantam nastavlja (str. 41) i napominje da je Aretino »bio
možda najveći ucenjivač u istoriji, prvi istinski moderan ekspo-
nent otrovnog pera.« To znači, Aretino je uistinu smatrao štampu
javnom ispovedaonicom u kojoj je on ispovednik, s perom ili
m ikrofonom u ruci. Na xiv strani svoje studije, H aton navodi
A retina:
65 Edvard Haton: Pjetro Aretino. bič vladara (Edvard Hutton: Pietro Are-
tino, The Scourge o f Princes), str. xl.
66 Aretinova dela. prevod na engleski sa italijanskog originala, sa kritičkim
i biografskim ogledom Semjuela Patnama ( The Works o f Aretino. translated into
English from the original Italian, with a critical and biographical essay by Samuel
Putnam), str. 13.
224 M A R ŠA L M E K L U A N G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 225
Neka drugi vode brigu o stilu i tako prestaju da budu ono što su. Bez gospo- Oblik štampe ga je malo privlačio i nije se trudio da objavljuje-
dara, bez uzora, bez vođe, bez ujdurmi, ja radim i zarađujem za život, obezbeđu- jer mu cirkulacija njegovog dela u štam panom obliku ne bi pridala
jem svoje blagostanje i slavu. Šta mi više treba? Guščijim perom i sa nekoliko listova
hartije pravim sprdnju od svemira.
nikakvo dostojanstvo. Za teološkog pisca stvar je sasvim drukčije
stajala. K ada je Ben Džonson objavio 1616. svoje kom ade kao
Vratićemo se na njegovu tvrdnju »bez uzora, bez vođe«, Dela Bena Džonsona, pojavili su se mnogi podsmešljivi komentari.
jer je doslovno tačna. Štampa je bila oruđe bez presedana. Nije Zanimljivo je da Šekspir kom entariše ispovedni vid autorstva
imala svoje pisce ni vlastitu čitalačku publiku, te je dugo morala rečima »gazio čuvstva — jeftino ih dao«, jer je njemu, bilo kao
da se snalazi sa piscem i publikom koje su stvorili rukopisni uslovi. glumcu ili dramskom piscu, moglo izgledati isto da li »svuda luta«
Kao što Fevr i M arten objašnjavaju u Pojavi knjige, tokom prva ili ne. A upravo je ovo ispovedno izlivanje privatnih novosti i
dva veka štampa je skoro u potpunosti m orala da se osloni na stanovišta izgledalo Aretinu i njegovim savremenicima kao op-
srednjovekovne rukopise. Što se tiče uloge autora, ona nije posto- ravdanje za povezivanje štampe sa pornografljom i prljavštinom.
jala, te je tokom prva dva stoleća pisac isprobavao maske propo- To je gledište koje dom inira Poupovom Glupijadom sa početka
vednika i komedijaša, tek u osamnaestom veku otkrivši ulogu osamnaestog veka. M eđutim, za Aretina je pretvaranje privatne
»čoveka od p era«: ispovesti u javnu optužbu bilo savršeno prirodan odgovor na
Žak:. . . p a m i ovlašćenje tehnologiju štampe.
Siroko kao vetar uručite Aretino je, primećuje Rajmondi, odista »prostitutka«. On ima prostitutkin
Da smem da duvam, ko i sve budale. nagon društvene pobune. »On baca blato ne samo u lice vlastitih savremenika,
Na koga hoću j a ; pa onaj koga već i u lice cele prošlosti. On kao da podiže ceo svet i iznosi ga na svetlo sunca. . .
Najviše šinem, da se najviše Sve je skaredno i požudno, sve je na prodaju, sve je lažno, ništa nije sveto. On
On baš i smeje. A zbog čega to ? sam trguje svetinjama da bi zaradio pare i piše romantična žitija svetaca. Pa šta
Pa to je jasno kao put u crkvu. onda? Poput Nane, poput Pipe, njemu je zgodno da stoji iznad ljudi i drži ih na
Jer kog budala mudro pogodi uzdi njihovih poroka. . . Pouka koju Nana daje Pipi pouka je koja usmerava Are-
Bio bi lud — ma коГko pogoden — tinov život.«68
Ne čini li se nevešt. V iđla bi se
lnače ludost mudroga i tamo
Gde je nasumce gadala budala.
Ruho šareno dajte mi, i dajte Marlo je nagovestio Vitmenov varvarski urlik uspostavivši
Pravo da zborim kako mislim, pa ću nacionalni razglasni sistem belog stiha — podiiući jampski zvučni
Taj zaraženi svet da pročistim
sistem kako bi odgovarao novoj povesti uspeha.
Do samog dna, икоГко ovaj lek moj
Primao bude sa strpljenjem on*
Valja imati na umu da je štampa stvorila gigantizam ne
Iako učesnik u ovom katarkzičnom poduhvatu, Šekspir je samo za autora i narodni jezik, već i za tržišta. A naglo širenje
gorko osećao nedostatak uloge. U njegovom СХ sonetu čitamo: već uvećanih tržišta i trgovine, podstaknuto ovim prvim oblikom
Ah, istina je, svuda sam lutao, masovne proizvodnje, izgledalo je kao vidljivo proširenje svih
I lakrdijaš bio, na smijeh svima latentnih potkupljivosti ljudskog roda. Ovo, dakle, nije najm anja
Gazio čuvstva — jej'tino ih dao, . . . ** među posledicama davanja prednosti vizuelnom sajiniocu ljud-
skog iskustva. Tehnika prevođenja koja jeste primenjeno znanje,
* Vilijem Šekspir: Kako vam drago, preveli Borivoje Nedić i Velimir Živo- nepristrasno se unapređuje kako bi uključila skrivene zločme i
jinović, »Kultura«, Beograd 1966, str. 47—8 — Prev.
** Soneti i ostala poezija, preveo Danko Anđelinović, »Kultura«, Beograd
1963, str. 89 — Prev. 68 Aretino: Dijalozi, str. 59
15 G utenbergova galaksija
226 M A R ŠA L M E K L U A N
pobude ljudskog roda u novi oblik sam oizražavanj^-~Pošto-je-
štampa vizuelno veoma oiačan oblik pisane reči, ona nezajažljivo
tra7i ЈаТГПЈ ssnzarmnalan matprijal 7л raspačavanie. Ova cinje-
nica nije suštinskija za shvatanje tekućih novina no što je za shva-
tanje onoga što se u petnaestom veku zbivalo sa jezikom i izrazom :
Aretino je vredan proučavanja zato što je genijalan čovek i zato što sažima
i izražava to pogubno razdoblje anarhije, njegovu potpunu moralnu pometnju i
slom, njegovo uživanje u vređanju i prenebregavanju prošlosti, njegovo odbaci-
vanje svakog drevnog autoriteta i tradicije. A ako ovome dodamo da je za svoje
vlastite ciljeve smislio oruđe koje je u naše vreme postalo moćnije od svake uspo-
stavljene vlade, izabranog parlamenta ili nasledne monarhije — publicitet, štam-
pu — ova knjiga ima više no dovoljno opravdanje.69
Štam rn kao iavni razglasni sistem koji je d a o ogrom nu m oć
poiačania in d iv id u a lnnm dasn nhrzn .je sphi stv o r jla novi lzra-
žarnToblik —^opularnu~^lZ^Bil<tftSR^j~~ctrSmuj7Uvodni stihovi
~3SonTa~'popularnog Ц а т ^ ј а п а ^ е Ј ^ ^ (7 amburlaine the Great)
LKristofera M arlo ^ pruzaju nam sve naše nove teme:
Od uzavrelih vena slikujuieg zdravorazumlja,
/ domislica što komedijašenju služe,
Odvešiemo vas u velelepni ratni iador
Gde iu ie te Skita Tamerlana
Kako svetu preti zapanjstvenim rečima.
Gledajte samo lik mu u ogledalu ovom tragičnom,
A onda sudbini njegovoj sudite kako vam drago.
Prvi govornik, Micetas, nadovezuje se na ovo podjednako
indikativnim rečima:
Brate Kozro, evo me uvređenog
A l' nedoraslog da uvredu izrazim,
N aročito ie značaino o tk riafb e lo g stihaJkao rnegafona тл
razglašavanje i svest da skakuta^'SfikoVi— mogu dati zamah
i obim javnog izražavanja koje bi u novom vremenu posedovalo
zvučnost. B ^li s tih jp 7Д hi^ ч7НиН1јЈлга ruav i n a kao
»krupni plan« u nekom Grifitovom filmu, a veoma su slični po in-
tenzitetu pojačavanja i preuveličavanja osećanja. Čak ni Vitmen,
69 Pjetro Aretino, str. xiv.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 227
podstaknut novim vizuelnim intenzitetima novina svoga vremena,
nije našao za svoj varvarski urlik glasnije sredstvo no što je beli
stih. Niko nije pokazao dobru volju da ponudi teoriju nastanka
engleskog belog stiha. On nema preteča ni uzora, sem, možda, u
otegnutoj melodijskoj liniji srednjovekovne muzike. Ne smatram
da ideja Keneta Sajsema (Kenneth Sisam) o staroengleskom
metru ima ikakve veze sa belim stihom. U Poeziji i prozi četrna-
estog veka (Fourteenth Century Verse and Prose) (str. xiii) on piše:
Staroengleski je imao samo jedan metar — dugo aliterativni stih bez slika.
On je bio najpogodniji za pripovedanje; bio je nemuzički utoliko što se nije mogao
pevati; pokazivao je izraženu sklonost prema gromoglasno^ti i palami
Paradoks je, međutim, u činjenici, rfa_ ia heli stilO iedan od
prvih oblika »govorne« za razliku od pevane poezije, mnogo brži -
od pesme, pa možda i od samog govora. Sasvim je bezbedno z a ^
početi opaskom da je neslikovani stih, za razliku od rimovane
poezije, odgovorio novoi potrebi narodnos iezika da dobije pri-
znanie i ostvarenje kao iavni razglasni sistem. A retino je prvi
oberučke zgrabio nnw ^ni т Д<^упј mpHij Vgkvim pa je
učinila štampa. Njegovi biografi uočavaju njegovu izvanrednu
“slićnost sa najvulgarnijim gospodarim a i im peratorim a štampe
našeg veka. Prikazujući biografiju Građanin Herst od Svonberga
(W. A. Svvanberg: Citizen Hearst), New York Times je prikazu
dao naslov: »Čovek koji je učinio da naslovi vrište« (10. septembar
1961).
Beli stih je bio sredstvo kojim će engleski grmeti i odzvanjati
na način prilagođen novom proširenju i konsolidaciji narodnog
jezika putem tipografije. U našem veku, kada je narodni jezik
naišao na neverbalnu konkurenciju fotografije, filma i televizije,
došlo je do obrnutog efekta. Upečatljivo ga je zabeležila u Manda-
rinima Simon de Bovuar:
Biti veliki pisac Gvatemale ili Hondurasa, kakav smešan trijumf! Juče je
za sebe mislio da je žitelj povlašćenog dela sveta iz kojeg svaki zvuic odzvanja či-
tavom zemljinom loptom, no sad zna da mu reči umiru pred nogama.
Kakav nam izvanredan uvid u Gutenbergovu eru i beli stih
pruža ovaj odlom ak! Nije čudo što je književno istraživanje oma-
šilo u razotkrivanju porekla belog stiha. Bilo bi podjednako jalovo
tražiti poreklo dugih crta rimskog drum a u prethodnim primerima
graditeljstva. Rimski drum je bio nusproizvod papirusa i brzih
15*
 M A R ŠA L M E K L U A N
228
skoroteča. Čezare Folingo (Cesare Folingo) pristupa kako treba
ovom problem u kad kaže, pišući o »Književnosti na narodnom
jeziku« u Zaveštanju srednjeg veka (str. 182):
Rim nije dao popularne epove. . . Ovi smeli neimari imali su običaj da svoje
epove grade u kamenu; milje i milje popločanih puteva. . . morale su posedovati
skoro emocionalnu privlačnost kakvu je dugi niz rimovanih slikova možda imao
za Francuze.
Pretvarajući narodne jezike u masovne medije ili zatvorene
s i s im / ^ fTTimpar'p'šivnrila jednoohrazne. centraRzujuće sile moder-
nog nacionalizma.
Francuzi su više no ijedna druga m oderna nacija doživeli
objedinjavajuću moć svog narodnog jezika kao nacionalno is-
kustvo. Prikladno je što su oni prvi zabeležili raspad ovog tipo-
grafski stvorenog jedinstva pod udarom neverbalnih medija.
U eri elektronike, Simon de Bovuar i Žan-Pol Sartr, tragično
deklamujući, iznose dilemu »Za koga pisac piše« u delu Šta je
književnost?
Jedan urednički kom entar o Simoni de Bovuar u časopisu
Encounter (august '1955) veoma mnogo pomaže u povezivanju
novih bučnih glasova Gutenbergove ere sa fenomenom naciona-
iizma. Urednik razm atra prirodu slave i trajne reputacije:
. . . a da bi se ova postigla u naše vreme, skoro je neophodno biti pripadnik
nacionalne zajednice, koja, pored svih mogućih moralnih i estetičkih izvrsnih
osobina. poseduje sasvim vulgarnu odliku da je u nekoj meri moćna — da je svet
pažljivo motri i, što je najvažnije, sluša. Postojanje takve zajednice je, izgleda,
preduslov za nastanak nacionalne književnosti, dovoljno široke po opsegu i zna-
čajne po suštini da na sebe privuče pogled sveta i da oblik njegovoj mašti . . .
sami su pisci ti koji su pomogli da se dozove u postojanje ono što se naziva »nacio-
nalnom književnošću«. Isprva je njihova delatnost posedovala prijatnu neveštost. ..
Kasnije, pod uticajem romantičarskog pokreta, oživljeni su jezici na umoru,
spevani su novi nacionalni epovi za nacije koje su još jedva i postojale, dok je
književnost sa oduševljenjem pripisivala ideji nacionalne egzistencije najnatpri-
rodnije vrline. . .
Dejstvom i efektima tipografije su, dakle, tesno povezani
ispoljavanje ili izricanje privatnog unutarnjeg iskustva i nagomi-
lavanje kolektivne nacionalne svesti, dok nova tehnologija čini
narodni jezik vidljivim, centralizovanim i objedinjenim.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 229
Sasvim je saglasno s tim što je Čoser, isto koliko i Drajden,
najviše voleo dvostih kao intimni oblik prijateljskog razgovora.
Tako bi čoserovski dvostih sv. Tom asu M oru izgledao sasvim
blizak po karakteru sholastičkom dijalogu, baš kao što je dvostih
Poupa i Drajdena očuvao karakter senekanskog lakog kroka.
M orov značajan tekst, ranije naveden. pravi odgovarajuću razliku
između rime i belog stiha kad suprotstavlja sholastičku filosofiju,
koja »nije neprijatna među prijateljima u prisnom razgovoru«,
i nove oblike izlaganja za »savete kraljeva gde se značajne stvari
razm atraju i raspravljaju sa velikim autoritetom «. M or govori o
centralističkim i nacionalističkim političkim organizacijama,
koje su u njegovo vrenje bile novina. Za ove nove oblike gigantizma
beli stih M arloa bio je objektivni korelativ:
Heridamas: Tamertan!
S k itsk i pastir tako urešen
Prirodnom gordošću i najbogatijom opremom!
Njegov izgled preti nebu i bogove fik a
Plameni m u pogled uperen u zemlju.
Kao da je sad izmislio neku varku
1Г smera daprobije Averna strašne svodove
I troglavo pseto iz pakla izvuče,70
Štampana stranica je prva odrazila razvod poezije i muzike.
Kom entarišući melodijsku liniju trubadura u svome delu
M uzika i društvo, Vilfred Melers (Wilfred Mellers: Music and
Society) pruža kontrapunkt za posm atranje strmovlavog Marlo-
ovog juriša unapred (str. 29):
Ogromna dužina i valovita plastičnost linije u svim ovim vrstama muzike
dokazje prednosti, koje pretežu nad očitim ograničenjima, muzike koncipirane u
jednoj jedinoj liniji; ako se žrtvuju mogućnosti harmonije i zvučnog kontrasta,
stiče se mogućnost stvaranja melodije oslobođene stega merenja. Nema ograničenja
tananosti fraze, intonacije i nijanse koje se mogu upotrebiti, izuzev ograničenja
što ih podrazumeva stvaranje jedne povezane linearne organizaije.
Pesma je usporavanje govora kako bi se uživalo u nijansi.
Beli stih je nastao u vremenu koje je prvi put razdvojilo reči i
10 Tamerlan Veliki. I, ii.
230 M A R ŠA L M E K L U A N
muziku i išlo ka specijalističkoj samostalnosti muzičkih instru-
menata. Prema Melersovoj, uloga polifonije je bila da razbije
drevnu monodijsku liniju. A polifonija će na području muzike
imati efekte slične posledicama pokretnog sloga i mehaničkog
pisanja po jezik i književnost. Jer naročito nakon štam panja nota
kvantifikacija i merenje postali su neophodni kao sredstva koja
će održavati jedinstvo pevača različitih deonica. M eđutim,
u srednjovekovnoj polifoniji, ove posebne deonice i količine bile
su samo latentne. Melersova piše (str. 31):
Izgleda mogućno da je polifonija u prvom redu bila umnogome nesvestan
rezultat izvesnih slučajnosti do kojih može doći pri unisono monofonijskom
pevanju; svakako nas ne iznenađuje to što je tokom poznog srednjeg veka polifo-
nija bila toliko duboko ukorenjena u onom što su u suštini monofonijski stavovi,
da ljudima modernog sveta, bar isprva, izgleda neobično nepristupačna. Mi više-
-manje znamo šta da očekujemo od muzike koncipirane u »deonicama«, a srednjo-
vekovni kompozitor ne zadovoljava naša očekivanja. Ali pre no što ga odbacimo
kao »primitivnog« ili »nesigurnog«, valja da budemo sigurni da shvatamo šta je
on mislio da pokušava. On svakako nije pokušavao da raskine sa implikacijama
monofonijske muzike na kojoj je odgajen i koja je, kao što smo videli, simbolisala
filosofiju sadržanu njegovim svetom; on je, možda, pokušavao da proširi sredstva
te muzike i pritom je sasvim nesvesno uveo koncepcije koje će uroditi dubokom
tehničkom revolucijom.
Izvrsna studija Brusa Petisona o Muzici i poeziji engleske
renesanse (Bruce Pattison: Music and Poetry o f the English Re-
neissance) naglašava da je »forma pesme praktično b ik jedina
sve do sedamnaestog veka« (str. 83). No pošto je forma pesme
vekovima bila nerazdvojiva od narativa i linearnog razvijanja tema,
ona je takođe prožimala i uobličavala književnu praksu. Ono što
bismo danas mogli nazvati pričom ili »linijom naracije« ne može
se mnogo bolje razaznati kod Neša no u Starom zavetu. Takva
»linija« je pre usađena u mnogobrojne jezičke efekte. Ovo svojstvo
simultanog uzajamnog dejstva ili taktilne čulnosti izraženo je u
srednjovekovnoj muzici. Kao što to iskazuje Petison (str. 82):
U izvesnom smislu, srednjovekovna muzika je često po koncepciji instru-
mentalna, mada nije sigurno koju su ulogu instrumenti imali u njenom izvođenju.
Pažnja je uglavnom bila usredsređena na čulni efekat kombinovanja različitih
glasova, a ne na osećanja u tekstu ili uopšte na emocionalni izraz.
G U T E N B E R G O V A G A L A K SIJA 231
Usmena polifonija Nešove proze narušava linearnu i literarnu
pristojnost.
Ova čulna sklonost složenom uzajamnom dejstvu odlika
održala se u šesnaestom veku čak i u jeziku namenjenom štampanoj
stranici. A Džems Saderlend u svojoj knjizi O engleskoj prozi
(James Sutherland: On English Prose) pogrešno tumači ovu poli-
foniju kod Neša kao njegov neuspeh da bude zdravorazumski
književnik: »Nevolja s Nešom je delimično u tome što njega mnogo
manje zanima da čitaocu olakša stvari no da uživa u vlastitoj
nadmoći nad njim; ili, ako ovo izgleda kao odveć oštar sud,
da koristi lingvističke mogućnosti jezika za vlastitu zabavu«
(str. 49). Kad ga naglas pročita obučeni retoričar iz novih osnov-
nih škola, odlom ak koji navodi Saderlend (str. 49—50) poprima
neobuzdanu raznolikost sola na trubi Luisa Arm stronga:
Hera se nadala i zato je sanjarila (a svaka je nada samo san); njena nada
bejaše tamo gde je srce njeno, a njeno srce se lelujalo i okretalo prema vetru koji je
mogao priviti njeno zlatno srce uza nju ili ga od nje odbiti. U njoj su se borili
nada i strah, a oboje su budni, što ju je teralo da u osvitdana (kakva je babuskera
taj dan kome toliko treba da svane) otvori prozor ili okno i pogleda odakle vetar
udara ili kako se kreće sinje more, na šta joj se na oči navuče mrena, najpre bela,
kad njine probodne strele pogodiše beživotno telo Leanderovo: kad je iznenada
ugledala ovaj žalosni lik ljubavi svoje, istruleo u meso bakalarsko, njena tuga nije
mogla biti išta drugo do beskonačna, čak i da je njena ljubav tek mlaka bila;
a nema žene koja se ne naslađuje tugom, jer je inače ne bi tako olako za sve ko-
ristila.
Strčala je u svojoj lepršavoj spavaćici i zamršene kose (kao što je Semira-
mida istrčala crnih pletenica raspletenih po ramenima, sa češljem od slonovače
u njih zakačenim, kad je čula da osvojen je Vavilon) i mišljaše da je svojim poljup-
cima njegovo mrtvo telo u život vratila, ali baš kad je htela da na njegove modre
sluzave morunske usne stavi jedan od tih toplih melema, burni denjci grebenastih
valova naiđoše i oteše joj ga (kao da su naumni u Abidos da ga vrate). Na to se
smesta u jarosnu bahantkinju pretvorila, i bez zaziranja za njim skočila, i tako
napustila svoje svešteništVo i otavila Muzeusu i Kitu Marlou čime da se bave.
Koliko su okolnosti uticale ne samo na strukturu muzike,
već i na strukturu jezika i muzike, očito je iz Holenderovog
razm atranja elizabetanskih pozorišta ( Razgrađivanje nebeskog
sklada, str.L47) i njihovog složenog korišćenja muzike u svrhe
signalizaciie i nužnosti da se sva muzika, izuzev ovih signala,
uklopi u zaplet samog komada. »Mala koterijska pozorišta u
gradu . . . sledila su m asku . . .«
232 MARSAL MEKLUAN
Isprva su svi, sem Šekspira, štamparsku presu pogrešno
smatrali mašinom koja obezbeđuje besmrtnost.
Fizički činioci restrukturisanja oblika i područja izraza
zanimali su nas dosad jedino u vezi s iznenadnom pojavom in-
dividualnih glasova i prihvatanja narodnog iezika kao ohiedi-
njenogj^ već gotovog/hlZglSšnog sistema.) Istovremeno se došlo
do saznanja da štam pana reč narodnog jezika može dati veštačku
večnost slave. U divnom ogledu o K ardanu (Cardano, 1501—
— 1576), u zbirci Abindžerska letina (Abinger Harvest), E. M.
Forster ističe da je »štam parska presa, tada stara samo jedan vek,
bila pogrešno shvaćena kao mašina koja daje besmrtnost, te su
ljudi pohitali da joj povere svoja dela i strasti, za dobro budućih
vremena« (str. 190). A potom Forster citira K ardana (str. 193):
Imao sam izuzetnu sreću da živim u stoleću koje je otkrilo ceo svet — Ameriku,
Brazil, Patagoniju, Peru, Kvito, Floridu, Novu Francusku, Novu Španiju, zemlje
na Severu, Istoku i Jugu. A šta je čudesnije od ljudske munje, čija moć daleko pre-
vazilazi moć nebeske? Neću prećutati ni Tebe, veličanstveni Magnetu koji nas
vodiš preko ogromnih okeana i kroz noć i bure u zemlje za koje nismo znali. Tu
je zatim naša štamparska presa, koju je.smislio čovekov genije, načinile njegove
ruke, a predstavlja čudo ravno božanskom.
Otprilike u isto vreme Pjer Boastio (Perre Boaistuau) pisao
je u svome Theatrum M undi:11
Ne mogu da nađem ništa ravno ili uporedivo sa čudesnim izumom, korisnošću
i dostojanstvom štampanja koje premaša sve što je antika mogla da pojmi ili za-
misli kao izvrsnost, kad znam da održava i čuva sve zamisli naših duša, ono je
blago koje daje besmrtnost spomeniku naših duhova i beskonačnu večnost svetu,
a takođe iznosi na svetlo plodove našeg truda. I mada se ponešto može dodati svim
drugim činovima i pronalascima ljudskim, jedino je ovaj s toliko sreće i savršen-
stva došao na ovaj svet da mu se ne može dodati ni oduzeti ništa što ga ne bi uči-
nilo manjkavim i izobličenim: plodovi su tako čudesni i prave se s takvom brzinom
i marljivošću da jedan čovek može sam za jedan dan odštampati više slova no što
ih i najbrži prepisivač ili pisar može ispisati svojim perom za celu godinu.
Samoizražavanje je još nepoznato kao koncept, ali reči:
»iznosi na svetlo plodove našeg truda« izvrsno su ukazivanje na
m atricu iz koje će ovaj koncept mnogo kasnije biti izvučen.
Reči: »daje besm rtnost spomeniku naših duhova« savršeno izra-
71 Preveo Džon Oldej (John Alday), 1581; STC 3170, R iH do R iv.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 233
žavaju ideju šesnaestog veka o besmrtnosti zadobijenoj trudom i
mehaničkim ponavljanjem toga truda. U našem stoleću ideja
takve besmrtnosti je zadobila izvesnu nastranost koju je uhvatio
Džojs u Ulisu:
Kad netko čita sve čudnovate stranice nekoga koji je davno mrtav, onda se
taj netko osjeća kao jedno s nekim koji je nekoć. . .
Nestalo je zrnata pijeska pod njegovim nogama. Cipele su mu opet gazile
po vlažnoj šljiskavoj lapavici, po školjkama britvašima, pištavim piljcima, na sve
što se razbija o nebrojene piljke, na drvo razgrizano od drvomoraca; gazile po
propaloj armadi. Nezdrave su pješčane površine upijajući iščekivale njegove ta-
bajuće potplate, isparavajući smrad kloaka. On ih zaobiđe, hodajući oprezno.
Boca portera stajaše uspravno zagnjurena do pasa u mulj, u pješčano tijesto za
kolače. Straža: otok užasne žeđi.*
To znači: sa meditacije o knjigama i bibliotekama, Stiven
Dedalus prelazi na poruku o boci, dosežući je kroz guremu audio-
-taktilno-olfaktornog opažanja, kome su brižljivo suprotstavljeni
subjektivni pogledi na autore, knjižnice i književnu besmrtnost.
Tema ovekovečavanja putem štampane reči posedovala je
veliku uverljivost u ranom razdoblju tipografije, kada je ova
tolikim zaboravljenim i nepoznatim piscima prošlih vremena
davala nov i daleko intenzivniji život no što su ga ikad spoznali
u svom stvarnom prepisivačkom bivstvovanju. Šekspirovi soneti
su 1609. bili posvećeni »jedinom začetniku . . . (kome) dobrona-
merni pustolov, krećući na put, želi svaku sreću i večnost što je
obećava naš večno živi Pesnik«.
To jest, večno živi pesnik večno živi u štampi i obećava tu
večnost štampane reči (neuporedivo sigurniju od rukopisne več-
nosti poruke u boci) »jedinom za ;etniku«. Sasvim je na mestu
da identitet začetnika bude zagoneian kao i poetski proces kojim
su soneti stvoreni. Međutim, pošto je sad večnost osigurana za-
četniku koji kreće u novi život štam panog pesničkog bivstvovanja,
pesnik mu želi sve najbolje, kao da želi sve najbolje sebi samom na
svom štam panom putovanju kroz večnost. I tako sledi kretanje
teksta soneta, tačno deset godina pošto je minula elizabetanska
m oda soneta.
* Uliks. preveo Zlatko Gorjan, »Otokar Keršovani«, Rijeka 1957, str.
55 — Prev.
234 m ar Sa l M E K L U A N
Retko je više dvosmisla stavljeno u tridesetak reči no što ga
je bilo u ovim rečima posvete. Slična ironija se javlja u predgovoru
Šekspirovom Troilu i Kresidi, koji se pojavio ispred kvarto teksta
iz 1609, iste godine kada i soneti. Nas ovde ne zanima da li je ovaj
predgovor napisao Šekspir. Za Dekera je suviše duhovit, za Neša
odveć uzdržan. Umnogome se odnosi na naši/tem u štampe kao
mašine za obezbeđivanje besmrtnostij)
Nikad-pisac Njus, svakad-čitaocu. Večiti 'čitaoče, evo Vam novog komada,
neprikazanog na Pozornici, neokaljanog rukama prostaka, a ipak u komici pre-
izvrsnog, jer čedo je Vašeg mozga koji se nikad nije uzaman latio nečeg komičnog.
A kad bi samo Komedije svoje isprazno ime zamenile nazivom Espap ili Komadi
svoje premetnuli u Parnice, videli biste kako se svi oni Kritičari, što ih sad progla-
šavaju takvim ispraznostima, jate na njih zarad ozbiljnosti kao njine glavne vred-
nosti, a naročito na Komedije ovog autora, tako verne životu da služe za svakodnev-
no komentarisanje svih naših životnih postupaka, i pokazuju takvu veštinu i moć
duha da su i oni što najmanje vole Komade, zadovoljni Komedijama. A svi oni
tupavi i sporoumni smrtnici, nesposobni da shvate duhovitost neke komedije,
došavši po čuvenju na njegove predstave, nađoše tu onu duhovitost koju u sebi
nikad našli nisu, i odoše pametniji no što su došli; osetivši oštricu duha a da ni
sanjali nisu da mozak imaju o koji bi se oštriti mogla. Toliko je oštre soli duha u
njegovim Komedijama da se može učiniti (toliko izredno uživanje pružaju) da
nastale su u onome moru što Veneru porodilo je. A od svih Komedija, ova je naj-
duhovitija. Kad bih imao vremena, propratio bih je Komentarima (ne da biste
pomislili kako ste novac pametno utrošili), već zbog onog obilja vrednih stvari za
koje čak i jadan ja znam da u nju su ubačene. Ona zaslužuje takav trud koliko naj-
bolje Terencijeve ili Plautove komedije. I ovo verujte: kad Autora više ne bude a
njegove se Komedije rasprodaju, grabićete se za njih i uspostaviti Novu Engelsku
Inkviziciju. Uzmite ovo kao Upozorenje i ako nećete da se lišite uživanja i izložite
se Sudu, ne odbijajte, niti manje volite ovu zato što nije uprljana smrdljivim dahom
gomile, već zahvalite Sudbini za Cvet što je među vas posadila. Jer verujem da je
volja Svemogućeg da za njih morate moliti, a ne da vas mole. Te ostavljam da svi
koji ne ushtednu da je hvale mole (da im se umno zdravlje popravi). Vale.
Ovaj prozni sastav iziskuje istu hitrinu pažnje kao sam
<Troil i Kresida. Započinje kaoJDžems D žojs u ulozi »Mr. Germ's
JChoice«, koji kaže: »Nisu li moji potrošači moji proizvođači?«
Tvrdnja da je komad »neokaljen rukam a prostaka« možda ozna-
čava da je predstavljan u zgradi advokatskih esnafa. No predgo-
vor je u celini analiza teorije komunikacija, kao i sam komad.
U središtu kom ada (III, iii), tema predgovora je izložena mnogo
opširnije, počev od reči:
N eki čudnjak je ovde napisao
Da se čovek, ma kako obdaren
Spolja i iznutra, ne može hvaliti
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 235
Da ima ono što ima, nit' može
Osečati ono što ima sem putem
O dblesaka*
Predgovor upotrebljava ideju da je proizvođač samo vlastiti
potrošač kako bi ismejao i čitaoce i pisce novog doba blistavim
nizom negativnih obrta. Konačna vrednost štampe na autora^ .
ostavlja isto toliko mali upečatak kao na-Šekspira, koji se nije
trudio da štam pa svoje kom ade;
Nepotrebno je išta više do pomenuti da mnogi od najpopu-
larnijih Šekspirovih soneta ovaploćuju opšte prihvaćene ideje
njegovog vremena o postizanju večnosti putem štampane narodne ^
reči, recimo sonet LV, koji počinje ovako:
Mramor, ni carski spomenici zlat'i,
Ne, neće ovih nadživjeti rima.**
I pošto su preživele te vekove, pretpostavljam o da ni autori
nisu sumnjali. M eđutim, učeni ljudi tog vremena, bez obzira
na njihov stav prema štampi, imali su sumnje u pogledu spo-
sobnosti održavanja narodnih jezika. A neke od njihovih sumnji
javljaju se u Spenserovom sonetu (Amoretti, L X X V j:
Jednog dana ispisah njeno ime na žalu,
A l’ dodjoše talasi pa ga spraše:
Ponovo ga ispisah drukčije.
АГ dodeplim a i moj trudsvojim učiniplenom.
Tašti čoveče, reče, što uzaman pokušavaš
Smrtnog stvora ovako da obesmrtiš. . .
»M oram o imati na umu«, piše Lever u Elizabetanskom Iju-
bavnom sonetu (J. W. Lever: The Elizabethan Love Sonnet),
»u kojoj se meri sam život oblikuje prema književn im ob 11cim a:----
kako ljudi jednog vremena teže~da "svoje ljubavi vode sa svom
usrdnošću, poput Stendalovih junaka, a drugog sa svom lako-
mislenošću junaka Noela K auarda (Noel Coward)« (str. 57).
Ali dok je elizabetanac, poput Čoserovog »ja«, bio kadar da se
premeće u razne javne i privatne uloge, on je, takođe, bio kadar
da se poigrava s jezikom na različitim razinama. Stara usmena
* Preveli Živojin Simić i Sima Pandurović. »Kultura«, Beograd 1963, str.
71— 2 — Prev.
** Navedeni prevod, str. 66 — Prev.
 236 M A R ŠA L M E K L U A N
veza, sa svojom prilagodljivošću tona, spajala je čitaoca i pisca.
Objašnjavajući neuspeh devetnaestog veka da shvati Sidnijev
postupak, Lever primećuje (str. 57):
Atrofija pozitivne konvencije tokom devetnaestog veka i otud proizašlo
cepanje pojedinca na njegovo javno i privatno ja, objašnjavaju zašto toliki lični
stihovi viktorijanaca izazivaju osećaj pometenosti.
Betelova knjiga Sekspir i popularna dramska tradicija (S. L.
Bethell: Shakespeare and the Popular Dramatic Traditiori) preuzima
i temeljno obrađuje ovu temu, pokazujući kako je prekid starijih
veza između autora i publike naveo kritičare devetnaestog veka
da Šekspiru prilaze na način koji više odgovara Ibzenu: oni su se uhvatili za
njegove karaktere kao da su istorijske ličnosti, istražujući njihovu psihologiju. . .
Nije bilo pokušaja razmatranja istorijske anomalije, usled koje je iz jedne konven-
cionalne tradicije mogla tako brzo da nikne naturalistička drama (str. 13— 14).
N a isti način je Holivud mogao tako brzo da se razvije, jer je
građen na rom anu devetnaestog veka.
Prenosivost knjige, poput prenosivosti štafelajne slike, nytogo_
je ztoprinela novorn kultu individualizma.
Veoma proizvoljno prećićemo na(fizičku stranuj štampane
Jcnjige, koja je mnogo doprinela indivimmliznm- lm am na umu
prenosivost knjiga. Kao što je štafelajno slikarstvo deinstitucio-
nalizovalo slike, tako je štampanje razbilo monopol biblioteke.
Mouzis Hejdas pominje u Priručniku uz klasično štivo (str. 7)
da je »papirus u svicima nastavio da bude uobičajeni materijal
za knjige, sve dok uglavnom hrišćani, kako bi imali Jevanđelja u
jednoj knjizi, nisu uveli oblik kodeksa, pa, stoga, i velin, koji je
za taj oblik prikladniji«. On dodaje:
kodeks, koji je u suštini moderna knjiga, sastavljena od listova što se mogu
rasporediti u tabake, očito je kompaktniji no svitak. . . može se svesti na pogodnu
veličinu džepnog izdanja, a ta pređnost se obično uzima kao objašnjenje za opšte
usvajanje oblika kodeksa među hrišćanima u četvrtom veku . . . međutim, tokom
trećeg veka, velika većina neznabožačke zaostavštine je u obliku svitaka, dok je
velika većina hrišćanskih dela u obliku kodeksa. Uobičajena veličina kodeksa je
bila oko 15 х 10,5 cm.
Kao što izveštavaju Fevr i M arten u Pojavi knjige (str. 126),
molitvenici i časlovci džepnog form ata su bili m ožda najbrojniji
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 237
među svim knjigama štampanim tokom prvih stotinak godina
postojanja tipografije.
Šta više, blagodareći štampanju i umnožavanju tekstova, knjiga je prestala
da izgleda kao dragoceni predmet koji se konsultuje u biblioteci: pojavila se sve
veća potreba za mogućnošću da se lako prenosi, kako bi se mogla konsultovati
ili čitati bilo gde i u svakom trenutku.
Ova vrlo prirodna sklonost pristupačnosti i prenosivosti
išla je zajedno sa ogromno povećanom brzinom čitanja, koju je
omogućio jednoobrazni i ponovljiv slog, a koja uopšte nije bila
mogućna sa rukopisom. Ista težnja pristupačnosti i prenosivosti
stvorila je sve šire publiku i tržišta, neophodne za ceo gutenber-
govski poduhvat. Fevr i M arten jasno izlažu (str. 162) da se
štamparstvo od početka javilo kao industrija koju regulišu isti zakoni što
važe za svaku drugu, a knjiga kao proizvod što su ga smislili ljudi koji su morali
zarađivati za život — čak i kada su, kao što je služaj sa porodicom Aldus ili Etjeno-
vima, istovremeno bili humanisti i učenjaci.
Ovi autori potom prelaze na pitanje znatnog kapitala koji
je bio potreban za štampanje i izdavanje knjiga, veoma čestih
komercijalnih neuspeha i borbe za prodaju i tržišta. Čak i oku čove-
ka šesnaestog veka bio je prim etan smer u biranju i cirkulaciji
knjiga koji je predskazivao »/’apparition đune civilisation de masse
et de standardisation«. Postepeno se organizovao potrošački
svet nove vrste. Od celokupne proizvodnje knjiga do 1500, koja
iznosi petnaest do dvadeset miliona prim eraka, 30— 35.000
posebnih publikacija, daleko najveći deo, sedamdeset pet odsto,
na latinskom je jeziku. AlLjcao što је štam pana knjiga između
1500. i 1510. godine porazila rukopis. tako će uskoro narodni
jezik zameniti latinski. Jer bilo је neminovno. dn за št.a.mpnrm
k n jig u ~u~okvini granira пасјгПг>,г'г'Г pfg»nji
no što ga ie m eđunarodna. klerikalna elita čitalaca la tin sk n g ik^H
m o g lasmoći. Proizvodnia knjiga je bila poduhvat u koji se ulagao
rHtfupan"kapital, te su joj za opstanak bila potrebna najveća tržišta.
Fevr i M arten pišu (str. 479):
Tako je šesnaesti vek, era obnove antičke kulture, bio razdoblje kad je la-
tinski počeo da gubi teren. Ovaj smer je nepobitno jasan od 1530. Čitalačka pu-
blika. . . zato sve više postaje laička — često je sačinjavaju žene i srednji stalež,
među kojima mnogi nisu znali latinski.
 M AR ŠA L M E K L U A N
Problem onog »što publika želi«jOd početkaje središnji prob-
lem štamparstva. Ali kao što je format knjige dugo zadržao svoj-
stvo izgleda rukopisa, tako je i prodaja knjiga dugo zavisila od
srednjovekovnog vašara kao tržišta.
Jedva da i treba naglasiti da je tokom srednjeg veka trgovina knjigama uglav-
nom bila trgovina polovnom robom; tek je sa pronalaskom štampe tržište za nove
knjige postalo svakodnevna stvar.72
Smisao srednjovekovne trgovine knjigama kao operacije
polovnom robom može se shvatiti tek u naše vreme kroz pore-
đenje sa trgovanjem velikim slikama, koje je uglavnom tržište
za polovnu robu. Jer, opšte uzev, slike i starine spadaju u katego-
riju rukopisne knjige pre pojave štampe. Za štam panu knjigu,
koja je zadržala rukopisni format, ovo je bilo nužno, pa m akar
samo prodaje radi, jer su čitaoci bili naučeni i usmereni na ruko-
pisni oblik. Kod Bulera postoje bajne pojedinosti (str. 16) o ranoj
navici slanja štam panih knjiga prepisivaču na prepisivanje, tako
da bi proučavalac najranijeg štam parstva pam etno učinio da na
novi izum gleda kao prvi štam pari: naprosto kao na jedan drugi
vid pisanja.
Jednoobraznost i ponovljivost štampanog sloga sazdale
su političku aritmetiku sedamnaestog veka i hedonistički račun
osamnaestog.
Pri svem tom, u štampi je postojalo jedno unutarnje načelo
jednoobraznosti, baš kao što je postojala težnja da rukopisna
knjiga postane »lagano pribiranje raznorodnih tekstova«. Na-
čelo jednoobraznosti i ponovljivosti dobiće još potpuniji izraz
kad štampa bude dala premoć^vižuelnoj kvantifikaciji. Već u
sedamnaestom veku nalazimo se u svetu koji govori o »političkoj
aritmetici«, k o jajžd m d j odvajanje funkcija korak dalje od Maki-
javelija. Ako јеСМакЈјауеЈПтоаао u ranom šesnaestom veku da
tvrdi kako »poston~je5nopravilo za poslove, a drugo za privatni
život«73, on je time zapravo beležio posledicu i značaj štam pane
72 Buler: Knjiga u petnaestom veku, str. 33.
73 Toni: Religija i uspon kapitalizma (R. H. Tawney: Religion and the Rise
o f Capitalism), str. 156.
GUTENBERGOVA GALAKSIJA ( 239
reči(u ofivfljanjiijpisca 1 čitanra prni^vođača.ipotrošaća^vhdara i
"podanika ITCStro defmisane kategorije. Pre pojave štampe, ove
operačlje su bile veoma pomešane, baš kao šlo je prepTsivač kao
proizvođač bio^uključe^ u čitanje, a student'u pravljenje knjiga )(/
koje je proučavktr~
Ne može se lako shvatiti, inače bi odavno bilo objašnjeno, da
se mehaničko načelo vizuelne jednoobraznosti i ponovljivosti,
inherentno štampi, postojano širilo kako bi uključilo mnoge
vrste organizacije. Maline (Malynes) je pisao u svome L ex
Mercatoria (1622):
Vidimo kako jedna stvar pokreće ili izaziva drugu. kao što u satu, u kome ima
mnogo točkića, prvi točkić, budući pokrenut, pomera sledeći, a taj treći i tako dalje
sve do poslednjeg, koji pokreće instrument što otkucava čas; ili kao u gomili koja
prolazi kroz tesnac, kada prvog gura onaj iza njega a ovog onaj što mu sledi.74
Više od dvesta godina pre ideje Tom asa Hakslija o obrazova-
nom duhu kao »jasnoj hladnoj logičkoj mašini čiji su svi delovi
podjednake snage«, susrećemo proširivanje načela pokretnog
sloga i zamenjivih delova na organizaciju društva. Ali primetimo
da je to načelo besmisleno onde gde nije došlo do jednoobrazne
obrade duhova navikoin čitanja štampane reči. Jednom reči,
individualizam, bilo u pasivno atomističkom značenju obučene
uniformisane vojske ili u agresivnom značenju privatne inicijative i
samoizražavanja, podjednako pretpostavlja jednu prethodnu
tehnologiju homogenih građana. Ovaj rogobatni paradoks opse-
dao je pismene ljude svih vremena. U poznom devetnaestom veku
izrazio se emancipacijom žena, koja je postignuta time što su
muškarcima i ženama određivani isti poslovi. Nadalo se da će
tako postati slobodni. M eđutim ova mehanička operacija ljudskog
duha osetila se i naišla je na jarostan otpor i u prvom razdoblju
štampe. »Moglo bi se skoro reći«, piše Lio Lovental u Književ-
nosti i čovekovom liku (Leo Loventhal: Literature and the Image
o f Mari),
da se preovlađujuća filosofija ljudske prirode od renesanse zasnivala na
shvatanju da je svaki pojedinac »odstupajući slučaj čije se postojanje u vrlo velikoj
meri sastoji u njegovim naporima da ispolji svoju ličnost nasuprot ograničavaju-
ćim i izjednačavajućim zahtevima društva« (str. 41).
74 Navedeno u ibid., str. 151.
 240 M AR ŠA L M E K L U A N
Pre no što razm otrimo dokaznu građu iz Servantesovog
sveta koju nudi Lovental, evo još dve periferne stvari što se takođe
odnose na ova pitanja. Pišući o oksfordskom univerzitetu u
šesnaestom veku, Melet započinje drugi tom svoje Istorije oksford-
skog univerziteta (C. E. M allet: History o f the University o f Ох-
fo rd ):
Godina 1485. obeležava istorijsku epohu u Oksfordu kao i svugde. Pod
vladavinom Tjudora, srednjovekovni univerzitet je neprimetno izdahnuo. Stari
običaji su u izvesnoj meri izgubili svoje značenje. Stara shvatanja obrazovanja
su se izmenila. Stari bezakonski demokratski duh nevoljno se podvrgao disciplini.
Renesansa je postavila nove naučne ideale. Reformacija je unela novu energiju u
teološke rasprave. Stare univerzitetske ustanove su brzo nestale. Koledži, od kojih
su neki počeli kao nedaćama pritisnute male zajednice teologa ili studenata veština,
prerasli su u veća i bogatija društva, sa većim udelom u vođenju univerziteta.
Studenti koji plaćaju školarinu, kakve mi znamo, nepobitno su postali viđeniji.
Nekoliko koledža je od početka biralo studente za članove, a u nekim slučajevima
mladi studenti su primani po naročitom osnovu. Merton je imao svoje parvuli.
Kraljičin koledž svoje siromašne dečake. Magdalenski koledž je imao nekolicinu
veoma mladih stipendista. Vejnflit je sankcionisao sistem gospode neplemića.
koji Vajkehen nije bio voljan da dozvoli. Ali tek u šesnaestom veku, kada su koledži
postali priznati naučni centri. kada su predavanja u Školskoj ulici izlazila iz mode,
kada je obuka sveštenika postepeno prestajala da bude glavni cilj oksfordskog
obrazovanja i kad je, nakon opasnosti reformacije, počelo širenje Oksforda na
novim temeljima, veliki stalež studenata koji su plaćali školarinu bez neposrednog
udela u zaveštanjima koledža, preuzeo je dvorišta i vrtove koledža.
Reči »stari bezakonski dem okratski duh« odnose se na
decentralizovanu usmenu organizaciju društva, koja je pretho-
dila štampi i nacionalizmu. Centralizam odskora oslobođenih
nacionalnih energija iziskivao je veoma povećanu uzajamnu za-
visnost. Na tom području su se vrlo brzo osetile štam pane knjige.
I kao što je papirus stvorio rimski drum, štampa je omogućila
brzinu i vizuelnu preciznost koje se javljaju u novim m onarhijam a
renesanse. Neodoljivo je poći jedan vek napred i u Kembridž da
bi se posm atralo snažno centralističko delovanje štampane knjige.
Kristofer Vordsvort (Christopher W ordsworth) priča povest
čudnih preokreta i uzajamnog dejstva pisanih i usmenih oblika u
svome delu Scholae academicae: Opis studija na engleskim uni-
verzitetima u osamnaestom veku (Scholae academicae: Some
Account o f the Studies at the English Universities in the Eighteenth
Century):
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 241
Pre no što uđemo u pojedinosti univerzitetskih vežbi i ispita, valja da poku-
šamo da se oslobodimo modernog mišljenja da studije postoje zarad ispita, a ne
ispiti zbog studija. Zapravo, primeniti meru njihovog preovladavanja i efikasnosti
na obrazovanje prošlih pokolenja značilo bi anahronizam.
Mogli bismo uzalud tragati za bilo kakvim javnim ispitom da bismo oprav-
dali znanje i istraživanje po kome su engleski studenti postali slavni u sedamnaestom
veku: njihove napore su više podsticala hrabrenja »tutora« i prijatelja no disputi
u školama. Ispita u našem modernom značenju tog pojma uopšte nije bilo. Kako
su knjige postajale jevtinije, brži i marljiviji studenti su otkrili da mogu sami sti-
cati znanje, dok su raniji naraštaji zavisili od usmenih predavanja. Potom se ja-
vila potreba za ispitima, a kad su ovi počeli da se vode naučnije a njihovi rezultati
da budu u većoj meri javni, i najposle, u izvesnom smislu podesni za prodaju, došlo
je do nove potražnje za usmenom poukom (str. 16).
Vordsvort ovde opisuje razvoj centralističkih ispita koji je
proizašao iz dostupnosti decentralizovanog znanja. Jer u uslovima
štampe, studentu je bilo lako da čita građu sa područja koja njegovi
ispitivači nisu posetili. M eđutim, načelo da prenosiva, jednoobraz-
na knjiga stvara centralizovan jednoobrazan ispit (namesto sta-
rijeg usmenog ispitivanja) važi na svim stupnjevima. Štampana
stvar je, videćemo, imala veoma čudne organizacione efekte na
govorni jezik. A poslovni čovek osamnaestog veka, čija se poli-
tička aritm etika temeljila na vizuelnoj količini, ili poslovni čovek
osamnaestog veka čije su špekulacije građene na mehanizmu
»hedonističkog računa«, podjednako su povezani sa jednoobraz-
nom ponovljivošću tehnologije štampe. Međutim, račundžijski
poslovni čovek koji ie primenjivao ovo načelo u svakoj prilici,
u proizvodnji i distribuciji, s anarhističkom ogorčenošću se
borio protiv njegove logike centralizma. Te Lovental u Kjniževnosti
i čovekovom liku (str. 41 —2 ^ prim ećuie:
Veoma brzo po padu feudalizma, književni umetnik je razvio sklonosi рхета
likovima koji društvo posmatraiu ne _sa_stanovišta učesnika, već sa preglednog
položaja čoveka_sa strane. f o o su ti likovi dalje od poslova društva, utoliko će
’njihov društveni neuspeh biti veći (što je skoro, ali ne sasvim, tautologija); usled
toga oni su skloniji da pokažu neiskvarene, nesputane i veoma individualne ka-
rakteristike. Okolnosti — ma kakve mogle biti — koje ih izvlače iz poslova društva
sagledaju se kao okolnosti koje ih dovode bliže njihovoj unutarnjoj prirodi. Što
je »primitivnija« i »prirodnija« sredina u koju su bačeni, utoliko mogu bolje da
razvijaju i zadrže svoju ljudskost.
Servantes prikazuje niz takvih marginalnih likova i situacija. To su, najpr-,
ludi — don Kihot i Staklenko — koji su, mada još dejstvuju u društvenom svetu,
u stalnom sukobu s njime, rečima i delom. Zatim u Rinkonetu i Kortadilju srećemo
sitne varalice i prosjake koji parazitski žive na račun društvenog sveta. Korak dalje
16 Gutenbergova galaksija
242 M A R ŠA L M E K L U A N
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 243
243^) ^ { _

pdsredišta nalazimo Cigane prikazane u Cigančici ( La G itana); oni su potpuno

Jvan matice poslova. Konačno, imamo situaciju u kojoj don Kihot. marginalni »Žena je«. piše Meredit 1859, »poslednja stvar koju je muška-
vitez, govori kozarima o Zlatnom veku, u kome sjedinjenost čoveka i prirode biva rac crvilizovao«. Do 1929. ona je homogenizovana posredstvom
ostvarena. fflmova i fotografskih reklama. Sama štampa nije bila dovoljno
Ovom katalogu marginalnih likova i situacija dodajemo lik žene koja je u
intenzivna da je svede na jednoobraznost, ponovljivost i speci-
celom toku moderne književnosti, od Servantesa do Ibsena, tretirana kao ličnost
bliža vlastitoj prirodi i istini no što su to muškarci, jer je muškarac nerazdvojno
jalizam.
upleten u konkurentske radne procese. nasuprot prisilnom odstranjivanju žene iz Kakva sudbina: biti integralan i ceo u rasparčanoj i vizuelnoj
profesionalnih delatnosti. Nimalo slučajno, Servantes koristi Dulsineju kao simbol ravnici! No homogenizacija žene konačno je izvršena udvadesetom
ljudske kreativnosti. veku, pošto im je savršenstvo duboke štampe omogućilo da krenu
istim putevima vizuelne jednoobraznosti i ponovljivosti koje je
št^mpa donela muškarcima. Ovoj temi posvetio sam celu jednu
knjigu: Mehanička nevesta. *
Tipografska logika je stvoriia čoveka sa strane, otuđenog čoveka
kao tip integralnog, to jest: intuitivnog i iracionalnog čoveka. Reklame u slikama i filmovi su konačno učinili za žene ono
što je lclmuloglja šlampc vekovima ranije učinila za muškarce.
Pri pokretanju ovih tema, čoveka opsed aju pitanja vrste: »Da
Ako je Lovental u pravu, on^a smp tokom nedavnih vekova
li j e 'to bilo dobro?« Takva pitanja kao Ha т п л т - »kaVva. trph^*
utrpšili mnogo energije i besa na razaranje usmene k ulture tehno-
' Ш ~^5^^Гаа^~оШ апја prema ovim stvariina2« Ona nikada ne
logijom štam pe da bi se jednoobrazno obradeni pojedmci-, iz
’ nagoveštavaju da bi se išta moglo učiniti. Naravno, osnovna briga
komerciialnog društva mogli vratiti tia usmena m arginalna m esta
je razumevanje formalne dinamike ili konfiguracije takvih zbiva-
nja. To stvarno znači nešto učiniti. K ontrola i akcija izražena
kao da je počelo da'provodi svoje vreme u M etropoliten operi.
vrednostima moraju slediti razumevanju. Dugo je bilo dopuštano /
Prefinivši se. homogenisavši se i vizualizovavši se do otuđenja od
da vrednosni sudovi oko tehnološke promene stvaraju m oralnu »
samog sebe. pohitalo je ka Hebridima. Indijama, Amerikama,
koja čini razumevanje nemogućim.
transcendentalnoj mašti i, naročito, ka detinjstvu, u potrazi za
prirodnim čovekom. D. H. Lorens i drugi su uz veliko odobravanje Ali kako su ljudi tokom tih vekova bili sprečavani da shvate
šta sebi čine vizuelnom kvantifikacijom i fragmentacijom? Svako-
ponovili ovu odiseju u naše vreme. To je podvig autom atske vrste.
vrsna hvalisanja segmentalnom analizom svake funkcije i operacije
Umetnost teži da postane puka nadoknada za površinski život.
čoveka i društva, i bezumni v a p a j^ ia to rasparčavanje utiče i na
- i.nvental rlaie i/vrstan onis rmvoe otudenog čoveka koji je
unutarnji živoj] Rasceplieni čfovek stupa na pozornicu kao g.
odbio da se pridruži potrošačkoj trci i ostacTpo strani na feudalnim
Potpuno N orm alan. On je još tu u tom svojstvu, mada sve više
i usmenim okrajcima društva. Za novu gomilu vizuelno 1 potro-
zahvaćen panikom zbog električniHlne3ija,Ttčrje sasvim razumlji-
šacki usmerenog drušiva ovi marginalni likovi imaju veliku pri-
V O . Jer marpinfllni č o v e i f je središle bez perTferije,-jectaii Tiitearalm
vlačnost.
nezavisni tip. To j e I Q ”D Q e u d ^ '
\^Lik žene^se pridružuje ovoj živopisnoj skupini ljudi sa strane.
' Js Tovi gradski ili buržoaski čovek ie središno-periferi|ski usmeren
Njena hapiicka usmerenost, njena intuicija, njena celovitost daju
T6 j est, vFzuelan je, zaokupljen čuvanjem izgleda i saobražavanjem
joj pravo na marginalni status romatične figure. Bujron je razu-
ili pristojnošću. Pftstaiiići. indivjdi^lan
meo da m uškard moraju biti homogenisani, rasparčani, specija-
listi. Ali žene ne: —h a mogenizuie. On pripada. 1 stvara i žudi za v e lik im centplistič-
kim grupacijama. počev sa nacionalizmom.
M uškarcu je Ijubav stvar van njegova žića,
Ženi — celina njezina bića.
 244 m ar Sa l m e k l u a n
U^liku don Kihota Servantes se suočio sa tipografskim čove-
kom. -------- --- -------- ------
Nema potrebe da ulazimo u pojedinosti Servantesovog го-
mana. pošto je dobro poznat. AlHfefvantes. svojim životom i
delom, predstavlia slučaLfeudalnog čoveka suočenog sa odskora
vizuelno kvantifikovanim i homogenim svetom. U Lovantalovoj
Književnosti i covekovom liku (str. 21) čitamo da su
u suštini teme njegovog romana teme starog načina života koji smenjuje
novi poredak. Servantes otud proizašle sukobe naglašaya_na dva načinaj^ foz
Vtfe.zove borbe i kro^kontrast izmedu njega i Sanča Panse. Don Kihot živi u
nepostojecem svetu lscezavajuce feudaTne hijerarhije; medutim, Ijudi s kojima ima
' Posla su treovci. sTtni aržavm r imivnl^l IhleleklllHk.i — ukmlk-n
poput Šanča. to su Ijudi koji žele da se probiju u svetu i stopa usmeravaiu svoiu
energiju na stvail kO|e tii im aoneti НпКјГ
Izabravši za svoju stvarnost velike folije sednjovekovnih viteških romana,
Servantes uspostavlja ne može biti korisniju ambivalentnost. Jer štampa je bila
tiova stvarnost i ona je učinila staru realnost srednjeg veka prvi put široko dostup-
nom. Tako su u naše vreme film i televizija dali dimenziju i realnost američkoj
Granici u životima sviju nas kakvu je imala za veoma mali broj istorijski postoje-
ćih ljudi. Srednjovekovni viteški romani su po prođi bili najkrupniji artikl na
tržištu. odmah iza časlovaca. A dok su časlovci bili o(niljeniji u džepnim izda-
njima. viteški romani su se objavljivali u folijima.75
Lovental čini još neke. opaske o don Kihotu koje su posebno
bitne za razumevanje kulture štampe:
Moglo bi se reći da je don Kihot prvi lik u renesansnoj književnosti koji po-
kušava da delanjem dovede svet u sklad sa vlastitim planovima i Slealima. Ser-
vantesova ironija krije se u činjenici н| jnnalf otvoreno se boreći protiv
novog (prvih ispoliavanja gradanskog života) u ime starog (feudalni sistem), J
•zapravo~pokušava da sankcioniše jedno novo načelo. Ovo načelo sif u osnovi
sastoji u AutoBoinnOsri indindUdlTrug пп§1јИ1фГ t usećanja. Dinamika društva je
počela da iziskuje stalno i aktivno preobražavanje stvarffiJSTI; svet se mora nepre-
stano graditi nanovo. Don Kihot ponovno stvara svoj svet, mada to čini na fan-
tastičan i solipsistički način. Čast.zbog koiejzlazi na megdane proizvod је njego-
v?§ mišljenja, a ne društveno utvrđenih i prihvaćenih vrednosti. On brani one
koje smatra dostojmm svoje zaštite, a napada one koje smatra zlim. U tom smislu
on je i racionalist i idealist (str. 22).
Ranije je već dosta rečeno o težnji ka primeni znanja koju
tehnologija štampe podrazumeva, te Loventalove reči dobijaju
dodatni značaj. To je situacija koju Dejvid Rizmen u Usamljenoj
75 Vidi Pojava knjige, str. 127, 429.
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 245
gomili osvetljava kao obrazac »usmerenosti iznutra«. Usmerenost
iznutra na udaljene ciljeve nerazdvojiva je od kulture štampe i
perspektive i organizacije prostora na osnovu prosečne tačke para-
lela koje su njen deo. Činjenica da je takva organizacija prostora
ili kulture nespojiva sa istovremenošću elektronike jeste ono
što je za jedan vek bacilo zapadnog čoveka u novu nelagodnost.
Povrh solipsizma, osamljenosti i jednoobraznosti kulture štampe.
sada deluje i neposredan električni pritisak da se ova razbije.
U studiji o Adolescentu koji iščezava Edgar Fridenberg
(Edgar Z. Friedenberg: The Vanishing Adolescent) dodeljuje
ovome ulogu don K ihota (str. 25):
Proces kojim se postaje Amerikanac, kako se odvija u srednjoj školi, teži
da bude proces odricanja od razlika. Ovo se, naravno, neposredno sukobljava sa
potrebom adolescenta da sebe defmiše; medutim. sukob je tako zamaskiran insti-
tucionalizovanom veselošću da ga sam adolescent obično ne postaje svestan. No
on ipak mora da se rve sa otuđenjem što ga sukob izaziva. On to može učiniti
putem marginalnog razlikovanja, poput Rizmenovog druželjubivog dečaka koji
ima naročit stil pozdrava. Može to činiti erupcijama napada povremeno nasil-
ničke budalastosti koja ne čini da drugima izgleda čudan. jer se nesvesno sagleđava
pre kao oblik samoodricanja no samopotvrdivanja. te stoga ne ugrožava. Može.
ukoliko poseduje dovoljnu moć ega, postati mladalačka protivuvrednost istinskog
revolucionara — pre no buntovnika — to jest, može stvarno uspeti da odbaci
ustaljene običaje škole a da se s njima ne poistoveti i ne dobije osećaj krivnje niti
promukne; . . . ■»
Školski sistem, čuvar kulture štam ne npma mcsta za inktr- ф
ličnost. Ш je, zapravo, homogenizirajući mlinski koš u Jcoji
bacamo našu integralnu dečicu na obradu. U nainezaboravnije
pesme na engleskom jeziku spadaju Vordsvortova Lusi (Lucy)
s jedne strane i Jejtsova Među školskom decom (Among School-
-children) sa druge. Obe su veoma zaokupljene bolnim sukobom
između noretka zatvorenih i iednoobraznih i s p n n ta n n s ii—
syeta-duha. Inherentni sukob koji Fridenberg tako dobro definiše u
^ re d iš tu je same tehnologije štampe. koja izoluje pojedinca, a
ipak, takođe, stvara velike skupine putem nacionahžma zasnova-
_даа-оа narodriom jeziku. Frldenberg govori o situaciji koja je bila
inherentna od samog početka u pokretnom slogu, kada kaže
(str. 54):
Mi smatramo da je naša zemlja postigla položaj vođstva i prevlasti, brižljivo
potčinjavajući ličnu i etičku različnost interesima zajedničkog rada u jednom kolo-
 246 M AR ŠA L M E K L U A N
salnom tehničkom i administrativnom preduzeću. Za nas je lično saobražavanje
moralna misija. Kad uporno nastojimo da zauzmemo ličan stav i suprotstavljamo
se sistemu, mi ne osećamo samo nelagodnost već i krivnju.
Donovo pominjanje »hidroptičke neumerene žeđi za ljud-
skim znanjem i jezicima« opsedalo je nebrojene ljude šesnaestog
stoleća. U tom prvom razdoblju masovne proizvodnje postojao
je pom am an potrošački poriv, sličan onome kakav je, sa pojavom
filma i radija dvadesetih godina ovog veka, pogodio Sjedinjene
Države. Sad, nakon drugog svetskog rata, isti potrošački poriv
zahvata Evropu i Englesku. To je pojava koja dolazi sa vrlo inten-
zivnim naglašavanjem vizuelnog i organizacijom iskustva.
Tipografski čovek može da izrazi konfiguracije tehnologije
štampe, aH je nemoćan kad treba da ih protumači.
Tema nacionalizma i štampe je dosada potiskivana da ne bi
zauzela celu ovu knjigu. Sada će biti lakse baratati tim sklopom
problema, pošto smo naišli na slične skupine problema na sasvim
drukčijim područjim a iskustva. Ova knjiga se do ovog mesta
može sm atrati glosom uz jedan jedini tekst Herolda Inisa:
Efekt Stamne nokazao se u divliačkim verskim ratovima šesnaestog i
sedamnaestog veka. Primena sile na industrije komunikacija ubrzala je konsoli-
daciju narodnih jezika, uspon nacIonaTižma, revoficiju i nave prolome divljaštva u
— dvadeselom" Veku.76 t uradi-sam-komplete, poput simbolističkog pesnika ili apstraktnog
U svom kasnijem radu Inis se više bavio konfiguracijama no
nizovima zbivanja koja uzajamno deluju. U svojim ranijim
radovima, kakav je Trgovina krznom u Kanadi (The Fur Trade in
Canada), on je bio konvencionalni aranžer dokazne građe u
perspektivne pakete sačinjene od inertnih, statičnih sačinilaca.
Kako je počinjao da shvata strukturišuće moći medija da sublimi-
nalno nameću svoje pretpostavke, trudio se da registruje uzajamno *
dejstvo medija i kultura:
Potolišania-saobraćaja. poput besmislice od mosta koji razdvaja dve zemlje,
povećavaju teškoće u razumevaniu. Telegrafski kabl je naterivao na sažimanje
jezika l olakšao Tšrzo udaljavanje engleskog i američkog jezika. U ogromnom
76 Uticaj komunikacija, str. 29.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 247
području fikci]e u anglosaksonskom svetu, uticaj novina. . . filma i radija se
ispoljio u vidu najčitanijih knjiga i stvaranja posebnih kategorija čitalaca, s malo
izgleda da između njih dođe do opštenja.77
Inis ovde sa lakoćom govori o uzajamnom delovanju knji-
ževih i neknjiževnih oblika, baš kao što je u prethodnoin citatu
govorio o uzajamnom dejstvu mehanizacije narodnih jezika i
uspona vojničkih, nacionalističkih država.
U Inisovom načinu izražavanja nema ničeg svojevoljnog ili
proizvoljnog. Kad bi se preveo u perspektivnu prozu ne samo što
bi iziskivao ogroman prostor već bi se takođe izgubio uvid u uza-
jam no delovanje oblika organizacije. Inis je žrtvovao tačku gle-
danja i ugled svom osećanju prešne potrebe za uvidom. Tačka I
gledanja može biti opasna raskoš kad zartienjjjvid i razumevanje. ^
Sto je Ims ostvarivao veći broj uvida, on je napuštao svaku puku
tačku gledanja u svom izlaganju znanja. Kad povezuje razvoj
parne štam parske mašine sa »konsolidacijom narodnih govora«
i usponom nacionalizma i revolucijom, on ne iznosi bilo čije
gledište, a ponajmanje svoje. On postavlja možaičku konfiguraciju.
ili galaksiju, na uvid. Osnovni efekt štampe na prom enu čoveko-
vih čulnih razmera bio je zamenjivanje statičkog gledišta uvidom
u uzročnu dinamiku. Ovo ćemo razm otriti kasnije. Međutim,
Inis se ne trudi da »nacrta« međuodnose sačinilaca svoje galaksije.
On u svom poznijem delu ne nudi potrošačke pakete, već samo
slikara. Književnost i štampa Luisa Djudeka (Louis Dudek:
Literature and the Press) daje neposrednu perspektivnu sliku
razvoja parne štamparske mašine. ali se posledice po jezik, rat i
pojavu novih književnih oblika ne pominju, jer bi iziskivale ne-
književan ili mitski oblik da bi se uopšte mogle objasniti.
Da bi uhvatio složeno uzajamno dejstvo činilaca konfigu-
racije kojom se mi ovde bavimo, Džems Džojs je u Fineganovom
bdenju izmislio jedan sasvim nov oblik izražavanja. U sledećem
stavu reč »fowl« (ptica, perad, živina) uključuje La Patrie, Veliku
m ajku i »foule« ili rulju koju su stvorile homogenišuće sile štampe.
K ada se, dakle, pominje da »пгап will become dirigible«, način
na koji se to zbiva jeste naprosto naduvavanje putem nagomila-
vanja homogenih jedinica.
77 Ibid., str. 28
 248 M AR ŠA L M E K L U A N
Lead, kindly fowl! They always did: ask the ages. What bird has done yester-
day raan шау do next уеаг, be it fty, be it moult, be it hatch, be it agreement in
the nest. For her socioscientific sense is sound as a bell, sir, her volucrine auto-
mutativeness right on normalcy: she knows, she just feels she was kind of bom to
lay and love eggs (trust her to propagate the species and hoosh her fluffballs safe
through din and danger!); lastly but mostly, in her genesic field it is all game and no
gammon. she is ladylike in everything she does and plays the gentleman’s part
every time. Let us auspice it! Yes, before all this has time to end the golden age
must retum with its vengeance. Man will become dirigible. Ague will be rejuvenated,
woman with her ridiculous white burden will reach by one step sublime incubation.
the manewanting human lioness with her dishorned discipular manram will lie
down together publicly flank upon fleece. No, assuredly, they are not justified.
those gloonjpourers who grouse that letters have never been quite their old selves
again since that wird weekday in bleak Janiveer (yet how palmy date in a waste's
oasis!) when to the shock o f both, Biddy Doran looked ad literature (str. 112).*
Lako je moguće da su štampa i nacionalizam aksiološki ili
koordinatni naprosto otud što jedan narod pomoću štampe prvi
put vidi sebe samog. N arodni govor, pojavljujući se u veoma vi-
zuelno definisanom izdanju, pruža naziraj društvenog jedinstva
koje postoji naporedo sa granicama narodnog jezika. A više je
ljudi doživelo ovo vizuelno jedinstvo svog maternjeg jezika putem
novina no kroz knjigu. K arlton Hejs je od velike pomoći svojim
Istorijskim razvojem modernog nacionalizma (Carlton Hayes:
Historical Evolution o f M odem Nationalism):
Niti je uopšte sigurno da su »mase« u bilo kojoj zemlji bile neposredno odgo-
vorne za uspon modernog nacionalizma. Pokret je, izgleda, najpre počeo u »inte-
* Vodi, ptico ljubezna! To uvek su činile: vekove pitajte. Ono što je ptica
činila juče. čovek će možda iduće godine. pa radilo se o letenju. mitarenju. leženju
jaja, slozi u gnezdu. Jer njeno društveno-naučno čulo zdravo je kao dren. gospo-
dine moj, njena ptičija samopromenljivost, tačno na normali: ona zna, prosto
oseća da je nekako rođena da leže i voli jaja (oslonite se na nju da će produžavati
vrstu i svoje paperjaste loptice bezbedno provesti kroz galamu i opasnost!), na
kraju i najvažnije, na njenom polju geneze sve je orno i nema besmislica, ona je
dama u svemu što čini i svaki put igra ulogu džentlemenovu. Nagovestimo to!
Da. pre no što sve ovo bude imalo vremena da se završi, zlatno se doba mora vra-
titi sa svojom osvetom. Čovek će postati dirižabl /usmerljiv. Treskavica će se
podmladiti, žena, sa svojim smešnim belim bremenom, jednim korakom dosegnuće
sublimnu inkubaciju, bezgriva ljudska lavica sa svojim obezroženim discipularnim
čovekoovnom javno će leći zajedno, bok uz runo. Ne, nipošto nemaju pravo oni
sumorlije što gundaju da slova/ književnost nisu više ono što bejahu od onog čud-
nog dana nedeljnog u sumornom janivaru (kakav /kakva srećan palmasta datum/
urma u pustinjskoj oazi!) kad, na obostrano preneraženje, Bidi Doren pogleda
ad književnost — Prev.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 249
lektualnim« slojevima, a dobio je odlučujući podstrek podrškom srednjeg staleža.
U Engleskoj, gde su fizička sredina i političke i verske okolnosti bili izuzetno po-
voljni, jaka nacionalna svest se razvila znatno pre osamnaestog veka i moguće je
da je engleski nacionalizam više ili manje spontano ponikao iz jednog masovnog
osećanja. Čak i tu je pitanje sporno, mada u opseg ovog rada ne spađa da iole
podrobnije naznači činjenice koje govore za i protiv.
Međutim, teško se može sumnjati da su izvan Engleske, u prvoj polovini
osamnaestog veka, mase Evrope, a takođe Azije i Severne i Južne Amerike, mada
posedujući izvesnu svest o nacionalnosti. mislile da poglavito pripadaju jednoj po-
krajini ili gradu ili carstvu, a ne nacionalnoj državi, i da nisu ozbiljno ili uspešno
protestovale protiv svog premeštanja iz jednog političkog domena u drugi, a da
su ih intelektualci i srednji stalež njihovih zemalja kasnije naučili da misle i delaju
kao nacionalnosti (str. 293).
Mada su svesni da je nacionalizam nastao u šesnaestom veku,
istoričari jo š nemaju objašnjenje z,a ovu strast koja je prethodila
teoriji.
D anas је veoma važno shvatiti zašto ne može nostoiati nacio-
nalizam tam o gde naipre ne postoii iskustvo narodnog jezika .n
-Jtam p an o m vidu. Hejs tu napominje da u područjim a bez pisme-
nosti vrenje i društvenu akciju plemenske vrste ne treba brkati sa
nacionalizmom. Hejs nije imao pojma o razvoju vizuelne kvanti-
fikacije u srednjem veku niti o vizuelnim efektima štampe na indi-
vidualizam i nacionalizam u šesnaestorn veku. On je bio i te kako
svestan (str. 4) da nacionalizam u m odernom smislu nije postojao
pre šesnaestog veka, kada se pojavio moderni evropski državni
sistem :
Države koje su sačinjavale ovaj novi sistem veoma su se razlikovale od »na-
cija« primitivnih plemenskih ljudi. Bile su mnogo veće i labavije. Po svojoj prirodi,
to su pre bili aglomerati naroda sa različitim jezicima i dijalektima i sa različitim
tradicijama i institucijama. U većini njih jedan određen narod, jedna odredena
nacionalnost činila je jezgro i obezbeđivala vladajuću klasu i zvaničan jezik,
a u svima su manjinske, kao i većinske nacionalnosti, ispoljavale obično veliku
meru lojalnosti zajedničkom monarhu ili »suverenu«. Za razliku od starijih obu-
hvatnih carstava, one su nazivane »nacijama« ili »nacionalnim državama«, a
lojalnost naroda suverenu katkad je opisivana kao »nacionalizam«. Ali mora se
strogo imati na umu da to nisu bile »nacije« u prvobitnom plemenskom smislu i da
je njihov »nacionalizam« imao drukčiju osnovu no današnji. Evropske »nacije«
u šesnaestom veku bile su sličnije malim carstvima no velikim plemenima.
250 M A R ŠA L M E K L U A N
Hejsa zbunjuje poseban karakter modernog internaciona-
lizma, koji je započeo sa primitivističkom opsesijom osamnaestog
stoleća. »Moderni nacionalizam označava više ili manje svrhovit
napor da se prvobitni tribalizam oživi u uvećanim i veštačkijim
razmerama« (str. 12). Ali od pojave telegrafa i radija, zemljina
kugla se prostorno skupila u jedno jedino golemo selo. Tribali-
zam je od otkrića elektromagnetizma naše jedino prirodno blago.
U svom Starom režimu (str. 156) Aleksis de Tokvil pokazuje
da je mnogo svesniji uzroka i posledica nacionalizma no Hejs.
Ne safae-što-ic navikavanie na štam pu težilo Лл stvori iednoohra-
zan Pity-stađanina. već su političko vaspitanje Francuske obavljali
Pisci nisu davali samo svoje ideje narodu koji je sačinjavao [Francusku],
već i svoj temperament i nastrojenje. Kao posledicu dugog vaspitanja, u odsustvu
drugih učitelja. s čime je išlo njihovo duboko nepoznavanje prakse, svi Francuzi
su čitanjem svojih knjiga konačno preuzeli nagone. duhovnu usmerenost, ukuse
pa čak i ekscentričnosti prirodne za one koji pišu. To je bilo u tolikoj meri tako da
su Francuzi, kad su konačno morali da delaju, preneli u politiku sve navike knji-
ževnosti.
Proučavanje istorije naše revolucije pokazuje da je vođena upravo u tom istom
duhu koji je bio uzrok pisanja tolikih apstraktnih knjiga o vođenju države — pri-
sutna je ista prijemčivost za opšte teorije, potpune zakonodavne sisteme, tačnu
simetriju u zakonima; isto preziranje postojećih činjenica, isto poverenje u teoriju,
ista sklonost originalnom, ingenioznom i novom u institucijama; ista žeđ da se
odmah nanovo izgradi ceo ustav u skladu s pravilima logike i jedinstvenim planom
umesto da se popravljaju njegovi delovi.
Zagonetna »logička« manija Francuza se lako može prepoz-
nati kao vizuelni sačinilac izolovan od drugih činilaca. Slično
ovome, vizuelna kvantifikacija kao kolektivna manija daje voj-
ničku maniju francuske revolucije. Tu jednoobraznost i homo-
genost A?ćy'vidljivije čine jedno. Naročito je moderni vojnik primer
pokretnog sloga, zamenjivog dela, klasična gutenbergovska pojava
De Tokvil ima mnogo šta da kaže o ovome u svojoj Evropskoj
revoluciji (str. 140— 1):
Ono što su pristalice republike smatrale Ijubavlju prema republici bila je
uglavnom ljubav prema revoluciji. Zapravo, armija je bila jedini stalež u Fran-
cuskoj čiji je svaki pripadnik, bez izuzetka, dobio revolucijom i bio lično zainte-
resovan da je podrži. Njoj je svaki oficir dugovao svoj čin. a svaki vojnik moguć-
nost da postane oficir. Armija je uistinu bila stajaća naoružana revolucija. Ukoliko
je još jarosno uzvikivala »Živela republika!«, to je, zapravo, bio izazov starom re-
žimu, čije su pristalice vikale »Živeo kralj!« U dubini svoje duše, armiji uopšte
G U T E N B E R O O V A GA LA KS IJ A 251
nije bilo stalo do građanskih sloboda. Mržnja prema strancima i Ijubav prema
domovini obično su jedini elementi vojnikovog rodoljublja, čak i kod slobodnih
naroda; ovo je moralo u još većoj meri biti tako u Francuskoj onog vremena.
Francuska armija. maltene poput svake armije u svetu. nije uopšte mogla da uhvati
glavu i rep sporim i složcnim kruženjima predstavničke vlasti; ona je mrzela i pre-
zirala skupštinu. jer je shvatala jedino moćne i jednostavne sile; sve što je želela
bile su nacionalna nezavisnost i pobede.
Nacionalizatn podjednako nastoji na ravnopravnosti pojedinaca
i nacija.
Ako je strogi centralizam glavna odlika pismenosti i štampe,
to je, ništa manje, i žustro zastupanje individualnih prava. De
Tokvil primećuje u Evropskoj revoluciji (str. 103): »godine 1788.
i 1789. sve brošure, pa čak i one koje su izdavali sami budući
revolucionari, suprostavljaju se centralizaciji i zalažu za mesnu
sam oupravu.« M alo kasnije, on dodaje jednu zabelešku (str.
112— 13) koja ukazuje da je, poput Herolda Inisa, imao običaj
da ne daje prikaze zbivanja već da m editira o njihovim unutarnjim
uzrocim a:
U francuskoj revoluciji nisu toliko izuzetni postupci koje je ona primenjivala
koliko ideje koje je začela. Nova je i zapanjujuća stvar da su tolike nacije došle na
stupanj na kome se takvi postupci mogu tako uspešno primenjivati, a takve ideje
tako lako prihvatiti.
Bilo bi pravo uživanje kad bi na ovom mestu de Tokvil pre-
uzeo pisanje Gutenbergove galaksije, jer je njegov način mišljenja
onaj koji je ovde koliko god je moguće sleđen. On savršeno defi-
niše svoju m etodu govoreći o starom režimu (str. 136):
Pokušao sam da ga ocenjujem ne na osnovu svojih ideja, već po osećanjima
koja je probudio u onima što su ga trpeli i potom uništili.
Nacionalizam zavisi (ili proističe) od »utvrđene tačke gle-
danja« koja dolazi sa štampom, perspektivom i vizuelnom kvanti-
fikacijom. M eđutim, utvrđena tačka gledanja može biti kolektivna
ili induvidualna, ili jedno i drugo, prouzrokojući time veliku
raznolikost sukoba i gledišta. Hejs piše u svom Istorijskom razvoju
modernog nacionalizma (str. 135):
Već 1815. liberalni nacionalizam je bio prilično određen intelektualni pokret
širom zapadne i srednje Evrope. . . Svakako nije bio aristokratski, a mada je na
rečima bio za demokratiju, težio je da bude građanski.
252 M AR ŠA L M E K L U A N
Njegove sledeće rečenice naznačuju »utvrđenu tačku gledanja
za državu, s jedne strane, i za pojedinca sa druge:
[Nacionalizam] je naglašavao apsolutnu suverenost nacionalne države, ali
je pokušavao da ograniči implikacije ovog načela naglašavajući individualne slo-
bode — političke, ekonomske i verske — u okviru svake nacionalne države.
Neminovni uslov postojanja utvrđenih tačaka gledanja,
nastao iz naglašavanja vizuelnog u nacionalizmu, takode je doveo,
piše Hejs (str. 178), do načela da se »nacionalna država, pošto ne
pripada građanim a ma koje pojedine generacije, ne sme revolu-
cionisati«. Ovo načelo se naročito ispoljilo u pisano-vizuelnoj
utvrđenosti američkog ustava, dok oblici političkog poretka
pre pojave štampe i industrije nemaju takav obrazac.
Na početku svoje knjige (str. 10— 11) Hejs ukazuje na odu-
ševljavanje načelom »jednakosti« kako u pogledu grupa tako i u
pogledu pojedinaca: podjednaka prava pojedinaca da odrede
državu i vladu kojima će pripadati, podjednaka prava nacija na
samoopredeljenje.
U praksi nacionalizam stoga razvija svoj puni potencijal
jednoobraznog lateralnog širenja tek pošto se tehnologija štampe
primeni na metode rada i proizvodnje. Hajs može da sagleda lo-
giku ovoga, ali ga zbunjuje kad vidi da se nacionalizam uopšte
mogao začeti u agrarnim društvima. On uopšte ne zapaža ulogu
tehnologije štampe u usmeravanju ljudi na jednoobrazne, ponov-
ljive oblike udruživanja:
Izlaganje nacionalističkih doktrina bilo je jedno od mentaimh vežbanja
osamnaestog veka. Ono je poglavito bilo delo intelektualaca i izraz tekućih inte-
lektualnih interesovanja i smerova. Ali ono što je, uglavnom, omogućilo naciona-
lističkim doktrinama da, jednom izložene, otada zavladaju masama ljudskog roda
bio je čudesan napredak mehaničkih nauka, napredak koji se danas naziva In-
dustrijskom revolucijom — izum mašina koje štede rad, usavršavanje parne mašine
i drugih pokretačkih uređaja. široka upotreba uglja i gvožđa, masovna proizvodnja
robe i ubrzavanje prenosa i saobraćaja. Ova industrijska revolucija počela je u
širokim razmerama u Engleskoj pre nekih sto četrdeset godina — otprilike u vreme
jakobinske revolucije u Francuskoj — a njeno jačanje u Engleskoj i širenje svetom
naporedo su pratili uspon i širenje opšte odanosti doktrinama nacionalizma.
Same doktrine su se prvobitno iskristalisale u jednom poljoprivrednom društvu,
pre pojave nove industrijske mašinerije, ali je njihovo prihvatanje pratilo, a njihov
potpun trijumf je sledio, uvođenje nove mašinerije i prelaz iz zemljoradničkog u
industrijsko društvo. To je, izgleda, bio savršeno prirodan razvoj (str. 232—3).
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 253
Od pojave industrijalizma, nacionalizam je uobličavao čak
i um etnosti, filosofiju i religiju. Hejs piše (str. 289):
Krupna usavršavanja tehnologije. industrijskih veština, i materijalne udob-
nosti, kao i većina razvoja na području intelekta i estetike, bili su vek i po upregnuti
u službu nacionalizma. Uprkos svojim kosmopolitskim mogućnostima, industrijska
revolucija je u stvarnosti bila uglavnom nacionalizovana. Moderna nauka, uprkos
svojim tvrdnjama o naučnosti i svojoj svuda prisutnoj prirodi, bila je pretežno
regrutovana za podršku nacionalizmu. Filosofije koje po svom poreklu nisu bile
izričito nacionalističke a katkad namerne da budu određeno antinacionalističke.
kakve su hrišćanstvo, liberalizam, marksizam i sistemi Hegela, Konta i Ničea.
obilno su korišćene i često iskrivljavane u nacionalističke svrhe. Likovne umetnosti,
muzika i lepa književnost, uprkos svojoj univerzalnosti, sve više su postajale pro-
izvod ili ponos nacionalističkih rodoljuba. Nacionalizam je u tolikoj meri postao
opšte mesto u načinima mišljenja i delanja civilizovanih stanovnika savremenog
sveta da ga većina ljudi prima kao nešto nepobitno. Ne razmišljajući ozbiljno,
oni zamišljaju da je nacionalizam najprirodnija stvar na belom svetu i pretpostav-
ljaju da je morao uvek postojati.
Šta je u nedavno vreme dalo nacionalizmu toliku pomodnost? To je prvo
krupno pitanje koje treba pokrenuti u vezi sa ovom najbitnijom pojavom.
Gradanske armije Kromvela i Napoleona bile su idealne mani-
festa&je—nffvtTtehnologije.
Kao istoričar, Hejs dobro zna (str. 290) da u vezi s nacio-
nalizmom postoji jedna zagonetka. On nikad nije postojao pre
renesanse i nikad se nije začeo kao ideja:
Ali nisu filosofi nacionalizma njega uveli u modu. Moda je već postojala kad
su se oni pojavili na pozornici. Oni su je samo izrazili i dali izvesnu emfatičnost i
usmeravanje. Za istoričara su izvanredno korisni. jer mu pružaju žive ilustracije
tekućih tendencija nacionalističke misli.
On ismeva ideju, da su »ljudske mase instinktivno nacionalis-
tičke« ili da je nacionalizam uopšte p riro d an :
Tokom daleko najdužih razdoblja zabeležene istorije, skupine kojima su
pojedinci bili pretežno lojalni bile su plemena, klanovi, gradovi, pokrajine, zam-
kovi, gilde ili poliglotska carstva. A ipak je nacionalizam, daleko više no ijedan drugi
izraz ljudske sklonosti druženju, u moderno vreme izbio u prvi red (str. 292).
Odgovor na Hejsov problem krije se u uspehu s kojim je
štam pana reč najpre vizualizovala narodni jezik a potom stvorila
onaj homogeni oblik udruživanja koji dopušta postojanje moderne
 254
MARŠAL MEKLUAN
industrije, tržišta i vizuelno uživanje u nacionalnom statusu.
On piše (str. 61):
»Naoružana nacija« je bila jakobinski koncept od velikog značaja za nacio-
nalističku propagandu. »Nacija u javnim školama« bila je drugi. Pre francuske
revolucije, dugo vremena su svi smatrali da deca pripadaju svojim roditeljima i da
je na roditeljima da odluče kakvo će školovanje njihova deca dobiti, ukoliko ga
uopšte dobijaju.
Sloboda jednakost i bratstvo našle su svoj najprirodniji,
m ada najnemaštovitiji, izraz u jednoobraznosti revolucionarnih
gradanskih armija. Ove nisu bile samo tačne kopije štampane
stranice, već i pokretne trake. Englezi su bili mnogo odmakli
ispred Evrope u nacionalizmu, kao i u industrijalizmu i tipograf-
skoj organizaciji vojske. Kromvelovi »gvozdeni konjanici« su
dejstvovali sto pedeset godina pre jakobinskih armija.
Englezi su isprednjačili svim zemljama Kontinenta u razvoju izražene opšte
svesti o zajedničkoj nacionalnosti. Mnogo pre francuske revolucije, u vreme kad
su Francuzi sebe smatrali prvenstveno Burgunđanima ili Gaskonjcima ili Pro-
vansalcima, Englezi su bili Englezi i sa pravim nacionalnim patriotizmom stali
su uz sekularizacije Henrija VIII i Elizabetine podvige. U političkoj filosofiji
Miltona i Loka postojao je nacionalistički duh, za koji je teško naći poređenje
kod njihovih savremenika na kontinentu, a Englez Bolingbruk bio je pionir u iz-
laganju jedne propisne doktrine nacionalizma. Stoga je bilo prirodno A t svaki
Englez koji izađe na megdan protiv jakobinstva bude u sjajnom ruhu naciona-
lizma.
Tako piše Hejs na 86. strani Istorijskog razvoja modernog
nacionalizma. Slično svedočanstvo o prvenstvu Engleza u pogledu
nacionalnog jedinstva dolazi od jednog mletačkog am basadora iz
šesnaestog veka :
Godine 1557. mletački ambasador Đovani Mikeli pisao je svojoj vladi:
»Sto se religije (u Engleskoj) tiče, primer i autoritet vladara od najvećeg su značaja.
Englezi cene i upražnjavaju svoju religiju samo utoliko što time ispunjavaju svoju
dužnost podanika prema vladaru; oni žive kao što on živi, veruju u ono u šta on
veruje: jednom reči, čine sve što naredi. . . oni bi prihvatili muhamedanstvo ili
judizam ako bi kralj u nj verovao i da je volja kraljeva da poveruju«. Stranom
posmatraču religiozno ponašanje Engleza tog vremena izgledalo je krajnje čudno.
Jednoobra^nost vere ostajala je pravilo, kao na kontinentu, ali se vera menjala sa
svakim vladarem. Pošto je bila šizmatična pod Henrijem VIII i protestantska pod
Edvardom VI, Engleska je pod Marijom Tjudor ponovo, i bez ikakvog ozbiljnog
poremećaja, postala rimokatolička.78
78 Žozef Lekler: Trpeljivost i reformacija. tom II. str. 349.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 255
Puko nacionalističko uzbuđivanje oko engleskog narodnog
jezika bilo je uklopljeno u verski spor šesnaestog i sedamnaestog
veka. Religija i politika su se tako pomešale da se nisu mogle razli-
kovati. Puritanac Džems H ant (James Hunt) pisao je 1642:
Jer odsada nikom neće biti potreban Univerzitet
Da bi naučio mudrosti m udrih;
Jer veoma j e malo tajni u Jevandelju toliko dubokih
Da ih ne može odgonetnuti obiian pravi je zik engleski,79
U današnje vreme, zaokupljenost katoličkih liturgičara pi-
tanjem mise na engleskom sasvim brkaju novi mediji kao što
su film, radio i televizija. Jer društvena uloga i funkcija narodnog
jezika neprestano se menjaju njihovim povezivanjem sa privatnim
životom. Tako je pitanje mise na engleskom danas zbrkano, kao
što je to bila uloga engleskog jezika u religiji i politici šesnaestog
stoleća. Niko neće sporiti da je medij štampe tada dao narodnom
jeziku nove funkcije i potpuno izmenio korišćenja i važnost la-
tinskog jezika. S druge strane, u osamnaestom veku odnosi iz-
među jezika, religije i politike već su se razjasnili. Jezik je postao
religija, bar u Francuskoj.
Ako su prvobitni jakobinci bili spori u prevođenju svih svojih teorija o vaspi-
tanju u delo, brzo su sagledali značaj jezika kao osnove nacionalnosti i pokušali
da prisile sve stanovnike Francuske da upotrebljavaju francuski jezik. Tvrdili su
da uspešna vlast »naroda« i objedinjena akcija nacija zavise ne samo od izvesne
jednoobraznosti navika i običaja, već još više od istovetnosti ideja i ideala koja se
može ostvariti govorima, štamparskom mašinom i drugim sredstvima vaspitanja,
pod uslovom da se ova koriste jednim istim jezikom. Suočeni sa istorijskom činje-
nicom da Francuska nije lingvstička jedinica — da, povrh veoma različitih dija-
lekata u raznim krajevima zemlje, Bretonci na zapadu, Provansalci, Baski i Korzi-
kanci na jugu. Flamanci na severu i alzaški Nemci na severoistoku govore »stranim«
jezicima — oni su odlučili da iskorene dijalekte i strane jezike i da svakog francuskog
građanina nateraju da zna i koristi se francuskim jezikom.80
Hejs u ovom odlom ku sasvim jasno pokazuje da je strast koja
je pokretala poriv ka narodnom jeziku bila homogenizacija,
stvar za koju je anglosaksonski svet oduvek znao da se mnogo
bolje sređuje supam ištvom u cenama i potrošačkim dobrima.
79 Naveo Džons u Trijumfu engleskog jezika (Jones: The Triumph o f the
English Language), str. 321.
80 Hejs: Istorijski razvoj modernog nacionalizma. str. 63—4.
256 M A R ŠA L M E K L U A N
Ukratko, engleski svet shvata da štampa znači primenjeno znanje,
dok je latinski svet uvek odbijao štampu, radije se koristeći
njome za povećavanje dram atičnosti usmenog disputa ili vojničke
virtuoznosti. Ovo suštinsko odbacivanje poruke štampe nigde se
bolje ne vidi no u Strukturi španske istorije od Amerika Kastra
(Americo Castro).
Vekovna kavga sa Mavrima imunizovala je Špance protiv
tipografije.
Pošto su ljudi iz vremena vladavine Džemsa I shvatili vojnu
poruku štampe kao linearnu izravnavajuću agresiju, Englezi su
primenjivali štampu na proizvodnju i tržišta. Te dok su Englezi
proširivali štam pu na područja cena, vođenja dućana i svakovrsne
priručnike, Španci su iz štampe izdvojili poruku gigantizma i
nadljudskog napora. Španac je zaobišao ili zanemario ceo aspekt
štampe kao sredstva primene, izravnavanja homogenisanja.
Ne postoji nam era ili želja da se uspostave ikakva druga merila.
Kastro piše (str. 620):
Oni se bune protiv merila kao takvih. Postoji neka vrsta ličnog separatiz-
ma . . . Kad bih morao da lociram ono što je najkarakterističnije za španski život,
smestio bih to između prihvatanja inercije i namernih izliva kojima osoba otkriva
ono što je u dubini njene duše — pa bilo to nešto beznačajno ili vredno — kao
da je svoje vlastito pozorište. Vidljivi primeri ovog ogromnog kontrasta jesu seljak
i konkvistador — neosetljivost za političke i društvene situacije i pobune i grčenja
slepe mase naroda što sve uništavaju; apatičnost prema pretvaranju prirodnih blaga
u bogatstvo i korišćenje javnog bogatstva kao da je privatno; arhaični i statični
način života i žurno usvajanje modernih izuma proizvedenih izvan Španije. Elek-
trično osvetljenje, pisaća mašina i naliv-pero su se u Španiji raširili brže no u Fran-
cuskoj. Na planu najviših ljudskih vrednosti, manifestaciju ovog oštrog kontrasta
nalazimo u poetskoj okrenutosti u sebe kod svetog Jovana Krstitelja ili kvijetiste
Miguela de Molinosa i u nizu smelih napada koji se mogu naći kod Keveda i Gon-
gore ili u Gojinom umetničkom preobražavanju spoljnjeg sveta.
Španci nisu bili ni najmanje neskloni prihvatanju i uvozu
stvari i ideja spolja: »Godine 1480. Ferdinand i Izabela su dozvolili
slobodan uvoz stranih knjiga«. Ove su kasnije podvrgnute cenzuri,
a Španija je počela da slabi svoje veze sa ostalim svetom. Kastro
objašnjava (str. 664) da su
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 257
Španci širili i sužavali objektivnu zonu svog života dramatičnim ritmom:
oni nisu skloni industrijskoj delatnosti niti hoće da pristanu da žive bez industrije.
U izvesnim trenucima ispadi u spoljašnji svet, pokušaji da izađu iz sebe. . . stvaraju
probleme za koje nema »normalnog« načina rešavanja.
M ožda je najspektakularnija posledica štampe u renesansi
bio bojni pohod protivreformacije koji su pokrenuli Španci
u ličnosti sv. Ignjacija Lojole. Njegov verski red, prvi koji je
osnovan nakon početka štam parstva obuhvatao je naglašenu
vizuelnost u verskim vežbama, intenzivnu književnu obuku i voj-
ničku hom ogenost organizacije. Pišući svoju Apologiju dvama
engleskim semeništima (Apologie o f Two English Seminaries, 1581 у
kardinal Alen objašnjava novu borbenost misionarskog žara među
katolicima: »Knjige su otvorile put«. Knjiga kao bojovničko
misionarsko sredstvo odista je privlačila Španca, koji je, ipak,
odbacivao trgovinu i industriju. Po K astru (str. 624), Španac je
uvek ispoljavao neprijateljstvo prema pisanoj reči:
Španac želi sistem pravde zasnovan na vrednosnim sudovima, a ne na čvrstim
i racionalno izvedenim načelima. Nije slučajnost što su kazuistiku podržavali špan-
ski isusovci, niti činjenica da je Francuz Paskal tu kazuistiku smatrao izopačeno
amoralnom. Španac se boji pisanih zakona i prezire ih: »Dvadeset poglavlja za-
konika je protiv tebe, a samo jedno ide tebi u prilog«, kaže advokat nesrećnom
parničaru u Rimado de Palacio od Peroa Lopesa de Ajale . . .
Jedna je od Kastrovih glavnih tema da je struktura španske
istorije aksiološki ukošena između pismenog Zapada i usmenog
mavarskog Istoka. »Čak i Servantes toliko puta izražava čežnju
za m avarskom pravdom, uprkos svom dugom robovanju u Alžiru.«
I upravo je m avarska žica imunizovala Špance protiv vizuelne
kvantifikacije pism enosti Proučavanje španskog slučaja baca
naročito značajno svetlo na različite posledice pismenosti prilikom
susreta tehnologije štampe sa jedinstvenim kulturam a. Španska
sklonost življenju u strasnom središtu možda ima analogiju u
Rusiji, gde se, za razliku od Japana, posledice tehnologije štampe
nisu proširile na otkriće potrošačkih dobara. A ruski usmeni stav
prema tehnologiji ima strastan karakter, koji, možda, i Ruse
čini otpornim prema korišćenju pism enosti
Kastro ima jedan odličan ogled o »Inkarnaciji u Don Kihotu«
u knjizi Servantes kroz vekove (str. 136— 7), u kome primećuje
da je »zaokupljenost uočavanjem efekata čitanja na vitalne procese
17 Gutenbergova galaksija
258 M A R ŠA L M E K L U A N
italaca karakteristično španska«. Ne samo što je upravo ova
činjenica glavna tema Don Kihota već je
dejstvo knjiga (verskih ili svetovnih) na život čitaoca uvek prisutna tema u
književnosti šesnaestog veka. Ignjacije Lojola je proveo mladost veoma u skladu
sa viteškim romanima, »koji su ga veoma zanimali i koje je rado čitao«. Ali slučaj
mu je stavio u ruke jedan Hristov život i Flos Sanctorum. Ne samo što je počeo da
u njima uživa već je i njegovo srce počelo da se menja. te je bio ispunjen željom da
oponaša i sprovodi u delo ono što je čitao. Još se kolebajući između zemaljskih i
nebeskih vrednosti, on je u sebi krio i onu osobu koja je bio i onu kakva je taj veliki
podstaknuti čovek želeo da bude: »Zatim je došla ona vrhovna svetlost i mudrost
koju je Gospod ulio u njegov duh« (str. 163).
Da bi objasnio ovu izuzetnu svest Španaca o efektima pisme-
nosti, Kastro sm atra (str. 161) da
osećati knjige kao živu, dušom obdarenu, saopštljivu i podsticajnu stvarnost
predstavlja jednu ljudsku pojavu koja pripada istočnjačkoj tradiciji. . .
= I moguće je da ova istočnjačka osetljivost za oblik, sve
više umrtvljavana u svetu azbuke, objašnjava jedinstveno špan-
sko gledanje na štam pu:
. . . međutim, osobenost Španije šesnaestog veka bila je pažnja poklanjana
vitalnom dejstvu štampane reči na njene čitaoce: komunikativna moć reči se na-
glašava čak i pored grešaka i književnih nedostataka samih knjiga (str. 164).
Španci su, dakle, bili zaokupljeni samim medijem štampe,
koji uspostavlja nove razmere među čulima, nov oblik svesti.
Kao što veli Kazalduero (Casalduero) u Servantesu kroz vekove
(str.. 63)
Vitez i Štitonoša nisu ni suprotnosti niti jedan drugoga dopunjavaju. Oni
su iste prirode, ali u različitoj razmeri. Komični duh nastaje iz protivstavljanja ovih
različitih razmera koji se plastično prevode.
U pogledu osobeno španskog naglašavanja medija štampane
reči, Stiven Gilmen (Stephan Gilman), u poglavlju o »Apokrifnom
’K ihotu’« u pomenutoj knjizi (str. 248), primećuje da je u Španiji
pitanje autorstva bilo sporedno. »Čitalac je važniji od pisca«.
Ali ovo je daleko od ideje o »onome što publika želi«, jer se radi
o shvatanju medija jezika kao opšteg dobra, a ne o čitaocu kao
privatnom potrošaču. Džons je naišao na ovaj stav u Engleskoj s
početka šesnaestog veka:
Prefinjivanje i ukrašavanje maternjeg jezika smatrani su svrhom književnosti.
Drugim rečima, književnost je smatrana oruđem jezika, a ne jezik oruđem knji-
ževnosti. Pisci se češće hvale zbog onog što su učinili za svoj izražajni medij no
zbog suštinske vrednosti njihovih sastava. . . 81
81 Trijum f engleskog jezika. str. 183.
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 259
Štampa je pročistila latinski jezik do nepostojanja. "h
Mnogi veliki naučnici su m ukotrpno radili na izučavanju
štam panog engleskog narodnog jezika. To područje je toliko
bogato da je svaki pristup proizvoljno selektivan. Pišući o »Tin-
dalu i engleskom jeziku« Boun ističe:
Tindalov (Tyndale) zadatak je bio da učini stvarnim svakodnevni život Je-
vanđelja. On je hteo da nanovo otkrije parabole. . . Pre no što su posedovali Bib-
liju na svom jeziku malo je ljudi smatralo da jedna povest na izvestan način stiče
veću težinu ako je odista odraz svakodnevnog života82
Ovde se podrazum eva nagoveštaj da jezik svakodnevnog
života, kada se sagleda, izaziva potrebu za književnošću o svako-
dnevnom životu. Primenjena na narodne jezike, štampa ih je
pretvorila u masovne medije, što nije bilo odveć čudno pošto je
tipografija bila prvi vid masovne proizvodnje. Međutim, primena
štampe na latinski jezik bila je k atastrofalna:
Napori velikih italijanskih humanista, od Petrarke u njegovoj Africi do
kardinala Bemba. imali su neočekivanu posledicu da su pročišćavanjem lišili
latinski aktivnog postojanja83
U Engleskoj. književnosti u šesnaestom veku (str. 21), Luis
piše:
Humanistima uglavnom dugujemo čudnu koncepciju »klasičnog« perioda u
razvoju jezika, ispravnog ili normativnog perioda, pre kojeg je sve bilo nezrelo
ili arhaično, a posle kojeg je sve dekadentno. Tako sam Skaliger veli da je latin-
ski bio »primitivan« kod Plauta, »zreo« od Terencija do Vergilija, dekadentan kod
Marcijala i Juvenala, senilan kod Auzonija (Poetices viii). Vives kaže otprilike isto
(De tradendis disciplinis iv). Vida, neobuzdanije, pretvara vaskoliku grčku poe-
ziju posle Homera u opadanje (Poeticorum I, 139). Kad je ova praznoverica jednom
uspostavljena, ona je, prirodno, dovela do verovanja da dobro pisanje u petnaestom
ili šesnaestom veku znači pisanje koje. što je moguće tačnije, oponaša pisanje
nekog izabranog prošlog razdoblja. Tako je sprečen svaki stvaran razvoj latinskog
jezika ka zadovoljavanju promenjlivih potreba novih talenata i novih tema;
jednim udarcem »svog zgromljavajućeg buzdovana«. klasični duh je okončao is-
toriju latinskog jezika. To nije bilo ono što su hteli humanisti.
Fevr i M arten takođe ukazuju (u Pojavi knjige, str. 479)
na ulogu oživljavanja starog latinskog pisma. »Štaviše, povratak
82 Grinslejd: Delo Viljema Tindala, sa jednim ogledom. . . G. D. Bouna
(S. L. Greenslade: The fVork offV illiam Tyndale, with an essay.. . by G. D. Bone),
str. 51.
83 Gerar: Život i smrt jednog ideala. str. 44.
 G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 261
260 M A R ŠA L M E K L U A N

starim slovima doprineo je da latinski bude pretvoren u mrtav On, takođe, iscrpno raspravlja dva pitanja neposredno povezana
jezik«. Ovo je osnovna stvar. Sama slova koja povezujemo sa sa štampanim vidom ma kojegjezika: to jest, stremljenje utvrđeno-
štampom nisu bila srednjovekovna, već rimska, a humanisti su sti pravopisa i gramatike.
Fevr i M arten posvećuju jedno poglavlje svoje Pojave knjige
ih upotrebljavali kao deo svog arheološkog napora. Međutim,
»Štampi i jezicima« ukazujući na »suštinsku ulogu štampe u
visoka vizuelnost latinskog pisma, tako podesna za štam parsku
uobličavanju i utvrđivanju jezika. Do početka šesnaestog veka«
mašinu, bila je glavni činilac u okončavanju vladavine latinskog
oblici pismenog izlaganja, na latinskom ili narodnom jeziku,
jezika, čak i više no oživljavanje antičkih stilova posredstvom
nastavili su da se razvijaju po obrascu govornog jezika« (str. 477).
štampane reči.
Rukopisna kultura nije imala moć da utvrdi jezik ili da pret-
Štampa je dozvolila neposredno vizuelno protivstavljanje
vori narodni jezik u masovni medij nacionalnog ujedinjenja.
drevnih stilova u svoj njihovoj nepromenljivosti. Humaniste je
Stručnjaci za srednji vek ukazuju na nemogućnost uspostav-
porazilo otkriće koliko su oni svojim usmenim latinskim obli-
ljanja latinskog rečnika za srednji vek, naprosto stoga što je sred-
cima đaleko od svih klasičnih presedana. Smesta su odlučili da
latinski predaju pomoću štampane stranice, a ne usmenim izla- njovekovni autor sebi dozvoljavao da svoje termine redom defi-
niše pomoću konteksta svoje misli koji su se menjali. Njemu
ganjem, videći u tome sredstvo sprečavanja daljeg širenja njiho-
jednostavno ne bi pala na um misao da reč ima određeno značenje
v'og vlastitog varvarskog srednjovekovnog latinskog govora i
utvrđeno nekim leksikonom. Na isti način,~pre~pt5jave pisanja'J
idioma. Luis zaključuje (str. 21):
reči nemaju nikakav spoljašnji »znak«, referenciju ili značenje.
Oni su uspeli da ubiju srednjovekovni latinski, ali ne i da održe u životu učio-
Reč »hrast« je hrast, veli nepismen čovek; kako bi inače mogla л
ničke strogosti njihovog obnovljenog augustijanstva
stvoriti predstavu hrasta? Ali štampa je imala dalekoseŽQe. posle^—
dice po svaki aspekt jezika, kakve ie raniie imalo nisanie. Dok su
se srednjoveKovm narodm lezicTveoma menjali, čak i izmedu
Tipografiia je proširila svoj karakter na regulisanje i utvr-
d^m aestog~i petnaestog stoleća, »od početka šesnaestog veka
~~7frriTffjV јстЈка ~~ ■— -----------
stvari više nisu tako stajale. Već u sedamnaestom veku narodni
jezici svuda počiniu da izgledaju iskristalisani«.
Kasnije (str. 83—4), Luis protivstavlja »klasičarstvo« re-
T^evrT M arten potom ukazuju na napore činjene u srednjo-
nesansne učionice usmenoj i auditivnoj slobodi i raznovrsnosti
vekovnim kancelarijama da se verbalna praksa standardizuje
srednjovekovne latinštine Gejvina Daglasa, biskupa dankeldskog.
i na napore novih centralističkih renesansnih m onarhija da utvrde
Daglas nas poražava time što je od nas bliži Vergiliju. Kad se to
jezik. Novi vladar bi rado doneo Zakon o jednoobraznosti,
čoveku jednom otkrije, svuda će nalaziti primere. Rosea cervice
koji bi u duhu štamparske mašine obuhvatio ne samo veru i misao,
refulsit: »Njen vrat je sjao kao ruža majska«. Ili, možda, više
već i pravopis i gramatiku. D anas, u eposi elektronske istovreme-
volite Drajdenovo: »Okrenula se i pokazala sjajni vrat«? Ali
^ n o sti, sve ove politike moraju se nreokrenuti. počev od novoe
refulsit nipošto nije mogao za rimljansko uho imati »klasično«
stremljenja decentralizmu i pluralizmu čak i u krupnim poslovnim
svojstvo koje »refulgent« (sjajni) ima za englesko. M ora da je
krn^ovim a.^Zato je sada tako lako shvatiti dinamičnu logiku
više delovalo kao »schane« (sjao).
štampe kao sile'centralizaciie i homogenizacije. Jer svi efekti teh-
To znači, ono što osećamo kao »klasično« kod augustijanaca
nologije stampe sada su u oštroj suprotnosti sa elektronskom teh-
i osamnaestog stoleća u vezi je sa širokim slojem latinskih neolo-
nologijom. U šesnaestom veku vaskolika antička i srednjovekovna
gizama koje su u engleski jezik uvezli prevodioci iz prvog razdoblja
struktura stajala je u podjednako sukobljenom odnosu prema
štampe. Džons u svom Trijumfu engleskog jezika posvećuje veliki
novoj tehnologiji štampe. U Nemačkoj, pluralističkijoj i plemen-
prostor ovom osnovnom pitanju narodnog jezika i neologizma.

262 M A R ŠA L m e k l u a n
ski raznolikijoj od ostalog dela Evrope, »objedinjujuće usluge
štampe u oblikovanju književnog jezika« bile su izuzetno efikasne.
Fevr i M arten pišu (str. 483):
Luter je stvorio jezik koji se u svim oblastima približava modernom nemačkom
jeziku. Ogromna rasprostranjenost njegovih dela, njihova književna vrednost,
karakter kvazisvetinje koji su očima verni imali tekstovi Starog i Novog zaveta
kako ih je on uspostavio, sve je to ubrzo pretvorilo njegovjezik u uzor. Neposredno
pristupačan svim čitaocima. . . termin koji je upotrebljavao Luter konačno je po-
bedio, a mnogobrojne reči upotrebljavane samo u srednjovekovnom nemačkom
na kraju su opšte prihvaćene. A Luterov rečnik se nametnuo na tako zapovednički
način da se većina štampara nije usuđivala da od njega ma i najmanje odstupi.
Pre no što razgledamo engleske dokaze o istoj zaokuplje-
nosti pravilnošću i jednoobraznošću i među štam parim a i u oblici-
ma korišćenja štampe, uputno je da se podsetimo uspona struk-
turalističke lingvistike u naše vreme. Strukturalizam u umetnosti
i kritici potekao je, poput neeuklidovske geometrije, iz Rusije.
Strjikturalizam kao termin ne izražava baš najbolje svoju ideju
obuhvatne sinestezije, uzajamnog dejstva mnogih ravni i faceta
dvodimenzionalnog mozaika. No to je oblik svesti u jeziku i knji-
ževnosti koji se Zapad grdno trudio da odstrani pomoću guten-
bergove tehnologije. U naše vreme, on se, na dobro ili zlo, vratio,
kao što naznačuje ovaj uvodni stav jedne nedavno objavljene
knjige84:
Jezik dokazuje svoju realnost trima kategorijama ljudskog iskustva. Prva se
može smatrati značenjem reči; druga značenjima pohranjenim u gramatičkim ob-
licima; a treća, i po mišljenju ovog pisca, najznačajnija: značenjima što potiču s
onu stranu gramatičkih oblika, značenjima što se tajnovito i čudesno otkrivaju
čoveku. Ovo poglavlje će pokušati da se bavi ovom poslednjom kategorijom,
jer je njegova teza da sama misao mora biti propraćena kritičkim razumevanjem
odnosa lingvističkog izraza prema najdubljim i najpostojanijim intuicijama
čovekovim. Potom će biti učinjen napor da se pokaže da jezik postaje nesavršen
i nedovoljan kad zavisi isključivo od pukih reči i oblika kao konačne sadržine i op-
sega jezika. Jer čovek je onaj stvor na zemlji koji nema jezik. Čovek jeste jezik.
84 Anšen: Jezik: Istraživanje njegovog značenja i funkcije (R. N. Anshen:
Language: An Enquiry into ils Meaning and Function, Science of Culture Series),
\
\ G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 263
Štampa nije izmenila samo pravopis i gramatiku, već i akcen-
tovanje i promenu jezika i omogućila je negramatičnost.
U naše vreme krajnje ie očito da ie čovek — iezik m лАл on
sada priznaie mnoge neverhalne jezike. kao i iezik oblika. A
ovaj strukturalistički pristup iskustva stvara svest da ie »nesves-
nost u odnosu na onog koii snoznaie-nepostoianie«.85 To znači,
"пкоПко je štampa strukTurisala jezik, lskustvo i motivaciju na
nove načine koji se ne prepoznaju svesnim putevima, mesmerižam
je osiromašio život. Ranije je u ovoj knjizi pokazaiio kako Šekspir
svoje savremenike snabdeva funkcionišućim modelom tehnologije
štampe na delu. Jer odvajanje funkcija putem mehaničke inercije
čini osnovu pokretnog sloga i primene znanja u svim oblastima.
To je tehnika svođenja problema, talenata i rešenja na jednu ra-
zinu. Tako je dr Džonson bio »sablažnjen neumesnošću mnogih
Šekspirovih igri rečima. Da jedan lik zakera suočen sa smrću,
kao što mnogi čine u tim komadima, bilo je protivno ’razumu,
pristojnosti i istini’«.86
Ne samo što je sa prelaskom iz usmene u vizuelnu kulturu
m orala da otpadne istovremenost značenja. već su izgovor i visina
glasa bili što je moguće više izravnani. U svojoj Potrazi za poezijom
Robert Hilijer (R obert Hillyer: In Pursuit o f Poetry) piše:
Mi Amerikanci uglavnom ne upotrebljavamo promene visine glasa. Mi ih
nesvesno izbegavamo kao afektiranje i gubimo pola efikasnosti svog maternjeg
jezika u dugom monotonom pevucanju, otezanju ili režanju. Efekat je spljošten i
zamućen, pogotovo zato što spajamo svoje slogove i reči, poput proznog odlomka
bez interpunkcije. Trebalo bi da pustimo da svaki slog izađe okrugao i potpun,
poput zlatnog mehura! Ali to ne činimo. Ishod je poguban po poeziju. Američki
glas je, opšte uzev, bogatiji od engleskog. Izostavljajući »kokni« — i onaj »super
kokni«, »oksfordski.naglasak« — mi pogrešno pripisujemo superiornost engleskom
gtasu, dok, u stvari, promenljiva visina glasa čini govor Engleza toliko artikulisa-
nijim od našeg. Visina glasa je za naš jezik ono što je gestikulacija za Francuze —
izražajnost, emfaza i smisao. Elizabetanci su nesumljivo govoriji koristeći se pa-
dovima i usponima celog opsega jezika, a odjeci te rečitosti održali su se danas u
govoru Iraca. Be: klizajuće visine glasa, čitanje stihova ne može biti delotvorno
(str. 45).
85 Ibid., str. 9. Vidi takođe Nemi jezik Edvarda Hola.
86 Mehud: Šekspirova igra reči (M. M. Mahood: Shakespeare's Wordplay),
str. 33.
264 MA R ŠA L M E K L U A N /'
Amerikanci su, iz razloga koji će se ubrzo pokazati, svesrd-
nije no iko sledili puke vizuelne implikacije štampe'. U svojim
Izučavanjima akcentovanja višesloženih latinskih, grčkih i roman-
skih pozajmljenih reči u engleskom jeziku, G ror Denijelson (G ror
Danielsson: Studies on Accentuation o f Polysyllahic Latin, Greek
and Romance Loan-words in English) pruža obilje specijalističke
grade u podršku Hilijeru.
Već je pokazano u vezi sa umetnošću, naukom i tumačenjem
Svetog pisma, kako je srednji vek stalno stremio naglašavanju
vizuelnog. Sada je trenutak da se pomene postepeno premeštanje
u srednjovekovnom jeziku, koje je predstavljalo pripremu za
skok ka vizuelnoj utvrđenosti koju oličava štampa.
Opšte uzev, dakle, u odnosu na izraz odnosa subjekata i objekata, razvoj
engleskog je uvek išao od sredstava gramatičke promene, koja su gramatički
omogućavala da subjekti i objekti stoje na bilo kom mestu među rečima rečenice.
ka upotrebi gramatički dejstvujućih utvrđenih shema reda reči koje su mesto ispred
glagola učinile teritorijom »subjekta«, a mesto posle glagola — teritorijom »ob-
jekta«.81
Promena je prirodna za usmenu ili auditivnu kulturu, pošto
je oblik istovremenosti. K ultura s fonetskom azbukom veoma teži
da ograniči promenu zarad vizuelne pozicione gramatike. Edvard
Moris je lucidno izložio ovo načelo u delu O načelima i metodama
latinske sintakse (Edward P. M orris: On Principles and Methods
in Latin Syntax), gde se naglašavanje vizuelnog ispoljava kao
kretanje ka izražavanju odnosa jednom reči. . .
Opšte kretanje kojim su pojedine reči delimično preuzele mesto promene,
najzamašnija je i najradikalnija promena u istoriji indo-evropskih jezika. Ona
je istovremeno znak i plod jasnijeg osećanja odnosa koncepata. Promena uglavnom
više nagoveštava no što izraiava odnose; svakako nije tačno reći da je u svakom slu-
čaju izražavanje odnosa jednom reči, npr. predlogom, jasnije no nagoveštavanje
istog odnosa padežnim oblikom, ali je ispravno reći da se odnos može povezati sa
jednom reči jedino kad se oseća sa znatnom merom jasnoće. Sam odnos između
koncepata mora postati koncept. Utoliko je kretanje ka izražavanju odnosa poje-
dinim rečima kretanje u smeru tačnosti. . . Prilog-predlog u razgovetnijem obliku
izražava neki element značenja koji je bio latentan u padežnom obliku. Stoga služi
kao defmicija značenja padežnog oblika (str. 102— 4).
87 Čarls Karpenter Fris: Gramatika američkog engteskog jezika (Charles
Carpenter Fries: American English Grammar). str. 255.
\ G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 265
Ujednača vanje promene i igre reči postalo je deo programa
primene znanja u sedamnaestom veku.
Da sedamnaesti vek nije postojao, moglo se predskazati
da stalno, štampom nadahnuto kretanje ka vizuelnom redu reči
znači isključivanje načela verbalne pristojnosti, kraj igri reči i
nastojanje na homogenosti izgovora. Mnogo pre no što je biskup
Spret izveo za Kraljevsko društvo ovu implikaciju štampe, nju
je jasno izložio R obert Kodri (Robert Cawdrey). Godine 1604.
on tvrdi da se oštroumlje (što je u to vreme podrazumevalo eru-
diciju) ne sastoji u neobičnim rečima već
u dobroj sadržini i prikladnom izražavanju čovekovog duha. . . nužno mora-
mo odagnati svaku efektiranu retoriku i upotrebljavati samo jednu vrstu jezika.
Stoga oni koji žele da izbegnu ovu ludost i da se upoznaju sa najprostijom i najbo-
ljom vrstom jezika, moraju s vremena na vreme tražiti opšte usvojene reči koje
mogu prikladno izraziti na jasan način celokupnu zamisao njihovog duha.88
Tvrdnja da »m oram o upotrebljavati samo jednu vrstu jezika«
prirodna je dedukcija iz vizuelnog doživljaja štam panog narodnog
jezika. A kao što je pokazao Bekon, svođenje talenata i iskustva
na jednu jedinu ravan sama je suština primenjenog znanja. Ali
je sasvim razorno po »kriterijum doličnosti«, koji je, kako uka-
zuje Rozam und Tav u Elizabetanskoj i metafizičkoj metaforici
(Rosam und Tuve: Elizabethan i Metaphysical Imagery), bio
načelo što je stalno prožimalo jezičke umetnosti od G rka do
Renesanse.
Ravni stila, poput ravni tumačenja, bile su deo ukupnog kul-
turnog sklopa i veoma su mučile misao Otaca u odnosu na stil
Svetog pisma. Džon Don samo pc lavlja patrističko opšte mesto
kad piše:
Dok piše Jevanđelja, Sveti duh ne uživa samo u doličnosti, već i u tananosti,
skladu i melodičnosti jezika; u uzvišnosti metafora i drugih figura koje mogu osta-
viti jak upečatak na čitaoce, a ne u varvarskom ili trivijalnom ili pijačnom ili obič-
nom jeziku . . ,m
88 Navedeno u Džonsovom Trijumfu engleskog jezika, str. 202.
85 Navedeno u Mičelovom Engleskom propovedničkom besedništvu od End-
rusa do Tilotsona (W. F. Mitchell: English Pulpit Oratory from Andrews to Tillotson),
str. 189.
 /
/
266 M A R ŠA L M E K L U A N
Nepoznavanje stalnog dejstva načela doličnosti na području
stilova ^avelo je ljude kakav je Čembers (R. W. <Chambers)
na ideju o prostim jednostavnim stilovima koji izrastaju iz nekog
srećnog novog načela književne prakse. Tako se Bidu (Bede),
koji je pisao svim stilovima u Kembridžskoj istoriji engleske knji-
ževnosti ( Cambridge History o f English Literature) odaje priznanje
što je svojom Sveštenom istorijom ( Ecclesiastical History) »eng-
leskim piscima učinio, izgleda, najveću uslugu uvodeći u opštu
upotrebu neposredan i jednostavan stil«.
Čembers je pobrkao kult usmene, kolokvijalne jednostav-
nosti iz poznog devetnaestog veka sa upražnjavanjem prostog
stila u pobožnim traktatim a i propovedima šesnaestog veka.
Tomas M or upotrebljava uzvišen stil u Ričardu III (Richard III),
»srednji« stil za svoju satiru Utopija i nizak za svoja pobožna
dela. Deo Donove precioznosti na području doličnosti čini smela
upotreba m etafora iz niskih zanata za postavljanje paradoksa
Božanske smernosti Inkarnacije. Nam a je, međutim, ovde cilj
da samo naznačimo opseg i dubinu tradicije doličnosti u koriš-
ćenju jezika za različite teme. Jer sa pojavom štampe tradicija
se morala ostrići da bi ljudi mogli »upotrebljavati samo jednu vrstu
jezika«. Potreba da se sve vrste situacija homogenizuju kako bi
se cela kultura dovela u vezu sa potencijalom tehnologije štampe,
lako je prepoznatljiv i razumljiv stav. Biskup Spret je, u svojoj
Istoriji Kraljevskog društva (History o f the Royal Society, 1667),
spreman da odbaci ne samo doličnost i ravni stila, već i samu poe-
ziju. Mitovi i bajke su bili kićena retorika detinjstva ljudskog roda:
prvi učitelji znanja među njima bili su podjednako pesnici i filosofi; jer
Orfej, Linus, Muzeus i Homer prvi su omekšali urodenu grubost ljudi i svojom
privlačnošću ih namamili da prime pouku ozbiljnijih doktrina Solona, Talesa i
Pitagore. Taj razvoj je bio koristan isprva, kad je ljude valjalo ugodno obmanuti
zarad njihova dobra. Ali možda je ostavio neki loš uticaj na celokupnu filosofiju
njihovih naslednika i dao Grcima povoda da kasnije uvek u pogledu dela Prirode
pokazuju veću meru oštroumlja i mašte no što je spojivo sa njihovim iskrenim
ispitivanjem90.
Nekom vrstom metamorfoze, iz Spretovog stava (koji po-
kušava da sledi Bekona) proizlazi da je moderni naučnik ili
filosof pravi pesnik. I da bi sadašnjicu očistilo od taloga prošlosti,
90 Navedeno u Bezil Vajli: Zalede sedamnaestog veka (Basil Willey The
Seventeenth Centurv Background), str. 207.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 267
po Spretovom shvatanju, Kraljevsko društvo je »pokušalo da
odvoji nauku o prirodi od broja retorike, izmišljotina mašte ili
slatkih obm ana bajki«.
Postupak odvajanja i segmentacije kao suština tehnike pri-
mene znanja jasno se ispoljava kad god iskrsne posao svođenja
antike. Budući posvećeni u ovu tehniku, članovi Kraljevskog
društva odbijaju »ovo opako preobilje retorike, ove smicalice
m etafora, ovu bujicu jezika koji podižu tako grdnu halabuku
u svetu«.
Oni su stoga bili krajnje strogi u primenjivanju jednog leka
koji se za ovu nastranost može naći, a to je bila postojana rešenost
da se odbaci svako proširivanje, digresija i bujanje stila: da se
vrate prvobitnoj čistoti i sažetosti, kada su ljudi iznosili toliko stva-
ri skoro podjednakim brojem reči. Oni su od svih članova tražili
sažet, ogoljen, prirodcm način govora: pozitivne izraze, jasna zna-
čenja, urodenu lakoću, tražili su da sve stvari dovedu što je moguće
bliže matematičkoj jednostavnosti, a pretpostavljali su jezik zanat-
lija, seljaka i trgovaca jeziku oštroumnika ili naučnika.91
Štampa je stvorila nacionalm jednoobraznost i državni centra-
lizam, ап i individualizam i opoziciju prema državi kao takvoj.
Na ovoj tački svođenja vaskolikog jezika na jedan oblik, mi
se nismo zaista oslobodili prvobitnog značaja štampe u preobra-
žavanju narodnih jezika u masovne medije nacionalističkog zna-
čaja. Isplatiće nam se da se zagnjurimo u vreme od više od jednog
stoleća pre Spreta kako bismo pratili obrise prvobitnog ispoljava-
nja štampe kao sredstva za posti/ inje jednoobraznosti.
Karl Dojč piše u svome Nacionalizmu i društvenom komuni-
ciranju (Karl Deutsch: Nationalism and Social Communication):
nacionalnost je narod koji se upinje da zadobije izvesnu meru stvarne kontrole
nad ponašanjem svojih pripadnika. . . nacionalnosti se pretvaraju u nacije kad
steknu moć za podržavanje svojih aspiracija. Konačno, ako su nacionalistički
pripadnici uspešni i ako se nova ili stara državna organizacija stavi u njihovu službu,
tada je napokon nacija postala suverena, a nacionalna država počela je da postoji.
K arlton Hejs je jasno pokazao da pre renesanse nije postojao
nacionalizam, a sada smo dovoljno sagledali karakter tehnolo-
51 Ibid.. str. 212.
 268 M AR ŠA L M E K L U A N
gije štampe da bismo znali zašto je tako. Jer ako je štampa pret-
^vorila narodne jezike u masovne medije, ovi su takođe predstav-
'Tjali Sredstvo lcomrole društva оЗ- strane centralizovane države,
koja prevazilazi sve što su čak poznavali i Rimljani sa svojim pa-
pirusom, azbukom i popločanim drumovima. Međutim, sama pri-
roda štampe stvara sukobljene interese proizvođača i potrošača,
vladara i podanika. Jer štampa kao oblik iz centra organizovane
masovne proizvodnje obezbeđuje da će problem »slobode« ubu-
duće biti glavni problem u svim društvenim i političkim raspra-
vama. Za vreme Nedelje biblioteka. Minneapolis Morning Tri-
bune od 17. m arta 1950, u uvodniku pod naslovom »Pravo na
čitanje«, navodi zajedničku izjavu Herberta Huvera i Herija Tru-
m ana:
Mi Amerikanci znamo da sloboda, ukoliko išta znači, znači pravo na raz-
mišljanje. A pravo na razmišljanje znači pravo na čitanje — bilo čega što je bilo
ko, bilo gdc i bilo kad napisao.
Ovo je upečatljivo izlaganje potrošačke doktrine zasnovane na
homogenosti štampe. Ukoliko je štampa jednoobrazna, ona
treba da stvori jednaka prava za pisca i čitaoca, izdavača i potro-
šača. Američke kolonije su najpre naselili ljudi koji su imali dugo
iskustvo s upravo suprotnom idejom o značenju štampe. Na
proizvođača ili na vladara usmerena verzija Gutenbergove po-
ruke jednostavno glasi da je pravo vladara da društvu nametne J
jednoobrazne obrasce ponašanja. Policijska država prethodi'4'
potrošačkom društvu. Stoga je zanimljivo pročitati jedan američki
izveštaj o Slobodi štampe u Engleskoj, 1476— 1776: Uspon i pad
državne kontrole od Siberta (F. S. Siebert: Freedom o f the Press
in England, 1476— 1776: The Rise and Decline o f Government
Controls), jer pruža odličan prikaz relativnih prednosti jedno-
obraznosti koju nameće proizvođač u odnosu na onu što stvara
potrošač. Štalno i ironično smenjivanje ova dva stava daje De-
mokratiji u Americi Aleksisa de Tokvila njenu bogatu fascinant-
nost. Isti kontrast između interesa centralizovane države i nase-
ljenika tema je Trgovine krznom u Kanadi od Herolda Inisa.
Jer, piše Inis (str. 388), interes centra je bio da periferiju organizuje
u cilju proizvodnje sirovina, a ne potrošnih dobara:
Proizvodnja sirovina u velikim razmerama podsticana je unapređivanjem
tehnike proizvodnje, prodaje i prevoza, kao i poboljšanjima u izradi konačnog pro-
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 269
izvoda. Posledica je bila da je energija kolonije upravljena na proizvodnju sirovina,
neposredno i posredno. Stanovništvo je bilo neposredno uključeno u proizvodnju
sirovine, a posredno u proizvodnju postrojenja koja su pospešivala proizvodnju.
Zemljoradnja. industrija, transport, trgovina. finansije i državne delatnosti po-
kazuju sklonost da se potčine proizvodnji sirovina za. u većoj meri, specijalizovanu
proizvodnu zajednicu. Ove opšte usmerenosti mogu se ojačati politikom države,
kao na području trgovinskog sistema, ali značaj ove politike se menja u određenim
industrijskim granama. Kanada je ostala britanska uprkos slobodnoj trgovini,
a uglavnom zato što je i dalje ostala izvoznik sirovina za u sve većoj meri industri-
jalizovanu otadžbinu.
Rat za nezavisnost 1776, objašnjava Inis, bio je sukob sre-
dišta i periferije, istovetan sa sukobom između saobraženosti i
nesaobražavanja, politike i književnosti, u šesnaestom veku. I
kao što »kolonija koja se bavi trgovinom krznom nije bila u stanju
da razvije industriju kako bi konkurisala m anufakturam a otadž-
bine«, tako su periferije razvije samo potrošački stav prema
književnosti i umetnostim a koji se zadržao sve do ovog veka.
Nekonformisti su se priklanjali čitaocu ili potrošaču, tuma-
čeći značenje štampe kao privatno i individualno. Konformisti
su se priklanjali autoru — izdavaču, upravljaču nove sile. Možda
jeste (a možda i nije) značajno to što je najveći deo engleske knji-
ževnosti od uvođenja štampe stvorila ova, ka upravljaču usmerena
manjina.
Sibert kaže (str. 25): »Tjudorovska politika stroge kontrole
štampe u interesu državne bezbednosti održala se tokom celog
šesnaestog veka«. Bilo je neminovno da, sa pojavom štampe,
šesnaesti vek doživi »veliki porast moći — izvršne, zakonodavne
i sudske — Saveta (ili Krunskog veća) na račun parlam enta i sta-
rijih sudova, ali sasvim određeno u korist krune«. No kako se,
krajem veka, širilo tržište za knjige i rasprostranila navika obimnog
čitanja, pobuna potrošača protiv centralne kontrole bivala je sve
jača. Rajtov sjajan prikaz Kulture srednjeg staleža u elizabetan-
skoj Engleskoj pruža sliku složenih vidova korišćenja štampe za
podsticanje mnogih vrsta sam oobrazovanja i samopomoći. Po-
staje očito da prvo razdoblje čitalaca u m etodam a primenjenog
znanja nije tražilo samo razonodu već i pouku.
Čitalac Rajtovog dela će lako shvatiti kako je centralističku
Elizabetinu strukturu iznutra podrivala jedna nova vrsta snažnih
individualista:
270 M AR ŠA L M E K L U A N
Izolovane grupe su već počele da osporavaju sistem državne kontrole:
štampari iz ekonomskih razloga, puritanci iz verskih, a bar jedan član parlamenta
iz političkih. Štampari, poput Vulfa, vrpoljili su se pod pritiskom pravila Knji-
žarskog udruženja. Oni su se pobunili protiv štamparskih povlastica i patenata na
monopol. Verski nekonformisti, lišeni prava da se obraćaju javnom mnjenju,
jurili su zabijajući klinove kojima su na kraju razorili celu strukturu.92
Bila bi potrebna posebna knjiga da se objasni kako je pokret
za ograđivanje zemljišta bio povezan sa centralizmom procesa
štam panja. Ali ne treba tražiti dalje primere za moć štampe da
ojača centralnu vlast izvan Elizabetinog zakona o jednoobrazno-
sti iz 1559. Zakonski projekt je naišao na otpor u Donjem domu
sa obrazloženjem da nijedna vlada ne može posedovati »vlast
da razm atra ili definiše ma šta u vezi sa verom, svetinjama i
crkvenom disciplinom . . .« M eđutim, liturgija i pohađanje crkve
bili su lak plen za štampu, pošto su dugo zavisili od oblika knjige.
Od 24. juna 1559. Molitvenik iz 1552. imao je biti »u punoj
snazi i dejstvu«, svi sveštenici su bili ubuduće »obavezni da iz-
govaraju i koriste jutarnju i večernju službu, službu povodom
Tajne večere i obavljaju sve obrede i sve zajedničke i javne mo-
litve kako su date u toj knjizi »i nikakve druge«.
Godine 1562. izdata je knjiga propovedi za javno čitanje sa
svake predikaonice. Sadržina propovedi nas ne zanima, već više
činjenica da su jednoobrazno nam etnute celoj javnosti. Pretvo-
rivši narodni jezik u masovni medij, štampa je stvorila novo
oruđe političkog centralizma, kojim se ranije nije raspolagalo.
Istovremeno, kako su lična i politička saobraženost postale stvar
oštrih formulacija, naučnici i učitelji su započeli zajedničku
kam panju za pravilno pisanje i gramatiku.
U društvu bez pismenosti niko nije pravio gramatičke greške.
Jačina vrenja na području ortograflje samo je koristan po-
kazatelj novine štampe i njenih efekata centralističke saobraže-
nosti. Čarls K arpenter Fris u svojoj Gramatici američkog engle-
skog jezika proučava pitanje sukoba pisanog i usmenog izla-
ganja:
92 Sibert: Sloboda š t a m ^ u Engleskoj, 1476— 1776, str. 103.
i
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 271
Svega šezdeset šest najuobičajenijih jakih glagola oduprlo se privlačnoj sili
pravilnog obrasca. . . Zapravo, tokom šesnaestog i sedamnaestog veka postojala
je jaka tendencija uklanjanju razlike između prošlog vremena i priloga vremena
prošlog kod svih ovih glagola. . . (str. 61)
Neprestano je ponavljano da je štam pa ujednačavajuće de-
lovala na sve verbalne i društvene oblike. A tam o gde je štampa
ostavila izvesne oblike promene neizmenjene, kao u »who-whom«,
zjapi velika stupica »pravilne gramatike« — to jest, ambis između
vizuelnog i usmenog oblika. Status ovih problema u eposi elek-
tronike dovoljno je naznačen u jednom izveštaju iz britanskog
Gornjeg doma u Time-u93:
Raspravljajući o odlikama zakonskog predloga u pogledu prava obaveza
vlasnika hotela, britanski Gornji dom se našao pred značajnim pitanjem: da li
reči hotel treba da prethodi a ili anl U prilog an bio je lord Feringdon, koji je za-
molio »vaša lordovstva da mi se pridruže u demonstraciji u prilog eleganciji«. Lord
Kounsford se složio i ukazao da reči na h, čiji prvi slog nije naglašen, traže oblik
an. »Verujem«, rekao je, »da bi svako od Vaših lordovstva reklo ,a Harrow b o y , ali
bi, takođe, govorilo o ,an Harrovian’.« Lord Ria je zapitao šta bi lord Kounsford
radio sa jednosložnim rečima. »U slučaju firme neke krčme, da li bi ovu pisao kao
,A Horse and a H ounđ ili ,An Orse and an OuntT?« Lord Mertir se pozvao na
ništa manji autoritet no što je Fauler kako bi dokazao da bi an hotel bio beznadežno
staromodan oblik — ali uzaman. Kad je debata okončana, pristalice an su pobedile.
Lord Mertir, zagovornik oblika a, izjavio je o lordu Feringdonu. zagovorniku
oblika an,.koji se takođe školovao u Itonu: »Prilično je tužno pomisliti da smo se
uvaženi lord i ja školovali na istom mestu i u isto vreme i đa ćemo četrdeset godina
kasnije doći da se ovde razmimoiđemo u ovom pitanju«.
U H m S tvii hp7 p is m e n o s ti je . po sv o j p r ilin n ftm o g tlće
napraviti gramatičku grešku, jer je niko nije nikad čuo_Razlika
između usmenog i vizlielliog leda usnuv j l z a l i u i i l l u^gramatičkih.
Na isti način strast prema reformi pravopisa u šesnaestom veku
proizašla je iz novog napora da se prilagode slika i zvuk. Ser
Tomas Smit je tvrdio »da slovo poseduje jednu urođenu prirodu
koja ga čini prikladnim samo jednom zvuku«. Ovo je stanovište
»jedna po jedna stvar« prirodne žrtve štampe. A bilo je mnogo
onih koji su ovu logiku proširili i na značenje reči. No mnogi
krepki karakteri poput Ričarda M alkastera podsmevali su se
ovoj vizuelnoj logici, kao što će se dr Džonson podsmevati vizu-
elnoj logici doktrine dramskih jedinstava.
53 2. jul 1956, str. 46.

272 M A R SA L M E K L U A N
Svodenje taktilnih svojstava života i jezika čini prefinjavanje
za kojim je išla renesansa a koje doba elektronike sada odbacuje.
Jedna od velikih tema nacionalističkih strasnih pristalica
narodnog jezika dovodi nas do efekta kojim š t a m p a h r/o lišava
jezik mnogih njegovih taktilnih svojstava. Do devetnaestog veka,
'predmet stalnog hvalisanja bilo je »prefinjavanje« engleskog
jezika obavljeno od šesnaestog stoleća nadalje. U šesnaestom
veku su još bili dovoljno prisutni provincijski izgovor i dijalekt
da jeziku daju taktilnost i zvučnost. Još 1577. godine Holinšed
se mogao osećati srećnim zbog postepenog prefinjavanja do kojeg
je došlo u razdoblju između jezika Saksonaca i srazmernog sa-
vršenstva jezika njegovog vremena. Stari saksonski engleski bio je
bog zna, tvrd i grub oblik jezika, kad ga je naš narod prvi put upoznao,
ali smo ga sad promenili u daleko tananiji i neusiljeniji uvid govora i tako ugladili
i potkrepili novim i mekšim rečima, tako da se može tvrditi da se u naše vreme pod
suncem ne govori jezik koji ima, ili može imati. veću raznovrsnost reči, uzora ili
fraza ili figura ili ukrasa besedničkih no što ih ima naš engleski jezik.94
Svođenje taktilnog svojstva života i jezika uvek je znak
prefmjavanja. I tek sa prerafaelitim a i Hopkinsom počela je na
području engleskog jezika svesna kam panja za saksonske taktilne
jezičke vrednosti. M eđutim, taktilnost je oblik uzajam nog dejstva
i postojanja, a ne odvajanja i linearnog sleda. K ratak pogled
na posledice štampe po preoblikovanje naših ideja o prostoru
i vremenu biće most u vekove nakon pojave štampe. Jer je pot-
puno nemoguće i dalje napredovati na svim frontovim a u ovoj
knjizi.
Novo osećanje vremena tipoerafskosr čoveka ie kinematiČno,
sledno i sltkovno.
Sa ojačavanjem izolovanog intenziteta i količine putem štam-
pe, pojedinac se uvodi u svet kretanja i izolacije. U svim vido-
vima iskustva i poslova naglasak je na odvajanju funkcija, analizi
sačinilaca i izolovanju trenutka. Jer, sa izdvajanjem vizuelnog,
94 Navedeno u Džonsovom Trijumfu engleskog jezika, str. 189.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 273
osećaj uzajamnog dejstva i prosvetljavanja mreže bića jenjava i
»ljudska se misao više ne oseća delom stvari«. Ono što Šekspir
u L im naziva »oblašću čula« (doslovno »kvadrat čula«) vero-
vatno upućuje na tradicionalni »logički kvadrat« u logici i na
onu četvoročlanu analogiju proporcionalnosti koja predstavlja
uzajam no dejstvo čula i razuma. Ali izolovanjem vizuelnog ovom
novom intenzivnošću, i razum se
. . . izoluje od spoljašnjeg vremena [i] oseća se podjednako van vremena svog
mentalnog života. Modifikacije koje na njega redom utiču mogu mu, odista,
smenjujući jedna drugu, dati predstavu o jednom unutarnjem trajanju. Ali to
trajanje, sačinjeno od oblika koji se smenjuju, nipošto nije trajanje mislećeg bića;
to je samo trajanje sukcesivne celine čovekovih misli. Odvojena od trajanja stvari,
pa čak i od trajanja oblika svoga postojanja. ljudska svest je svedena na postojanje
bez trajanja Ona uvek pripada sadašnjem trenutku.95
Ovo je Magbetov svet sačinjen od »sutra i sutra i sutra«.
To je, veli Pule, iskustvo modernog čoveka, a prvi ga je prikazao
M ontenj u svojim Ogledima. On je krenuo da snimi vlastiti um
pri činu čitanja i razmišljanja pomoću la peinture de la pensee.
U tom pogledu M ontenj je, možda više no iko drugi, sproveo
pouku štampe nekom vrstom primenjenog znanja. On je odgajio
veliki rod autoportretista koji se služe mentalnim snimkom,
nizom zaustavljenih i izolovanih trenutaka iskustva što nago-
veštavaju film:
Na ovom ostrvu trenutka koje ga izoluje no koje ispunjava svojim prisustvom,
čovek isprva zadržava nešto od radosti koju je doživeo u renesansi kada je osećao
da postoji u svim to.kovima prostora i trajanja. Sad mu se daje samo trenutak po
trenutak, ali svaki može biti trenutak prosvetljenja i celokupnosti . . ,96
Međutim, osećaj diskontinuiteta i sam ootuđenosti ne može
se odvojiti od vizuelne svesti i reda: »Svaki čas se udaljavamo
od sebe samih«, kaže Boalo, a grozničava prešnost podvlašćuje
osećaj vrem ena:
Svestan da mu trenutak u kome misli i želi izmiče. čovek se baca u novi tre-
nutak, trenutak nove misli i nove želje: »Ali čovek, bez pokoja u pomamnoj
trci./ Neprestano leprša od misli do misli«.97
95 Pule: Izučavanja Ijudskog vremena, str. 13.
96 Ibid., str. 15
97 Ibid., str. 16
18 Gutenbergova galaksija
274 M A R ŠA L M HK LU A N
U izolovanom sadašnjem trenutku, piše Pule (str. 19),
odsutan je bog, stvoritelj i održitelj. Glavni gluraac više nije na pozornici.
Glavna uloga prvog uzroka zamenjena je igrom drugostepenih uzroka. Umesto
boga postoje osećanja, oseti i sve što osete uzrokuje.
E, pa ono što prouzrokuje osete kakvi su gore pomenuti,
nepobitno je tehnologija štampe sa svojom moći. nalik Lirovom
»tajnijem smeru«, da deli maleno kraljevstvo čovekovo na gomilu
neusklađenih atom a i jednoobrazno horftogenizovanih sačinilaca.
Postojanje tada postaje ne bice, vec samo »toJcTsenka i neprestano
menjanje«; »ja ne prikazujem biće«, veli M ontenj; »ja prikazu-
jem proticanje«. Ništa ne bi moglo biti filmskije. Odricanje od
prikazivanja onog što jeste zarad iluzije postignute sekvencom
statičnih »kadrova« — to je tipografija in extenso. Podsetimo se
Kralja Lira kao živog modela ogoljavanja ljudskih institucija i
same svesti, sve većim izolovanjem čula. Ovom psihološkom
opitu paralelno je u naše vreme lišavanje čula u kontrolisanim
uslovima. M eđutim za svakog ko je prvi put doživljavao štampu
postojao je jedan krajnji specijalizam čula koji se, možda, nije
ponovo osetio sve do pojave filma i. ubrzo potom , radija. Ba-
rokni slikari su činili u svemu isto što i M ontenj, premeštajući
pažnju na periferiju viđenja. Pule je zato sasvim u pravu kad
kaže (str. 43):
N o odbacivanje prikaza bića zarad prikazivanja proticanja nije samo bes-
primeran poduhvat ogoljavanja već i izvanredno težak zadatak. Prikazati proti-
canje ne znači prosto uhvatiti sebe u jednom predmetu koji se gubi i svojim zamući-
vanjem dopušta da se »ja« jasnije pokaže; to ne znači slikati svoj autoportret koji
će biti utoliko verniji zbog iščezavanja tragova svih okolnosti koje su dovele do
njegovog stvaranja. To znači uhvatiti »ja« u trenutku kada ga okolnosti sklanjaju
iz starog oblika i nameću ga novom.
M ožda je greška ako Pule, ili ma ko drugi, u ovoj novoj
M ontenjovoj strategiji vidi neko izvanredno duboko otkriće po-
duhvata. АП baš kao što je infmitezimalni račun izmišljen za
prevođenje nevizuelnog iskustva u homogene vizuelne termine,
tako M ontenjovo hvatanje neprimetnog magnovenja kako »naša
duša raznoliko i neprimetno odapinje strelice svojih strasti«,
znači ulaženje u
boravište onog što će Lajbnic kasnije nazvati beskonačno malim entiteti-
ma. . . To je nadmetanje u pokušavanju da se odaberu i uhvate toliki hitri mali
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 275
pokreti . . . Tako se »ja« rastače, ne samo iz trena u tren, već i usred trenutka pro-
ticanja — u prizmatičnu igru, nalik igri vodenih kapljica.98
Ono što se ovde iznosi istovetno je sa m etodam a tačne vi-
zuelne kvantifikacije koje je ranije opisao Džon Nef. Kao što
je pokazao Nef, ove precizne statističke metode bile su sredstva
primenjenog ili prevedenog znanja. Montenj je raspolagao svim
iskustvima i tehnikam a impresionističkog filma našeg vremena.
A oba oblika svesti neposredne su ekstrapolacije tipografije kad
se ova primeni na govornu reč. Usred impresionizma simbolizam
se trudio da još jednom vaspostavi objedinjeno polje bića. Danas,
u sredini elektronike, lako je shvatiti novinu segmentarnih im-
presionističkih izuma kako su se javljali od šesnaestog do kraja
devetnaestog veka. Oni se ne mogu odvojiti od gutenbergovske
galaksije zbivanja.
I tako je sa Dekartom , za koga je nauka predviđanje uzroka
sa posledicama:
temelj jedne divne nauke koju njegov um zamišlja kao skup »lančano pove-
zanih« stvari: svet catenae. čistog determinizma. U njemu nema mesta sponta-
nosti, slobodi, pobožnosti."
Pošto je znanje svedeno na puki vizuelni oblik niza,
ništa nam ne može jamčiti da će se jedan trenutak produžiti u drugom;
ništa nam ne može jamčiti da će biti izgrađen most između ovog i sledećeg tre-
nutka. . . Ovo je najjača zebnja; »užas« kako je naziva Dekart, užas od prekida u
vremenu, od kojeg nema utočišta sem istinskim skokom ka bogu.1<w
Pule kasnije (str., 357) opisuje ovaj »skok«:
Na taj način, pred Dekartom se ponovo ukazuje ideja boga. Dugo zanemarena
od primarne svesti zaokupljene »divnom naukom«, ona se ponovo pojavljuje ovim
spontanim činom sekundarne svesti što mu ga dade njegov san. Od ovog trenutka
kao da dolazi do promene u atmosferi onih snenih područja što kao da vode nekoj
neminovnoj realnosti očaja. Ali da bi Dekart konačno stigao u pravo »utočište«
i našao istinski »lek«, on mora da izdrži druga iskušenja. Spontani čin kojim se
okreće bogu u ovom trenutku nema potrebnu efikasnost: to nije čista spontanost,
nije upućen neposredno bogu sadašnjice, već bogu prošlosti. . .
98 Ibid., str. 45
99 Ibid., str. 54.
100 Ibid., str. 58.
18*

276 MARŠAL M EKLUA N
Ogoljavanje svesnog života i njegovo svođenje na jednu ravan
stvorili su u sedamnaestom veku svet nesvesnog.. Pozornica je
očišćena od arhetipova iH stavova individualnog duha i spremna
za arhetipove kolektivne nesvesnosti.
Tako je sedamnaestom veku, pošto је u svome svesnom
životu ušao u puku vizuelnu naulcu. ~ostalo da oribeene svetu
snov^. Mehanički duh pokretnog sloga rasporedenog u precizne
retke nije mogao dobiti verniji odraz od onog Dekartovog. Ra-
nije smo naveli njegovu novu potrošačku ideju filosofije, kad
tera svog čitaoca da prođe delo »u celosti, kao rom an, bez po-
klanjanje veće pažnje ili zaustavljanja na teškim mestima«. Ideja
postojanog kretanja pojedinim planovima narativne svesti pot-
puno je strana prirodi jezika i svesti. Ali je veoma usaglašena
sa prirodom štam pane reči. U tesnoj vezi s ovim linearnim ogo-
ljavanjem jezika ide povezani utisak mehaničkog ponavljanja i
pojavljivanja, koji će još teže pritiskivati renesansni d u h :
Ко val za valom. kad na žalo jure.
Časovi naši u prošlost odlaze.
Svi se namjesto svog prednika žure
I žudnom hitnjom u stope mu gaze.wl
Ali ovo je najpre imalo jednu komičnu stranu, koju nije
iskorišćavao samo Šekspir već i Sidni, u svom Astrofelu i Steli:
Ti što metodu rečnika unosiš
U svoje rime koje u čegrtavim redovima jure;
M eđutim, primeri za novu moć vizuelne linearnosti su bez-
brojni, a jedan od najčudnijih je Očenaš u verziji kralja Džemsa
(1611), u kojoj reč »debt« (dug) postaje »trespass« (prestup).
Svođenje višeslojne ideje »duga« i dužnosti je ovako ograničeno
na pisano legalno značenje, a jedan složen sklop teoloških i
m oralnih implikacija zamenjen je idejom »skretanja sa linije«.
Dakle, prvo razdoblje štampe je paradoksalno uvelo prvo
razdoblje nesvesno. Pošto je štampa dopuštala samo jednom
uskom segmentu čula da .dominira drugim čulima, izbeglice su
morale da sebi nađu drugi dom. Videli smo koliko su Španci
bili svesni značenja ove posledice štampe. Don Kihot je, u istoj
101 Šokspir: Sonet LX.
Ci UT ENB ERG OVA GA LA K SI J A
meri u kojoj i Kralj Lir, demonstracija dihotomija uma, srca i
čula koje je uspostavila štam pana knjiga. Praktičnije nacije su ra-
dije živele ove posledice no da o njima meditiraju kroz žive umet-
ničke modele.
Lanselot Lo Vajt u svojoj knjizi Nesvesno pre Frojda (Lan-
celot Law Whyte: The Unconscious before Freud) pruža izvesnu
predstavu o razvoju »otkrića« nesvesnog kao posledici ograni-
čavanja svesnog života u okviru ekstremnih granica tehnologije
štampe. »Potonite duboko ili nećete dosegnuti kartezijansko
vrelo« Džojsova je dosetka iz Fine'ganovog bdenja (str. 301) koja
se na ovo odnosi. M eđutim, tokom vekova koji će slediti, Zapad
se opredelio da bude motivisan ovim jednostavnim mehanizmom
i da živi kao u snu iz kojeg su se umetnici trudili da nas probude.
Vajt kaže (str.59—60):
Verovatno da su u svakoj kulturi postojali pojedinci koji su znali da činioci
kojih nismo neposredno svesni utiču na mišljenje i ponašanje. Kao što sam nago-
vestio, ova spoznaja je morala biti rasprostranjena, recimo, u Kini, gde je u izvesnim
razdobljima preovladavalo uravnoteženije i jedinstvenije shvatanje duha od onog
u kartezijanskoj Evropi.
ŠtO se tiče ove knjige, ne pomaže da se govori o nesvesnom
kao o području nepoznatog ili oblasti dubljoj od obične svesti.
Čak i ograničena svest daleko je zanimljivija od duboke nesve-
snosti. N am a ie ovde stalo da pokažemo kako smo, naglašava-
jući sačinilac čula vida u razmeru čula. sami stvorili ono ogrom no
područje otrcanosti i gluposti koje Poup slavi u Glupijadi, a"
Svift u Priči o buretu ( The Tale o f Tub). Nesvesno je neposredna
tvorevina tehnologija štampe, gomila zgure odbačene svesti koia
neprestano raste.
Nijedan mislilac nije nikad zamišljao da su »telo« i »duh« — ukoliko ovi
pojmovi važe — lišeni očitog uzajamnog dejstva. Moramo ostaviti kartezijanskim
učenjacima, kao što je učinio Dekart, da objasne šta znači postulisati, kao jedan od
prvih proizvoda jasnog mišljenja, postojanje dva samostalna područja, koja ipak
tako tesno zavise jedan od drugog. Pouka je da što je blistavija svetlost koju upra-
vimo na dva susedna područja, utoliko dublja postaje tama u koju se bacaju njihova
uzajamna dejstva.102
102 Vajt: Nesvesno pre Frojda. str. 60.
278 M A R ŠA L M E K L U A N
Filosofija je, poput nauke, hila naivm u svom nesvesnom pri-
hvatanju pretpostavki Ш dinamike tipografije.
Masovno i izobilno prisustvo štampane stvari i njenih deri-
vata u novoj organizaciji prostora i vremena dalo je ugled i
autoritet besmislicama koje Vajt ovde navodi. Tako su, na primer,
danas školska deca zapanjena kad se pozovu na razm atranje
idiotskog kvaliteta onoga što nude mediji. Ona gaje neizgovorenu
pretpostavku da je sve ono čijem izvođenju svet odraslih poklanja
vreme i trud — vredno. Ona pretpostavljaju da se odrasli en
masse nikad ne bi bavili nekom izopačenom delatnošću. Tek
pošto se nauče jezici medija, od rukopisa do štampe i od štampe
do televizije, ova oćigledna činjemca- otkriva se umu. Jednom
TJekartu vrednost potvrđuju njegova okolina i ljudi što žive
mehanizam o kojem on govori. D anas, u novoj elektroničnoj
sredini, D ekart se olako otpisuje 1 ljudi sada nesvesnom pokla-
niaju onu lstij tragm entam u pažni^ i prihvatanje које su Тагије
ukazivali Kratkim segmentmm trenucima kartezijanske svesti.
Zar nije moguće osloboditi se subliminalnog dejstva naših vlasti-
tih tehnologija? Nije li suština vaspitanja građanska odbrana
od otpadnih padavina medija? Pošto ovaj napor nije nikad
učinjen ni u jednoj kulturi, odgovor m ožda ostaje pod sumnjom.
M ožda postoji neki dosad nepodozrevan i m udar motiv za čove-
kov m entalni san i samohipnozu koji bi otkrilo suprotstavljanje
efektima tehnologije medija. Bilo kako bilo, jasno je da sii pseu-
dodihotomije i vizuelne količine koje je štampa nam etnula našoj
psihologiji u sedamnaestom veku počele da poprim aju svojstvo
potrošačkih paketa ili »sistema« filosofije. Oni spadaju u vrstu
koja se može opisati i prikazati za nekoliko minuta, ali su, za-
hvaljujući mesmerizmu štampe, zaokupljali pažnju mnogih po-
koljenja. Filosofije od D ekarta naovamo različite su na način
na koji se parna mašina razlikuje od benzinskog ili dizel m otora.
A Bergson, koji je pokušao da sve to okonča, mehaničan je kao
i njegov neprijatelj Dekart, mada je za pogon svog sistema pret-
postavljao neku vrstu kostq,ičkog goriva. Kad se jednom dopusti
proces oeoliavania i rasparčavania jezika Tiskustva, koji Šekspir
naznačuje u Liru, više nema zaustavliania. Vašarska drmusalika
je krenula kartezijanskom, lokovskom, kantijanskom prugom sa
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 279
svom ugrađenom panikom i Angst-om koji se mogu poželeti.
Vajt to ovako sažima (str. 60— 1):
Tokom poznog sedamnaestog veka evropskom filosofskom mišlju domini-
rala su tri glavna stava koji odgovaraju trima tumačenjima prirode postojanja.
Materijalizam je uzimao fizička tela i njihova kretanja kao primarnu stvarnost;
idealizam je smatrao da je to duh ili um; dok je kartezijanski dualizam postulisao
dva samostalna područja: mentalnu res cogitans i materijalnu res extensa. Prve
dve škole su bez teškoća prepoznavale nesvestan mentalitet, pa makar nosio druga
imena. Za materijaliste vaskolika duhovnost bila je fiziološka, a postojanje nesves-
nih fizioloških procesa, sličnih mišljenju i koji na njega utiču, bilo je neposredna
posledica činjenice da je naša neposredna svest o procesima u našem telu ograni-
čena. A za idealiste svi prirodni procesi su bili izraz sveopšteg ili svetskog duha, o
kome pojedini čovek nema neposredne spoznaje. mada ovaj u izvesnoj meri
deli svojstva ljudske duhovnosti. Tako ni za idealiste nije bilo problema; nesvesni
duh pojedinca nije ni po čemu iznenađujući; on je samo deo sveopšteg duha kome
individualna svest nema neposrednog pristupa. Medutim za treću, kartezijansku
školu, dopuštanje postojanja nesvesnih mentalnih procesa predstavljalo je oštar
filosofski izazov, jer je iziskivalo odbacivanje prvobitne koncepcije dualizma: dva
samostalna područja materije u kretanju i nužno svesnog uma. Za one koji su bili
verni Dekartu sve što u čoveku nije svesno bilo je materijalno i fiziološko, te otud
neduhovno.
Poslednja rečenica će nekima nam etnuti utisak da je ova
knjiga više m aterijalna i fiziološka no duhovna u svojim pret-
postavkama. To nije slučaj, niti je to naša tema. Pitanje je pre
k»kn p o s t a j e m o svesni nosledica azbuke ili štampe ili telegrafa
na uobličavanje našeg ponašanja? Jer besmisleno je i gnusno
*l?iti uoblićavan takvim sredstvimS. Zoanie ne širi. već sužava I
poaručja determ inizm a._A utićaj neispitanih pretpostavki, izve-
denih Iz tehnologijeT'iasvim nepotrebno vodi maksimalnom de-
te rm ini^rr'ii n čovekovom živetu. Oslobadanje iz te klopke cilj
je vaskolikog vaspitanja. Ali nesvesno nije izlaz za opasnost iz
sveta ogoljenih kategorija ništa više no što je lajbnicovski ili ma
koji drugj monizam razrešenje kartezijanskog dualizma. Još uvek
postoji potpun razmer, ili međudejstvo, svih združenih čula koji
dopušta prosvetljavanje. Ta združenost se okončava ojačavanjem
jednog čula putem tehnologije i nastojanjem na osvetljavanju.
M ora osvetljavanja Paskalov je svet:
Razum dejstvuje sporo i sa toliko gledišta o tolikim načelima, koja uvek
moraju biti prisutna da u svakom času može zaspati ili zalutati zato što sva njegova
načela nisu prisutna.103
103 Pule: Izučavanja tjudskog vremena. str. 78.
 /* *
M A R SA L M E K L U A N
Hajdeger klizi na valu elektronike isto onako trijumfalno kao
što je Dekart jezdio na mehaničkom talasu.
Ova vrsta duhovnog baleta, koji je pomoću izolovanog čula
vida koreografisao Gutenberg, filosofska je otprilike koliko i
Kantovo pretpostavljanje euklidovskog prostora kao nečeg a
priori. Međutim, azbuka i slične doskočice su dugo služile čoveku
kao subliminalni izvor filosofskih i religijskih pretpostavki.
M artin Hajdeger je, kanda, na čvršćem tlu kad se koristi celo-
kupnošću samog jezika kao filosofskom činjenicom. Jer tu, bar
u razdobljim a bez pismenosti, postoji razmer među svim čulima.
Ali ovo ne znači preporuku nepismenosti ništa više no što su
vidovi upotrebe štampe osuda pismenosti. Zapravo, Hajdeger je,
izgleda, sasvim nesvestan uloge tehnologije elektronike u promi-
canju njegovih vlastitih nepismenosnih stavova na području je-
zika i filosofije, Oduševljavanje izvrsnom Hajdegerovom lingvi-
stikom moglo bi lako proisticati iz naivnog udubljivanja u meta-
fizički organicizam naše elektroničke sredine. Ako Dekartov
mehanizam danas izgleda kukavno, to je možda iz istih nesvesnih
razloga zbog kojih je u svoje vreme izgledao blistav. U tom
smislu, sve mode označavaju neku vrstu somnambulizma i čine
jedno sredstvo kritičke orijentacije prema psihičkim posledicama
tehnologije. M ožda je to put da se pom ogne onima koji žele
da kažu: »Zar u štampi nema mčeg dobrogT^TTema ove knjige
nije da u šta m p iim a ičeg dobrog^iH lošeg rv o P d aje^ o d su stv o
^~~šve5tr u deistvu ћга koTe sile — katastrofaT a пагосЈТо~'аКО' jg
u pita ljS sila koju šm osam i stvoriii. A sasvim je lako proveritf
^Sveopšte posledice stampe po zapadnu misao nakon šesnaestog
veka, jednostavnim ispitivanjem najizvanrednijih razvoja na pod-
ručju ma koje um etnđsti ili nauke. Fragm entarna i homogena
linearnost koja se ukazuje kao otkriće u šesnaestom i sedamnae-
stom veku, postaće popularna novotarija ili utilitarna moda
osamnaestog i devetnaestog veka. To jest, mehanizam se uporno
održava kao »novotarija« sve do epohe elektronike, koja je
započela sa ljudima kakav je Faradej. Izvesni ljudi mogu smatrati
da je život odveć dragocena i prijatna stvar da bi se traćio na
takav proizvoljan i nevoljan autom atizam .
Paskal se koristi m ontenjovskom kodak-smicalicom snima-
nja trenutaka da bi zašao u jad dilema: »Kad strasno volimo,
G U T E N B E R G O V A G A L A K S IJ A 281
uvek je novina videti voljenu osobu«. Ali ova spontanost proiz-
vod je simultanosti i trenutnog obilja. A um m ora da prima ele-
mente jedan po jedan. To je onaj bezrazložni i nesvesni tipo-
grafski sačinilac u Paskalu. Vaskoliko iskustvo je segmentarno
i m ora se obraditi sledno. Stoga bogato iskustvo izmiče bednoj
mreži ili situ naše pažnje.
Čovek ne pokazuje svoju veličinu time što je na jednoj krajnosti, već isto-
vremeno dodirujući obe krajnosti i ispunjvajući ceo međuprostor.104
Razume se, postavivši ovo malo gutenbergovsko rastezalo
kako bi mučio svoj duh, Paskal je sebi obezbedio pažnju javnosti
i prihvatanje:
Oni veliki duhovni napori do kojih se duša povremeno dovine takvi su da se
ne mogu duže održati. Ona do njih dolazi samo skokom, ne ustoličava se kao na
prestolu, za stalno, već 'samo na trenutak.1?5
Paskal naznačava da je stara vrsta svesti bila kraljevska,
stalna, »kao na prestolu«. Stari kralj je imao ulogu, a ne posao.
On je bio uključujuće središte bez periferije. Nova svest je, poput
novog vladara, izmrcvareni službenik koji obavlja posao, prime-
njuje znanje na probleme i ima samo trenutne dodire sa svojim
m arginalnim podanicim a koji su ionako svi ambiciozni supar-
nički segmenti.
Pule veli, po svoj prilici sa ironijom (str. 85):
Na trenutak? Poražavajuće vraćanje bedi čovekove sudbine i tragediji
doživljaja vremena: u samom času kod čovek uhvati svoj plen iskustvo ga nasa-
mari i on zna da je nasamaren. Njegov plen je senka. U trenutku on hvata trenutak.
a trenutak prolazi, jer je trenutan.
Čovek stiče nelagodan osećaj da su se ovi filosofi izričito
poduhvatili. da dram atizuju Gutenbergov mehanizam u našem
senzibilitetu, izigravajući ga poput svih kraljevih konja i svih
kraljevih slugu što se vrte oko starog Valjuška Okruglice. Kako
se može sred linearnih nizova trenutaka otkriti načelo čovekovog
identiteta? D iskontinuitet tih tipografskih trenutaka je takav da
je »ja« prisiljeno
da svaki put zaboravi sebe kako bi se nanovo izmislilo, da sebe nanovo
izmišlja kako bi povratilo zanimanje za sebe, ukratko da izvodi podsmešljiv simu-
104 Ibid., str. 80.
105 Ibid.. str. 85.
282 M A R ŠA L M E K L U A N
lakrum neprestanog stvaranja, zahvaljujući kojem će, veruje, izbeći potvrđivanje
vlastitog ništavila i iz svog ništavila nanovo uobličiti jednu realnost.106
No homogeno ponavljanje a la Gutenberg ipak ostavlja
nešto nezadovoljavajuće u pogledu čovekovog »ja«. Kako da
se razložno govori sa osobom koja se baca pod m otornu testeru
zato što su zupci nevidljivi? Takva je sudbina jedinstvenog »ja«
u eposi segmentacije putem štampe. No teško je poverovati u
realnost ma koga ko u ma kojoj eposi može ozbiljno uzeti Gu-
tenbergove pretpostavke kad se ove primene na sređivanje života.
Džems Džojs je svakako mislio da je u Viku našao filosofa
koji poseduje bolju kulturnu svest no oni što ih pokreće »karte-
zijanska opruga« * Poput Hajdegera, Viko je filolog medu filo-
sofima. Njegovu vremensku teoriju »ponavljanja« (ricorsi) line-
arni duhovi su shvatili kao da podrazum eva »vraćanje«. Jedna
skorašnja studija o njemu odbacuje ovu ideju.107
Viko vremensku strukturu istorije zamišlja »ne kao linearnu
već kao kontrapunktnu. Ona se m ora pratiti duž izvesnog broja
razvojnih linija . . .« Za Vika je vaskolika istorija savremena ili
istovremena, činjenica koja je data, dodao bi Džojs, samim
svojstvom jezika, istovremenog skladišta vaskolikog iskustva.
A kod Vika se koncept ponavljanja ne može »dopustiti na ravni
puta nacija kroz vreme«.
Uspostavljanje proviđenja uspostavlja univerzalnu istoriju, totalno prisustvo
Ijudskog duha za sebe samog, u vidu ideje. Po tom načelu, ljudski duh postiže
vrhunski »ricorso« u ideji i poseduje sebe, prošlog, sadašnjeg i buduće'g i činu koji
je potpuno saglašen sa njegovom vlastitom istoričnošću.108
Tipografija je razbila glasove ćutnje.
Iz plastičnog i audio-taktilnog sveta južne Italije došao je
odgovor na linearno nespokojstvo rasparčivača gutenbergovske
sredine. Tako su mislili Mišle (Michelet) i Džojs.
106 Ibid., str. 87.
* Cortesian spring istovremeno znači: vrelo izvor i opruga — Prev.
101 Robert Kaponigri: Vrerne i ideja: Teorija istorije kod Đanbatiste Vika
(A. Robert Caponigri: Time and Idea: The Тћеогу o f History in Giambattista
Vico).
108 Ibid., str. 142.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A
Vratimo se na kratko pitanju prostora — икоШш-je. na ni
uticao Gutenberg. Svakom je^poznata fraza (čglasovi ćutnje«.
To je trađicionalni izraz za^^jarstv g l I kad b P iF cela godina
ma kog koleškog program a utroslla na razumevanje te fraze,
svet bi uskoro mogao imati dovoljnu zalihu sposobnih umova.
K ako je G utenber^ova tipografiia ispunjavala svet, ljudski glas
ie 7д m lГдn ~Ј~тт^Г~^11 ffnčeli da ČTtaru ćutke t 'm stvno, ka»-potro-
§a^iT*XiŽ5ti^turžn' уа ј а Т у јГ Ж taEožlfe. usahnuljl U književnostf
'sujectino ljudi iz zaostalih usmenih područja posedovali sazvučja
koja su mogli da uhrizgaiu jeziku — Jeitsovi. Singovi, Džojsevi,
Fokneri i D ile n Jp m a S tT ^ v e te m e su povež'anc--u. sledećem Le
KorbizjeovoitTstavku, koji jasno pokazuje zašto su kamen4-^oda
nerazdvojivi: /
Oko gradevine, i u njoj, postoje određena mesta, matematičke tačfee koje
.-^mtegrišu celinu i uspostavljaju platforme sa kojih će zvuk govora odzvanjflti svim
delovima zgrade. To su predodređena mesta za vajarska dela. A ta vajanška dela
neće biti ni metopa, ni timpan ili trem. Biće mnogo tananija i preciznija. ,To mesto
će biti nalik žiži parabole ili elipse, nalik preciznoj tački preseka razlićitih ravni
koje čine arhitekturu. Odatle bi dolazila reč, glas. Takva mesta bi bUfi žižne tačke
skulpture, kao što su žižne tačke akustike. Tu stani, vajaru, akg-je fvoj glas vredno
čjiti!109
« je banalnost pomfirLuti da' je čovek posredstvom Gu-
tenberga^ostH n-srgđiste samo da bi ga Kopernik odm ah sveo
na status m arginalne trunke. Pošto se vekovima niihao_ naJaaiu
lanca postojanja, čovekovu linearnpst prekinuo је D aryin, čija
ie linearnost istakla segment koji u nizu nedostaje. Bilo kako
bilo, Darvin je razorioi antropocentricnu svest kao što je Ko-
~"pernik~ učimo u odnosu na prostor. lpak, sve do Frojda, ćovek~
se nekako grčevito držao otpadaka intuicije svesti oboignog_
sponlahošcu. Ali hroid ie to dokrajčio svo|om slikotn uma kao
' talasića na pučini okeana nesvesnog. Sve dok Zapad nije bio
dugo obrađivan štampom, ove metafore ne bi posedovale nikakvu
važnast. Obratim o se knjizi jednog m atem atičara, ser Edm unda
Vitekera, koja objašnjava kako je došlo do nečega od ovoga.
Jedan odlom ak iz Kantove Kritike praktičnog uma (str. 14)
uvešće nas na ovu teritoriju:
109 Karola Gidion-Velker: Savremeno vajarstvo (Carola Giedion-Welcker:
Contemporary Sculpture), str. 205.
284 M A R ŠA L M E K L U A N
Pošto matematika nepobitno đokazuje beskonačnu deljivost prostora koju
empirizam ne može da dopusti, postoji očita protivrečnost izmedu dokaza koji
se mogu u najvećoj meri demonstrirati i navodnih zaključaka iz empirijskih na-
čela. . . Možemo se upitati poput Česeldrenovog slepca: »Ko me vara, vid ili
pipanje?« Empirizam se temelji na pipanju, a racionalizam na nužnosti koja se može
videti.
Ne samo što K ant nije znao da je broj audio-taktilan i
beskonačno ponovljiv, već ne zna ni da vizuelnost, odvojena
od audio-taktilnosti, uspostavlja jedan svet antinom ija i dihoto-
mija nerazrešive ali beznačajne fele.
Ser Edmund Viteker u svome Prostoru i duhu (str. 121)
objašnjava term inim a skorašnje matem atike i fizike kraj rene-
sansne ideje kontinuiranog, jednoobraznog prostora, koja je'uve-
dena sa pojmom vizuelne kvantifikacije:
Na ovoj tački mi izmičemo iz poretka njutnovskog kosmosa . . . U argumentu
kako se obično izlaže, upotrebljeni jezik prispodobljen je slučaju kad svaka posle-
dica ima samo jedan uzrok, a svaki uzrok samo jednu posledicu, tako da su svi
lanci kauzaliteta jednostavni linearni nizovi. Ako sad uzmemo u obzir činjenicu
da posledica može biti proizvedena zajedničkim dejstvom nekoliko posebnih
uzroka, kao i da uzrok može dovesti do više posledica, lanci kauzaliteta se mogu
granati a takođe mogu imati tačke spajanja: međutim, pošto još važi pravilo da
uzrok uvek vremenski prethodi posledici, očito je da dokaz nije sijštinski izmenjen.
Štaviše, ovaj argument ne iziskuje da se svi lanci kauzaliteta, kada se prate unatrag,
završavaju u istoj konačnoj tački: drugim rečima. on nužno ne vodi zaključku da
je svemir stekao svoj celokupan inventar jednom isporukom prilikom Stvaranja
i da otada više ništa nije primio. Ovo ne opravdava shvatanje, tako prošireno među
deističkim njutnovcima osamnaestog veka, da je sistem sveta apsolutno zatvoren
i da se razvijao u skladu sa čisto mehaničkim zakonima, tako da su sva zbivanja
istorije bila implicitna u njenom određivanju u praiskonskom trenutku. Naprotiv,
skorašnji smer fizičke misli (što će biti očigledno na osnovu onog što je rečeno o
načelu uzročnosti) opredelio se za shvatanje da u području fizičkog postoji nepre-
stano smenjivanje intruzija ili novih tvorevina. Svemir je veoma daleko od toga da
bude puka matematička posledica razmeštaja čestice prilikom Stvaranja i mnogo je
zanimljivije i događajima bogatije mesto no što to ijedan determinist zamišlja.
Ovaj odlom ak objašnjava naslov i postupak ove knjige, ali
nije ni po čemu nužan konfiguracijama kojima se bavimo. Sklo-
nost traženju monolinearne uzročnosti može objasniti zašto je
kultura štampe bila dugo slepa za većinu drugih vrsta uzročnosti.
A m oderna nauka i filosofija su jednodušne u mišljenju da smo
sada u svim oblastima proučavanja i analize sa »uzroka« prešli
na »konfiguraciju«. Zato fizičaru kakav je Viteker izgleda pod-
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 285
jednako nesrećno što je sv. Anselm u ranom srednjem veku
pokušao da čistim razumom uspostavi postojanje boga i što je
Njutn krenuo suprotnim smerom (str. 126— 7):
Mada se duboko zanimao za teologiju. Njutn je, izgleda, smatrao da £i-
zičar može da posveti nepodeljenu pažnju istraživanju zakona što će mu omogućiti
da predskazuje pojave te da može potpuno zanemariti dublje progleme: on može
sebi staviti u zadatak da opisuje, a ne da objašnjava.
K artezijanska tehnika odvajanja je obezbeđivala to da će
svi zanemareni vidovi postojanja biti gurnuti natrag u nesvesno.
Ova strategija, proizašla iz linearnog specijalizma i odvajanja
funkcija, stvorila je svet tupavosti. otrcanosti i lažne dubine koji
su ismevali Svift, Poup i Stern. N jutn je imao sve uslove da
postane junak Glupijade, a svakako je dobio mesto u Gulivero-
vim putovanjima.
Videli smo kako je azbuka uvukla Grke u fiktivni »eukli-
dovski prostor«. Dejstvo fonetske azbuke pri prevođenju audio-
-taktilnog sveta u vizuelni urodilo je i u fizici i u književnosti
stvaranjem zablude o »sadržini«. Viteker ovako piše (str. 79):
Aristotel je smatrao da mesto jednog tela definiše unutrašnja površina tela
koje ga sadrži: tela koja nisu sadržana u drugim telima nemaju mesta i stoga prvo
ili najdalje nebo nije ni na jednom mestu: s onu stranu tog neba prostor i vreme ne
postoje. Zaključio je da je ukupno prostranstvo svemira konačno.
Gutenbergova galaksija se teorijski raspala 1905. godine sa
otkrićem zakrivljenog prostora, ~aS je već dve generacije pre toga'
p odlegla pred najezdom teleerafa. ^ -----
Viteker primećuje (str. 98) da je N jutnov i Gasendijev (Ga-
ssendi) prostor, »što se geometrije tiče. b k iE u k lid o v pro sto r« ^
»bio je beskonačan, homogen i sasvim bez svo]3tavar-jedea--tačlća
je sasvim ista kao druga . . .« M nogo ranije, naša je briga bila
■da objasnimo zašto je ova fikcija o homogenosti i jednoobraznom
kontinuitetu bila izvedena iz fonetskog pisanja, naročito u nje-
govom štam panom vidu. Viteker kaže da je sa stanovišta fizike
njutnovski prostor bio »puka praznina u koju se mogu staviti
stvari«. No čak i za N jutna polje teže je izgledalo nesaglasivo
sa ovim neutralnim prostorom .

286 M A R ŠA L M E K L U A N
U stvari, Njutnovi naslednici su osetili ovu teškoću, pa su krenuvši od pro-
stora koji je po sebi bio naprosto neentitet, bez svojstva izuzev sposobnosti da
bude popunjen, krenuli da ga nekoliko puta popunjavaju eterima namenjenim za
pribavljanje električnih, magnetskih i gravitacionih sila i objašnjavanje rasprosti-
rania svetlosti (str. 98— 9).
M ožda ne postoji značajnije svedočanstvo o puko vizuelnom
i jednoobraznom karakteru prostora od onog u slavnoj Paska-
lovoj rečenici: »Le silence eternel des espaces infinis m ’effraie«.
Izvesno razmišljanje o tome zašto bi nemi prostor bio zastrašu-
jući daje veliki uvid u kulturnu revoluciju ljudskih senzibiliteta
pokrenutu vizuelnom naglašenošću štampane knjige.
M eđutim, besmislica opisivanja prostora kao neutralne po-
sude neće uznemiriti kulturu koja je odvojila svoju vizuelnu svest
od ostalih čula. Ipak, kaže Viteker (str. 100), po Ajnštajnovoj
koncepciji, prostor više nije pozornica na koioi se ižvodi dram a
fizike: on ie iedan od izvođača. pošto gravTtacTju, koja je fizičkćT
svojstvo, u potpunosti kontroliše iskrrvIieno^Tcoia ie-^eomćtdisk6~
svojstvo prostora.
S ovim priznavanjem zakrivljenog prostora 1905. godine
Gutenbergova galaksija je zvanično razbijena. S okončanjem li-
nearnih specijalizacija i utvrđenih tačaka gledanja, na odeljke
razbijeno znanje je postalo neprihvatljivo u meri u kojoj je Hvek
bilo irelevantno. M eđutim. nosledica takvog izdvojenog jr a čina
mišljenja bilo је pretvaranje nauke u skup odeljaka,^Wz uticaja
na oko i Tmšao, sem posredno, kroz primenu. Tokom nekoliko
proteklih godina, ovaj izolacionistički stav je poljuljan. *A . ova
f kniiea se t m Hila Ha ohjasni kako је iluzija odeljivanja znanja
bila omogućena izolovanjem čula vida posredstvom azbuke i
e tipogratije. M ožda je to stvar koju nikad nije suvišno ponoviti.
I)va lluzija je, možda, bila korisna ili pogubna. Ali iz nesvesnosti
u odnosu na kauzalitete i posledice inherentne u našim današ-
njim tehnologijama, može proizići jedino katastrofa.
*- U poznom sedamnaestom veku izražavana je znatna uzne-
mirenost i negodovanje zbog sve veće količine štam panih knjiga.
Prve nade u veliku reformu Ijudskog ponašanja putem knjige
I doživele su razočaranje i Lajbnic je 1680. g'odine pisao:
Bojim se da ćemo vlastitom krivicom dugo ostati u sadašnjoj zbrci i uboštini.
Čak se bojim da će se. pošto besplodno iscrpe radoznalosti ne postigavši našim
i
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 287
istraživanjima nikakav znatan dobitak za svoju sreću, ljudima ogaditi nauke i da
ih kobno očajanje može navesti da ponovo zapadnu u varvarstvo.UTomc ishodu
može veoma doprineti grozna silesija knjiga koja neprestano raster*Ter na kraju će
nered postati skoro nesavladljiv; beskonačno mnoštvo autora će ubrzo sve pisce
izložiti opasnosti opšteg zaborava; nada u slavu. koja pokreće mnoge Ijude na
naučni rad, odjednom će nestati; tada će možda biti sramno biti pisac, kao što je
ranije bilo slavno. U najboljem slučaju, čovek se može zabavljati tekućim knjiži-
cama koje će za nekoliko godina odživeti svoje a služiće da čitaoca za neki trenutak
izbave od dosade, no koje će se pisati bez ikakvog nauma da unaprede naše znanje
ili zasluže priznanje potomstva. Kazaće mi se da je, pošto toliki ljudi pišu, nemoguće
da se sva njihova dela sačuvaju. Ja to priznajem i ne osuđujem potpuno one po-
modne knjižice, nalik prolećnjem cveću ili jesenjim plodovima, koje jedva prežive
godinu dana. A-ko su dobro načinjene. one dejstvuju kao koristan razgovor. nisu
samo prijatne niti sprečavaju dokone da srljaju u zlo, već pomažu uobličavanje
duha i jezika. Često je njihov cilj da usade nešto dobro u ljude našeg vremena.
što je, takođe, cilj za kojim ja idem izdajući ovo delće. . ,по
Lajbnic ovde u knjizi vidi prirodnog naslednika, a i dželata,
sholastičke filosofije, koja se još može vratiti. Izgleda mu da je
knjiga kao podsticaj za proslavljivanje i kao mašina za obezbe-
đivanje besm rtnosti sada krajnje ugrožena »beskonačnim mnoš-
tvom autora«. Za knjige iz tekuće proizvodnje on funkciju vidi
u podsticaju razgovora koji »sprečavaju dokone da srljaju u zlo«
i potpom ažu »uobličavanje duha i jezika«. Jasno je da je knjiga
još uvek bila daleko od toga da postane glavni oblik politike i
društva. Još uvek je bila površinska činjenica, koja je tek počela
da baca u zasenak tradicionalne odlike zapadnog društva. U
pogledu i dalje prisutne opasnosti obnove skolastike, čuje se
uvek prisutna književna ili vizuelna optužba da se usmena sho-
lastika.svodi na reči, reči, reči. Pišući o »Umetnosti otkrivanja«,
Lajbnic veli:
Među sholastičarima je postojao izvesni Žan Suise, zvani Kalkulator, čija
dela još nisam uspeo da pronađem, a video sam samo dela nekolicine njegovih
učenika. Ovaj Suise je počeo da upotrebljava matematiku u sholastičkim argu-
mentima, ali ga je malo Ijudi oponašalo, jer bi se morali odreći metode disputovanja
zarad metode knjigovodstva i umovanje, a jedan potez pera bi uštedeo puno gala-
т е .ш
110 Izbor, ur. Filip Viner (Selections, ed., Philip P. Wiener). str. 29— 30.
111 Ibid., str. 52.
288 M A R ŠA L M E K L U A N
Poupova Glupijada optuiuje štampanu knjigu kao agenta ob-
nove primitivizma i romantizma. Sam vizuelm kvantitet vaskrsava
magijski odjek plemenske horde. Kasa se ukazuje kao povratak
u komoru odjeka bardske inkantacije.
U Londonu su se 1683— 84. pojavila Mehanička vežbanja
iz celokupne štamparske veštine od Džozefa M oksona (Joseph
М охоп: Mechanick Exercises on the Whole Art o f Printing).
Urednici ukazuju (str. vii) da je »tu zapisano jedno posve tradi-
cionalno znanje« i da je M oksonova knjiga »četrdeset godina
bila prvi štam parski priručnik na bilo kom jeziku«. M oksona
je, izgleda, kao i G ibona u njegovom osvrtu na Rim, nadahnuo
osećaj da je štam pa došla do krajnje tačke. Sličan osećaj nadah-
njuje Priču o buretu i Bitku knjiga (The Battle o f the Books) ka-
nonika Sifta. Ali u Glupijadi m oram o potražiti ep štampane
reči i blagodati što ih je donela ljudskom rodu. Jer to je ekspli-
citna studija zaranjanja Ijudskog duha u mulj nesvesnog koje je
izazvala knjiga. Od potom stva je prikriveno, u skladu s proro-
čanstvom na kraju IV knjige, zašto baš književnost treba optu-
žiti-za otupliivanje čovečanstva i m esm enŽno' odvodenie sveta
književnosti natrag u primitivizam. unutarnju Afriku i, iznad
'svega, u nesvesno. Jednostavan kliuč- za ovu operaciju je onaj
koji smo imali u ruci tokom ove knjige — sve veće odeljivanje
čula vida od uzaiamnog deistva sa ostalim čulima vodi tzB aci-
vanju iz svesti naivećeg dela našeg iskustva i sledstvenoj hiper-
trofni nesvesnog. Ovo sve veće područje Poup naziva svetom
»Haosa i stare Noći«. To je plemenski svet bez pismenosti koji
Mirčea Elijade slavi u Svetom i svetovnom.
M artin Skriblerus (M artinus Scriblerus), u svojim beleškama
uz Glupijadu, razmišlja o tome koliko je teže pisati ep o mnogo-
brojnim piskaralim a i vrednim argatima štampe no o jednom
Šarlemanju, Brutu ili Godfriju. On potom pominje kako satiričar
treba da »savetom odvraća glupave i kaštiguje zle« i razm atra
opštu situaciju koja je dovela do krize:
Sad ćemo izneti okolnosti i uzrok koji su našeg Pesnika potakli baš na ovo
delo. On je živeo u danima kada je (pošto je proviđenje dopustilo izum Štampe kao
kaznu za Grehe učenih) i hartija postala tako jevtina a štampari toliko brojni da
je zemlju prekrila poplava pisaca. Čime nije samo svakodnevno narušavan mir
poštenog podanika koji se pisanjem ne bavi. već sy nemilosrdno zahtevali njegovo
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 289
odobravanje, pa čak i novac, ljudi koji nikad ne bi zaslužili prvo ni zaradili drugi.
Istovremeno, Sloboda Štampe bejaše tako neograničena da postade opasno uskra-
titi im i jedno i drugo: jer oni bi odmah objavili klevete, nekažnjeno, budući da su
autori anonimni; štaviše, neposredni izdavači tih kleveta počivali su skriveni pod
krilima jednog Zakona parlamenta koji je izvesno donesen u bolje svrhe.112
Potom prelazi (str. 50) sa opštih ekonomskih uzroka na
privatnu m oralnu motivaciju autora nadahnutih »Glupošću i Si-
rom aštvom ; s prvom su se rodili a drugo zadobili zanemariva-
njem svojih pravih darova . . .« Jednom reči, napad je usmeren
na primenjeno znanje kako se manifestuje »Vrednoćom« i »Oka-
pavanjem«. Jer pisci, nadahnuti sujetom i žudnjom da se izraze,
navedeni su da »iznose ovu žalosnu i bednu robu«.
Putem združene akcije mnogih takvih žrtava primenjenog
znanja — to jest, sujetnih autora obdarenih vrednoćom i spo-
sobnošću okapavanja — došlo je do obnavljanja vladavine Haosa
i stare Noći i preseljenja carskog trona njihove kćeri Gluposti
iz trgovačke četvrti u svet lepe književnosti«. Sa širenjem tržišta
knjiga, okončava se razdvojenost intelekta i trgovine. Trgovina
knjigama preuzima funkcije oštroumlja, duha i države.
To je smisao uvodnih stihova prvog izdanja ovog speva:
Knjige i čoveka ja opevam, prve što donose
Sm itfildske muze do uha Kraljeva.
»Književnom svetu« ovog vremena izgledalo je potpuno ne-
prirodno da odlučivanje i kraljevska vladavina budu dostupni
popularnim piscima. Mi više ne sm atram o čudnim ili odvratnim
da nam a vladaju ljudi kojima knjiga meseca može izgledati
sasvim pristojna duhovna hrana. Smitfild, gde se održavao Var-
tolomejski vašar, još uvek je bio mesto gde su se torbarile knjige.
Međutim, Poup je u kasnijim izdanjima izmenio početak:
Moćna M ati i Sin njen što donose
Sm itjildske muze do uha Kraljeva.
Susreo je publiku, kolektivnu nesvesnost, i nazvao je »Moć-
nom Majkom« u skladu sa okultizmom svoga vremena. To je
ono Džojsovo »Lead kindly Fowl« — foule [gomila], owl fsova],
crowd [gomila] koje smo ranije videli.
112 Glupijada (B), ur. Džems Saderlend (The Dunciad/B/, ed. James Suther-
land), str. 49.
19 Gutenbergova galaksija

290 MARŠAL M EKLUAN
Kako se tržište knjiga širilo, a skupljanje novosti i izvešta-
vanjS’T) njima poboljsavali, pnroda autorstva i publike pretrpele
su velike promene koje danas prihvatamo kao nešto norm alno.
Iz vremena rukopisa knjiga je zadržala nešto od svoje privatne
i konverzacione prirode, kao što je u svojoj oceni naznačio
Lajbnic. M eđutim, kao što nas podseća delo Edisona i Stila,
Jcnjiga је počela da se stapa sa novinama. Poboljšana tehnologija
štampe privela je ovaj proces kraju sa poznim osamnaestim vekom
i pojavom parne štamparske mašine.
Pri svemu tome, Djudek u Književnosti i štampi (str. 46)
sm atra da čak, i pošto je parna energija primenjena u štampanju,
engleske novine u prvoj četvrtini veka ipak nisu bile nipošto namenjene da
privuku celokupno stanovništvo. Po modemim merilima, one bi se smatrale suviše
dosadnim da zainteresuju ikog osim male manjine ozbiljnih čitalaca. . . Početkom
devetnaestog veka novine su uglavnom pravljene za otmen svet. Njihov stil je bio
krut i formalan, krećući se od edisonovske ljupkosti do džonsonovske uzvišenosti.
Sadržina se sastojala od m^lih oglasa. lokalnih pitanja i nacionalne politike, a
naročito od trgovačkih novosti i dugih izveštaja iz parlamenta. . . najbolja dela
tekuće kljiževnosti viđala su se po novinama. . . »U to vreme«, priseća se Čarls
Lem, »svaki jutarnji list je, kao bitan potporanj svog prihoda, držao autora koji
je bio obavezan da svakodnevno isporuči izvesnu količinu duhovitih paragrafa. . .«
A pošto razvod između jezika novinarstva i književne upotrebe jezika još nije bio
sproveden, vidimo da su u osamnaestom veku i početkom devetnaestog neki od
najvažnijih ljudi od pera sarađivali u novinama ili pisanjem zarađivali za život.
No Poup je naselio svoju Glupijadu baš tim likovima, jer
njegova opažanja i zamerke nisu bili lični niti su se temeljili na
jednom privatnom gledištu; Njega je više zaokupljala sveukupna
promena. Značajno je da ta prom ena nije bila pobliže određena
sve do četvrte knjige Glupijade, koja je izašla 1742. Tek nakon
uvođenja slavnog profesora klasičnih jezika, dr Bazbija (Buzby)
iz Vesminsterske škole, čujemo drevnu i naročito kikeronovsku
temu o čovekovom prevashodstvu (IV, 11. 147— 50):
Bledi junoša-senator jo š brideći stoji.
I čakšire sleže rukama obema.
Onda reče: »Pošto Čovek od zveri Rečju se razlikuje.
Reči Čovekovo su područje. i samo o Rečima nauk držimo«.
Ranije smo zabeležili značaj ove teme za Kikerona, koji je
besedništvo sm atrao obuhvatnom mudrošću što usklađuje sve
naše moći, objedinjuje vaskoliko znanje. Poup je ovde sasvim
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 291
eksplicitan, navodeći da uništenje ovog jedinstva proističe iz
specijalizacije reči i ogoljavanja. Mi smo stalno, kroz celu rene-
sansu, pratili temu ogoljavanja svesti. To je, takođe, tema Pou-
pove Glupijade. Junoša-senator nastavlja:
Kad Razum u nedoumici. poput samoskog slova,
Dva mu puta pokazuje, uži je bolji.
Stojeći kod vratnica znanja. mladež da usmeravamo,
N ikad ne dozvoljavamo da suviše zjape.
Kadpočinju da pitaju, nagadaju. saznaju,
Dok M ašta otvara Razuma brza vrela,
M i obučavamo Pamćenje, punimo mozak.
Vezujemo buntovno Oštroumlje i udvajamo lance.
Misao sputavamo da vežbali bi dah
I do sm rti držimo ih u zabranu Reči.
M a kakve darove. iT sklop imali,
M i jedan zveketav katanac o duh kačimo:
Prvog dana Pesnik. umoči pero;
A šta je poslednjeg? isti Pesnik još.
Šteta! Čarolija dejstvuje samo unutar naših zidina
A gubi se, prebrzo. u Trpezariji ili D om u*
Poup, potpuno isto kao Šekspir u Kralju Liru, ocrnjuje
intelektualne malaise Evrope. On se nadovezuje na Šekspirov
argument u Liru i Donov u Anatomiji sveta:
Sve je u raspadu; svaka povezanost iščezla;
Svaka tačna nadopuna, i odnos svaki.
Poup, potpuno isto kao Šekspir u Kralju Liru, ocrnjuje
podelu čula i odvajanje reči od njihovih funkcija.^-Umptnnst „л—
natika su razdvajane kako su vizuelna kvantifikaciia^ i homoge-
nizacija prodirale u sva područia. a nastavliala se mehani?aciia
iezika i k p j i ^ e v n n s t i ;
Ispod njene klupice Nauka u lancima stenje,
A Oštroumlje strepi od Izgnanstva, Kazni i M uka.
Tamo penu baca buntovna Logika, začepljenih usta i vezana.
Tamo obnažena lepa Retorika na tlu sahne,1'3
* Misli se na univerzitetske trpezarije i domove gde studenti izmiču uticaju
nastavnika. — Prev.
113 Ibid., IV, 11.21—4.

292 MARŠAL MEKLUAN
Poup je sagledao da nova kolektivna nesvesnost pribira ot-
patke privatnog samoizražavanja.
Za svoje prve tri knjige Poup je imao veoma jednostavnu
shemu. I knjiga se bavi piscima, njihovim egotizmom i željom
da se izraze i steknu večnu slavu. Druga knjiga prelazi na knji-
žare koji obezbeđuju odvode za nadošlu plimii javnog ispove-
danja. Treća knjiga se bavi kolektivnom nesvesnošću, sve jačim
zaostacima plimskog talasa samoizražavanja. Poupova jedno-
stavna tema jeste da štamparske prese pothranjuju magluštine
Gluposti i novi tribalizam. Oštroumlje. hitro uzajamno dejstvo
naših čula i moći, tako postojano uspavljuje nadiruća nesvesnost.
Ko god je pokušao da odgonetne Poupovo značenje razm atra-
njem sadržine pisaca koje prikazuje prevideo bi potrebne znako-
ve-ključeve. Poup nudi formalnu, a ne efikasnu kauzalnost, kao
objašnjenje preobražaja iznutra. To se sve može naći u jednom
jedinom dvostihu (I, 11. 89—90):
Sad noć se spušta. gordi prizor je okončan.
A li u Setlovim brojevima živeo je jo š dan.
Štampa, sa svojom jednoobraznošću, ponovljivošću i bez-
graničnim opsegom, odista svačemu daje reinkarnirani život i
slavu. Ova vrsta mlitavog života što ga tupoglavci podaruju
dosadnim temama, formalistički prožima celokupno postojanje.
Pošto su čitaoci sujetni koliko i pisei. oni žude da vide svoje
konglom eratno lice i stoga traže od najtupljih duhova da se,
kako kolektivna publika raste, u sve većoj meri ispoljavaju.
Novine usredsređene na »napise o malim ljudima« konačni su
oblik ove kolektivne dinam ike:
Sad Gradonačelnici i Šerifi. ućutali i zasićeni leže,
Jeduć, ipak, u snu.jaja i skorup minula dana;
Dok zamišljeni Pesnici mukotrpno bdiju,
Sam i bez sna da bi svoje čitaoce uspavali."4
N aravno, Poup ne misli da će čitaocima biti dosadni proiz-
vodi besanih pesnika ili novinara. Baš naprotiv. Uzbuđivaće se
kao da u štampi vide vlastitu sliku. San čitalaca je san duha.
Njihov um nije izmučen već udaren.
114 Ibid., IV, 11.91—4.
G U T E N B E R G O V A GA LA K SI J A 293
U pogledu štampe, Poup govori engleskom svetu ono što
je Servantes govorio španskom; a Rable francuskona. Štampa je
Helirijum. To je preobražavajuća droea koia ima moć da nametne
J sv a jfc. pretpnvtavke svakom nivou svesti. Aiedutim. za nas Ijude
šezdesetih godina ovog veka štampa ima mnogo od starinskih
odstupajućih svojstava filma i železnice. Sagledavajući njene skri-
vene moći u ovom poznom času, možemo naučiti da naglaša-
vamo pozitivne odlike štampe, ali takođe možemo dobiti uvid
u mnogo moćnije i novije oblike radija i televiziie.
U svojoj analizi knjiga, pisaca i tržišta, Poup, poput Herolda
Inisa u Uticaju kominikacija, pretpostavlja ne"Tamo da ie celo-
kupno delovanie štamne na naše živote nesvesno, već i da, upravo
stgga ^ ncmcrljivo p roširuje oblast npg'^ n p gTT’oiip je na pocetak
Glupijade postavio sovu, a Inis je uvodnom poglavlju Uticaja
komunikacija dao naslov »M inervina sova«: »Minervina sova
počinje svoj let tek kad se suton zgusne . . .«
Obri Vilijems (Aubrey Williams) krasno obrađuje drugu
Glupijadu iz 1729. i navodi reči koje je sam Poup uputio Sviftu:
Glupijada će biti štam pana sa svom pom pom . . . Imaće za pratnju Proeme,
Prolegomena, Testimonia Scriptorum, Index Authorum i beleške Variorum. Što
se poslednjih tiče, želeo bih da pročitate tekst i sastavite nekoliko na način koji vam
se najviše svidi, bilo kao čisto sprdanje sa stilom i načinom kom entarisanja trivi-
jalnih kritičara; ili hum oristično, o piscima iz speva; ili istorijski, o ličnostima,
mestima, vrem enim a; ili objašnjenja; ili u vidu skupljanja paralelnih odlom aka
klasičnih pisaca.
Dakle, umesto pukog individualnog napada Gluposti knji-
gom, Poup je spevu dao kolektivni novinski form at i mnogo
zanimljive ljudskosti. On tako može da prikazuje kapavu vred-
noću bekonovskog primenjenog znanja i grupno dirinčenje sa
dramatičnošću koja slika, ali istovremeno prosvetljuje, samu onu
Glupost koju on ocrnjuje. Vilijems ističe (str. 60) da je razlog
tome »što nova građa, pridodata spevu, nije nikad na odgovara-
jući način defmisana, u pretpostavkam a koje je napravila većina
kritičara i priređivača: da beleške treba shvatiti na nivou istorije
i da je njihova glavna svrha da proznim kom entarom produže
ličnu satiru«.

294 M A R ŠA L M E K L U A N
Poslednja knjiga Glupijade objavljuje metaforičnu moć meha-
nički primenjenog znanja kao basnoslovnu parodiju Euharistije.
Cela četvrta kn}igaLQ[upijacieju vezi je sa temom Gutenber-
gove galaksije: prevođenjem ili svođenjem različitih oblika u jedan
oblik homogenizovanih stvari. N a samom početku (11. 44— 5)
ova tema se oblikuje terminima nove italijanske opere:
Kad, gle, tiho minu lik Drolje,
S cifraslim hodom, tankim glasićem i usnulim pogledom;
U novoj hromatici, Poup nalazi (11. 57—60) svesvodeću i
homogenizujuću moć kojom knjiga deluje na ljudski duh:
Jedan Triler uskladiće radost, tugu i bes.
Probuditi zamrlu Crkvu i uspavati gromovitu Pozornicu;
Na iste note tvoji će sinci pevušiti ili hrkati,
A sve tvoje razevane kćeri povikati: encore.
Svođenje i m etam orfoza putem homogenizacije i fragmen-
tacije stalne su teme četvrte knjige (11. 453— 6):
0 1 kad bi Sinovi Ljudski samo jednom pomislili da Oči
I razum dobili su samo Muve da izučavaju!
Prirodu da sagledaju u nekom uskom delu,
A puste da umakne Onaj što je stvori celu.
No to su bila sredstva pomoću kojih, kao što nam kaže
Jejts:
L ok u nesvest pade,
Vrt izdahnu,
Bog izvadi predilicu
Iz njegova rebra.
Popularnifm esm erizam Jpostignut iednoobraznošću i ponov-
ljivošću, naučio ie ljude čudima nodele rada i stvarania svetskih
tržišta. Ta čuda Poup predviđa u Glupiiadi, ier je njihova preob-
razajna moć već dugo dejstvovala na duh. Duh sada muče žudnja
i moć da se uspinje pukim slednim nadodajućim trudom :
Čemu sav vaš Trud? Vaši Sinci naučili su da pevaju.
Kako brza Ambicija hita da ismeje!
Plemić dobija viši čin, Budala postaje Sin.
Potom sledi odlučujući stavak eksplieitnog kom entara 11.
549— 57) o gutenbergovskim čudima primenjenog znanja i pre-
obražaja ljudi:
G U T E N B E R G O V A GA LA KS IJ A 295
Uz neke Sveštenik, zagrnut naramnikom belim,
Stoji; sva put ništa u oku je njegovu!
Pod njegovom rukom volovi pihtije postaju
A ogromni Vepar u Urnu staje:
Trpezu zasenljivim čudima tovari,
Zečeve u Ševe pretvara, a Golubove u Žabe.
Drugi (jer ko može u svemu da blista?)
Objašnjava Seve i Verdeur Vinove loze.
Što obilna Žrtva ne bi okajati mogla ?
ћ ,
Poup namerno od čuda primenjenog znanja pravi parodiju
Euharistije. To je ona ista moć primenjenog znanja da preobra-
žava i svodi koja je pomela i zbunila sve umetnosti i nauke, jer,
veli Poup, novo translatio studii, ili prenošenje izučavanja i dis-
ciplina štam panom knjigom, nije toliko bilo prenošenje koliko
p o tp u n /preobražai disciplinih a i ljudskog duha. Izučavanja su
tačno prevedena, kao što je preveden tkač Vratilo.
K oliko se Poupovo širenje Gluposti zemljom podudara sa konceptom
translatio studii može se lako sagledati ako se stihovi 65— 112 III knjige Glupi-
jade uporede sa ovim izlaganjem te istorijske teme kod Ričarda de Berija (Richard
de Bury), engleskog hum aniste iz četrnaestog veka: »Divna M inerva kao da
usmerava svoj put ka svim narodim a na Zemlji i moćno stiže s кгаја na kraj da
bi se celom čovečanstvu pokazala. Vidimo da je već posetila Indijce, Vavilonce,
Misirce i Grke, Arape i Rimljane. Sad je prošla kroz Pariz i srećno prispela u
Britaniju, najplemenitije među ostrvima, staviše pravi m ikrokosm os, da bi poka-
zala da je dužnik i G rka i V arvara«.116
A pretvarajući Glupost u boginju nesvesnog, Poup je time
suprotstavlja Minervi, boginji živog intelekta i oštroumlja. Štam-
j» a n a knjiga je podarila zapadnom čoveku ne M inervu već njenu
suprotnTrđapunu - ^ 'Sovu. »Ма koliko im loše pnstajalo"njThovo
herojsko ruho«, primećuje Vilijems (str. 59), »napokon vidimo
da su glupani došli u posed decivilizujućih moći epskih razmera«.
Uz podršku Gutenbergove tehnologije, moć glupaka da
uobličavaju i zamagljuju ljudski intelekt neograničena je. Poupovi
napori da razjasni ovu osnovnu stvar bili su uzaludni. Njegova
silna zaokupljenost obrascem akcije u njegovoj naoružanoj hordi
ništavila pogrešno je protum ačena kao lična zloba. Poupa je
isključivo zanim ala formalistička shema i prodorna i konfigura-
tivna moć nove tehnologije. Njegove čitaoce su pomutile opse-
116 Ibid., str. 47
296 M AR ŠA L M E K L U A N

sija »sadržinom« i praktične koristi primene znanja. U jednoj N A N O V O UOBLIČENA GALAKSIJA

belešci uz III knjigu, 1.337, on veli:
IL I P O L O Ž A J M A S O V N O G Ć O V E K A U IN D I V I D U A L I S T I Č K O M DRUŠTVU

Ljubazni čitaoče, ne budi odveć čvrst u svome preziranju O ruđa takve re-
volucije nauke, niti nipodaštavaj slabe činioce kakvi su opisani u našem spevu,
već se seti onog što se kaže u nekoj od holandskih priča kako je veliki deo njihovih
Provincija jednom bio popolavljen zbog malog otvora što ga je u jednoj od njihovih
brana načinio jedan jedini Vodeni pacov.

Međutim, novo mehaničko oruđe i njegove mesmerizovane

i homogenizovane sluge, glupani, nezaustavljivi su:
Uzaman, uzaman. — Svetvoreći čas
Bez otpora pada: M uza se povinuje Moći.
Evo je, dolazi! crni Tron pogledajte
Noći iskonske i H aosa starog!
Pred njom M ašte pozlaćeni oblaci trnu
I sve njene raznolike gasnu Duge.
D uh uzalud izbacuje svoje magnovene plamove,
Repatica pada i u trenu nestaje.
D o k.jed n a p o jedna, ko Medeje grozneporod,
Oslabele zvezde čile sa eterske ravnice;
Kao što Argusove oči pod Hermesovim stapom
Jedno po jedno sklapahu se u pokoj večni;
Tako, sluteć njen dolazak i moć,
Jedna za drugom U m etnosti trnu i sve je Noć!
Gledajte kako Istina, krijuć se u svoju staru Špilju, umače,
D ok jo j Gore Kazuistike pritiskaju glavu!
Filosofija. što na Nebo se oslanjaše,
Sprči se na uzrok drugi svoj i nestade!
Fizika odbranu Metafizike traži
A M etafizika u pomoć Razum zove!
Vidite T ajnu kako M atem atici beži!
Uzaman! gledaju, svest gube, mahnitaju i umiru.
Crveneć, Religija velom svete vatre sklanja.
I neopazice M oral izdiše.
Nijedan javni ni Privatni Plam ne osuđuje se da sine;
Ljudske Iskre nema ni božanskog Naziranja!
Gle! tvoje užasno carstvo obnovljeno je, H A O S E ;
Svetlost umire pred tvojom reči što ne stvara;
Tvoja ruka, veliki Anarhu. zavesu spušta;
I opšta Tmina sve sahrani/117
Ovo je Noć iz koje Džojs poziva Finegane da se probude.
Ova knjiga se dosada koristila/mozaičkim obrascem \opaža-
nja i posm atranja. Viljem Blejk n W -rn o 2 T p ru ž iti objašnjenje
i opravdanje ovog postupka. Jerusalim (Jerusalem) se poput
velikog dela ostalih njegovih pesama, bavi promenljivim obras-
cima ljudske percepcije. Knjiga II, poglavlje 34 ovog speva,
sadrži tu svuda prisutnu tem u:
A ko se Organi Percepcije menjaju kao da se
menjaju Predmeti Percepcije:
A ko se Organi Percepcije zatvore. njihovi Predmeti
kao da se takode zatvaraju.
Rešen, kao što je to bio, da objasni uzroke i posledice psi-
hičke promene, i lične i društvene, Blejk je odavno bio došao
na temu Gutenbergove galaksije:
Sedam nacija pred njim je i •eklo ; postadoše ono
što ugledaše.
Blejk sasvim eksplicitno kaže da se, kada se promene raz-
meri čula, menjaju i ljudi. Razm eri čula se menjaju kad se ma
"Тсоје čulo' ili telesna"ili m entalna funkcija,- eTčsternalizureiT'tel>
nološki o blik:
' Sablast je Čovekova M oć Rasudivanja kad se odvoji
O d M ašte i kao u čelik zatvori u Razmer
Zapamćenih Stvari, otud stvara Zakone M oral
Da Maštu, Božansko Telo, uništi, Mučeništvima Ratovima.1

117 Glupijada (B), IV, 11.627— 56. 1 Jerusalim, III, 74.

 M A R SA L M E K L U A N
Uobrazilja je onaj razmer percepcija i sposobnosti koji
postoji kad one nisu otelotvorene ili ispoljene materijalnim teh-
nologijama. Kad se tako ispolji, svako čulo i sposobnost postaje
jedan zatvoren sistem. Pre takvog ispoljavanja, među iskustvima
postoji potpuno uzajamno dejstvo. Ovo uzajamno dejstvo ili
sinestezija ona je vrsta taktilnosti koju je Blejk tražio u skaku-
tavoj liniji skulpturalnog oblika i u graviri.
Kad perverzna ingenioznost čoveka ispolji neki deo njegovog
bića u materifalnoj tehnologiji, menja se celokupan raZlttćr nje-
govih čula. T ada ie prisiljen da gieda ovaj deo sebe каксГ se
»kao u čelik zatvara«. Gledajući tu novu stvar, čovek је prim oran
da postane ta stvar. Takvo je poreklo linearne, fragmentirane
analize sa njenom nemilosrdnom moći hom ogenizacije:
Sablast rasuđivanja
Stoji između Vegetativnog čoveka i njegove Besmrtne M ašte.2
Blejkova dijagnoza problem a njegovog doba bila je, poput
Poupove u Glupijadi, neposredna konfrontacija sila koje uobli-
čavaju ljudsku percepciju. Traganje za mitskim oblikom kojim
će izraziti svoju viziju bilo je i nužno i neefikasno. Jer mit je
oblik istovremene svesti o složenoj skupini uzroka i posledica.
U razdoblju fragmentirane, linearne svesti koju je proizvela i
potom dovela do preterivanja gutenbergovska tehnologija, mito-
loška vizija ostaje potpuno neprozirna. Rom antični pesnici ne
uspevaju da se domognu Blejkove mitske ili simultane vizije.
Oni su bili verni Njutnovoj jednoj viziji i usavršili su živopisni
spoljašnji predeo kao sredstvo za izolovanje pojedinih stanja
unutarnjeg života.3
Za istoriju ljudskog senzibiliteta poučno je zapaziti kako se
moda popularnih »gotskih« rom ana Blejkovog vremena kasnije
sa Raskinom (Ruskin) i francuskim simbolistima, razvila u oz-
biljnu estetiku. Ova sklonost »gotskom«, tričava i smešna kako
je isprva izgledala ozbiljnim ljudima. ipak je bila potvrda Blej-
2 Ibid.. II, 36
3 Ja sam razvio ovu njutnovsku temu povodom »Tenisona i poezije živo-
pisnosti« u Kritičkim ogledima o Tenisonovoj poeziji (John Killham, e d .: Crilicat
Essays on the Poetry o f Tennyson), str. 67—85.
N A N O V O U O B L lC E N A GA LA K SI J A 299
kove dijagnoze nedostataka i potreba njegovog vremena. Ona je
sama po sebi bila predrafaelska ili predgutenbergovska potraga
za jednim objedinjenim vidom percepcije. U Modernim slikarima
(M odem Painters\ Raskin to izlaže na način koji potpuno od-
vaja gotski medievalizam od ma kakvog istorijskog zanimanja
za srednji vek. On to izlaže na način koji mu je obezbedio oz-
biljnu pažnju Rem boa i Prusta:
T anana groteska je izraz, dat u trenutku, nizom smelo i neustrašivo povezanih
simbola, istina čije bi izražavanje na m a koji verbalan način dugo trajalo i čiju
vezu treba sam gledalac da pronađe; praznine. ispuštene ili preskočene u hitnji
mašte, čine groteskni karakter (tom III. str. 91).
Raskinu se gotika ukazivala kao nezamenljivo sredstvo za
nasilno otvaranje zatvorenog sistema percepcije koji je Blejk
opisivao i protiv koga se borio celog života. Raskin nastavlja
(str. 96), objašnjavajuću gotsku grotesku kao najbolje sredstvo
za okončavanje vladavine renesansne perspektive i jednog načina
sagledavanja ili realizma:
U nameri (koja nije najm anje važna među mnogmi drugim što se odnose na
um etnost) da ponovo otvorim ovu veliku oblast ljudske inteligencije, dugo potpuno
zatvorenu, ja pokušavam da uvedem gotsku arhitekturu u svakodnevnu dom aću
upotrebu i da oživim um etnost iluminacije, s pravom tako nazvanu; ne um etnost
slikanja m inijature u knjigama ili na velinu, s kojom je smešno brkana, već umet-
nost koja pismo, jednostavno pisanje, čini lepim za oko dajući mu jak akord sa-
vršene boje, plave, purpum e, skrletne, bele i zlatne, i u tom akrodu boje, što
dozvoljava stalnu igru m ašte pisca u svim mogućim vrstama groteskne maštovi-
tosti, brižljivo isključujući senku; a odlučujuća razlika između iluminacije i sli-
karstva u pravom slislu jeste to da iluminacija ne dopušta senke, već samo grada-
cije čiste boje.
Izučavalac Remboa će utvrdit da je Rembo, čitajući ovaj
Raskinov odlom ak, našao naslov i a svoje Iluminacije. Tehnika
viđenja u Iluminacijama, ili »painted slides« (kako ih Rembo na
engleskom naziva na svojoj naslovnoj strani), potpuno se pod-
udara sa Raskinovim opisom grotesknosti. M eđutim, čak i Džoj-
sov Ulis nalazi proročku naznaku u istom kontekstu:
O tud je na ogrom nu korist čovečanstva kad se grotesknost, ovlaš ocrtana
ili izražena, u potpunosti prihvata; a, ako se polje za takav izraz iskreno da, jedna
ogrom na masa intelektualnih sposobnosti ulazi u večnu upotrebu, koja, m eđutim,
u ovom našem veku, ispari kroz ulično podrugivanje ili jalovu raspusnost; u svako-
dnevnom razgovoru izdiše sva fina duhovitost i satira (poput pene na vinu) koja
 300
N A N O V O U O BL IČ E NA GA LA KS IJ A 301
bi u trinaestom i četrnaestom stoleću našlaldozvoljen i koristan izraz u um etnostima
vajarstva i iluminacije, poput pene skampnjene u kalcedon.4 privlačni i nepronikljivi za knjiške liude zatvorene u »jedan vid
i N jutnov san«.
To zna^i, Džojs je takođe/prihvatioĆffloteskno^kao vid pre-
Glavne ideje osamnaestog veka bile su toliko primitivne da
kinute ili sinfropjjane mapif5ulacije da bi oBežBedio obuhvatm
su onovremenskim oštroum nicima izgledale smešne. Veliki lanac
ili istovremenu percepciju jednog totalnog i raznolikog polja.
Postojanja bio je na svoj način onoliko komičan koliko lanci
To je, zapravo, po definiciji/liTmboIizam)— razvrstavanje, para-
koje je Ruso izlagao u Društvenom ugovoru. Podjednako nedo-
taxis sačinilaca koji pred&avtjaju~ u v iđ p u tem brižljivo ustanov-
statna kao ideja reda bila je gola vizuelna predstava o dobroti
ljenih razmera, ali bez tačke gledanja ili linearne povezanosti ili
kao o plenum-u: »Najbolji od svih mogućih svetova« bio je samo
niznog redosleda.
kvantitativna predstava kese do vrška natrpane slatkišima — ideja
Ništa, stoga, ne bi jnoglo biti dalje od Džojsovih razmera
koja se još krila u R. L. Stivensonovom svetu dečje sobe. (»Svet
no što je slikovni realizam. U stvari, on takav realizam i takvu
je tako pun stvari.«) Međutim, u Milovoj Slobodi (J. S. Mill:
gutenbergovsku tehnologiju koristi kao deo svog simbolizma.
Liberty) kvantitativna predstava o istini kao idealnom sudu
Na primer, u sedmoj ili Eolovoj epizodi Ulisa tehnologija novina
natrpanom svim mogućim mišljenjima i gledištima stvarala je
iskorišćena je kao povod za uvođenje svih devet stotina i nešto
mentalnu nelagodnost. Jer ukidanje ma kog vida istine, ma kog
retoričkih figura koje Kvintilijan nabraja u svome Obrazovanju
važećeg ugla, moglo bi oslabiti celu strukturu. U stvari, nagla-
besednika. Figure klasične retorike su arhetipovi ili stavovi indi-
šavanje apstraktne vizuelnosti proizvelo je u merila istine puko
vidualnih duhova. Pomoću moderne štampe Džojs ih prevodi
usaglašavanje jednog predmeta s drugim. M eđutim, ljudi su
u arhetipove ili stavove kolektivne svesti. Ubacujući se u zatvo-
toliko bili nesvesni prevlasti ove teorije usaglašavanja da, kad
ren sistem novinskog somnambulizma, on lomi i otvara zatvoreni
je jedan Poup ili Blejk pokazao da je istina razmer između duha
sistem klasične retorike. Simbolizam je neka vrsta duhovitog
i stvari, razmer koji stvara uobličavajuća mašta, nije bilo nikog
džeza, ostvarenje Raskinove težnje groteskom koje bi ga prilično
da to primeti ili shvati. Mehaničko a ne maštovito usaglašavanje
porazilo. Ali se pokazao kao jedini put što vodi iz »jednog vida
vladaće u umetnosti i naukam a, u politici i vaspitanju sve do
i Njutnovog sna«.
našeg vremena. ^ ------- —-—
Blejk je došao do otkrića, ali nije raspolagao sredstvima da
Ranije, u prikazu Poupovevproročke vizije>povratka plemen-
svoju viziju izrazi. Paradoksalno je da su pesnici_našli ključeve
ske ili kolektivne svestc naznačena je veza ša Džojsovim Fine-
za svet sim ultanosti ili modernog mita ne kroz knjigjT većf kroz
' sanovinfT^eniem. D io\s je za zapadnog čoveka napravio indivi-
iazvuj uiasoVne štampe, naročito one zasnovane na telegrafsk5n~ dualne ključeve kolektivne svesti, kao što je objavio na posled-
Tžvestajima.7 U obliku dnevne štampe Rembo i M alarme su ot-
njoj stranići Bdenja. O n~j? znao da je rešio dilemu zapadnog
krili sredstvo za izražavanje uzajam nog dejstva svih funkcija individualnog čoveka suočenog sa kolektivnim ili plemenskim
onog što je Koulridž (Coleridge) nazivao »esemplastičnom«
pošledicama~na|pre njegove gutenbergovske a potom markoni-
uobraziljom .5 Jer popularna štam pa ne nudi jedno viđenie. ni jevske tehnologije. Poup je sagledao plemensku svest latentnu
tačku gledanja, već mozaik stavova kolektivne svesti, kao što —u novoj masovnoj- kulturi trgovine knjiga. Jezik i umetnosti
"J e tu objavio Maiarme. l pak, o\i~bblici kolektivne lli plemenske '
_ prestaće da budu osnovni činioci kritičke percepcije i postaće
svesti što bujaju u telegrafskoj (simultanoj) štampi, ostaju ne-
samo ambalaža za rasturanje poplave verbalne robe. Blejk, ro-
m antičari i viktorijanci su postali podjednako opsednuti aktuali-
4 Džon Raskim: Moderni slikari, tom III. str. 96. zovanjem Poupove vizije u novoj organizaciji industrijske eko-
3 Vidi H. M. M eklaun: »Džojs M alarm e i štampa« (»Јоусе, M allarm e and nomije, uklopljenoj u samoregulišući sistem zemljišta, radne sna-
the Press«), Sewanee Review, zima 1954. str. 38— 55. (U D odatku ovom izdanju)
ge i kapitala. Njutnovske zakone mehanike, latentne u guten-
302 M A R ŠA L M E K L U A N
bergovskoj tipografiji, Adam Smit je preveo tako da vladaju
zakonima proizvodnje i potrošnje. U skladu s Poupovim pred-
viđanjem autom atskog transa ili »robo-centrizma«, Smit je pro-
glasio da mehanički zakoni ekonomije podjednako važe i za
stvari duha:
U bogatim i trgovačkim društvima, mišljenje ili umovanje postaje, poput
svake druge delatnosti, poseban posao koji obavlja veoma mali broj ljudi što snab-
devaju ogrom ne mase trudbenika vaskolikim mišljenjem što ga ove poseduju.6
Adam Smit je uvek veran utvrđenoj vizuelnoj tački gledanja
i iz nje proizašlom odvajanju sposobnosti i funkcija. Ali u ovom
odlom ku Smit izgleda ne oseća da je nova uloga intelektualca
da prodiru u kolektivnu svest »ogromnih masa trudbenika«. To
jest, intelektualac više ne treba da usmerava individualnu per-
cepciju i rasuđivanje, već da istražuje i prenosi ogrom nu nesves-
nost kolektivnog čoveka. Intelektualcu je odskora dodeljena uloga
primitivnog proroka, vates-a ili junaka koji neprilično torbari
svoja otkrića na trgovačkoj pijaci. Ako se Adam Smit ustezao
da svoje shvatanje dovede do ove tačke transcendentalne imagi-
nacije, Blejk i rom antičari su bez bojazni predali književnost
transcenđentalrioj’moći. UbUduće ce knjTževnost biti u sukobu sa
sobCm l sa drustvenom mehanikom svesnth jziljev^ i m otivacija
Jer materija književne vizije biće’ fcolektivna i mitska, dok će
obfici književnog^izraza П соти ш кзстје- biti m đi viduatni^’šeg- -----
mentifarii i mehanički. Vizija će"_biti plemenskaTTčciFeKtTVna,
izraz piivataii i podesan 'za pro d ajar Ova: đilema sve Čto “đanas
razdire individualnu zapadnu svest. Zapadni čovek zna da su
njegove vrednosti i m odaliteti proizvod pismenosti. No sama
sredstva tehnološkog proširivanja ovih vrednosti kao da ove
poriču i posuvraćuju. Dok je Poup ovu dilemu sagledao u pot- ~ г
punosti, u Glupijadi, B lejkjjum anU čaft- su-^ioi,azivali_sklonost \ /
da se posvete samo jednoj njenoj strani. mitskom i kolektivnofti.
Dž. S. Mil, M etju Arnold i mnnpi rTriTpf pr>svV:tlli sir-se drueoi ~ Načelo samoregulisanja, koje se ponavljalo kao odjek iz
stra^ni dileme, problemu in d iv id u a ln e knltnrp i sln h o d e 11
masovne k ulture. Ali nijedna strana ne poseduje smisao sama^
niti se uzroci dileme mogu naći ma gde drugde sem u^sVeukupnojj
6 Naveo Rejm ond Vilijems u delu Kultura i društvo, 1780— 1850 (Raymond
VVilliams: Culture and Society, 1780— 1850). str. 38.
N A N O V O U O B L lC E N A GA LA KS IJ A 303
galaksiji zbivanja koja čine pismenost i gutenbergovsku tehno-
logiju. N ašeoslobođenje od ove dileme može proistgfci, kao što ,
je slutio Džojs, iz nove električne tehnologije, s njenim dubokim f /
organskim karakterom . je r elek«icite.ujausJai~ili kolektivnu-4i- \ У
menziju ljudskog iskustva u potpunosti prenosi u svesni budni~~
svet. To je smrsao naslova Fineganovo bdenje. Dok su stari ciklusi
‘ТГТши 5ih plćittćnslćim transom baceni u kolektivnu noć nesves-
nog, novi ciklus o Finu totalno međuzavisnog čoveka m ora se
živeti na dnevnoj svetlosti. ,
Na ovom mestu Veliki preobražaj Karla P o la n jija'T K afL ^ '
Polanyi: The Great Transformation), delo o »političkim i eko-
nomskim izvorištima našeg vremena«. stiče punu primenljivost
u mozaiku Gutenbergove galaksije. Polanjija zanimaju stupnjevi
preko kojih je njutnovska mehanika u osam naestom i devetna-
estom veku izvršila najezdu i preobražaj društva samo zato da
naiđe na obrnuto usmerenu dinam iku iznutra. Njegova analiza
načina na koji je pre osamnaestog veka »ekonomski sistem bio
apsorbovan u društvenom«, u svemu je paralelna situaciji knji-
ževnosti i um etnosti do tog vremena. To je bilo tačno sve do
doba Drajdena, Poupa i Svifta, koji su doživeli da primete taj
veliki preobražaj. Polanji nam omogućuje (str. 58) da sagledamo
poznato gutenbergovsko načelo praktičnog napretka i korisnosti
koji se postižu odvajanjem oblika i funkcija:
Po pravilu, ekonomski je sistem bio apsorbovan u društvenom sistemu.
a koje god načelo ponašanja preovladavalo u ekonomiji, utvrđivalo se da je s
njim spojivo prisustvo tržišnog sistema. Načelo tram pe ii razmene, na kome se
ovaj sistem temelji, nije pokazivalo sklonost da se širi na račun ostalih. Tam o gde
su tržišta bila najrazvijenija, kao u m erkantilnom sistemu, ona su cvetala pod kont-
rolom centralizovane adm inistracije, koja je podsticala autarhiju i u seljačkim dom a-
ćinstvima i u nacionalnom životu uopšte. Regulisanje i tržišta su se, u stvari,
razvijali zajedno. Tržište koje samo sebe reguliše bilo je nepoznato; pojava ideje
sam oregulisanja bila je, u stvari, potpuni preokret smera razvoja.
njutnovske sfere, ubrzo je prodrlo u sve društvene sfere. To je
ono načelo koje Poup ismeva rečima »sve što postoji — dobro
je« a Svift ga izvrgava poruzi ovim »mehaničkim delovanjem
Duha«. Ono proističe iz gole vizuelne predstave o neprekinutom
lancu Postojanja ili vizuelnog plenum-а. dobra, kao »najboljeg
od svih mogućih svetova«. Usvoje li se puke vizuelne pretpostavke
 304 m ar Sa l m e k l u a n
linearnog kontinuiteta ili međuzavisnosti sačinilaca jednog niza,
načelo nemešanja u prirodni red postaje paradoksalni zaključak
do kojeg dovodi primenjeno znanje. * jent je izvršavao zapovesti apstraktne vizuelne kontrole. Polanji
Tokom šesnaestog i sedamnaestog veka preobražaj mehani-
zacije zanata primenom vizuelne metode sporo je napredovao.
No to je bio postupak najvećeg mogućeg mešanja u postojeće
nevizuelne oblike. Sa osamnaestim vekom proces primene znanja
dobio je takav zamah da je prihvaćen kao prirodni proces koji
se ne sme ometati, sem uz opasnost većeg zla: »svako delimično
zlo opšte je dobro«. Polanji na sledeći način beleži ovu autom a-
tizaciju svesti (str. 69):
Sledi nova skupina pretpostavki o državi i njenoj politici. Ničemu se ne sme
dozvoliti da sputava stvaranje tržišta niti se može dopustiti da se prihodi stvaraju
na bilo koji način osim prodajom . Niti sme biti ikakvog mešanja u prilagođavanje
cena izmenjenim tržišnim uslovima — bilo da se radi o ceni robe, radne snage,
zemljišta ili novca. Stoga ne samo da m oraju postojati tržišta za sve elemente
industrije nego se ne sme podržati nikakva politička mera koja bi uticala na delo-
vanje tih tržišta. Ni cena, ni ponuda ni potražnja ne smeju se utvrđivati ili reguli-
sati; jedino su dopuštene ona politika i one mere koje pom ažu obezbeđivanje
sam oregulisanja tržišta stvaranjem uslova koji tržište čine jedinom organizujućom
silom u oblasti ekonomije.
Pretpostavke latentne u tipografskoj segmentaciji i primeni
znanja metodom fragmentacije zanata i specijalizacije društvenih
zadataka postajale su prihvatljivije u meri u kojoj je tipografija
proširivala svoja tržišta. Iste pretpostavke upravljale su uobliča-
vanjem njutnovskog prostora, vremena i mehanike. Tako su se
književnost, industrija i ekonomija lako prilagodile u okviru
njutnovske sfere. Oni koji su osporavali ove pretpostavke na-
prosto su poricali naučne činjenice. Sad, kad N jutn više nije
sinonim nauke, možemo razmišljati laka srca i bistre glave o
dilemama samoregulišuće ekonomije i hedonističkog računa.
M eđutim, čovek osamnaestog veka bio je zatočen u zatvoren
vizuelni sistem koji ga je obavijao a da nije znao kako. Tako
je, robo-centričan, nastavio da ispunjava zapovesti novog viđenja.
Međutim, 1709. godine biskup Berkli je izdao Novu teoriju
viđenja, koja je razotkrila jednostrane pretpostavke njutnovske
optike. Blejk je bar shvatio berklijevsku kritiku i vratio je tak-
tilnosti njenu osnovnu ulogu činioca objedinjene percepcije. Danas
se umetnici i naučnici slažu u pohvalam a upućenim Berkliju.
N A N O V O UO B L I Č E N A GA LA K SI J A 305
No njegova m udrost je ostala nedostupna njegovom vremenu
obuzetom »jednim vidom i Njutnovim snom«. Hipnotisani paci-
primećuje (str. 71):
Tržište koje samo sebe reguliše traži ništa manje do institucionalnu podelu
društva na ekonom sku i političku sferu. Takva dihotom ija je, u stvari, samo po'-
tvrđivanje, sa stanovišta društva kao celine, postojanja tržišta koje samo sebe re-
guliše. Moglo bi se tvrditi da odeljenost ove dve sfere postoji u svakom tipu društva
i u svako vreme. Takav zaključak bi se, m eđutim, zasnivao na pogrešnoj premisi.
O dista, nijedno društvo ne može postojati bez neke vrste sistema koji obezbeđuje
red u proizvodnji i raspodeli dobara. Ali to ne podrazum eva postojanje odeljenih
ekonom skih institucija; norm alno, ekonomski poredak je samo funkcija društve-
nog poretka u kojem je sadržan. Kao što smo pokazali, ni u plemenskim ni u feu-
dalnim ni u m erkantilnim uslovima nije u društvu postojao poseban ekonomski
sistem. D ruštvo devetnaestog veka, u kojem je ekonom ska delatnost bila izolovana
i pripisana određenom ekonom skom motivu, odista je predstavljalo jedinstven
pravac.
T akva institucionalna shema nije mogla funkcionisati ukoliko društvo nije
na neki način podređeno njenim zahtevima. Tržišna ekonom ija može postojati
samo u tržišnom društvu. U svojoj analizi sheme tržišta, do ovog zaključka smo
došli na temelju opštih uzroka. Sada možemo bliže odrediti razloge za ovu tvrdnju.
Tržišna ekonom ija m ora sadržati sve sačinioce industrije, uključujući radnu snagu,
zemljište i novac. (U tržišnoj ekonomiji ovaj poslednji je takođe suštinski sačinilac
industrijskog života i njegovo uključivanje u tržišni mehanizam ima, kao što ćemo
videti, dalekosežne institucionalne posledice). N o radna snaga i zemljište nisu
ništa drugo do sama ljudska bića od kojih se društvo sastoji i prirodna okolina u
kojoj postoji. Uključiti ih u tržišni mehanizam znači podrediti samu supstanciju
društva zakonim a tržišta.
Tržišna ekonomija »može postojati samo u tržišnom društ-
vu«. Ali tržišno društvo, da bi postojalo, iziskuje vekove preob-
ražaja pod uticajem Gutenbergove tehnologije; otuda besmisle-
nost pokušaja da se danas uspostave tržišne ekonomije u zem-
ljama kakve su Rusija ili M ađarska, gde su do dvadesetog veka
vladali feudalni uslovi. Na takvim područjima je moguće usposta-
viti m odernu proizvodnju, međutim stvaranje tržišne ekonomije,
kadre da prihvati ono što silazi sa pokretnih traka, pretpostavlja
dugo razdoblje menjanja percepcije i razmera među čulima.
Kada je jedno društvo zatvoreno u određeni utvrđeni razmer
čula, ono uopšte nije u stanju da zamisli drugo stanje stvari.
To znači, pojava nacionalizma je bila potpuno nepredviđena u
renesansi, m ada su se njeni uzroci već ranije stekli. Industrijska
20 Gutenbergova galaksija
 m ar Sa l m e k l u a n
revolucija je 1795. već bila dobrano u toku, a ipak je, kao što
ukazuje Polanji (str. 89),
. . . Spinhemlandova generacija bila nesvesna šta je u toku. Uoči najveće
industrijske revolucije u istoriji nije bilo nikakvih znakova i znam enja. Kapi-
talizam je stigao nenajavljen. Niko bije bio predvideo razvoj mašinske industrije;
ona se pojavila kao potpuno iznenađenje. Engleska je izvesno vreme čak očeki-
vala trajnu recesiju spoljne trgovine kad je brana prsla i stari svet je zbrisan jednim
nesavladljivim valom u pravcu planetarne ekonomije.
Izgleda sasvim prirodno što se kasnije čini da je svaka ge-
neracija na ivici masivne promene zaboravljala na probleme i
neposredno predstojeću promenu. Ali je nužno shvatiti moć 1
л pritisak tehnologija da izoluju čula i tako hipnotilu društvoT _
x] ~ F orfftuIaT~hipnoze je »u svakom trenutku samo jedno čulo«’
/ A nova t e h n n l n g ij n p m rdnjr mnr h i p n n t i i n n j n . j rr i r o l i t j g č n l n — ■
Tada, prema Blejkovoj formuli, »oni postadoše ono što ugle-
daše«. Tako svaka nova tehnologija smanjuje uzajamno delo-
vanje čula i svest upravo na novom području novine, gde dolazi
do neke vrste poistovećavanja posm atrača i objekta. Ovo som-
nambulističko saobražavanje gledaoca novom obliku, ili struk-
turi, čini da su oni što su u revoluciji najdublje, najmanje svesni
njene dinamike. Ono što Polanji primećuje o neosetljivosti ljudi
predanih pospešivanju nove mašinske industrije tipično je za
sve lokalne i savremene stavove prema revoluciji. U tim vreme-
nima se sm atra da će budućnost biti šira ili veoma popravljena
verzija neposredne prošlosti. Uoči same revolucije slika neposredne
prošlosti je snažna i čvrsta, možda zato što je to jedino područje
uzajamnog dejstva čula oslobođeno opsesivnog poistovećivanja
sa novim tehnološkim oblikom.
Ne bi se mogao navesti ekstremniji prim er za ovu obm anu
od naše sadašnje predstave o televiziji kao o tekućoj varijaciji
mehaničkog, filmskog obrasca obrade iskustva ponavljanjem.
Kroz nekoliko decenija biće lako opisati revoluciju ljudske per-
cepcije i motivacije proizašlu iz gledanja nove mozaičke mreže
televizijske slike. Danas je jalovo uopšte raspravljati o tome.
Osvrćući se na revoluciju književnih oblika u poznom osam-
naestom veku, Rejmond Vilijems piše u Kulturi i društvu, 1780—
1850 (str. 42) da do »promene konvencije dolazi samo kad po-
stoje radikalne promene opšte strukture osećanja«. A zatim,
nanovo u obliCen a g a l a k sija 307
»dok je tržište, u izvesnom smislu, specijalizovalo umetnika,
sami umetnici su se trudili da uopšte svoje veštine u zajednički
posed imaginativne istine« (str. 43). To se može videti kod ro-
m antičara koji su, otkrivši svoju nesposobnost da govore svesnim
ljudima, počeli da se mitom i simbolom obraćaju nesvesnim
razinam a života snova. Teško se može reći da je ovo imagina-
tivno ponovno spajanje sa plemenskim čovekom bilo voljna
strategija kulture.
Jedna od najradikalnijih novih književnih konvencija tržiš-
nog društva osamnaestog veka bio je rom an. Njemu je pretho-
dilo otkriće »jednotonske« proze. Edison i Stil su, koliko i ma
ko drugi, smislili ovu novinu održavanja jednog doslednog tona
u odnosu na čitaoca. To je bila auditivna protivuvrednost meha-
nički utvrđene tačke gledanja. N a zagonetan način, upravo je
ovaj prodor u »jednotonsku« prozu neočekivano omogućio pu-
kom autoru da postane »književnik«. M ogao je da napusti svoga
pokrovitelja i da pristupi velikoj homogenizovanoj publici tržiš-
nog društva u jednoj doslednoj i samozadovoljnoj ulozi. Tako
da je pisac, kad su i slika i zvuk podvrgnuti homogenoj obradi,
mogao da pristupi masovnoj publici. Ono što je imao da ponudi
publici podjednako je bio homogenizovan skup iskustva koji je
film na kraju preuzeo od rom ana. Dr Džonson je posvetio ovoj
temi četvrti broj svoga časopisa Rambler (od 31. m arta 1750):
Prozna dela u kojima današnji naraštaj, izgleda, više uživa jesu ona koja
prikazuju život u njegovom istinskom vidu, kojem ranolikost daju samo zgode što
se svakodnevno u svetu događaju na koja utiču strasti i svojstva odista prisutni
u opštenju sa ljudima.
Džonson oštroum no uočava posledice ovog novog oblika
socijalnog realizma, naznačujući njegovo suštinsko odstupanje
od oblika knjiškog znanja:
Z adatak današnjih pisaca je um nogome drukčiji: on iziskuje, pored znanja
koje se može dobiti iz knjiga, ono iskustvo koje se nikad ne može steći usamljenom
marljivošću, već m ora proizaći iz opšteg učešća u živom svetu i njegovog tačnog
posm atranja. Njihovi poduhvati podrazum evaju. kako je to izrazio Horacije,
plus oneris quantum veniae minus. malo popustljivosti te otud više teškoća. Oni
se bave slikanjem portreta čije originale svak poznaje te može zapaziti svako od-
stupanje u tačnom prenošenju sličnosti. Drugi spisi su bezbedni, sem od zlobe uče-
nosti, ali su ovi u opasnosti od svakog običnog čitaoca; kao što je loše naslikanu
sandalu kritikovao obućar koji je na svome putu slučajno zastao pred Apelesovom
Venerom.
20 *
308 M AR ŠA L M E K L U A N
Džonson nastavlja u ovom duhu, ukazujući na druga su-
parništva između novog rom ana i starijih oblika knjiškog znanja:
U ranije pisanim rom anim a svaka radnja i čuvstvo bili su tako daleko
od svega što se među ljudima zbiva da je čitalac bio u veoma maloj opasnosti da
ma šta na sebe primeni; vrline i zločini bili su podjednako van njego.ve sfere delanja
i on se zabavljao junacim a i izdajnicima. spasiteljima i progoniteljim a kao bićima
neke druge vrste čijim postupcim a upravljaju njihovi vlastiti motivi i s kojima on
nema ni zajedničkih m ana ni vrlina.
Ali kad se pustolov izjednači sa Gstalim svetom i glumi u prizorim a uni-
verzalne dram e koja može pasti u deo ma kojem drugom čoveku. mladi gledaoci
s više pažnje usredsređuju svoje oči na nj i nadaju se da će, posm atrajući njegovo
ponašanje i uspeh, moći da regulišu svoje postupke kad se nađu u sličnoj ulozi.
Iz tog razloga ove poznate povesti možda mogu biti korisnije od ozbiljnosti
vajnog m orala i mogu uspešnije prenositi znanje o poroku i vrlini no aksiome i
definicije.
U svemu paralelno ovom proširivanju stranice knjige u
oblik zvučnog filma iz svakodnevnog života, bilo je ono što
Lio Lovental pominje u Popularnoj kulturi i društvu (Popular
Culture and Society) kao »presudan prelaz sa pokrovitelja na
publiku«, navodeći svedočanstvo iz Istraživanja sadašnjeg stanja
lepe književnosti u Evropi od Olivera Goldsm ita (Oliver Gold-
smith: Enquiry into the Present State o f Polite Learning in Euro-
pe, 1759):
U naše vreme nekolicina pesnika Engleske više ne zavise od Velikih za svoje
izdržavanje, nemaju drugih pokrovitelja osim publike, a publika, uzeta skupno,
dobar je i velikodušan gospodar. . . Stvam o vredan pisac sad može lako da bude
bogat ako mu je stalo samo do bogatstva; a na mestu je da oni koji.nisu vredni
ostanu u zasluženoj opskurnosti.
Loventalova nova studija o popularnoj književnoj kulturi
ne bavi se samo osamnaestim vekom i kasnijim razdobljima,
već izučava dileme razonode, odnosno spasenja putem umet-
nosti, od M ontenja i Paskala do ikonologije savremenih časo-
pisa. Ukazujući da je Goldsmit izvršio veliku prom enu u kritici,
prenoseći pažnju na čitaočev doživljaj. Lio Lovental je otvorio
jednu novu bogatu oblast (st. 107—8):
Ali možda najdalekosežnija prom ena do koje je došlo u konceptu kriti-
čara bilo je to što je ovome postavljena dvosm erna funkcija. Ne samo što treba
širokoj publici da otkriva lepote književnih dela sredstvima pom oću kojih, po
Goldsm itovim rečima, »čak i filosof može da obezbedi sveopšti aplauz«, već mora
N A N O V O U O BL IĆ E NA GA LA KS IJ A 309
da tumači i publiku piscu. U kratko, kritičar ne »poučava samo neuke na koji deo
karaktera treba usredsrediti pohvalu«. već m ora i da pokaže »učenjaku gde da
usmeri svoju prilježnost da bi je zaslužio«. Goldsm it je verovao da odsutstvo takvih
kritičkih posrednika objašnjava zašto je bogatstvo, a ne istinska književna slava,
cilj tolikih pisaca. On se plašio da će posledica biti da se ništa od književnih dela
njegovog vremena neće pamtiti.
Primetili smo da je Goldsm it u svome pokušaju da se uhvati u koštac sa
dilem am a pisca iznosio mnoštvo katkad protivrečnih shvatanja. Videli smo,
međutim, da je, po svoj prilici, pre Goldsm it u optim ističkom raspoloženju,
no onaj u pesimističkom, odredio ton onog što će doći. T ako je imalo da prevlada
i njegovo shvatanje »idealnog« kritičara, njegove funkcije posrednika između
publike i pisca. K ritičari, književnici i filosofi — Džonson, Berk, Hjum, Rejnolds,
Kejms (Kames) i Vortonovi (W hartons) — usvojili su G oldsm itovu premisu kad
su počeli da analizirain čitaočev do/ivlini
K ako se((tržišno društvm definisalo. kniiževnost ie prelazila
u ulogST potrošačke robe. Publika je postala pokrovitelj. Umet-
nost je proiiieirtta ulogu: od vodiča percepcije, postala je zgodna
prijafnost ili paket. Medutim. oroizvođač. ilPumetnilč. bio je,
kao mkad ramje, prtslljen da proučava efekat svoje umetnostT.-
Ovo je opet paznj! 1јиШ otkriio nove dimenziie funkciie umet-
nosti. Dok su manipulatol? masovnog tržišta tiranski vladali
umetmkom, umetnik se u osami dom ogao nove jasnovidosti u
odnosu na presudnu ulogu oblikovanja i umetnosti kao sredstva
za postizanje hum anog poretka i samoostvarenja. U m etnost je
postala totalna u svome m andatu na humani poredak kao što
su to bila masovna tržišta, koja su stvorila platform u sa koje
sad svi mogu istovremeno saučestvovati u svesti o novom opsegu
i potencijalu za svakodnevnu lepotu i poredak u svim oblastima
života. Retrospektivno se može pokazati nužnim da se razdoblju
masovne kupoprodaje prizna da je stvorilo sredstva za uspo-
stavljanje svetskog poretka i na području lepote, kao i na pod-
ručju robe.
Sasvim je ja k o ustanoviti činjenicu~da- su ista_ana^sredstva
što služe za stvaranje sveta potrošačkog obilja putem masovne
р ™ ; 7У П Г ^ Г , cf* г.дј у ј^ј ч^црпј п т n m r tn iM r r 1
proizvodnje postave na sigurniiu i svesno kontrolisanu osnovu.
Kau i ubično, kad neko ranije neprozirno područje postane
prozračno, to biva otud što smo ušli u novu fazu iz koje možemo
lako i jasno da sagledamo obrise prethodne situacije. Ta činje-
nica omogućuje da se uopšte piše Gutenbergova galaksija. Otkako
310 M AR ŠA L M E K L U A N
doživljavamo novo elektronično i organsko doba, sa sve jasnijim
ocrtavanjem njegovih glavnih obrisa, prethodno mehaničko doba
postaje sasvim razumljivo. Sad kad pokretna traka ustupa mesto
novim obrascima informacije, sinhronizovanim pomoću elek-
trične vrpce, čuda masovne proizvodnje poprim aju potpunu ra-
zumljivost. Ali nas novine automatizacije, koje stvaraju zajed-
nice bez rada i poseda, okružuju novim neizvesnostima.
Najsjajniji odlom ak Vajthedove Nauke i modernog sveta
(str. 141) jeste onaj koji je ranije razm atran u vezi s nečim drugim:
Najveći izum devetnaestog stoleća bio je izum metode izumljivanja. Nova
m etoda je ušla u život. Da bismo shvatili našu epohu, mi možemo zanemariti sve
pojedinosti prom ene, kao što su železnica, telegraf, radio, predilice, sintetičke boje.
M oram o se usredsrediti na samu m etodu; to je stvarna novina koja je razbila te-
melje stare civilizacije. Proročanstvo Frensisa Bekona sada je ostvareno; a čovek,
koji je ponekad sanjao da je tek nešto niže od anđela, prihvatio je da postane sluga i
poslanik prirode. Još ostaje da se vidi može li isti glumac da igra obe uloge.
Vajthed je imao pravo tvrdeći da se »moramo usredsrediti
na samu metodu«. Gutenbergova m etoda homogene segmenta-
cije, za koju su psihološku podlogu pripremili vekovi fonetske
pismenosti, stvorila je odlike modernog sveta. M nogobrojna
galaksija zbivanja i proizvoda te metode mehanizacije zanata
uzgredna je u poređenju sa samom metodom. To je metoda
utvrđene ili specijalističke tačke gledanja koja insistira na ponav-
ljanju kao kriteriju istine i praktičnosti. Darras naša nauka i
m etoda ne streme ka nekoj tački gledanja, već otkriću kako
nemati tačku gledanja, a metoda nije m etoda zatvaranja i per-
spektive, već otvorenog »polja« i odloženog suda. U električnim
uslovima istovremenog kretanja informacija i potpune ljudske
međuzavisnosti, to je sad jedina plodonosna metoda.
Vajthed se ne bavi iscrpno velikim otkrićem devetnaestog
veka, otkrićem metode izumljivanja. No ova je, veoma jednostav-
no, tehnika kretanja od kraja ma koje operacije i vraćanja sa
te tačke na početak. To je metoda inherentna u gutenbergovskoj
tehnici homogene segmentacije, ali je tek u devetnaestom veku
proširena sa proizvodnje na potrošnju. Planska proizvodnja pod-
razumeva da se celokupan proces mora razraditi po tačnim stup-
njevima, unatraške, kao detektivska priča. U prvom velikom
ra7Hnhljn mflsovtiff р г ^ у г ^ п јр rnha ј književnosti kao robe za
N A N O V O U O B L lC E N A GA LA K SI J A 311
tržište, ukazala se potreba proučavanja potrošačevog doživljaja.
URratko, postalo je nužno ispTtatT^e/s/vo umetnosti i književ-
nosti pre no jsto 'se išta proizvede. To je bukvalno ulaz’ LT sv e t'
mita. * -----------------------------
Ecfgar А1an_ Po je prvi t )šao do razložnog objašnjenja ove \
. k tnacne svesti o poetskom procesu i uvideo da, umesto da se (
deio upravlja ka čitaocu, ovog treba uJ<4uHtIlIlHo.'~Takav je „
bio niegov plan u »rilosofTn kompoziciie«. A bar ш _ЕосПег i
Valeri u Pou prepoznali čoveka kova Leonarda da Vinčija. Po
Је jasno sagledao da je predviđanie efekta jedini način da se
postigne organska kontrola stvaralačkog procesa. T. S. Eliot, ’
‘ popuF~Bođfera~ i Valenja, u svemu odobrava Poovo otkriće.
U slavnom stavu svog ogleda o Hamletu1, on piše:
Jedini način da se izrazi emocija u umetničkoj formi jeste da se nađe »ob-
jektivni korelativ«; drugim rečima — grupa predm eta, izvesna situacija, lanac
događaja koji bi predstavljali form ulu te određene emocije; i to tako da kad su
dati spoljni faktori, koji m oraju da se završe u čulnom iskustvu, emocija se neposred-
no evocira. Ako prostudirate bilo koju Šekspirovu uspeliju tragediju, naići ćete
tačno na takav ekvivalent; zaključićete da vam je duševno stanje leđi Magbet
dok hoda u snu preneto veštom akum ulacijom zamišljenih čulnih impresija;
M agbetove reči kada saznaje za srjirt svoje žene pogodiće nas kao da su autom atski
proizašle iz poslednjeg od čitavog niza datih događaja.
Po je o v u metodu primenio u mnogim svojim pesmama
ј pripovetkam a Međtltfm;~na]uočTiivTja j e l T ' n j e g DVOil i TZu ity -
4jg t e k t iv s k e рп^ Т Г к б ј о ј ј е P ip e n , njegov d e te k tiv , umetnik-
-esteta s to resava z lo č in e metodom u m e t n ič k e percepcije. Detek-
tivska priča nijeTanTcTveliki popularm primer vračanja ocTposle-
dičgTlziokd, v eć Jć:,~takćđe, i ' o b l i F u koji~3g~rTtaTae dtrb o k o uvu-
č e n k a o ~koatitpr: ~Mb je sa'sTmboIističkom p 6 ežir6 n 1 7 1B te' SVakT)g
‘ c a s a upotpunjeflje efekja—trazi od č it a o c a da audelujc u s a m o m
poetskom nrocesn.
Karakteristični hijazam koji čeka krajnji razvoj ma kog
procesa jeste u tome da će poslednja faza pokazati svojstva
suprotna ranim fazama. Do tipičnog primera masivnog psihičkog
hijazma ili preokreta došlo je kad se zapadni čovek žešće borio
za individualnost odričući se ideje jedinstvenog ličnog postojanja.
7 T. S. Eliot: Izabrani tekstovi, prevela Milica Mihailović, »Prosveta«,
Beograd 1963, str. 58 — Prev.
312 MARŠAL MEKLUAN
Umetnici devetnaestog veka su se masovno odricali ove jedin-
stvene samosvojnosti, koja se u osamnaestom veku uzimala kao
nešto nepobitno, pošto su novi masovni pritisci činili breme
samosvojnosti preteškim. Kao što se Mil borio za individual-
nost, m ada se odrekao »ja«, pesnici i umetnici su se približavali
ideji bezličnog procesa u umetničkoj proizvodnji u meri u kojoj
su prekorevali novonastale mase zbog bezličnog procesa potroš-
nje umetničkih proizvoda. Do sličnog, i s ovim povezanog,
preokreta ili hijazma došlo je kad su novi^umetnički oblici po-
zvali potrošača popularne umetnosti da pđstane učesnik u^afjTPm
umetmčEom procesu.
O.vo. je bio trenutak prevazilaženia eutenbergovske tehnolo-
gije. Vekovna odeljenost čula i funkcija okončana ie sasvim
neočekivanim jedinstvom. ~ ------------------ ■—
*~Preokret kojmTje prisustvo novih tržišta i novih masa pod-
staklo um etnika da se odrekne svog jedinstvenog »ja« mogao
se činiti konačnom konzumacijom i umetnosti i tehnologije. To
je odricanje koje je postalo skoro neminovno kada su simbolisti
u uobličavanju umetničkog proizvoda počeli da idu od posledice
ka uzroku. No upravo u ovom . ekstremHom-trenutku do&o-je.
do novog preokreta. Čim se, u razdoblju od Poa do Valerija,
umetnički proces približio strogoj, bezličnoj racionalnosti in-
dustrijskog prOcesa, pokretna traka simbolističke umetnosti je
preobražena u novi oblik prikazivanja — »tok svesti«. A tok
svesti je percepcija tipa "otvorenog »polja« koja okreće tumbe
sve vidove otkrića pokretne trake ili »tehnike izumljivanja« do
kojeg je došao devetnaesti vek. Kao što o tome piše Bentok
(G. H. Bantock):
u svetu sve veće socijalizacije, standardizacije i jednoobraznosti, cilj je bio
naglašavanje jedinstvenosti, onog čisto ličnog u iskustvu; u svetu »mehaničke«
racionalnosti cilj je bio da se afirm ušu drugi vidovi kojima ljudska bića mogu da se
izraze, da se sagleda život kao niz emocionalnih intenziteta, koji podrazum evaju
logiku koja se razlikuje od logike racionalnog sveta, a mogu se obuhvatiti samo
disociranim slikama ili tokom svesti.8
Tako je tehika odloženog suda, to veliko otkriće devetna-
estog veka, kako u umetnosti tako i u fizici, povratak i preobra-
8 »Društvena i intelektualna pozadina« (»The Social and Intellectual Back-
ground« in The M odem Age [The Pelican G uide to English Literature]). str. 47.
N A N O V O U O BL IČ E NA GA LA KS IJ A
žaj bezlične pokretne trake umetnosti i naulce devetnaestog veka.
A reći da se tok svesti razlikuje od racionalnog sveta znači samo
nastojati na vizuelnoj sekvenci kao racionalnoj normi, potpuno
bezrazložno prepustiti umetnost nesvesnom. Jer ono što se pod-
razumeva pod iracionalnim i nelogičnim u mnogim savremenim
raspravljanjima samo je ponovno otkrivanje običnih transakcija
između čovekovog »ja« i sveta. ili između subjekta i objekta.
Činilo se da se te transakcije završavaju sa posledicama fonetske
pismenosti u grčkom svetu. Pismenost je od prosvećenog poje-
dinca načinila zatvoren sistem i postavila ambis između privida
i stvarnosti kome je došao kraj sa otkrićima kao što je tok svesti.
Kao što je to Džojs izrazio u Bdenju: »N isu li moji potro-
šaCl^— luuji p iu ia » u d a ( ! iS le d stveno^ dvadeseti vek se trudlo
da"še osIoBo'đT stanja pasivnosti, to jest, samog gutenEergovskog
nasleđa.~ 'A ~ o v ajaram atičn l okršaj nesrodnih vidova ljudskog
uvida i pogleda na stvari urodio je najvećim čovekovim razdob-
ljem, bilo da su u pitanju umetnosti ili nauke. Mi živimo u vreme-
nu bogatijem i strašnijem od »šekspirovskog trenutka«, koji je
tako lepo opisao Petrik Kratvel u istoimenoj knjizi. Međutim,
zadatak Gutenbergove .galaksije bio je da razm otri samo meha-
ničku tehnologiju pfoizašlu iz naše~azbuke i štamparske m ašine.
Kakve će biti nove konfigurapije mehanizama i pismenosti, posto
ove starije oblike percepcije i, rasudivanja bude prožimalo novo
električno doba? Nova električna galaksija zbivanja već je dubo-
ko .prodrla u Gutenbergovu galaksiju. Cak Г Б ег"šudara, tafcvt)
nal5ore3ra~p ostojarye~teITnoIogija~rsvesti đonosi svakonTživom
coveku traume i napetosti. Kao da su se našPnajobičniji i naj-
konvencionalniii stavovi naprečac Tžobticili u garguje i grote-
s k e .^ o b r o j j o z n a t e institucije i asocijacije katkad izglecTaju
pTeteće i opake. Ovi mnogostruki preoBrazajT, koji su norm alna
posledica uvođenja novih medija u bilo koje društvo, iziskuju
posebnu studiiu i biće predmet iedne druge knjige o Razume-
vanju medija u svetu našeg vremena
 DODATAK

DŽOJS, M ALARM E I ŠTAM PA

Odbijajući da piše za Revue Europeenne, Lam artin je, 1831,

гекао njenom uredniku:
Nem ojte u ovim rečima naći oholo preziranje onog što se naziva novinar-
stvom. Daleko od toga; ja odveć prisno poznajem svoju epohu da bih ponavljao tu
besmislenu glupost, tu bezobraznu koještariju na račun povremene štampe.
Odveć dobro znam da joj je poveren posao Proviđenja. Pre no što istekne ovaj vek,
novinarstvo će činiti vaskoliku štam pu — vaskoliku ljudsku misao. N akon tog
basnoslovnog umnoženja što ga je veština dala govoru — umnoženja koje će još
biti hiljadustruko umnoženo — ljudski rod'će pisati svoje knjige dan po dan, sat
po sat, stranicu po stranicu. Misao će se ragprostirati svetom brzinom svetlosti;
u trenutku smišljena, u trenutku zapisana, tržnutno shvaćena na suprotnim kraje-
vima Zemlje — rasprostiraće se od pola do pola. Iznenadna, trenutačna. bukteći
žarom duše koja je učinila da šikne, ona će biti vladavina ljudske duše u svoj njenoj
punoći. Neće imati vremena da zri — da se sabere u obliku knjige; knjiga će stići
prekasno. Jedina od danas m oguća knjiga jesu novine.

Čudno je da je popularna štampa kao umetnički oblik često

privlačila oduševljenu pažnju pesnika i esteta, dok je istovreme-
no u akadem skom duhu budila najmračnije zebnje. Ista pode-
ljenost mišljenja može se uočiti u šesnaestom veku u pogledu
štampane knjige. Štam parska mašina je naprečac rasturila dve
hiljade godina rukopisne kulture. Nesposobnost da se ovo shvati
proističe iz različitih preteranih pretpostavki o opštoj blagodat-
nosti štampe. No danas, kada je tehnologija dala premoć vizu-
elnim i radio vezama, lako je uočiti posebna ograničenja i ori-
316 m ar Sa l M E K L U A N
jentacije četvorovekovnog razdoblja kulture knjige koje se bliži
kraju.
U svojoj nedavnoj studiji o Džordžu Herbertu, Rozam und
Tav je istakla u kolikoj su meri »pronalasci« metafizičkih pesnika
bili neposredan prevod u verbalne termine popularne likovne
građe poznog srednjeg veka. Ona je uspela da pokaže da su
karakteristične metafore Herberta i ostalih nastale susretom stare
rukopisne kulture (sa njenim slikama na marginama) i novog,
štam panog medija. N a isti način su mnogi drugi zastupali miš-
Ijenje da je osobeno bogatstvo efekta elizabetanskog i džem-
sovsog jezika plod susreta usmene tradicije i nove kulture štampe.
Sama književnost se ne javlja dokle god je usmena tradicija
potpuno podređena nemim i privatnim izučavanjima učenjaka.
Jejts je celog života tvrdio da je u Irskoj ovo pokoravanje go-
vorne reči bilo manje potpuno no ma gde u anglosaksonskom
području.
Te, ako »metafizičari« mnogo duguju svom prilagođavanju
srednjovekovnih piktogram a mediju štampe, moglo bi se reći da
moderna poezija, sa svojim složenim mentalnim pejzažima,
mnogo duguje novoj slikovnoj tehnologiji koja je očarala Poa
i Bodlera i na kojoj su Rembo i M alarme izgradili veliki deo
svoje estetike. Ako su ljudi Džemsovog doba uzmicali od pikto-
grafske kulture ka štampanoj stranici, zar se ne bismo mogli
sresti s njima u jednoj tački ka kojoj se mi, podstaknuti slikov-
nom tehnologijom, povlačimo od štampane reči? Rukopisna
tehnologija je odnegovala konstelaciju mentalnih stavova i vešti-
na kojih se moderni svet ne seća. Neke od njih je sa uznemire-
nošću predvideo Platon u Fedru:
Nisi, dakle, izumeo lek za pamćenje, nego za opom injanje, a učenicima nosiš
prividnu. a ne istinitu m udrost. jer kad postanu mnogoslušalice bez nastave.
uobražavaće sebi da su i sveznalice, iako su većinom neznalice i teško podnošljivi
u saobraćaju, jer su postali nazovim udraci a ne mudraci.*
Platon zastupa usmenu tradiciju pre no što je izmenjena
pismenošću. On je u pisanju video uglavnom razornu revoluciju.
Otada smo prošli kroz mnoge revolucije, te znamo da je svaki
medij komunikacije jedinstven umetnički oblik koji daje pred-
* Navedeni prevod, str. 182. — Prev.
DŽOJS. M A L A R M E 1 ŠT AM PA 317
nost jednom nizu Ijudskih mogućnosti na račun drugog niza.
Svaki izražajni medij suštinski menja ljudski senzibilitet, uglav-
nom na nesvesne i nepredvidljive načine. Azbučna komunikacija
dovodi do neminovnog psihičkog povlačenja, kao što je pokazao
Cejtor u knjizi od Rukopisa do štampe, sa svitom ličnih i soci-
jalnih neprilagođenosti. Ali obezbeđuje i silesiju prednosti. Psi-
hičko povlačenje je autom atsko, jer je proces pismenosti — pro-
ces uspostavljanju unutarnjeg monologa. Problem prevođenja
auditivnog u vizuelno i obratno. koje čini proces pisanja i čitanja,
uvodi u postojanje unutarnji monolog, kao što se može uočiti
proučavanjem kultura koje ne poseduju pismenost. Ova intro-
verzija, sa proisteklim iz nje slabljenjem čulne percepcije, takođe
razvija neobraćanje pažnje na govor drugih i uspostavlja meha-
nizme koji ometaju verbalno sećanje. Tačno verbalno sećanje
teško da predstavlja problem za kulture pre pismenosti.
U celom Fineganovom bdenju Džojs izvodi neke od svojih
najvažnTJTR varijacija baš na ovu temu »ABCEDmindedness« u
»those pagan ironed times o f the first city. . . when a frond was
a friend«*. Njegov »verbivocivisual« prikaz »all nights newsery
reel«** prva je dramatizacija samog medija kom uniciranja kao
oblika i sredstva toka ljudskih kultura. Većina problem a u čita-
nju Bdenja raspršuje se kad se sagleda da Džojs upotrebljava
same medije kao umetničke oblike, kao u »phantom city phaked
o f philm pholk«.*** Pri kraju odeljka Anna Livia, dok sunce
tone, svetlosti se pale u njegovom »Feenichts Playhouse«**** i on
je spreman da igra rat svetlosti i mraka, Mihajla, Đavola i maga
u zodijačkom plesu veštica (»monthage«) »dok reditelj lutaka
svake večeri nanovo raspodeljuje uloge i glumce«.
* »Abecedne nastrojenosti /rastrojenosti« u »onim paganskim železnim/
ispeglanim vremenima prvog grada. . . kada je paprati list prijatelj bio« — Prev.
* »Verbalnovokalnovizuelni« prikaz »celovečernjih filmskih novosti /uz
prizvuk reči nursery — dečja soba, rasadnik). — Prev.
*** »Fantom skom gradu (koji su) isfalširale filmadžije« (prva dva slova reči
phantom stavljana su i tam o gde bi trebalo da stoji /). — Prev.
**** »Feenichts pozorištu« (Lu fe e — vila, nichts — ništa, Nacht — noć;
fenijansko: možda i aluzija na Feja — W. G. Fay — direktora pozorišta povezanog
sa usponom irske dram e početkom ovog veka; takođe: phoenix — feniks, ujedno
ime dablinskog parka koji ima značajno mesto u strukturi Bdenja. — Prev.
318 M A R ŠA L M E K L U A N
Tokom celog Bdenja, ovaj unutarnji »tubloid«,* ili priča
0 buretu, povezan je i sa kabalističkim značenjem slova azbuke
1 sa psihološkim dejstvom pismenosti, koja u ljudskom društvu
stvara opštu »ABCEDmindedness«.
Ali zaustavljanje toka misli i govora — što jeste štampana
strana — dozvoljava onu produženu analizu procesa mišljenja
iz koje nastaju strukture nauke. Pikto«rafska kineska kultura,
na primer, kao da stoji na sredini puta između krajnosti naše
apstraktne pisane tradicije i potpuno usmene tradicije, s njenim
naglašavanjem govora kao gesta i gesta kao »fatičkog opštenja«.
A možda nas ovaj stav na sredokraći između uzajamnog opšte-
nja lišenih krajnosti tehnologije štampe i slikovne tehnologije,
danas i usmerava kineskom ideogramu.
Glavna odlika rukopisne kulture bila je njena relativna je-
. dinsfvenbst. Retkost i nepristupačnost rukopisnih knjiga pođ-
sticale su navIRu enciklopedičnoiti. A tam o gde ućenjaki nije
bilo mnogo, postojali su dodatni razlozi da svaki od njih bude
upoznat~sa celim dijapazonom autora. Sem toga., rukopisi s u '
proučavani sporo i naglas. Čitanje u sebi je bilo nemoguće sve
~3ok štamparske mašine rnsu stvorile m akadamske drumove štam-
pe. Rukom pisana knjiga je bila džombasti put kojim se puto-
valo sporo i retko. Ona je držala čitaoca u bliskom dodiru sa_
.dimenzijama usmenog izlagania. Izcfavanje jedne pesme sastojalo
se u čitanju ili recitovanju malobrojnoj publici. Ideje su se ras-
prostirale javnim raspravam a.
Štampa је povećala broj učenjaka. ali je i smanjila njihov
društveni i politički značai~A_istQ,ie učmila i za knjige. Stampa
je, neočekivano, podsticala nacionalizam i prekinula m edunarod-
ne komunikacije, jer sn redfl-vači-utvrdili da ie publika za dela
na narodnom ieziku broiniia i unosniia. K ao što je Inis pokazao
u Uticaju komunikacija, štarrrpana rcč jc bila glavni uzrok među
narodnih poremećaja i nesporazuma od šesnaestog veka naova-
- moT M eđutim, kom unikacija slikom je srazmerno m eđunarodna
i niome ie teško m anipulisati u svrhe nacionalnog sugarništva^
Inis je bio veliki pionir u započinjanju proučavanja ekonomskih
* » Tubloid« — tub (bure, veza sa Sviftom), tabloid (senzacionalistički ilustro-
vani dnevni list, takođe — tableta). — Prev.
DŽOJS. M A L A R M E 1 ŠT AM PA 319
i društvenih posledica raznih medija komunikacije, tako da je
danas svaki proučavalac književnosti njegov dužnik zbog uvida
u promenljive stavove prema vremenu i prostoru, koji su plod
promena medija. N aročito su za proučavanje moderne književ-
nosti bitne njegove studije o novinama kao jednoj od glavnih
grana tehnologije štampe. Počevši kao istoričar ekonomije, Inis
je postepeno bio prisiljen da razm atra ne samo spoljašnje trgo-
vačke puteve sveta, već i velike trgovačke puteve duha. On je
postao svestan da je moderni svet, rešivši problem dobara. pre- f
usmerio svoju tehnologiju na pakovanie informacija i ideja.
Ako je rukopisna tradicija podsticala enciklopedičnost, kul-
tura knjige je, prirodno, težila specijalizovanju. Bilo je dovoljno
knjiga da čitai^ - poStane"zanimanje~kDjcnr-se—posvećuje celo
гаЗпо vreme 1 aa se obezbedi potpuno povučen i privatan život
celom staležu učenjaka. Na kraju je bilo dovoljno knjiga da se
čitalačka publika rasceplS na dcsetine grupa TtDje mcdusobno
ne opšte^Ovo je podrazumevalo veliku meru nesvesnosti u našoj
kulturi o smislu i smeru njenih najočiglednijih razvoja. Učenjak
kao takav se neće lako zainteresovati čak ni za tehnologiju 1
umetnost knjige kao oblika kom unikacije. A kako su ovaj obTHc
menjali popularna štampa i kasniji razvoj, zastupnici kulture
knjige su pokazivali različita osećanja, ali malo radoznalosti. Nije
stoga neprilično što je stvarno poimanje prom ena u modernom
kom unicjranju poteklo uglavnom od snalažljivih tehničara među
m odernim pesnicima i slikarima.
Veliki deo n ovine Portreta, Ulisa i Bdenja iluzija je nastala
iz neobraćaftJa"paznje na tehnički razvoj na području umetnosti
od N jutna naovamo. Ono manipulisanje stalnim poređenjem mo-
dernog Dablina i drevne Itake, koje je g. Eliot zapazio kao glavno
sredstvo Ulisa, predstavljalo je prenošenje »dvostruke fabule« u
vremensku dimenziju, tehniku koja je dvesta godina bila glavno
sredstvo vaskolike živopisne umetnosti. De Gurm on je primetio
da je jedna Floberova zasluga bilo prenošenje Šatobrijanove
panoram ske umetnosti iz prirode i istorije u industrijsku metro-
polu. A Bodler je ravan Floberu po ovom duhovitom obrtanju
uloge živopisnog pejzaža. Međutim, engleska umetnost pejzaža
u slikarstvu, poeziji i rom anu bila je decenijama ispred Francu-
ske i Evrope, što je činjenica nerazdvojna od engleskog industrij-
320 M AR ŠA L M E K L U A N
skog eksperimenta i naučne spekulacije. U svojoj neobično zani-
mljivoj knjizi Njutn traži muzu (M arjorie Nicolson: Newton
Demands the Muse), M ardžori Nikolson beleži uticaj njutnovske
optike na teme pesnika. No tehnike prenošenja doživljaja takođe
su se menjale u smeru obuhvatne slike društva i svesti. Nova vizija
prostora i svetlosti kao spoljašnjih pojava koje se mogu dovesti
u tačnu vezu sa našim unutarnjim moćima dala je novo značenje
i podsticaj protivstavljanju slika i doživljaja. Sklonost prema
iskidanosti gotske umetnosti bila je sjedinjena sa novim zanima-
njem za protivstavljanje raznih društvenih staleža u pikarskim
rom anim a (Filding, Smolet, Mekenzi) i za protivstavljanje isto-
rijskih epoha, a takođe i primitivnog i kultivisanog doživljaja
kod Skota i Bajrona. Tananiji su protivstavljanje različitih stanja
istog duha u Tristramu Šendiju i detektivsko traganje za porek-
lom takvih stanja kod Sterna i kasnije kod Vordsvorta.
Međutim, uporednom razvoju umetnosti prostornog mani-
pulisanja mentalnim stanjima koji se odvijao u popularnoj štampi
uopšte nije poklanjana pažnja. Inis je pokazao da novi globalni
pejzaži štampe nisu samo povezani sa industrijom već da i sami
predstavljaju sredstva plaćanja novih drumova, železnica i tele-
grafa i kabla. Fizički predeo Zemlje veoma su brzo menjali
pejzaži novina, mada politička pozornica još nije uhvatila korak.
Mreže novosti, trgovine i transporta činile su jednu celinu. A
novinari, poput Dikensa, koji nisu imali nikakvog interesa u
održavanju utvrđenog književnog bontona, brzo.su prilagođa-
vali tehnologiju štampe umetnosti i zabavi. Mnogo pre no što
su francuski impresionisti i simbolisti otkrili orijentaciju ka mo-
dernoj umetnosti, Dikens je preusmerio živopisne perspektive
rom ana osamnaestog veka na prikazivanje novih industrijskih
sirotinjskih četvrti. On je dokazao da je neurotična ekscentrič-
nost u podzemlju metropole mnogo bogatiji izvor za prikazivanje
manije i maničnih duševnih stanja no Skotovi maloposednici ili
Vordsvortovi seljaci. A Dostojevski se obilno koristio Diken-
sovim rudnikom , kao što će to, još kasnije, činiti Šo. No kolika
je bila vrednost impresionističkih tehnika živopisne vrste, bliske
novinskim reporterim a, pokazuje se u znamenitom Ejzenštajno-
vom ogledu, u Filmskom obliku (Film Form), gde pokazuje uticaj
Dikensa na umetnost Grifita.
DŽOJS. M A L A R M E I ŠT AM PA 321
Koliko su engleski umetnici duboko razumeli načela živo-
pisne um etnosti već do 1780. godine, pokazuje izum filma. De
Luterbur (De Loutherbourg), slikar pozorišnih dekora, izmislio
je 1781. u Londonu jednu vrstu panoram e koju je nazvao
»Eidophusicon«, da bi »nroizvodio slike u sve četiri dimenzije«.
Njegove »različite imitacije prirodnih pojava "prikazane živim
slikama« reklamirane su ovim rečima i izazvale su senzaciju.
Gejnzboro (Gainsborough) je, veli nam jedan savremenik, »bio
toliko očaran da izvesno vreme nije mislio ni o čemu drugom,
nije govorio ni o čemu drugom, i proveo je dugi niz večeri na
toj izložbi«. Čak je poručio da mu se napravi jedna takva sprava
kadra da prikaže rađanje sunca i meseca, kao i bure i brodove
na pučini. Pomoću ovog filma, Gejnzboro je doživljavao novinu
kubizma, gde je »lo spettatore пеГ~?еШгб~Зе1 quađro«,_
' Drugi poznat primer naglog novinskog protrvštavljanja zbi-
vanja u »živopisnoj perspektivi« jeste Prsten i knjiga ( The Ring
and the Book), izričito novinski izveštaj o zločinu, dat u obliku
niza »priča iznutra«, od kojih je svaka smeštena u drugoj, poput
kineskih kutija. M eđutim Malarme је formulisao pouke štampe
kao uputstvo za novu bezličnu poeziju nagoveštaja i implika-
cija. On je gaf>1pHgn_Ha fa7Тпргр тпаНргпр rppnrtavp i mpha-
ničkog um nožavanja poruka onemogućuju ličnu retoriku.
Sad j e b i o trenutak da umetnik interveniše na nov nacin i da
manipuHše novim medijima komunikacije pomoću tačnog i tana-
nog^ podešavanja odnosa među rečima, stvarima i događajima.
Njegov zadatak je postalo ne samoizražavanje, već oslobadanje
života koji ie u stvarima. Un Coup de ~Des ilustruje put kojim
je k ren u o u isk o n šćav an ju svih stvari kao gestova duha, magijski
prilagođenih tajnim silama bića. Kao što se bezvazdušna cev
koristi za uobličavanje i kontrolu ogromnih rezervoara električne
energije, umetnik može manipulisati niskonaponskom strujom
svakodnevnih reči, ritmova i sazvtrčja za prizivanje iskonskih
harmonija postojanja ili dozivanje mrtvih. M edutim. cena jtoiu
m ora da plati jes!e~~poTpuno sam oporicanje.
" EgztsTenojalistička metafizika, latentna u M alarmeovoj este-
tici, izložena je 1924. godine u Pohvali novinama Karela Čapeka:
Svet novina, slično kao i svet divljih životinja, egzistira samo u sadašnjosti.
Svest novina (ukoliko se ovde može govoriti o svesti) ograničena je isključivo na
sadašnjost, počev od jutarnjeg izdanja pa do večernjeg, ili obratno. Ako čovek čita
21 G u te n b e rg o v a g a la k sija
 322 M A R ŠA L M E K L U A N
novine stare samo nedelju dana, osećaće se kao da čita Dalim ilovu hroniku; to
više nisu novine, već uspomene. Noetički sistem novina jeste aktuelni realizam:
postoji ono što postoji upravo sad. . . lena kliiževnost Mel izražavanje starih stvari
na uvek nov način, dok su novine izražavanje večno nove stvam osti na ustaljen
i nepromenljiv način.*
^ Proširivši tehniku izveštavanja o naporednom postojanju
: Kine i Perua sa globalnog prostora na dimenzije vremena, Džojs
je ostvario aktualizovani realizam kontinuirane sadašnjosti za
prošle, sadašnje i buduće događaje. I obrnuto, treba samo uklo-
niti datum sa ma kog broja novina da bi se dobio sličan,- mada
manje zadovoljavajući, model svemira. To je ono što je Stivenson
imao na umu kad je rekao da bi mogao napraviti ep od novina
I I
kad bi samo znao šta da izostavi. Džojs je znao šta da izostavi.
Po onoj školi misli za koju je spoljašnji svet neprozirni
/ zatvor, umetnost se nikad ne može sm atrati izvorom znanja, već
/ samo m oralnom disciplinom i poukom u izdržljivosti. Umetnik
nije čitalac blistavih oznaka na materia stigmata, već potpisnik
nepokrivenog čeka na naše nade i saučešća. Ova škola je podrža-
vala ideju o funkciji um etnosti kao katarze, koja je, kao što
pokazuje Levi u Kapiji od rožine (G. R. Levy: The Gate o f Horn),
bila priprem a za manje grčke tajne. Ali, ako svet nije neproziran
i ako duh nije zemaljski, onda ovo m oralno shvatanje umetnosti
m ora ustuknuti pred spoznajnim shvatanjem. No bilo kako bilo,
katarktičko, etičko shvatanje um etnosti vodilo je doktrinarnoj
netrpeljivosti prema upotr'ebi diskontinuiteta u um etnosti (tema
Arnoldovog predgovora Pesmama, 1853) i ravnodušnosti prema
svakoj popularnoj umetnosti. A u.nrošlom veku. kada ie svaka
nova._ tehnološka sprava unapređivala diskontinuirani
je zauzela Tfatarktička 1 etička škola~
. obavilo je ceo svet popularne kulture maglicom ezoteričnog
neznanja, koje je, međutim, bilo prerušeno u duboku m oralnu
zaokupljenost širom nadom i višim stvarima. Džojs ima jedan
naziv za ovaj antispoznajni stav — »the cultic twalette«.**
* Karel Č apek: Marsija, preveo Živorad Jeftić, »K ultura«, Beograd 1967.
str. 33—4, 36. — Prev.
** »Kultistički sumrak« — izvedeno *od celtic twi(ight (keltsko praskozorje,
sum rak). — Prev.
DŽOJS. M A L A R M E I ŠT A M PA 323
M oralno i estetsko užasavanje nad gnusobom popularnog
pozorja ustupa kod simbolista mesto suprotnom stavu, a Malar-
me je, pre Džojsa najbolji zagovomik novog pristupa. U svojim
Izlozima (Etalages), analizirajući estetiku komercijalne grafičke
opreme, on razm atra odnose poezije i štampe.
Izlog pun novih knjiga dovodi ga na misao da je funkcija
običnih knjiga samo da izraze prosečnu meru ljudske dosade
i nesposobnosti, da svedu na jedan pisani oblik obzorje ljudske
pozornice, sa svom njenom izobilnom banalnošću. Umesto da
žali zbog ove činjenice, kao što su ljudi od pera skloni da čine,
umetnik treba da je iskoristi: »Neodređeno, obično, zabrljano
i izbrisano: ne treba ih progoniti, već okupirati! Primenjujte ih
kao na očevinu«.
Jedino osvajanjem i okupacijom ovih ogromnih teritorija
umrtvljenosti, umetnik može da ispuni svoju kulturno-herojsku
funkciju pročišćavanja jezika plemena, herkulovski posao čiš-
ćenja Augijevih štala govora, misli i osećanja. Prelazeći neposred-
no na štampu, M alarme je označava kao »saobraćanje, sažetak
ogromnih i elementarnih interesa . . . koji se koriste štampom za
pronošenje mišljenja, ređanje sitnih vesti kojima, u štampi po-
svećenoj publicitetu, izgleda, daje uverljivost izostavljanje svake
umetnosti«. On uživa u dramatičnom značenju činjenice da, bar
u francuskoj štampi, književni i kritički prilozi oblikuju rubriku
u dnu prve strane. A još veće mu zadovoljstvo pričinjava što
fikcija, s pravom tako nazvana, ili imaginativna priča, skakuće kroz prosečan
dnevni list, uživajući najistaknutije mesto čak pri vrhu strane, pom erajući finansij-
ski prilog i potiskujući tekuća zbivanja na drugo mesto. I u tome je nagoveštaj,
pa čak i pouka, izvesne lepote: danas ne samo što predstavlja zamenu jučerašnjice ili
karakterveć proizlazi iz vremena, uopšte, sa okupanim i svežim integri-
najavu sutrašnjice,
tetom. Prostački oglas koji se izvikuje. . . na uličnom uglu tako podupire ovo raz-
mišljanje. . . o političkom tekstu. Takav doživljaj ostavlja izvesne ljude hladnim,
jer zamišljaju da, dok može biti malo više ili manje uzvišenosti u ovim zadovoljst-
vima u kojim a svetina uživa, situacija u pogledu onog što je jedino dragoceno i ne-
izmerno uzvišeno a poznato je pod imenom poezije, da ta situacija ostaje nepro-
menjena. Poezija će (pretpostavljaju) uvek biti ekskluzivna, a najbolja njena pera
neće nikad prići tim novinskim stranicam a na kojima se ona parodira, niti im godi
što se u našim rukam a šire krila tih ogrom nih improvizovanih listova dnevnih
novina.
 324 M A R ŠA L M E K L U A N
f M alarm e^e smeje onim probirljivim ljudima i, lišenim moći
opa^a n ja ,J žajima se štampa ukazuje kao ugrožavanje »istinske
kulture«, pa nastavlja:
I Sudeći po izvanrednoj sadašnjoj hiperprodukciji kojom štam pa inteligentno
/ ostvaruje svoj prosek, ipak preovlađuje utisak da se razrađuje nešto veoma pre-
/ su d n o : predigra za jednu eru, takmičenje za utemeljenje popularnog m odem og
I Speva, ili bar, bezbrojnih 1001 noći, pom oću kojih će se većina čitalaca zapanjiti
I zbog neočekivanog izuma. Vi prisustvujete proslavi, svi vi, u ovom času, sred
I okolnosti ovog munjevitog postignuća.
г A utor Ulisa je bio jedina osoba koja je shvatila pune umet-
ničke implikacije ove radikalno dem okratske estetike koju je
razradio basnoslovni pronalazač, moderni Dedal — Stefan
Malarme. No u prilagođavanju M alarmeovih otkrića njegovim
vlastitim umetničkim ciljevima, Džojsu su svakako pomogli
Sentimentalno vaspitanje i Buvar i Pekiše Floberovi. Čak i veoma
ovlašno razmišljanje o skrupulozno banalnom karakteru Flobe-
rovih epova o industrijskom čoveku osvetljava veliki deo postu-
paka u Ulisu i Bdenju.
Kriza stiha (Crise de Vers), Izlozi i Knjiga, orude duha (Le
Livre, Instrument Spirituel) pripadaju poslednjim godinama Ma-
larmeovog života i predstavljaju njegova konačna^sagledavanja .
(1892— 1896). A u svakom od ovih ogleda onsondn^a estetičke//
posledice i mogućnosti popularnih umetnosti incltrstfljskog čove-/ /
ka. U Knjizi, on se osvrće da još jednom razm otri štampu, po-U
činjući stavom, za njega očiglednim po-sehi. da ceo svet postoii
^ kako bi doveo do iedne knjige. Tu je u pitanju metafizička činje-
mca da vaskoliko postojanje kuka đa bude podignuto na stupanj
naučne ili poetske razumljivosti. U tom smislu, »knjiga« stvarima
i osobama daje drugi oblik postojanja, koji doprinosi niihovom
lisavršavinrpi Д~г>гГЈгГјР Hp jp M aW m p Stampn 4matrao-.-tnm
) konačnom enciklopedijskom knjigom u njenom najrudim entar-
,nijem obliku. Skoro nadljudski opseg svesti štampe sad samo
<&ka u svemu analogno osećanje za tačnu orkestraciju pa da
ijiavrši svoje sadašnje" protivstavljanje sačinilaca i tema. A to ,
, p|odrazumeva potpuno samoponištenje p isca, jer »ova knjiga~ne"
AHnpiišta~jjkakav pofpis« Posao nmetrnl(a~Tiije tln [uHpi.Mijc. v o j- '
da čita znaRTrre-, Postoia n je jpora da govori sam o-za sebe. Ono i
je već bogato i sjajno potpisano. .Umetnik treba samo da otkriva,
DŽOJS. M A L A R M E I ST AM PA 325
a ne da falsifikuje potpise postojanja. M edutim, on ih može
dovesti u red jedino ako otkrije orkestralne analogije u samim
stvarima. Rezultat će biti
»himna, harm onija i radost, kao čist ansambl raspoređen u najoštrijem i naj-
snažnijem vidu njihovih uzajam nih odnosa. Čovek kome je poverena božanska
vizija nema drugog izražajnog oblika osim paralelizma stranica, kao sredstva za
izražavanje veza, ćudi, čistote koje vidi.
Svi oni pseudoracionalizmi, falsifikovane veze i obm anjujuća
razumljivost koje je zvanična književnost nam etnula postojanju
m oraju se napustiti. A štampa je već učinila ovaj početni korak
svojim stilom bezličnog protivstavljanja koji piscu pruža tolika
bogatstva. Ovom delu »popularne mađije« — koje je dnevni
list — ne nedostaje m oralna poučnost, jer ona vreva apetita i
protesta što se može naći u reklamama i oglasima svakodnevno
objavljuje »prvobitno ropstvo« čovekovo i zbrku jezika kule
vavilonske. No sam form at štampe liči na »uvučeno krilo sprem-
no da se raširi«, očekujući samo »intervenciju presavijanja ili
ritma« da bi nas oslobodilo svega što se protura kao »književ-
nost«.
M alarme sagledava ovu bezličnu um etnost protivstavliania\ 1
kao revolucionarnu i dem okratsku i ~u tom smislu što svakom V
j i l i unio^ućujč da bude пптешЈкГ»Ćitanje postaje usamlje-
q
nić-ki. nemi konrprt Stn sebi priređuje duh koii ponovo hvata
^m isap(izi najmanje zv u čn o sti^ Rimovanje i orkestriranje samih
stvan ostobida najvecu razumljivost i još jednom podešava uši
ljudi za muziku sfera. Prekinuli smo, veli, onaj običaj zvaničnog
književnog bontona po kojem su pesnici pevali u horu, brišući
svojim ličnim falsifikatima stvarne potpise stvari. Zapravo, novi
pesnik će se-tsto toHke- ttuditj da izbegne stil koji nije u, З аго тГ
stvarima kao što su se.u.prošlosti jjiid L o ^ p S alriid ili da postignu
i nam etnu takav-stil.
Pristupajući strukturi Ulisa kao novinskom pejzažu, uputno
je prisetili se omiljene Džojsove knjige Purpurno ostrvo od Fine-
asa Flečera (Phineas Fletcher: The Purple Island). Autorovo ime
podseća na Fina-strelotvorca. Flečer prikazuje anatom iju i la-
virinte ljudskog tela kao začarani spenserovski predeo. Mnogi
su ukazali na značaj ljudskog običaja usnulog džina, kolektivne
svesti, u strukturi Bdenja. A Džojs se pobrinuo da uputi svoje
 326 M A R ŠA L M E K L U A N
čitaoce u veze između epizoda Ulisa i naših telesnih organa.
/ (Godine 1844. američka štam pa je pozdravila telegraf kao »prvo
definitivno pulsiranje stvarnog nervnog sistema sveta«.) U sed-
moj epizodi Ulisa nalazimo se u novinskoj redakciji u »srcu
irske metropole«. Za Džojsa je štampa odista bila »microchasm«*
čovekovog sveta, njeni stupci — nepromenljivi spomenici iskon-
skim strastim a i interesovanjima svih ljudi, a njena proizvodnja
i distribucija dram a koja uključuje ruke i organe celog »poli-
tičkog tela«. Sa svojim datum om , 16. jun 1904, Ulis je, u odnosu
na novine, sažimanje celog prostora u jedan kratak isečak vre-
mena, kao što je Bdenje sabijanje vaskolikog vremena u mali
prostor »zamka Haut i okoline«.
Datum Ulisa, poslednji dan suše u zemlji »Mrtvih«, dan
susreta Džojsa i Nore Barnakl, bio je dan koji će Džojs sačuvati
u izgnanstvu kao što je Enej preneo u Novu Troju pepeo i koli-
bastu urnu svojih pređaka. (Antički grad Fistela de Kulanža
/ Fustel de Coulanges/ koristan je uvod u ovaj vid Džojsovog
sinovljeg poštovanja.) Ali riop °п ffhnikp Rdcnja "trlrkinetirkt*"
i izričito određene kao tehnike radija, televizije, filmskih novosti
i mucavih verbalnih gestova H. C. Е.-а** većinjA^simbolističkih
pejzaža Ц/јча pri^H'^j'-'j11 ka.Vr> ;h ј<*
Kao dnevni presek delatnosti i poriva ljudskog roda, štampa je
obuhvatna slika koja pruža mogućnosti raznolike orkestracije.
Jedan odlom ak Junaka Stivena (Stephen Hero) nagoveštava smer
u kojem je Džojs modifikovao površni presek popularne štam pe:
M oderni duh je vivisekcionistički. Sama vivisekcija je najm oderniji proces
koji se može zamisliti. . . Sva m oderna politička i religiozna kritika odbacuje pret-
postavljena stanja. . . Ona ispituje celu zajednicu u akciji i rekonstruiše spektakl
iskupljenja. D a si estetički filosof, obratio bi pažnju na sva moja m isaona lutanja.
jer tu imaš prizor estetičkog instinkta na delu. Filosofski koledž bi trebalo da odvoji
za mene jednog detektiva (str. 186).
Ključni pojmovi ovde pomenuti — . vivisekcija, zajednica u
akciji, detektivsko posm atranie povezani su sa svakom fazom
Džojsove estetike. U Modernim slikarima Raskin razm atra dis-
* »m ikrobezdan/kozam « — Prev.
** H. C. E. = Непгу Chimpden Earwicker (Here Comes Everybody, Evo
Dolazi Svečovek), junak Fineganovog bdenja. — Prev.
DŽOJS, M A L A R M E I ŠT AM PA 327
kontinuirane živopisne tehnike srednjovekovne i moderne umet- л
nosti pod nazivomo>groteskey, uočavajući u ovoj put kojim ,
popularni i dem okratski lzraz dospeva na ozbiljne stupnjeve
um etnosti:
T anana groteska je izraz, dat u trenutku, nizom smelo i neustrašivo povezanih
simbola, istina čije bi izražavanje na ma koji verbalan način dugo trajalo i čiju
vezu treba sam gledalac da pronađe; praznine, ispuštene ili preskočene u hitnji
mašte. čine groteskni karakter. . . Otud je na ogrom nu korist čovečanstva kad se
grotesknost. . . u potpunosti prihvati. . . jedna ogrom na masa intelektualnih spo-
sobnosti ulazi u upotrebu. . . koja u ovom našem veku ispari kroz ulično podrugi-
vanje. . . U nameri. . . da ponovo otvorim ovu veliku oblast ijudske inteliencije.
dugo potpuno zatvorenu. ja pokušavam da uvedem gotsku arhitekturu. . . i
da oživim um etnost iluminacije. . . odlučujuća razlika između iluminacije i sli-
karstva u pravom smislu jeste to da iluminacija ne dopušta senke, već samo gra-
dacije čiste boje.
Opisujući »grotesku«, Raskin daje upravo obrazac za »vivi-
sekciju« ili zajednicu u akciji, m ada nije pojma imao kako da
ovaj ideal prilagodi savremenoj umetnosti. Stoga Džojs ne zavodi
na krivi put kad govori o svome delu kao o gotskoj katedrali,
ili o Bdenju kao o ak tiviranoj stranici Jevanđelja iz Kelsa. Pri-
kazujući »history~as her is harped«, Džojs zaključuje: »And so
the triptych vision passes out o f a hillside into a hillside. Fairshee
fading. Again am I deliceated by the picaresqueness o f уоиг ima-
ges« (Bdenje, str. 486).* U Bdenju se stalno pojavljuje nanovo
malarmeovska metoda orkestracije odlika ohičnop -govora i
iskustva:
and inform to the old sniggering publicking press and its nation o f sheepcopers
about the whole plighty troth between them, malady o f milady made melody o f malodi,
she. the lalage o f lyonessed, and him, her knave errant.. . fo r all within crvstal range.
Poslednja »kristalna« slika pruža tipičan prevod auditivnog'
U vizuelno, muzike ll hojll. Ег>1г»у>> h a r f p 1J M m n n n m m harfu, ’
и pfm tor, a to je ona vrsta(jnetamorf o ^ k oja se obavlja
svuda u[Bdenju. ^
MeđutimTsvel^£/fag^budući prvenstveno modulacija prosto-
ra, relativno ie statičan i n o v i n s k i р о svoiim peizažima. On stoji ‘
* »Istoriju kako se drn k a/n a harfi«, Džojs zaključuje: »I tako triptihonska
vizija zamiče s padine brežuljka na padinu brežuljka. K rasotica iščezava. Opet
sam ushićen živopisnošću vaših slika«. — Prev.
328 M A R ŠA L M E K L U A N
kao pakao prema čistilištu Bdenja. No u Eolovoj epizodi Ulisa,
kojom određeno vladaju organ »pluća« i um etnost retorike,
»sve«, kako kaže Blum, »govori za sebe«. Listovi novina postaju
drvo-harfa na kojem svira vetar retorike. A drvo-harfa novinske
redakcije prikladno je smešteno kraj kamenog stuba herojevog:
Pred Nelsonovim stupom tramvaji su usporavali brzinu, skretali na druge,
kolosijeke, potezali natrag svoje lire, kretali u Blackrock. . .*
Tramvaji, sa svojim redovima livenog čelika, čine paralelnu
mrežu sa linotipima i redovima štam panih stvari. Ali ako drvo
i stub pružaju vernu sliku kulta heroja, retorika što duva kroz
lišće ovog drveta, retorika je tuđinskog govora. Tokom cele
epizode mnogo se pažnje posvećuje ovom nesporazumu, a kli-
maks dovodi ovaj dram atičan sukob do razrešenja. Dž. Dž.
Moloj (J. J. Molloy) recituje odbranu gelskog preporoda od
Džona Tejlora (John F. Taylor), čija je tema odbijanje Mojsija
da prihvati bogove i kult vladajućih Egipćana, odbijanje koje
mu je omogućilo da siđe sa Sinaja »noseći u naručju ploče za-
vjetne, pisane jezikom 'izgnanoga naroda«.** Ovaj stavak, izgleda
jedini koji je Džojs snimio za ploču, u očitoj je vezi sa odnosom
njegove vlastite um etnosti prema engleskoj kulturi.
U svome Dijalogu drveta (Dialogm de l ’Arbre), Valeri izlaže
eolovsku kosmologiju drveća, korenja. stabala, granja, lišća:
Chacun dit son nom. . . O langage confus, langage qui t'agite, je veux foudre
toutes les voix. Cent mille feuilles mues fo n t ce que le reveur murmure аих puissances
du songe.
I nastavlja da posm atra drvo kao lavirint što se stapa sa
rekom i morem, a ipak ostaje džin. N a isti način eolovska muzika
drveta štampe »reainalgemerges«*** sa mojsijevskom rečitošću Si-
naja i planine, baš kao što je Ana Livija takođe ALP (a Eol
je bio vulkanski duh, to jest kiklopska ili planinska figura. On
je, kažu, bio otac Ulisov, pa, dakle, i Blumov). Kiklopski aspekt
Eola i štampe čini važan motiv, motiv otkrivanja zločina i pri-
vatnog detektiva. Čovek štampe kao »Šor Žaca« ili kiklopski
tip (»mada je mogao biti smerniji, nijedna policija nije ravna
* Navedeni prevod, str. 145. — Prev.
** Ibid., str. 175. — Prev.
*** »Nanovo se amalgostapa/pojavljuje«. — Prev.
DŽOJS, M A L A R M E I ŠT AM PA 329
Holmsu«) prikazan je u ovoj epizodi kao parodija ili majmuni-
sanje umetnika. Urednik Majls Kroford, pokušavajući da obez-
bedi Stivenove usluge, hvališe se detektivskim podvizima Ignja-
cija »Paralisaćemo Evropu« Gelehera (Ignatius Gallaher) Galehe-
rov pojam novinarstva koje zastrašuje jeste paraliza nasuprot ume-
tnikovoj predstavi buđenja. Geleher je rekonstruisao shemu ubist-
va u Feniks parku da bi paralizovao Evropu: umetnik rekonstruiše
zločine istorije kao sredstvo kojim će probuditi mrtve. Kao »vo-
lovima skloni bard«, Stiven hodi kroz onaj Lavirint koji Ver-
gilije opisuje u četvrtoj Georgici, priči o volu i pčelama pesnič-
kog nadahnuća.
Pri svemu tome, Džojs nije dovodio u pitanje paralelu
između novinarstva i umetnosti u odnosu na proces vraćanja
na početak. Sami uslovi novinarstva podstakli su uvid u umet-
ničko stvaranje, jer dnevno ili povremeno izlaženje vodi u velikoj
meri sastavljanju serija. Ovo je opet prisililo autore da svoje priče
pišu unutrašnje. Edgar Po, novinar, počinje svoju »Filosofiju
kom ppzićije«:
Čarls Dikens, u belešci koja leži preda mnom, a povodom jednog mojeg
''ranijeg ispitivanja sklopa Barnabi Radža, veli: »Uzgred budi rečeno, znate li vi
da je Godvin pisao svog Kaleba Vilijemsa počinjući s kraja?«*
I
Po zatim razvija pozhatu simbolističku doktrm u o pesmi
kao umetničkoj situaciji itoja je formula za određeni efekat.
Ista m etoda sastavljanja unatraške omogućila je Pou da bude /
pionir detektivske priče. Stoga nije nipošto slučajno što je Eolova/
efjfcoda krcata primerima obrtanja i rekonstrukcije. ^Primena
§tog'načela na jezik daje, u Bdenju, rekonstrukciju svih slojeva
k rnlttre^LjDOStojBnja
gesta.
Bilo je prirodno što i r pisce osamnaestop veka privnklo
obrtnčTi rekonstruktivno načelo umetnosti, koje је Horasa Vol-
pola navelo da kaže za Tristrama Šendiia da ie to prva_Jaiiiga
»u koioi cela prića ide natraške«. Malo potom, dr Tomas Braun
TzEH m burga tvrdi da se mašta pesnika razlikuje od mašte obič-
nog čoveka sposobnošću obrtanja smera asociiaciia. Kad ie živo-
* Edgar Alan Po: Odabrana dela, navedeni ogled preveo Božidar Marković.
»Nolit«, Beograd 1964, str. 347 — Prev.
 330 M A R ŠA L M E K L U A N

j j isna um etnost. dolazeći nakon spektroskopa, jednom narušila BIBLIOGRAFIJA

kontinuujnJinfiarne-um stnosti i naracije, odm ah se pojavila mo-
gućnoslCfiTmske montaže.3A montaža se može orsanizovati una-
pred ili unazad. R aspored unapređ daje naraciju. R aspored una-
zad je rekonstrukcija zbivanja. Zaustavljena, ona se sastoji od
~štatičnog~pe}žaza~stampe. naporednog postoianja svih strana
života zajednice. To је slika grada prikazana u Ulisu.

ANSHEN, R. N.: Language: Лп Inquiry into its Meaning and Function. Science
of Culture Series, ton III (Harper), Njugork 1957.
AQUINAS, THOMAS: Summa Theologica, III deo (Marietti), Taurini. Italija.
1932.
ARETINO, PIETRO: Dialogues, including The Courtesan, prev. Samuel Putnam
(Covici-Friede), Njujork 1933.
The Works o f Aretino, prev. Samuel Putnam (Covici-Friede). Njujork 1933.
ATHERTON, JAMES S.: Books at the Wake (Faber), London 1959.
AUERBAH, ERIH: M imesis: Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj književnosti.
preveo Milan Tabaković (Nolit), Beograd 1968.
BACON, FRANCIS: The Advancement o f Learning (Everyman 719: Dutton).
Njujork b. d. (prvo izdanje 1605).
Essays or Counsels, Civil and Moral, ur. R. F. Jones (Odyssey Press). Njujork
1939.
BALDWIN, C. S.: Medieval Rhetoric and Poetic (Columbia University Press),
Njujork 1928.
BANTOCK, G. H.: »The Social and Intellectual Background« u Boiis Ford, ur.:
The M odem Age, Pelican Guiede to English Literature (Penguin Books).
London 1961.
BARNOUW , ERIK: M ass Commumcation (Rinehart), Njujork 1956.
BARZUN, JACQUES: The House o f Intellect (Harper), Njujork 1959.
BEKESY, GEORG VON: Experiments in Hearing, ur. i prev. E. G. Wever
(McGraw-Hill), Njujork 1960.
»Similarities Between Hearing and Skin Sensations«, Psychological Review,
tom 66, broj 1, januar 1959.
BERKELEY, BISKUP: A New Theory ofV ision (1709) (Everyman 483: Dutton).
Njujork b. d.
BERNARD, CLAUDE: The Study o f Experimental Medicine (Dover Publica-
tions), Njujork 1957.
332 M A R ŠA L M E K L U A N
BETHELL, S. L .: Shakespeare and the Popular Dramatic Tradition (Staples Press).
London 1944.
Blake, The Poetry and Prose o f William, ur. Geoffrey Keynes (Nonsuch Press).
London 1932.
BOAISTUAU, PIERRE: Theatrum Mundi, prev. John Alday, 1581 (STC 3170).
BONNER, S. F.: Roman Declamation (Liverpool University Press). Liverpul
1949.
BOUYER, LOUIS: Liturgical Piety (University of Notre Dame). Notr Dam,
Indijana, 1955.
BRETT, G. S.: Psychology Ancient and Modern (Longmans), London 1928.
BROGLIE, LOUIS DE: The Revolution in Phvsics (Noonday Press). Njujork
1953.
BRONSON, B. H.: »Chaucer and His Audience« u Five Studies in Literature
(University of California Press), Berkli. Kalifornija 1940.
BUHLER, C U R T : The Fifteenth Century Book (University o f Pennsylvania Press).
Filadelfija 1960.
BURKE, E D M U N D : Reflections on the Revolution in France (1790) (Everyman
460: Dutton), Njujork b. d.
BUSHNELL, GEORGE HERBERT: From Papvrus to Print (Grafton). London
1947.
CAPONIGRI, A. ROBERT: Time and Idea: The ТИеогу o f History in Giamhattista
Vico (Routledge and Kegan Paul), London 1953.
CAROTHERS, J. C.: »Culture, Psychiatry and the Written Word«. Psychiatry
novembar 1959.
CARPENTER, E. S.: Eskimo (istovetno sa Explorations, broj 9; University of
Toronto Press), Toronto 1960.
CARPENTER, E. S. i H. M. M CLUHAN: »Acoustic Space« u idem. ured.:
Explorations in Communication (Beacon Press), Boston 1960.
CARTER, T. F.: The Invention o f Printing in China and its Spread Westward
1931), drugo popravljeno izdanje, ur. L. C. Goodrich (Ronald). Njujork
1955.
CASSIERER, E R N ST : Language and M yth, prev. S. K. Langer (Harper). Njujork
1946.
CASTRO, AMERICO: »Incarnation in Don Quixotć« u: Angel Flores i M. I.
Bernadete, ur.: Cervantes Across the Centuries, (Dryden Press). Njujork
1947.
:The Struclure o f Spanish History (Princeton University Press), Prinston 1954.
CH ARDIN, PIERRE TEILHARD DE: Phenomenon o f Man. prev. Bernard
Wall (Harper), Njujork 1959.
CHAUCER, G EO FFR EY : Canterbury Tales, ur. F. N. Robinson (Riverside
Press), Kembridž, Masačusets, 1933.
CHAYTOR, H. J.: From Script to Print (Heffer and Sons), Kembridž 1945.
CICERO: De Oratore (Loeb Library no 348—9; Harvard University Press).
Kembridž, Masačusets, b. d.
CLAGETT, MARSHALL: The Science o f Mechanics in the Middie Ages (Uni-
versity of Wisconsin Press), Medison, Viskonsin, 1959.
BIBL IO GR A FI JA 333
CLARK. D. L .: Rhetoric and Poetry in the Renaissance (Colubia University
Press), Njujork 1922.
CLARK, J. W.: The Care o f Books (Cambridge University Press), Kembridž
1909.
COBBETT, WILLIAM: A Year's Residence in America, 1795 (Chapman and
Dodd), London 1922.
CROMBIE, A. C.: Medieval and Early Modern Science (Doubleday Anchor
Books), Njujork 1959.
CRUM P, G. C. i E. F. JACOB, ur.: The Legacy o f the Middle Ages (Oxford
University Press), Oksford 1918.
CRUTTWELL. PATRICK: The Shakespearean M oment (Coluumbia University
Press). Njujork 1955; (Random House, 1960, Modem Library Paperback).
CURTIS, CHARLES P.: It's Your Law (Harvard University Press), Kembridž.
Masačusets, 1954.
CURTIUS, ERNST ROBERT: European Literature and the Latin Middle Ages
prev. W. R. Trask (Routledge and Kegan Paul). London 1953.
DANIELSSON, BROR: Studies on Accentuation o f Polysyllabic Latin, Greek
and komance Loan-Words in English (Almquist i Wiksel), Stokholm 1948.
DANTZIG, TOBIAS: Number: The Language o f Science, četvrto izdanje (Doub-
leday Anchor Book). Njujork 1954.
DESCARTES, R E N E : Principles o f Philosophy, prev. Holdvane i Rose (Cambridge
University Press), Kembridž 1931: (Dover Books). Njujork 1955.
DEUTSCH, KARL: Nationalism and Social Communication (Wiley), Njujork
1953.
DIRINGER, DAVID : The Alphabet (Philosophic Library), Njujork 1948.
D O DD S, E. R.: The Greeks and the Irrational (University of California Press),
Berkli 1951, (Beacon Press Paperbacks), Boston 1957.
D U D EK , LOUIS: Literature and the Press (Ryerson Press), Toronto 1960.
EINSTEIN, ALBERT: Short History o f Music (Vintage Books), Njujork 1954.
ELIADE, MIRCEA: The Sacred and tlte Profane: The Nature o f Religion. prev.
W. R. Trask (Harcourt Brace), Njujork 1959.
ELIOT, T. S.: Izabrani tekstovi, prevela Milica Mihailović (Prosveta), Beograd
1963.
FARRING TO N, BENJAMIN: Francis Bacon, Philosopher o f Industrial Science
(Lawrence and Wishart), London 1951.
FEBVRE, LUCIEN i MARTIN, H ENRI-JEAN: VApparition du livre (Editions
Albin Michel), Pariz 1950.
FISHER, H. A. L. : A History o f Europe (Edward Arnold), London 1936.
FLORES, ANGEL i M. I. BERNADETE, ur.: Cervantes Across the Centuries
(Dryden Press), Njujork 1947.
FORD, BORIS, ur.: The Modern Age. The Pelican Guide to English literature
(Penguin Books), London 1961.
FORSTER, E. M.: Abinger Harvest (Harcourt Brace), Njujork 1936; (Meridian
Books), Njujork 1955.
FRAZER, SIR JAMES: The Golden Bough, treće izdanje (Macmillan), London
1951.
334 M AR ŠA L M E K L U A N
FRIEDENBERG, EDGAR Z.: The Vanishing Adolescent (Beacon Press), Boston
1959.
FRIES, CHARLES CARPENTER: American English Grammar (Appleton),
Njujork 1940.
FRYE, NORTHROP: Anatomy o f Criticism (Princeton University Press), Prin-
ston 1957.
GIEDION, SIEGFRIED: Mechanization Takes Command (Oxford University
Press), Njujork 1948.
:The Beginnings o f Art (u radu; navedeno u Explorations in Communication).
GIEDION-WELCKER, CAROLA: Contemporary Scuipture, treće, popravljeno
izdanje (Wittenborn), Njujork 1960.
GILM AN, STEPHEN: »The Apocryphal Quixote« u: Angel Flores i M. I.
Bernadete, ur.: Cervantes Across the Centuries (Dryden Press), Njujork
1947.
GILSON, ETIENNE: La Philosophie au Моуеп Age (Payot), Pariz 1947.
Painting and Reality (Pantheon Books, Bollingen Series, XXXV. 4), Njujork
1957.
G OLDSCHM IDT, E. P.: M edieval Texts and Their First Appearance in Print
(Oxford University Press), Oksford 1943.
GOLDSMITH, OLIVER: Enquiry into the Present State o f Polite Learning in
Europe, naveo Leo Lowenthal u Popular Culture and Society.
GOMBRICH, E. H .: A rt and Illusion (Pantheon Books, Bollingen Series, XXXV),
Njujork 1960.
GREENSLADE, S. L.: The Work o f William Tyndale (Blackie and Son), London
i Glazgov 1938.
G R O NIN G EN , BERN ARD VAN: In the Grip o f the Past (E. J. Brill), Lajden
1953.
G UER A R D , ALBERT: The Life and Death o f an Ideal: France in the Classicat
Age (Scribner), Njujork 1928.
G U ILBA UD, G. T .: What is Cybernetics?. prev. Valerie Маскау (Grove Press,
Evergreen Edition), Njujork 1960.
HADAS, MOSES: Ancilla to Ctassical Learning (Columbia University Press),
Njujork 1954.
HAJNAL, ISTVAN: L'Enseignement de l’ecriture аих universites medievales,
drugo izdanje (Academia Scientiarum Hungarica Budapestini), Budimpešta
1959.
HALL, EDW ARD T.: The Silent Language (Doubleday), Njujork 1959.
H ARRING TO N, JOHN H.: »The Written Word as an Instrument and a Sym-
bol of the Christian Era«, magistarski rad (Columbia University), Njujork
1946.
HATZFELD, HELMUT: Literature through Art (Oxford University Press),
Oksford 1952.
HAYES, CARLETON: Historical Evolution o f Modern Nationalism (Smith
Publishing Co.), Njujork 1931.
HEISENBERG, WERNER: The Physicist's Conception o f Nature (Hutchinson),
London 1958.
BIBL IOG RA FI JA 335
H ILDEBRAND, ADOLF VON: The Problem o f Form in the Figurative Arts,
prev. Мах Меуег i R. M. Ogden (G. E. Stechert), Njujork 1907, preštampano
1945.
HILLYER, ROBERT: In Pursuit o f Poetrv (McGraw-Hill). Njujork 1960.
HOLLANDER, JOHN: TH E U N TU N IN G OF TH E SK Y . (Princeton University
Press), Prinston 1961.
HOPKINS, G ERAR D M ANLEY: A Gerard Manley Hopkins Reader, ur. John
Pick (Oxford University Press), Njujork i London 1953.
H UIZING A, JOHAN: Jesen Srednjeg vijeka. preveo Drago Perković (Matica
hrvatska), Zagreb 1964.
HUTTON, EDW ARD: Pietro Aretino. The Scourge o f Princes (Constable),
London 1922.
HUXLEY, T. H.: Lay Sermons. Addresses and Revievvs (Appleton), Njujork
1871.
INKELES, ALEXANDER: Public Opinion in Russia (Harvard University Press),
Kembridž, Masačusets, 1950.
INNIS, HAROLD: Empire and Communications (University o f Oxford Press),
Oksford 1950.
Essays in Canadian Economic History (University of Toronto Press), Toronto
1956.
The Bias o f Communication (University of Toronto Press), Toronto 1951.
The Fur Trade in Canada (Yale University Press), Nju Hejven 1930.
IVINS, WILLIAM, JR .: Art and Geometry: A Study in Space Instuitions (Harvard
University Press), Kembridž. Masačusets. 1946.
Prints and Visual Communication (Routledge and Kegan Paul). London
1953.
JAMES, A LLOYD: OUR SPOKEN LANGUAG E (Nelson), London 1938.
JOHNSON, SAMUEL: Rambler. broj 4 (31. mart 1750).
JONES, R. F.: The Triumph o f the English Language (Stanford University Press)
Stenford, Kalifornija, 1953.
JONSON, B E N : Volpone.
JOSEPH, B. L .: Elizabethan Acting (Oxford University Press), Oksford 1951.
JOYCE, JAMES: Finnegans Wake (Faber and Faber), London 1939.
Uliks, preveo Zlatko Gorjan (Otokar Keršovani), Rijeka 1957.
KANT. EM M ANUEL: Critique o f Practical Reason, 1788 (Library of Liberal
Arts).
KANTOROWICZ, ERNST H.: The King’s Two Bodies: A Study in Medieval
Political TheoIogy (Princeton University Press), Prinston 1957.
KENYON, FREDERICK C .: Books and Readers in Ancient Greece and Rome
(Clarendon Press), Oksford 1937.
KEPES, GYORGY: The Language o f Vision (Paul Theobald), Čikago 1939.
KILLHAM, JOHN, ur.: Critical Essays on Poetry o f Tennyson (Routledge and
Kegan Paul), London 1960.
LATOURETTE, KENNETH SCOTT: The Chinese, Their History and Culture
(Mcmillan), Njujork 1934.
336 M A R ŠA L M E K L U A N
LECLERC, JOSEPH: Toleration and the Reformation, prev. T. L. Westow (Asso-
ciation Press), Njujork; (Longmans). London 1960.
LECLERCQ, DOM JEAN: The Lowe fo r Learning and the Desire fo r God, prev.
Catherine Misrahi (Fordham University Press), Njujork 1961.
Leibnitz, Selections from , ur. Philip P. Wiener (Scribners), Njujork 1951.
LEVER, J. W.: The Elizabethan Sonnet (Methuen), London 1956.
LEWIS, C. S.: English Literature in the Sixteenth Century (Oxford University
Press), Oksford 1954.
LEWIS, D. B. Wyndham: Doctor Rabelais (Sheed and Ward), Njujork 1957.
LEWIS, PERCIVAL W YN DH AM : The Lion and the Fox (Grant Richards),
London 1927.
Time artd Western Man (Chatto and Windus), London 1927.
LORD, ALBERT B .: The Singer o f Tales (Harvard University Press), Kembridž,
Masačusets, 1960.
LOWE, E. A.: »Handwriting« u The Legacy o f the Middle Ages, ur. G. C. Crump
i E. F. Jacob (Oxford University Press), Oksford 1928.
LOWENTHAL, LEO: Literature and the Image o f Man (Beacon Press), Boston
1957.
Popular Culture and Society (Prentice-Hall), Englvud Klifs, Njujork. 1961.
LUKASIEWICZ, JA N : Aristotle's Syllogistic (Oxford University Press). Oksford
1951.
MAHOOD, M. M.: Shakespeare's Wordply (Methuen), London 1957.
MALLET, C. E .: A Hystory o f the University o f O xford (Methuen), London 1924.
M ALRAUX, ANDRE: Psychologie de l'art, tom I, Le Musee imaginaire (Albert
Skira Editeur), Ženeva 1947.
MARLOWE, CHRISTOPHER: Tamburlaine the Greut.
M ARROU, H. I.: Saint Augustin et la fin de la culture antique (De Coddard).
Pariz 1938.
MCGEOCH, JOHN A.: The Psychology o f Human Learning (Longmans). Nju-
jork 1942.
M CKENZIE, JOHN L .: Two-Edged Sword (Bruce Publishing Co.). Milvoki
1956.
M CLUHAN, HERBERT MARSCHALL, ur. sa E. S. Carpenter: Explorations
in Communication (Beacon Press), Boston 1960.
»Inside the Five Sense Sensorium«, Canadian Architect, tom 6, broj 6.
juni 1961.
»Јоусе, Mallarme and the Press«, Sewanee Review, zima 1954.
»Myth and Mass Media« u Непгу A. Миггау, ur.: M yth and M ythm aking
(George Braziller), Njujork 1960.
»Prinling and Social Change« u Printing Progress: A M id-Century Report
(The International Association of Printing House Craftsmen. Inc.). Sin-
sinati 1959.
»Tennyson and Picturesque Poetry« u John Killham, ur. Critical Essays
on the Poetry o f Tennyson (Routledge and Kegan Paul). London 1960.
»The Effects of the Improvement of Communication Media« u Journal o f
Economic History, decembar 1960.
BIBL IO GR A FI JA 337
»The Effect of the Printed Book on Language in the Sixteenth Century«
u Explorations in Communications.
The Mechanical Bride: Folklore o f Industrial Man (Vanguard Press), Njujork
1951.
Poznavanje opštila, preveo Slobodan Đorđević (Prosveta), Beograd 1971.
MELLERS, W ILFRED: M usic and Society (Denis Dobson), London 1946.
MERTON, THOMAS: »Liturgy and Spiritual Personalism«, u časopisu Worship,
oktobar 1960.
MILANO, PAOLO, ur.: The Portable Dante. prev. Laurence Binyon i D. G.
Rossetti (Viking Press), Njujork 1955.
MILL. JOHN STUART: On Liberty. ur. АЉигеу Castell (Appleton-Century-
-Crofts), Njujork 1947.
MITCHELL, W. F .: English Pulpit Oratory from Andrewes to Tillotson (Mac-
millan), London 1932.
M ONTAGU, ASHLEY: M an: His First Million Years (World Publishing Co.).
Klivlend i Njujork 1957.
MOR, TOMAS: Utopija, preveo F. Barišić (Kultura). Beograd 1951.
More, St. rhom as: Selected Letters (1557), ur. E. F. Rogers (Yale University
Press), Njuhejven 1961.
MORISON, SAMUEL ELIOT: Admiral o f the Ocean Sea (Little Brown). Njujork
1942.
MORRIS, EDW ARD P.: On Principles and Methods in Latin Syntax (Scribners).
Njujork 1902.
M OXON, JOSEPH: Mechanick Exercises on the Whole Art o f Printing (1683— 84).
ur. Herbert Davis i Наггу Carter (Oxford University Press), London 1958.
MULLER-THYM , B. J.: »New Directions for Organization Practice« u Ten
Years Progress in Management 1950— 1960 (American Society of Mecha-
nical Engineers), Njujork 1961.
M UM FO RD, LEWIS: Sticks and Stones (Norton), Njujork 1934; (drugo, poprav-
ljeno izdanje: Dover Publications), Njujork 1955.
NEF, JOHN U.: Cultural Foundations o f Industrial Civilization (Cambridge Uni-
versity Press), Kembridž 1958.
ONG. WALTER: »Ramist Classroom Procedure and the Nature of Reality«
u Studies in English Literature, 1500— 1900, tom I, broj 1, zima 1961.
Ramus: M ethod and the Decay o f Dialogue (Harvard University Press),
Kembridž, Masačusets, 1958.
»Ramist Method and the Commercial Mind« u Studies in the Renaissance
tom VIII, 1961.
OPIE, IONA i PETER, Lore and Language o f Schoolchildren (Oxford University
Press), Oksford 1959.
PANOFSKY, ERWIN: Gothic Architecture and Scholasticism, drugo izdanje
(Meridian Books), Njujork 1957.
PATTISON, BRUCE: Music and Poetry o f the English Renaissancc (Methuen)
London 1948.
PIRENNE, HENRI: Economic and Social History o f Medieval Europe (Harcourt
Brace: Hervest Book 14), Njujork 1937.
22 Gutenbergova galaksija
338 M A R ŠA L M E K L U A N
PLATON: Fedar, preveo đr Miloš N. Đurić (Kultura), Beograd 1955.
POLANYI, KARL: The Great Transformation (Farrar Strauss), Njujork 1944;
(Beacon Press Paperback), Boston 1957.
Conrad M. Arenberg i Наггу W. Pearson, ur.: 'J'rade and M arket in Early
Empires (The Free Press), Glenkou, Ilinojs, 1957.
POPE. ALEXANDER: The Dunciud, ur. James Sutherland, drugo izdanje (Met-
huen), London 1953.
POPPER, KARL R.: The Open Society and Its Enemies (Princeton University
Press), Prinston 1950.
POULET, GEORGES: Studies in Human Time. prev. E. Coleman (John Hopkins
Press), Boltimor 1956; (Harper Torch Books), Njujork 1959.
PO U ND, EZRA: The Spirit o f Romance (New Directions Press), Norfok, Konek-
tikat, 1929.
POWYS, JOHN COWPER: Rabelais (Philosophic Library). Njujork 1951
RABLE, FRANSOA: Gargantua i Pantagruel, preveo Stanislav Vinaver (Prosveta),
Beograd 1959.
RASEL, BERTRAND: Istorija zapadne filosofije, prevela Dušanka Obradović
(Kosmos), Beograd 1962. х х
RASHDALL, HASTINGS: The University o f Europe in the Middle Ages, drugo
izdanje (Oxford University Press), Oksford 1936.
RISM AN, DEJVID: Usamljena gomila, prevela Olivera Stefanović (Nolit), Beo-
grad 1965.
ROSTOW, W. W .: The Stages o f Economic Growth (Cambridge University Press).
Kembridž 1960.
RUSKIN, JOHN: M odem Painters (Everyman Edition: Dutton), Njujork b. d.
RUSSEL, BERTRAND: A B C o f Relativity, prvo izdanje 1925; popravljeno iz-
danje (Allen and Unwin), London 1958; (Mentor Paperbacks). Njujork
1959.
RYAN, E D M U N D JOSEPH: Role o f the Sensus Communis in the Psyhology
o f St. Thomas Aquinas (Messenger Press). Kartagina, Ohajo. 1951.
RYLE, GILBERT: The Concept oj the M ind (Hutchinson), London 1949
SARTR, ŽAN-POL: O književnosti i piscima, prevela Frida Filipović, (Kultura),
Beograd 1962.
SCHOECK, R. J. i JEROME TAYLOR, ur.: Chaucer Criticism (Notre Dame
University Press), Nort Dam, Indijana, 1960.
SCHRAM M, WILBUR, sa JACK LYLE i EDWIN B. PARKER: Television
in the Lives o f Our Children (University of California Press), Stenford.
Kalifornija, 1961.
SELIGMAN, KURT: The History o f Magic (Pantheon Books), Njujork 1948.
SELTMAN, CHARLES THEODORE: Approach to Greek A rt (E. P. Dutton).
Njujork 1960.
Celokupna dela Viljema Šekspira, (Kultura), Beograd 1963.
SIEBERT, F. S .: Freedom o f the Press in England 1476— 1776: The Rise and
Decline o f Government Controls (University of Illionois Press), Erbana
Ilinojs, 1952.
BIBL IOG RA FI JA 339
SIMSON, OTTO VON: The Gothic Cathedral (Routledge and Kegan Paul),
London 1956.
SISAM, K ENNETH: Fourteenth Centura Verse and Prose (Oxford University
Press), Oksford 1931.
SMALLEY, BERYL: Study o f the Bible in the Middle Ages (Oxford University
Press), Oksford 1952.
ŠPENGLER, OSVALD: Propast Zapada, preveo Vladimir Vujić (Izdavačko i
knjižarsko preduzeće Geca Kon A. D.), Beograd 1936.
SUTHERLAND, JAMES: On English Prose (University of Toronto Press).
Toronto 1957.
SVETI BEN ED IK T: »De opera manum cotidiana« u The Rule o f Saint Benedict
uredio i preveo opat Justin McCann (Burns Oates), London 1951.
Shakespeare, William: Troilus and Cressida, kolotipski faksimil prvog kvarto
izdanja (Shakespeare Association: Sidgwick and Jackson), 1952.
TEWNEY, R. H .: Religion and the Rise o f Capitalism (Holland Memorial Lectures.
f 1922; Pelican Books), Njujork 1947.
THOMAS, WILLIAM I., i FLORIAN ZNANIECKI: The Polish Peasant
in Europe and America, prvo izdanje (R. G. Badger), Boston 1918— 20:
(Knopf), Njujork 1927.
TOCQUEVILLE, ALEXIS DE: Democracy in America, prev. Phillips Bradley
х х (Knopf Paperback), Njujork 1944.
TUVE, RO SA M U ND: Elizabethan and M etaphysical Imagery (University of
Chicago Press), Čikago 1947.
USHER, ABBOTT PAYSON: History o f Mechanical Investions (Beacon Press
Paperback), Boston 1959.
WHITE, JOHN: The Birth and Rebirth o f Piclorial Space (Faber and Faber),
London 1957.
WHITE, LESLIE A.: The Science o f Culture (Grove Press); Njujork b. d.
WHITE, LYN N: »Technology and Invention in the Middle Ages«. Speculum
tom XV, april 1940.
WHITEHEAD, A. N.: Science and the Modern World (Macmillan), Njujork 1926.
WHITTAKER, SIR E D M U N D : Space and Spirit (Непгу Regnery). Hinsdejl,
Ilinojs, 1948.
WHYTE, LANCELOT LAW: The Unconscious Before Freud (Basic Books),
Njujork 1960.
WILLEY, BASIL: Seventeenth Century Background (Chatto and Windus),
London 1934.
WILLIAMS, AUBREY: Pope's Dunciad (Louisiana State University Press),
Baton Ruž, Lujzijana, 1955.
WILLIAMS, RAYM OND: Culture and Society 1780— 1950 (Columbia Univer-
sity Press), Njujork 1958; (Anchor Books). Njujork 1959.
WILLIAMSON, GEORGE: Senecan Amble (Faber and Faber), London 1951,
W OLFFLIN, HEINRICH: Principles o f Art History (Dover Publications),.
Njujork 1915.
WILSON, JOHN: »Film Literady in Africa«. Canadian Communications tom
I, broj 4, leto 1961.
340 M A R ŠA L M E K L U A N

WORDSWORTH, CHRISTOPHER: Scholae Academicae: Some Accounl o f REGISTAR N A SLO VNIH GLOSA
the Studies at the English Universities in the Eighteenth Century (Cambridge
University Press), Kembridž 1910.
WRIGHT, L. B.: Middle-Class Culture in Elizabethan England (University of
North Carolina Press), Čepel Hil, Severna Karolina, 1935.
YO UNG, J. Z .: Doubt and Certainty in Science (Oxford University Press), Oksford
1961.

27 Kralj Lir je radni model procesa ogoljavanja kojim su ljudi sebe preveli iz
sveta uloga u svet zaposlenja.
29 Zebnja od treće dimenzije dobija svoj prvi verbalni izraz poetskom istorijom
Kralja Lira.
32 Interiorizacija tehnologije fonetske azbuke prevodi čoveka iz magijskog
sveta uha u neutralni vizuelni svet.
36 Možda je shizofrenija nužna posledica pismenosti.
38 Da li interiorizacija medija, kao što su slova, menja razmer naših čula i menja
mentalne procese?
41 Civilizacija je varvarinu ili plemenskom čoveku dala oko za uho i sada je u
sukobu sa svetom elektronike.
44 Moderni fizičar se oseća kao kod kuće u istočnjačkoj teoriji polja. ~''ч
4 ^ Nova elektronska meduzavisnost nanovo sazdaje svet ttjik u globalnog
sela. ^
49 Pismenost utiče na fiziologiju kao i na duševni život Afrikanca.
52 Zašto društva koja ne znaju za pismenost ne mogu da gledaju filmove ili
fotografije bez dugotrajnog prethodnog obučavanja.
54 Afrički gledaoci ne mogu da prihvate našu pasivnu potrošačku ulogu u
prisustvu filma.
56 Kad tehnologija proširi jedno naše čulo. dolazi do novog prevođenja kulture
onom brzinom kojom se nova tehnologija interiorizuje.
59 Teorija kulturne promene nemoguća je bez poznavanja promenljivih raz-
mera čula koji su posledica različitih eksternalizacija naših čula.
342 M A R ŠA L M E K L U A N
61 Susret između azbučnog i elektronskog lica kulture, do kojeg je došlo u dva-
desetom veku, daje štampanoj reči odlučujuću ulogu u sprečavanju povratka
u unutarnju AJ'riku.
64 Sadašnja zaokupljenost reformom čitanja i pisanja premešta naglasak sa
vizuelnog na auditivno.
65 Azbuka je agresivan i ratoboran upijač i preobrazitelj kultura, kao što je
to prvi pokazao Herold Inis.
68 Stičući individualni ego. homerovski junak postaje rescepljeni čovek.
71 Svet Grka pokazuje zašto vizuelni izgled stvari ne može zainteresovati jedan
narod pre no što dođe do interiorizacije azbučne tehnologije.
73 Grčka tačka gledanja i u umetnosti i u hronologiji ima malo zajedničkog s
našom, ali je veoma slična srednjovekovnoj.
76 Grci su izmislili svoje umetničke i naučne novine nakon interiorizacije az-
buke.
79 Kontinuitet grčke i srednjovekovne umetnosti obezbeđivala je veza između
caelaturae. ili rezanja, i iluminacije.
81 ’ Pojačano naglašavanje vizuelnog otudilo je Grke od primitivne umetosti,
koju doba elektronike sad nanovo izumljuje, pošto je interiorizovalo obje-
dinjeno polje električne sveobuhvatne istovremenosti.
82 Nomadsko društvo ne može da doživi zatvoren prostor. /' & U .V
86 Primitivizam je postao vulgarni kliše velikog dela moderne umetnosti i
spekulacije.
88 Gutenbergova galaksija želi da pokaže zašto je azbučni čovek bio sklon da
desakralizuje svoj način bivstvovanja.
90 Metoda dvadesetog veka je da se za eksperimentalno istraživanje ne koristi
jednim modelom već višestrukim modelima — tehnika odgođenog suda.
93 Samo delić istorije pismenosti bio je tipografski.
95 Dosad je kultura bila mehanička sudbina društava. automatska interiori-
zacija njihovih vlastitih tehnologija.
97 Tehnike jednoobraznosti i ponovljivosti uveli su Rimljani i srednji vek.
99 Reč moderno bila je prekor patrističkih humanista upućen srednjovekovnim
sholastičarima, koji su razvili novu logiku i fiziku.
102 U antici i srednjem veku čitanje je nužno bilo čitanje naglas.
105 Rukopisna kultura je razgovorna makar samo zato što su pisac i njegova
publika fizički povezani oblikom publikacije kao izvodenja.
107 Rukopis je uobličio srednjovekovne literarne kovencije na svim razinama.
111 Tradicionalno znanje školske dece ukazuje na provaliju između rukopisnog
i tipografskog čoveka.
RE G I S T A R NA SL O VN IH GL OSA 343
112 Pregradak srednjovekovnih kaluđera je odista bio pevnica.
114 U crkvenim školama gramatika je, pre svega, služila za uspostavljanje usmene
tačnosti.
116 Srednjovekovni student je morao da bude paleograf, priređivač i izdavač
autora koje je čitao.
118 Toma Akvinski objašnjava zašto su Sokrat, Hristos i Pitagora izbegavali
publikovanje svojih učenja.
121 Pojava sholastičara ili modernih u dvanaestom veku predstavljala je oštar
raskid sa starim predstavnicima tradicionalne hrišćanske nauke.
123 Sholastika je, poput senekizma, bila neposredno povezana sa usmenim tra-
dicijama aforističke nauke.
126 Rukopisnu kulturu i gotsku arhitekturu zanima svetlost koja prolazi kroz
nešto, a ne svetlost koja pada na nešto.
130 Srednjovekovna iluminacija, glosa i skulptura podjednako su činile vidove
veštine pamćenja koja je od središnjeg značaja za rukopisnu kulturu.
132 Za usmenog čoveka književni tekst sadrži sve moguće ravni značenja.
134 Goli porast obima kretanja informacija je, čak i pre pojave tipografije, po-
godovao vizuelnoj organizaciji znanja i razvoju perspektive.
137 Do istog sudara pisanih i usmenih struktura znanja dolazi u srednjovekovnom
j društvenom životu.
139 Srednjovekovni svet je okončan groznicom primenjivanja znanja — novog
srednjovekovnog znanja primenjenog u vaspostavljanju antike.
142 Renesansna Italija je postala svojevrsna holivudska zbirka antičkih dekora,
a novo vizuelno antikvarstvo renesanse otvorilo je Ijudima svih staleža put
ka moći.
143 Srednjovekovni kraljevski idoli.
147 Izum tipografije potvrdio je i proširio novi vizuelni naglasak primenjenog
znanja, dajući prvu jednoobrazno ponovljivu robu, prvu pokretnu traku i
prvu masovnu proizvodnju.
149 Utvrđena tačka gledanja postaje moguća s pojavom štampe i dokončava sliku
kao plastični organizam.
151 Kako je prirodna magija camerae obscurae nagovestila Holivud. pretvarajući
spektakl spoljašnjeg sveta u potrošnu robu ili paket.
152 Sv. Tomas Mor nudi plan za premošćavanje nemirne reke sholastičke fi-
losofije.
154 Rukopisna kultura nije mogla imati ni autore ni publiku kakve je stvorila
tipografija.
157 Srednjovekovno trgovanje knjigama bilo je trgovanje polovnom robom.
kao što je to danas slučaj sa starim majstorima.
344 m arS al m ek lu an R E GI ST AR N A SL O VN IH GL OSA 345

159 Preko dva veka nakon pojave štampe još niko nije otkrio kako da održi 211 Frensis Bekon. propagandistički zagovornik modernih, stajao je obema noga-
jedinstven ton, ili stav, od početka do kraja proznog sastava. ma u srednjem veku.
160 Pozno srednjovekovno naglašavanje vizuelnosti zamutilo je liturgijsku po- 214 Čudno venčanje srednjovekovne Knjige prirode i nove knjige proizvedene \ У
božnost u onoj meri u kolikoj ju je danas razbistrio pritisak elektronskog pokretnim slogom obavio je Frensis Bekon.
polja. 217 Bekonov Adam je srednjovekovni mistik, a Miltonov — sindikalni aktivista.
165 Grariica renesanse bila je psoj srednjovekovnog pluralizma i moderne homo- 220 U kolikoj je meri masovno proizvedena štampana stranica postala zamena
genosti i mehanizma, a to je formula za Blitz i metamorfozu. za ispovest na uho?
169 Petar Ramus i Džon Djuji bili su vaspitački jahači na talasima dva anti- 222 Poput Rablea i Servantesa, Aretino je proglašavao da je smisao tipografije
tetična razdoblja — Gutenbergovog i Markonijevog, ili razdoblja elektro- gargantuanski, fantastičan, nadljudski.
nike.
225 Marlo je nagovestio Vitmenov varvarski urlik uspostavivši nacionalni
172 Rable nudi vizuju budućnosti kulture štampe kao potrošačkog raja prime- razglasni sistem belog stiha — podižući jampski zvučni sistem kako bi
njenog znanja. odgovarao novoj povesti uspeha.
175 Čuvena Rableova zemna taktilnost ogroman je talas zaostao za rukopisnom 228 Pretvarajući narodne jezike u masovne medije ili zatvorene sisteme, štampa
kulturom koja se povlači. je stvorila jednoobrazne, centralizujuće sile modernog nacionalizma.
176 Kao prva mehanizacija jednog ručnog zanata, sama tipografija je savršen 229 Štampana stranica je prva odrazila razvod poezije i muzike. ч /
primer ne novog, već primenjenog znanja.
231 Usmena polifonija Nešove proze narušava linearnu i literarnu pristojnost.
179 Svaka tehnologija koju izmisli i ispolji čovek ima moć da otupi ljudsku svest
232 Isprva su svi, sem Šekspira, štamparsku presu pogrešno smatrali mašinom
tokom razdoblja njene početne interiorizacije.
koja obezbeđuje besmrtnost.
182 Sa Gutenbergom Evropa ulazi u tehnološku fazu razvoja kad sama promena
postaje arhetipska norma društvenog života. 236 Prenosivost knjige, poput prenosivosti štafelajne slike, mnogo je doprinela
novom kultu individualizma.
185 U renesansi je primenjeno znanje moralo da primi oblik prevoda auditivnog
238 Jednoobraznost i ponovljivost štampanog sloga sazdale su političku arit-
u vizuelno, plastičnih oblika u retinalne.
m etiku sedamnaestog veka i hedonistički račun osamnaestog.
188 Tipografija je težila da pretvori jezik iz sredstva percepcije i istraživanja u
242 Tipografska logika je stvorila čoveka sa strane, otuđenog čoveka kao tip
prenosivu robu.
■— integralnog, to jest: intuitivnog i iracionalnog čoveka.
191 Tipografija nije samo tehnologija, već je, sama po sebi, prirodno blago ili
sirovina, poput pamuka. drveta ili radija: i kao svaka sirovina. ona ne uobli- 244 U liku don Kihota Servantes se suočio sa tipografskim čovekom.
čava samo čulne razmere pojedinca već i oblike zajedničke međuzavisnosti. 246 Tipografski čovek može da izrazi konfiguracije tehnologije štampe. ali
je nemoćan kad treba da ih protumač'.
193 Strast za tačnim merenjem počela je da dominira renesansom.
198 Štampom izazvan rascep između glave i srca trauma je koja utiče na Evropu 249 Mada su svesni da je nacionalizam n; stao u šesnaestom veku, istoričari još
od Makijavelija do naših dana. nemaju objašnjenje za ovu strast koja je prethodila teoriji.

201 Makijavelistički i trgovački duh su istovetni u svojoj naivnoj veri u spo- 251 Nacionalizam podjednako nastoji na ravnopravnosti pojedinaca i nacija.
sobnosti segmentalne podele da vlada svime. u dihotomiju moći i morala.
253 Građanske armije Kromvela i Napoleona bile su idealne manifestacij nove
odnosno novca i morala. tehnologije.
203 Dancig objašnjava zašto je jezik broja morao biti proširen kako bi zadovoljio 256 Vekovna kavga sa Mavrima imunizovala je Špance protiv tipografije.
potrebe stvorene novom tehnologijom slova.
259 Štampa je pročistila latinski jezik do nepostojanja.
206 Kako su se Grci suočili sa pometnjom jezika kad su brojevi izvršili najezdu
euklidovskog prostora. 260 Tipografija je proširila svoj karakter na regulisanje i utvrđivanje jezika.

208 Do velikog razvoda umetnosti i nauke u šesnaestom veku došlo je sa pojavom 263 Štampa nije izmenila samo pravopis i gramatiku, već i akcentovanje i pro-
mašina za ubrzano računanje. menu jezika i omogućila je negramatičnost.
346 M A R ŠA L M E K L U A N

265 Ujednačavanje promene i igre reči postalo je deo programa primene znanja
u sedamnaestom veku.
267 Štampa je stvorila nacionalnu jednoobraznost i državni centralizam, ali i
individualizam i opoziciju prema državi kao takvoj.

270 U društvu bez pismenosti niko nije pravio gramatičke greške.

272 Svođenje taktilnih svojstava života i jezika čini prefmjavanje za kojim je
išla renesansa a koje doba elektronike sada odbacuje.
272 N ovo osećanje vremena tipografskog čoveka je kinematično, sledno i sli-
kovno.
276 Ogoljavanje svesnog života i njegovo svođenje na jednu ravan stvorili su u
sedamnaestom veku svet nesvesnog. Pozornica je očišćena od arhetipova ili
stavova individualnog duha i spremna za arhetipove kolektivne nesvesnosti.
278 Filosofija je, poput nauke, bila naivna u svom nesvesnom prihvatanju pret-
postavki ili dinamike tipografije.
280 Hajdeger klizi na valu elektronike isto onako trijumfalno kao što je Dekart
jezdio na mehaničkom talasu.
Tipografija je razbila glasove ćutnje.
Gutenbergova galaksija se teorijski raspala 1905. godine sa otkrićem zakriv-
Ijenog prostora, ali je već dve generacije pre toga podlegla pred najezdom
telegrafa.

288 Poupova Glupijada optužuje štampanu knjigu kao agenta obnove primitiviz-
ma i romantizma. Sam vizuelni kvantitet vaskrsava magijski odjek plemi-
ske horde. Kasa se ukazuje kao povratak u komoru odjeka bardske inkan-
tacije.
292 Poup je sagledao da nova kolektivna nesvesnost pribira otpatke privatnog
samoizražavanja.
294 Poslednja knjiga Glupijade objavljuje metaforičnu moć mehanički primenje-
nog znanja kao basnoslovnu parodiju Euharistije.