OPSERVACIONE STUDIJE –tip studija koji se ostvaruje bez intervencije

istraživača, a promene jedne karakteristike opisuju se u odn na promene druge

karakteristike ili drugih karaktersitika.. Mogu biti deskriptivne i analitičke.
DESKRIPTIVNE : sprovodi se kada se malo zna o pojavi,prirodnom toku i
determinantama određenog poremećaja zdravlja, te predstavlja polaznu osnovu za
dalja istraživanja.
U ovoj studiji opisuje se učestalost obolevanja ili umiranja (kroz pokazatelje-
incidencija,prevalencija ili mortalitet) i njihova distribucija u odn na karakteristike
osoba,vremena i mesta javljanja tih poremećaja.
U odn na jedinicu posmatranjapostoje studije pojedinaca tj grupa (studije
slučaja/slučajeva,porodična studija i studija blizanaca) i studije populacije (ekološka
studija i studija migranata).
Lako izvodljive,jeftine,kraće traju.Ne može se ustanoviti da li su osobe sa različitom
ekspozicijom bile podjednako osetljive prema oboljenju pre ekspozicije.Podložne
različitim vrstama pristrasnosti.
Primeri deskriptivnih studija : 1) Na osnovu naglog porasta stopa mortaliteta od raka
pluća u muškaraca,polovinom XX veka u Velikoj Britaniji i povećane potrošnje
cigareta koja je 20 godina pre toga imala sličan trend,postavljena je hipoteza o uticaju
pušenja na smrtnost od raka pluća (ekološka studija)
2)Pojava pneumonije izazvane sa Pneumocystis carini, kod 5 mlađih prethodno
zdravih homoseksualaca (studija slučajeva)
3)Majviša stopa mortaliteta od raka želuca za Japance (studija migranata)

ANALITIČKE STUDIJE: tip opservacionih studija koje se sprovode u cilju testiranja

hipoteza dobijenih deskriptivnim studijama. U odn na karakterstike ispitanika i
vremena posmatranja razlikujemo : ANAMNESTIČKE,KOHORTNE koje su
longitudinalne I STUDIJE PRESEKA koje su snimak trenutne situacije

Anamnestička(studija slučaj kontrola)---polazi od posledice-bolesti,pa se identifikuju

faktori koji su sa njenom pojavom udruženitj koji su joj prethodili.Označava se zato i
retrospektivnom; case-control,
Grupa obolelih i kontrolna grupa.Određivanje proporcije eksponiranih.
Otežan izbor pouzdane kontrolne grupe (Ahilova peta studije!!!)
Poželjno je da se kontrolna grupa sačini od pacijenata sa različitim bolestima i
stanjima,kako ni jedna bolest ne bi bila prekomerno zastupljena.
Stope ne mogu da se izačunaju.Relativni rizik se samo procenjuje.
Primeri anamnestičkih studija:
1) Poređenjem grupe obolelih i odgovarajuće kontrolne grupe, u odn na pušačke
navike, uočena je statistički značajno veća konzumacija cigareta među
obolelima.
2) Poređenjem anamneza osam mladih žena koje su obolele od adenokarcinoma
vagine sa kontrolnom grupom,utvrđeno je da sukod sedam obolelih majke u
toku trudnoće primale estrogen...
3) U grupi žena sa tromboembolijom utvrđena je češća upotreba oralnih
kontraceptivnih sredstava,,
4) Talidomid i malformacije beba u Nemačkoj

Kohortna--- polazi od uzroka i prati njegovu ulogu u oboljevanju.Zove se još i studija

praćenja,studija incidencije.
Grupa izloženih i neizloženih.Stope obolelih.Direktna procena relativnog rizi
Prospektivni i retrospektivni pristup..
Problem odziva i osipanja bolesnika.
Primeri kohortnih: 1)U kohorti britanskih lekara,praćenjem mortaliteta u grupi pušača
i nepušača (prospektivna)
2)Američki lekari radiolozi i leukemija –retrospektivna
3)Framingham studija kvs bolesti (prospektivna)
4) Retrospektivna st ispitivanja veze između nedostatka progesterona i raka dojke

Studija preseka---ispituje odnos između bolesti i uzroka uzimajući u obzir njihovo

postojanje u definisanoj populaciji u određenoj vremenskoj tački.Cross-sectional
study,transverzalna,studija prevalencije...
Jednovremenost utvrđivanja ekspozicije i bolesti.
Bolesti sa hroničnim tokom
Primeri ; 1)krvna grupa A i karcinom želuca „2)Merenje krvnog protiska u opštoj
populaciji u Norveškoj...3)Konektikat prevalencija hroničnog bronhitisa