1.

OSOBENOSTI ORGANA ZA DISANJE U DEČIJEM UZRASTU (sa predavanja)

Anatomija: Iza nosne duplje (cavitas nasi – hoanama je otvorena ka ždrelu) – nalazi se ždrelo (dugački
cevasto-mišićni organ, koji ide od baze lobanje, pruža se do kraja vrata, 2 sprata u glavi i 1 sprat u
vratu). Iza ždrela je kičmeni stub. Gornji sprat (iza nosa)je nasopharinx, srednji je oropharynx (iza usne
duplje-vidimo ga kada zinemo, zatim se grana u 2 dela larynx-grkljan i laringopharynx) i donji je
laringopharynx (u vratu). Ma krovu nosa i ždrela je baza lobanje (kost). U gornjem spratu ždrela se
nalazi treći krajnik - adenoid. Bočno su otvori za eustahijeve tube, koje povezuju usnu duplju i srednje
uho. Tu se nalazi membrana timpani - bubna opna, ušni kanal i ušna školjka. Celokupno uho se nalazi u
slepoočnoj kosti – gnojna infekcija ako se ne leči, prelazi na kost (iznad je odmah mozak) - posledice su
meningitis, sepsa... U orofarinksu se nalaze 2 nepčana krajnika. Laringofarinks nosi hranu. Kroz
nazofarinks ulazi vazduh. Orofarinks je raskrsnica hrane i vazduha, nastavlja se na jednjak i traheju.
Postoje 2 tubarne tonzile oko ušća tuba i 1 sublingvalna-ispod jezika. Organi za disanje kod dece:
Nezreli su i ne fumkcionišu dobro, posebno u toku bolesti (teže nego kod odraslih). Nosna duplja je
uska, kod zapaljenja se lako zaguši (NR-odojče, sa zapušenim nosom, ne može da sisa). Na nosnoj
pregradi je razvijen venski splet i sklono je epistaksi (krvarenje iz nosa) pri kijavici. Adenoid (treći
nosni ždrelni krajnik) – nalazi se na krovu ždrela, u nazofaringsu iza nosne duplje. Kada se uveća,
zatvori napred hoane (nosne otvore), a bočno otvore za Eustahijevu tubu. Razvijen je u 1.godini
života, pa su i zapaljenja moguća. Najrazvijeniji je u u predškolskom i ranom školskom uzrastu, nestaje
u pubertetu (oko 12.godine), kod nekih ostaje doživotno (kod osoba sa limfatičnom konstitucijom –
česte infekcije i alergije; buja limfno tkivo i operiše se više puta i ponovo javlja). Krajnici – limfno
tkivo, bogato limfocitima, brane organozam od infekcija. Postoji ždrelni, 2 nepčana i 1 podjezični.
Nepčani krajnici se razvijaju nakon 1.godine i ostaju za ceo život (prave angine očekujemo posle 1.god).
Sinusi - šupljine u kostima glave, obložene su sluzokožom koja luči sluz. Kanali sinusa se izlivaju u
nosnu šuplinu i nalaze se oko nosne dulje. Najvažnija su dva frontalna (čeona) i dva maksilarna
(gornjovilična) sinusa. Razvijaju se između 3-4 godine života. Eustahijeve tube - su dva kanala (levi i
desni), koja spajaju nazofarings sa srednjim uhom, donose vazduh (aeracija) srednjem uhu. U prve 3
godine su kratke, široke i horizontalne, pa infekcije lako prelaze iz nosa u uho. Nakon tog uzrasta
infekcije su retke, zato što su tube duže, šire i koso pložene. Grkljan (larings) – najuži disajni put,
glasne žice ga dodatno sužavaju, zato su zapaljenja ozbiljna, lako može doći do opstrukcije (zapaljenje,
zapušenje, smrt).Na njemu se nalazi poklopac –epiglotis. Ispred grkljana se nalazi štitasta žlezda.
Dušnice su prve 3 godine života jako uske. Mišićno tkivo u zidovima je slabo razvijeno i zato ne
očekujemo astmu u prve 3 godine. Pluća – dve dušnice – krošnja, grozdovi – alveole. Tip disanja do
2.godine je abdominalan, kada dete počne da stoji, postaje grudni. Rebra više nisu mekana, koso su
položena i dete ima veći kapacitet pluća. Broj respiracija kod NR je 40-60 u minuti, ritmične su, a broj
se smanjuje tokom života, do kraja 1.meseca je 30-40/min, a kod odraslih je 16-18/min. Sluzokože
oblažu disajne organe od nosa do bronhiola. Disajni put čine: nos – ždrelo – grkljan – dušnik (iza
grudne kosti a ispred jednjaka), dva bronha (glavne dušnice) – veliki broj dušnica u plućima. Donji
disajni putevi - počinju sa grkljanom, imaju hrskavičave prstenove, koji ih štite od slepljivanja. Takođe
su obloženi sluzokožom, koja luči sluz i normalno se iskašljava. Bogato je prokrvljena i jako sklona
otocima, a disajni putevi dece su uski. Po površini sluzokože su epitelne ćelije, sa trepljama, koje
pokreću sluz i izbacuju je. Postoje osobe sa eksudativnom konstitucijom- sluzokoža mnogo otiče i
mnogo se luči sekreta (stalno curi nos, i kašlju). Pleura (plućna maramica) – lepi pluća za grudni koš, pa
se tako i pluća šire i skupljaju, kako se pokreće grudni koš.

Zapaljenja disajnih organa mogu biti akutna ( više od 70%) i hronična (manje od 30%). Akutna
zapaljenja izazivaju mikroorganizmi – virusi i bakterije. Hronična zapaljenja izazivaju najčešće
alergeni. 80% su virusna i 20% su bakterijska zapaljenja. Ne možemo biti sigurni na osnovu kliničke
slike da li je virusna ili bakterijska infekcija. Zlatno pravilo je uzimanje materijala na analizu (brisevi).
Ne davati detetu antibiotik ako nismo sigurni da se radi o BK infekciji. Češće su infekcije gornjih
disajnih puteva (70%), nego infekcije donjih disajnih puteva (30%).
Virusne infekcije se javljaju sezonski u hladnim mesecima. Rezervoar je samo oboleli, nema
kliconoštva. Put prenosa je aerogeni (fligeove kapi, prašina), direktnim kontaktom (čaša, flašica,
poljubac, posuđe), preko ruku (higijena ruku). Izolacija je prostorna, u posebnoj sobi. Mere:
provetravanje, germicidne lampe, zabrana poseta, maske, zaštitne naočare... Najvažnija zaštita je
podizanje imuniteta, fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjen stres, vakcinacija. Javljaju se u vidu
epidemija. Ulazno mesto: preko sluznice ždrela i konjuktive. Može biti primarna infekcija (kijavica,
sinuzitis...gornji dis.putevi) a može biti i sekundarna (ulazna vrata za dr inf. boginje, grip,
mononukleoza...).Opšti simptomi: malaksalost, slab apetit, temperatura, glavobolja... Sekret je sluzni.
Virusi mogu da otvore put bakterijskim infekcijama. Ne dajemo odmah antibiotik, već sačekamo 2-
3dana, da se razvije imunitet, da uradimo briseve – rezultati. Javljaju se cele godine. Počinju
istovremeno lokalnim i opštim simptomima. Sekret je obično gnojni, a može biti i mešovita klinička
slika.

LEKOVI i TERAPIJA
Simptomatska terapija: Mirovanje, snižavanje T- rehidratacija, davanje antipiretika (T veća od 38,5),
tuširanje i ne raditi frikcije alkoholom, ni stavljanje obloga, pojiti. Dete je zajapureno i toplo -
raskomotimo, otkrijemo, ako se trese-malo ga pokrijemo. Mikroklima- provetreno, ovlažen vazduh, bez
duvanskog dima...
Antibiotici, samo kada dobijemo potvrdu briseva ili kada lekar posumnja i prepiše. Antipiretici – za
snižavanje T, imaju i analgetsko i antizapaljensko dejstvo (paracetamol - panadol, febricet, miralgin –
kapaljke, sirupi, tablete, rektiole; ibuprofen – brufen, eferalgan ne pre 6. meseca,produžava vreme
krvarenja, oštećuje želudac-zaštita kontrolok, oštećenje jetre; acetilsalicinska kiselina – aspirin,
acetisal, andol, midol NE DAJEMO PRE 14. god- akutna nekroza jetre). Daje se jedna vrsta leka. Loše
je naglo spuštati T, već na 38-38,5 ( idealna za borbu protiv mikroorganizama) jer naglo obaranje loše
deluje na KVS i imunitet. Vazokonstriktorne kapi za decu (nafazol, atriamol) - sužavaju kapilare i
smanjuju otok 4-5x dnevno,(ne duže od 4-5 dana- atrofija sluzokože nosa), toaleta nosa, akvamaris,
fiziol.rastvor., ne koristiti pumpice za nos.

ANTIBIOTICI
1.Penicilini: prirodni - BIPENICILIN (intramuskularno, inntravenski)
- CLIACIL (peros)

sintetski - AMOXICLAV / PANCLAV ( peros) – rezistentni sojevi

- AMOXICILIN / SINCILIN (3x1 peros, IM)
- AMPICILINm/ PENTREXIL (4x1 peros, IM)

2. Makrolidi: - LINCOMICIN
- ERITROMICIN – 3x1
- AZITROMICIN / HEMOMICIN

3. Cefalosporini: - CEFALEXIN / PALITREX (peros)

- LONGACEF (IM)

2.KIJAVICE I ZAPALJENJA SINUSA

Kijavica (RINITIS) – virusna infekcija, sezonska (češće u zimskim mesecima). Izazivači su:
respiratorni virusi, tom je primarna kijavica. Postoji i sekundarna (javljaju se u sklopu nekih dr. Bolesti,
boginje, grip...)Najčešća je bolest dece. Javlja se otok sluzokože, nos je zapušen, suše se usta, dete kija,
bistro-sluzava sekrecija, povišena T, glavobolja, malaksalost, gubitak apetita, (OIS- opšti infektivni
sindrom). Traje nekoliko dana i spontano prestaje, uz mirovanje, uzimanje tečnosti, i snižavanja T.
Terapija: simptomatska, antipiretici, kapi za nos, mikroklima, rehidracija. Vazokonstriktorne kapi -
Nafazol, Adrijanol, Efedrin...smanjuje se otok i sekrecija,dete diše na nos, daju se nekoliko dana 3-4/5
(nikako duže jer izazivaju kontraefekat), stavljaju se 4-5x dnevno, u obe nozdrve, prethodno se uradi
toaleta nosa.( starije dete išmrkne, a mlađem se očisti nos tupferima natopljenim u fiziološki rastvor ili
beli slez), može i da se prošprica fiziološkim ili akvamarisom, veće dete može da koristi rastvore sa
pumpicom, tako vlažimo i čistimo sluzokožu. Obavezno podići uzglavlje, provetravati, zagrevati, ali
vazduh ne sme da bude suv. Bez dima, prašine, jakih mirisa i dezodoransa. Antipiretici (sirupi, tablete,
rektiole, inekcije) – Paracetamol (febricet, panadon, paracet, kafetin, miralgin) – antipiretik,
analgetik, ne deluje antizapaljenski. Držatio van dohvata dece, oštećuju jetru. Ibuprofen ( brufen) –
deluje antipiretski, analgetski, antiinflamatorno, oštećuje želudac ( gastritis, čir). Acetil – salicilna
kiselina (Aspirin, Andol, Acetisal, Acisal, Midol), analgetik, antipiretik, antiinflamator. Do 15.godine
NE davati, oštećuje jetru ( nekroza, smrt- bez obzira na dozu), želudac (gastritis i čir). Salicilemija –
trovanje, predoziranje. Svi mogu dati alergije i produženo krvarenje. T do 38,5 ne spuštati, preko toga
dati antipiretike, jer ta T oštećuje mozak. Lekove dajemo isključivo, prema uputstvu, po pitanju doze i
razmaka. Ne sme se naglo spustati T, zato se frikcije ne primenjuju. ( šok za kardio sistem). Kada dete
cvokoće i drhti, hladno mu je, koža je bleda (modro-ljubičasta), ekstremiteti su ledeni a glava vruća-
pokrijemo dete i pojimo ga. Kada se znoji i zajapureno je- raskomotimo ga, tuširamo ga (bez promaje).
T sobe je 20-22 stepena. Ako je dete sklono febrilnim konvulzijama, obraćamo posebnu pažnju na skok
T, brzo je spuštamo i pratimo stanje deteta. SINUZITIS– zapaljenje paranazalnih sinusa (frontalni,
etmoidalni, sfenoidalni i maxilarni). Sinusi su šupljine u kostima lobanje, obložene sluzokožom. Sluz iz
sinusa se drenira preko otvora u nosnu duplju. Ispunjeni su vazduhom (pneumatizovani). Pneumatizacija
počinje između 1-2.god, pa se posle ovog uzrasta javljaju oboljenja. Nastaje u okviru kijavice, kada
otekne nosna sluzokoža i zapuše se kanali sinusa, sluz se nakupi u sinusima. Karakteristični su bol i BK
infekcija. U preko 90% zahvata maksilarne (zbog građe – otvori visoko iznad nivoa sinusa, teško se
drenira sekret u nosnu šuplinu) i čest je hronični oblik zapaljenja ovih sinusa. Zapaljenja frontalnih su
retka (dobro se dreniraju) i javljaju se kasnije jer je se ubrzano razvijaju od 7-10.godine. Zapaljenja
etmoidalnih i sfenoidalnih su ređa i teža zbog specifičnog položaja (blizina orbita-očnih duplji i mozga),
Zapaljenje sinusa je empijem-šupljina ispunjena gnojem. Učestalost: relativno često oboljenje, o njima
treba misliti i kada simptomi nisu specifični, jer bolest može imati slabo izražene simptome. Etiologija:
obično je sekundarna bolest i razvija se u toku rinitisa. Infekciju najčešće započinu virusi. Otok
sluzokože nosne duplje i sinusa uzrokuje zapušenje otvora i sluz se nakuplja – dobra hranljiva podloga
za BK i nastaje BK infekcija. Može da oboli jedan ili više sinusa, sa jedne ili obe strane (svi sinusi u
zapaljenju – pansinusitis). Prouzrokovači su: streptokok, stafilokok, pneumokok, hemofilus influence,
moraksela kataralis, ili mešovito. Postoje akutno i hronično zapaljenje. Sinusitis acuta – Nastanak:
najčešće u okviru primarnih ili sekundarnih rinitisa., ali i u toku zapaljenja trećeg ili nepčanih krajnika.
Klinička slika: jak bol (periodičan i traje po par h), jači je pri saginjanju glave, a slabi pri lokalnoj
primeni toplote. Bol se javlja kod maksilarnih - lice, oči, gornji zubi; kod čeonih - čelo i oči; kod
etmoidalnih - oko očiju i zrači u slepočnice i uši, kod sfenoidalnog- bol zrači u potiljak. Zbog otoka
nosnih školjki, nos je obično zapušen. Zbog disanja na usta, suvo je ždrelo i usna duplja. Obilna je
sekrecija iz nosa. Iz sinusa se prazni sluzavo-gnojni a nekada i sukrvičavi gusti sekret. Može se javiti
febrilnost. I poremećene laborator.analize (leukocitoza, neutrofilija, i ubrzana sedimentacija).
Komplikacije: orbitalni apsces (najčešće), apsces mozga, kod etmoidalnog sinusitisa – BK meningitis,
zatim osteomijelitis (jasno ograničeni otok na licu). Zapaljenje sinusa može biti žarište za dr.zapaljenja –
recidivirajuće bronhitise, reumatsku groznicu i glomerulonefritis (kod streptokokne infekcije),
gastroenterokolitis. Dijagnoza: siptomi, krvne analize (SE, Le, Le formula) RTG sinusa (zasenčenje
zahvaćenog sinusa). Kod jasne kliničke slike, izbegava se RTG, zbog zračenja. Terapija: antibiotici
širokog spektra (gram +/-) najmanje 15 dana (infekcija može biti mešovita, a nemamo mogućnost
uzimanja brisa iz sinusa). Najbezbednija je primena sintetskih penicilina - Amoksicilin ( Sinacilin,
Amoksiklav netoksičan je, rizik od alergije) – sirup, kapsule, inekcije, u skladu sa dozom.
Cefalosporini (Cefaleksin, Palitreks, malo neželjenih efekata, izazivaju gljivične infekcije-posebno u
ustima i polnoj regiji). Kod alergija na penicilin, NE daju se ni cefalosporini. Kod sumnje na stafilokok
– antistafilokokni lekovi: Meticilin, Kloksacilin. Obavezno je dreniranje – vazokonstriktorne kapi za
nos, toaleta nosa, lokalna toplota-smiruje bol (infracrvene lampe, termofor), analgetici, Dobra je i
primena inhalacija etarskim uljima (bora, eukaliptusa), koja izaziva hiperemiju, pojačan metabolizam i
regeneraciju sluzokože. Hronično zapaljenje sinusa – Učestalost: češće od akutnog. Nastanak: zbog
neizlečivog akutnog sinusitisa; hronično poremećene drenaže sinusa; hronična zapaljenja trećeg
krajnika. Klinička slika: nekarakteristični simptomi – slab apetit, bledilo, povremene subfebrilne T,
glavobolja, nadražajni kašalj, otežano disanje na nos, suva usta, neprijatan ukus. Zbog gutanja sluzavog
sekreta razblažuje se želudačna HCL-dete oseća mučninu i bol. Komplikacije: hipertrofija sluzokože
sinusa, nosne duplje i nosnih školjki, polipi nosa, retencione ciste u sinusu ( tumorske) . U tim
slučajevima je skoro onemogućena prohodnost nosnih hodnika, naročito ako postoji devijacija nosne
pregrade i hronično uvećan treći krajnik. Dijagnoza: klin.slika, krvne analize (SE, Le, Le formula),
RTG sinusa, u slučaju komplikacije ili sumnje na etmoidalni ili sfenoidalni sinusitis, radi se CT (skener)
glave. Terapija: duže nego kod akutnog-3 nedelje. Antibiotici, drenaža, inhalacije, primena mukolitika
– lekova za razvodnjavanje sekreta (mucodine, fluimucin), VIT A za bržu regeneraciju sluzokože,
lokalna primena toplote, analgetici. U ORL ambulanti se sprovodi terapija: lokalno zagrevanje
infrcrvenim lampama, inhalacije etarskim uljima i mukoliticima, dreniranje sinusa metodom po Proetzu
( precovanje- koristi se crevo koje na principu vakuma izvlači gnoj iz sinusa). U slučaju potrebe
sprovodi se operativno lečenje (operacija krajnika, suzokože nosa i sinusa, nosnih školjki, nosne
pregrade).

3.ZAPALJENJA KRAJNIKA
ANGINA (tonsillopharyngitis acuta) - je zapaljenje sluzokože ždrela i krajnika. Kod dece koja su
operisala nepčane tonzile govori se o pharyngitisu. Nepčane tonzile se razvijaju posle 1.god tako, pa se i
angina javlja od tog urasta. Učestalost: jedno od načešćih oboljenja dece. Etiologija: u 80% je virusna,
u 20% bakterijska. Respiratorni virusi: resp.sinsicijalni virus, adenovirusi, virus parainfluece,
influence, enterovirusi (koksaki, ECHO). 20% angine je streptokokne etiologije – beta hemolitički
streptokok grupe A (u streptokoknim epidemijama % je veći). Osetljivost na streptokok je posebno
izražena u predškolskom i školskom uzrastu (5-10.god). U kulturi brisa guše mogu se naći i dr.bakterije
- hemoilus influence grupe B, streptokokus pneumonije, najserija meningitidis, moraksela kataralis,
mikoplazma pneumonije... Ako se nađu u brisu, ne znači da su prouzrokovači, već su se u toku primarne
virusne angine, te klice razmnožile, zbog promenjenih lokalnih uslova u ždrelu. Ešerijhija koli i druge
G- enterobakterije, kao i stafilokok nisu patogeni za sluznicu disajnih organa, već se radi o kliconoštvu
(ne leče se). Angine mogu biti: primarne- samostalna bolest izazvana navedenim prouzrokovačima i
sekundarna – u okviru neke dr.sistemske bolesti (boginje, zauške, grip, infektivna mononukleoza).
Klinička slika: 1.Angina catarrhalis ( kataralna, sluzna); 2.A. lacunaris (folicularis) – gnojna; 3.
Hehrpangina; 4. Angina: ulcerozna, nekrotična, nodularna – retke. ANGINA KATARALIS – Izazivači:
uglavnom virusi, retko streptokokna. Klin.slika: lakša od lakunarne. Za razliku od nje počinje opštim
simptomima – T je blago povišena ili do 39-40C, gubitak apetita (anoreksija) i malaksalost. 24h nakon
pojave opštih simptoma javljaju se lokalni simptomi – žarenje, bol u guši, naročito pri gutanju.
Sekrecija iz nosa, promuklost i kašalj ukazuju više na virusnu infekciju (zahvatanje više sluzokoža).
Lokalni nalaz: blaga hiperemijai edem sluzokože ždrela, krajnika i resice. Krvne analize: Le na donjoj
granici oko 4-5 hiljada u ml, limfocitoza, SE normalna- ukazuje na virusnu infekciju. ANGINA
LACUNARIS – Prouzrokovači: uglavnom streptokokna, može biti i virusna (npr.infektivna
mononukleoza). Klin.slika: teža. Počinje naglo, lokalnim siptomima – jak bol u ždrelu, otežano gutanje,
T preko 39C, glavobolja, mučnina, bol u trbuhu, povraćanje (nadražaj receptora za refleks povraćanja u
ždrelu i krajnicima). Lokalni nalaz: plameno crvena guša, edem krajnika, mekog nepca i resice. Na
nepčanim krajnicima se vide gnojni čepići, koji mogu da se sliju u membranoznu gnojnu naslagu
(angina membranacea). Naslage gnoja se ne skidaju lako spatulom. Palpiraju se otečene i bolne limfne
žlezde (posebno angularne). Petehije(tačkasta krvarenja) na mekom nepcu kazuju u prilog streptokokne
infekcije. Laboratorijske analize: ubrzana SE, leukocitoza, neutrofilija. Dijagnoza: ni klin.slika, ni
lokalni nalaz, ni lab.analize nemogu biti siguran pokazatelj da je angina virusna ili BK. Jedina sigurna
dijagnostika je uzimanje brisa ždrela. Bris se uzima sa obe tonzile, i sa zadnjeg zida ždrela. Rezultat od
24-48h. Pozitivan nalaz streptokoka podleže prijavi bolesti epidemiološkoj službi. Komplikacije: preko
eustahijeve tube infekcija može da zahvati srednje uho. Može da zahvati i peritonzilarno tkivo –
peritonzilarni apsces. Autoimune komplikacije – reumatska groznica, glomerulonefritis. Izuzetno retko –
postangiozna sepsa. Terapija: Kauzalna terapija – za BK anginu upotreba antibiotika. Prednost ima
peroralna terapija, penicilinskim preparatima (sintetski – amoksicilin, ampicilin; prirodni – penicilin
V(kliacil-ospen)). Muskularne injekcije se daju samo ako dete povraćaili je nesigurna saradnja deteta i
roditelja – prokain penicilin (plivacilin), 1x dnevno. Trajanje antibiotske terapije je 10 dana, a simptomi
prolaze za 3-4dana. Skraćenje terapije ili produženje vremena između doza, dovodi do rezistencije BK
na primenjeni antibiotik., anosi i rizik od od pojave reumatskih autoimunih komplikacija streptokokne
infekcije. Kod alergije na penicilin najbolja zamena je grupa makrolida (eritromicin, makropen,
azitromicin-hemomicin). Simptomatska terapija – Rehidracija mlakim, a ne vrelim napicima,
Mirovanje za vreme febrilnosti, tečna i mekana hrana, vitamini, adekvatna mikroklima prostorije,
antipiretici. ADENOIDITIS – zapaljenje trećeg krajnika (dete do 12.god). Može biti akutni (kataralni –
virusni ili gnojni – BK) i hronični. Virusni adenoiditis – visoka T, kijavica, malo boli ždrelo, blokirano
disanje na nos, diše na usta, sekret se sliva niz ždrelo i dete ga guta, mučnina, bol u želudcu,, povraćanje,
zadah iz usta, probodi u ušima (može nastati pravi otitis). Terapija: kapi za nos, antipiretici. Bakterijski
adenoiditis – razvija se na bazi kijavice, angine, sekret je gnojav i sliva se niz ždrelo. Terapija:
antibiotici (10 dana), kapi za nos, antipiretici. Dijagnostika: kada sumnjamo na adenoiditis, uzimamo
bris ždrela i nosa, šaljemo kod ORL. Hronični adenoiditis – predškolski uzrast, deca sklona bujanju
limfnih žlezda, alergijskom zapaljenju trećeg krajnika, alergijskoj kijavici. Ova deca su sklona i
infekcijama i često primaju antibiotike (penicilin, makrolidi i cefalosporini). Često se razvijaju
rezistentne BK. Komplikacija: hronični sekretorni otitis. Terapija: operativno zbrinuti dete;
antialergijska terapija.

4. ZAPALJENJA UHA
Oboljenja srednjeg uha: 1. Otitis media acuta, 2. Otitis media hronica, 3.Otitis media recidivas (ova tri
su zapaljenja) i 4. hronični sekretorni otitis (nije zapaljenje). 1.AKUTNA ZAPALJENJA SR. UHA:
Serozni (kataralni) otitis medija – je najblaži oblik zapaljenja, posebno kod odojčeta i male dece.
Zbog otoka sluzokože nazofarinksa i trećeg krajnika blokirano je ušće tube, nema areacije srednjeg uha,
a negativan pritisak koji pritom nastaje, izaziva seroznu sekreciju srednjeg uha. Ovo se najčešće događa
kod virusnih infekcija. Klinička slika: bol u uhu, osećaj punoće uha, oslabljen sluh, bez povišene T.
Može proći spontano ili uz terapiju, a može pređe u BK infekciju – gnojni otitis. Dijagnoza: ORL
pregled bubne opne. Terapija: vazokonstriktorne kapi u nos (radi prolaznosti tube), često gutanje toplih
napitaka, primena lokalne toplote, analgetici (paracetamol). Akutni gnojni otitis medija – to je BK
infekcija srednjeg uha. Dominiraju pneumokok, hemofilus influence, beta hemolitički streptokok, retko
stafilokok. Klinička slika: obično se nadovezuje na rinofaringitis. Dete (od treće godine) je uznemireno,
plače, može biti febrilno, kod manje dece se mogu javiti i digestivni poremećaji (proliv i povraćanje).
Odojče trlja glavom o jastuk, prinosi ruke ušima, povremeno iznenadno vrišti, posebno pri podoju. Kod
veće dece pritisak na tragus uha izaziva jak bol. Limfne žlezde oko uha mogu biti uvećane. Dijagnoza:
ORL pregled (promene na bubnoj opni). Terapija: antibiotici 7 dana ( na prvom mestu sintetski penicilini
– amoksicilin peroralno), antipiretici, vazokonstriktorne kapi, lokalna primena toplote. Komplikacioje:
mastoiditis (zapaljenje slepoočne kapi, gnojni meningitis, sepsa, apses mozga. Akutni mastoiditis –
komplikacija gnojnog otitisa. Klinička slika: pulsirajuća bol iza uha, osetljivost na pritisaku području
mastoidne kosti (iza uha). Dijagnoza: RTG snimak mastoidnog tkiva. Terapija: hirurška i antibiotska.
2.HRONIČNA ZAP. SR. UHA: Hronični otitis medija – nastaje kao komplikacija nelečenog akutnog.
Najčešće se dešava u sučajevima gde su simptomi nekarakteristični, gde izostaje bol u uhu (NR i
pothranjena i imunokompromitovana deca). Gnojni proces (infekcija) prelazi na zidove slepoočne kosti
(mstoiditis), pa mogu nastati komplikacije: meningitis, apsces mozga, septične trombozevelikih krvnih
sudova koji su locirani u blizini, paraliza nervus facijalisa, sepsa. Dijagnoza: RTG, CT. Terapija:
operativna (kiretaža kosti do zdravog tkiva) i antibiotska (parenteralna prema antibiogramu). Hronični
sekretorni otitis - nije zapaljenje, već nastaje kao posledica hronično uvećanog trećeg krajnika
(hronični alergijski ili vazomotorni reintis, hronični adenoitis). Zbog hroničnog otoka sluzokože
nazofarinksa i trećeg krajnika, hronično je zatvoreno ušće eustahijeve tube. Nema areacije srednjeg uha.
Postojeći vazduh u sr.uhu se resorbuje u kapilare sluzokože i stvara vakuum (negativni pritisak). Ovaj
neg.pritisak isisava tečnost iz kapilara sluzokože koja puni duplju srednjeg uha. Detetu progresivno slabi
sluh. Zbog sekreta u uhu, može imati česte infekcije uha, akutne otitise, koji su praćeni bolom.
Dijagnoza: ORL pregled (uvećanje trećeg krajnika), audiometrija (procena sluha deteta).
Komplikacija: trajni gubitak sluha. Terapija: operacija trećek krajnika, ugradnja drenažnih cevčica,
lečenje hroničnog alergijskog ili vazomotornog rinitisa.

5. ZAPALJENJA GRKLJANA
Larings se nalazi u vratu. Vazduh iz orofaringsa ulazi u grkljan, a on nastavlja u dušnik (traheu), za
njega je napred srasla štitasta žlezda, iza njega je laringofarings. Laringitis može biti akutni (virusni i
BK) i hronični (najčešće alergijski). Akutni virusni laringitis – počinje kao i sve respiratorne infekcije,
opšti simptomi, povišena T, zahvata više sluzokoža, kijavica, bol u ždrelu, promuklost, kašalj kao lavež
psa, dobro opšte stanje, disanje nije ugroženo. Terapija: simptomatska, analgetici, kapi za nos,
mikroklima sobe, pojiti dete, inhalirati ga na toplom vazduhu (pari), a zatim ga naglo izložiti hladnom
vazduhu (to dovodi do skuplanja kapilara – spada otok sluzokože i glasnih žica). Akutni bakterijski –
epiglotitis –urgentno stanje u pedijatriji!!! Počinje naglo, osećaj stranog tela u grkljanu, T 39-40C,
krajnji stepen malaksalosti, dete nemože da guta pa pljuvačka lije iz usta, može da se uguši, ne može da
diše ni da govori, glava je zabačena unazad, inspiratorni stridor, cijanoza, ubrzo otkazuju disanje i rad
srca i nastupa smrt. Postupci: 1.ne širiti paniku (ako se dete dodatno zaplaši, olakšan je spazam
grkljana); 2.hitan transport; 3.adrenalin(najbolje inhalaciono ili bilo kako što brže); 4. u bolnici se
nastavlja sa terapijom(adrenalin, kortikosteroidi).

6.ZAPALJENJA DONJIH DISAJNIH PUTEVA

Zapaljenje dušnica može biti akutno i hronično. BRONCHITIS ACUTA - Definicija: akutno, kataralno
zapaljenje sluzokože dušnica. Ovo je retko samostalna bolest, već se javlja u okviru infekcije gornjih
disajnih puteva (traheobronhitis) ili prati zapaljenje pluća (bronhopneumonija). Etiologija: virus
influence, parainfluence, adenovirus, respiratorni sincicijalni virus... U nastanku bronhitisa imaju ulogu i
aerozagađenja, duvanski dim, alergija, hronična oboljenja gornjih disajnih puteva, posebno sinusa
(sindroma sinobronchiale). Klinička slika: Javlja se sezonski, češće u hladnim mesecima – jesen, zima.
Počinje kao akutna respiratorna infekcija, nja nju se nadovezuju simptomi zapaljenja bronhijalne
sluzokože. 3-4 dana posle pojave kijavice, javlja se suv naporni kašalj, češće noću i posle zamora i
praćen je bolom u grudima pri jačem kašlju. Simptomi su teži u mlađem uzrastu ( uži disajni putevi,
sluzokoža je dobro prokrvljena i sklonija otocima). Nakon 5-10 dana , kašalj se postepeno smanjuje.
Komplikacije: akutni otitis media, sinusitis, opstruktivni bronhitis, pneumonija. Diferencijalna
dijagnoza: važno je razlikovati akutni bronhitis od opstruktivnog bronhitisa jer je prognoza i
terapijski pristup sasvim različit!!! Dijagnoza: auskultacijom se čuje difuzno (nad celim plućima),
pooštreno disanje, i karakterističan nalaz. RTG pluća (koji se izbegava pri sumnji na bronhitis –
nepotreban), pokazuje naglašenu bronhijalnu šaru na plućima. Laboratorijske analize – limfocitoza, Le
na donjoj granici, SE normalna (ukazuju na virusnu infekciju). Terapija: kućna nega, mirovanje,
mikroklima ( zagrejan i ovlažen vazduh), ako je febrilno-ostaje u postelji uz često menjanje položaja da
staza sekreta ne bi izazvala pneumoniju i razvoj BK infekcije. Higijensko dijeteski režim -topla i tečna
hrana sa dosta vitamina. U slučaju febrilnosti – antipiretici, za propratni rinitis - vazokonstriktorne
kapi. Lekovi za kašalj u dečjem uzrastu se primenjuju oprezno: antitusici (za smirivanje suvog kašlja –
samo kod upornog kašlja koji zamara dete- sinecod, pholcodin, selvigon); mukolitici (ekspektoransi –
za razvodnjavanje i lakše iskašljavanje sekreta – nije dozvoljena upotreba za malu decu koja ne umeju
da iskašlju sputum - mukodin, bronhikum, bisolvon). Najbolje mukolitičko dejstvo ima pojenje deteta
tj. Izbegavanje dehidratacije. Preporučuju se metode položajne drenaže sekreta iz disajnih puteva. Ako je
bronhitis u okviru kliničke slike upale pluća, terapija je u okviru terapije pneumonije. AKUTNI
AKUTNI OPSTRUKTIVNI BRONHITIS – Definicija: svako akutno zapaljenje sluzokože dušnica,
bez obzira na etiologiju, praćeno znacima opstrukcije (jakog suženja) dušnica – ekspiratornom
dispnejom, produženim, otežanim ekspirijumom sa čujnim zviždanjem (vizingom). Etiologija: javlja se
u uzrastu odojčeta, malog i ranog predškolskog deteta (najčešće u u prve 2 god.života). Važno
obveležje – recidiviranje. Sličan je astmi- otuda naziv astmoidan ili spastički bronhitis ( iako opstrukciju
ne izaziva spazam zida dušnice već otok sluznice). Važno je napraviti razliku između astme i
opst.bronhitisa!!! Zbog praćenja, prevencije i prognoze bolesti značajno je u grupi dece sa OB
prepoznati decu sa pravom astmom. 1. OB pogađa najmlađi uzrast, do 3god, a redak je kasnije. Astma
nastaje posle 3god, kada se dovoljno razvije mišićni sloj u zidu dušnica; 2.napade OB izazivaju
respiratorni virusi, asmatične napade izazivaju virusi, alergeni, aerozagađenja, emotivni faktori; 3.ova
deca imaju sklonost, urođenu dispoziciju da u okviru respiratornih virusnih infekcija razviju BO.
Verovatno se radi o sklonosti ka preteranom razvijanju edema sluznice i sekreciji sluzi u disajnom
stablu (eksudativna konstitucija i posebna imunološka reaktivnost sluzokože). Moguće je i da je kalibar
dušnica mali - na donjoj granici normalnog promera, pa ih edem sluznice i sluz u lumenu lako zapuše.
Rastom deteta, posle 3.god, promer bronhija se povećava, a i imunološki odgovor sazreva i bolest se
gubi. Kod astme BO nastaje zbog spazma glatkih mišića u zidovima dušnica (tek od 3.god se razvijaju),
zato u terapiji napada OB, bronhodilatatori (spazmolitici) imaju jako slab efekat; 4.rastom deteta, tokom
prve tri god života, dolazi do poboljšanja i gubljenja bolesti, kod astme se bolest posle 3.god pogoršava,
napadi su sve češći i teži; 5.u prilog astme govore podaci o postepenom pogoršavanju tokom rasta,
javljanju napada i van resp.vir.infekcija, dobrom reagovanju na bronhodilatatore, postojanje alergije ili
astme u porodici. Povećanoj količini IGE antitela i eozinofilnih granulocita u krvi deteta i u brisu nosa
deteta. Mora postojati oprez u dugoročnoj prognozi i blagovremeno planiranje dugoročnog programa,
prevencije i lečenja bronhijalne astme. Klinička slika OB: sezonski u hladnim mesecima. Počinje
kijavicom, suvim kašljem, često febrilnošću. Za nekoliko sati ili dan-dva javljaju se napadi BO
(izrazitaekspiratorna dispnea- dete je uplašeno, otežano diše u ekspirijumu, koristi pomoćne disajne
mišiće grudnog koša, zviždanje. U toku 2-3 dana opšti simptomi se povlače i ostaje samo ekspiratorna
dispnea i određeni auskulatorni nalaz. Opšte stanje dobro. Znaci BO se sporo povlače2-3nedelje. Jedino
se još pri dubljem ekspirijumu može čuti pokoji zvižduk. Dijagnoza: anamneza, auskultacija. Terapija:
mere rehidratacije, antipiretici, mirovanje, mikroklima, vazokonstrikt,kapi, higijensko-dijetetski režim.
Bronhodilatatori i kortikosteroidi daju slabe efekte.

7.ZAPALJENJA PLUĆA-ATIPIČNA (virusna)

Definicija: zapaljenje pluća koje ima lakšu atipičnu kliničku sliku (teško se prepozna). Zahvata
peribronhijalno tkivo (tk.oko zida dušnice), intersticijalno, vezivno tkivo zida alveola – zovu se
intersticijane pneumonije. Zapaljenski eksudat se ne izliva u šupljine alveola (manji je), pa su alveole
„suve“. Nesmetana razmena gasova, kl.slika je lakša, bez gušenja i disnee. Češće se javljaju. Etiologija:
prouzrokovači su resp.virusi – VIR inflience A i B, parainfluence, resp.sincicijalni VIR,
adenovirusi, ređe rino i korona virusi (virusi kijavice) i još 150 vrsta manje zastupljenih. Mogu biti
komplikacija dečijih akutnih infektivnih bolesti – morbila, varičele, pertususa, zauški, enterovirusnih
infekcija (echo, koksaki). Jedina BK sa ovom kl.slikom je mikoplazma pneumonije – kod odraslih i
adolescenata.
Epidemiologija: u hladnim mesecima ( više vremena u zatvorenom prostoru), tada se javljaju
eksplozivno u vidu manjih epidemija. Rezervoar je oboleli, a izvor je nazofaringealni sekret. Put prenosa
su kapi i poljubac, korišćenje istog posuđa. Ulazna vrata su sluzokoža nosa i ždrela. Inkubacija je kratka.
Nema unakrsmog imuniteta i stečeni imunitet brzo slabi. Patoanatomske promene: virusi zahvataju
sluzokožu celog resp.trakta. Izazivaju degeneraciju i deskvamaciju (ljuštenje) trepljastog epitela. Na
ogoljenoj sluzokoži može se razviti i BK infekcija.Regeneriše se za 3-4nedelje. Zapaljenje je blago i
zahvata zidove alveola i dušnica, koji su otečeni i sekret se nakuplja samo u zidovima. Klinička slika:
sezonska (hladni meseci). Počinje postepeno opštim simptomima (T blago povišena ili visoka,
glavobolja malaksalost, slabiji unos hrane i tečnosti, manja deca – bolovi u trbuhu i povraćanje). Ubrzo
nastaje kijavica, promuklost, može se javiti malaksalost i bolovi u mišićima (mijalgija). Na pneumoniju
upućuje pojava kašlja (suv, nadražajni, neproduktivan, izražen noću, prati ga bol u grudima). Ređe se
može javiti blaža tahipnea i dipnea. Puls je normalan. Traje 7-10dana, ako se NE nadoveže BK
infekcija. Spontano prolazi. Oporavak traje duže (malaksalost i sklonost BK inf. zbog prolazne
neutropenije). Dijagnoza: klinička slika, auskultacija, RTG pluća (difuzne promene-na oba plućna krila
je izražen crtež dušnica), laborat.analize (Le na donjoj granici, limfocitoza, blago ubrzana SE – ukazuju
na VIR infek.). Komplikacije: virusni miokarditis (malaksalost i zamaranje). Savetuje se mirovanje,
podizanje imuniteta hig.-dijeteskim režimom, kontrolni pregledi (auskultacija srca). BK superinfekcije-
bakterijska pneumonija, otitis, uroinfekcija...Terapija: simptomatska - antipiretici, kapi za nos,
rehidratacija, mirovanje, mikroklima, hig.dijet.režim – manji i češći obroci, dosta tečnosti (voda, sok,
kompot, supe, mleko). Primena antitusika (lekovi za smirivanje suvog kašlja) – NE davati lekove koji
sadrže atropin, kodein, fenergan ili antihistamike. Zbog sedativnog dejstva, ometaju ishranu deteta
(koja je već poremećena), inhibiraju refleks kašlja, koji ima važnu odbrambenu ulogu jer uklanja sekret
iz disajnih puteva, a mogu delovati i depresivno na respiratorni centar. Kašalj se smiruje mirovanjem i
rehidratacijom (vlaže se sluzokože), mikroklimom(ovlažen, zagrejan, pročišćen vazduh u prostoriji).

8.ZAPALJENJA PLUĆA – TIPIČNA (bakterijska) I ZAPALJENJA PLEURE

Tipična zapaljenja pluća su teža su i ređa; bakterijska (streptokok, stafilokok, enterobakterije, hemofilus
influence, beta hemolitički streptokok) a može i hlamidija. Ispoljena je teška i kompletna klinička slika.
Simptomi: naglo počinje, jako visoka tipična temperatura, oko 40C i traje 7 dana, a onda naglo pada.
Tahipnea, dispnea, cijanoza, može biti i smrtni ishod. Zapaljenje je jako , pa se zapaljenski eksudat
izliva u same alveole.Dijagnoza: auskultacija, RTG- senka samo jednog lobusa (lobarna pneumonija),
najčešće donji lobus desnog plućnog krila. Komplikacije: najteži oblici se javljaju kod NR i kod osoba
sa oslabljenim imunitetom – pleuritis, apces pluća, smrt. PLEURITIS – zapaljenje plućne maramice.
Pleura oblaže plućna krila, jedan list za pluća a dr za grudni koš, između je vakuum, listovi su slepljeni.
Uloga pleure je da lepi pluća za grudni koš, tako da pluća prate pokrete grudnog koša. Zapaljenja su
uglavnom bakterijska, nastaju kao komplikacija pneumonije. U toku pneumonije, pacijent oseti strašan
bol u grudnom košu, pri svakom njegovom pokretu, plitko diše, dahće, leži na toj strani (to je suva faza
pleuritisa-bez izliva). U vlažnoj fazi kapilari luče eksudat, koji se puni u pleuralnoj duplji (nekoliko
litara), bol prestaje, eksudat pritiska pluća, javlja se otežano disanje, tahipnea, dispnea, cijanoza.
Prognoza zavisi od količine tečnosti. Dijagnoza: auskultacija (ne čuje se disanje, RTG (vidi se nivo
tečnosti). Terapija: pleuralna punkcija, oslobađa se pritiska, ubacuju se antibiotici, eksudat se šalje na
bakteriologiju i citologiju. Antibiotici se daju peros i IM.

PROFILAKSA AKUTNIH RESPIRATORNIH INFEKCIJA (vir i bk)

Dojenje: jedino humano mleko sadrži antiinfektivne faktore (sve klase Le, zaštitne belančevine –
antitela, komplement, lizozim, interferon, laktoferin...). Majčino mleko je sterilnoDeca na veštačkoj
ishrani 2x češće obolevaju od akutnih resp.infekcija.
Ishrana: pravilno uhranjeno dete, bez znakova pothranjenosti, anemije, hipovitaminoza, ima bolji
imunitet.
Imunizacija: vakcine protiv TBC, pertusisa, morbila su smanjile pojavu ovih bolesti u kojima je česta
pneumonija.Vakcine protiv morbila i influence sprečavaju pojavu ovih bolesti u kojima dominira pad
imuniteta i razvoj VIR i BK pneumonija. Vakcina protiv gripa se ponavlja svake godine. Vakcina protiv
pneumokokusa se daje deci sa imunodeficijencijom. Act-HiB vakcina sprečava pojavu ovih pneumonija,
koje su često praćene meningitisom i epiglotitisom.
Lična higijena: pranje ruku i dezinfekcija posuđa.
Faktor sredine: sprečiti pušenje članova porodice, proširenje žiuvotnog prostora, smanjenje
aerozagađenja, poboljšanje nege, i kondicije deteta, zdravstveno prosvećivanje roditelja.

9.OBOLJENJA USNE DUPLJE

GINGVITIS - je oboljenje gingive (desni) i u suštini predstavljaju reakciju gingive na oštećenja i
nadražaje izazvane lokalnim uzročnikom što su najčešće BK i njihovi produkti iz dentalnog plaka.
Dentalni plak je bezbojna, meka naslaga koja se taloži na zubima. Redak je kod dece, kod morbila,
šarlaha, avitaminoza B I C ili trovanje olovom I živom izazivaju karakteristične promene na desnima.
Najzastupljeniji je kataralni oblik koji se manifestuje otokom i crvenilom desni i krvarenjem prvo na
veoma jake nadražaje a potom i prilikom pranja zuba. Ako se na sluzokoži vide ranice (ulcere) onda je
to ulcerozni gingvitis. Zapaljenje desni je posledica dr bolesti I terapiju treba usmeriti u tom pravcu.
Lokalno se ispira kamilicom, I tušira aseptičnim rastvorom hidrogena. Treba davati dosta VIT.
Blagovremeno javljanje stomatologu je obavezno jer može doći do napredovanja procesa sa desni na
kost i tada su simptomi i lečenje mnogo teži. HEILITISI - su bolesti usana, najčešći je onaj oblik koji
se javlja u uglovima usana - angularni heilitisi (tzv.žvale). Uzroci mogu biti raznorazni (povrede,
povećano lučenje pljuvačke, anemije, nedostatak B2 VIT, šećerna bolest, infekcije - streptokokus beta
hemolitikus...) a uvek se manifestuje blagim peckanjem i lepljenjem u uglovima usana zbog čega ljudi ih
vlaže jezikom i pipaju prstima te dovode do nakanadne infekcije te se stanje pogoršava. Pri jačem
otvaranju usta uglovi usana pucaju. U kolektivima se lako širi preko posuđa I zajedničke čaše. U lečenju
pored hidrogena treba primenitri I kauzalnu terapiju, a u kolektivima zabraniti upotrebu zajedničkog
posuđa I čaša. Često se javlja i heilitis izazvan sunčevim zracima - solarni heilitis, koji se karakteriše
uvećanjem i crvenilom usana. Može da nastane i kao alergijska reakcija - alergiski heilitis i to najčešće
kao posledica kontaktne alergije na kozmetičke preperate. Danas se pored klasičnih metoda, veoma
uspešno i bezbolno leči primenom diodnog lasera. BOLESTI JEZIKA - mogu se javiti kao samostalne
ili usklopu dr sistemskih bolesti. Samostalna oboljenja mogu se javiti kao razvojne anomalije koje su
veoma retke, kao stečena oboljenja od kojih je najčešća pojava tzv.geografski jezik (beličaste promene
koje imaju oblik geografske karte), zatim kao promene jezičnog pokrivača u smislu smanjenja,
povećanja ili promena u strukturi pokrivača tj.jezičnih papila. OBOLJENJE PLJUVAČNIH ŽLEZDA
- mogu da se jave kao BK (streptokokne i stafilokokne) ili virusne (v.mumpsa - zaušci) infekcije, kao
specifična oboljenja (TBC, sifilis...) ili kao smetnje u normalnom toku pljuvačke do koga dovode
stvaranje kamenova u izvodnim kanalima pljuvačnih žlezda, ciste, tumori ili ožiljci u blizini izvodnih
kanala ili otoci izazvani upalom sluzokože izvodnih kanala. ALERGIJSKE REAKCIJE – se javljaju
kao odgovor na razne strane materije koje izazivaju čitav niz reakcija sa ciljem da budu uništene a
organizam zaštićen. Alergije mogu zahvatati celu usnu duplju ili samo usne ili jezik. AFTE - se
relativno često javljaju u ustima. Svaki peti čovek boluje od aftoznih lezija. To su bolne promene
pravilnog oblika, žućkaste boje, ogranične crvenim prstenom koje se pojavljuju u nepravilnim
vremenskim razmacima. Uzroci nastanka su: nasleđe, povrede, hormonski poremećaji, pušenje, BK,
VIR, nedostatak Fe, pad imuniteta…Ove promene su neprijatne i bolne, leče se primenom diodnih lasera
u jednoj poseti. VIRUSNE INFEKCIJE se takođe mogu javljati u ustima a najčešće su iz grupe
Herpes simplex. Način infekcije: direktnim kontaktom, sa obolelim ili kliconošom, putem pljuvačke.
Promene se javljaju na uglovima usana - herpes labialis, a mogu se sresti i na desnima, jeziku I tvrdom
nepcu. Izgled promena: javlja se akutno sa promenama (ranice – afte). Afte su crvene, natekle, veoma
bolne, promera 3-5mm. Bolest počinje naglo, sa povećanom T. Nakon prvobitng pečenja pojavljuju se
sitne vezikule ispunjene tečnošću koje kasnije pucaju i ostavljaju krastice. Promene su izuzetno bolne,
neprijatne naročito ako se unosi topla ili čvrsta hrana. Oseća se zadah iz usta I pojačano je lučenje
pljuvačke. Zbog visokog % zaraze, nisu retke tzv.zatvorene epidemije u obdaništima I na dečjim
odeljenjima u bolnicama. Mogu se sekundarno inficirati bakterijama, otežava opšte stanje deteta.
Neretko se nadoveže I superinfekcija belom gljivicom Candidom. Terapija: dete se izoluje iz kolektiva.
Ishrana je prilagođena stepenu I težini oboljenja, ako je otežana primenjuje se I infuzija (nadoknada
elektrolita I tečnosti). Lokalna primena lekova je otežana zbog uzrasta obolelog (mlađa deca). Afte se
ispiraju hidrogenom ili blagim rastvorom čaja od kamilice. Bogata je vitaminska terapija, a hrana treba
da bude tečna I mlaka. Takođe se uspešno saniraju I primenom lasera. Teške I dramatične forme se
moraju lečiti u bolničkim uslovima. Primena virustatika (kod nas Aciklovir) ili antibiotika – strogo
dozirana od lekara. Oporavaka u lakšim formama 8-14 dana, kod težih 2-3nedelje. Važna je
blagovremena dijagnoza I adekvatno lečenje. Ponovne reakcije se ne mogu predvideti. Preporuka:
roditelji, negovateljice, vaspitači treba da prepoznaju promene I što pre odvedu dete lekaru.
GLJIVIČNA OBOLJENJA – najčešća kandidijaza je SOOR ili mlečac. Javlja se kod iznurene dece,
NR I mlađe odojčadi. Pri pravilnoj nezi soor se nemože javiti. Izaziva je Candida albicans koja
normalno živi u ustima i nestvara nikake tegobe dok se ne stvore povoljni uslovi tj. dok ne opadne
imunitet ili dok se ne promeni kiselost pljuvačke. Oboljenje se manifestuje pojavom beličastih naslaga
koje se javljaju svuda po usnoj duplji a najizraženije su po jeziku (soor). Relativno se lako skidaju ali
već posle nekoliko sati se javljau nove. Izazivaju osećaj žarenja i peckanja a ako se ne leče prelazi u
hroničan oblik u kome sluznica postaje crvena a naslaga nema. Može nastati I sekundarna infekcija,
sepsa pa čak I smrt. Ozbiljno shvatiti I započeti terapiju (ispiranje 1% rastvorom Na-bikarbonata,
nistatin, mikostatin ili neki dr antimikotik). Profilaksa: ispravna nega u kući I kolektivu. Pretpostavka -
da se infekcija prenela sa dojke ili sisaljke, pa se rastvorima leče pored usne duplje deteta I dojka ili
sisaljka. TUMORI USTA - su patološke tvorevine koje predstavljaju novi nekontrolisani rast. Mogu se
podeliti na dobroćudne i zloćudne. Dobroćudni se javljaju u svim delovima usne duplje i po sastavu su
isti kao tkivo od koga potiču, sporo rastu i ne šire se po organizmu. U ovu grupu spadaju fibromi (vode
poreklo od vezivnog tkiva), hemangiomi (poreklom od krvnih sudova), lipomi (od masnog
tkiva),miofibromi (od mišićnih ćelija),neurofibromi (od nervnog tkiva), papilomi (od epitelnih ćelija),
adenomi (od pljuvačnih žlezda). Ova grupa tumora se leči hiruškim otklanjanjem ili primenom lasera
bez ikakvih posledica. Zloćudni tumori nastaju bujanjaem epitelnih ćelija usne duplje ili su žlezdanog
porekla. Rastu dosta brzo i šire se po organizmu dovodeći do poajve metastaze i na udaljenim mestima.
U ustima se javljaju na jeziku, usni, obrazima, nepcu, desnima i podu usne duplje. Lečenje podrazumeva
hirušku terpaiju čiji uspeh zavisi od stadijuma u kome je tumor otkriven. Svako odlaganje smanjuje
šanse za uspeh terapije. Upala sluznice usne šupljine-STOMATITIS i zapaljenje ždrela –
FARINGITIS - Ova zapaljenja su veoma ćesta i nastaju delovanjem različitih etioloških faktora:
termički, mehanički, infektivni i toksični. Mogu se javiti samostalno (primarna) ili kao propratna pojava
nekog oboljenja obično opšteg karaktera (sekundarna zapaljenja). Akutno kataralno zapaljenje se
karakteriše crvenilom sluznice, otokom sa upadljivo povećanim limfnim folikulama i tonzilama
(krajnicima). Površina sluznice prekrivena staklastom rastegljivom sluzi. Usled otežanog uzimanja hrane
naslage se duže zadržavaju na sluznici i delovanjem BK raspadaju se u smrdljivu masu pa se oseća
smrad iz usta (foetor ex ore). Vezikulozni stomatitis javlja se u vidu nastajanja malih ili većih mehurića
na sluznici usne šupljine koji su ispunjeni bistrim seroznim eksudatom koji je posledica distrofije i
edema ćelija. Površinski epitel puca pa nastaju erozije sa crvenim dnom koje brzo zarastaju. Erozivni i
ulcerozni stomatitis je dosta čest kod domaćih životinja. Erozije su površinski defekti epitela sluznice a
ulceracije (čirevi) su duboki defekti koji prodiru i u podsluznicu.Ovaj stomatitis nastaje obično usled
stranih tela, oštrih zuba, hemijskih faktora (baze, kiseline, trovanja olovom, bakrom, živom). Javlja se I
kod nekih zaraznih bolesti (leptospiroza, uremije pasa).

10.TBC-nastanak,epidemiologija,imunitet i alergija
Izazivač TBC-a je bacil Koha (micobacterium tuberkulosis). Rezervoari su čovek i govedče. Putevi
prenosa su: AEROGENI (Fligeove kapi) - daje primarnu TBC pluća retko i ždrela; ALIMENTARNI -
putem zaraženog mleka, nastaje TBC creva i krajnika; KONTAKTNI - primarna TBC kože i genitalija
(retka) i TRANSPLACENTALNI – sa majke na plod (kongenitalna urođena TBC). Za nastanak
potreban je glavni etiološki faktor - bacil Koha i pomažući etiološki faktor a to je oslabljeni imunitet.
Imunitet podižemo vakcinacijom i pravilnom ishranom. NR ima predispoziciju za TBC pa ga odmah po
rođenju vakcinišemo BCG vakcinom.

11.TBC - PRIMARNA
je prvo obolevanje od tuberkuloze, bacil Koha prodire u primarni organ (pluća,creva). To je egzogena
infekcija, na tom mestu nastaje mala zona zapaljenja - PRIMARNI AFEKT. Zapaljenje se širi
limfogeno, do regionalnih limfnih žlezda (hilusne žlezde u račvi bronha a za creva su trbušne žlezde). To
se zove PRIMARNI KOMPLEKS. PRIMARNO ZAPALJENJE + PRIMARNI AFEKT = PRIMARNI
KOMPLEKS; U primarnom afektu dolazi do nekroze i stvara se ožiljak (kalcifikacija). Primarni TBC
ima veliki procenat samoizlečenja, proces stvaranja ožiljka traje 6-12 meseci a kod lošeg imuniteta
(SIDA, rak) očekuje se loš tok i prognoze. Kazeozna nekroza se širi, propadaju pluća ili nastaje sepsa od
milijarne TBC (smrt). KLINIČKA SLIKA I PODELA TBC-a: 96% primarna, ostalih 4% (TBC creva,
krajnika, genitalija, kože, kongenitalne su retke). Primarna TBC se prenosi aerogeno, inkubacija je 4-6
nedelja, podmukla bolest i dugo je potrebno da bi se postavila dijagnoza. Malaksalost, zamaranje,
gubitak apetita, temperatura je supfebrilna (traje danima), praćena jezom i drhtavicom, noćnim
znojenjem i to stanje traje mesecima. Osoba ne kašlje, nema simptoma od strane pluća. Auskultacijom
(slušanjem) se ne nalazi ništa. Dijagnoza: RTG pluća (vidi se primarni kompleks a kasnije ožiljak),
sedimentacija je ubrzana, PPD je pozitivan, sputum se šalje na pregled Levenstajnovom metodom, a ako
je u pitanju dete radi se gastrolavaža (uzimanje ispljuvka želudačnog soka). Rezultat se čeka 4-6 nedelja.
Lečenje počinje odmah, traje 6-12 meseci tuberkulostaticima, veliki procenat je samoizlečenja. TBC je
danas u porastu zbog SIDE i siromaštva.

12.POSTPRIMARNA TBC
Predstavlja ponovno oboljenje od TBC-a. Javlja se samo kod osoba koje su preležale primarnu. To je
endogena reinfekcija (bacil koha se nalazi u primarnom kompleksu) i ako dođe do pada imuniteta bacil
koha se može reaktivirati i početi da se razmnožava. Bacil kreće iz primarnog ožiljka i tada počinje da se
širi krvotokom, limfnim putevima i bronhogeno... Ako se ne leči može biti smrtonosna. Deli se na: ranu
koja nastaje do godinu dana posle primarne (sekundarna) i kasnu koja nastaje 2-5 godina posle
primarne (post-tercijarna). Sekundarni TBC je najteža, javlja se u toku primarne ili do godinu dana
posle. To je najčešće kod NR (1.to je milijarna TBC ili sepsa). Milijarna TBC-bacil Koha se iz
kompleksa širi po celom telu i gde god da dođe stvara tuberkulume-ćvoriće. 2. TBC seroznih opni
(meningitis pleuritis perikarditis, peritonitis). TBC meningitis ima 4 faze i svaka traje po nedelju
dana do smrtnog ishoda. Samo u prvoj fazi ako se blagovremeno dijagnostikuje nema posledice.
Simptomi: su glavobolje, uporno povraćanjeu mlazu, fotofobija, pozitivni meningo znaci-liči na bilo
koji meningitis. Diajgnoza: lumbalna punkcija, kultura na Levenstajn, citološki. Potrebno je hitno
lečenje jer ostale faze dovode do kome, paralize, konvulzije, otkazivanja disanja i rada srca. Tercijalni
TBC je kasna postpimarna I nastaje 2-5 godina posle primarnog kao posledica pada imuniteta. To je
hronična dugogodišnja TBC nekog organa. Bacil Koha iz primarnog kompleksa dospe putem krvi do
organa i nastaju siraste nekroze i organ propada. Najčešće je tercijalna TBC pluća (FTIZA). Postoje I
TBC bubrega, koštano-zglobna, I genitalija…Klinička slika: Kod ljudi koji su preležali primarnu TBC
pluca, u roku od 2-5 god, zbog pada imuniteta, dođe do reaktivacije bacila. On se razmnožava I širi
bronhogeno, linfogeno I hematogeno po plućima. Nastaju žarišta, siraste nekroze, ako provale u bronh
iskašljavaju se (u sputumu ima krvi, bacila siraste nekroze). Pacijent je zarazan za okolinu. Na mestu
nekroze nastaju šupljine-kaverne vidljive na RTG snimku. Simptomi: pacijent je malaksao, noću ima
subfebrilne temperature, znojenje, drhravicu, gubitak apetita, mršavi. Hronični uporni i sve gori kašalj sa
iskašljavanjem krvi. Neophodno je dijagnozu i terapiju što pre postaviti da strada što manje plućnog
tkiva. Genitalna TBC-ostavlja sterilitet, bubrežna -hemodijalize a koštano-zglobna - deformitete
kičmenog stuba. Profilaksa: vakcinisanje, podizanje opšte otpornosti. Daje se BCG, to je živa
atenuisana vakcina (uništena patogenost bacila ali mu sačuvana antigena svojstva - da bi se pokrenuo
imunitet). Daje se u deltoidni mišić (na ramenu) u porodilištu pre otpusta. Ako je dete rođeno van
porodilišta daje se najkasnije mesec dana po rođenju u DZ, a ako je odloženo zbog nezrelosti ili
pothranjenosti NR vakciniše se do prve godine.
13.TBC-DIJAGNOZA I TERAPIJA
Dijagnoza: anamneza, vakcinacija, postojanje bolesti u okruženju, stanje imuniteta (SIDA, malignitet –
od citostatika I kortikosteroida, PPD probe su jako pozitivne, MANTU probe budu lažno pozitivne), SE
ubrzana, RTG pluća, UZ abdomena, skener, magnetna rezonanca, bronhoskopija, kultivisanje na
Levenštajn podlogu (sputum, urin, stolica). Terapija: kod TBC-a: 1.TUBERKULOSTATICI,
2.HIGIJENSKO-DIJETETSKI REŽIM, 3.SPECIJALNI TERAPEUTSKI POSTUPCI. Tuberkulostatici
se primenjuju kod primarne TBC, 6-12 meseci,a kod postprimarne 1-2 godine.Terapija je dugotrajna, ne
sme se sprovoditi samo jednim lekom jer se mogu ispoljiti toksična dejstva leka. Bacil postaje
rezistentan nakon 1-3 meseca. Daju se 3 tuberkulostatika odjednom a posle dva. Neki period jedan se
izbacuje a uvodi drugi a potom se menja drugi radi dovoljne koncentracije leka. Tuberkulostatici:
izonijazid (može imati hepatoksično dejstvo), Rifadin, Etanbutin (neurotoksičan, oštećuje krvnu
sliku), PAS – para aminosalicilna kiselina. Strepkomicin (prvi tuberkulostatik, deci oštećuje sluh).
Potrebno je uzimati zaštitu za želudac (ancidi, Ranisan), zaštita od čira I gastritisa. Redovno se
kontrolišu analize jetre i krvna slika. TBC se prijavljuje, hospitalizuje a zarazni se šalju u sanatorijum.
Higijensko dijetetski režim se primenjuje kada osoba nije zarazna ili u bolnici. Kod nas to je Ozren
planina, čist vazduh, sunce, mogućnost šetanja i nadzora lekara. Režim ishrane: pravilna ishrana,
nadoknada telesne mase, strogo mirovanje, noćni san 8h, dnevni odmor. Radi se i po nekoliko godina od
izlečenja TBC-a. Izbegavanje fizičkog napora I iscrpljivanja (noćne smene). Specijalne terapeutske
metode : posle operacije dela pluća, zglobova; odmakle tercijalne TBC; hidrocefalusa posle meningitisa.

14.MEHANIZAM ALERGIJSKE REAKCIJE.ALERGENI (sa predavanja)

Alergije se najranije javljaju u 2.mesecu života (ekcem), mogu I kasnije, nepredvdivo je. Atopija –
nasledna sklonost ka alergijskim reakcijama. Atopičar – osoba koja ima naslednu sklonost ka
alergijskim bolestima. Ima gen za alergiju. Greška je na 5. hromozomu, na kratkom kraku (mutiran je
gen za imuni odgovor). Gen za astmu I gen za alergiju su jedan do drugog. Kada se desi neko oštećenje
5. hromozoma (zračenje, virusi, biološki, hemijski, patogeni faktori), onda oba gena bivaju pogođena,
zato 80% asmatičara ima I alergiju. Nasledili su I mutiran gen za astmu I mutiran gen za alergiju. Uloga
5. gena je imuni odgovor I time su pogođeni limfociti. B-limfociti I T-limfociti I onda imaju
poremećenu funkciju, jer gen komanduje, kakav će biti imuni odgovor. NORMALAN IMUNI
ODGOVOR – kada strana belančevina (antigen, mikroorganizam, toksin, strana čestica) uđe u
organizam, B-limfociti reaguju (na prave napadače). Antigen se vezuje za receptor B-limfocita, B-
limfocit sazreva I luči antitela IgA (koji oblažu sluzokožu), IgM, IgG, IgD (najvažnija antitela). Oni
eliminišu antigen. Gen na petom hromozomu B-limfocita, reguliše funkciju stvaranja antitela. Antitela
putuju organizmom putem telesnih tečnosti I brane organizam od antigena. LOŠ IMUNI ODGOVOR
kada je mutiran gen na 5. hromozomu - 1.greška- Mutirani gen reaguje I na beznačajne strane
belančevine – strane materije koje su bezopasne za organizam (proteini hrane, polen, prašina, perje).
2.greška- normalni T-limfociti kada se vežu postaju opasni faktori. Antigen se vezuje za receptor B-
limfocita, B-limfocit sazreva I luči antitela IgA (oblažu sluzokožu), IgM, IgG, IgD (najvažnija antitela-
prava antitela, koja zaista imaju svoju funkciju). Kod atopičara se stvaraju I pogrešna antitela IgE –
reagini (atopičar - čovek koji stvara IgE antitela - analizom krvi se utvrđuje tačno na koji alergen).
3.greška – što se ta AT vezuju za važne ćelije u našem telu tzv. Mastocite (mast ćelije eozinofilnih
granulocita – to su klase LE koji izazivaju zapaljenja u tkivu) I brojne dr ćelije koje u sebi imaju
histamine. ALERGIJSKA SENZIBILIZACIJA – atopičar + alergen = senzibilisani atopičar na taj
alergen. NASTAJE PRI NEKOM KONTAKTU ATOPIČARA SA ALERGENOM tj. kada osoba
prvi put stvori IgE antitela. SENZIBILISANI ATOPIČAR – npr. na polen - prvi put kada je bio u
kontaktu sa polenom stvorio je IgE na polen. U svom organizmu ima ćelije zapaljenja obložene ovim
antitelima. Nema simptoma I znakova alergije kod prvog kontakta! ALERGIJSKA REAKCIJA –
ona nastaje pri ponovljenom kontaktu ali sada senzibilisanog atopičara sa istim alergenom. Alergen se
vezuje “za svoja” IgE antitela na membrani mastocita. Membrana puca I izlazi histamin u tkivo.
Antigeni su opasni I svi reagujemo na njih, a alergeni su bezopasne krupne belančevine I atopičari
reaguju na njih. DEJSTVO HISTAMINA: - histamin se veže za receptore na kapilarima. Pore na
kapilarima se šire, pucaju, nastaju rupice. Rupice se šire (vazodilatacija), izlazi tečnost iz kapilara u
tkivo (eksudacija), tkivo je crveno I otiče, svrab; - histamin se veže za receptore na glatkim mišićima,
dolazi do grča tj. spazma (laringospazma, bronhospazma, grča creva); - kada se histamin veže za
receptore na sluznim ćelijama, one luče sekret (sluz). Jačina alergijske reakcije, zavisi od količine
histamina koji se oslobađa I u kom delu tela tj tkiva (kakve receptore imamo u tom delu). Najopasnije
su respiratorne alergije (prisutni su sva 3 tipa receptora- kapilari, sluzokoža, glatki mišići). Klinička
slika može biti blaga – koprivnjača I teška – anafilaktički šok (smrt), hronična I višemesečna – ekcem,
alergijska kijavica, alergija na grinje. ALERGENI – su strane belančevine (krupni molekuli) koji kada
uđu u organizam atopičara izazivaju alergijske reakcije. Za organizam neatopičara su bezopasne
(belance, proteini kravljeg mleka, riba, polen, perje), Alergeni se vezuju za B-limfocite atopičara I
izazivaju stvaranje specifičnih IgE antitela. Kada se alergen veže za IgE na mastocitima, izaziva
prskanje antitela I lučenje histamina. PODELA ALERGENA: 1.Nutritivni –belančevine hrane (na njih
se najranije senzibilišemo, 1.-2.meseca života), proteini kravljeg mleka (prvi alergeni, najsnažniji, ima ih
20), jako snažni proteini belanceta, malinasto voće, koštunjavo voće, citrusno, riba I plodovi mora. Oni
izazivaju crevne alergije, kožne alergije I retko anafilaktički šok. Borba protiv nutritivnih alergena je
stroga eliminaciona dijeta. Ređe su nutritivne alergije posle 3. godine, zbog sazrevanja digestivnog
trakta. 2.Respiratorni – senzibilišemo se kasnije, posle 3.godine života. One su respiratorne a ređe
kožne alergije. Npr. polen - koprivnjača; grinje-ekcem na obrazima, kijavica, astma. Sezonski alergeni
su najopasniji. Nesezonski su grinje. Grinje se nalaze u prašini I otpaloj peruti ljudi. Ostali nesezonski
alergeni su dlake životinja, feces bubašvaba, buđ…teško se eliminišu. Uklanjanje: Polen – klima je
terapija (more, planina), zatvoreni prostori, šetnja posle kiše, životinje eliminisati. Grinje –prašina,
izbaciti tepihe I zavese, ne slagati knjige, prašinu čistiti mokrom krpom, 3h ne ulaziti u prostoriju posle
čišćenja, paročistači, preparati – Akarosan (prah, deterdžent), posteljina se često menja I otkuvava.
3.Parenteralni – unose se u krv I izazivaju anafilaktički šok. Najčešće su serumi, vakcine, penicilini,
kontrasna sredstva, jod, antibiotici, anestetici, ujedi insekata (venomi – stršljen, pčela, osa, pauk).
4.Kontaktni – kožne alergije (ekcemi, koprivnjače) na kozmetička sredstva, sredstva za higijenu,
deterdžente. ELIMINACIJA ALERGIJE – borba protiv alergena, sprečiti ubode insekata. Profilaksa:
Deca se čuvaju pod staklenim zvonom (što kasnije ga izložite alergenima, kasnije će stvoriti antitela), ne
treba držati kućne ljubimce, izbaciti perje iz kuće , ne treba davati alergogenu hranu pre 1. godine, čistiti
prašinu, grinje, decu rađati kada nije sezona polena (zimi- da prvu godinu ne budu izloženi alergenima).
Dakle važno je zaštititi se od alergena. Ako smo se već senzibilisali I dođe do alergijske reakcije, važno
je lečiti se.

DEJSTVO LEKOVA
1.Najurgentniji lek treba da deluje na histamin, koji se vezao za receptore, a taj lek će da ih otpusti I da
sanira simptome - ADRENALIN (luči je srž nadbubrežne žlezde; proizvodi se I fabrički) – poništava
dejstvo histamine (smanjuje se otok, prestaje lučenje sluzi I relaksira gl.mišiće). Deluje na KVS (deluje
na srce-pokreće srce koje je stalo; ubrzavava rad srca I povećava snagu srčanog rada, sužava krvne
sudove I diže krvni P. Moramo da budemo sigurni da treba da ga damo- izmerimo P I puls.) I
respiratorni sistem (ubrzava disanje, produbljuje disanje, širi disajne puteve, suzbija sluz, opušta
spazam – suprotno histamine) Daje se u najtežim stanjima - anafilaktički šok (venski), akutni edem
larinksa (inhalaciono, muskularno ili venski); asmatični napad ( subkutano – dobro radi cirkulacija).
2.druga linija odbrane su ANTIHISTAMINICI - vezuju se za receptore I zauzimaju mesto na njima, pa
histamin nema gde da se veže. Reakcija nemože dalje da se širi. A)sedativni – uspavljuju (Sinopen,
Phenergan, Rinasek). Brzo deluju. Daju se venski kod anafilaktičkog šoka; muskularno (deluju za 10-
15min.) – teške urtikarije, kvinkeovog edema; per os- lakše koprivnjače, kod ekcema – smiruju svrab.
B)nesedativni – ne izazivaju pospanost, pa mogu da se daju mesecima. Uzimaju se samo per od 1x
dnevno (Loratadin, Eksizal, Presing, Aerius-desloratadin) – treba 10-15 dana da počne njihovo
dejstvo, isto treba 10-15 dana da se izluče po prestanku korišćenja.3. linija odbrane su
KORTIKOSTEROIDI (Kortizol je hormon kore nadbubrega, a kortikosteroidi su derivati tog
hormona) –stabilišu membranu mastocita, ne dozvoljavaju da mastocit izluči histamine (nemogu da
spasu život, ne učestvuju u trenutnoj reakciji), koristi se kao profilaksa alergijskih reakcija. – ima
antizapaljensko, antialergijsko, imunosupresivno dejstvo. Osobe koje dugo koriste kortikosteroide su
sklone infekcijama. Daje se kao krema (Sinalar – ekcem, lokalno), muskularno I venski kod
anafilaktičkog šoka, kvinkeovog edema, inhalaciono kod respiratornih alergija, astme (pumpice) ali
samo kao profilaksa (nekoliko nedelja, meseci ili godina – po preporuci lekara). Doze su minimalne
(inhalaciono 2x dnevno – 1god kao jedna injekcija). Najopasniji način aplikacije je per os (velike doze).
Nezeljena dejstva ako se dugo uzima, nekontrolisano (Npr Pronizon): ako se naglo prekine –može doći
do smrti (akutno otkazivanje nadbubrežne žlezde); mali rast; tope se kosti (nadoknada vitamina D);
moraju da leče P; kontrola šećera ( ne jesti slatkiše); maljavost; strije (Kušingov sindrom).

15.NUTRITIVNE ALERGIJE
Mogu biti alergije na proteine hrane. Alergije mogu biti : kožne (ekcem, koprivnjača, strofulus), crevne
(alergijska enteropatija). Javljaju se u prve 3 godine života, kasnije ređe. Razlog: 1.nezrelost varenja
belančevina; 2.nezreo imunitet (funkcija B-limfocita); 3.nezrelost creva koja su lako propustljiva za
infekcije I alergene. Posle 3.godine alergije su ređe jer alergen lakše ulazi preko disajnih puteva ili kože,
nego preko creva. ALERGIJSKA ENTEROPATIJA: zbog oslobađanja histamina u zidu creva, dolazi
do otoka sluznice creva, sekrecije I ubrzane perilstatike, dolazi do oštećenjaepitela creva I crevnih
resica. Klinička slika: posle unosa hrane nastaju grčevi, povraćanje, prolivi a ako se namirnica ne izbaci
dolazi do hroničnog proliva, pothranjenosti I lošeg napredovanja deteta. Dijagnoza: Porodična
anamneza, provokacioni test (dijetom izbacimo namirnicu, pa je uvedemo), povećani eozinofili u krvi
(2-4% od ukupnog broja LE), alergološke probe (kožne – u prvoj godini mogu biti lažne I nepouzdane).
U krvi je povećan ukupan br IgE antitela I specifična IgE za nutritivne antigene (brašno, jaja).
Terapija: rigorozna eliminaciona dijeta, jedina terapija!!! Kada creva sazru, alergija prolazi. Profilaksa:
saznati rizik za atopiju (anamnezom), posebno štititi decu od alergena. Dojenje: celu prvu godinu, a ako
je na veštačkoj ishrani koristiti samo visokoadaptirana mleka( bebelac, humana, impamil…).
Visoko alergogene namirnice se uvode posle prve godine (neadaptirano mleko, belance, malinasto I
koštunjavo voće, riba). Nove namirnice se uvode u malim količinam,a u razmaku od 4-5 dana. Poseban
oprez je kod infektivnih proliva, jer infekcija dodatno oštećuje ionako nezrelo crevo, pa se u prve 3
godine u toku infektivnog proliva ne daju alergogene namirnice kao ni veštačke boje I zaslađivaći.

16.ALERGIJSKA KIJAVICA I LARINGITIS

Respiratorne alergije izazivaju respiratorni alergeni, mogu biti i dr.(npr. Parenteralni-laringospazam,
asmatični napad). Dete se senzibiliše na inhalatorne alergene, obično nakon 3.godine (može i ranije):
1.alergijska kijavica; 2.alergijski laringitis; 3.astma (alergijski bronhitis). ALERGIJSKA KIJAVICA-
ako je izazivač polen, onda je to polenska kijavica, hronična bolest. Klinička slika: počinje svrabom
nosa. Nos je zapušen, dete kija, obilna bistra sekrecija, glavobolja, NEMA infektivnog simptoma (visoka
T, muka, gađenje, povraćanje). Kako bolest duže traje smanjuje se sekrecija a pojačava opstrukcija nosa
(otok sluzokože). Dete diše na usta i ona se suše, govori kroz nos. Može da zahvati treći krajnik, tada se
javljaju komplikacije - sinuzitis (akutni i hronični), hronični adenoiditis, hronični opstruktivni otitis.
Terapija: ako je moguće – eliminacija alergena, nesedativni antihistamici (dugo i po prestanku
simptoma) per os jednom dnevno. Ako su u pitanju polinoze, 2-3 nedelje pre početka sezone polena,
treba započeti terapiju antihistamicima. Ako oni ne pomazu daju se kortikosteroidi inhalatorno-
pumpicom, 1-2 udaha Beconase, Flixonase. Terapija se sprovodi tokom cele sezone. Sprovodi se toaleta
nosa (akva maris, fiziološki rastvor – prošpricati). Kapi za nos se daju samo kod komplikacija (par
dana). Ako dodje do akutnog sinuzitisa, uvode se kapi za nos (4-5 dana) i antibiotici ( 2nedelje). Ako se
javi hronični adenoiditis treba ga operisati. Alergijski rinitis može dati komplikacije koje treba operisati
(hronično zadebljanje nosne sluznice, operacija nosnih školjki, stvaranje polipa (benigni tumori),
operacija sinusa, adenoida, ugradnja cevcica kod hroničnog sekretornog otitisa). Preterana upotreba kapi
za nos dovodi do atrofije nosne sluznice (sklonost ka alergijama i infekcijama), a kod predoziranja
(dugog korišćenja), stvara se kontraefekat. Dijagnoza: na osnovu klin.slike, javlja se sezonski, pregled
ORL lekara, alergološke kožne probe, uzimanje brisa ždrela i nosa za BK pregled. Uzima se bris nosa i
za eozinofile. Analiza IgE antitela (ukupna i specifična), vrlo često je rinitis udružen sa astmom. Javlja
se u periodu predškolskog i školskog deteta kao i adolescenata. ALERGIJSKI LARINGITIS –
alergijska reakcija koja se ispoljava na grkljanu, može biti akutna (urgentna) i hronična. Akutni edem
laringsa – nastaje u okviru anafilaktičkog šoka, otok sluznica i spazam. Vrlo brzo može doći do
ugušenja. Karakterišu ga promuklost, inspiratorni stridor, cijanoza, strah, panika. Terapija mora da bude
urgentna, hitan transport u zdravstvenu ustanovu. Daje se adrenalin inhalatorno ( ili bilo kako, samo što
pre). Hronični edem laringsa – hronična promuklost, nema infektivnog sindroma, moraju da se otkriju
alergeni i da se eliminišu (ako je moguće). Antihistamici-per os.

17. ASTMA – NASTANAK, KLINIČKA SLIKA

Hronična astma – često doživotna bolest, karakteriše se astmatičnim napadima (napadi gušenja). Težina
kliničke slike i prognoza zavise od učestalosti i težine asmatičnoh napada. Uzrok i nastanak: astma je
isključivo NASLEDNA! Nasleđuje se mutiran gen na petom hromozomu koji reguliše funkciju B-
limfocita (imunitet). B-limfociti pogrešno i trajno održavaju zapaljenje u zidovima dušnica.
Bronhoskopijom se može videti i dokazati zapaljenje i između napada. Astma je zbog toga HRONIČNI
BRONHITIS. Od rođenja traje zapaljenje sluznice, ona je zadebljala i otečena, treplje su oštećene. U
prve 2godine, dete ima napade upornog kašlja, nakon toga se razvija mišićni sloj u zidu dušnika.
Oštećena sluznica postaje preosetljiva na brojne bronhoprovokatore, pa pod njihovim dejstvom dolazi
do prvih napada. Astmatični napad – je iznenadni, nagli grč mišića u zidu dušnika – bronhospazam.
Dušnice se naglo suze. Napad može biti netipičan, kao napad upornog suvog kašlja, posebno noću, ili
teško iskašljavanje oskudnog lepljivog sekreta. Bronhoprovokatori – su beznačajni faktori iz okoline
koji mogu da nadraže oštećenu sluznicu i izazovu bronhospazam. Npr: virusne infekcije, alergeni kod
atopičara (80%), hladan vazduh, fizička aktivnost, stres,aerozagađenje, jaki mirisi, parfemi.Ako su
napadi učestali, traju više godina, vremenom dolazi do hipertrofije (zadebljanja) mišićnog zida dušnica i
suženja lumena dušnica (trajno suženje). To je teška astma gde propadaju pluća i alveole (atelektaza i
emfizem). Klinička slika: astmatični napad može biti lak – nema velikog poremećaja, kratko traje, leči
se ambulantno i kod kuće. Nastaje pod dejstvom provokatora ili spontano. Nastaje naglo i iznenada.
Karakteriše ga tahipnea, uznemirenost, otežan i produžen ekspirijum, vizing (zviždanje). Pacijent se
pridržava za neku podlogu, angažuje pomoćnu mišićnu muskulaturu, javlja se strah, napad prolazi kroz
nekoliko minuta pod dejstvom terapije. Težak – jako izražen bronhospazam, poremećeno disanje, leči se
bolnički (intenzivna nega), terapija je urgentna. Karakterišu ga tahipnea I dispnea, jako produžen
ekspirijum tako da je grudni koš nadut (bačvast). Ne čuje se sviranje pa čak ni disanje, javljaju se bledilo
I cijanoza. Opasan je u teškoj astmi. Podela na osnovu kliničke slike: laka (2-3 napada godišnje);
srednje teška (1 lak napad mesečno I 2-3 teža za hospitalizaciju u godini) I teška (trajno otežano disanje,
trajno suženje dušnice, teški plućni bolesnici, mali rast, cijanoza, bačvasti grudni koš).

18. ASTMA – TERAPIJA, PROFILAKSA I PROGNOZA

Terapija lakog napada: bronhodilataori (lekovi koji relaksiraju mišiće zida dušnica, dušnice se šire i
pacijent prodiše, smanjuju otok I sekreciju). Oni su derivati adrenalina - Salbutamol (Aloprol,
Spalmotil, Ventolin, Berodual). Daju se per os kao tablete I sirupi, još je bolje inhalaciono – preko
pumpice I inhalatora. Kod male dece se stavlja poseban nastavak, dejstvo je brzo I efikasno I u malim
dozama. Dete treba smiriti, održavati mikroklimu, rehidrirati dete. Terapija traje 3-4 dana. Terapija
teškog napada: bolničko lečenje, urgentno, intravenska infuzija sa kortikosteroidima (Urbazon,
Aminofilin – neželjeno dejstvo = trovanje I povraćanje). Terapija se nastavlja inhalacijom
(Salbutamol), O2, adrenalin (u teškim slučajevima, neželjena dejstva=bronhodilatacija, aritmija,
hipertenzija). Profilaksa kod srednje teške astme: (kada se napad ponovi), prava profilaksa u toku I
van napada je kontinuirana, traje mesecima I godinama. Daju se antizapaljenski lekovi, a NE
BRONHODILATATORI. To su kortikosteroidi (inhalatorna pumpica, 1-2 udaha Beconase, Flixonase,
terapija se sprovodi tokom cele sezone). Kortikosteroidi smiruju B-limfocite i zapaljenje sluznice
dušnica, dušnice više nisu prenadražljive na bronhodilatatore i nema napada/bronhospazma, tako se
sprečava trajno zadebljanje i propadanje dušnica. Obično nakon puberteta nema napada. Dete mora da se
redovno kontroliše, ukoliko dobije napad, uključuje se terapija. Ako se astma dobije u odraslom
životnom dobu ( posle puberteta), traje doživotno! Dete mora da ima dve pumpice – jednu za profilaksu
I drugu za terapiju. Profilaksa kod teške astme: je svakodnevna
terapija, oralni bronhodilatatori, inhalacije, Aminofilin i.v. ili u tabletama, O2, velike doze
kortikosteroida ( pa I oralno, Dexametason). Osoba umire ako dođe do respiratorne insuficijencije. Vrlo
je važno da se rano dijagnostikuje, dok su promene na sluznici I dušnicama male. Profilaksa je
Ketotifen, Galitifen (stabilišu membrane mastćelija, smiruju zapaljenje sluznice). Neželjeno dejstvo je
gojaznost. Rana profilaksa štiti dete I daje veliku šansu da se astma do puberteta izgubi. Dijagnoza:
postavlja se na osnovu kliničke slike. Vrši se pregled (RTG pluća (naduta su), traže se znaci emfizema,
spirometrija (aparat za merenje plućnog volumena, zapremine vazduha u plućima pri uzdahu I izdahu),
pikfluometar ( maksimalni ekspiratorni volumen- MEV, brzina protoka vazduha u ekspirijumu),
bronhoprovokacioni testovi ( rade se kod kada nije jasan uzrok, dete se namerno izlaže određenom
alergenu I prate se reakcije napada, nakon toga se brzo reaguje terapijom, ovaj test se uvek sprovodi u
bolnici), alergološke probe. Prognoza: zavisi od učestalosti i težine asmatičnoh napada.
19.ANAFILAKTIČKI ŠOK
Izazvan je alergijom (samo kod atopičara). Šok – poremećaj, slabost, insuficijencija cirkulacije (mozak,
srce, bubrezi). Parenteralni alergeni (lekovi, venomi), retko nutritivni (npr. Plodovi mora). AŠ je
generalizovana alergijska reakcija. Alergeni se vezuju za mastocite u krvotoku, oslobađa se histamine u
krvotok I deluje na sva tkiva I organe. Klinička slika: može da se javi dok je igla još u telu ili do 2h
nakon aplikacije. U prvih pola sata je velika smrtnost. Ako se javi AŠ I pacijent preživi, obavezna je
hospitalizacija u narednih 24h, jer posle 6-8h može da se javi sekundarni kasni šok. Odlikuje ga:
gubitak svesti (može da bude I samo kolaps); hipotenzija (hitno izmeriti pritisak); filiforman puls; ledeni
ekstremiteti; može da se javi Kvinkeov edem ili urtikarija; grčevi u crevima, laringo- ili bronhospazam
(smrt nastupa zbog toga ili oštećenja mozga). Postupak: U ambulanti mora biti na vidnom mestu opisan
postupak I raspored davanja I doze lekova, kao I da antišok terapija bude uvek na istom mestu. Sve što
se da u antišok terapiji mora da se sačuva, kako bi se kasnije potpisali I pečatiralo. Kod iznenadnog
gubitka svesti, prekinuti aplikaciju leka, postaviti osobu u položaj autotransfuzije, izmeriti pritisak I
puls, što hitnije dati adrenalin (i.m.; i.v.; i.k.), da bi se naglo skupila vaskularna mreža, sprečili otoci,
podigao pritisak, stimulisalo srce I proširilo disajno stablo. Uključuje se infuzija, adrenalin se daje po
potrebi ( u zavisnosti od vitalnih znaka, koji se stalno kontrolišu). Daju se sedativni antihistamici –
Synopen, Phenergan, kao I kortikosteroidi ( Urbazon, Niripan), Kortikosteroidi se daju kako bi sprečili
odloženi napad (6-8h). Po potrebi se daje O2, Aminofilin ili se radi KPR. Vitalne funkcije se prate
konstantno! Bitno je što pre I efikasnije reagovati, kako bi se sprečile posledice!

20.ALERGIJA NA LEKOVE
Kod oralne I lokalne primene, reakcije su blaže, u vidu kožnih alergija. Kod parenteralne primene,
najčešći je AŠ (ređe slabija reakcija). Nikada se ne javlja kod prvog kontakta sa lekom (to je
senzibilizacija), drugi kontakt je rakcija, nije bitna doza nib r.davanja. Elergije se najčešće javljaju na
antibiotike (penicilini, cefalosporini, baktrim), analgetike ( brufen, acetilsalicilna kiselina), kontrasna
sredstva, anestetike. Pažnja: kod sumnje na alergiju radimo testove; lekovi slične structure mogu dati
unakrsne alergije, pa ih treba isključiti; kod primene terapije važan je podatak o atopiji; nakon
parenteralne aplikacije ostati u ambulanti 30 min. (pratiti eventualne promene 2h); oralno uzimati lekove
2h pre spavanja.

21.DEČIJI EKCEM (EKCEMA INFANTUM)

ili atopijski dermatitis je nasledna je nasledna bolest. Nasleđuju se 4 poremećaja: atopija, loš kvalitet
kože (malo lipida, koža je suva), sklonost ka infekcijama (virusne-herpes, gljivične-kandida, BK-
stafilokok I streptokok), nizak prag za svrab. Tok bolesti: recidivirajuća bolest ima faze recidiva
(izlaženja) I remisije (povlačenja, kada je koža zdrava). Klinička slika: je različita. Zavisi od učestalosti
recidiva, trajanja I težine alergije. Može biti blaga (par dana) ili generalizovana (mora da se
hospitalizuje). Leče je alergolozi I kožni lekari. Klinička slika ima tri faze: INFANTILNA (dečija,
vlažna faza) – javlja se u 2.mesecu života, gubi se do kraja treće godine, a posle toga najveći br.dece
izgubi ekcem. Alergija se javlja na proteine kravljeg mleka ( nije adaptirano), Promene sun a obrazima
ili izbijaju po celom telu. Razvojni stadijumi: 1. eritem –crvenilo, suvoća obraza; 2.vezikule-sitni
mehurići, ispunjeni bistrom tečnošću; 3. vlažni stadijum-vezikule prskaju I stvara se dobra podloga za
infekcije. Oporavak bez ožiljka izuzev kod infekcije. JUVENILNA (mladalačka suva faza)-3-7 godine
ili puberteta. Promene sun a vratu I ekstremitetima. Koža je suva I gruba, sklona perutanju, pucanju,
infekcijama, svrbi. Ova faza može da recidivira. NEURODERMATITIS – od puberteta, doživotno.
Mali % dece ima ovu fazu. Koža je suva, gruba, puca, inficira se, svrbi, isušuje se. Javlja se
dermatografizam (ostaje otečeni, crveni trag, na mestu gde se koža dodiruje). Stanje pogoršava stress.
Napade ekcema provocira: alergen, loša nega suve kože, infekcija kože, svrab, više faktora odjednom.
Ekcem nije teška bolest, ne ugrožava dete, osim kada se generalizuje. Terapija - delovanje na sva 4
etiološka faktora: 1. Atopija- otkrivanje I eliminacija alergena ( u prve 3 godine života preovladavaju
nutritivni, posle se javljaju I respiratorni). Kožnim probama otkrivamo allergen. 2. Loš kvalitet kože –
čitavog života se sprovodi posebna nega. Koža je suva, nedostaju joj lipidi. Ne trpi veliku vlagu, ne
treba je preterano izlagati void I raznim hemikalijama. Primena uljanih kupki, nega kože neutralnim
kremama (eucerin), capsule 3-omega masnih kiselina, VIT A,D,B,E. Povoljno je izlaganje suncu I
morskoj void. Kreme po preporuci lekara. 3. Nizak prag za svrab – izbegavati sva stanja koja izazivaju
svrab, daju se antihistamici (ne deluju na promene na koži). Seći nokte, zaštititi laktove, nositi rukavice-
sprečiti češanje. Izbegavati svaku iritaciju, sintetsku odeću, sprečavati znojenje. 4. Velika sklonost ka
infekcijama – stroge mere higijene. U slučaku infekcije, uzima se bris sa antibiogramom, lečimo.
Antibiotici se daju i.m. ili per os, nikako se ne mažu kao ni antihistamici. U terapiji upornih ekcema
kortikosteroidi se koriste lokalno-mast, u tankom sloju, samo na promenu. Ako je ekcem u vlažnoj fazi,
princip je “vlažno na vlažno” (burove podloge, acidiborici), lokalna dezinfekcija. U generalizovanom
ekcemu, lečenje je bolničko sa kortikosteroidnom terapijom.

22 KOPRIVNJAČA, KVINKEOV EDEM I STROPHULUS INFANTUM

KOPRIVNJAČA (urtikaria) - se javlja kao specifična pojava na koži (URTIKA). Izgleda kao promena
kada se ožarimo koprivom. Otok iznad kože je crven, svrbi I jasno je ograničen, različitog oblika ( od
tačkica pa do pečata), I velikih sfernih dimenzija. “Elastičan” je, promene se šetaju po koži. Uzrok:
nasledna sklonost membrane mast ćelija na koži. Jako slabi stimulansi izazivaju curenje histamine iz
mastocita, pa I spontano. Histamin se vezuje za receptore kapilara kože, dolazi do širenja otoka
(stvaranja urtika) I curenja mast ćelija. U 60% slučajeva stvara se spontano, bez vidljivog razloga, u
10% su alergeni izazivači. Brojne materije mogu oslabiti membrane mast ćelija
(HISTAMOLIBERATORI), npr. Čokolada, spanać, paradajz, aditivi, konzervansi. Infekcije takođe
mogu izazvati urikariju kao I stress. 20% adolescenata ima napade I oona recidivira, jer je urođena
slabost mastĆ. Terapija: izbegavati provokatora, koriste se antihistamici per os. Može da bude akutna
– nekoliko dana, ako je izražena daju sedativni antihistamici (stari lekovi). Oni uspavljuju ali odmah
deluju, a nemaju produženo dejstvo. To su sirupi I tablete Phenergan I Synopen. Hronična – traje
nekoliko meseci, I koriste se nesedativni antihistamici. Ne smanjuju radnu sposobnost. Pomažu tek
nakon nekoliko dana po uvođenju, dugo se koriste I kada se ukinu prođe nekoliko dana dok se ne izluče
(produženo dejstvo). 2 nedelje pre kožnih proba moraju se izbaciti. Piju se 1xdnevno, to su: Astemizol
(Astemisan), Loratadin (Pressing, Claritin). KVINKEOV EDEM – oblik urtikarije. To je naglo
pražnjenje mastocita u potkožno rastresito tkivo. Otok nastaje naglo, veliki je I deformiše. Javlja se oko
očiju, usana, prstiju, mošnica. Bled je. Terapija: izbegavanje provokatora, antihistamici per os.
OPREZ: Kvinkeov edem I urtikarija mogu da se jave u okviru AŠ, zato pratimo stanje deteta, 2h od
nastanka alergijske reakcije. Ako se uz K.edem javi I laringo ili bronhospazam, onda je to anafilaktički
šok I tako ga treba lečiti. STROPHULUS INFANTUM – se javlja u prvoj godini života, izazivaju ga
nutritivni alergeni ili ubod insekta. Potkožni čvrti čvorići ispunjeni bistrom tečnošću. Oko zglobova
svrbe (vezikulice). Terapija: eliminacija prouzrokovača (dijeta).

23.ANEMIJE- definicija, podela, glavne karakterisitke i dijagnostika

(Podsećanje iz anatomije) eritrociti- crvena krvna zrca,broj zavisi od uzrasta i pola. Na rođenju 6-7 mil.
A za nedelju dana se smanji na 4-5 mil. Žene - 4-4,5 mil. muškarci 4,5-5 mil zbog dejstva testosterona
na deobu matičnih ćelija u koštanoj srži. Hemoglobin - belančevina zbog koje ER nemaju jedro, gvožđe
vezuje O2. Uloga ER - razmena gasova, količina hemoglobina zavisi od uzrasta i pola, žene 120-140gr/l,
muškarci 140-160gr/l. Hematokrit predstavlja procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca (ER). Leukociti
su belakrvna zrnca. Ima ih 5 klasa: granulociti (neutrofilni, eozinofilni, bazofilni) i Agranulociti (T i B
limfociti - najsitniji LE ali važni za specifičan imunitet) i monociti najeveći su LE. Izlaze u tkivo i
pretvaraju se u makrofage. Broj LE je 4-9 hiljada/l. LE formula: apsolutna (retko se radi, tačan br svake
klase) I relativna (predstavlja % od ukupnog br LE) - neutrofilni 40-60%, eozinofili 2-5%, bazofili 0,5-
1%, limfociti 20-40% i monociti 4-8%. Menjaju se uzrastom i polom.
Definicija: Anemija je nesposobnost krvi da zadovolji potrebe tkiva za kiseonikom zbog: smanjene
količine krvi (posthemoragične), smanjene količine hemoglobina (nutritivne) ili smanjenog broja ER
(smanjeno stvaranje ER - aplastične i nutritivne ili pojačanog razaranja ER - hemolitičke). Analize u
dijagnostici su rutinske: kompletna krvna slika (ER,TR,HTC,E HB) serumsko Fe. Nekada je potrebna i
LE formula, punkcija koštane srži, određivanje bilirubina u krvi... Podela (prema uzrocima):
1.hipogenerativne (smanjeno stvaranje ER), 2.hemolitičke (povećano razaranje ER) i
3.posthemoragijske (zbog iskrvarenja, akutnog ili hroničnog). 1.Hipogenerativne anemije se dele na
a)APLASTIČNE - gde nema stvaranja ER jer nedostaju matične Ć u koštanoj srži i
b)HIPOPLASTIČNE - kod kojih je smanjeno stvaranje Er u koštanoj srži, ima dovoljno matičnih Ć koje
će deljenjem dati ER ali su smanjene deobe zbog nedostatka hranljivih materija (Fe, vitamina B
kompleksa, belančevina). Aplastične anemije se javljaju usled oštećenja koštane srži (mat.Ć crvene
loze), zbog dejstva lekova (citostatika i hloramfenikola), virusa, toksina, teških metala… Dijagnoza:
smanjen broj ER, LE, TR jer stradaju matične Ć iz sve tri krvne loze. Punkcijom koštane srži se utvrđuje
nedostatak matičnih ćelija. Klinička slika: anemija, infekcije, krvarenja. Smrtni ishod je najčešće zbog
iskrvarenja ili infekcija. Terapija: transfuzija ER, TR, antibiotici, sterilni uslovi. Davanje muških polnih
hormona koji stimulišu deobu preostalih matičnih Ć.Transplatacija koštane srži.

24. NUTRITIVNE ANEMIJE (SIDEROPENIJSKA I MEGALOBLASTNA) – hipoplastnične

Sideropenijska anemija (ili feriprivna) nastaje usled nedostatka Fe u organizmu i česta je bolest u
detinjstvu. Uzroci: smanjeni usnos Fe (gladovnje, anoreksija, pogrešna ishrana). Najčešće greške u
ishrani su u periodu odojčeta i u pubertetu. Hrana bogata Fe je meso, žumance, džigerica. Biljno Fe se
slabije resorbuje (cvekla, spanać, bobičavo voće). Mleko ima malo Fe. Loša resorpcija Fe se dešava
usled crevnih bolesti. Povećane potrebe su u periodu brzog rasta, trudnoće, dojenja, krvarenja. U
hroničnim infekcijama Fe se loše ugrađuje u hemoglobin. Klinička slika: zavisi od stepena deficita Fe
kao i od dužine trajanja anemije. Malaksalost, zamor, pospanost, neraspoloženje, sklonost infekcijama,
loš kvalitet noktiju i kose, bledilo. Kod težih formi: oštećenje sluznice usne duplje-stomatitis, jezika-
glostitis, uvećanje jetre i slezine, mali rast, usporen razvoj. Dijagnoza: smanjen br ER, bledi Er,
smanjen Hb. HTC, broj TR I LE je normalan. Smanjeno serumsko Fe. Terapija: nadoknada Fe
preparatima per os koji se piju uz dodatak vitamina C radi bolje resorpcije. Korekcija ishrane, na tri
nedelje se rade krvne analize i od momenta normalizacije terapija se uzima još mesec dana kako bi se
popunili depoi u jetri. Neželjene reakcija primene preparata Fe su mučnina, povraćanje, proliv, crna
stolica. Megaloblastna anemija nastaje usled nedostatka vitamina B2, B9, B6 ili B12. Uzroci: su
smanjeni unos i resorpcija. Namirnice bogate B vitaminom su mleko, meso, džigerica, žumance, kvasac
i integralne žitarice. Vitamin B9 (folna kiselina) se nalazi u zelenom lisnatom povrću. Kozje mleko je
siromašno vitaminom B9, pa ako se odojče hrani njime, može biti malokrvno. Uloge vitamina B: u
funkcionisanju nervnog sistema (mozga, senzitivnih i motornih živaca), deobi ER, kvalitet kože i
sluzokože. Klinička slika: ovo su anemije koje su uz simptome vezane za anemiju (manjak ER) imaju i
neurološke simptome i oštećenja kože i sluzokože. Dijagnoza: krvne analize (smanjen br ER, Hb, HTC.
Normalni TR I LE) ER su nezreli I veliki. Terapija: korekcija ishrane i nadoknada terapijskim dozama
vit.B.

25.HEMORAGIJSKI SINDROM (treća iz podele prema uzroku)

-predstavlja sklonost ka krvarenju, javlja se spontano, bez povoda ili je krvarenjene adekvatno
povodu. Vide se hematomi, epistaksa (krvarenje iz nosa), melena (crna katranasta, sjajna stolicu,
karakerističnog mirisa, što je uzrokovano krvarenjem iz probavnog sistema), hematurija (krv u
mokraći)... Hemostaza može biti prirodna (spontana) i veštačka (kompresija). Ima 3 faze: 1.krvarenje
nastaje kada se povredi krvni sud - hemoragija, naglo nastaje spazam grč da bi se smanjio tovar;
2.najvažnija i najduža faza, koagulacija, stvara se ugrušak (čep) koji zapuši krvni sud, prvo reaguju TR I
faktori koagualcije (ima ih 13, aktiviraju se u nizu, jedan za drugim a poslednji je fibrinogen, svi se
rastvaraju u krvi, a kada se fibrinogen aktivira postaje lepljiv i slepljuje TR i zalepi ih za zid krvnog suda
kao čep; 3.reparacija, čep se istopi i zid zarasta. Poremećaji hemostaze: vaskulitisi (oštećenje zida
kapilara, alergijski, dugotajni, pogađaju kožu i unutrašnje organe, ozbiljan znak bolesti);
trombocitopatije/penije, normalna vrednost 150-400 x 10 na 9/l a kada se smanji broj imamo petehije
(okrugle pege – tačkaste su, koje se pojavljuju na koži kao rezultat potkožnog krvarenja, a koje mogu
biti crvene, smeđe ili ljubičaste) i sva ostala krvarenja; ITP-idiopatska trobocitopenia, posle infekcije
(spontano) pokreće se pogrešni imuni odgovor, limfociti stvaraju pogrešna antitrobocitna antitela.
Diajgnoza: slučajno otkrivanje smanjenog broja TR, punkcije, antitrobocitna antitela u krvi, krvarenja
(petehije, melena, hematurija). Terapija: spontano izlečenje, transfuzije TR, kortikosteroidi, odstranjuje
se slezina.
Hemofilija - je urođena, nasledna, familijarna bolest nedostatka jednog faktora koagulacije, najčešća je
hemofilija A (nedostaje VIII), B (IX), C (XI). Ako je tip A, obolevaju muškarci a prenose žene.
Dijagnoza: porodična anamneza, poremećaj od rođenja (krvarenje iz pupčanika, na mestu davanja
injekcije, nicanja zuba, česti hematomi), vreme kolagulacije, I faktor koji nedostaje. Kada dete prohoda I
više pada-povrede, javljaju se krvarenje, otok, jaki bolovi (led, hemostaza, imobilizacija, transport u
ZU). Terapija: transfuzije faktora koagulacije, mere zaštite, uređenje prostorije.
Stečene koagulopatije- kod oboljenja jetre, herpesa, ciroze (jetra stvara nekoliko faktora koagulacije).
Dijagnoza: negativna familijarna anamneza na hemofiliju, laboratorijski nalazi, (transaminaze).
Terapija: lečenje jetre, transfuzije plazme.

26.URINARNE INFEKCIJE (ponoviti urinarni sistem – anatomija)

Definicija: Pod infekcijom urinarnog trakta (IUT) se podrazumeva prisustvo 100.000 i više BK u 1ml
urina dobijenog iz srednjeg mlaza. Podela: na primarnu –prvu (bez uroanomalija) i sekundarnu-
recidivnu (posledica uroanomalija). Za nastanak su potrebni prouzrokovači i pomažujući faktori.
Prouzrokovači su retko protozoe, gljivice (candida). IUT su uglavnom BK infekcije (u 90% slučajeva su
prisutne gram – BK (enterobakterije stanovnici debelog creva, ešerihija koli, proteus, pseudomonas -
kod hiruških intervencija), a u 10% gram +). Put ulaska: ascedentno 90% iz genitalnog organa ili
rektuma i hematogeno u periodu novorođenčetaili u toku sepse. Odbrambene snage urotrakta od
infekcije: redovno mokrenje (spiranje klica iz urotrakta), imunitet (epitel sluzokože, sluz, granulociti),
dečaci su bolje zaštićeni zbog dužine mokraćne cevi (utere). Pomažući faktori: staza urina, pad
imuniteta, kolonizacija debelog creva baš uropatogenim sojevima BK. Staza urina: kod odraslih usled
kalkuloze (stvaranje kamena u bubregu ili mokraćnom kanalu), tumora, trudnoće ...a kod dece do 10
godina uzrok su urođene anomalije urotrakta, stenoze i sl. Čak 30% IUT ovog uzrasta ima za uzrok neku
anomaliju koju je neophodno otkriti kako ne bi bilo kasnije trajnih posledica koje idu i do otkazivanja
bubrega (60% čine neotklonjene uroanomalije koje ako se otkriju veoma uspešno se operativno
otklanjaju). Pad imuniteta: novorođenče, pothranjeni, dugo ležeći bolesnici, lečenje kortikosteroidima.
Najčešći uzrok pada imuniteta su preležane teške virusne infekcije jer one dovode do neutropenije
(hematološki poremećaj kojeg odlikuje smanjen broj neutrofilnih granulocita), i prolaznog slabljenja
otpornosti prema BK infekcijama, kolonizacija debelog creva, uropatogenim sojevima bakterija (od 150
poznatih sojeva 10 serotipova E.Coli je uropatogeno i izazivaju više od 273 uroinfekcija). Klinička
slika: 1.asimptomska bakteriuria koja se leči isto kao i simptomatska i 2.simptomatska infekcija: cystitis
(zapaljenje mokraćne bešike), phelonephritis (bakterijsko zapaljenje bubrega) i urosepsa (kod
novorođenčeta). Cystitis je zapaljenje mokraćne bešike sa jakim tegobama i pečenjem pri
mokrenju,učestalim mokranjem, nekada krvavim. Mokraća je često mutna, neprijatnog mirisa. Nema
poremećaja opšteg stanja, febrilnosti labaratorijskih znakova bakterijske infekcije (sedimetacija i
leukociti su normalne vrednosti). Kod prvog cistitisa novorođenčeta i dečaka je potrebno ispitati
uroanomalije a kod devojčica kod drugog cistitisa. Pyelonephritis je akutno,bakterijsko
zapaljenjebubrega sa izraženim opštim simptomima - veoma uporna i visoka febrilnost praćena
drhtavicom (slabo reaguje na antipiretike), abdominalni ili lumbalni bolovi. Dijagnostika uroinfekcije:
preko urina, urinokulture i labaratorijske analize krvi. Normalan nalaz sedimenata urina: LE do 5 kod
devojčica a do 10 kod dečaka, ER do 5, malo epitelnih ćelija, sluz. Nalaz urina na IUT: bakterije, masa
leukocita, eritrocita, proteina, sluz, epitelne ćelije. Uzima se najbolje prva jutarnja mokraća, srednji mlaz
u čistu čašicu a urinokultura sa antibiogramomu sterilnu čašicu. Labaratorijskom analizom krvi se
proverava funkcija bubrega: urea, kreatin, mokraćna kiselina, proteini. Lečenje IUT: važno započeti
odmah po uzimanju analiza da bi se sprečilo širenje infekcije na bubrege. Uzima se iskustvena terapija -
antibiotik koji deluje na najčešće prouzrokovače gram – bakterije enterobakterije i koji je najmanje
toksičan. Rezultat stiže za 48-72h i tada se postupa premaantibiogramu. Terapija ogovoarajućim
antibiotikom traje 10 dana uz redovno unošenje tečnosti i mokrenje, redovno održavanje higijene. Pravi
se pauza od 3 dana pa se ponavlja urinokultura, ako je rezultat sterilan prekida se terapija a ako ima bilo
koji broj klica terapija se nastavlja 10 dana po tom antibiogramu a zatim opet kontrola urina.

27.ZAPALJENJE BUBREGA
- mogu biti akutna (bakterijska, pielonefritis) i hronična (TBC-tercijalna, autonomna zapaljenja
-glomerulonefritis). Glomerulonefritis je zapaljenje glomerula u nefronu, uzrok je autoimuno
zapaljenje za šta su potrebna 2 faktora: endogeni (u telu deteta je greška imunog odgovora, nasleđuje se,
greška funkcije limfocita) i egzogeni (provocirajući faktor, infekcija ili toksini neke hemijske materije
mogu da započnu autoimuni proces). Autoimuna zapaljenja izazivaju sopstvena „pogrešna“ antitela koja
ne reaguju na uneti agens (toksin) nego prepoznaju sopstvene glomerule kao agense, zapaljenje je
obično hronično, gromeruli se pretvaraju u ožiljke a klinička slika i prognoza zavisi od jačine imunog
odgovora, tj. broja stradalih glomerula. Provocirajući faktor je beta hemolitički streptokok grupe A.
Klinička slika autoimunih bolesti: primarna infekcija (angina, sinuzitis, otitis), latentni stadijum (bez
simptoma i znakova), tada se stvaraju autoantitela, traje 2-4 nedelje i manifestni stadijum (javlja se
zapaljenje napadnutog organa, autoantitela su oštetila tkivo). Klinička slika zapaljenog bubrega:
1.asimptomatska (otkriva se slučajnim pregledoma, hematurija (krv u mokraći), proteinurija (pojava
proteina u urinu), može da traje doživotno); 2.nefritisni sindrom (najčešća klinička slika
glomerulonefritisa, hematurija, oligurija (smanjenje diureze na manje od 500ml dnevno)...); 3.nefrotski
sindrom (glomeruli propuštaju eritrocite i proteine,proteinurija,otoci); 4.ABI-akutna bubrežna
insuficijencija (zapaljenje naglo prelazi u insuficijenciju); 5.HBI-hronična bubrežna insuficijencija (bilo
koja klinička slika prelazi u hroničnu BI, gubi se funkcija bubrega). Poststreptokokni
glomerulonefritis (PSGN) je jedini kod koga znamo ko je provocirajući faktor, nefritogeni soj (nikada
ne izaziva reumatsku groznicu, RG je drugo autoimuno oboljenje streptokokom, to je zapaljenje
vezivnog tkiva srca, mozga i zglobova, ostavlja srčane mane). Najčešće zahvata predškolski i rani
školski uzrast, bolest počinje kao respiratorna infekcija ili zapaljenje kože, traje 7-10 dana, ako se ne leči
nastaje latentni period 2-4 nedelje, zatim kreće manifestna faza: muka, gađenje, povraćanje, bol u
stomaku, hematurija, ER u mokraći, oligurija, edemi, zbog zadržavanja tečnosti nekada i hipertenzija.
Ova faza traje 3-4 nedelje, prolaze simptomi a zapaljenje traje još 3-4 meseca, pa se smiruju
labaratorijski nalazi, a ER se mogu naći i posle jedne godine. Terapija: u toku otoka i hipertenzije
smanjeni unos soli, obavezno mirovanje, dijeta ugljenim hidratima, kontrola pritiska. Retko se daju
koritikosteroidi, samo ako ide ka insufincijenciji, PSGN ima kliničku sliku nefritisnog sindroma, blago
izraženu: hematurija, oligurija, otoci, hipertenzija, remete se elektroliti (Na,K,Cl).

28.BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA
Akutna bubrežna insuficijencija ABI je akutno oštećenje bubrega u toj meri da oni nisu u stanju da
izluče mokraću u dovoljnoj količini ili odgovarajućeg sastava da bi se održala homeostaza u organizmu.
Nastaje iznenadno i brzo, homeostaza je stalnost sastava krvi i telesnih tečnosti, a bubrezi su glavni
organi za njeno održavanje. Kod ABI se oštete nefroni i količina mokraće se smanji, nekada se luči
normalno ali se ne izlučuju štetne materije. ABI se karakteriše: 1.azotemija (umnožavanje azotnih
jedinjenja u krvi), 2.acido-bazne promene; 3.poremećaj elktrolita (K je povišen, šteti srcu, glavni uzrok
smrti). Uzroci: razni poremećji: hipovolemijski, septičnii kardiogeni šok, generalizovani otoci, razni
toksini, akutne vaskularne promene, zapušenja utera kamenom. Klinička slika zavisi od uzroka, počinje
kao šok, dehidracija, sepsa, HBI, edemi, hipertenzija, nabrekle vene vrata, edem pluća, srčana
insuficijencija. Dijagnoza: kontrola diureze, analiza urina, jonogram krvi, elektroliti, porast K.
Terapija: intravenska infuzija-diuretici a ako ne uspe za par sati znači da je trajna ABI bez oporavka.
Ograničava se unos soli, tečnosti, belančevina, hemodijaliza, transplatacija. HBI je hronično gubljenje
bubrežne funkcije (progresivno se smanjuje glomerulska filtracija, pogoršavaju se oligurija i azotemija).
Uzroci su 60% slučajeva urođene anomalije, 10% glomerulonefritisi. Bolest je vrlo podmukla jer nema
simptoma dok ne strada 80% nefrona. Simptomi: oligurija, poremećaj elektrolita, ne stvara se dovoljno
vit.D3 te je smanjena resorpcij a Ca, smanjen rast, grčevi mišića, neuorloški ispadi zbog manjka K u
krvi, smanjen imunitet, glavobolja, umor, bledilo, anemije, sivo-žuta koža, mršavost, uremijski zadah.
Terapija: transfuzije, dijeta, borba protiv infekcija, kortikostroidi (da uspore zapaljenje, hemodijaliza,
transpaltacija).

29.POREMEĆAJI MOKRENJA, VULVOVAGINITIS, FIMOZA

Poremećaj mokrenja kod dece. Enureza - nevoljno mokrenje pri čemu je akt mokrenja u potpunosti
očuva. Postoji dnevno mokrenje - teško se leči, češće je kod devojčica i retko se javlja; noćno, u snu,
češće se javlja, bolja prognoza i češće je kod dečaka; primarna - dete nije uspelo da uspostavi kontrolu
mokrenja nakon 4 godine i to su najčešće organski uzroci; sekundarna – dete je imalo period duži od 6
meseci kada je kontrolisalo mokrenja a potom ga je ponovo izgubilo i to su psihogeni uzroci.
Uspostavljanje kontrole mokrenjaje individualno shodno sazrevanju nervnog sistema, deca se ne smeju
kažnjavati. Funkcionalna eureneza: sporo sazrevanje funkcije - nasledno; mali kapacitet bešike; vrlo
visok prag buđenja (teško se dete budi); opstrukcija gornjih disajnih puteva; imaju smanjeno lučenje
antidiuretskog hrmona noću (luči ga hipofiza), on deluje na bubrege i vraća vodu iz tubula u kapilare
-krvotok. Terapija: male doze hormona uveče. Ako je organski uzrok, otkriva se i otklanja. Spontano se
gubi do puberteta. Da se ne pije puno tečnosti pred spavanje. Fimoza je suženje kožice penisa
(prepucija), zbog čega se kožica ne može prevući preko glavića penisa (glansa). Prve tri godine može
postojati fiziološka fimoza (kožica se povlači unazad, ne silom, mažu se kreme). ako posle treće godine
se ne reguliše prelazi u patološku koja se mora otkloniti jer smeta prilikom održavanja higijene i u
erekciji. Pregled vrši urolog, dve nedelje se mažu kortikosteroidnemasti i tako dolazi do izlečenja, a ako
ne usme urolog hirurg će rešiti operativno, vrlo retko se radi cirkumcizija (obrezivanje). Vulvaginitis
nastaje kada se infekcija proširi sa spoljnih organa na vaginu. Peckanje, svrab, pojačan sekret, lokalno
crvenilo, bris vulve. Terapija: zavisi od prouzrokovača (stafilokok, kandida, gljivice, trihomonas koji se
lako prenosi preko peškira i veša).

30.ZADESNA TROVANJA - skripta iz prakse str.22

31.KONVULZIJE - skripta iz prakse str.24

32.CPR (kardiopulmonalna reanimacija) - AKUTNI ZASTOJ SRCA - skripta iz prakse str.25

33.ŠOK
- je akutno depresivno stanje svih vitalnih funkcija organizma u kome postoji neadekvatna perfuzija krvi
u vitalne organe - mozak, srce, bubrege, jetru i dr. Postoji 6 osnovnih oblika šoka: 1.hipovolenični
(krvarenje, dijareja, opekotine i velike povrede), 2. septični (stafilokokna sepsa), 3. alergicni ,
4. neurogeni (strah), 5. metabolički (hipoglikemija), 6. kardiogeni (infrakt) . Klinicka slika:
1. Hipovolemični sok – Kada se intravaskularni volumen krvi naglo smanji na 20% od ukupnog
volumena, a to se dešava ako iskrvari, prolivom izgubi veliku kolicinu tecnosti ili ima veliku opečenu
povrsinu nastace sledeće; smanjiće se ukupna količina krvi prema tome, smanjiće se volumen krvi u
venskom rezervoaru. To dalje dovodi do manje količine krvi koja dolazi u srce, a dalje manje količine
koja odlazi iz srca. Kao posledica ovoga nastaje smanjen protok krvi kroz ogranizam, pa se javlja slabija
ishrana i oksigenacija tkiva sto rezultira u acidozu, šokno stanje i smrt. 2.Septički šok - Nastaje takođe
usled neadekvatne perfuzije krvi u vitalne organe i zbog hipotenzije. U ranoj fazi septičkog šoka javljaju
se: hiperventilacija – pospanost - periferna vazokonstrikcija, a zatim vazodilatacija - topla koža -
smanjena diureza - smanjen broj ER – temperatura – groznica - TA normalna. U kasnoj fazi se javljaju :
-hipotenzija - hladna koža - cijanosotični ekstremiteti - ubrzo, slab puls –I zražena letargija koja ide do
kome - oligurija do anurije, - hipovazotemija, hiperkalcemija – acidoza - diseminirana intravaskularna
koagulacija i smrt. 3.Anafilatički šok - je akutna, trenutna i jaka reakcija na alergični agens na koji je
organizam hipersenzitivan. Od svih urgentnih stanja u pedijatriji, anafilaksija se pojavljuje najbrže,
najdramatičnije i neočekivano. Najčešći uzročnici su: alergija na penicilin i druge lekove, u toku davanja
anestetika, seruma, transfuzije krvi, ujeda insekata...
POSTUPAK KOD ŠOKA:
1. treba položiti bolesnika na ravnu površinu sa nogama podignutim za 30 stepeni.
2. treba utopliti bolesnika pokrivačima, termoforima ili eletričnim jastucima
3. obezbediti normalno disanje – čiscenje respiratornih puteva
4. zaustaviti vidljiva krvarenja
5. nadoknaditi brzo volumen tečnosti infuzijom
6. kontrola srčanog rada EKG-a
7. temperaturu meriti stalno
8. redovna kontrola jonograma

34.INFEKCIJE KOŽE (bakterijske, gljivične, parazitarne) - skripta iz prakse str.19