JASMINA PULJO

YOGA
Trece dopunjeno i izmenjeno izdanje

Knjizevna zюjednica
"Pet:ar Kocic"
BEOGRAD
1976.
 PREDGOVOR

U razпim oblicima rekreacije (иopste fizicke kиltиre), Yoga zaиzima

роsеЬпо mesto. Razиme se, ovde se misli па jedan od staroindijskih
filosofskih sistema koji se bavi "иspostavljaпjem ravпoteze tela,
ита i dиha" -па Hatha уоgи.
Sa aspekta fizicke kиltиre, skoro da пета пi jedпog polozaja iLi
pokreta tela koji пе Ьi Ьiо sadrzaп и tzv. asaпama. Mada па izgled
staticпe, опе sи рипе ипиtrаsпје dinamike sa svim poteпcijaLima
za pripremaпje tela па пeocekivaпe i teske zahteve koji ти se тоgи
postaviti. РоsеЬпа karakteristika yoga vezЬi - asana је i ta, sto
se опе тоrаји izvoditi sa рипот konceпtracijom раzпје, sto obez-
bedиje koпtrolisaп rad, а sto se, s drиge straпe, reflektиje па теп­
tаlпот рlапи: :epstize se misaoпa i akcicmg S<щtOkoпtrola i samo-
disciplina.
Izuzetпa vredпost Yoge је i to, sto ona svoja исепја bazira па mo-
ralпim, etickim kodeksima, sto coveka иzima kao licпost koja mora
Ьiti iпtegralпo pozitivпo izgradena: пikakva vestiпa, zпanje, strиc­
пa spremпost песе imati znacaj ako covek nije "proCisceп i koпso­
lidovaп."
Zaslиgom Jasmiпe Риlјо nasa zemlja иpoznala је Уоgи па najbo-
ljiпасiп. OЬisavsi sve najpoznatije Yoga centre Sirom sveta (Iпdije,
Јарап, Afrika, Amerika i sve evropske zemlje) опа је kao baleriпa
8а fakиltetskim obrazovaпjem stvorila idelanu siпtezи: eklektickim
prosedeom izdvojila је опо sto је smatrala vrednim, а odbacila опо
sto пе Ьi odgovaralo пasim иslovima, potrebama i shvataпjima.
Vec od prvih napisa и паSој stampi (1959) i prve kпjige "Yoga za
svakoga", Jasmina Риlјо је pobиdila iпteresovaпje паsе javnosti za
Yogu. Posle ove тапје kпjige, koja је imala cetiri izdaпja, pojavila
se druga, velika i bogato ilиstrovana "YOGA", а za njom i treca,
"Miпi yoga za svakoga". Prethodna је za kratko vreme dozivela
dva izdaпja, а sada ovo trece, dорипјепо је velikim brojem пovih
vezЬi veoma detaljпo obradeпih. Pored toga, kao prilog dat је i је­
nап sistem meditiranja, koji је obradeп cisto i jasno prema pozпatoj
Skoli Yoge iz Moпghura. Ро ovom sistemи bez ikakve mistifikacije,
uz odgovarajиce aпgazovanje, moze se и velikoj meri dopriпeti iп­
tegralпoj harmoniji covekove licnosti.
Ovu kпjigи toplo preporиeujem kao izиzetnи vrstи prirиcnika koji
re, pored ostalih prirиcnika, slиziti za Ъolie иpoznavanje i ovla-
davanie svoiim telom i итот...L za sticanje dobre fizicke_k_o-ndicЧeт
..-za poboljsan ·е zdravz·a i radпe s оsоЬпоsћ, za smireпost tako пе­
орhо nu savremenom covekи, za zivotni optimizam.

Beograd, 24. јапиаrа 1976. JANKO LESKOSEK

p1·ofesor Fakиlteta za fizicko
vaspitaпj e
 SHIVA NATARAJA
Kosmicka igra Sive Nataradze
 Sval•a tiobra stvar ima Иiljadostrиl1o џoreklo .
Nietzschc

YOGA U DALEKOJ PROSLOSТI 1 DANAS

Poreklo Yoge vezuje se sa jednom prastarom IП­

dijskom legendom:
Na jednom od nedostiinih vrhova Hjmalaja oba-
vijenim gustom maglom i oЫacima, na planjnj Ka-
jlasj, obltava vrhovnj gospodar svefa, bog Shjva.
Okruien bogovjma, on uz njihovu pratnju igra svo-
ju vecifu igru kojom stvara, obdrzava ј razara svet.
Njegovjm rjfmom viЬrira сео Svemir.
Ovaj bog igrac, Shiva Nafaraja*, jsfovremeno је i
vrhovnj yogj kojj, sedecj prekrsfenih nogu, u du-
bokoj boianskoj meditaciji, isfraiuje istinu i put za
dosfizanje savrsenstva.
Jednom priljkom, kaie legenda, kada је Shjva svo-
ju ienu bogjnju Parvafi upucivao u tajnu Yoge,
prjsluskjvala је jedna zacarana riЬa. Та riЬa је za-
fim otplivala do obala lndije, pretvorjla se u cove-
ka ј kasnjje ljudjma prenela ova boianska znanja.

* * *
lzrastao jz prastarjh legendj ј predanja, najstariji
jndijski pjsanj spomenik Vede (Vrhovna Mudrost,
Znanje) Yogi posvecuju svoje mnoge sfrane. Ovom
manuskrjpfu, pisanom sanskritskjm pjsmom, prjklju-
cuje se Bhagavad Gifa, Upanishade, kao ј mnoga
dela rane indijske knjiievnosti .
* U sonsknitskim reci mo slovo ј cito se dz, slovo у kao ј, о h ako nije гю pocetku reCI,
s
ne izgovoro se; sh koo i ch koo . c.

9
Као dopuna ovim usmenim pisanim predanji-
ma moie posluiiti glineni pecat naden u iskopi-
nama Mohenjo-Daro, starim preko pet milenija,
sa reljefnom figurom u pozi mudraca - siddhha-
sanu - za koju se predpostavlja da predstavlja
boga Shivu u meditaciji.

Proto Shiva sa fi gura ma i simboli ma

jos ned esif rovanog p i sma.
GHneлi peca t iz Mohenjo-Da ro (civi-
li zacij e lnd·ije iz 11 1 milenije ~t. ere).

Sve ovo upucuje na jasnu konstataciju da је Yoga

od iskonskih vremena leiala u samom korenu vel i-
kog drveta iivota indijskog naroda. Ona је odu-
vek blla prisutna u njegovom duhovnom iivotu :
znanje, iskustvo, vera, ljubav, moral, u njoj su imali
svoj cvrst oslonac. Hiljadama godina ona је blla
jedna vrsta duhovne hrane indijskog naroda, а u
izvesnoj meri i drugih naroda koji su ga okruiavali
ili sa njim dolazili u Ьliii kontakt.

10
 lma mпogo dokumeпtovaпjh potvrda о postojaпju
пekjh vjdova Yoge u Egjpfu, Pers jj j, lraпu, TiЬetu,
Кјпј , Јарапu ј drugjm zemljama Azjje ј Sredoze-
mlja, jos u Starom veku. Mjgracjje, rafпj pohodi ј
trgovacke veze u ovjm vremeпjma doprj пelj su
mesaпju пaroda sa пajudaljeпjjjh tacaka Zemlje
i uzajamпom upozпavaпj u пjjhovih cjv jljzacjja ј
kultura.
* * ::
Veljke razljke u domeпu fjlosofjje, пauke, poljfjke Bez cuprotнosti н ста нaџ retlu1 :
to је zakoн koji је civilizacijll do sada sledi'a.
ј tehпologjje u osпovama kojjh leze rasпe, klimat- Каг\ М:нх
ske, socijalпe i druge razlike, podelile su svet па
dve hemjsfere. Medufjm, posredstvom sve boljjh
komuпjkacjoпjh veza savladaпa su ogromпa p ro-
straпstva ј uspostavljeпj sve Ьljz j ј sve cesc j koп­
takfj jzmedu ova dva sveta; zпапја ј jskustva se
preпose sa jedпog merjdjjaпa па drug j ј vel jki koп­
f,·astj postepeпo iscezavaju.
S kraja XIX veka ра пadalje raste jпferesovaпje
za Ьljzjm upozпavaпjem kulture пaroda lпd ije. Me-
dufjm, mпogj mjsljocj ј паuспјсј sa Zapada u ot-
krivaпju ј осепј јvапјu ovjh do tada пedovoljпo
pozпafjh duhovпjh tekovпa, cesto se пjsu moglj
oslobodjfj пekjh svojjh predubedeпja . lzvestaп vjd
mjsfjcjzma роtепсјrап faпaticпom zeljom za ocuva-
пjem starjh mjfova ј tradjcjja ovjh пaroda, spreca-
vao је straпog posmatraca da sagleda stvarj oпak­
vjm kakve опе uistiпu jesu.

Nase doba пezamjslive tehпjcke evolucjje i vjsokog

stepeпa materjjalпe cjvilizac jje koja пeodoljjvo
prodjre u svakj kutak Zemlje, daleko zaostaje па
polju duhovпe kulture ј jпdjvjdualпog ј drustveпog
morala. Сјпј se da је trka za osvajaпjem sve vec jh
materjjalnjh dobara ј zelja za ostvareпjem mega-
lomanskjh amblcjja uf rok svoj disharmoпijj sveta
kao ј poljfjckjh, ekoпomskjh, klasпih ј jdeoloskjh •
borbl.

11
Svi filosofi lstoka, а velikim delom i Zapada, odu- U 0110 SIO I'CГIIjCS IO ј postoii.
Mз ks 1111 Gorki
vek su isticali da su оsпоvпе osoblпe coveka пje­
gova teiпja za jsfjпom, pravdom, ljubavlju ј пovim
sazпaпjjma. А pravjla, propisj ј zakoпi Yoge sa-
drie u sebl sve elemeпte omocu ko 'jh se izgra-
UJe Је па om е па - tztc t 1 si 1с 1 z rava
1 Ја а 1cпost. Ројеdјпас jzgra еп ро mora пim za-
koпima sledstveпo postaje сlап drustveпe zajedпj­
ce koja objedjпjavaпjem pozjfjvпjh jediпkj i sama
postaje pozjfjvпa .
Posledпjih dесепјја а пarocjfo posledпjjh godjпa
ројасапо је jпferesovaпje za uceпjem ј jskusfvjma
Yoge. Mпogi паuспјсi odlaze u lпdjju da Ы па ljcu
mesta proucjli ovu jedjпstveпu duhovпu tekovjпu
iпdjjskog пaroda, а s druge sfraпe mпogj lпdusi
odiaze u druge zemlje da Ы preпeli svoja zпапја.
Njjhovom zaslugom Yoga је daпas prezeпfjraпa
celom kulturпom svefu, а Hafha Yoga, пјеп prak-
fjcaп vid, vec је u пajsjroj primeпj ,

Као siпfeza meпfalпe i telesпe djscipljпe, Hatha

Yoga se savremeпom svetu ukazala kao jdealaп
zastitпik fizickog ј psihjckog zdravlja. U vremeпu
koje vodj ka sve briem fempu zjvljeпja, koje do-
пosi поvе teskoce ј поvе proЬieme, Yoga stojj kao
utociste, kao oaza u kojoj umoraп ј iedaп pufпik Он о сенrо Ы ti 11 srn verн;emo :
o11olil~o bir i l<oliko ''eru;emo .
пalazj svoj mjr i svoju рапасеu. Parafraza jedne sнfisticke pcsrnc

12
 То sto zиаию је l~ap/jica, to sto је НЈ ОН'.
IZVORNI TEKSTOVI О YOGI /lf Zlfi1HJO
Ne\vtoll

Pocev od najstarijih indijskih pisanih spomenika

Veda, ра do danasnjeg dana, Yogi su posvecene
mnogobrojne filosofske studije iz pera najvecih mi-
slilaca sveta. Dela starijeg datuma potjcu sa indjj-
skog tla ј pjsana su starjm jndjjskim pismom, san-
skritom. (Rig veda, Sama veda, Yajur veda, Atha-
rva veda).
Najznacajnjja dela koja su posluzila kao jzvor о
ucenju Yoge ј na osnovu kojjh је Yoga defjnjtivno
doblla svoju formu, smatraju se sledeca:
Upanishade- deo Veda u kome su u poetsko-fi-
losofskoj formj jzloienj svi aspekti Yoge. Upanj-
shade se smatraju delima vrhunske duhovne pro-
svetljenosfj,
Vedanta - filosofsko-psiholoskj sistem - zavrsni
deo Veda i jedan od sest skola mjsli ј logickog pri-
laza.
Bhagavad Gita - epizoda velikog ера Mahab-
harata. U njoj se u vidu dijaloga raspravlja о svim
aspekfjma zjvota - duhovnom, emocionalnom,
mentalnom, etickom ј fizjckom - ukazivanjem na
put progresa i krajnje srece coveka.
Yoga Sutra - Aforizmj о Yogi veljkog mjsljoca iz
111 veka st. ere Patandzaljja. Nekoljko vekova ka-
snije pesnjk Vyasa је dao svoje komentare Sutri
koje su postale kodeks znanja о Yogi i praktjcne
mudrosti.
Tehnjckj prilaz Hatha Yogj jzlozen је u vjse speci-
jalizovanjh dela: Hatha Yoga Pradipika, Yoga Di-
pika, Gheranda Samhita, Shiva Samhifa i drugim.
Velikj broj tЊetanskih filosofa - yogina od kojjh
su napoznafjji Naropa ј Milarepa, u svojim ruko-
pisima su izlozili dokfrjnu tЊetanske Yoge.
Pored ovoga, ima bezbroj studija savremenih pi-
saca koji se bave kako proucavanjem filosofije
Yoge tako i njenom praktjcnom prjmenom - Haf-
ha Yogom i Kriya Yogom.
13
ZNACENJE RECI YOG~

Prema tumacenju indijskih gramaticara rec yoga

potice od sanskritskog izraza yuj sto znaci sjedjnjfi,
а kojoj је dodat sufiks ghan kojj znacj upotpunja-
vanje.
Gramaticar Panini daje tri znacenja izraza yoge:
samyoga (jedinstvo), samyamana (veza) i samadhi
(jdentifikacija), tj. pretapanje individualnog u to-
talno. Pesnik Vyasa uzima rejnfegraciju (yoga) ј
jdenfjfjkaciju (samadhj) kao sjnonjme, dok u tuma-
cenju Vedante yoga znaci ,,najvise ostvarenje" .
Vishnu Purana ovako objasnjava sm jsao Yoge :
" lzuzetna naklonost duha koja је pracena aktivnom
ieljom da se upozna svoje Ја ј koja vodj ka jedjn-
stvu sa Prjncipom, naziva se Yoga".
U svojim aforizmima Yoga Sutra Patanjali kaie
da se pomocu Yoge zaustavlja lutanje misli. Ako
yogin uspe u tome, ~n ostaje u samom~Ьi, ~­
tivnom, njegovo Ја uZima formu lutajuce misli.
Bhagavad Gita propoveda reinfegraciju pufem ak-
tivnosti: "Otklonivsi sve veze i ucvrscujuci se па pu-
tu ostvarenja, covek freba da ostane u akciji cuva-
juci duhovnu uravnotezenost ~g,x,~
~ ёla~u plod ili П_!. Efo, fa ~i_!'noca_~<i_yha .zove se

- oga .
U oblcajeno i u najsiroj primeni tumacenje izraza
yoga jeste jedinstvo i sjedinjavanje sto u prenos-
nom smislu oznacava: jedinsfvo individualnog sa
unjverzalnim, mikrokozma sa makrokozmom, ko-
nacnog sa beskonacnim.
0 Ь ~s}?ОИt!СИО ! ]ща јеdна ~tartt sр о на
izтet/u tebe i тене.
Тсsиа sрона l<oju iskovase pesиic i .
Namdjev

14
GURU, YOGI, SADHAKA 1 SIDDHI

U starim sanskritskim tekstovima, pored detaljnog

objasnjenja pojma Yoge, nalaze se i oni koji tu-
mace ulogu i znacaj ucitelja Yoge, ucenika Yoge
ј mudraca, tj. onjh kojj su ostvarilj Sebe u Vogi.

Ljcnost ucjfelja Voge koji se nazjva guru, okvali-

fikovana је najvisim osoblnama jer ona ima uzvi-
sen zadatak "da uci о Najvisoj sustini". U Upani-
shadama, izmedu ostalih kvaljfikacija, ucjfelj Yoge
је onaj ko poznaje Vecjfu Mudrost - Vede, ko
jzvanredno poznaje Yogu i kojj је sam yogj; ko
је cjsf dusom i telom, ko vlada sobom, tj. ko jma
one kvalitete koje propisuje ucenje Yoge. Ukrat-
ko, guru, odnosno ucjfelj treba da је obrazovana
ј mudra ljcnost spremna da svoja znanja neseblc-
no prenese na svoje ucenike ј sledbenjke.
Sam izraz guru sastoji se od sloga gu sto znaci ta-
ma i sloga ru sto oznacava osobu koja nesto raz-
goni ili otklanja. Prema tome, guru је onaj ko ot-
klanja tamu, odnosno, neznanje.
Onaj kojj se bavj Yogom, ako је muskarac, naziva
se yogi ili yogin а ako је iena naziva se yogini,
(jnd.), odnosno yogina. U upotrebl је ј savremenj
jzraz jogista kojj se odnosj na svaku osobu koja
prakfjkuje Hatha Yogu.
Prema tumacenju starjh pisaca, yogina ima frj vr-
ste, а to su: svetovnj, intelektualni i asketski. Sad-
haka (onaj ko istrazuje) је yogi koji istrazuje Yogu
sa vise ili manje entuzijazma. Stoga su sadhake
podeljene u cefjri grupe: slab (sklon rdavjm stva-
rjma, mnogo jede, pod ufjcajem zena, nepostojan,
itd.), srednji (umeren u svemu, tezi za usavrsava-
njem), visi (postojan, nezavisan, dostojanstven, ca-
stan, istinoljublv, hrabar) i najvШ obrazov<:_!n, go-
~odar svojih cula, studio~sm, о vaz~_ еР-09 -Е: . Simbol vitalne snage
gТеоа i . Sirt.яnJ~, plemenit, itd.). i bozanske mudrosti

15
Pojedini odani poklonici Yoge, vremenom, uz po-
moc teskjh fjzjckjh ј psjh jckjh vezbl, uspevaju da
ovladaju nekjm zakonima prirode koji se neupuce-
njma cjne pravim cudima. Medutim, jos u najsta-
rijjm izvornjm tekstovjma diferencirane su dve vrste Kineski ideogram
ovjh siddhis (oni kojj su postiglj), а to su: "fjzicki koji znaci
sjddhjs 11 ј 11 Unufrasnji sjddhis 11 , tj. spirjfualnj, mudra c ili sveti co vek

lma osam glavnjh fizickih dosfjgnuca kojj se postj-

zu telesnjm vezbama ј kontrolom djsajnog procesa
uz veljku koncentracjju paznje.
Anima - postafj malen kao atom. (U doba for-
mjranja indijske fjlozofjje, atom је Ыо najmanja
jedjnjca).
Laghjma - nemafj tezjnu.
Mahima - blti ogroman; mocj sagledafj og-
romna prostranstva kao sto је suncanj sjsfem ili
univerzum.
Garima - blti vrlo fezak tako da se ne moze
pokrenuti, kao npr. planina.
Prapti - moci se preneti ma kuda i ma kada.
Prakamya - vjdefj svoje zelje ispunjene.
Vashjsfa - konfroljsafj sve osobe ј sve pojave.
lshjfva - upravljafj svjm pojavama ј blcima.
"Spiritualni siddhis" istim procesom kontrole djsa-
nja i koncenfracjje paznje dosfjzu najvise sfepene
jer su, navodno, cula suptilnjja od tela, mjsao sup-
tilnija od cula, intelekt suptilniji od mislj, а bltak
supfjlniji od intelekta.
Tako, kada је postignut krajnji cilj postavljenog
zadatka - upoznavanje Sebe i ovladavanje pri-
rodom i svim pojavama, spiritualnj siddhj dolazi u
stanje potpunog zadovoljstva, oslobodenja, u sta-
nje identifjkacije. То је Samadhi, najvisj stepen u
procesu licnog usavrsavanja. lzraz sjddhi sjnonjm
је za pojam mudrosti, odnosno mudraca ili svetog
:Zivot ;е suviSe l1ratall da bi bio mali.
coveka. Disareli

16
 YOGA U HINDU FILOSOFIJI Sve је pro/az110 samo је prolazнost velita.

Beskrajno brojnu raznolikost pojava u Univerzumu

u najsirem znacenju ј onu raznoljkost u kojoj se
malj svet krece, nemoguce је samo jz jedne per-
spektive sveobuhvatno shvatifj. Posmatranje, jspj-
tivanje ј procenjjvanje podloino је faktoru subjek-
fjvnosfj sto samo ро sebl jskljucuje mogucnost da
se pojave sagledaju svestrano ј da se о njjma sudi
cjsfo objekfjvno.
Zbog nemogucnosfj da se sa ogranjcen jh pozjcjja
prosuauje о raznim fenomenima, hjndu fjlosofj su
posfavjlj sest prilaza, tj. sest fjlosofskih sjsfema -
Darshana. Ove Darshane treba da olaksaju prjsfup
ka odredenoj pojavj, da pomognu njenom sve-
1 stranom sagledavanju i da usaglase razfjcjfa sta-
noviSta. То su :
1. Samkhya - kosmoloski. Njegov metod је jnfe-
lektualno znanje koje bazira na odnosu prjroda -
um - jndivjdualno ја; oni su podloini vecitoj pro-
menJ.
2. Vaisheshika - prirodno elementarni. Karakte-
ristika ovog sjsfema је njegova nauka о atomima
(koji su smatrani nepromenljivim) i о osnovnim pri-
rodnim supstancama.
З. Nyaya- logickj, Njegov metod bazjra na prin-
cipjma djjalekfjke; on razraduje brojne kategorije
logickog misljenja.
4. Yoga .- rejnfegracionj, Uz pomoc specijalnog
metoda mentalne kontrole covek se oslobada od
neznanja i strasfj ј dolazi u stanje natculnosti.
5. Mimansa - formalni, ritualni. U sustini ateisticki
sistem koji zvuku izgovorene reci u rifualu pripisuje
snagu profiv koje su nemocni i ljudi i bogovi.
6. Vedanta - metafizicki. Ucenje da nista stvarno
ne postoji osim univerzalne duse (Brahman). lndi.-

2
17
 vidualna ljudska dusa- Jivatman, kao ј sve prjrod-
ne pojave, samo su jdenfjfikacija sa Brahmanom.
Oslobodenje ljudske duse ј njeno ponovno sjedi-
njavanje sa univerzalnom dusom jedino se moie
postici otklanjanjem neznanja.
Od ovjh sest filosofskjh sistema Vedanta ј Yoga se
smatraju najznacajnij jm: prvj stoga sto predstavlja
najvjsj oЬijk znanja, а drugi zato sto ukazuje put
kojjm treba icj da Ьi se ostvarjli prjncipj koje је Ve-
danta postavjla.
Hjndu fjlosofj smatraju da је unutrasnja stvarnost
skrjvena pod promenljjvjm spoljnjm oЬijcjma ј da
§.vet н_gjayg stoji pod dejstvom Мауа - .moci iluzi-
~Znanje koje se stice na osnovu spoljnjh percepcr-
ja, nije pravo znanje jer mu nedostaje onaj nevidlji-
vi ali sustinski element. Ма koliko duboko Ьilo nase
znanje о nekoj stvari i ma koljko Ьili Ьlizu nje, sve
dok smo izvan nje ne moiemo је spoznafj jnfegral-
no. S toga, jedini put d.Q se stvarj potpuno spozna-
~olia i iznutra, jeste l!!_etafjzicko otkrjvanje -
Upanjshade (najЬijzi prjlaz) i nase jdentifikovanje
- sa njima.
Objasnjavajuci ulogu svesfj u coveku, hindu fjlosofj
tvrde da jasnost percepcija zavjsi od sposobnosti
senzornjh organa, а jedjnstvo svesfj ј senzornih
organa konsfjfuisu covecjj iivot u granjcama fjzjc-
kog tela.
U traienju puta za prevazilaienjem granica fjzic-
kog tela, filosofi Yoge postavljaju mogucnost de-
lanja svesti bez ~redstva culg. Za postizanje su.:
pra-senzornih percepcija onj~ se sluie posebnim
metodom psihofjzickog treninga kojj se sastoji jz
_s~cjjalnjh veibl tela, kontrole disanjg Lmedjfct:
__fjje. Na taj nacjn duh izlazi iz svog fjzickog_omo-
taca, identifikuje se sa postavljenom idejom а za-
tim орёt vraca u fj zjcke okvire sa novlm- sazna-
U~j vid оСiжа иasim i vid te/iжtt иasim da 111ogu g/edati.
Da vidiжo celiиu svcta, da vidimo delic ијеf!.С\'.
l~ig - veda

18
SISTEMI YOGA

Od osamnaest Voga izloienih u Bhagavad Gifi, se-

dam se smatraju najznacajnijjm:

7. RAJA YOGA
6. BHAKTI YOGA
5. JNANA YOGA
4. KARMA YOGA
З. LAYA YOGA
2. MANTRA YOGA
1. НАТНА YOGA

Pored ovjh sjsfema, u praksj proslosti i sadasnjosfj,

Tanfra ј Kriya yoga zauzimaju znacajno mesto.
Nasuprot ostaljh (osjm Hatha yoge) kojj uglavnom
obuhvataju ро jedan aspekt, Tantra yoga ј Krjya
yoga su celovjfe. One jmaju do tancina razradene
metode pomocu kojih se misao ostvaruje u akcijj,

19
 IYENGAR, vel iki majstor Hotho Yog e

Umttar vi'Og rcla tako smr tнog i lн'at viso!?vg,

орrещ/јен оg Sl'eSCII i osetiнt a си/а,
н ala zi s<! svet sa svojim pocet i?OIH i svrsetl?o!lt,
нa lazi st: Pllt k oji vodi /? presta нl~и tog Sltein .
M :~r:~ Sarn jt1tt:1

20
 \'еiЬ.1нјс је 1111jbo/ji нёitelj.
НАТНА YOGA
l ati11sk;~ izrek:1

Reintegracija kroz snagu duha i tela

Hatha Yogom se nazjvaju odredeni propjsj, mo-

ralna pravj/a, vezbe tela ј posebna tehnjka djsa-
nja pomocu kojjh se telo ј duh stavljaju pod kon-
trolu а vjfalna energjja dolazj do punog jzrazaja.
Т о је poseban proces fjzjcke ј psjhjcke edukacjje
pomocu koje se ostvaruje krajnjj с ј/ј: harmonjcno
jzgradena Jjcnost uskladena sa svetom kojjm ј е
okruzena.
Mnogobrojne studjje ј analize о Yogj, Ьilo najsta-
rjjeg јЈј najnoviqeg datuma, potvrduju da је glavni
zadatak Hatha Yoge savladavanje fizjckjh prepre-
ka u dostizanju spiritualnog tj. "Kraljevskog puta
reinfegracjje- Raja Yoge".
Goraksha Samhifa daje ovo kratko objasnjenje:
"Poznavanje Hatha Yoge jesu lesfvjce uz koje se
penje da Ьi se dosfjg/i najvisj regjonj Kraljevskog
Puta".
U komentarjma Hafha Yoge Pradipike На znaci
Sunce, odnosno, fo је pozjfivna energija, а Tha
znacj Mesec, odnosno negafjvna energjja; Yoga
oznacava jedinsfvo, sjedinjenje. lz toga projzlazi
da је Hatha Yoga jedinsfvo tj. neutralizacija pozi-
tivne ј negafjvne energije. Тako је planetarni po-
redak i odnos Sunca ј Meseca u coveku nasao
svoje mesto: prvi u spjrjfualnom, а drugi u fjzjckom
telu coveka.
Ovaj dua/jzam pojmova ј vrednosti klasjcne Yoge
podudara se sa princjpom jedinstva suprotnosfj cija
uzajamnost odnosa uslovljava pokretacku snagu
zivota i razvoja sveta - sa YIN-YANGOM.
Ova veoma stara filosofska postavka dijakteckog
zakona prozimanja suprofnjh snaga nastala је u
Kinj а zafjm је prihvacena ј od drugjh zemalja Da-

21
lekog lstoka. Prema ovom prjпcjpu svj pojmovj su
svrsfaпj u kategorjju YIN ilj kafegorjju У ANG i sve
freba da osciljra ka uspostavljaпju ravпofeie ovjh
dveju eпergija sto је preduslov za harmoпjzovaпje
celokupпvog zjvota u svefu, оdпоsпо uпjverzumu .

$jmboljcпo, to је predstavljeпo jedпjm krugom koji

ozпacava apsolut - vremensku ј prosforпu besko-
пacnost. Levo, сrпа straпa u oЬijku obrпufe zapefe
predstavlja uvlaceпje duha u maferjju - fo је YIN .
Njegovj afriЬufj su mrak, hladпoca, ceпfrifugalпa,
пegativпa sila; to је straпa Meseca. Na desпoj stra-
пj је bela povrsjпa jsfe veljcjne ј oЬijka samo u obr-
пufom poloiaju - to је YANG - straпa sveflosfj,
foplote, Suпca; оп ozпacava ceпfrjfugalпu, pozifjv-
пu silu. U ceпfru YINA, u пjegovom пajsjrem delu
пalazj se mala bela tacka а u ceпfru У ANGA сrпа
facka sfo freba da zпасј da u uпjverzumu пе postojj
пisfa apsolutпo pozjfjvпo пјfј apsolutпo пegafjvпo.

Рrјпсјр jedjпsfva i harmoпjje vlada C:jfavim Uпjver­

zumom (makrokosmom) ра prema tome ј covekom
kao пjegovjm deljcem (mikrokosmom). Odstupaпje
od ovih пajvisih zakoпa Kosmosa izaziva poreme-
caje koji se maпjfesfuju па razljC:jfe пасјпе .
Bazjrajucj svoje uсепје па najvjsjm zakoпjma pri-
rode, Hatha Yoga пastojj da jzmjrj dejstvo aпtago­
пjsfjckjh eпergjja ј da uskladi пjjhove tokove. Опа
poucava kako da se izbegпu ј prevazidu пeocekj­
vaпi sudari ј razпa strujaпja kojjh је prepuпa afmo-
sfera u kojoj covek obltava.

YIN - YANG

22
MANTRA YOGA Dobre izre/?e su zamcci sџega dobrog;
i'11rsto нrеzане и нremoriju, оне l1raиe џојјн.
Jaubcrt
Reintegracija kroz hermeticku formulu

Mantra Yoga је reintegracija kroz hermeticku for-

mulu, tzv. mantre. Prema starim izvorima, postoji
veliki broj mantri cije ponavljanje moze dati razli-
cite rezultate, Tako npr. pomocu siddha mantre ze-
lja se ostvaruje u odredeno vreme; sandhya man-
tra daje rezultat posle duieg vremena; sasidha is-
punjava ielju samo u slucaju da је zasluzena; ripu
је "neprijateljska" manfra koja deluje negativno,
itd.
Mantre su sacinjene od simbolicnih slogova cije
sazvucje proizvodi neku neodoljivu snagu. Najve-
com manfrom smatra se slog AUM ili ОМ koji ozna-
cava najvisi i najapstraktniji pojam uzvisenosti i,
kako kaze Patanjali, to је koren Vecite Mudrosti
- Veda.
Prema Vedanti, jednom od sest filosofskih sistema,
glas А predstavlja objektivni, tj. materijalni svet,
glas U predstavlja subjektivni, tj. spiritualni svet,
glas м predstavlja ono sfo је izvan poimanja inte-
lekta, tj. nepoznato. Sve ukupno, slog AUM daje
sintezu univerzalnosti- totalitet.
U meditaciji AUM igra znacajnu ulogu jer se po-
mocu njega lakse postize koncentracija na odre-
denu ideju. lzgovaranje ovoga sloga izaziva tana-
ne viЬracije koje se najpogodnije harmonizuju sa
viЬracijama univerzuma. Stoga se AUM cesto kori-
sti u rifualima i kao invokacija na pocetku ili na
kraju rada.
Prakticno uzev, I)]S:tnfre mogu koristiti vezbani.~._rn~.:
morije ј ucvrscivanju sebe u.,..P~!ejon gsti sy ojib za:-
mi · ' namera. One se mogu sasfojati od dobro
odabrani mu rih izreka ili stihova koji, nauceni
nap amet, ri1m1ёn1m -izgovaranjem mogu doprineti
razvoju niisaonosti i jacanju volje. -

23
Dejstvo zvucnih viЬracija na psihu coveka danas
se cesto koristi kao poseban metod lecenja u me-
dicini. Stare mantre su zamenjene novim sad rza-
jima koji uz pomoc savremene tehnologije - me-
tronoma, magnetofona, radija, telefona ili televizije
- sugestivno deluj u na bolesnika. Ovaj nacin psi-
hoterapije sa minimalnim koriscenjem medikame-
nata daje odlicne rezultate u lecenju velikog broja
oboljenja.

Sanskritski simbol sloga AUM

Кlasic нa танtrа

о. veciti ииtverzalнl duse

probнdi иastt svest i иasn srca,
odvedi иаs od нtraka do svetlC'sti, Kctd rшrdrcJCistvorise r·ei:
ос/ lazl do istiиe, i pros/jnse је /но: S1•oj dн/;
od stralra do krabrosri, /;cto brasиo lнoz sito,
od нrrzиje do ljиbnvi, l;нdi sveta prepo:иnse sc: н prij мeljst\'tt
AUM, AUM, AUM. Щ: Ьlngoslovljmi :11nl1 leii skriveн н reli.
Slrnиtr\ slraиti, slн1Иti! Rig . ,.,.,ь

• Shanti - na sanskrit,skom oznacava spi ritla lni mir.

24
LAYA YOGA Yogo роёiнје /(11110 gde coveli postaje iнtrospe/1tiVIIII .

Rejnfegracjja stapanjem

Prema osnovnom prjпcjpu hjndu fjJosofjje, sve ma-

пjfestacjje ј sve pojave bazirane su па jdejj duali-
teta ј to: muskog princjpa - Jjcnosti (Purusha) i
zenskog principa - prjrode (Prakrjfi). Тako, u cen-
tru zamjsJjenog astralnog tela lezj Jjcnost, simboJj_
zovana kao hjJjadulisnj lotos, dok је energija prj-
rode smestena u samom korenu kjcmenog stuba
zamjsJjena kao uvjjena zmjja, Kundalini.
Zadatak Laya Yoge је da ozivi energjju prirode
ј da је kroz sedam astrafnjh centara koji se nala-
ze duz kicmenog stuba sprovede od korena do
vrha, tj. do temena glave. Na taj nacin, kaze Hatha
Yoga Pradipika, yogi kojj tezi rejnfegracijj "svoj
duh, svoj razum ј svoj zivotni dah utapa u objekt
svoje kontemplacjje, u svoj unutrasnjj glas" .
Da Ы se posfjgfo ovo utapanje, u metodi Laya Yo-
ge znacajnu ulogu jgra proces slusanja unutrasnjeg
glasa, "gledanje" unutrasnjeg Ја ј ozivljavanja us-
pavane KundaJjпj. Као ј u nekim drugjm oЬiicjma
Yoge ј ovde је neophodan elemenat kojj је pred-
~slov za ostvarenje zeljene zamisli - ~ut~ ko-
jim је mjsao jnfenzjvno~enfrjsana _na _ ed_e-
Г)U ldeJU.

]esi li ~'5agla5io 5Voje bicc 5а ve/ikom раtнјош Covectllt5tva

о ртеtенdенtн svelo5ti7
Glasovi cutanja
Mиdrac оно sto hoce trazi и sebl, /ICZfllllica to trazi н drugiнtct.
Confucius
Онај lio је SI'O! gospodar l:ad је 511111
нsl:oro се to postati i н prlsнstvи drнgi/t.
Jules Payot
Онај llo роzнаје dmge је mud11r;
оиа ј l<o роzиа ј е 511 Ј·Иоg sebe ј е prOS \1 etlj eн;
Olfaj lio щоzе da pobedi drнge ј е jall ;
ouai llo је џobedio 5amog 5tbe је mocmr.
Lao-Tsc

25
Cove/~ se plemicem не rada. Геr nspera nd nsrrn -
Co1·el~ se bedиihoиr не rnda. Kroz teSI1occ lut ZI'Czdmнa.
Plemiceut posraje dеЊшt svojim. Pcr rnsrra nd Mlt'•1 -
Vlastira dela li:re ga bedиikom. Prel<o plugn l1n \'cliCim.
Nipata s11tta Per nнgнsta nd at~gшtn -
Kroz tegolч: l<n нzviSeиo; casri.
lspred svega rreba posraviti dнiиcs t
n 11 drиgi red plod koji se нјоте postize.
Confuci11S

Covel< је нnsledнil< svojilr dela.

Katha Upanishades

Mиdrac sнrarra l'rliин jediиo111 иagrado111.

Confuci11s

Svi cvetovi buducиosti su н semeftu sadnsиjos ri.

Кineska izreka

Sam ces н sred nlttivиosri ieleri dn ziviS sto godiиa .

Upanishades

Sva/1og dnнa odнe;i l~otnricи 1111 јеdно щesto sagradice~ рlанiнн.

Confucius

Budite od oнl'lt /1oji юrapreifttjн ttlepsnvajн ovnj svet.

Zaratrustra Opcrn cr s11u!iC>. Rndom i mnr/Jil'osC:н.

Odgovomi Sflto za оно sto mdimo, nli za оно sro н е raditнo. Cove/1 је rodcн dn radi i dn se bori.
Voltaire Ко ис liнi tal1o нюrп da propnd11c.
Nikol:~ Tcsl:1
Covcl< је rodeн za md l<ao ptica za let. Raditi, znvrsiti, objaviti.
Luther Faraday

Al<o не mislite на brulucнost не mozete је нi imati. Covc/1 l<oii mdi нil1ad нiјс роtрнио нesrccmt.
Galsworthy Ј . de Maistrc

Radi 1 Ti treba dn otpl.нis tvoj zi1•ot rndoнr.

тnjlt/1 uspelta нiје и ! оте dn cove/~ radi оно sto voli Lcнjiv ci por/;rndnju drнst1•o.
неgо dn VC>Ji ОНО SIO rtldi. Fokild
Winston Churchill
Marl;;,,om covektt нijcdarr dnн нiје dиg.
Оно sto је tеЉо ostvnriti znlн?tvn mesec, l?ntl?ad i godiнe. Sепе,·"
Оно sto је ltemogнce, zalttevn sa11to mnlo dнze.
Nistn не radeci ljнdi se 11се dn rnde :/о.
Lao-Tse
Corнel ius

Nn; vece snvrseнst vo covcl<n ;е ispюrjavnнje нjegove dttiнost i dнiиoscu. Zivot /judimn ие dnje нi!.ta velil?o Ьеz velil?og trнdn .
Kant Horatius

26
 Rad је samoostvarerrje
KARMA YOGA
Bhagavad Gir<t

Reintegracija kroz delatnost

Prema tumacenju Upanishada, Karma Yoga, odno-

sno, reintegracija kroz aktivnost је shvafanje da је
licna delatnost duinost i stalna predanost uma po-
stavljenim zadacima. Ovu misao Bhagavad Gita
potkrepljuje recima da "nijedan covek, cak ni za
trenutak ne treba da bude bez aktivnosti, а da ~u
sva blca ро prirodi predodredena za rad " .
Prema doktrini Vedante Karma Yoga је neizmen- .
ljivi zakon uzrokq ј poslёdice: svakom dejstvu mo-
rao је prethaditj uzrok. lzraz karma ces·t o se tu.:
maci kao fatalnost ili sudblnska neminovnost. Ka-
da nije poznat uzrok koji је izazvao neki dogadaj,
posledicu, kaie se da је_ to fatum, sudblna. Medu-
tim, za karmu se vezuje adrishta sfo na sanskrit-
skom doslovno znaci: ono sfo nije poznafo. Prema
tome, svaka posledica ima svoj uzrok, razlika је
samo u tome da li је on poznat ili nije.
U samoj osnovi, Karma Yoga nalaie aktivnost i
predanost celog covekovog Ыса za ostvarenje ne-
ke ideje ili nekog zadatka bez ikakve nagrade.
То treba da bude rad kome se pojedinac potpuno
posvecuje za doorob1f drustva , naCIJe 11i ёоvе- "

---
ёansfva .
Razume se, nije iskljucivo pravo samo lndusa da
budu Karma yogini. Svaki covek moie to postati
ako svoj iivot posveti nekoj plemenitoj ideji ne
uslovljavajuci ni drustveni prestii ni materijalnu ko-
rist od postignutog uspeha.

Kиjiga zivota је vriJOVfta lmjiga:

Ne жоiе se иi ::atvoriti иi роноvо otvoriti ро I'Olji.
Najzaи iжljivije rrresto и н;о; se не cita dva 11Utl1,
Ne zaslиi.нjem da Нli џcrujete rrego sc sиdborrosнi list sarrr od sebe okrece.
sve dok н е postaнerн sama оно sro pei'CIIfl. Cove/? Ьi 1rteo da zaostaнe на srrarri rrcr l?ojoj se 1•oli.
Vesna Krrnpotic а straнa 1111 !?ојој se шнirе 1• ес је pod prsliнm .

27
 JNANA YOGA Ко zна da не zна, иajvjsj је.
Lao-Tsc

Reintegracija kroz znanje

U tumacenju Upanishada, Jnana Yoga је metod

reintegracije kroz znanje koje је uvek povezano
sa najvisim vidom egzistencije а koje "vodi ka stal-
nom napretku i svim dostignucima". Prema Rama
Giti, "identifikacija је jedini put ka istinskom zna-
nju" ра se stoga veliki znacaj pridaje poznavanju
supersenzibllnosti i spiritualnosti svih pojava.
U ~u osfvarenja zna~ a sfari mudraci su po-
stavili seCJam stepena: pobrg volja tj . resenost, sklo..:.
!J_Qsf ka slpsatЏy unufrasnjih cula i ~ncentraci ja ра-
~; sledece cetiri etape su razgranrcene--pё)" stanju
duha u procesu identifikacije.
Ukratko, Jnana Yoga је misaona, filosofska Yoga
ciji је glavni insfrument produЬijena misao koja
treba da dovede do najvisih saznanja.

Ро:нащнј dmge је ишdrost; џozнavatj smнog sebe vrlнms/м је ншdrost.

Lao-Тsc

Котеи sve ljиdsl<e ;юlltj e, ubljнlivsj тоаt?нје ј smrt, j гste иеzнаије.

Pata11jali
Prnl\tj(aи filosof, ucjtelj mнdrostj џoиl<ot1t ј pt·iиret·otrr - pravj је fj/osof.
Ka11t
Upozиaj sebe sam ј upo zиa ces ииivетzтн
Natpis na proJrocistн tl Delfima

Bjtj svcstaн st·og иеzиаија, velil<i је koralt 1< zнaиjtl.

Disraeli
Izrнeilи zиаија ј stvaraнja postojj ve/j/ti роио т џrel<o l<ogn treba izgradjti •нost.
Robert Schщnatltl
Njjedиo doba rtjje l<asиo za uceи,ie.
Kad vjdjs нel<og dobrog covelщ pokusaj da иаdнтШ иj egov prjтer;
lmd v jdi'б иekog rdavog (oveka, jspjta j da i tf иетаs iste greske. Latinska iueka
Conftlcitts
Ne иapredovat j :на(i нazadovatj.
Pravilo ишdrо.са је da osmve stvarj рте неgо sto оне иjih ostave. Goethe
Mi 11е sme•нo cekati иа znlazak svog suнca.
Baltazar Grazia11 Ne нlimo za skol н vec Zll zivot.
Seneca
Zианје ј е podloga JИorala :
Covelt I!IOTa zиati sta је dobi'O ра се i sarн bitj dobar ivludr·ost је majl<a ~vilt lepi/1 vest jиa.
's ocrates Cicero

28
 ВНАКТI YOGA Nclщ Ьlagost pobcdi lјиtнјн,
иеkа dobro S1111/ada zlo,
нсi~а graтzivca pobedc darovi,
Rejnfegracjja kroz ljubav иеkа la:Zljivca нadigra istiиa.
О, иеkа tшzиji prel?o ljнbavi dode lnaj.
B 11ddh:~

U tumacenju Yogatrayanande stoji da " ... bez

, ljubavj ј bez _potpunog posvecjvanja necemu, to
nesto se stvarno ne moie upoznafj. Stoga, сео
svet neprekjdno oboiava - nauёn1k, fjlosof, umef-
njk, svj neprekidno oboiavaju. Srce onoga ko ne
oboiava ono sto zasluiuje oboiavanje, jeste ne-
znalica".
Metod -ostvarivanja rejnfegracjje kroz ljubav, za-
misljen је kao sedmostepene lesfvjce koje vode ka
,dvama oЬijcjma Bhakti Уо~: Ragatmika Bhakti-
~rasnoj prjvrienosti, odnosno, _f_ulnoj ljubavi ј Para
Bhakti - transcendentalnoj ljubavi.
Bezgranjcna ljubav koja prozjma celo blce, prema
Bhakfj yogi, najvisi је sfepen ostvarivanja Sebe u
boianskom Univerzumu ј to је jdentifjkacjja sa naj-
vjsim Principom.

Suиce не ccl~a da razaspe svoju svetlost i toplotн .

1 ti isto tako liиi
dobro /?оје od tebe zavlsi
не celurjиCi da ga od tebe traze.
Epictet
Sa онi111 l<o је dobar, ја sam dobar; sa oнim l?o иiј:! dobar, ја sат ipalt dobar.
Lao-Tsc
SI' C dak/e sto l:ocetc da сiие vama ljudi, ciиite i vi иjima.
Matej
Kal?va bolja lшjiga moi.e postojati od оие kиjigc
!?оја иаs нсi i'ovecaosti?
Gandhi
Al~o l1oces da иades boga, sluzi covelпt . Онај l1o S\111 bica 11 scbi vidi
Swa111i Vivekatlanda i и svi н1 biCiтa O/)et scbc zrc,
ОИ II C zиа sta је lfti'ZHji1 i Ьо/.
Nij e pt·avo rauиe tat i se svojom s r ecoиt pred licem tollke bcde.
Upaпishades
Buddha
Al?o se иа и1rzији тrzијои1 odgo11ara, Ako si ltamc11, budi Јер ,
ka/?o Се se И!ТZИја Zt1\1TSiti? ako si bi/j/1a, budi иеiан,
Buddha al1o si covck. budi l;иЬа\1.
Victor Hugo
Lal<se је voleti ёovecaнst11o иеgо svoga suseda.
Eric Hoffer Pravilиo је f!TVO smн biti dobar ёо1•с/;,
Ма/о dobrote ёoveka prema C011eku vise vredi иеgо silиa ljubnv рrета lovecnиst,• u. :ati~н drugog<l sсЫ s /Њ10g traiiti.
Richard Delen Cicero

29
 SWAMI CHIDANANDA
Raja yogi sa Himalaya

Mttdar covck ј е ozЬtljlfOSCII, vrliiiOIII i cistotOIII

sе Ье 11aciнio
ostr1•0111 l<oje иikal?vn рор/111'11 не 111oze dn potopi.
TiЬerski kanoп

30
RAJA YOGA ~tO SC ренје~ Иll V,lsj Vr/1, ~·idis VCCC
prostraиstvo koje treba istraziti.
Takt1-A11
Kraljevski put ka reinfegracijj

NajvШ oЬijk Yoge, Kraljevska Yoga, jeste posled-

njj stepen kome tezi svakj posveceni yogj, Prema
Hatha Yogi Pradipiki, Hatha Yoga sa svojjm kom-
ponentama u sfvarj је priprema za dosfjzanje Raja
Yoge u kojoj nastupaju supramentalne percepcjje,
tj . vjzjje totalnog jedjnsfva. U sfarjm komentarjma
cesto se istice njjhova uzajamna povezanost, ра
se kaze da nema Raja yoge bez Hatha yoge а da
ni Hatha yoga пјје potpuna bez Raja yoge.
Ponjranjem u sebe samoga ј upoznavanjem prirode
svoga duha ј tela, raja yogj se ucvrscuje u svojoj
nejzmernosfj ј postaje u ravljac svojih cula ј fizjc-
,kog sveta kojim је ol<ruzen. s VJVSJ on ro u
~ad unutrasnjim i spoцnim utiscima, raja yogr-uspe::--
va da izdvoji Sebe о ne-Sebe, ёlа ozivi uspavanu
energiju koja u njemu lezi kao cjsfi oЬiik prirode -
Prakriti, i da se najzad identifjkuje sa najvjsjm uni-
verzalnim blcem - sa lshvarom.

Sto је podloiиo ж еи i i smrti

to и е ialosti mudre;
i upravo to ј е razlika prava
izжeau mudrog ; lude.
Pan ch ataпtra

Онај ko је sюv.og
sebe pobedio, liji rmutras11ji mir
иlје poremeceи kladnocoж ili vruCinoи1,
Ьоlо1н ili zadovo/jstvoж, pol1valour ill uvredoщ
cije је celo bice и па; viseиr Ја,
Cije su uиutrast2je sposob21osti prepuиe
zиаија i traиsceиdeиtalиe жttdrosti,
l?oji vlada svojiж culima,
posжatra Ьlato i zlato istim oCima -
cto, to је sjedtjeиi, usavrseиi yogi .
Bhagavad Gita

Huatte svoj sopstve11i p!amen i sopstevиo utoliste.

Uuнite istiиu kao р/аети, uzи1ite istiиu kao utoCiste.
Ne trazite utoCiSte нi и сети drU!<OJ1t do и samoиt sebl.
- . Bнdisticki zapis

31
Kvintesencija pet mudrosti Kvintesencija pe t elemenata

mudrost zakonitosti eter

mudrost refleksije vazduh

mudrost izjednacenja
vatra

mudrost razdvajanja
voda

mudrost sve-ispunjenjt
zemlja

Zapis о s u•s tiиi stvari

Niko ие rnora ici иikuda. Svi sиro vec taнro Covek ј е slobodarr orroliko !?o!il?o је ннrdar
samo /~ad bismo to zиali podlozaн је sudblrri tolil?o l1olil?o је 1•eliko
Тато se ие dolazi. Ta~ro dolazi /, rrama. нј.;gо110 иezmнrje
Ili bolje, tато је zapravo ovde. lao-Tse
Kad bih zнао !?о sат
zapravo, prestao Ьiн se
poнasatil kao онај za koga se sтatraт, а kad s,.; ljиdi не тogu Ьiti zнacajrri ј bogati
Ьi/r se prestao poнasati l1ao оиај za l?oga sc ali ~\li rrrogи biti dobri i pmrretнi.
sщatrtшl, zнао bilr ko sam. Coпfнcitrs

о
Osobiнa нmdraca је da budc щнеrсн н оноте
Ako si uspeo da hodas ро vodi sro ј е 5\'iflfll dopusteнo.
нisi иista vise od јеdне slaтkc. Jнvenalis
A l1o si иsрео da letis ро vazduhu
нisi иista vise od јеdие zинza re .
Ali, ako si uspeo da pobedfs svoje slabosti Nije uш dar онај /?oji S\let роzнаје
е, оиdа si postao неkо. rrcgo Oltllj f1oji ga tа/н•iщ НIOZC podиositi.
Aпsari Mнhatned Fнш'i

Dol? cove/1 tezi za rиudroscu zasluzuje иaziv тudraca;

С/111UObrazi dn је ispio S\IU нmdros t, poStaje Ьнdа/а, ]e,iirю ншdтс је slobo daн.
Volter Cicero

Reci, mudrace, /1ako si stekao toliko zиаије?

Pobeda нпd stra hoщ poceta/? је нrudrosti.
- Tako sto se иisarи stideo da druuge pitaиt.
Bertrand Russell
Herder

Он i /1oji su roileн i иmdri, иajviSa su vrstn ljudi; Pravilo иrudraca је da ostave stl•ari
оиi f?Ojt postaju иmdri uceиj er11, do/aze za ијiта; р те иеgо sto оне иjih ostave. М i не sтето cel?ati
оиi /1oji sporo исе а uz to se i ис trr~de, иајgота su vrsta ljudi. на zalnza/1 svog sинса.
Confucius Baltazar Graziaп

32
 Рщ о./ l1 ilja.1н Jнilj:l џоСiн;.: jcdиiи t l~orako11·t.
ANGAS

Osam stepena Yoge

u procesu kontrole fjzjckog tela С:јјј је cjlj osloba-

danje suptjlnog, spjrjfualnog tela, prema Patan-
dzaljjevom kodeksu jma osam utvrdenjh stepena
- angas:

8. Samadhj- jdenfjfjkacjja
7. Dhyana- kontemplacjja ј medjfacjja
6. Dharana- koncentracjja
5. Pratyahara - jzdvajanje cula od objekta
4. Pranayam- kontrola disanja
З. Asane - telesne vezbe
2. Njyama - prociscavanje
· 1. Yama- uzdrzavanje

Ovih osam stepena Yoge podeljeni su u dve grupe:

spoljni - bahjra angas, kojj obuhvataju prva ce-
tiri stepena i unutrasnji - anfara angas, koji
obuhvataju druga cefjrj stepena. Kontrola disanja
- Pranayam - bez koje је nemoguce izdvojiti
cula od njjhovih objekata, stoj i kao most kojj vodi
od spoljnih ka unutrasnjjm stepenima.~
Vjjaya Shankarachary, za koga se kaze da ј е Ьiо
ucenik Patanjalija, ovim osam stepena dodao
је jos sedam ра se tako njegov put do krajnjeg
cilja sastojj od petnaest clanova - angas. То su:
yama, niyama, tyaga, mauna, desha, kala, asana,
muladha, deha-samya, drik-sthiti, pranayam, pra-
tyahara, dharana, dhyana i samadhj,
U osnovi svih klasjcnih sistema, kao jedna kon-
stanta - condjfio sine qua non - uvek stoji yama
ј niyama. Na tim pozicijama stoje ј sve savremene
ozЬiljne i ugledne skole Yoge.

з
33
 N;jcdaи рнt нiјс 11Cpt'olroliaн ur 1•r/iни,
УАМА
Oviditrs Naso

Pet propisa uzdriavanja

Prvi stepen Yoge sastoji se jz propjsa koji jmaju

zadatak da jskorene neke fizicke i psjhicke slabosfj
ili stetne navjke. Upanishades izlaiu deset p ropisa
uzdriavanja dok ih prema Patandialiju jma pet:
1. Ne-vredanje - ahimsa: 11 Uzdriavanje od prjci-
njavanja bola Ьilo kada ј Ьilo na koji nacjn u mj-
slima, recju jli telom, Ьilo kome zjvom Ьicu, uklj u-
cujuci ј sebe - to је ne-vredanje".
2. lslina - satya: ,,Prema potvrdj unutrasnjih cula
prjkazafj stvari onakvjm kakve jesu sa namerom da
se ucini dobro, prijateljskom recju ј bez prevare -
to је jsfjna 11 •
З. Ne-krada - asleya: ,,Ne ukrasti, uzet j ili lisjfi
posedovanja drugoga, Ьilo na koji nacjn - mr-
slju, recju jlj telom - to је ne-krada •
11

Prema komentarjma Yoga Darshane ,,ne-krada u-

kljucuje i prjmanje Ьilo kakve vrste dobra koje njje
dozvoljeno svefjm zakonima", а u daljem komen-
taru se kaie: ,,Onjma koji su postojani u ne-kradi,
11
sve dragocene stvarj same dolaze •
4. Cednost - brahmacharya: " Potpuno odricanj.e
od erotsk jh dozjvljaja u mislima, cul ima jli telom-
to је cednost". Rec brahmacharya је u Yoga Dar-
shani defjnisana kao putovanje u Vecnu Mudrost
u Vedu i llonaj kojj је postojan u cednosti postiie
11
veliku moc •
5. Ne-posedovanje- aparigraha: 11 Uzdriati se od,
prikupljanja Ьilo cega sto sluii razonodi, Ьilo da se
to odnosj na rec, oЬiik, ukus jlj mjris- to је ne-po-
11
sedovanje • Мсиi И!аlо treba:
Parce sиva ftleba,
U tumacenju Yoga Darshane, prjdriavanje ovih pef casa Ciste vode,
ljиbavi, slcbode.
propisa uzdriavanja bez ogranjcavanja na kastu, Mita Popovic

34
zemlju jlj vreme pod svim okolпosfjma, jesfe veljko Koilko viSe iннlte, rolil?o rrшrje jesrc.
Karl Marx
uzdriavaпje - Maha Yama.
lskreп ј ozblljaп sledbeпjk
Yoge kojj ielj da dost:-
gne vjse stepene, mora se prjdriavafj pravjla po-
mocu kojjh се njegov duh ј telo blti postavljeni na
zdravu, sпainu ј stabllпu osnovu.

Od navedenjh propjsa uzdriavanje neki jdu u takvu

krajnost da su savremenom coveku sa njegovog
stanovjsfa na zjvot i svet tesko prjhvatljivi.
Tako, na prjmer, pridriavajucj se ahimse, prjpadnici
pojedinjh sekfj u lndjji, na clanke svojjh nogu prj-
cvrscuju praporce i zvoncice da ы ih insekti ilj gmj-
zavci culj i uklonjlj se ako su jm па putu. Poznato
је, medutim, da је Mahatma Gandhj putem ahimse,
svojom takfjkom pasivnog ofpora uspeo da dopri-
пese oslobodenju lпdjje od stranog gospodara.

lsto tako, jma i onih koji, pridriavajuci se apari-

grahe, hodaju lndijom "obuceni u vetar" tj. potpu-
пo nagi sa stapom i loпcetom u ruci. 1 na zapadnoj
hemisferi ljudi se cesto javno svlace ali ne zbog
пe-posedovanja - aparigrahe. \
\
Brahmacharya - celiЬat је jedan od veoma zпa-
cajпih propisa uzdriavaпja. Posveceпom yoginu us-
kraceno је pravo па zadovoljavanje seksualnih po-
treba kao i onih emocija koje su vezane sa telesnim
uiivanjem. Smatra se, da se uzdriavaпjem vitalпa
Z lnrи e нzde llt' cirr r I?OИjl! Ьо/јiн:.
а роsеЬпо semenska eпergija koja u sebl sadri i Sencca
reproduktivпu sпagu, pretvara u veliku spiritualnu
SPe imn онај koji нisra rre traii.
moc. Publiнs Synrs

35
Kroz dugu jsforjju covecanstva mnogi naucn~e~, fi-
losofj ј umetnjcj suЬijmacjjom seksa ostvarjlj su dela
od epohalnog znacaja. Ра ј sporfjsfj, u vreme prj-
prema za takmjcenje, podvrgnufj su sfrogom rezjmu
kako Ы se sprecjlo rasjpanje njjhove fjzjcke snage,
а paznja usredsredjla samo na odredenj zadatak.

Posro ra: рос:нЈс и cOIIfl?ovoи! нmи

и i'o1•cl~ovom иmи treba i иsaditj idejи lјиЬпvј ј 11·:/:·11.
UNESCO
Najveca sнnga /?ојо:и co1•e<пнstvo rnspolaie jestc ueиasj/jc.
Gaпdh i

Gledajte l<nl•o је ја[ј od scbe оиај liiJji нi IIHI!I' I! нјје zgnzio .

Јше Kastelaн

Neka иаr1сј 11/adatj sоЬои1 оиај l<o zc/ j vladatl sve toнJ.
Johaпes Lir1ankoski

]akj dиlюvj odbljajи od sebr иasll!dи /;ао sto moreplo1•cj jzbegallaju grebeнc.
Nаро:соп

Potrebнo је 11erovarj t: v/a :;tite sнage.

Lenjiп

Covelu1 иjegova 1•olja Сiи ј \le/i/,i:н ili ннri:ш.

Schiller

POI'iJZ/10 је l~ad и ccvelш pre Ыоис diiИ неgо telo.

Marcнs Aшelitrs

Gde ima 1•olje rи ји1а ј иасiнn.

Sh;нv

Volja i' stv{!J' jal?iн, zclja St\'I!Y slablИ.

Vl adaп Desnica
Ко је s lob odnи?
Sато и:иdrас l<ojj zип da sоЬон: vlada,
l<oji se не plasj siгomastva, okova ј smrti,
l<ojj zиа da ,.,,.f,osj strastj ј prezjre sfаџн ј poi'asti.
Horatiнs

Nel<o щоzе pobedjrj l!iljade ratнj/~a иа Ьојиот pol;u nli se 11е moie 111crjtj sa
pobcdиil~oи1 l<oji је samog sebe pobedio.
Bнddha

Bиdi нalil< Иf: и:orsl<i rt о koji иeprestmю и.:lпrаји valovj n он i dnlje ostaje i'.vrst.
М :~ rctrs Ашеl itrs

Coveko1•a vredнost ј sим·п не IШ':· е se нel<iиt иеоЬii'.ијт pod11izima иеgо иjegolfi:lt

sval<ad:1cvиjm нaporima.-
Tolstoj

36
NIYAMA Nije isto ako sи и sobi oCis <'eнi
5\'i иg/и'ii/i је cista Sl11t!O Srcdiнll .
l ndijska izreka
Pet propisa pridriavaпja

Као dopuпa prethodпim prop1s1ma sluii sledecih

pet koji prema Yoga Darshani vode ka osfvareпju
Sebe u Yogi:
1. Saucha se sastoji iz cistoce spolja, tj . telesпe ci-
stoce i uпutrasпje cisfofe.
Cistoca tela se odriava kupaпjem па vise пасiпа
а sto је u zavisпosti od datih uslova. Frofj raпje
vlaiпim ubrusom moie zameпifj kupaпje a ko za
isto пеmа mogucпosti. Por~d ovjh ima ј vazdusпo
kupaпje, пеЬеsпо kupaпje, tj . kupaпje па kisj,
meпtalпo kupaпje, itd.
Prema tradicioпalпim propisima, sve mora blfj cjsfo
- mesto, vazduh, voda, ubrus - а felo treba da
је daпju-ok reпuto prema ISГok u ili severu а посu
samo prema severu.
Uпutrasпja cistota se postiie usvajaпjem " пebes­
kih Ьlaga" koja se sastoje iz koпfroljsanja cula,
odablraпja tema za razmisljaпje, сјfапја Veda (Ve-
cite mudrosti), istrajпosti kao i oslobadaпja od raz-
пih sfetпih ј пegativпih оsесапја - zavisti, ljufпje,
poiude, osvetoljuЬija ј dr. Prjjateljsfvo, iskreпost ј
ljubazпost su velikj dopriпos uпutrasпjoj cjsfoti.

2. Santosha је defjпisaпa ovako: "Zadriati rado-

sfaп ј zadovoljaп duh Ьilo da паs sпade prjjatпosf
ilj teskoca, doblt jJi gubltak, cast ilj sramofa, uspeh
ilj pad, simpafjja ili mriпja - to је mirnoca i zado-
voljsfvo duha". Tako kaie ј паsа паrоdпа po-
slovica: " U dobru se пе poпesi, а u zlu se пе po-
пisti".
З. Јара је obuzdavaпja i ima је frj vrsfe: telesпo,
Zapovedati scbi најvсса је vlast .
u recima i u mjslima, sto u podtekstu zпасј: uz- Sem;ca
driavaпje od svih telesпjh prohteva, koпtrolisaпje
Zapoveda sc оиощс !?о sam scbc не юие s/нsati.
svojih reci i cuvaпje uпufrasпjeg mjra. Nietzschc

37
4. Svadhyaya је ljcnj razvoj ј kulturno obrazovanje Ncg11j zщ1нје: 01:0 tc 11/unsnvn nl<o si bognr
n ltrmti n/10 si siromalr.
koje se sasfojj jz studjranja veljkjh dela jz oЬiasfj Ha:rat Ali
nauke ј opsfeg znanja. Ako se za vreme meditacjje
ritmicno ponavljaju slogovj teksta duboke i mudre
sadrzjne, njjhova latentna snaga jzrazena zvukom
prodjre u podsvest ј vremenom posfaje integralnj
deo svesnog blca.
5. lshvara prandidhana је istinska teznja da se ce-
lim Ьicem - mislju, telom, recju i delom posveti
necem uzvisenom; da se iz sebe jskorene sve sjt-
Samo је јеdм1 l111tal1 svemira l<oji moicre IJ0/'1"111'ir f
ne slabosfj ј da se duh upufj najvjsem cjlju koji - n to stc 11i <nmi.
vodj ka besmrtnosti i beskonacnosti. A!dos Nl!x1ey

SHA Т KAR~'v\A

Sest nacina prociscavanja

Prema Hatha Yoga Pradipiki ima sest nacina koje

treba primenifj u licnoj hjgijeni: neti - prociscava-
nje nosnjh organa, dhauti - jspjranje stomaka, va-
sti - praznjenje creva, nauliki - pokrefanje sfo-
maka, trataka - usmeravanje pogleda na jednu
tacku ј vajroli - jspjranje seksualnjh organa.
Ove shat kcirme koje se sastoje od gutanja dugacke
trake, provlacenja predjva kroz nozdrve, fjksjranje
pogleda zatvorenjh ocjju ј drugjh posfupaka, za-
padnjacjma se cine ne samo neoblcnjm nego ј ve-
oma rjgoroznjm, One ј njsu preporucive svakome ј
ne treba ih izvoditi bez kontrole iskusnog ucitelja.
Medutim, pojedine se mogu bez teskoca primenitj
ј treba ih uvesti u svakodnevni rezim licne higijene.

U Juam se не нlnzi, prljavog tela i нecistilt mlsli.

Pre 11ego stc> se нdе и /тпн sopstveиog teln
tl'ebn sc fizill<i i IJSiltiЊi temeljito prolfstiri.
! усщ;:аг

38
ASANE Оипј /10 ovladn ns n иa111a, osvaja tri svcta
Llpanishad~s

Тelesne veibe

Prema jednoj prastaroj legendj, Shjva је prj/jkom

stvaranja sveta zauzjmao stav kojj је predstavljao
njegovu odredenu kreaciju: riЬu, pficu, iivotinju,
jnsekta, drvo, reku, planjnu jfd. Tako, ро legendj,
jma 84 osnovnih poza (asana) i/j 84,000 000 njj-
hovjh varijanfj, ko/jko vrsti ј podvrsfj Ьiса ј pojava
jma u prjrodj,

U praksi, osnovnjh poza ima nekoliko desetina а

njjhovjh varjjanfj nekoljko stofjna. Svaka od njjh
jma zadatak da dejstvuje na odredeni organ ne
zapostavljajucj prj tom ni jedan deo te/a. Naziv
asane treba da docara ieljenu predstavu (macku,
lotos, plug, kobru, tocak, pauna, skakavca, skor-
piona jfd.) i/j pak nosj ime nekog mudraca ј/ј le-
gendarnog junaka kojj ju је jzmjs/jo.

Prvobltna namena asana Ьila је osposoЬijavanje

tela za medjfafjvne svrhe. Da Ьi se posfjgla men-
talna koncentracija, telo treba da zauzme sfo u-
godnjjj poloiaj u kome se dodjruju tacke fjzjckog ј
supfjJnog, spjrjfualnog tela ј da na faj nacjn lakse
kontakfjra sa kosmickjm falasjma. Stoga, Yoga
Darshana ovako defjnjse asanu: '!Ostafj nepokre-
tan za duie vreme bez napora, to је asana , а u
nastavku se kaie da Је "crlj stavova tela postjgnut
kada su fjzicke reakcjje tela eljmjnjsane ј duh ras-
tocen u beskonacnosfj" .

U savremenoj praksj preovladuje jnfencjja da se

asane korjsfe prvenstveno u rekreafjvne ј rehabllj-
tacjone svrhe, а tek onda za medjfaciju. U brzom
tempu ijvota ј mnogostranoj angaiovanosfj, sa-
vremenom coveku ne osta'e mno о vremena za
n ovo duie povlacenje u svoje intimne me 1 а-::: )п н: Bнdi jal< da bi bio т осан.
TirS: Bиdi ја/1 d11 bi bio ~lobodart.
~vne oga se on ra IJe opredeljuje za one Ebat·: Вис1i ја/1 с/11 bi Ьiо l1oristaн .

39
~е kaje mu mogu za ..!!ajkrace moguce vreme
a~eti rgpksimoi E korist._
Legendu о velikom broju asana potvrduje CIПJe­
nica da se od njihova nastanka one stalno oboga-
cuju novim elementima. lnventivnost ucitelja ра i
samih ucenika doprinose stalnom nadgradivanju ј
usavrsavanju ovih vezbl. U osnovi staticne, asane
zive jednim neprekidnim dinamizmom kako spolj-
neg- vizuelnog tako i unutrasnjeg- introspektiv-
nog karaktera.

Уоgн не mogн dostici:

иiti оиi koji suviSe јеdн
нiti оиi lюji se ~.zdriavajи od lн·аие
rrili оиi• koji suvise spa,,aju
нiti оиi koji sи s ~t v i sc bнd~ti.

Yogu dostizи оиi:

ciji је sаи i budиost uravиoteieиa
f?Oji zive i r·ade ро za/?011i1t1a prirode
i zalttevima zdravog таzшна.
Bhagvard Gira

Za иspel1 и zivotи potrebиo је ovladati vestiиoщ

r·avиoteze: stczaиje-popиstaиje, иapetost-opиstaиj e.

40
PRANAYAM Najvisi zadatall covelщ је: zнa t i i sl1vatiti
objclll i lfиi S\tet i ијеgо1'С zakoJte.
Spiп oz;~
Kontrola disanja

U komentarima Yoga Darshane ovako је definisa-

na konfrola disanja: "Voljni prekid toka udisaja i
j.zdisaja.-ieste Pranayam - i "Usaglasena akc~a iz-
41

disajnih i udisajnih energija - prane i apane -

naziva se Pranayam ". Vyasa, legendarni pesnik
Veda, kaie da "nema boljeg nacin~ravljanja
sobom koji dovodi do ПOJVIS i ћ sfera, nego sfo је
konfrola disanja jer ona otklanja necistote i uiiie
plamen znanja".

* * *

lako је disanje osnovni preduslov za iivot, covek

oblcno nije svestan njegovog foka i u veCini slu-
cajeva nema pojma о njegovom procesu. Naucnim
ispitivanjima је ufvrdeno da ljudi, narocito oni u
vise civilizovanoj sredini, disu povrsno i na taj na-
cin koriste samo frecinu kapaciteta svojih pluca.
U njihov organizam ne ulazi dovoljno kiseonika i
celije postaju nedovoljno snabdevene. Ovaj nedo-
sfafak kiseonika prouzrokuje bezbroj negativnih
pojava od kojih neke blvaju i razorne.
Celija је osnovni elemenat svake iive materije. Co-
vecje felo se sastoji od stotina milijardi celija ra-
zlicife supstance i velicine. U toj cudesnoj i velican-
stvenoj igri prirode, u covekovom organizmu, svaka
celija ima svoj odredeni zadatak koji ona obavlja
ро nekom zakonitom redu.

41
Pravilno funkcionisanje ovog grandioznog us-
frojsfva u mnogome zavisi od njegovog poznava-
nja а jos vise od odnosa prema njemu. Stari yogjni
su, cjnj se, prvi na svefu uocjlj njegov ZПОСОЈ 1
uputili se u studiozna istrazivanja. Oni su tako sa-
cjnili jedan jedinstven sjsfem u kome su filosofski
aspekt ј prakfjcna prjmena postali integralna cel jna.
Dok od samog djsanja neposredno zavjsi zivof
coveka kao ј svjh zjvih blca, konfrola djsaj-
nog procesa - pranayam jma slozenjju ulogu u
covekovom zivotu. Као prvo, .e,ranay am jma djrek-
tan uticaj na opste smanjenje napefosf j, b ud uci da
menfalna napefosf povlaci feПZIJU muskula y jfalnih
organa - abdomena ј grudi. Pranayam posebno
angazuje ove delove fela opusfajuci ih sjsfemaficno
cime se dolazj do vjsokog sitepena fizicke ј men-
talne opustenosti.
Kontrolom disajnog procesa moze se pratiti odno-
sno prekinuti fluktuacija misli. Na taj nacin mjsao
se ukrocuje а duh smjruje sto vodi ka harmonjcnoj
smirenosti ј dobroj prjjemcivosfj za vjsa saznanja.
Ovo је i neposredan put ka najvjsim otkricjma
duha, mozda i kreativnjm sposobnostjma - ka me-
djtacijj ј samadhju,

Оноте /~о :на 1navн prirodн >tvari

od l~akve је kor;6ti 11Citelj?
Оноmе ko se opo1·avio od bolesti
od т~akve ј е l~oristi l ~l~ar?
ОиоЈ·не l~o је presao r€/нt
od l~akve је potrebe camac?
Lao-Tse

Nesavrseиstvo нiје нegacija savrseиstva;

koиacиosr ие porice besl~oиacиost.
То se samo celiиa pokazuje и delovimn,
ro se besl1raj otlнiva и graиicaиr q .
Rabindr::шath Tagor~

Веskонасио se иalazi 11 covelш luto ulje и sеtне1ш sиsmнa,

/~ао vodn н •·eci, /щ .~ vatJ'(J и lнesivu .
l!panishades Kin eski ideog ra m koji znaci beskonacnost

42
PRATYAHARA Al?o lюces da pi'OIIte~fis svet, po<'"i od sebe.
ConfLtciiiS

Odvajanje cula od spoljnih utisaka

Posle dobrog ovladavanja spoiJПim stepenima -

Bahira angas, moze se preci па vise, unutrasnje ste-
pene - Antara angas, koji vode ka najvisem ste-
penu Yoge, ka Samadhi.
Yoga Darshana ovako definise prvi unutrasnji ste-
pen: "Kada su se cula odvojila od svojih objekata
ј erenela u oЬiike svesnoga, to se naziva Praty-
ahara". -
Proces izdvajanja sastoji se od oslobodenja cu ~a
od svojih prirodnih percepcija koje su povezane
sa odredenim unutrasnjim utiscima. То Ы prakticno
bllo: gledati а ne videti, slusati а ne cuti, dodi-
rivati а ne osetiti, itd., ali istovremeno blti svestan
tih culnih manjfestacija.
lskljucivanjem, tj. izdvajanjem culnih organa sa nji-
hovim senzornjm dejsfvom, sprecava se slobodno
i nekontrolisano primanje i delovanje spoljnjh uti-
saka.
Na ovaj nacin se priprema za sledece etape cija је
intencjja oslobadanje duha od svih veza koje imaju
neka subjektivna obelezja. lstovremeno ova faza
sluzi ј za trazenje ј odablranje objekta ili licnog Nista se нс ,.a,ta i:: нi<'cl!a;
ideala kojj u daljim procesima moze postati ideja нistn sc 11с 111oie vrntiti ~~ 11:sr''·
P~1·sisнs Flaccнs
vodilja.

43
DHAR~ N A L011 fl? postajc 0110 sro rиisli.
Bhagavad Git:t

Koncentracj ја

Jedna· od osnovnjh postavki Yoge jeste sposobnost

coveka da svoj duh usredsredj na neku odredenu
~о ili na objekt. Ovu osoblnu pojedincj jmOju -
vec ро svojoj prirodi dok drugjma predstavlja ve-
liki napor da se priЬeru ј sakupe svoje lutajuce
m jsJ i. Sistematskim veibama, asanama, а narocito
pranayamom, mogu se psihicka kretanja osloboditi
fizjoJoskih uslovnosti u vecoj ili manjoj meri а u po-
jedinim slucajevima i potpuno.
Posto se proslo kroz fazu eJjminisanja cuJnjh uti-
saka i na taj nacin uspostavila mentalna kontrola,
moie se preci na sledecu etapu koja vodi ka unu-
trasnjem putu u rejnfegracjju.
Prema tumacenju Yoga Darshane, koncentracija ј е
"zadriavanje ucvrscene misli na jednu tacku". Pred-
met koncentracjje moie blti bllo sta ..

pena.
U stanju koncentracije svi pokreti, spoljni ј unutras-
nji, treba da su smireni i na neki nacin povuceni u
sebe. Tako se sva energija priblra na jedno mesto,
u jednu tacku, na jednu zamisao.
Al?o si pailjil' на i:rnj11 kao ; на pocetlш, sprecices нeuspelr.
Lao-Tse
Koнceиrracija је i:vor sиage и наисi, тми, rr·go1'iиi,
likrarko, и sv:m vido11 iнta ljudske delatнosti.
Ьnersoп
Тпјна иspeha lezi и po>rojcmusti и т1н:r е .
Diэraeli

1 нajslabiji иroie нesto postici а/?о svu svoju sнagu нs11rer·i ka jedнom j ediнoиr ciljи.
Carlylc
РтоЬ/ет stџarмrj11 11 sиs ti11i је pr(IЬlem l~oнceнtracije.
Speнdcr
Ј /ишrен ,'е omel?sati al?o 11n 11јен~н sedr'S" tri godiн e.
izreka Ј apanska
Cove/? bi нюgао da нсiнi нmogo 11ise dela /?ad ilr rrc bi smatrao иe111ogнcir-~r.
МаЉсrЬе

44
 A1cdiriraнjc rrebn dn џrnri Sl'11/1o нсснј с,
DHYANA Pod medit iraнjcm rrcbu slrvnriti 1111f01'1Шјс
i/i metodicнo rnzmi5 1 jaиje.
Konfemplacjja medjfacjja Kant

Prema Hatha Yoga Pradipiki, jma dve vrste medj-

tacjje: maferjjalna ј astralna-sveflosna.
Prva, materjjalna medjfac"a se sasfojj u koncenfra-
cjjj mjs ј na ne u uzvjsenu jlj ve ј u rcnos - vo u,
UCifёlja, mud raca . Uz nastojanje da se pronjkne u
sam d uh o d a b rane ljcnosfj, u mjsljma se stvara jde-
alan ambljenf u kome se zamjsljenj ljk krece.
Druga, astralna medjfacj'a u sebl sadrzj uzvjsene
ј plemen ао s о su: znanje, jsfjna, lju av
· r ruge ој е vode ka "svetlosti saznanja " . То је u
sfvarj astralna jlj supersenzjbllna konfemplacjja ko-
ja је upucena na astralno telo.
Prjsfup medjfjranju је veoma razljcjf sto zavjsj od
metoda odredene skole, ucjfelja kao ј od same oso-
be koja medjfjra. Medufjm, jma nekoljko eleme-
nafa kojj su neophodni za uspesno medjfjranje ро
Ьilo kom mefodu.
Najpre treba jzabrafj mesto gde nema buke, vefra
nj mnogo svetlosfj; vaZ'duћ mora ЫtTcjsf а ta о е
na
_g_kolina ј prostirka kQjoj~eaj , -zaureti eku
od udobnih medjfativnih poloiaja - padmasan,
sjnddhasan, sukhasan jlj vajrasan - u kome nece
blti njkakve muskularne ni nervne napefosti. Zatim,
odbacjfj sve ne · ne mjslj ј osecanja - mrinju,
zavrs , egojzam, ljutnju, ро epu ј r. - crme se
stvara cjsfa podloga ј ne rasipa mjsaona ј spirjfu-
alna energija.
Swamj Sjvananda, veljkj ucjfelj Yoge, preporucuje
da se u casovjma medjfacjje povremeno postavj
pjfanje: "Ко sam ја? Odakle sam dosao? Kuda
jdem? Kal<av sam? Zasto postojjm?" . Ova ј sljcna
је mcditacija.
pjfanja Која zadjru '"u S~Y ыt_:ёovekove egzjsfen- Najvecn srvar
Оиа је treнutah на5еg dиevиog i ivota 11
cjje, upucuju- na duЬije poniranje u sebe, na raz-- ho:1re srнo џоtриио иeн:aterijalнi.
Tada sнt :) samo du5a l1cja dubol~o
m jsljanje о sinislu iivota, na analjziranje ј ocenjj- џo rri•·e 11 511 11111 sebe.
vanje svojjh postupaka. S11'a1ni Viveka11a11da

45
SAMADHI Cove!~ se н1о rа роrрнио pos ,•ctiri нaj t• iseи:
da bi se OI'O иaj•· ise spus tilo dn ga podigr1e.
Bhagavad Gi t;1
ldentifjkacjja

Ро princjpjma Yoge, najvjsi i poslednji stepen Yo-

ge, Samadhj, mogu dosfjcj samo onj kojj su svoje
telo spolja ј jznutra procistili, koji se prjdriavaju
najvisih moralnih zakona i koji su svoj duh uspeli
da oslobode od svih zemaljskih veza. Yogj koj i је
dosfjgao ovaj stepen smatra se vrhunskjm sledbe-
nikom Yoge i doblja titulu Raja yogina.
Као sto је sam pristup meditaciji individualan, tako
је i samadhi stanje duha u koje se dolazi procesom
individualnog odablranja ра је sledstveno tome
. iskljucivo licni doiivljaj.
U tumacenju Yoga Darshane, Samadhi је ovako
definisan: "Kada objekat kontenmplacije ostane
sam а sopstvena forma se ponjsfi - to је identi-
fjkacjja".
Dok su u kontemplaciji prisutna tri elementa -
onaj ko kontemplira, objekt ј sama cinjenica kon-
templacije - u identifikaciji se ova tri elementa
vjse ne djferencjraju: sve se pretvara u jednu jdeju,
u jedan jedinstvenj Prjncjp,
Prema Patandialiju jma dva stepena najvjse iden-
fjfjkacije: sa svescu (savikalpa) u kome predstava
о jndividualnoj egzjsfencijj i cinjenica spoznaje
ostaju potpuno jasni, i drugi, bez svesfj (nirvjkalpa)
u kome se individua ne izdvaja od samog objekta
spoznaje. U njrvjkalpi se gubl indjvidualan oslonac
ј prestaju sva mentalna kretanja. Kroz nadculnu
bezljcnost ulazj se u stanje potpune jdentifjkacije
sa "nebom zakona". Depersonalizovana individua
se utapa u krajnje suЬijmnu jdeju koja је njen kraj-
njj cilj ј cime se ostvaruje njena prava egzistencj-
ja. lndividualno Ја nestaje u Totalnom, u besko-
nacnu unjverzalnost- u Nirvanu.

46
AJNA- TRECE ОКО Uvel~ је ltlhse IJI'Otit•iti se н есенt
st.J нiste нi polшsnli dn rnzнщct.:l.
1\Jz r:~ Рсч111d

Pofpuпjm ovladavaпjem fehпj kom djsaпja, praпa­

yamom, vjfalпa eпergjja, рrапа, ulazi u felo pod
koпfrolom meпtalпe svesti. Absorpcija submeпfalп e
eпergije pod koпtrolom meпtalne svesti daje snagu
za prelazenje u suprameпtalnu svest. Ovjm naci-
пom yogi uspeva da prafi ј razlikuje tokove culnih
percepcija i menfalne reakcije. Napusfajuci spoljne
opservacjje, оп svoju paznju okrece prema svojoj
uпufrasnjosfj i upucuje је na cakre - centre astral-
пog tela.

Procesom priblraпja vitalпe sпage u cakrama, а

zatim пjihovog usmeravanja preko Susumna-nadi
ka glavi, yogj suzava polje svojih unutrasnjjh kre-
taпja. U krajnjoj fazi ovoga procesa, sva kretaпja
ј sve sпage su koпcentrisane u jednu tacku na sre-
diпi cela izmedu obrva - u Ајпu . Tada se otvara
tzv. trece oko, oko kojjm jedan veljki yogj stice
sposobпost jasпog sagledavanja пevjdljivog u sebl
i vап sebe: on spozпaje male svetove koje nj јеdа п
mikroskop ne moze da zapazi ј one velike i nedo-
stizпe koje ni jedan teleskop пе moze da otkrije .
..Оп vidi sve. Оп zпа sve. On је dostigao najvisi
stepen spozпaje- cistu intuiciju.
iпtuicije kao i dru е sih icke

re met roucavan а nove filosofske rапе - pa-

rapsihologije. Najnovija otkrica u ovoj оЬ as t a -
ju osпov za eodizanje p arap sihologije na visi sfe-
pen пaucпosti; stvoren је пovi fermiп - psihotro-
пt ka.
Savremeпi naucпici, istrazivaci ovih proЬiema , ut-
vrdili su izuzetпu fuпkcioпalnost ep ifize koja se пa­
lazj пedaleko od vjdnjh ceпtarё:Гmoidane kore. Na
osnovu supstancioпalпe i strukturalпe sposobnosti,
doslo se do predpostavke da је ova zlezda rudi-
meпtarпi ostatak treceg oka.

47
U otkrivanju zagonetnog dejstva epifize doslo se
do usposfavljanja feorije bloloske radio-veze koja
Ы mogla, kako kaie kreafor kosmickih raketa Ci-
olkovski, "dovesti do otkrivanja skrovitih tajn i ii-
vog makrokosmosa - do resenja velike zagonet-
11
ke susfine materije koja misli •

Mada ne strogo naucnim jezikom, stari jog1n1 su

objasnjavali znacaj epifize u misaonim ј intuitivnim
procesima а sam sistem veibanja - asane i ra-
nayam - konci 1ran1 su na pravi nom funkcioni-
sanJU vitalnih ilezda cove а.
Ruski naucnik Mendeljejev је raspravljajuci о me-
dijumskim pojavama jos 1875. god. napisao : "Nj ih
ne treba ignorisati vec treba tacno rasmotriti tj .
saznati sta u njima pripada oЫasti iz poznatih pri-
rodnih pojava а sfa izmisljanju, halucinaciji ili klas i
jos neobjasnjivih pojava koje se desavaju ро ne-
poznatim zakonima prirode. Posle takvog rasma-
tranja pojava one се gublti pecat tajansfvenosti
koja privlaci mnoge i mesta za misticizam nece
b 1't'"
1 •

Najnovija istrazivanja poznafih svetskih neurologa

donela su iznenadujuca otkrica u krajnje kompl i-
kovanoj funkciji mozga. Ukazale su zanimljivu pred-
posfavku : da covek nema pet cula vec sedam!

Ne prepu;ti /\IOje oci slathoci sиа

pt·e иеgо sto si tri puta ispitao ahcijи tvogll dаиа.
- K11l?vu grcsku stшt иapravio? U llojoj stv11ri s11и1 pt·oиtasio?
Prekori sebe za оио sto sv ,·i/avo uCiиio;
Tllduj SC ОИОЈН SIO је bi/o dobro.
Zlatni stihovi Pitagore
Моје se usi oll'arajн da сији 11 mojc oci d11 vide
to svetlo uиutar duse hoja sja \taJt utclte.
Мој ит sa svojiт жislima prostoriтa luta:
о, sta da kazem, st,1 da zaiStll misfilll?
Rig-veda

48
Astra lno telo sa sedam eakri

49
ASTRALNO TELO - CAKRE Nf: odl11zi 11 1•rtove сџес11!
О, prijateljн, не odl11zi rтно!
Vrtovi 11 t\10me tclu cvetajн.
Sedi r.a ltiljadнlisиi lotos c11et
; z11roнi dul1om tt Ьеs/~rајнн lepotн.
Prema osnovnoj koncepciji hindu filosofije, covek Rabindranath Т agorc
је kao mikrosmos makrosmosa sustinski povezan
sa Svemirom nevidljivim sponama - tananim vi-
bracijama. Udisanjem, on preko nadi, vlaknastih
kanalica, u telo unosi vitalnu energiju iz Kosmosa
- pranu i deponuje је u nervne cenfre - ёakre.
u fizickom telu coveka istog oЬiika ј isfe velicine
smesfeno је asfralno felo koje se ро Yoga fuma-
cenju sastoji od devefnaest elemenata (pet organa
za akciju, pet za znanje, pet za vitalni dah, zafim
svesf, podsvest, infelekt i ego). То је etericna sup-
stanca visokog stepena viЬracione osetljivosti koja
se naziva akasha. U stanju samadhi kada se dusa
oslobodila, tanane niti efericne supstance prozi-
maju celo fizicko telo preuzimajuci primat.
Astralno telo ne reaguje na toplotu, hladnocu nifi
na druge fizicke, odnosno culne nadrazaje, ali ih
sve percipira. Astralna tela mogu medusobno ko-
municirati pufem falasa i viЬracija na neogranice-
nim daljinama.
U tom astralnom felu nalazi se sedam cakri od ko-
jih se ро cifavom telu granaju desetine hiljada ner-
vnih vlakana. Cakre su ustvari cenfri vitalne ener-
gije koji su neposredno povezani sa pleksusima i

Cakre Pleksusi Endokrine ilezde Воје ёakri

Sahasrara lobanjski epifiza violet

Ajna ceoni hipofiza indigo
Vishuda faringijalni tireoideja plavo
Anahata srcani fimus zeleno
Manipura solaris r.юnkreas zuto
'
Svadhisfana prostatni nadbubrezna oranz
Muladhara sakralni polna crveno

50
endokrinim zlezdama. One su zamisljene kao geo- Srccaн је оној l<oji је шрео
dn snzнn н:rol<c srџnri.
metrijske slike koje imaju svoj oЬiik, simbol, broj, Vcrgilius
zvuk, boju i ime. Rasporedene ро zamisljenoj ver-
tikali, one u fizickom telu zauzimaju centralne tac-
ke njegovih funkcija.
Prana је dah zivota, vitalna energija koja se na-
lazi u atmosferi u vidu fluida. Ona је nevidljiva ali
је prisutna u svemu sto zivi, od amebe do coveka.
Vazduh, voda, suncani zraci, blljke, minerali, hra-
na - sve је prozeto ovom zivotvornom supstan-
com koja је izvor energije, vitalnosti i snage.
Yogini uce da prana cirkulise u nasem telu kroz
mrezu finih kanalica tzv. nadi, koji su rasporedeni
ро citavom astralnom telu isto kao i arterije, vene
i nervi koji prolaze kroz fizicko telo. Buduci da su
astralni а ne fizicke prirode, nadi su kao i prana
nevidljivi oblcnom oku. Pojedini yogini u izuzetnim
momentima, smatra se, mogu da vide duhom ove
astralije i da prate kretanje prane kroz njih.
Od mnogobrojnjh kanalica (72.000) kroz koje pro-
fjce prana, frj su najznacajnija: Susumna, lda i Pin-
gala. Susumna-nadi se nalazi na unutrasnjoj strani
kjcmenog stuba; lda-nadi levom stranom kicme-
nog stuba, obllazi cakre i zavrsava se u levoj no-
zdrvi; Pingala-nadi ide desnom stranom, ukrsta se
sa lda-nadi ј zavrsava u desnoj nozdrvj,
u procesu djsanja ј unosenja prane u telo znacajnu
ulogu igra Kundalini . Prema zamisli yogina, Kun-
daljnj је sklupcana uspavana zmija (tri ј ро puta
uvjjena sa repom u ustima), koja lezj u samoj bazi
kicmenog stuba, u najnizem nervnom centru -
Muladhara cakri. Udjsanjem, latentna energjja se
budi, penje uz glavni kicmeni kanal Susumna-nadi,
prodire u cakre i dolazi do Sahasrare, hiljadulis-
nog lotosa kojj se nalazi u predelu temena. Kada
је yogjn uspeo da ozivi Kundaljni i da jmaginarno
sprovede ovu energjju do Sahasrare, on је tada
osvojjo najvjse moci, ostvario potpuno jedinstvo
sa postavljenom jdejom ј dostjqao najvisj oЬiik
spiritualnosti.
4•
51
YOGA - NACIN ZIVOT А '\ Nisн filosofi иеgо budale o11i
flOj i ие zive HT<IVHOtezeiJOif1 a/<ti\II!OSCII
llojи znltte\ln odrcdeнn sitнacijn.
Da Ы se u najkracim pofezima dala defjnicjja Yo- Yoga Vasistl1a
ge, cesfo se kaze da је ona "sfanje duha"' "po-
gled na iivot" jli "nacin iivofa". Bilo koja od o vih
definicija mogla Ы blfj usvojena jer svaka od njjh,
mada veoma uprosceno, jasno kazuje da је Yoga
ne samo nesto izuzetno nego i veoma kompleks no .
Medu povrsnijim poznavaocima Yoge, а njjh ј е
veljka vecina, uvreieno је misljenje da filosofija
Yoge narocjfo primena njenjh ucenja, odstupa od
uoblcajenih normj ј krjferija. Oblcno se smafra da
su yogjnj podvrgnufj strogjm moralnjm prop jsjma
koji jm nalazu odricanje od svjh iivofnjh zadovolj-
stava ј da pripadaju posebnoj vrsti ljudj kojj iive
svojim sfjlom zivota mimo realnog sveta.
U stvari, propisi Yoge ne jdu nj u kakvu krajnost i
ne zahtevaju nikakva odstupanja koja Ы bllo u ra-
skoraku sa prirodom. Naprotiv, sustina ucenja Yo-
ge sasto'j se bas u uskladivan'u ·~ovekove rirod e
sa prjrodom koja ga о ruzava ао i sa се im VEt-
mlrom. Ono sfo se Yogl pr1p1SUJe kao osob enosf
u stvari је nepoznavanje njenog ucenja, s jedne,
ј otudenja savremenog sveta od tokova ј ritmova
prjrode, s druge strane.
Fenomen ritma sa svojjm zakonjfosfjma upravlja
Kosmosom, Prjrodom i Zivotom. Ono sto se zblva
u nesagledivom veljkom svetu- makrokosmosu-
sa utvrdenjm redom njegovih kretanja, u odrede-
nom vidu dogada se ј u malom svetu - mjkroko-
smosu. Ritmickj ciklusi ponavljanja - radanje, sa-
zrevanje i umiranje sa svojom neumitnom zakoni-
toscu vladaju prirodom i vaskolikim zivim svetom.
Pod normalnim okolnosfjma, blljka nikne, sazri i
uvene, covek se rodi, sazri i umre а za sve vreme
njihovih egzisfencija u njima se odrazava ritam kojj
uslovljava njihovo pravilno funkcionisanje. Pore-
mecaj ili odstupanje od ovih prirodnih ritmova iza-
ziva promene i poremecaje koji se manifestuju па
Priroda је i 11 иaj<trnнjim Sl1•nriщп \lе0н1п \'clika.
najrazlicjfjje nacine. Pliniнs

52
 Osecajucj duboku ј jskonsku povezanost sa prjro- 5 prirodom /~ао \1 0doнt не июiе se zalut.ati.
Cicero
dom, mnogj ljudj usklac1uju svoje akfjvnosf j sa nje-
njm tokovjma. То је najcesce slucaj u seljana ko-
jjma oЫakoderi ne zaklanjaju vjdjke te nesmetano
mogu da proprate izlazak ј zalazak Sunca upjja-
jucj dah zemlje iz koje zjvot buja. N jje slucajnost
sfo se najvjse stogodjsnjaka nalazj u Бrd sk 1m pre-
aelima gde se, d aleko od civil izacj je zagusene o t-
rovnlm 1sparenjima, udjse cjsf vazd uh, g_d e se ne
hran i jz konzervi ne о se ublra'u s ezj lodovj ј
g е JJz ma one trke za boljim standardom ј Ј ј za uz-
Ъudljivlm aoziv ljaJima. - -
u mnostvu ovakvih prjmera moze se izdvoj jfj p ri-
mer f!1ale Krg/iey ine Hunz~ koja se nalazj u tesko
prjsfupacnoj oЬiasfj zapadog ogranka Himalaja.
Nastala od zaostaJjh vojnjka jz pohoda Aleksan-
dra Velikog kojj su se ozenjJi Persjjankama ј tu za-
snovali svoje porodjce, vremenom ona је posta la
jedinstvena zemlja u srcu Azjje. Vanredno zdrav
narod сјјј se zjvot odvija ро ritmu prirode - njeni
stanovnjcj ustaju sa jzlaskom Sunca i lezu sa nje-
govim zalaskom - vekovjma se upravlja ро p rjn-
cjpjma fjlosofije Yoge ј njenjh djscjplina. U Kralje-
vjnu Hunza dolaze mnoge naucne ekspedicije sa
svjh strana sveta radi proucavanja njenog feno-
mena.
Posle disan·a u zivotu coveka hrana је svakako
najznacajniji faktor. 1 u tom pogle u pos оје pre -
rasude prema kojjma se za pojam Yoge vezuje
strogi asketizam. lzuzimajucj nastrana shvatanja i
postupke nekjh fanatika kojih jma dosta na tlu ln-
dije, а сјја pojava jma svoje jsforijsko obrazloze-
nje, Уо а roklamu 'e samo umerenost ј uzdrzava-
__!Jje о sv ј ј о stetno о covec 1 organj-
zam. Sklonost prema vegetarjjanstvu ima dva raz-
loga: prvo, sto u skladu sa moralnim pravjJjma
(Yama) nije dozvoljeno ublfj nj jedno zjvo Ьiсе i
drugo sto hrana zasjcena kalorjjama (а to је ugla-
vnom ona zjvofjnjskog porekla) podstice na agre- ~vel~a J'tlSpoloieнa i dobre vo.!i!_
b.?lestt Jzi3egavtlJU.
sivnost i svakako је stetna za fizjcko zdravlje. - - - - - - Go-Tse

53
Као bloloska neminovnosf, ovaj proЬiem је posfo- Yo ga ј е н ajp rilagadиija n/Hi11;10st.
BИagavпd Girn
jao od samog postanka zivota na svetu ј nece
prestafj dokle god bude trajao zjvot. Na ljudjma
pak osfaje da ga rese na najce/jshodniji nacin :
ekonomski, poljfjckj, humanjfarno, racjonalno. Mno-
gi zapjsi koji su nam ostali od sfarih naroda ј da-
nas, pored vjsokog stepena razvoja naucne medj-
cjne, njsu jzgubllj svoju punu vrednost. Naprotiv,
savremena jsfrazjvanja umnogome se orijenfjsu
prema starjm jzvorjma - onim izvorjma kojj su
Ьliskj cjsfoj, neposrednoj prirodj,

Dok је prema sfarom kineskom principu sve posto-

jece svrstano u kategorije YIN ј YANG, u staroj
lndjjj to ро frjhotomnom pojmu gunas svrstano u
saffwa, rajas ј lamas. Ova podela se odnosi ј na
hranu сјје dejstvo zavjsi od njene pripadnosfj od-
redenoj kategorijj. Tako npr. tu red dobre hrane
(sattwic) dolazi mleko ј n'e ovj roizvodi, voce, po-
vrce i zitarjce; Ја 1 zacini, meso, alkohol, riЬa ј јаЈа
sma ra se s rmu ativnom hranom (rajastic); bajata,
trula ј otvrdla hrana, tj. necista, smatra se stetnom
(tamasfjc).
Prosveceni yogjni daju prvenstvo vegetarjjanskoj
jshrani posto, prema njjhovom ubedenju, ona po-
maze smjrenju duha ј mjsfj ј upucuje ka vjsem ste-
penu spjritualnosti. Medufjm, sledbenik Yoge kojj
zjvj savremenjm urbanjm zivotom njje jskljucjv nj
u cemu ј korjsfj se svjm onjm sto njegov organjzam
odrzava zdravim i snaznjm, Pusenje ј upotrebu al-
kohola treba svesti na najmanju meru - ako se
bas ne moie bez njjh - а stomak njkad do kraja
ne treba napuniti jer jedna trecjna treba da osta-
ne prazna ј slobodna za "duhovna kretanja".

Pored toga sto hrana treba da је pretezno vege-

tarjjanska, nju treba uzjmafj k.ad god је to moguce
u sjrovom stanju, jer kao takva oЬiluje encimima.
fjne supstance, encimi, koji jgraju znacajnu ulogu
u fizjo/oskjm procesjma organizma, veoma su oset-
Nii-.Jd 1л i r·ос/п не lu1ie jedrro а r11нdr·ost dr·r~go .
ljivi na razna spoljna dejstva, posebno na toplotu Juvcnalis

54

Ј
јjndusfrjjske postupke. Nedovoljnost encjma u telu Na slobodi izbora izmeilн zadO!'O ijavaJ1ja apetita
i borbc Zll SpirituafHOSt fezi COVCf<OVO dostojaHSI\'0.
ubrzava proces starenja: koza posfaje smezurana, Lecon t e de Noiiy
kosa opada, mjsjcj slabe, vjd popusta а takode se
odrazava ј na mentalnom planu.
Za bolje korjscenje hrane koja se unosj u organi-
zam, yogini su postavili nekoliko pravila koja u su-
stini ne odstupaju od preporuke savremenih nufri-
cionista:
jesti samo gladan
dobro sazvakati svaki zalogaj
ne jesti umoran
ne jesti izmedu obeda osim malo voca
ne jesti emocionalno uzbuden
ne kupati se odmah posle jela
ne piti vodu sa hranom; pifi pola sata pre i ce-
tiri sata posle jela
katkad propustiti jedan obrok
povremeno sprovesti mono-dijetu (samo jedna
vrsta voca, povrca ili mleko)
Ovome Ьi se mogao dodati savet francuskog Ьio­
loga Leconte de Nouy koji kaze: "Pri jelu treba
imati u vidu da hrana ostaje u ustima samo jedan
minut, u stomaku nekoliko casova а na bokovima
mesecjma р а ј zauvek" .
U jednom starom zapisu ih lndije kaze se da је Alah
svakom coveku u trenutku njegovog rodenja do-
delio izvesnu kolicinu hrane koju treba da pojede
u toku svog zivota. Prema tome: ko brze i vise po-
'ede zivece krace а ko Se hrani sfedljiVO 1 razvu-
ce svoj dosu eni ео, z1vece uze.
Kada nagomilano salo pocne da smeta iz estet-
skih ili drugih razloga, ljudi preduzimaju razlicite
mere da Ьi ga se oslobodili. То su najcesce dijete
za mrsavljenje, primena odredenih fizickih vezbl,
sauna i masaza. Medutim, sve to zahteva izvesna
angazovanja а rezultat је katkad slab а dejstvo Nc /eCi se l<o se briиe.
kratkotrajno. Natpis 11 а jav1юm ktapatilll " staroш Rimн

55
 Sledeci put ucenja Yoge, tesko се se doci u takvo
nezeljeno stanje. Сео sistem Yoge upucuje kako
treba ziveti: kako aktivirati sve svoje snage, kako
ih trositi, kako ih sacuvati i obnoviti. Preventivni
karakter ovoga sistema doprinosi izbegavanju ste-
_tnih posledica koje dolaze od nekontrolisanc)gi
neracionalnog nacina zivljenja.

Pre иеgо sto si seo za sto, pogledaj ima li иel~og gladиog и tvoиr susedstvн.
Mнhamed

Da Ьi se и srcu odrzalo оsесаије l1uнraиosti i jedиakosti, t~·eba smaнjiti SI'Oje pr·ol-rrcl•e

Мепс i љ

Piti bez zeai ј voditi ljub(ll• и svalto doba, to ј:: оио Њие se razlilшjemo od li\totiиj~.
Beaнmarcha i s

Ко se иарiје ј prejede taj ие юие ni da pije иi da jede.

Savoren

Sto је и coveku vise navil<a, to је ои r·нанје slobodaи i иczavisaн.

Капt

Est тodus iи rebus (postoii иelta И·tera и stvarima).

Horacias

Or·cmdши est ut sir meиs sаиа irr corpore sаио

(treba se ~иoliti
da bude zdrav dulл 11 zdmvom teluj.
Ј tiYeпali'

Zdravo telo је pr·oizvod zdravog dиl-:a.

Shaw
Л1udar covel< se не umima 111\skiнt zadolloljstviнra си/а .
Confuciнs

Najbolji lel<arj на svetu· sи: doktor· Dijeta, doktor Veseljal< ; dolaм АЊ.
----------------------------------------~-----------~wПt
Онај l<o zис: pr·m•ila иаратеt i ие upr·avlja se ро njima
sblaи је оиоиt l<o pali /атри а 'latiиt zatvam oCi.
"Giasovi снtапiа"

56
 МАРА STOPALA

••oNCнt•t 8Yfl JI~V1 H

SIN V ~t 1 fYii

..
TUtl (

·~·
1 1
\ '\.\. NIAO *ACI(

HIA O
\ \ 1
\ \ (

'\.UNG LUHO

' /
/

Ј0 1NТ1 0,
ll'tOULOit ~
ANO AII:M

----- - ---- IMA.H

I N I H I I HI
,_ ___ - -#·-- - -
COION - -
------ I~ IOCICA L
VA~'Yt

,I(N i t
-· - - -~--- ..- - LUMI At - - - - · - · · ·
~ NII

,. ..... .,
- - - - - - - - · - SCI .t.1 1C

Yogini uce da u covekovom telu ima 72.000 nervnih vlakana

od kojih se velika vecina zavrsava u stopalama . Oni takode
smatraju da se u stopalama, odnosno na tabanima, nalaze
zone koje korespondiraju un utra snjim organima.
_Eripisujuci veliki Z'n~ stopa la·ma, on i su sacin i!l_ p?seban
metod masaze koji se koristi naroёltou terapeutske svrne.

57
ODNOS PREMA SEKSU Sto је p1·irod110 11ije srattttto.
Latinska izreka

Medu pogresntm predstavama о Yogi nalazi se i

ona о njenom odnosu prema ljubavnom zivotu .
Dok је sa stanovjsfa asketizma yoginima uskraceno
svako zadovoljstvo ра prema tome ј seksualno, s
druge strane postoji misljenje da su yogini doveli
do perfekcije tehniku 11 vodenja ljubavi 11 • Ovo dru-
go objasnjenje poteklo је iz izvora koji se odnose
na rjfualne hramovske obrede iz ranijih vremena .
Ovoj zabuni donekle је doprineo ј sam Shjva koji
se, na sebl svojstven nacin, nametnuo svojom g ra-
cioznom figurom i cije prisustvo se oseca pod ne-
beskim svodom cifave zemlje.
Vecifi igrac Shiva Nafaraja - cijim rifmom viЬri ra
сео Svemjr - cesto је identifikovan sa svojim sim-
bolom u vidu lingama (phallos). Као isfocnik zi-
vofa Vasione i gospodar stvaralacke energije u
svim njenim vidovima, Shiva је neposredno pove-
zan sa fenomenom neprekidnog obnavljanja svefa.
Predstava Shive kao sjmbola falosa vekovjma је
prjsufna u raznjm aspekfjma duhovnog zivota ln-
djje. Ona је najcesce jzrazena skulpturalnom ј a r-
hjfekfonskom formom ј svuda gde se nalazi zau-
zjma cenfralno mesto.
Jedan od najkarakterjsficnjjih spomenika ovog Shi-
vinog lika је skulptura iz 11 veka st. ere nadena u
okolini Madrasa. U svojoj analjzj ovog umefnjckog
dela, sovjetski istoricar umetnosfi S.l. Tjuljaev, kaze
da· 11 Shiva, mada је vrhovno bozanstvo i najvisi
aspekt stvaralackih snaga Svemira, ima duboko
covecanski ljkll. Zatim, dodaje da је "umetnik pre
svega izrazio fizicku energiju bozanstva, ekspre-
sivnost i zadivljujuce odusevljenje samog lika, ra-
dost zracenja kreativnih snaga, aktivnost. Кipu ca
energija ozaruje i izraz Shive, njegov osmeh pro-
zima celu njegovu figuru. Shiva stoji lako nagnut
napred kao da је spreman na akciju".

58
 Sh iva Parash umeshvara - simbol lin-
gama - sn·ag ~ stva ranja i reprodu k-
cije.
Skul ptura od poliranog ka mena iz hra.
ma Gudi,malam, severno od Madrasel
(/Ј V·e k st. еге).

Doista, ovde Shiva nastupa kao odlucan ј cvrst

protektor onih zivotvornih izvora ј snaga koje omo-
gucavaju ј ulepsavaju egzistenciju coveka na ovom
svetu.

Dve najsnazn1~ p rirodne covekove p ofrebe i im-

-p ulsr jesu gla ј seks. Zadovo ljavanje ovjh p o_:-
freba o d nosno im ulsa neo hodno 'е kako za f i-
zjcko ta о i za p sj ic о z ravlj ~; nedovoljnos!J!i
lisa van ie neminovno d ovodi do ----oremeca ja ра i

59
do katastrofe. Dok је zadovoljavanje gladj blolos- NiiiV нiјс slobodaн Ји:• slrtii tt·lrr.
Seneca
kj jmperafjy odriavanja zjvota coveka, seksualni
prohtev moi e blfj dvojak: kao bloloskj jmpera-
tiv za produienjem vrste ј kao potreba ј i elja za
sam im uzjvanjem.
Seksuafnj podsfjcaj (libldo) u mnogome zavjsi o d
vizuelnog utiska: poguren stav i trom hod o dace
osobu bez snage i volje dok се usp ravno d rianje,
cvrsf ј fak hod kao ј skfadnosf pok refa privucj SVO-
jom vjfalnoscu kao izrazom fizicke i psihjcke snage.
Estetski momenat jgra veoma znacajnu ako ne ј
odlucujucu ulogu pri izboru partnera а nebrig a u
odriavanju primarnih kvaliteta moie blfj uzrocnik
slaЬijenja ра i gasenja ielje za Ьliiim kontaktom.

Seksualna snaga ne sastoji se samo od semenske

energije koja је urodena nego ј od opsteg m usku-
larnog tonusa koji se oblcno stice. Pored toga, psj-
hicko stanje osobe u odredenom momentu moie
odjgrafj odlucujucu ulogu. ~а, ialost, strah,~e..::._
С:.9.!ЈШ greha, prjnuda, kompГeks inferiornosfj ј dru-
_ga negaћvna osecanJa mogu znafno smanjifj Пi cak
zatamnifj seksualnu p o fencjju.
Posto sve poruke odnosno nared enja koja se zbl-
vaju u nasem telu jdu preko centralnog nervnog
sjsfema - ,шozga i kicme - od njegovog stanja
се zavjsjfj jnfenzifet ј kvaljfet izvrsenja same poru-
ke. Ako је k icma jskrjvfjena bllo na kojj nacjn i
razma k jzmedu pojedjnjh prsljenova је smanjen,
smanj jce se ј koljcjna k rvj u krvnjm sudov jma : pol-
na ilezda ј polnj organj nece blfj dovoljno snab-
d evenj ј nervnj elekfrjcjfet (spjnovolt) kojj dolazj
od hipotalamusa (donjj deo medumozga) Ысе re-
dukovan. lsto tako, u slucaju nepravjlnog p olo-
zaja kicme ј dva nerva smestena dui k jcmenog
stuba - sjmpafjkus ј parasjmpatikus - koj j vezu-
ju hipotalamus sa seksualnim orga nima, Ысе pore-
mecenj u svojim funkcijama.
Zbog ove neposredne povezanosti ј funkc jo nalne
uslovljenosti jzmedu ~ o'Zga, k 1ёmenog stuba ј p ol: -

60
пјh orgaпa, pozпafj seksolog dr. Vilhelm Steckel је
poteпcjju ј jmpoteпcjju оzпасјо kao borbu mozga
ј kjcmeпog stuba. Na osпovu pozпafjh elemeпata
moiemo zakljucjfj da се ishod ove borbe zavjsjfj
od staпja u kome se пalazj centralпj пеrvпј sjsfem
ј kjcmeпj stub - sfuba ј okosпnjce tela ј sveg zjvota
u пjemu.
Veoma kompleksan ј gotovo sveobuhvatan sjsfem
Hatha Yoga, svojom fjzjckom ј meпfalпom djscjplj-
пom jsfovremeпo razvjja ј sпagu mjsjca ј cvrsfjпu
volje. Asane - felesne vezbe koje d jrektno deluju
па eпdokrjne ilezde, pomaiu sfablljzacjjj emocjo-
пalпog kolebaпja; one erjdoпose gracioznosti, ela-
sfjcпosfj ј koordjпacjjj pokreta; uspostavljaju pra-
vjlaп rad unutrasпjjh organa; reguljsu telesnu tezj-
пu; uce pravjlпom djsaпju. U сеlјпј uzev, djscjpljпa
Hatha Yoga razvjja sposobnost samoposma tra-
пja, ovladavaпja telom, kontrolom mjslj ј akcjje jz
cega rezulfjra osecaj sopstvene sпage, sjgurпosfj
ј samopouzdaпja.
Stecena ј odriaпa seksualпa poteпcija ne mora se
ograпjcifj па godjпe starosti. Pod uslovom da је
stabllno ocuvaпo opste zdravstveпo staпje, роtеп­
сјја moie frajafj do kraja zjvota ј samo "prolece
zjvota", kako tvrde neki yogiпi, blce u пajzreljjem
dobu u razdoЬiju od 55 do 75 godjпe .
Moglo Ьi se recj da koljko ljudi па svetu jma da
foliko jma i razljcitih shvatanja i prilaza ljubavi.
Mnogobrojпi ciпioci - kulturпo naslede, podneb-
l)e, drustveпa pripadnosf, vaspitaпj e, femperament
Ј- uslovljavaju odпos i stav prema ovom feпo­
menu. Tajaпstvena sпaga privlacпosti razlicitih po-
lova oduvek је Ьila пepresuseni izvor i podsfjcaj za
razmjsljaпja, za kreafjvпost, za пajrazljcitjje maпi­
festacije covekovog uma ј duha.
~ndjja је od davnjпa blla pogodno tle za strujaпje
пajrazlicitijjh talasпjh duiiпa. U пјој је kre i raпa l:javaljнbavi н lнdiji:
cuvena skola ljubava "Kama Sutra" koja је vreme- .. Kad tebe zagrЊн i tebe poljиbim
ја не g:rlim i не lјнЬiщ tebe
юm postala udibeпik ne samo za lпduse starog нсgо сео Svemir" .

61
 doba nego ј za savremenog coveka ј lstoka i Za-
pada. ~en aufor, '{atsjajana, smafrao је seksualno
zadovOJjsfvo na"le sim d arom rjrod e, Бoian-
. s jm darom, i kao fa vim dostojnjm za usavrsava-
__!:li~--U lndiji је isfovremeno stvorena i ideja о naj-
vjsoj spirjfualizaciji celog covekovog Ьiса - nje-
govog tela, uma i duse. Stvorena је filosofija naj-
uzvisenijeg sfremljenja u kojoj covek prestaj e da
egzistira kao maferijalno Ьiсе gubeci se u bes-
kraju vasione - u nirvanu.
Mozda је ucenje Hatha Yoge naslo onu zlatnu
sredinu usklaaivanja svih krajnosti - ni bozansko
ni animalno, nj njsko nj preuzviseno. Bjti, postati i
ostafi prirodno ljudsko Ьiсе koje се se sa svoji m
razvijenim umom u produhovljenim osecanjima mo-
ci da uspostavi ravnofezu izmedu boga ј zivo-
tinje, izmedu duha i mesa.

Covek је zategнuti kонорас jzmetlн iivotiнje i нмlо11еkа

- /юнорас izнad Ьеzdаиа.
Nietzsche

Л1 udar lovef~ se не obazirc иа slatkorecjve glasove ilиzije.

Glasovi cttl':1t1ja

Zi11ot bez priнcipa је brod Ьеz kormilara.

Gandhi

U lemн se sastoji religija?

Da se liнi zla sto је тоgнсе таије
а dobra и izobiljн.
Dobrota prema potliнjeнj ma,
postovaнje prew.a оијжа koji to zasluiuju,
koн tr ola saжo ga sebe ј
Ьlagoнak loн ost рrент sv iнf ЬiСiню -
eto rjtuala koji tt·eba da budu
ispr111jeнi на sval~oнt rtrestu.
Ashoka

Divнa је kap/jica t·ose иа vlati travlice ј нiје

toliko sitнa da se 11ef jko Suнce не Ьi ogledalo н ијој.
Rickert

62
 FAKIRIZAM 1 EKSTAZA О11о sto нazivmнo cнdиim нii e нcsto
sto bi bilo i:l' /111 prirode.
,·се samo posledicл неi'сgл
StO iOS IIC pOZIItliCIJIO.
Sv. Avgнstiп
lzvanrednjm poznavanjem osnovnjh djscjpJjna Haf-
ha Yoge- asana ј pranayama, ј potpunjm ovla-
davanjem njjhovom tehnjkom, pojedjncj uspevaju
da jzvedu neoblcne stvarj koje se neupucenjma cj-
ne tako neverovafnjm da jh smatraju cudnjma.
u lndjjj se na javnjm mesfjma ili na vasarjma cesto
mogu vjdefj egzjblcjonjsfj kojj prjkazuju svoje ve-
sfjne kao sto su: leianje na ekserjma, probadanje
pojedjnjh delova tela bez ofjcanja krvj, gutanje
plamena, noieva ј saЬijj, sahranjivanje u hermetic-
kj zatvorene sanduke ј druge razne afrakcjje. Qv j,
tzv. fakjrj preslj su ј na druge konfjnente gde pod
reflektorjma spektakularnosfj zadjvljuju prjsutne
gledaoce.
Sljcne neoblcne stvarj jzvode ј prjpadnjcj pojedjnih
verskjh sekfj (Samani, Dervisi ј drugj) kao ј nekj
upornj fanaticj koji se u momentu ekstaze jskljucuju
jz spoljneg sveta ј postaju potpuno neosetljjvi ј na
najteie fjzjcke bolove.
Pojava samospaJjjvanja budjsfjckjh svestenika, ja-
panskj harjkjrj ј razne vrste samounjsfavanja dras-
fjcnjm sredsfvjma, oblcno su jzraz razocaranja jJi
protesta zbog neostvarenja neke vjse ideje. Me-
dufjm, i ovde је u pjfanju izvanredno psihicko sta-
nje koje aktera dovodi u ekstafjcan trans, tj. u sta-
nje potpune psihicke odsutnosti ј fjzjcke neosefljj-
vosfj. То је u stvarj poslednjj stepen Yoge, S,?mad-
hj, u kome је posfjgnuta identjfjkacjja sa postav-
l)enjm objektom kontemplacjje.
Objasnjenje za ove najzgled nadprirodne pojave
leii u jedjnstvenom organskom procesu: suiava-
njem krvnjh sudova jzazvanim snaznjm emocijama
јЈј tehnikom znanja, prestaje dovod krvi u odredenj
sektor. Posto је na ovaj nacjn usporen normalan
rjfam djsanja ј zaustavljen redovan tok krvj , ona
nece prjfjcafj, ра prema tome nece moci ni da js-

63
tekne iz odrec1enog mesta. lsfo tako nece se ni bol
osetiti jer nervi osta'u neosetljivi zbo nedostatka
kiseonika. 1cno dejstvo imaju 1 anesteticna srёd:-­
stva ciJi prestanak delovanja izaziva ponovno pro-
sirivanje krvnih sudova ра tako i ponovni osecaj
bola.
Vestine fakira, ma koliko njihove egziblcije imale
distraktivan karakter, zainteresovale su mnoge po-
znate svetske naucnike. Blizim upoznavanjem ovih
vestina ј njihovim proucavanjem, naucnici su dosli
do novih vrednih saznanja. Poznavanje tehnike di-
sanja i veljke moci koncentracije paznje, posluzili
su im kao osnov za stvaranja mnogobrojnih sistema
i metoda kojj se primenjuju u najrazlicitije svrhe.
Fakirizam i drugj oЬiicj egziblcionizma sustinski se
razlikuju od ucenja Yoge. Mada su jm neki putevi
odnosno metodi zajednicki - ovladavanje svo-
jim telom pomocu specijalnih veibl koncentracije
- njihovi zadaci ј ciljevi su pofpuno razliciti. Dok
је fakiru osnovni motiv rada javno prikazivanje
svojih vestina koje su katkad pracene opsenar-
stvom, yogin nastoji sebe da usavrsi kontrolisanjem
svojih misli, emocija i postupaka. Pravi sledbemk-
Yoge ne tezj za spoljnim efektima prolazne vred-
nosti vec za onim unutrasnjim, trajnim - on је in-
trospektivan.

64
OSOBENOSTI НА ТНА YOGE Ako је taj sicиsнi dco Њ•оtа sve sto illfllS, O~ldll
11Ciн i od 11jeg11 S\'C SfO је 1110g11ce lllljbo/je.
Ben Hame,J

U COVecjem fe/u ima oko 600 mJSICO, odnosno mi-

sicnih grupa. Svaki misic је autonomni bloloski po-
kretac koji је sastavljen od nekoliko stotina misic-
nih vlakana. U proseku covek koristi samo deseti
deo misicnog kapacjfeta kojim ga је priroda opre-
mila i u odnosu na rastuci tehnoloski razvoj, njegov
udeo se stalno smanjuje. Ljudi koji se bave sportom
ili primenjuju neku vrstu gimnastike, aktiviraju veci
deo svog misicog aparata, ~dsticuci na taj nacin

-
rad niz sistema unutrasnjih organa.
Na prvi pogled stice se utisak da su Yoga veibe
sfaticne stoga sto se u veCini izvode leieci ili sede-
ci, sto se rade polako ј sto se dugo zadriava u
pojedinim pozama. Cini se da usporena krefanja
potiskuju prirodne impulse koji teie za ekspanzijom
da Ы se maksimalno razvili. Medutim, to је samo
prividno. Dok su standardne veibe uglavnom ori-
jentisane na izgradnju muskulafure sa spoljnim dej-
stvom, Yoga veibama se dejstvuje na najduЬije
organe, ·na nervni sistem а posebno na kicmeni stub.
Umesto kratkih, okrugljh ј tvrdih misica koji daju
snagu samo u ogranicenom smeru, Yoga veibe
izgraduju dugacke, elasfjcne, jake i otporne misice
prjlagodljive ј visesfrano upotreЬijive.
Veljko bogatstvo Yoga veibl odnosno poza, anga-
iuje maksimalan broj misica tako da nijedan delic
tela ne ostaje zaposfavljen. Lagani prilaz svakoj
veibl, omogucava da se postepeno savladavaju
eventualne teskoce bez napora. Posebno је zna-
cajno to sto se pokrefi koji su uglavnom simefricni
izvode sa krajnjom koncentracijom paznje uz us-
kladeni ritam disanja.
Pored smirenih veibl koje se izvode usporenim tem-
pom, ima ih i vrlo dinamicnih. Т о su skokovi uvis,
poskoci i trcanje u mestu koje obavёzno prati od-
redeniritam dlsanin Poznati svajcarski uёitelj Yoge,
5
65
 poreklom jz lndije, Selvarajan Yesudian, sacinio је
sistem sportskih Уоа vezЫ baziranih na starim
Ln IJS 1m or enim disciplinama - dhan а 1 a-
sl(y. Veran fradicijj nekoriscenja pomocnih sprava,
Пjegov borac se suprotstavlja imaginarnom pro-
tivniku ili pak uz pomoc jake koncenfracije i auto-
sugestije simulira neku akcjju. U ovim vezbama
pokreti uvek moraju blfj harmonicni, estetskj ј po-
fpuno svesnj - njsfa se ne sme raditi mehanjckj i
nekontrolisano.

* * *
lako su elemenfi Hatha Yoge zastupljeni u mnogim
oЬiicjma telesnih vezbl, ipak, u celinj, Hatha Yoga
predstavlja jedan jedinstveni sistem. Ona raspolaze
i njzom pogodnosfj koje pri izboru u savremenom
zjvotu mogu jmatj odlucujucu ulogu. Tako npr. za
izvodenje Yoga vezbl njje potrebna nikakva specj-
jalna oprema niti su pofrebne rekvizite. Sto se tice
prostorija, moze se raditi bllo gde samo ako је
teren odnosno ..,2odloga cista i ravna. Svi mogu
vezbati - ј starJ ј mladj ј zene ј muskarci, ј fizicki
i jnfelektualnj radnjcj , Zafjm, osnovne vezbe se vrlo
brzo nauce tako da se mogu izvodifj bez ucjfelja i
bez djrektive. u principu, ove vezbe su bas ј pred-
videne za indjvjdualan rad posto је njjhov sjsfem
baziran na ritmu disanja kojj је, ро prjrodi stvarj,
indivjdualan.
Mogucnost da se ove vezbe izvode svakog dana
bez obzjra na doba godjne, vremenske ili kakve
druge uslove ј priljke, obezbeduje konfjnujfet rada.
Та redovnost ј 'esfe 'edan od vnih
uslov · a·u us eh ј us on о 1 1 е је nom
uzlaznom ljnjjom.
Posebno se mora jsfaci da uskladjvanje svakog po-
kreta sa tokom djsajnog procesa doprjnosi psjhjckoj
uravnofezenosfj, jer: svestan konfroljsan pokret koji
zahfeva punu koncenfraciju paznje na ono sfo se
radj, blce reflektovan na kontrolu mjsli, osecanja,
na ponasanje. U neugodnim i konfliktnim situaci-

66
 jama bolje се se snalazifj а emocionalnim streso- Ne plnCI i не ljнri se 1•t!c 11nsroj dn sl11•nti~.
~za
vtma Jakse odolevaft er се u raaeni unutrasn'i sta-
j jzator smjrivati veJj е oscjJacjje.
U Yogj nema fakmjcenja, nema borbe za presfj_
iem, nema nagrada, nema ni medalja. Sledbenjku
Yoge ј е glavni cjlj upoznavanje svoje Jjcnostj ј
teinja za posfjzanjem savrsenstva u granjca ma svo-
jjh jndjvidualnih mogucnosti. Poniranje u sebe ј
buaenje latenfnjh snaga upucuje na one prjrodne
jzvore kojj dolaze do punog jzraiaja tek kada је
stecena svest о njjhovom postojanju.
Stepenj - angas, јЈј stepenice, kako su ih stari
pjscj nazjvaJj, jasno ukazuju put kojj treba proci
do ostvarenja najvjseg Ја. Driecj se toga puta,
odanj sledbenjcj Уо е formjra'u se u f jzjckj zdrave
ј sihtc ј а ofezene Jicnosfj vVrS О IZ r denih
_ шјnсјра. Ove licnosfj, jzmirene sa samim so om,
·svo'im rlsUfvom stvaraju oko sebe atmosferu lj u-
oavj, to tne, mtra 1 armont е. '{QJim smtren tm
u om one zrace unutrasnjom snagom i lepotom;
r10"" svoju okoljnu one prenose samopouzd anJe, v e-
дrinu ј optimizam:

Prjmena Yoge dala је znacajne rezultate u raznjm

vrstama terapija - fizioferapiji, kineziterap jji, psj-
hoterapiji- zatim u lecenju reumatskjh, astmaticnih
ј srcanih oboljenja. lsfo tako, raznj оЬЈјсi defektno-
sti mogu doblti laksu formu dok se navika u neume-
renom pusenju, upotrebl alkohola ј droga moie
potpuno iskorenifj . Onj koji redovno primenjuju
Yoga vezbe vremen~ posfaju otporni na sezonske
nazeБe, tnfekfivna ра i hroniёna oboljenja.
Naucnjcj sjrom sveta sve v ise se bave proucava-
njem ufjcaja Yoga vezbl na covecjj organizam. Sa
pozicija savremene medicine, veoma jnferesanfnu
studiju о dejstvu ovjh vezbl na nervnj sjsfem coveka
dao је maaarskj lekar dr Vigh Bela. On је utvrdio
uzajamnu povezanost asana i pranayama sa funk-
cijama pojedinih unutrasnjih organa, endokrinih
67
zlezda kao i sa psihickim stanjima. Njegov sematski
prikaz osnovnih polozaja tela asocira na centre
astralnog tela- cakre.

1 ; \ ·,

' ј ~~l__·::·!
() )'\ l:/
.-·
: . ' 1 ·~
; •
·· ·~''-
. у- .. -
....
·--
: ,. .. ; ··-:. ( . .... l .,..... ., _

/ ~\ .. . ( t;\ f l.
: ·\
: ,Ј\ .
v ~
i ·; ': ·, _ __ __,f?\
\...(,. . . ..-· ;;
~ ~
\Ј

~-1 ' . f.Z\~~-·----- . -.-·.

r ./'~.......
'} ,:/ \.Ј .: r;: ~-/1. \
\!.:,·

./"". .
.·:><. ·.:,)-,:..
( ·. ~~') ·. ..?.)~)··
; ; \ '
. \-
' -- -
,..1 . ....Ј . .. •.
~;) .·. .
..
~: :·~~~=.~~·:. :·. :·.:')
Nemacki neurolog dr Ј . Н. Schultz kreira o је ev-
ropsku verziju azijske Yoge kojoj је dao naziv au-
togeni lrening. On se pored sopstvenih isfrazivanja
oslonio i na hiljadugodisnja iskustva yogina koji su
upornim proucavanjem uspeli da iznadu nacin za
ovladavanje i onim funkcijama koje se smatraju
autonomnim, tj. koje dejsfvuju nezavisno od cove-
kove volje i svesti.
U ovom pravcu ide se i dalje. Moderna eksperi-
mentalna medicina iznalazi nove tretmane koji
omogucavaju upratvljanje psihickim i mentalnim
funkcijama. Konstruisu se specijalni elektricni apa-
rati pomocu kojih se stimulisu odredene moidane
sfere sa o.dredenim zadatkom dejstvovanja.
Tako se od one prastare indijske psihosomatske
medicine- Ayurvedci- doslo do na najnovije -
01il1j /.а se ротосн )"oge osfobodio $/TII$/i i
kosmicke medicine - kojoj u ovom momentu nije bofesti postn;e besl11'11jl-10 осаrан YogOIH.
moguce sagledati kraj. Њнhа Yog:~ Pradipika

68
 UPUTSTVА ZA ASANE Ne olakSavajte оие \1 еiЬс
т~ојi;иа ј е svrlm savladavaнjc te$/,oca.
Ernest Renan

Da Ьi se asane sto lakse savladale i da Ьi njihovo

dejstvo imalo pun efekat, potrebno је upoznati ne-
ke znacajne cinioce kojih se treba pridrzavati.
U pocetku је bolje raditi pod kontrolom iskusnog
ucitelja Yoge a li se moze raditi i pomocu pazljivo
odabrane literature.
Na'Ьol ' e vreme 'е 'utro ali se moze raditi ј Ј
ma koje doba dana pod us ovom da .~ proslo ~et
sgtj od veceg ili dva do tri sata od-hiOleg obro а.
Ne treba vezbati neposredno pred spavanje posto
Yoga vezbe dejstvuju stimulativno па сео orga-
nlzam.
- Nakon buc1enja ne treba iz postelje naglo isko-
citi је to izaziva mali stres na telo koje se jos
liijё sasvim probudilo. Zato је dobro jos na po-
stelji najpre se dobro protegnufi. -
-Као i za relaksaciju- shavasan, tako i za vezbe
- asane treba naci jzolovano, cisto i tiho mesfo.
_Podloga freba da је cvrsta i zastrvena prostirkom
_gd vune ilj pamuka. Polozaj tela freba da је u
pravcUisfot<=zapad .
- Odeca freba da је laka i komotna kako ne Ьi
spUfavala pokrefe. Nakit, sat, narul<vicu, ogrlicu i
naocare (osjm u jzuzetnim slucajevima) treba of-
kloniti.
- J're pocetka vezbanja treba stomak isprazniti,
oprati usta i zube, а prema pofreЫ, ј okupati se.
U lndiji se pred pocetak rada u grupi obavezno
mora okupati.
- Ро vezban·a treba se istusirati ilj istrljati na-
vlgzenim ubrusom. Vo а ne sme blti suvise а na
jer stetno deluje na zagrejane misice (velika hlad-
noca prek ida zivotne funkcije) а moze izazvati ј
nazeb. ~opste, treba jzbegavati pretoplu ilj pre-
hladnu vod u u ma koje doba godine.

69
 Zene ne Ьi frebalo da pauziraju n1 za vreme
mesecnog ciklusa (npr. sporfistkinje i balerine mo-
raju nastupati bez obzira kako se osecaju). Ovo се
im pomoci da lakse podnose nelagodnosfi ovog
sfanja а sfo се se kasnije povoljno odraziti ј na
proces klimakterijuma. Razume se, program moie
blfi skracen na polovinu il i frecinu redovnog.
- Radi postizanja boljeg sklada u pokrefima, tre-
ba nasfojati da se sve faze u foku asane izvode u
odredenim ritmu. Skoro sve veibe se rade uspo-
renim fempom sa Ьlagim prelazima iz jedne faze
u drugu.
- lzmedu pojedinih veiЬi odnosno njihovih vari-
janti, uvek freba napraviti pauzu cija duiina је u
zavisnosti od tezine same veibe. Za vreme pauze,
treba disafi prirodno i smireno.
- Mada је uz opis vezbe izlozen i tok disanja, u
vecini slucajeva ne mora se narocifo misliti na ovaj
proces, jer pokrefi i zasfoji sami ро sebl dikfiraju
odgovarajucu fazu disajnog procesa.
- u foku veibe mogu se povremeno zafvoriti oci
cime се se J9s vise povecati koncentracija painje
na tok izvodenja.
- Asane treba izvoditi redovno svakoga dana.
Prilikom putovanja, u hotelu ili drug1 e, treba pri-
t
lagoditi prosfor ј izvesti skracen cas mini cas.
- Nikad ne disafi na usta u toku v~ibe; udisafi i
izdisati samo kroz nos.
se re-

-·- -Posle
- -----------...--------
niza asana odmor1fi se barem 1 О minufa
da akumulirana energija ne Ьi Ьila upofreЬijena
od misica vec od unufrasnjih organa i nerava.
- Trajanj e vezbl zavisi od raspolozivog vremena
ali ne treБg ааЈе krace od 15 minuta niti duze od
casa i ро.

70
 1 pored nastojanja da se pojedina figura sto brze
i bolje savlada, _nikad se ne sme forsirati vec treba
~ u granjcama jпdividualnih mogucnosti.
S obzjrom da је osnovna karakterisfjka vezbl Hatha
Yoge da se mogu prilagoditi individualnim mo-
gucnostima, one u knjizi nisu sistematizovane ро
jednom uniformnom kljucu: svakome је prepusteno
da odabere vezbu odnosno varijantu koja mu u
datom momentu odgovara. Vremenom, u srazmeri
licne sposobnosfi ј zalaganja, reperfoar се blti
obogacen ј u vecini slucajeva potpuno savladan.
lpak, radi lakse orijentacije, pocetnicj treba najpre
da savladaju osnovne vezbe Hatha Yoge koje
cjne njenu okosnjcu. One se mogu prjmenifj ј u pri-
likama kada se ne raspolaze sa dovoljno vremena.
Dakle, moze se poceti sa shavasanom ali njjme
obavezn·o treba zavrsifj cas. Zafjm, asane treba jz-

n
__v_e_s_ti..,.......oo
_o ovom redosledu:
~~--.rv-~-

1. salamba sarvangasan 4. bhujangasan

2. halasan 5. dhanurasan #
/\~

З. pashimottanasan 6. sjrshasan

Ко ne mofe da jzvede sirshasan, neka se posle pet

prethodnjh poza samo lepo opusti u shavasanu; za-
fvorifj oci ј smjreno disati. Nakon toga polako
ustati.
Ко oseca potrebu za smirenjem nervne napetosti,
moze da zauzme polozaj swandasana, а onaj ko
zeli da meditira moze da sedne u siddhasan јЈј
padmasan.

71
 OSNOVNE POZE ZA MINI CAS

~·.

72 .
ASANE
 1 SURY А NAMASKAR

(Surya - Sunce; namaskar- pozdrav)

Jos od prastarih vremena yogini su usta-

jali pre izlaska Sunca kako bl blJj sprem-
nj da sa pojavom njegovjh prvih zrakova
otpocnu svoje veibe, svoj dan. Otuda i
naziv ove veibe - Pozdrav Suncu.
Prema ucenju Yoge, prana је vjfalna
energija koja u vjdu fluida dolazj jz ko-
smosa udahnjujuci сео svet svojim iivot-
fvornim dahom.__ u casovima ~- .
laska Sunca lada је atmosfera ЈШ.DЦ_ _ .
- negafivnih jona i kad Sunce emiiЩe u.1:_
_ fral'uБicaste zrake, utica· rane ·е n -
cito Ы~a~~~n_.QQ.~~~~~~
-sтatraju yogini.
---c:>vu раја~~ pofvrduje i savremena nauka
objasnjavajuci uglavnom istu stvar dru-
gom terminologijom. Biolosko dejsfvo ја­
па odnosno atmosferskog elektriciteta па
organizam coveka, stoji u proporcional-
nom odnosu sa njihovom koncenfracijom u
afmosferi.
Usfajanje pre jzfaska Sunca ј gledanje u
nebo, razume se, uslovljeno је mnogim
faktorima odredene sredine. Coveku ve-
legrada horizont је zaklonjen visokim ob-
jektima, vazduh је pun smoga ра ј samo
ustajanje u zoru nije moguce onome ko
је legao kasnije а pred sobom jma dug i
naporan dan.
Prema tome, u granicama datih moguc-
nosti koristice se iskustva i preporuke sta-
rjh Jndusa primenjujuci ih па najbolje mo-
guc nacin.

74
Pre izvodenja Surye namaskar moi:e se
uzeti jutarnji napitak koji se smatra elik-
sirom mladosti i zdravlja:._g>.k. od jednog
limuna zasladen medom u casi tople vode.

Okrenuti se prema Suncu, stati u tadasan,

sklopiti sake na grudima, duboko udah-
nuti i izdahunuti (sl. 11 ).
Udisuci, podici ruke iznad glave, laktove
istegnuti; odvojiti ruke (sl. 12).
Saviti se napred izdisuci; staviti sake na
pod pored sfopala (sl. 13).
Udahnuti, povuci desnu nogu nazad, za-
fegnuti koleno, dici glavu i gledati ispred
sebe, odnosno, prema Suncu (sl. 14).
Zadri:avajuci dah, povuci i levu nogu na-
zad (sl. 15).
Polako se spustiti na pod privlaceci lakto-
ve uz telo; izdahnuti (sl. 16).
Udahnuti, najpre zabaciti glavu а zatim
izviti gornji deo fela ne pomerajuci sake
sa poda; zadri:ati dah (sl. 17).
lzdisuci, polako se vratiti u prethodni po-
lozaj (sl. 18).
Udahnuti, odici se sa poda i zastafi ne-
koliko sekundi (sl. 19).
Zadri:avajuci dah, privuci desnu nogu na-
pred (sl. 20).
lzdahnuti, privuci i levu nogu i saviti se
napred isprui:enih kolena i laktova (sl. 21 ).
Udisuci podici ruke iznad glave; sklopiti
sake (sl. 22).
Spusfiti ruke na grudi kao na pocetku ve-
i:be (sl. 23); udahnuti i izdahnuti.
lsto izvesti povlacenjem leve noge nazad.
Prilikom izvodenja ove vei:be u sporijem
tempu, na mestima gde је naznaceno za-
dri:avanje daha, treba disati normalno.

75
 Sl. 14

Sl. 11

Sl. 16

Sl. 12

-
 Sl. 18

Sl. 22

Sl. 20

Sl. 23
2. )~ADASAN ILI SAMASTHIТI
(Tada- planina; sama -
nepokrefan)
Osnovna poza u sfojecem stavu.
Dejstvo: Vecina ljudi ima lose drzanje u
stojecem sfavu: p ovijena ramena, povije-
uspravan, na leda, opusfen stomak, spustena rame-
na, tezinu fela prebacuje s jednog boka
na drugi. Tadasanom se ocvrscuje kic-
meni stub u njegovoj idealnoj vertikali
p ostize sta bllnost citavog tela.

Stati pravo, sasfaviti sfopala, istegnufi ko-

lena i bufne misice, sfisnuti zadnji deo te-
la, uvuci stomak, ispoljiti grudni kos, iz-
duziti kicmu i vraf, teiinu tela raspodeliti
ravnomerno na оЬе strane. Kad је pos-
tignufa ravnofeza, udahnuti duboko i d i-
sati u rifmu 3:2:5:2 (udah:zastoj:izdah:za-
stoj).

Tadasan ima nekoliko stavova:

а) sa ru kama sa stra ne p ored tela (sl. 24);

Ь) sa rukama na bo kovima;
с) sa rukama obuhvacenih lakto va na /e-
dima;
d) sa rukama podignutim izna d glave
(sl. 25).

Sl. 24 Sl. 25

78
 З . fVRKSASAN

(Vrksa- drvo)

Vrksasan ima vise varijanti. Pocefni stav

је tadasan.

а) Uz pomoc ruku staviti stopalo desne

noge na preponu leve; sake sklopljene
na grudnma (sl. 26).
Ь) Ruke iznad glave (sl. 27).
с) Ruke na pofiljku (sl. 28).
d) Ukrstene ruke na ledima (sl. 29).
е) Saviti napred gornji deo tela, ruke su
na grudima, na potiljku, ili ukrstene na
ledima (sl. 30).
f) Levu ruku spustifi uz levu nogu, desnu
podici vertikalno (sl. 31).
g) Prste leve noge uhvatiti obema ruka- Sl. 26
ma; leva ruka је zabacena iza leda
(sl. 32).
h) Obema rukama prЊiiziti se podu
(sl. 33).

Sve varijanfe se izvode i sa levom nogom

stavljenom na preponu desne.
U odredenoj pozi ostati mirno do pola mi-
nuta_, ravnomerno disuci.
- - ---
Dejstvo: Vrksasan јаса misice nogu, razvi-
ja osecaj stabllnosti ј pomaze koncenfra-
ciji paznje.

Sl. 27

79

t
.80
 Sl. 32

Sl. 31

Sl. 33

81
4. 'ТRIKONASAN lzdisuci, saviti gornji deo tela na desnu 1
stranu, staviti desnu saku ispred desnog
(Tri- tri; kona- ugao) sfopala, leva ruka је vertikalno u liniji de-
sne ruke, glavu okrenuti na levo i gledati
na prsfe leve ruke (sl. 36); zadrzati se u
Trikonasan ima vise varijanti. Pocetni stav pozi 10-15 sekundi normalno disuci, za-
је tadasan. tim se, udisuci, polako vratiti u tadasan
i isto izvesti sa nagiЬom na levu stranu.
а) Utthita trikonasan (Utthita- rasfegnut)
Udahnuti, razmaci noge u sfranu 2-3 sto-
pe, ruke · podici na visinu ramena para-
lelno sa podom, dlanove okrenuti na do-
le, istegnuti kolena i laktove (sl. 34); sto-
palo desne noge postaviti na 90 stepeni
prema levom (sl. 35).

Sl. 35

Sl. 34

82
 lstu veibu uraditi posfavljajuci saku iza
odgovarajuceg stopala (sl. 37). Glava
moie blti ok reпuta i prema straпi па ko-
joj se pregiЬa (sl. 38 i 39).
Treba пarocito paziti da u svim varijaп­
tama koleпa, zadпji deo tela, rameпa i
brada budu u istoj liпiji sa stopalama.
Dejstvo. Savijaпjem na straпu, ovom vei-
bom se istezu misici vrata i bokova sa ko-
jih se gube пaslage sala. Mogu se kori-
govati maпji deformiteti пogu cime se
smaпjuje eveпtualпa asimetricпost. Tako-
de, оп otklaпja ili uЬiaiava bolove u kr-
stima.

Sl. 39

Sl. 38

83
 Udahnuti, vratiti se u pocetni stav. Levo
Sl. 40 stopalo staviti na 90 stepeni prema de-·
snom ј jsfo izvesti pregiЬajucj se na levu
stranu. Zavrsjfi u tadasanu. lstu vezbu ura-
djfj postavljajucj saku jza odgovarajuceg
stopala (sl. 41 ).
Dej$IVO. Ova vezba јаса ledne i butne mj-
sice, listove ј tefjve, podkolenjce, ozjvlja-
va cjrkulacjju krvj, sjri grudni kos, otkla-
nja bolove u ledjma ј p oboljsava rad ab-
dom ~nalnih organa.
Parivrtta trikonasan је veoma pogodan
za d ina miёno jzvodenje: udahnufj, izviti
se na desno, savifj se i jzdjsucj levom ru-
kom dotacj desnu nogu; udahnutj, uspra-
vifj se а zafjm jsfo jzvesti uvrtanjem na
levu stranu. Radjfj u ubrzanom, ujedna-
cenom tempu; ponovjfj 8-1 о puta.

Sl. 41

Ь) Parivrtta trikonasan

(Parivrtta - uvrnut)

Stati u tadasan . Udahnuti.

lzdisuci, okrenuti gornji deo tela na de-

sno, levom rukom dotaci pod ispred de-
snog stopala, desna ruka је vertikalno u
liniji leve ruke, glavu okrenuti na levo
i gledati prste leve ruke (sl. 40). Ostati
t' poz1 10-15 sekundi normalno disuci.

84
 /

t с) Utthita parsvakonasan

(Parsva - bok, strana)

Stati u pocetnj stav frjkonasana, udahnuti

ј okrenufj se kao na sl. 35.

lzdisuci, savjfj desnu nogu tako da ko-

leno bude u yjsjnj struka, saku desne ruke
stavjfj ispred desnog stopala, levu ruku
djcj iznad glave u jsfoj linjjj sa levom no- Sl. 42
gom (sl. 42}. U ovoj pozi ostati 10-15
sekundi djsuci normalno, zafjm prenefj te-
Dejstvo. Ova vezba ЈОСО kolena ј butine,
zjnu tela na levu nogu ј po lako se uspra-
koriguje defekte listova i butjna, razvija
yjfj. lsto izvesfj na levoj strani.
grudnj kos, skjda salo sa struka ј kukova
Posle toga iz tadasana isto jzvesti posta- ј otklanja bolove. od j$jjasa ј arfrjfjsa. Ta-
vljanjem desne ruke jza desne noge kode, poboljsava rad abdomjnalnjh or-
(sl. 43). gana.

85
d) Parivrtta parsvakonasan

Stati u pocetпi stav prethodпe vezbe;

udahпuti.

lzdisuci, polako saviti desпu пogu kao u

prethodпoj vezbl, uvrпuti se ј saku leve
ruke staviti ispred desnog stopala (sl. 44).
Zadrzati se 10-15 sekuпdi, preпeti tezi-
пu tela па levu пogu, udahпuti i polako
se ispraviti. lsto izvesti stavljaпjem leve Sl. 44
ruke iza desпog sfopala (sl. 45). lsto ura-
diti ; па levoj straпi. Zavrsiti u tadasaпu.

Dejstvo. Ova vezba ima iпteпzivпije dej-

stvo od_ prethodne: cirkulacija krvi u ab-
domiпalпom i ledпom predelu је ројаса­
па sfo pomaze zпatпom ozivljavanju ce-
loga tela.
Napomeпa. Kod svih varijanti trikoпasan
treba paziti da su ispruzeпe поgе i ruke
do krajпosti istegnute i da se pri nagiЬu
na bok пе isturaju pojedini delovi tela.

Sl. 45

86
 S.)PARSVOTTANASAN

Parsva - strana; uttana - intenzivan

Parsvottanasan se moze izvoditi sa ruka-

ma ukrsfenim na ledima ili sa prekloplje-
nim sakama, kao u namaskaru.
Stati u pocetni stav trikonasana. Udahnuti.
lzdisuci, dovesti ruke u odreden polozaj,
okrenuti se na desno i sfopalo desne noge
sfaviti pod uglom od 90 stepeni (sl. 46).
Udisuci, izviti se nazad, malo zastati u
krajnjoj pozi (sl. 47), а iatim se, izdisuci,
previti napred nastojeci da se dotakne
podkolenica nosem ili celom (sl. 48).
Udisuci, polako se uspravifi а zafim isfo
izvesti i na levoj sfrani. Treba paziti da $1. 46
оЬа ramena budu paralelna prema strani
na kojoj se savija.
Dejstvo. Ova vezba pomaze, stabllnosti,
razvija elasticnost kicme, otklanja salo
oko strukџ, koriguje s~usfena ramena 1
olaksava duboko disanje.

$1. 48 $1. 47

87

-------
6. ARDHA CHANDRASAN

(Ardha - pola; Chandra - Mesec)

lz trikonasana, izdisuci, polako se pregi-

bati na desnu stranu savijajuci koleno dok
desna ruka ne dode do poda (sl. 49). Udi-
suci, polako dizati levu nogu ро kojoj kli-
zi leva ruka dok se desno koleno potpuno
ne istegne (sl. 50). U krajnjoj pozi zadrzati
se 10-15 sekundi, najpre okrenuti glavu
na desno а zatim na levo u cjsfom profilu;
zatim, ponovo okrenufj glavu na desno,
spustiti nogu na pod, udahnuti i polako
se jspravjfi kao па pocetku; izdahnutj,
Varijanta. U krajnjoj pozi levu ruku krui-
nim putem, pored glave, dovesti do poda
(sl. 51 ).
lsto izvesti na levoj strani.
Dejstvo. Ova vezba јаса donje delove le-
da butine ј nerve povezane sa misicjma
nogu. Као ј druge vezbe u stojecem sta-
vu, ona razvjja osecaj ravnoteze ј dopri-
nosi koncenfraciji paznje.

Sl. 49
Sl. 50

Sl. 51

89
 ,,
;:1

7. VIRABHADRASAN Varijante. Polozaj ruku moze blfj razlicif:

а) kao na sl. 54 ј 55;
(Virabhadra - ime jednog
legendarnog heroja) Ь) sa rukama iza potiljka;
с) sa rukama obuhvaceпjh laktova na le-

Stati u tadasan, udahnuti, desnom nogom dima;

zakoraCifi napred (sl. 52), podici levu no-
gu i ruke na 90° (sl. 53). Zasfafi u pozi
zadrzavajuci dah, а zafim, izdisuci, isto-
vrem~лo spustiti nogu i ruke; vratiti se u
pocetni stav.
lsto izvesti iskoracivsi levom nogom.
d) sa rukama jspruzenim duz podignute
noge;
е) sa rukama u linjji ramena - kao lasta.
Dejstvo. Ova poza razvija osecaj ravno-
teze, јаса misice leda i nogu i pomaie
koncenfraciji painje. Cest је element u
parternoj gimnastici ј unietnickom kliza-
nju na ledu.

Sl. 52 Sl. 53

90
Sl. 54

Sl . 55
9\
8. UTKASAN
(Utka - cucanj)
Сuсапје је па Orijentu uoblcajena pojava
u svakidasnjem zivotu: ljudi cuce u kuci,
па ulici, па tramvajskoj ili zeljezпickoj sfa-
пici, pri razgovoru, pri obavljaпju пekog
posia, uopste, skoro u svakoj prilici.
Medutim, fUCaпje se smatra i kao najbo-
lji poloza' za elimiпaciju otpadпih mafe-
riJa 1z organizma. La о паgпu а е а na-
pred i pritisak butiпa па abdomeп pot-
pomaze ovom prirodпom procesu.
92
Као oЬiik vezbe, utkasan se izvodi pocev
od sfojeceg stava.
Stati u tadasan. Udisuci, istovremeno se
podici na prste i dici ruke na visinu rame-
na (sl. 56); zadrzati se nekoliko sekuпdi,
а zatim se polako spustiti dole izdisuci (sl.
57); sesti na pete i rukama obuhvatiti ko-
lena (sl. 58). Tako ostati 10-20 sekuпdi
disuci пormalno а zatim se polako ispra-
viti udisuci i preko predhodпog polozaja
vratiti se u tadasaп ; izdahпuti.
Dejsfvo. Ova vezba је narocito korisпa za
skijase. Njome se jacaju butni misici i ra-
zvija osecaj ravпoteze.
9. HASTA PADANGUSTHASAN
(Hasta - ruka; padangustha - palac)
Stati u tadasan. lzdahnuti, levom rukom
se podbocjti, podici desnu nogu savijenu
u kolenu, uhvatiti paiac ili obema rukama
obuhvatiti stopalo (sl. 59). lspruiajuci no-
gu, udahnuti, zadriati se u pozi odriava-
jucj ravnoteiu ј disuci normalno (sl. 60);
zatim, dici nogu jos vise, ро mogucnosti
do glave i ostati u pozi oko 1О sekundi
(sl. 61 ). lzdahnuti, otpustiti ruke i nogu spu-
stiti na pod; zavrsiti u tadasanu.
Ponoviti isto podiiuci levu nogu.
Moie se pocetj sa obuhvatanjem stopala
obema rukama.
Dejstvo. Ova veiba јаса misjce nogu ј ra-
zvjja osecaj ravnotei e i staЬilnostj,
93
 1О. PRASARIТ А Р ADOTT ANASAN

(Prasarita - rasiren, razmaknut;

pada - sfopalo)

Stati u tadasan, udahnuti, razmaci noge Dejstvo. Ovom vezbom jacaju tefjve i oc-
na 3-4 stope а zatim se, jzdjsucj, polako vrscavaju misici nogu. Oni koji ne uspe-
savjfj napred, spustifj ruke ј glavu na pod vaju da izvedu sirshasan, mogu ga zame-
(sl. 62). Oslonivsi se femenom na pod, uћ­ nifj ovom pozom jer ona zbog pojacane
vafjfj clanke nogu ј u toj pozi malo se za- cjrkulacjje krvi jma slicno dejstvo.
drzati normalno djsuci (sl. 63). Zafjm, vra-
fjfi ruke na mesto pored glave, odjcj gla-
vu, (sl. 64), maljm skokom sastavjfj noge
i jspravifj kolena ј laktove; Polako udjsu-
cj, djci ruke jznad glave ј vrafjfj se u po-
cetni stav. lzdahnuti.
lsto se moze jzvesfj sa rukama stavljenim
na bokove, obuhvacenih laktova (sl. 65)
јЈј sklopljenjm na ledima u namaskaru (sl.
66).

Sl. 62

"94
 Sl. 63

Sl. 64

Sl. 65

Sl. 66

95
1'1 . Р ADANGUSTHASAN

(Pada- stopalo; angustha-

veljkj prst)

lz tadasana savjfj se napred jzdjsucj, uh-

vafjfj palceve jlj prste nogu, jzvjfj leda, dj-
ci glavu ј istegnuti vrat (sl. 67); zastati ј
udahnuti. lzdahnuti, saviti se tako da gla-
va dopre do podkolenice а laktovi mogu 1

blfj prHjuЬijeni uz noge (sl. 68) jli razmak-

nuti sa strane (sl. 69); ostati u pozi 10-20
sekundi normalno disuci. Udahnuti, vratiti
1
se u predhodnj polozaj, otpusfjfj palceve
ј zavrsjfj u tadasanu; izdahnuti.

Posto se na zapadu oblcno vezba u tri-

kou jlj carapama, tesko је uhvafjfj palac,
ра se stoga obuhvataju svj prsfj.

U ovom polozaju prakfjkuje se i hodanje

prj cemu treba nastojafj da kolena ostanu
zategnuta, leda prava а .glava malo odi-
gnuta - kao па sl. 67.

96
Sl. 68

Sl . 69

97
12. UTTANASAN

(Utt- intenzivan)

Stati u tadasan, izdahnuti, saviti se napred

tako da glava dopre do podkolenica, а
sake staviti na pod iza stopala (sl. 70).
Ostati u pozj koliko је ugodno djsucj nor-
malno, udahnuti, najpre odici glavu, za-
fjm ruke ј polako se uspravitj; izdahnuti.
lsto se moze izvesti obuhvatjvsi clanke no-
gu (sl. 71 ).
Punijim osobama је nemoguce da se pot-
puno preklope ра се, dok ne smanje su-
viske na stomaku ј butjnama, najpre na-
stojati da vrhovima prstiju ruku samo do- Sl. 70
taknu pod.

Dejstvo. Ova vezba kao i prethodna olak-

sava stomacne tegobe ј poboljsava funk-
ciju jetre, slezine i bubrega;. intenzivno
isteze mjsice nogu i leda. Por-e d foga'"
l&[uje um}rujuce nа--оSоБёк.оје se lako
JJ.l_buduju. Oni kojlma se vrfl u glav1 IZVO-
deci sirshasan najpre treba izvesno vreme
da rade utanasan.

98
13. PADAHASTASAN

(Pada- sfopalo; hasta- ruka)

Stati u tadasan i razmac i noge za jedno

stopalo. lzdahnuti, saviti se napred tako
da se glava moie provuci izmedu nogu;
rukama uhvatiti pdgovarajuce clanke (sl.
72); ostati u pozi oko 20 sekundi normalno
disuci. Udahnuti, opustiti ruke, polako se
uspraviti, i vrativsi se u tadasan izdah-
nuti.
Padahastasan se moie smatrati teiom va-
rijantom uttanasana jer zahteva maksi-
malno istezanje nogu i leda а takode an-
gaiuje i ruke.
Dejstvo. Koristi i od ove veibe kao i pret-
hodnih - uttanasana i padangusthasana,
su iste: one oiivljavaju rad abdominalnih
organa, otklanjaju salo sa trbuha kao i
pojavu gastritisa. Osobe koje imaju po-
mereni diskos ovu veibu treba da rade
oprezno ј pod kontrolom ucitelja.

Sl. 72

99
 1

.1~. DANDASAN

(Danda - motka, stap)

Osnovna poza u sedecem polozaju (sl. 73)

koja sluzi kao pocetni sfav za vise vezbl:
sasfavljene noge su ispruzene, leaa i vrai
ispravljeni, laktovi istegnuti. U ovoj pozi
moie se ostati nekoliko minuta disuci u
ritmu 3:2:5:2 (udah:zastoj:izdah:zastoj).
Sl. 74

Kada se sake okrenu i ruke postave iza

leaa tako da se mali prsti dodiruju, do-
lazi se do polozaja u kome је ugodno
vezbati vratom ј ocima (sl. 74) - kao
sto је prikazano па kraju knjige, od з 10-
-315 slike.

Sl. 73

100
15. NAVASAN

(Nava - laaa)

lz dandasana se lako moze docj u nava-

san kojj jma dve varjjante:
а) Brzo udahnuti ј odupjruci se о sake ma-
lo se zabacitj nazad, podicj noge i zadr-
zati jh na 45°; brzo podicj ј ruke tako da
budu paralelno sa podom (sl. 75); zastafj
neko/jko sekundi, а zafim izdisuci spustjfi
na pod najpre ruke а pofom ј noge. Du-
boko udahnuti i izdahnuti.
Ь) lsto uraditi kao u prvoj varijanti samo
sto ruke treba podici tako da se prsti no-
gu i ruku dotaknu. Sl. 75
Ove dve varijante mogu se spojiti s tim
sto se najpre zastane u prvoj fazi (sl. 75)
produzj do druge (sl. 76) ј vrati u pocetni
polozaj.
Dejsfvo. Ovim se vazbama vanredno ja-
caju trbus;nj, lednj ј bufnj mjsici ј ozjvljava
rad abdomjnalnjh organa.
Као predvezba moze se jzvesti polako
odizanje glave i nogu istovremeno pri
cemu treba nastojati da ~е leda sto manje
savijaju (sl. 77).

Sl. 77 Sl. 76

101
16" HALASAN
(Hala - plug)
Leci na leda, isfegnuti celo telo, izdahnuti
(sl. 78). Udahnuvsi, polako diCi noge opi-
ruci se dlanovima о pod, prebaciti ih pre-
ko glave i prstima dofaci pod (sl. 79);
zaustaviti dah ako se u tom polozaju os-
taje nekoliko sekundi, а normalno disati
ako se duze zadrzava. Zatim, izdisuci, po-
lako vratiti noge na pod uz nastojanje da
kolena ostanu celo vreme istegnuta i da
se glava ne odize sa poda do kraja izvo-
denja.
U pocetku se moze podupirati rukama ne
dopiruci nogama do poda (sl. 80).
51. 79
102
Halasan ima nekoliko varijanti.
а) Dici desnu nogu do vertikale, spustiti
је i isto izvesti levom (sl. 81 ).
Ь) Klizeci ро podu, najpre desnu nogu
dovesti na desnu stranu na 90°. Vra-
titi је u pocetni sfav i isto izvesti levom
nogom (sl. 82).
с) Preplesti prste na rukama а stopala
sto vise udaljiti od glave (sl. 83).
Dejsfvo. Kontrakcija abdominalnih organa
stimulise njihov rad i time otklanja razne
pojave oboljenja. Na isti nacin se otkla-
nja suvisna naslaga na trbuhu. lntenzivno
istezanje kicme uЬiazava ili otklanja bo-
love od artrifjsa ј lumbaga. Osobe koje
imaju visok krvnj pritisak treba da izvedu
ovu vezbu pre sirshasana ј sarvangasana.
51. 78
1'
 Sl. 81

Sl. 82

Sl. 83
17. SUPTA KONASAN

(Supta -lezeci; kona- ugao)

lz halasana (sl. 79) prebaciti ruke iznad Dejstvo. Supta konasan ima slicno dej-
glave, uhvatiti clanke nogu sa unutrasnje stvo kao halasan i karnapidasan sam9
strane (sl. 84) i polako ih razmaci koliko sfo jos doprinosi i povecavanju raspona
је moguce nastojeci da kolena i Jaktovi nogu.
ostanu ispruzeni (sl. 85). U pozi ostati
,20-=ЗOlJsekundi normalno disuci а zatim
se vratiti u prethodni polozaj (sl. 84).
Za povratak u pocetni polozaj freba ruke
najpre dovesti sa strane kao u halasanu
i na odgovarajuci nacin vezbu zavrsiti.

Sl. 84

Sl. 85

104
18. KARNAPIDASAN

(Karna - uho; pida - pritisak, bol)

lz halasana saviti kolena i pritisnuti ih па

odgovarajuce usi (sl. 86).
Dejsfvo. Ovo је jedna od relaksacionih
poza u kojoj se narocito odmaraju srce
noge.

Sl. 87

Sl. 86

Slicna ро dejsfvu ali mongo laksa za iz-

vodenje је vezba prikazana па sl. 87. ј 88.

Sl. 88

105
19. JATHARA PARIVARTANASAN

(Jathara- trbuh; parivartana- uvrtanje)

Leci na pod, ispruziti noge а ruke razmaci

na sfrane pod pravim uglom (sl. 89). Jat-
hara ima tri varijante.
а) Udahnuti i istovremeno diCi levu nogu
vertikalno (sl. 90); izdisuci spustiti је
na levu stranu, levom rukom uhvatiti Sl. 89
prste i glavu okrenuti na levo (sl. 91 ).

Sl. 90

Sl. 91

106
 Udahnufj, jsfu nogu djCi verfjkalno, jz-
djsucj prebacjfj је preko desne noge,
uhvafjfj prste desnom rukom dok gla-
Sl. 92
va ostaje levo (sl. 92). Udahnuti, vra-
fjfj nogu do verfjkale i polako, spusta-
jucj је, jzdahnutj; glavu okrenuti pra-
vo. Odmorjfi se djsuci normalno ј isfo
jzvesti desnom nogom.

1.

Sl. 93

Ь) Udahnufj ј jsfovremeno djCi оЬе noge

verfjkalno; jzdjsuci, prebaciti ih na de-
snu stranu (sl. 93); udahnuti, dici ih do
vertikale ј izdjsucj prebacjfj na levu
stranu; udahnutj, djcj jh u vertikalu ј
jzdisuci polako ih vrafjfi u prvobltan
polozaj. Odmorifi se.
с) тezi vid ove vezbe је sa rukama po-
djgnutim jznad glave (sl. 94).
Dejsfvo. Ove vezbe su narocjfo korisne za
otklanjanje sala sa struka; jacaju trbusne,
ledne i butne misice. One takode aktivj-
raju rad jetre, slezjne i gusferace i lece
gasfrjfjs. Sl. 94

107
20 SALAMBA SARVANGASAN

(Salamba- oslonac; sarva- сео;

anga- telo)

Leci na leda, isprsiti se, zategnuti noge, Treba pazjfj da u krajnjoj pozi na pod
ruke staviti pored tela; duboko udahnuti naleiu samo potiljak, vrat, ramena ј ruke
i izdahnuti (sl. 95). do laktova. Celo telo od glave do vrha
prsfjju treba da је u istoj verfjkalnoj liniji,
Udahnuti, odupjrucj se rukama о pod odj-
а laktovi treba da su sto manje razmak-
ci noge ј savjfj jh prema glavj (sl. 96), br-
nufj, J:>...d spusfanju ne smeju se kolena sa-
zo podmetnufj sake na leda ј noge dove-
vjjafj njfj na kraju glava odizati sa poda.
sfj u verfjkalu (sl. 97); izdahnuti; u tom
poloiaju ostati do 5 mjnuta, normalno di-
suci. Zafjm, udahnuti, spusfjfj najpre ruke
na pod prebacjfj noge preko glave а po-
tom ih spustiti na pod; odmoriti se duboko Sl. 97
disuci.

Sl. 95

Sl. 96

108
Salamba sarvaiigasan ima vise varijantl.
$1 . 98
а) Najpre spustiti desnu nogu do poda,
vratiti је u vertikalu i isto izvesti levom
nogom (sl. 98).
Ь) Bocno spustiti najpre desnu nogu, vra-
titi је u vertikalu i isto izvesti levom
(sl. 99).

Sl. 99

109
с) Као hanumasan. Najpre desna noga
iznad glave, а zatim kao u makaza i
leva (sl. 1ОО). Svaki put pri promeni
оЬе noge freba zaustaviti u vertikali.

d) КаО' samakonasan (sl. 101 ). U ovom

poloiaju mogu se istaci pete, kao na
maloj slici.
Sl . 100

Sl . 101

11 о
е) Uvrnutl se ha desnu stranu i levom no-
gom dotacj pod; jsfo uradjfj na desnoj Sl . 103
stranj (sl. 102).
f) Као vrksasan (sl. 103) nastojeci da ko-
leno bude u ljnijj laktova jli ramena.
g) kao kod baddha konasanc~ (sl. 104).
h) Кljzecj ро podu obema nogama, naj-
pre na desno jh dovesfj sa strane ta-
ko da prsfj budu u ljnjji desnog ra-
mena, а zatim takode ravnomerno kli-
zecj, dovesfj jh na levu sfranu (sl. 105).
Na kraju svake varjjante - ukoljko se
ne jzvode vjse njjh sukcesjvno - treba
оЬе noge prebacjfj preko glave, spustiti
ruke na pod i na kraju vrlo polako spusfjfi
leda ј noge. Opusfjfj se.

Sl. 102

Dejstvo. Prjpisujucj veljki znacaJ ovoj ve-

zbl, starj yoginj su је smafrali majkom svj h
asana. Skoro _sJa nema organa u CC?Ve-
l_ovom telu na којi ona ne deluje Ьlago­
tvorno. Njena osoblna је ј ta sfo је bez
vece feskoё:e mogu izvodifj pocetnicj kao
ј sfarije i punije osobe ј sto ~oro u e ot,:...
punost moze zamen jfi stoj na glavj - sjr:
shasan.
Ovu vezbu, sa ј/ј bez varijanti, obavezno
treba ukljucjfi u proqram rada.

111
Sve tzv. obrnufe asane u kojima је glava
dole а noge gore, imaju poseban uticaj
na сео covecji organizam pri cemu је
najznacajnije: podsticaj rada krvotoka i
funkcionjsanje endokrinih zlezda.
U sarvangasanu је narocjfo izrazeno dej-
stvo na tiroidu koja ima znacajan uticaj
na fizicki, emocionalni i mentalni razvoj;
na paratiroidu koja kontrolise koljcinu
kalcijuma u krvi; na hipofjzu koja kontro-
lise сео endokrini sjsfem а cije dobro funk-
cionisanje uslovljava uravnofezenost ce-
lokupnog hormonalnog sjsfema.
Stagnirajuca krv u donjim delovjma tela
onemogucava njihovu do\toljnu ishranu:
noge posfaju teske ј trome - u nekim Sl. 104
slucajevjma sfvaraju se varikoze, digestiv-
nj organj gube svoju efikasnost. Obrnutim
polozajem fela ozivljava se cjrkulacjja krvi Sarvangasan povoljno ufjce na vid i sluh 1
te se jshranjuju kako centralni yjfalnj or- sprecava opadanje kose а narocjfo је
gani fako ј oni perifernj, а ipak znacajnj dobar za kozu ljca - daje mu svezu boju
delovi tela. ј otklanja bore. Veoma је Ьlagotvoran za
djsajne organe posto doprjnosj harmoni-
zovanju protoka vitalne energjje - pra-
ne. Prj redovnom praktikovanju sprecava
se jlj otklanja mjgrena, nesanica ј hjper-
tenzija.
Osobe koje jmaju slabo srce, znatno po-
visen jli snjzen krvni pritisak, prekomerno
Sl. 105 povecanu telesnu tezjnu, ne smeju da iz-
vode ovu vezbu. Uopste, sarvangasanu
treba prici vrlo oprezno: pre pocefka se
odmoriti, naglo se ne odizafi i ne ostajati
preko mere u krajnjoj pozj,
Prema zamisli yogina, Sunce preblva u
korenu pupka (plexus solarjs) а Mesec u
korenu nepca. U obrnutom polozaju fela
Sunce је iznad Meseca.

112
21. NIRALAMBA SARVANGASAN
Sl. 107
(Niralamba- bez oslonca)

Najpre izvesti salambu sarvangasan na-

stojeci da telo dode u potpunu vertikalu .
Niralamba sarvangasan ima tri varijante :
а) Spustiti ruke na pod (sl. 106).
Ь) Ruke podici i prisloniti uz telo (sl. 107).
с) Ruke prebaciti preko glave tako da do-
diruju pod nadlanicama (sl. 108).
Dejstvo. Ovo је tezi oЬiik sarvangasana
jer zahteva jake vratne, ledne i trbusne
misice. Pored jacanja ovih misica, ovom
vezbom se razvija ј koncentracija paznje.
Sl. 106

Sl . 108

11 з
22. VIPARITA KARANI

(Viparjfa - obrnut; karanj - rad)

Lecj i prjpremjfi se kao za salambu sar-

vangasan (sl. 109), odici noge, prebacjfj
jh jznad glave ј brzo se podupreti, kao na
sl. 80. Zatim, okrenuvsi sake uzdui te!a,
odvojjfj palac, а rucje uglavitj jzmedu re- Sl. 110
bara ј karlice. Poloiaj laktova i ugao pod
kojim su noge prebacene preko glave
treba podesjfj tako da se bez napora mo-
ie ostafj duie vreme (sl. 11 0).
Dejstvo vjparjfe karanj је Ьlagotvorno kao
i od drugjh 'obrnutih asana' - salambe 1
niralambe, halasana, sirshasana, kapala-
sana ј d rugjh, Medufjm, v jparita karani
ima jos i tu p1·ednost Sto је mogu jzvoditi
i pocetnicj, punije i starije osobe i sto se
u njoj moie zadriati veoma dugo uz mir-
no i ujednaceno disanje.

Sl. 109

114
23 BHUJANG~SANJ
Bhujaпga (qu9iaпg.a- kobr_p_
\
Leci potrbuske, sake sfaviti п а pGd ispod
rameпa _ (sl. 111 ). Udahпufi, po l a ~< o izviti
пајрrе glavu, а zatim gorпji deo tela do
kukova пastojeci da laktovi dodiruju telo
i da su поgе celom duziпom za tegпute
(sl. 112). Ostati u pozi 1С-15 sekuпdi
пorma l пo disuci, а zatim se- polako vrafjfi
u росеfпј stav; jzdahпufj.
Poпoviti sa okretaпjem glave па desпo i
па levo. Opustjf j se.
Sl. 112
Dejstvo ove veibe је visestruko. Posto је
usmereпa prveпstveпo па oЬiast kicme-
пog stuba а uz obavezпo usporeno ј kon-
trofjsano izvodenje, ona jma izrazjfo te-
rapeutsk i karakter: koriguje izvesne oЬiike
deformiteta kicme ј ucvrscuje ledne misi-
ce. Pored toga опа _stimul ise funkciju fjro-
idne zlezde ј nervnog sistema, regulise-
rad bubrega i abdomiпalпih organa.
Sl. 111
115
24. BANASAN

(Bana - sfrela)

Leci pofrbuske, ruke ispruzjfj pored tela;

savjfj desnu nogu ј uhvafjfj clanak obema
rukama; udahnuti i istovremeno djci glavu
i odvojiti desnu nogu od poda, odici ko-
leno sto vjse (sl. 11 З); zastafi u pozi 5-1 О
sekundi а zatim, izdisuci, pustiti nogu ј
vratiti se u pocetni polozaj.
Posle krace pauze jsfo izvesti i levom no-
gom. Opustiti se. Treba paziti da noga
koja ostaje na podu bude cvrsto priljub-
ljena о tle ј da odignuto koleno ide u vis
а ne na stranu.

Sl. 113

116
25. VRTTА BANASAN

(Vrtta- uvrпut; Ьапа- strela)

/
Uvrnuta strela је malo fez1 oЬiik strele 1er
zahteva vecu elasticпost kicme, butпih mi-
sica, rameпog zgloba i vrata.
Sl. 11 6
Slobodпa ruka moze blti ispruzeпa па
podu (sl. 114), odigпuta (sl. 115) ili laktom
оslопјепа па pod (s/.116).
U sva tri slucaja glava moze blti okreпuta
prema odigпutoj nozi i pogledom da za-
hvati stopalo.

Sl. 11 4

Sl. 115

117
26. DHANURASAN

(Dhaпur- luk)

Leci potrbuske. lzdahпuti , saviti koleпa i

rukama uhvatiti claпke odgovarajucih пo­
gu, izvifi glavu а koleпa sto је moguce
vise odvojiti od poda (sl. 117). Stopala se
mogu obuhvatiti i sa prepleteпim prstima
(sl. 118). u luku se moze okreпuti glava
па desпo i па levo (sl. 119). Disati u pri-
rodпom ritmu.
U tezoj varijaпti dhaпurasaпa rukama se
zahvataju оЬа koleпa (sl. 120). Ovaj po-
lozaj је veoma пароrап fe se u пjemu
moze zadrzati samo пekoliko sekuпdi.
Dejstvo. Ova vezba daje ledima vaпred­
пu elasticпost, sprecava okostavaпje kic-
meпog stuba, siri grudпi kos i koriguje
spusteпa rameпa. Veoma је korisпa za
osobe sa poremeceпim diskosom - pod
uslovom da se radi pazljivo i pod koп­
trolom ucitelja.

Sl. 117

118
Sl. 118

Sl. 119

Sl. 120

119
Najfeia varijanta luka (sl. 121) uglavnom
је prisfupacna mladima i osobama koje
se odlikuju urodenom gipkoscu.

Sl. 121

120
 @дRSVA DHANURASAN
(Parsva - strana, bok)

Pocetni polozaj је dhanuran. lzdisuci,

zabaciti se na desnu stranu (sl. 122), uda-
hnuti ј preko pocetnog stava zabacjfj se
na levu stranu (sl. 123).
Moie se jzvoditi u sporijem i brzem tempu.
Ponoviti 8-1 О puta i posle se opustiti.
Dejstvo. Ovom vezbom koja ima sve od-
like dhanurasana masiraju se abdomi-
nalni organi ј otklanja salo sa bokova.

Sl . 122

Sl. 123

121

_ј
28. SALABHASAN
f
{Salabha - skakavac)

Salabhasan ima nekoliko varijanti.

Pocetni stav: leci potrbuske, dlanovima
bradom se osloniti о pod (sl. 124}.
а) Udahnuti, istovremeno dici glavu i no-
ge sa poda (sl. 125) ostati u pozi ne-
koliko sekundi, а zatim izdisuci, vra-
titi se u pocetni stav i opustiti se.

Sl. 124

Sl. 125

122
Ь) lsto izvesti samo prethodno staviti ru ke
na butine (sl. 126}.
с) lz prethodnog poloiaja dici ruke i za-
stati nekoliko sekundi (sl. 127).

Sl. 126

Sl. 127

123
d) Preplesti prste i sake izvrnuti na unutra
tako da su laktovi okrenuti jedan pre-
ma drugom (sl. 128).
е) Pesnice su na trbuhu jzmedu karljcnih
kosfjju (sl. 129) ј lakfovj sto jspruienjjj,
U ovom poloiaju mogu se savjfj ko-
lena fako da se stopala sto yjse prj-
Ьijze glavi.

Dejstvo. Ova veiba јаса trbusne i butne

misjce ј ocvrscava kjcmeni stub. Pomaie
onima koji pate od gasfrifjsa ј konstipa-
cjje. Veoma је korjsna za pomerenj djs-
kos а takode poboljsava i funkcjje be-
sike ј prostate.

Sl. 128

124
29 VAJRASAN

"Vajra - kanal prane, munja, diJamant]

U sanskrjfskjm fekstovjma vajra је nazjv Dejsfvo: Ova p o za је veo ma ug od пa za

jedпog praпsko~aпala_ f?.Oy~zanog sa relaksacjju i med itaci ju а p ored toga slu-
seksualпom eпergjjom. Vajra zпасј ј mu- ii ј kao pocetni sfav za veliki broj a sa -
пja koja se prrpjsuje lпdri, krqlju bogova na. O na је korisna za оп е koji imaju sla -
hiпdu mitologjje. Ovim пazjvima objasnja- be clanke ј ravпe tabane ; ot k laпj a reu-
va se zn.acaj ove asane koja ufjce da se mafjcп e bolove u kolenima ј ubrzava rad
seksualna energjja pretvara u v~­ digesfjvnjh orgaпa.
filпu formu - u spjrjfualпu_e nergjju. N""a
U ovoj pozi, kao i u sv jm osta l jm па ko-
Zapadu је usvojen fermin dijamant.
leпima , pofrebno је p od metn пuf j meku
Sesfj па pefe, sasfavjti koleпa, ispravjfj le- prosfjrku.
da ј vrat, dlanove stavifj na kolena ј gle-
dafj ispred sebe ilj zatvorjfj oci. (sl. 130 ј
1З 1). Disati duboko ј ravnomerno u ritmu
3:2:5:2 (udah:zastoj:jzdah:zastoj) il j jedno-
sfavno disati usporeno ј smjreno.

Sl. 130 Sl. 131

125
30. VIRASAN

(Vira- juпak)

Vajrasaп se katkad zameПJUJe пazivom

virasaп. Odstupaпja u termiпima su cestc
а datiraju jos od starih vremena kada su
razne skole stvarale svoje sisteme i svoju
termiпologiju. 1 пеkе savremeпe skole
dopustaju sebl slobodu da pojediпim asa-
пama daju svoje iпterpretacije.

lz dijamaпta povuci stopala па straпu po-

red sedalnog dela tela, ali ne sesti na
pete, ispraviti leda, ispruiene ruke stavi-
ti па kolena i ostati u pozi koilko је ugo-
dпo smireпo d isuci.
Varijaпta sa maksimalпo ra zmakпutim
koleпima u kojoj је sedalni deo tela па
podu а palcevi se dodiruju - пaziva se
mandukasan - iaba (sl. 132).

Sl. 132

126

31 SUPTА VAJRASAN
(Supta - lezeci)
U dijamantu razdvojiti stopala koliko da
se sedne izmedu njih, izviti se nazad, os-
loniti se na laktove, uhvatiti stopala i Jeci.
Glava treba da је na podu temenom а
leda sto manje izvijena (sl. 133). u tom po-
lozaju ostati _slo pola minuta normalno di-
suci а zatim udahnuti i polako se vratiti
u pocetni stav; izdahnuti.
Sl. 134
' 1
Malo teza varijanta је sa rukama stavlje-
nim ispod glave, ispruzenim ili savijenin:
u laktovima pod pravim uglom (sl. 134).
Dejsfvo. Supfa vajrasan је vanredno ko-
ristan za osobe sa ravnim tabanima, sla-
blm skocnim zglobom i za one koje cesto
hvafa grc u sfopalama. Takode, izduzuje i
јаса butne misice, narocito ako se kole-
na ne odvajaju od poda. Moze se izvesti
neposredno posle jela i pred spavanje.
Sl. 133
127
32. PARYANKA$AN
(Paryanka - lezaj)
Sesti u vajrasan. Udahnuti, izviti se nazad,
oslonjfi se na laktove, uhvatiti stopala i iz-
viti glavu tako da se temenom osloni na
pod; izdahnuti (sl. 135). U pozi ostati do
pola minuta normalno disuci а zatim
udahnuti i polako se vratiti u pocefni po-
lozaj.
Paryankasan ima vise varijanti zavisno od
polozaja ruku koje mogu Ьiti obuhvacenih
laktova jspod leda ј/ј jznad glave (sl. 136);
sklopljene na grudima u namaskaru jli
ispruzene iznad glave (sl. 137).
Dcjstvo. Paryankasan ima sva svojstva
supfa vajrasana а pored foga u njemu se
jzvija ledni predeo ј pluca veoma 5jre;
vratni misicj se istezu sto deluje sfjmula-
tivno na tiroidu ј paratiroidne zlezde.

Sl . 136

Sl. 137

128
3~ SWANDASA!'11
(Swanda - labud)
lz dijamanta lako se dolazi u veoma ugo-
dnu relaksacionu pozu.
Duboko udahnuti i izdisuci polako kliziti
rukama ро podu ne odizuci sedalni deo
tela sa pefa, laktove istegnuti, celo oslo-
niti na pod (sl. 138); zastati disuci normal-
no. Zatim, olabaviti laktove i duboko di-
suci ostati u pozi koliko је ugodno (sl. 139).
Udahnuti i vratiti se u pocetni polozaj.
Sl. 138
Dejstvo. Pored koristi koje pruza prethod-
na poza, swandasan posebno doprinosi
smirivanju nervne napefosfl.
Swandasan kao i shavasan vanredno do-
prinosi brzom smirivanju nervne napefosti.
Takode, povoljno deluje na rad digesflv-
nih organa; јаса i cini elasficnim kolenske
i skocne zglobove.
129 .
1 -

34. $VANASAN

(Svana- pas)

Jsta poza kao ј u budjangasanu samo sto

је celo telo odignuto od poda na dese-
tak sanfimetara ј oslanja se samo na dla-
nove i vrhove prstiju nogu (sl. 140).
Dejstvo. Ova poza ocvrscava kicm·e ni
г-tub, otklanja bolove u ledima, јаса ml-
sice nogu а narocito ruku.

Sl. 140

130
35. MATSY ASAN
(Matsya - riЬa)
Ova vezba је posveceпa Matsyi, iпkarna­
ciji boga Visпu. Prema јеdпој legeпdi, пe­
kada davпo, cela zemlja је Ьi l a jako is-
kvareпa tako da је pretila opasпost od
uпiverzalпe propasti. Tada је Visпu, pre-
obraceп u riЬu, smestio па јеdап brod
Мапuа (iпdijski Adam}, пjegovu porodi-
cu i sedam mudraca. Тamo је skloпjo i
svete kпjige Vede ј tako ih spasao od uпi­
steпja.
Leci па leda, izdahпuti. Udahпufj, osloпi­
fj se па sake ј laktove ј odjci gorпji deo
tela, izviti leda i pomeriti sake па gore
(sl. 141 ). Zafjm laktove sfo vise priЬiiiiti
јеdап drugome а glavu izviti tako da te-
Sl. 142
meпom dodiruje pod (sl. 142); izdahпuti.
Ostati u pozi do pola miпuta ravпomerno
disuci а zafim udahпuti, saviti glavu пa­
pred, polako spustiti leda па pod i opu-
sfiti se.
U ovoj asaпi moze se dugo odriafi па
povrsiпi vode.
Dejsfvo. U praksi, matsyasaп dolazi u red
osпov пi h yoga аsапа. Оп se пајсеsсе ko-
rjsfi kao koпtrapoza za tzv. 'obrnute а sа­
пе' - halasп, sarvaпgasaп, sirshasaп i
druge. lzvijaпjem kicme postize se пјепа
elasticпosf а izvijaпjem vrata poboljsava
se fuпkcija tiroide. Sireпjem grudпog kosa
disaпje је duЬije i iпteпzivпije .
Sl. 141
131
e;s. USHTRASAN
(Ushfra - kamila)

Sesfj na pefe, sake sfavifj pored stopala

(sl. 143). Udisuci, odblti sedalni deo tela
sa peta, izvjfj leaa ј zabaciti glavu; za-
stafj u pozi; izdjsuci polako se vratiti u
pocetni poloiaj.
Teii oЬijk kamile је kada se u krajnjoj
pozi ruke polako pomeraju fako da doau
dlanovima na tabane, glavu sto yjse za-
bacjfj i ostati u pozi do pola minuta Ьlago
se ljuljajuci i normalno disuci (sl. 144). Za-
fjm, udahnuti, polako se ispravjf i sesfj na
pete kao na pocetku.
Dejstvo. Ushtrasan dolazj u red osnovnjh-
veibl i sluzj kao kontrapoza asana u ko-
jjh је pregiЬ tela napred. Veoma је ko- Sl. 1.(3
ristan za one kojj imaju spustena ramena
ј pogrЬijena leda. Bez teskoce mogu је
izvoditi starije ј punjje osobe.

Sl. 144

132
37. КАРОТ ASAN

(Kapofa- golub)

Pocetni polozaj Је bhujangasan.

lzdahnuti, saviti kolena nastojeci da sto-

pala dopru do glave, zastati u pozj neko-
liko sekundi (sl. 145) zafjm olabaviti lak-
tove, spustiti noge i grudi na pod. Pot-
puno se relaksirati.
Dejstvo. Maksimalnim jzvijanjem kicme ј
vrata postize se vjsok sfepen elasticnosfj ,
Prjfisak obdomjnalnjh organa deluje kao
masaza а pojacana cjrkulacija krvi po-
voljno deluje na sfjfnu, nadbubreznu ј pol-
nu zlezdu. Preporucuje se kod oboljenja
urjnarnog sisfema kao i za kontrolu sek-
sualnih prohteva.

$1. 145

133
38. RAJA КАРОТ ASAN

(Raja- kralj; kapofa- golub)

Zauzefi stav hanumasana; saviti desnt.:

nogu, desnom rukom obuhvatiti clanak а
levom prste (sl. 146); podvuci desnu ruku
i lakat dovesti do desnog kuka; izviti se,
zabacifi glavu i drieci sfopalo obema ru-
kama polako dici ruke iznad glave (sl.
147); zastati u pozi nekoliko sekundi nor-
malno disuci, а zatim otpustiti ruke, ispru-
iiti nogu i vratiti se u pocetni poloiaj. Od-
moriti se normalno disuci а zatim isto iz-
vesti savivsi levu nogu.

Sl . 146

134
 Sl. 147

u istoj pozi se moze ispruiiti jedna ruka

vertikalno (sl. 148}.

1
\
1 Sl . 148

135
'

Jedna od varijanti ove veibe jeste sa sa-

vjjenom nogom u pocetnom poloiaju (sl . Sl. 149
149). Do krajnje poze (sl. 150) se dolazi
kao ј u prethodnoj vezbl.
U jsfoj pozj moie se jspruziti verfjkalno
jedna ruka (sl. 151 ).
Dejsfvo. Ovjm veibama se posfjze van-
redna elasticnost kicme i jacaju tetive ra-
mena ј jzduiuju butni mjsicj, Pojacanom
cirkulacijom krvi ozjvljava se funkcija sfi-
taste, nadbubreine ј polne ilezde. Ove
veibe se preporucuju kod poremecajc
urjnarnog sjsfema kao i za kontrolu seksu-
alnog prohteva.

51. 150

136
39. BILISAN
(ВјЈј- macka)
Lecj potrbuske i stavifj sake na pod sto
Ьlize struku, laktove prjJjublti uz telo (sl.
152). lzdahnuti.
Udisucj, povlacjfi gornjj deo tela klizecj ро
podu bradom (sl. 153, 154), do relaksacj-
one poze (sl. 155). lzdahnufj ј zadrzati se
nekoliko trenutaka; zatim udahnuti, odic;
gornji deo tela kao sto cini nakostresena
macka (sl. 156), polako preneti tezjnu tela
napred, izviti leda, zabaciti glavu (sl.
157) i polako se izdisuci vratiti u pocefni
polozal (sl. 158). _Odmorifi se ј ponoviti.
Sl. 152
Treba narocjfo pazjfi da se sake ј noge
od kolena na nize za sve vreme izvodenja
ne pomeraju sa poda.
Teza varjjanta Ьilisana izvodi se kao prvi
deo prefhodne do poze relaksacije (sl.
155) а za tim, malo se oslanjajuci na lak-
fove, vraca isfjm putem, tj. kao na sl. 154
ј 153 do pocetnog polozaja (sl. 152).
Dejstvo. Ovom vezbom se povecava to-
nus lednih ј frbusnih misica а narocjfo mi-
sica ruku. Momenat relaksacjje doprinos:
smirivanju nervne napregnutostj,
.
'
137
 Sl. 153

Sl. 154

Sl. 155

138
 Sl. 156

Sl. 157

Sl. 158

139
40. UTTHIТ А BILISAN

(Utthita- jsfegnut)

lz vajrasana spusfjfj ruke na pod ј p rene-

fj tezjnu tela napred. Udahnufj, savjfj gla-
vu ј prjvucj desno koleno do nosa (sl. 159),
zadrzati malo dah а zafjm, jzdjsucj, jsfeg-
nuti nogu ј sto vjse jzyjfj leda ј glavu
nazad (sl. 160). Ponovjfi а zafjm izvesfj
isto podizanjem leve noge.
Treba paziti da podjgnuta noga ne jde
u stranu vec da је u linjjj glave.
Dejstvo. Ova vezba је povoljna za rad
disajnjh i abdominalnih organa. Ona do-
prjnosi ј jacanju ruku i butnih misjca.

Sl. 159

Sl. 160

140
 41. 'rRI bJSASAN
(Tri- tri; disa- pravac)

Sesti u dandasan (sl. 73), prebaciti desnu

nogu preko leve i uhvatiti stopalo (sl. 161);
istegnuti koleno i nogu povuci na levo (sl.
162) а zatim okrenuti glavu na desno (sl.
163). u krajnjoj pozi ostati sto је moguce
duie nastojeci da stopalo desne noge bu-
de u liniji levog ramena . Gornji deo tela
treba zadriafi u verfikalnom poloiaju.
Vratifi nogu na pod u pocefni stav, pre-
dahnufi i isto izvesfi levom nogom.

Sl. 161 Dejstvo. Ovom veibom se intenzivno iz-

vija kicma i vraf i znatno isfeiu bedreni
i sedalni misici.

Sl. 162

Sl. 163

141
42. V ASISTHASAN
{Vasjsfha - mudrac ј aufor nekoljko ved-
skjh hjmnj)
Okrenufj se na desnj bok ј sfavjfj sake na
pod ј sfopala priljuЬifj jvjcom unutrasnje
sfrane, jzdahnufj {sl. 164). Udahnufj ј jsfo-
vremeno odjci se sa poda oslanjajucj se
samo na spoljnu stranu desnog sfopala i
Sl. 165
142
na sake (sl. 165); levu ruku sfavlfj na lev!
bok {sl. 166). Osfafj u pozj nekoljko se-
kundj, spustifj levu ruku na pod ј vrafjfj se
u prvoЬitan poloiaj; jzdahnufj, lsto izvesti
na drugoj strani.
Teie varijante su: sa odignufom rukom
(sl . 167) ј sa odignufom rukom i nogom
(sl. 168).
U svim krajnjim pozama treba nastojati da
felo bude u jednoj kosoj linjjj.
Dejstvo. Ova veiba narocjfo јаса misjce
ruku, nogu kao i kicmeni sfub. Pored to-
ga, ona doprinosi koncenfraciji paznje.
Sl. 164
 Sl. 166

Sl. 168

143
'.9· PURVOiTANASAN
(Purvo - jsfok; uttana - jsfegnut)

U pocefnom polozaju bhujangasana uda-

hnufj, odjcj telo sa poda, jsfegnufj lakto-
ve, jzdahnufj (sl. 169). Udjsucj, istovreme-
no jzvifj glavu ј djcj desnu nogu (sl. 169а);
izdahnufj, spusfitj glavu i nogu. lsto jzve-
sti ј levom nogom. Ponovjfj i vrafjfj se u
pocefnj polozaj.

Sl. 169

Sl. 169- а

144
 '
lsta veiba s razlikom sto је telo u obrnu-
tom poloiaju, tj . ledima prema podu (sl
170 ј 171).
Dejtsvo. Ovim veibama narocifo jacajL
ramena, ruke, trbusni, ledni i butni misici.
Da Ьi efekat od veibe Ьiо sto potpuniji
freba pazifi da telo bude cvrsfo isfegnufo
u jednoj kosoj liniji.

Sl. 170

Sl. 171

145
44. ЕКА PADA SIRSHASAN

(Eka - jedan; pada - noga; sirsha -

glava)
Sesti kao па (sl. 73), savjfj levu пogu,
obuhvatitj stopalo prepleteпjm prsfjma (sl .
172); podjcj пogu do glave, (sl. 173), sa-
vjfj је, podmetпutj levo rame ј doпji deo
поgе prebacjfi jza glave (sl. 174). Ostati
u pozj 10-15 sekuпdj пormalпo djsuci;
jspruiitj пogu ј polako је vrafjfj па pod.
Odmorjti se i isto izvesfj podjzuci desпu
пogu. U krajпjoj pozi ruke mogu Ьitj sklo-
pljeпe па grudjma u пamaskaru (sl. 175)
ili se mogu па ledima spojiti. Disaпje је
us!ovljeno samim pokretom.
Dejsfvo. Ovim veibama jacaju vrafпj i le-
dпi misici, а koпtrahovaпje abdomeпa
oiivljava rad пjegovih orgaпa.

Sl . 172

Sl. 173

146
Sl. 174

Sl. 175

147
45. NIDRASAN

(Nidra- spavanje)

Ukrsfene 11oge cine jasfuk а leda leiaj.

Leci па leda, izdahnufi. Odupiruci se ru-
kama dici noge, savifi kolena, ruke pod-
vuci ispod nogu, uhvafifi sfopala ј ukrstifi
ih iza glave, ruke sklopifi u namakaru.

Ostati u pozi do 30 sekundi disuci normal-

no. lzdahnufi, razdvojiti ruke i noge i op-
ruiifi se u relaksacionoj pozi. Odmoriti se.

Ruke mogu blti prekrstene sto pozu Cini

Sl. 176
udobnijom (sl. 177).
Dejstvo. U ovoj pozi leda su maksimalno
savijena а abdomen do krajnosfi konfra-
hovan. Za krafko vreme, izvodenjem ove
veibe stimulise se rad unufrasnjih organo
а posebno polnih. Takode, yoganidrasar
se smafra jednom od relaksacionih po'z c
u kojoj se odmaraju nervi i usposfavlja
psihicka ravnofeza.

Sl. 177

148
46. BHAIRAVASAN

(Bhairava - sfrasan, jedan od Shivinih

aspekata)

lsta vezba kao prethodna samo.:. u stoje-

cem stavu (sl. 178). Na pocetku se moze
osloniti na zid, sfolicu ili neki sfabllan
predmet.

47. SUPTA BHAIRAVASAN

(Supta - lezeci)

Sl. 178
Leieci bhairavasan је malo laksi od pref-
hodnog (sl. 179). Treba nastojati da is-
p t·uzena noga bude istegnuta i da celom
duzinom naleze na pod.

Sl. 179

149
48. BADDHA KONASAN

(Baddha - uhvacen, vezan; kona -

ugao)

Sesfj ј rasirjfj noge sto је moguce vjse. Sa-

viti kolena ј prjvucj noge; obema ruka-
ma uhvafjfj stopala ј sastavjfj jh tabani-
ma; pete su kod perjneuma а kolena tre-
ba da naleiu na pod (sl. 180). Ostafj u
pozi koljko је ugodno djsucj u ritmu З :2:
5:2, ilj samo malo usporeno ј smjreno, а
zafjm jspravjfj noge ј odmorjfj se.

Sl. 180

Sl. 181

150
Baddha konasan је pogodan za medita-
cjju prj cemu se ruke mogu sklopjfj u na-
maskaru (sl. 181) а zafjm se saviti napred
tako da brada jli celo dopru do poda (sl.
182). U toj pozj ostafi koljko је ugodno
djsuci normalno. Ruke mogu blfj ukrsfene
na ledjma а glava spusfena na pod (sl.
183).
Dejstvo ove vezbe је narocito znacajno
kod osefljjvjh organa zena ј muskaraca.
Redovnjm izvodenjem stimulise se priljv
krvi u oЫasf abdomena ј perineuma fe ta-
ko sprecava teze oboljenje bubrega, pro-
state ј hernjje. Za zene је veoma koristan
u reguljsanju mesecnog cjklusa, а poseb-
no kao prjprema za porodaj. Sl. 182

Radi boljeg rada organa za varenje mo-

ze se neposredno posle jefa postaviti u
ovaj polozaj ј u njemu zadr.Zati 5-1 О mj-
nuta.

Sl. 183

151
49. UPAVISTA KONASAN
(Upavista- sedeci; kona - ugao)
Sesti, rasiriti noge sto је moguce vjse, uvu-
ci stomak, ispraviti leda, ruke staviti na
kolena (sl. 184).
Upavista konasan jma dve varijante.
а) Udahnuti, malo se zabacjfj nazad, po-
dicj noge i uhvatiti ih oko clanaka, vratiti
gornji deo tela u vertikalan poloiaj, za-
driafj dah i ostafj nekoliko sekundi u tom
polozaju (sl. 185), zatim otpustiti nogel
spustiti ih na pod i vratjfi se u pocetni po-
lozaj; jzdahnuti.
Sl. 184
152
Ь) Udahnuti, sa kolena spustiti ruke na
pod; izdisuci, polako kliziti rukama ро po-
du ј spustiti se gornjim delom tela tako
da grudi, ramena ј bedra nalezu na pod
(sl. 186). Ostati u pozi koliko је ugodno
disuci normalno, zatim staviti sake na pod
ispod ramena, udahnuti, polako se uspra-
viti , ј postaviti u pocetni polozaj; izdah-
nufj.
U krajnjoj tacki mogu se uhvatiti stopala
ili clanci nogu sto se cesto primenjuje u
parternoj gimnastici.
 Sl. 185

Dejstvo ovih veiЬi је narocito povoljno za

SUPT А KONASA N
Ova varijanta se zbog poloiaja tela kat-
kad naziva i supta (lezeci) konasan.
pravilno funkcionisanje genitalnih organc
а njenim redovnim izvoaenjem otklanjajl.
se bolovi lumbaga i stvaranje hernija
O ne doprinose u razvijanju osecaja rav-
noteze.

Sl . 186

153
r

50. HANUMASAN

(Hanuman - legendarni majmun izvan-

redne snage i hrabrosfi koji је mogao u
nekoliko skokova da preae ogromna pro-
sfransfva)

Kleknufi, nagnufi se napred i staviti sake

na pod. Podvuci desnu nogu napred (sl .
187) i kliziti ро podu dok se оЬе noge do
kraja na ispruze; kada је postignuta rav-
nofeza sklopiti ruke u namaskaru (sl. 188).
Ostafi u pozi 10-20 sekundi normalno
disuci.
U isfom polozaju nogu ruke se mogu ukr-
stiti na ledima, staviti na potiljak ili dici
izdad glave (sl. 189).
Pri izvodenju treba paziti da koleno ispru-
zene noge bude istegnuto, da је peta
okrenuta na unutra i da se cvrsfo opire na
ruke kako noga ne Ы jznenada skljznula
Dejstvo. Ova asana uЬiazava jzvesne de-
fekte nogu, jzduzuje ј јаса butne mjsice;
narocito se preporucuje gjmnasticarjma
lakoatlefjcarjma ј fudbalerima .

Sl. 187

154
 Sl. 188

1'

Sl. 189

155
51. SAMAKONASAN lsfezaпje tetiva пogu а narocifo u prede-
lu рrеропа dopriпosi velikoj elasticпosfj
(Sama - pravo; kопа - ugao) doпjeg dela teia. Lakoatleticarima, а пa­
rocito gimпasticari ma parterпe gjmпasti­
ke ova vezba је od veljke koristi.
Udahпuti, stati u trikoпasaп (sl. 34), spu"
stiti sake па pod ј izdisuci polako razdva-
jafi поgе па straпu dok se celom duziпom
пе spuste па pod. Kada је posfigпufa ra-
vпofeza, ruke sklopifi u пamaskaru (sl .
191 ). Ostati u pozi 10-20 sekuпdi пor­
malпo djsuci.

Pocetni polozaj moze bltj ј u sedecem sta-

vu kao па sl. 194.
U istom polozaju пogu ruke se mogu dici
izпad glave (sl. 192) ili spustifi па odgo-
varajuce поgе (sl. 193).
Dejstvo. Ova vezba kao ј prethodna prj-
sfupacna је samo onim osobama kojima
jndividualпi sklop tela omogucava krajпje
razdvajaпje udova. Medutim, ako se ра­
спе u detiпjstvu, moze se bez teskoce sa-
vladati. Sl . 194

-·. ,;;

Sl. 191

156
Sl . 192

Sl. 193

157
52. PASCHIMOTTANASAN
(Pashjma - zapad, leaa; uttana -
jsfegnut)
Pored naslovnog ova vezba jma jos dva
sanskrjtska nazjva: brahmacharyasan i
ugrasan dok је praksj zapada usvojer
fermjn preklop ј stipaljka. u svjm starjm
tekstovjma ona se pomjnje kao jedna od
najznacajnijjh asana ј u Hatha Yoga Pra-
dipjkj ovako је prokomentarisana:
"Kolena jspruzena ј celo na kolenima, ru-
ke na palcevima u sedecem polozaju. Ona
usmerava vitalnu energiju u leaa, naro-
cjfo u sushumnu; digesfjvna snaga је po-
vecana, gojaznost smanjena. Covek se
oslobaaa od bolestj ј odrzava telo u
zdravom sfanju".
Pashimottanasan jma vise varjjanfj. Pocet-
stav је kao na sl. 194.
Sl. 195
Sl. 196
158
а) lzdjsucj saviti se napred, rukama obu-
hvafjf stopala, jzduzjfj leaa sto је moguce
vjse, bradu smestjfj jzmeau potkolenjca (sl ,
195). U krajnjoj pozj zadrzafi se koljko је
ugodno normalno djsucj а zatim udahnu-
fj, podjci glavu ј polako se jspravjfj.
Ь) Prjljubltjgrudj na kolena, а glavu
djci sto vjse (sl. 196).
с) Prepletenjm prstjma obuhvatjfj stopalc
(sl. 197).
Dejstvo. Horjzontalan polozaj gornjeg de-
la tela veoma pogoduje funkcjonisanju
mozga ј srca, kjcmenom stubu i abdomj-
nalnjm organima. Zbog izduzjvanja kjc-
menog stuba ј povecanja prostora jzmeau
prsljenova, ova vezba se narocjfo korist'
u terapijj oboljenja kicme i lumbaga.
Prjliv sveze krvj u regjon polnjh organa
povecava njjhovu vitalnost ј vodj ka kon-
trolj seksa, а harmonizovanje toka prane
celom telu obezbeauje fjzjcko ј psjhjckc
zdravlje.
 Sl. 197

.......,
53. DINAMICNI PASCHIMOTTANASAN

Paschjmottanasan је pogodan za djnamjc-

riol zvodenje: ··

Lecj ј jspruzjfj ruke jznad glave tako d a

nadlanjce dodjruju pod. Udahnutj ј djcj
se do vertjkalnog polozaja; jzdjsucj, doci
do krajnje poze; zadrzafj dah; udjsatj u
povratku na pocetnj polozaj (sl. 198), jz-
dahnutj, Ponovjti nekoljko puta u ubrza-
nom tempu.

Sl. 198

159
54. PARIVRTT А PASCHIMOTT ANASAN

(Parivrtta - okrenut, uvrnut)

Sesti i ispruziti sastavljene noge kao na

sl. 194. Udahnuti, istovremeno dici ruke
iznad glave i preplesti prste; izdisuci sa-
viti se na levi bok, levu ruku staviti ispred
d~sne noge (sl. 199). Ostati u pozi do 1О
sekundi disuci normalno, zatim udahnufi,
vratifj se u pocetni polozaj ј izdahnuti.
lsto izvesfj stavljanjem leve ruke iza leve
noge (sl. 200}.
Predahnufj ј isto jzvesfj pregiЬanjem na
desni bok.
Dejstvo. Zbog jnfenzjvnog jzvjjanja iste-ј
zanja tela, korisf od ove vezbe је jos ve-
ca od prethodne.

Sl . 199

Sl . 200

160
55. URDHVA PASCHIMOTTANASAN

(Urdhva - uspravan)

Pocefnj polozaj је dandasan (sl. 73).

Udahnufj, jsfovremeno podjcj noge, oslo-
njfj se na desnu ruku а levom obuhvafjfi
noge oko clanaka; kad је posfjgnuta rav-
noteza, prjk/jucjfj ј desnu ruku, prj Jjublfj
noge uz gornji deo tela; jzdahnufj (sl. 201 ).
Ostati u pozi ko/jko је ugodno normalno
djsuci; jzdahnufj, opusfjfj ruke ј vrafjfj se
u pocefnj polozaj. Predahnuti ј isto jzvest:
oslanjajucj se najpre na levu ruku.
Malo teza varjjanta је kad se u krajnjoj
pozj jzvjje glava i bradom prjfjsnu potko-
lenjce (sl. 202).
Prj jzvodenju ove asane treba nastojafj
da se gornjj deo tela prjЬJjzava nogamc Sl. 201
а ne obratno.

Dejstvo. Ova veiba pored ozjv/javanjc

rada abdominalnih organa narocito јасе
trbusne ј ledne misice ј razvjja osecaj sta-
bllnosfj.

Sl. 202

11
161
56. )МАНА MUDRA

(Maha - veliki; mudra - pecat, ponl-

ranje u sebe)

Sesti u dandasan (sl. 73), saviti desnu no-

gu i prisloniti stopalo na unutrasnju stra-
nu butine leve noge kod perineuma, na-
gnuti se malo napred, obuhvatiti stopalc
leve noge, glavu dici gore (sl. 203). Uda-
hnuti ј uvuci stomak sto је moguce vise,
zadrzafi dah nekoliko sekundi а zafirr
opustiti stomak i savijajuci se napred iz-
dahnuti (sl. 204). Odmoriti se i isto izve-
sti sa savijenom levom nogom.
U svim fazama izvodenja treba nastoja- Sl. 203
ti da koleno savijene noge naleze na pod
а da leaa ostanu sto pravija, tj. da pre-
giЬ pocinje iz samih prepona. Koleno is-
pruz.e ne noge treba da је istegnuto.
Dejstvo. Prema Hatha Yoga Pradipiki ma-
ha mudra tako dobro de!uje na digestiv-
ne organe da se moze pojest i otrov bez
ikakvih posledica. Ovoj asqni se takode
pripisuje i Ьlagotvorno dejsfv~ na polne
organe ј muskaraca ј zena.

Sl. 204

162

L
57. )JANU SIRSCHASAN
(Janu - koleno; sjrscha - glava)
Janu sjrschasan se katkad nazjva ardha
paschimottanasan а cesto se ideпtifjkuje
sa maha mudrom сјјј је ustvari produie-
tak.
Sesti u dandasan ilj kao na sl. 194, savjfj
desпu nogu, prislonifj stopalo na uпutra­
snji deo leve поgе kod perineuma ј sta-
viti оЬе ruke na levu butinu. Као ј u pret-
hodnoj vezbl, savijeno koleno treba da
dodiruje pod а ispruzeпa поgа treba dc
је potpuno istegnuta.
Sl . 206
11*
Udahnufi, nagпufj se napred ј izdjsuci
polako kljzjfj rukama ро levoj nozj dok
se ne dopre do stopala; grudj prjsloпjfj па
bufjпu, bradu na potkolenjcu а preplete-
пjm prsfjma obuhvafjfi sfopalo (sl. 205)
Ostafj u pozj do pola mjnufa normalno
djsucj а zatim udahnufj, polako se vra-
fjfj · u pocefnj polozaj i izdahпuti. Odmo-
rjfi se ј jsfo jzvesti sa savijenom levom
nogom.
Na jsfjnасјп jzvesti sa prisloпjenjm licerr
па potkoleпjcu (sl. 206).
Dejsfvo ove asane је jsfo kao ј prethodne
samo sto ova jos doprjпosj ј jnfeпzjvni­
jem isfezaпju celog gorпjeg dela te!a ј
otklanjanju sala sa stomaka. Pogodna је
za osobe koje imaju snjzeпi krvпi prjfisak.
Sl . 205
163
.58'. PARIVRTTА JANU SIRSCHASAN

(Parivrtta - okrenut, uvrnut; janu - ko-

leno; sirscha- glava)

Pocetni polozaj је kao u prethodnih U krajnjoj pozi treba nastojati da lakto v :

asana.
Udahnuti. PregiЬajuci se na levu sfranu
levom rukom kliziti ро levoj nozi, isfovre-
meno podici desnu ruku preko glave, pre-
plesti prsfe ј jzdahnufj. Osfati u pozi do
1О sekundi, udahnuti, polako se vrafiti u
pocefni polozaj ј izdahnufi. Leva ruka mo-
ze blti ispred (sl. 207) ili iza (sl. 208) leve
noge.
lsto izvesti sa savijenom levom nogom.
b udu potpuno istegnuti i da ruke prija-
njaju uz usi.
U tezoj varijanti ove vezbe freba је okre-
nufi fako d a levo rame naleze na koleno
d esne noge; levom rukom uhvatiti stopalo
d esne noge o dozdo, а desnom rukom
o d ozgo (sl. 209).
Dejstvo ove vezbe ј е isfo kao i prethodnih
samo sfo izvijanje d oprinosi jos vecoj ela-
sticnosti i efikasnijem otklanjanju sala sa
b o ko va.

Sl. 207

Sl. 208

Sl . 209

164
~ МАНА VEDHA

(Maha- veljkj; vedha- probljanje, po-

njranje)

Maha vedha se nazjva ј ardha padma

paschimottanasan, sto potpuno odgovarc
polozaju nogu (ardha- pola; padma-
lotos). Sljcna је janu sjrschasanu alj је fe-
za za osobe koje nemaju savjfljjv koleni
zglob, а narocifo ako su punjje.
Zauzefi pozu ardha padmasan (sl. 21 О);
desnom rukom iza leda obuhvatifj prste
desne noge а levom stopalo leve noge
(sl. 211 ). Udahnuti, zastafj nekoliko sekun-
dj а zafjm jzdisucj savjfj se napred klizeci
levom rukom ро levoj nozj (sl. 212); ostafi
do pola mi_Quta normalno disucj а zafjm
udahnuti ј polako se jspraviti do pocetnog Sl. 210
polozaja; jzdahnuti. Odmorifj se i jsfo iz-
vesti sa savijenom levom nogom.

Sl . 211

165
Laksa varijanta ove vezbe је kada se t.:
ardha padmasanu obema rukama obu-
hvati stopalo ispruzene noge dok grudi
nalezu na butinu а glava na potkolenici
(sl. 21 З).
Dejstvo. Maha vedha pruza sve one ko-
risti koje i paschimottanasan i janu sir-
schasan, ali ona ima i posebna svojstva ·
pritisak stopala na abdomen doprinos=
infenziviranju rada njegovih organa. Po-
sto se otpadne materije krecu kruzno sa
desne strane ka levoj, treba najpre saviti
levu nogu koja се pritisnuti ј masirati de-
snu stranu abdomena, а tek posle desnu
nogu.
1 drugi abdominalni organi su znatno sti-
mulisani - jefra, slezina, bubrezi, pan-
kreas, adrenalne zlezde - zavisno od
toga koliki је pritsak u odgovarajucerr
predelu.

Sl . 212

Sl. 213

16fr
60. MARICHYASAN

(Marjchi - jme jednog legendarnog

mudraca)

Sesfj ј jspruzjfj sastavljene noge. Udahnufj,

savjfi levu nogu ј stopalo privucj do pe-
rjneuma, jzyjfj se na desno, levom rukom
preko savjjene noge uhvafjfj desnu ruku
na ledjma u visjnj struka; glavu okrenuti
na levo tako da brada bude iznad levog
ramena (sl. 214). lzdahnufj, savifj se na-
pred ј bradu osloniti na koleno (sl. 215).
Ostafj u pozi 10-20 sekundi normalno
disucj; nastojafj da desna noga bude pot- Sl . 214
puno zafegnufa ј ramena paralelna sa
podom. Udahnufj, podi~ j glavu ј gornjj
deo fela, otpustifj ruke, jspruiifj nogu ј
doci u pocetni poloiaj.
lsto jzvesfj sa savijenom desnom nogom.

Dejstvo. Konfrahovanje abdomjnalnih or-

gana ozjvfjava cjrkulaciju krvi u tom re-
gionu. lzvijanjem na sfranu i pregiЬanjem
napred otklanja se suvisno salo sa boko-
va i trbuha.

Sl. 215

167
Тeza varijanta marichyasana.

Sesti i ispruziti noge. Udahnuti, saviti levu

nogu i stopalo privuci do perineuma; iz-
viti se na levo, desnom rukom preko savi-
jene leve noge uhvatiti levu ruku na le-
ёfima u visini struka; glavu okrenuti na de-
sno tako da brada bude iznad desnog ra-
mena (sl. 216 i 217). Ostati u pozi 1О se-
kundi normalno disuci, okrenui glavu na
levo, takoёfe ostati 1О sekundi, vratiti se u
pocetni polozaj.
lsto izvesti sa savijenom desnom nogom.

Sl. 216

Sl. 217

168
Sesfj ј jspruzjfj sastavljeпe поgе. Udahпu­ Varijaпta marychyasaпa koja је па za-
fj, saviti desпu пogu i prebaciti је preko padu usvojeпa u praksi pod пazivom
leve tako da stopalo bude uz koleno; os- Vakrasan- uvrtaпje.
loпiti se па desпu ruku koja је zаЬасепа
Dejstvo. Redovпjm izvodeпjem ove ј pret-
iza leda; izviti se па desпo, levom rukom
hodпe аsапе jacaju vrafпj misici, otklaпja
preko desпog koleпa uhvatiti prste desпe
se пaslaga sa bokova, koriguje pomereni
поgе (sl. 218) jfj је staviti па pod jspred
diskos i prestaje bol u krstima.
leve поgе (sl. 219); zadriafj se u pozi пor­
malпo disuci i za to vreme okreпuti glavu
пајрrе па desпo а zafim i na levo. Vratiti
se u pocetпi poloiaj.
lsto izvesti prebacivanjem leve noge pre-
ko desпe.

Sl. 218

Sl. 219

169
61. ARDHA MATSYENDRASAN

(Ardha- pola; Matsyeпdra- ime

jedпog legeпdarпog mudraca)

Sesti u daпdasaп, prebaciti desпu пogu

preko leve i sfavjfj stopalo uz koleпo leve
поgе, podvjfj levu пogu, izvjfj se па de-
sпo, levu ruku prebaciti preko desпog ko-
leпa ј uhvafjfj koleпo leve noge јЈј prste
desпe поgе, desпu ruku zabacjfi iza leda
пastojeci da dopre do prepone leve поgе
(sl. 220). Ostati u pozi do pola miпuta пor­
malпo disuci ј za to vreme okreпuti glavu
пајрrе levo, zatim па desпo i opet па
levo; otpustiti ruke ј polako se vrafiti u
pocetпi poloiaj. Odmorjfi se.

Teia varijaпta је sa provuceпom levom

rukom ispod desпe поgе; оЬе ruke se па
ledjma sastav!jaju (sl. 221 i 222).
Sve veibe se izvode i na drugoj strani.
Disanje је uslovljeno samim pokretom а
duiina zastoja u pojedjnim fazama zavisj
od individualnih mogucnosti.
Dejslvo. Zbog veoma iпtenzivnog izvija-
nja tela pod raznjm uglovima postiie se
velika elasticnost, otklanja salo sa boko-
va, potstice rad abdominalпih organa,
sprecava oboljenje bubrega i prostate

Sl . 220

170
Sl. 221

Sl. 222

171
62. SIDDHASAN

(Sjddha - mudrac, prorok)

Jos od prasfarjh vremena poza ukrstenjh Dejstvo. Ova p oza ima sva svojstva pad-
nogu u sedecem poloiaju blla ј е uoblca- ma sana : kicmenom sfubu daje cvrstinu,
jena kod naroda Ьljieg ј daljeg lstoka. kolen jma ј clancima elasticno st а smire-
nom cirkulacijom krvi stvara uslov za p ot-
Upanishade јој prjpjsuju poseban znacaj
punu relaksaciju tela ј duha. Narocjfo је
а sfarj mudracj, sjddhjs, smatral j su је do-
pog odna za ko ncentracjju ј medjfaciju.
sfojnom zamenom svjh asana. Prema nj j-
hovom mjsljenju, ona је naroc jfo pogod-
na za koncenfracjju mjsfj ј medjfacjju. Us-
pravan cvrst stav kjcmenog stuba uz kon-
trolu djsajnog procesa omogucava apsor-
bovanje vitalne energije - prane iz Ko-
smosa.
Sesfj i ispruijfj noge, saviti levu nogu uz
pomoc ruku i staviti је tako da petom d o-
diruje preponu desne noge; saviti desnu
nogu, sfaviti је preko leve i prste podvuci
u preklop; ispruiifi ruke i sfavifj jh na ko-
lena koja dodiruju pod; dlanove okrenuti
na gore i sasfavifi palac sa kaiiprstom
(dinana mudra); zafvoriti oci il j gledati
jspred sebe (sl. 223). Ostafi u pozi koljko
је ugodno djsuci u ritmu 3 :2:5:2 ili samo
ravnomerno disati, zatim vrafifj noge u
pocefnj stav i jsfo jzvesfj savjjajucj najpre
desnu nogu.

Sl . 223

172
63. SUKHASAN

(Sukha - ugodпost, zadavoljstvo)

Osobe koje jmaju veoma zatvoreпe поgе

mogu zauzefj pozu sukhasaп koja se kod
паs пazjva 'turskj sed' jlj 'krojacka poza'.
U ovom, kao ј u svjm sedecim polozaji-
ma, freba jspravjfj leda ј сео gorпjj dec
tela malo пagпuto пapred. Ruke mogu blti
lezerпo stavljeпe па odgovarajuca kole-
na ili оslопјепе па bufjпe sa sakama okre-
nufjm па gore. Radj vece ugodпosti mo.Ze
se sesti па tапје jastuce. (sl. 224).

Sl. 224

173
64. ARDHA Р ADMASAN

(ardha- pola; padma -lotos)

Da Ьi se lakse savladao padmasan koji

је mnogima tezak zbog sklopa tela ili ne-
elasticnih zglobova, izvesno vreme treba
raditi samo ardha padmasan- polulotos.
Sesti kao na sl. 194, saviti desnu nogu uz
pomoc ruku i postaviti је tako da prsti
nalezu na preponu leve noge; desnom ru-
kom pritiskati koleno desne noge prema
podu (sl. 225). Tako ostati dok је ugo-
dno, zatim ispruziti nogu, vratiti se u po-
cetni polozaj ј isto izvesti savijanjem leve
noge. Ovo treba raditi naizmenice duze
vreme i tek kada se vise ne bude osecao
nikakav napor, moze se preci na izvoae-
nje padmasana.
Oblcno, jedno koleno lakse dopire do po-
da dok drugo sa teskocom. Т о је skoro
normalna pojava jer је celokupna cove-
kova graaa u izvesnoj meri asimetricna.

Sl. 225

174
65. PADMASAN

(Pa dma- lotos)

Stari mudraci, rishis i siddhis, padmasan v i koja protice kruznim p utem, narocito
su pored siddhasana smatrali najidealni- doprino si dobrom funkcionisanju organc
jom pozom za ostvarenje covekove inte- leanog i abdominalnog regiona. Saviilji-
gralne licnosti. U njoj se najbolje postii e vost zglobova kolena i o fvaranje nogu u
kontrola disanja, а kontrolom disajnog preponama, doprino si nj iho vo j elasticno-
procesa kontrolisu se culna, duhovna ј mi- sti i ..2Jklanja reumafjcne bolove. Uspra vna
saona kretanja . Pored toga, ona је na- leaa ј ritm1ёno duboko disanje uslovljava
rocito pogodna za oziv ljavanje uspavane psjhjcku smirenost i fizicku opustenost bez
vitalne energije- kundalini. elemenata mlitavosti.
Sesti u ardha padmasan (sl. 224), saviti i Padmasan ima ve/ jk j b roj varijanti koje se
levu nogu i postaviti ј е tako da prst i na- jzvode ј kao p osebne v ezb e.
lezu na preponu desne noge. ОЬа ko/e-
na treba da dodiruju pod, leaa i vrat da
su u verfikalnoj liniji, oci zatvorene, sake
oslonjene na odgovarajuca kolena dla-
nom ili u jnana mudri (sl. 226). Disati
duboko u ritmu 3:2:5:2 ili u nekom d ru-
gom, individualno odabranom ritmu.
Zavisno od raspo/ozenja i licne ugodno-
sti, glava se moze nagnuti malo napred,
pogled upraviti na obrve, vrh nosa ili na
neku tacku. Sake se mogu okrenufi na
gore iii na dole, palac sastavifi sa ka zi-
prstom ili srednjim prstom; laktovi mogu
blti istegnuti ili olabavljeni, itd.
Ко nema dovoljno ofvorene noge, moie
sesti na malo jastuce ili presavijeno сеЬе .

Dejstvo. Kada se savladaju prvobltne te-

skoce ovoga stava, padmasan postaje je-
dna od najugodnijih poza. Cirkulacija kr-

Sl. 226

175
66. BADDHA Р ADMASAN

(Baddha - uhvacen, vezan)

1i
Sesti ·u padmasan, zabaciti levu ruku iza
leda i 'n jome uhvatiti prste leve noge; za-
bacifi desnu ruku i njome uhvatifi prste
desne noge; glavu sto је moguce vise is-
praviti i tako ostati nekoliko sekundi nor-
malno disuci (sl. 227). Vratiti se u pocetni
polozaj i isto izvesti sa suprotno ukrstenim
·-, --=-т
nogama.
Treba nastojati da оЬа kolena nalezu na
pod i da ramena budu u istoj liniji.

Sl. 227

176
67. YOGA MUDRA
(Mudra - pecat, ponjranje u sebe)
U sanskritu mudra oznacava mentalno jli
fizjcko izrazavanje unutrasnjeg stanja -
sjedjnjavanje sa unutrasnjim blcem. Na
Zapadu ona је usvojena kao 'simbol yo-
ge' jJi kao 'poza psihickog jedinstva'.
Sesti u padmasan i levom rukom obuhva-
titi rucje desne ruke, zatvorjfj осј, Udah-
пutj duboko ј zatim polako jzdisuci saviti
se napred nastojecj da celo dodirne pod.
Ostati u pozj koljko је ugodno djsuci du-
boko i usporeno а zafjm, udjsuci, polako
se ispraviti.
Ruke mogu zauzimafj razlicjfe polozaje:
obuhvafjfj lakfove (sl. 228), preplesfi prste
ј istegnufj laktove (sl. 229) ili prosto ispru-
zjfj ruke napred, па podu. U krajnjoj pozi
glava moze dotaci pod bradom, celom jli
temenom.
Osobe koje nisu savladale padmasan jz-
vesno vreme yoga mudru mogu jzvodjfj u
ardha padmasanu sa smenjivanjem sa-
vjjene noge - .. .kao sto to treba cinjfj 1 u
padmasanu.
Sl . 228
12
Radi boljeg podsticaja rada abdomjnal-
nih organa, narocjfo u slucaju konstipacije
ј stvaranja gasova, freba levom rukom
pritisnuti pesnicu desne ruke koja је sme-
sfena njsko na abdomenu i tako se sa-
viti. Zaf jm, isto uraditi sa promenjenim
rukama i suprotno ukrsfenjm nogama.
Posle jzv odenja yoga mudre treba iza-
brati jednu od kontrapoza od kojih su
najbolje ushtrasan, bhujangasan ј salab-
hasan .
Dejstvo. Ova poza pojacava seksualnu
potenciju а u visem stepenu rada ozivlja-
va kundalinj - uspavanu, neprobudenu
vitalnu energiju. Pritiskom na abdomen
pojacava se njegova aktivnost ј otkla-
njaju razni poremecaji unutrasnjjh organa.
Razvlacenjem kjcme odvajaju se prslje-
novi cime se ledni nervj oslobadaju priti-
ska i istezu. Yoga mudra је veoma kori-
sna za relaksaciju а sluzi kao dobra
prjprema za meditaciju.
Sl . 229
177
68. GORAKSASAN

(Goraksa - pastir)

Ova asana katkad se naziva planina,

verovatno zato sto polozaj tela stremi u
visinu.
Sesti u padmasan. U pocetku freba imati
pokraj sebe neki stabllan predmet па
koji Ы se moglo osloпiti, jer је prilicпo
fesko odmah se postaviti u vertikalan po-
lozaj.
Odupreti se jednom rukom о predmet, is-
praviti se i sklopiti ruke u namaskaru (sl.
230); za treпutak zastati а zatim se пај­
рrе osloпjti па ruke ј sesti u росеfпј po-
lozaj.

Sl . 231

Ruke mogu blti u razlj(;jfom poloiaju:

· obuhvaceп i h laktova па leaima; preple-
tenih prstiju iza potiljka; prisloпjen i h uz
usi ј ispruieпih laktova; podignutih i s k ~op­
ljenih iznad glave (sl. 23 1).
Dejstvo. Ova veiba veoma koristi jaca-
nju butnih ј trbusnih misj ca а posebno do-
prinosi razvijaпju osecaja ravпoteze i sfa-
Sl. 230 bllnosti.

178
69. PADMA МАTSYASAN
(Padma- lotos; matsya- riЬa)
Padma matsyasan је komblnacija riЬe
(str. 129) i lotosa (sfr. 173) cijem izvodenju
se moze pristupiti tek kada su ove оЬе
аsапе dobro savladane.
Sesfj u padmasan, jzdahnufj, Udahпuvsj,
izvifi se пazad oslanjajuci se па sake i
lakfove; izvjti leda i vrat tako da se glava
temenom osloпj па pod а rukama uhvatiti
prste ukrsteпih пogu (sl. 232); izdahпufi .
Sl. 233
Ostati u pozi do pola miпuta ravпomerпo
disuci а zatim udahnuti, osloniti se na
laktove, dici glavu i leda, vratiti se u po-
cefпi polozaj ј jzdahпufj,
Padma matsyasaп jma пekoljko varjjaпfj,
zavjsпo od polozaja glave ј ruku, tako da
ruke mogu blti: obuhvaceпih laktova is-
pod leda ili u namaskaru па grudima;
glava spusfeпa potiljkom na pod а ruke
jspod vrata (sl. 233) ilj ispruzeпe izпad
glave (sl. 234).
Dejstvo ove аsапе је ustvarj zblr korisfj
njeпjh kompoпeпata - padmasana ј ma-
tsyasana.
Sl. 232
Sl. 234
179
70. TOLASAN

(Tola- lestve)

Sesti u padmasan, staviti sake na pod iza

butina; odjci telo sa poda, balansirajuci
na rukama ispraviti vrat i laktove (sl. 235);
zadriati se nekoliko sekundj ј spustiti na
pod. Zatim, ukrstiti noge obrnufjm redom
i izvesti isto.
U ovoj pozi moie se ljuljati napred ј na-
zad radj cega se ova asana katkad na-
ziva ljuljaska.
Dejstvo. Ova veiba narocjfo ojacava
zglobove i misice ruku, kao i trbtЊ'ne i le-
ane misice. Pored toga ona veoma do-
prinosi razvjjanju koncentracije painje i
odriavanje stabllnosti.

Sl. 235

180
71. KUKKUTASAN

(Kukkuta- pefao)

U padmasanu provuci ruke izmedu pefa

i perineuma i staviti dlanove na pod. Odi-
ci telo sa poda ј balansirati na rukama
nekoliko sekundi (sl. 236); spustiti se na
pod. Zatim, ukrsfivsi noge obrnutim redom
izvesfi isto.
Dejstvo ove vezbe је skoro idenficno kao
u prethodne.

Sl . 236

181
72. МАYURASAN

(Mayura - раuп)

Кlekпufi, razmaci kolena, пagnuti se пa­

pred, stavjfj ruke na pod ј sasfavljene lak-
fove prjfisnufj па sfomak; jzdahnufj (sl.
237). Preneti tezjnu tela na zglobove i
ruke, odicj noge sa poda ј polako jh js-
pruzjfi; nastojati da celo telo bude u jed-
noj liпiji (sl. 238); izdahnuti u pozi neko-
liko sekundi а zatim udahnuti, spustiti no-
ge, ispraviti gornji deo tela, sesfi па pefe
i izdahпufj,
Zbog prjfjska па dijafragmu disanje је
veoma otezano te је naporno zadrzava-
пje u pozj vjse od pola minufa.

Mayurasaп је poznat pod nazivom 'vaga'

i zbog teskoce izvodenja smafra se izra-
zjfo muskom vezbom.

Sl. 237

182
Sl. 238

183
73. PADMA MAYURASAN

(Padma - lotos; mayura - paun) Dejstvo. Ova veiba kao i prethodna ve-
o ma povoljno deluje na rad a b domjnal-
njh o rgana koj ima se oiivljava p roces va-
Padma mayurasa n је ustvarj komblnacjja renja ј time sprecava nagomilava nje tok-
lotosa ј pauna cjjem izvodenju se moie sina . One ta kode veoma jacaju rucne
prisfupiti tek kada su ove оЬе asane do- zglo bove, mjsjce ruku kao ј trbusne ј le-
bro savladane. dne misjce.

Sl. 239

74. PADMA BHUJANGASAN

(Padma - lotos; bhujanga - kobra)

Komblnacija lotosa ј kobre (sl. 240). Ova

asana, kao i prethodne, zahteva dobro
ovladavanje njenim komponentama.

Sl. 240

184
75. KURMASAN
(Kurma - kornjaca,
inkarnacija boga Visnu)
Prema jednoj legendi, Мапu (iпduski A-
dam) је u uпiverzalпom potopu izgublo
Ыаgо bogova medu kojem i пjihovo pi-
ce, nekfar, pomocu koga su oni odrzavali
svoju mladost. Da Ы povratili jzguЬijeпo
Ьlago, bogovi su se udruzili sa demoпi­
ma. Visпu se pretvorio u ogromпu korпja­
cu, uzburkao more i uroпio do пjegovog
dпа. lz zapeпusaпog mora оп је izvukao
pofoпulo Ьlago ј bogiпju lepofe - Lak-
simi.
Pocetпi stav kao па (sl. 73). Udahпufj, ra-
zmacj поgе za јеdпо stopalo; jzdahпufj,
savjfj se пapred ј provucj ruke jedпu za
drugom ispod koleпa; bradu ј rameпa pri-
ljublti uz pod (sl. 241 ). Udahnuti, podici
gorпji deo tela i istovremeno privuci ruke
jedпu drugoj; ispravifi se, doci u pocefпi
stav; izdahпuti. Odmorifj se.
lsta vezba se moze izvesti sa rukama za-
baceпim iza leda sa dlaпovjma okreпu­
tim па gore (sl. 242) ili sa rukama sasta-
vljeпjm па ledima (sl. 243).
Dejsfvo. Ova vezba је posveceпa jskusпim
yogiпima i, kako kaie Bhagavad Gita,
oпima koji su stabllпog razuma. Опа smi-
ruje пerve tako da se posle пје oseca od-
morпim kao паkоп duzeg spavaпja. Veli-
ko istezaпje kicme сјпi је elasticпom а prj-
fjsak па abdomiпalпe orgaпe aktivira
пjihov rad.
Sl . 24 1
185
S\. 242

S\. 243
76. BAKASAN

(Baka - zdral)

C:ucnuti, staviti sake na pod, stopala pri-

Ьiiziti jedno drugom i razdvojiti kolena;
nagnuti se napred, podkolenicama se oslo
niti na gornji deo ruku, na tricepse, i po-
dici se na prste (sl. 244). Udahnuti, preneti
tezinu tela napred, odici noge sa poda,
ispruziti laktove koliko је moguce i ostati
u pozi koliko је ugodno disuci normalno
(sl. 245). lzdahnuti, savifi laktove, spustiti
noge i polako sesfi ili leci. Odmoriti se
duboko disuci.
Dejsfvo. Bakasan јаса misice ruku, aktivira
rad abdominalnih organa i razvija ose- Sl. 244
caj ravnoteze i stabllnosti tela. Posebno
doprinosi koncenfraciji paznje koja је ne-
ophodna za uspesno izvodenje.

Sl. 245

187
77. PARSV А BAKASAN

(Parsva - strana, bok; baka - zdral)

Cucnuti ili sesti sa sfrane, sasfavifi i saviti

noge, prebacifi ruke na desnu stranu i
staviti sake na pod; podmetnuti levu ruku
ispod savijene desne noge, preneti fezi-
nu tela na desnu sfranu, izdahnuti i malim -
odrazom podici sfopala sa poda (sl. 246).
Zastati nekoliko sekundi normalno disuci,
zatim spustiti noge, prebaciti ruke na levu
stranu i isto izvesfi na drugoj strani (sl.
247). Odmoriti se u jednoj od relaksacio-
nih poza duboko disuci.
Dejstvo ove ve.Zbe је isfo kao i prethodne.

Sl. 246

Sl . 247

188
78. TIТТIBHASAN

(TjtfiЬha - vivak)

lz bakasaпa lako se moze docj u fjttiЬha­

san jednostavno prenosenjem tezine tela
пazad .

Cucпufj, rastavifj stopala ј koleпa. Uda-

hпufj, пagпuti se пapred, podvucj rame-
пa ispod пogu tako da laktovj dodu sto
Ьljze sedalпom delu tela, spusfjfj sake па
pod iza stopala (sl. 248). lzdisucj, kljzjfi
stopalama ро podu i preпeti tezjпu tela
пazad, polako podjcj поgе ј ро moguc-
пosfj jspruzjfj jh (sl. 249). Zadriatj se u Sl. 248
pozj пekoljko sekuпdj, zatim udahпufj, sa-
yjfj koleпa, spusfjfj stopala па pod, vra-
tifj se u росеfпј polozaj ј izdahпutj, Sesti
ilj lecj ј opusfjfj se.

Dejstvo ove vezbe је skoro jsto kao ј od

prethodп i h : koпtrahovaпjem abdomjпa l­
пjh orgaпa ozjvljava пjihov rad, veoma
jacaju mjsici ruku, razvjja se osecaj sta-
Sl. 249
Ьilпosfj ј koпceпfrjse ра zпј а pri radu.

189
791KANDHARASAN

(Kandha- rame)

Lecj па leda, savjfj noge ј prjvucj ih tako

da pete dodjruju sedalnj deo tela, stopala
ј kolena mogu blti malo razmaknuta (sl.
250). Obuhvafjfi clanke, udahnufj i odjC:j
se tako da leda naprave vjsoko jzvjjen
luk а grudna kost skoro da dodjruje bra-
du (sl. 251 ); zadriati dah nekoliko sekundj
а zafjm opustiti ruke ј polako jzdisucj is-
pruzjfj noge. Potpuno se opusfitj,
Ako se u krajnjoj pozj zadriava duie
freba djsafj usporeno ј smireno.
Dejsfvo. Kc:tndharasan је veoma koristan
za korigovanje kicme, narocito kod po-
merenog diskoscъ okruglih leda i uvucenih
ramena. Pored toga, on oiivljava rad di-
gestivnih organa, јаса muskule reproduk-
tivnog sistema te је posebno preporuciv
za iene.

Sl. 250

Sl. 251
80. CHAKRASAN

(Chakra - tocak, krug)

Na dva nacjna se moze prjsfupifj jzvoёfe­

nju chakrasana.
Laksj nacjn је kada se djze jz lezeceg po-
lozaja oslanjajucj se na glavu, ruke i noge
(sl. 252).

Sl . 253

Sl. 252

lzdahnufj, odjcj trup ј glavu ј jzviti leёfa

tako da se cela tezina tela prenese na
sake ј stopala (sl. 253), ili na prsfe (sl. 254),
ispruziti laktove ј kolena sfo је moguce
vjse; osfafi u pozi do 30 sekundj normalno
disuci. lzdisuci, spustiti se na pod savija-
juci lakfove i kolena. Sl. 254

19 ~
т eii nacin је iz stojeceg stava. u pocetku
se radi veceg osecaja sigurnosti moie iz-
voditi pored zida na rastojanju oko pola
metra.
Stati pravo, stopala malo razmaci, pod-
bociti se (sl. 255) ili ruke dici iznad glave
(sl. 256), izdahnuti, izviti se nazad ispru-
iiti laktove ј spustiti sake na pod. u do-
stignutoj pozi treba nastojati da su laktovi
ј kolena sto vise ispruieni; zastati nekoliko
sekundi disuci normalno i polako se vra-
titi u tadasan.

Sl. 255

Sl. 256

192
 81. BADDHA CHAKRASAN
(Baddha - vezan, uhvacen; chakra -
krug, tocak)

lz postignutog tocka (sl. 254) izvjfj se jos

vise, savjfj kolena, spustifj laktove ј glavu
na pod ј ро mogucnosti uhvafjti stopala
(s!. 257).

Dejstvo. Chakrasan dolazi u red najtezih

asana jer zahteva vanrednu elasticnost
kjcme. Deca је sa lakocom izvode а cesto
је pristupacnjja muskarcjma nego zenama
jer oni imaju snaznije misice ruku. Korjsf
koju ona daje celom organizmu najbolje
kazuje ubedenJe yogjna da је ,covek ono-
liko mlad кoli о Је Пjegova kicma savit-
-1J1Va·.

Sl. 257

193
 82. SETU SARVANGASAN Varijanfa: dici najpre desnu nogu, zadr-
iati је nekoliko sekundi u vertikalnom po-
(Setu - most; sarvang - svesfran) lozaju (sl. 261), spustiti је na pod а zatim
isfo izvesti i levom nogom. Polako se vra-
fifi u prethodni poloiaj, spusfifi ruke, opu-
Za one kojima је chakrasan tesko izvod- sfiti lec1a i ispruiiti noge. Odmoriti se.
ljiv, setu sarvangasan moie posluiiti kao
prelazna faza ili kao zamena.
lz salambe sarvangasana (sl. 97) polako
nagnuti telo prema podu nastojeci da no-
ge celom duiinom ostanu istegnute (sl.
258); polako saviti noge i spusfiti ih na
pod (sl. 259) - radi olaksanja moie jed-
na ро jedna; zatim ih ispruiifi oslanjajuci
se samo na potiljak, laktove i stopala
(sl. 260).

Sl . 259

Sl. 25$

194

L.
 Sl. 260

Sl . 261

195
83. CHAKRA SARVANGASAN

(Chakra - tocak, krug - sarvang -

svestran)

Ova asana је takode jedan laksj оЬЈјk

chakrasana. Ona jma i to svojstvo sto
podstice abdomjnalno djsanje, sto deluje
smirujuce ј sto se u njoj moie ostafj duie.
Lecj na leda, savjfj noge, prjvucj stopala
sto Ьljze sedalnom delu tela; izdahnuti (sl.
263). Oslonjfj se na laktove ј polako, udi-
sucj, odicj sedalni deo tela, podmetnufj
sake ispod karlice, izdahnuti (sl. 264). Os-
tati u pozi koliko је ugodno disuci ravno-
merno а zatim udahnuti, spustiti ruke i le-
da i polako klizeci nogama ро podu doci
u relaksacionu pozu - shavasan.
U krajnjoj pozi treba nastojati da su lak-
tovi sfo Ьliii jedan drugom, da је luk sto
izvjjenijj а da grudna kost prjfjska bradu.
Pete mogu blfj sastavljene ј(ј malo raz-
maknufe а tako jsfo ј kolena.

Sl. 262

Sl. 263

1 9~
84. ЕКА PADA CHAKRASAN

(Eka- jedan; pada- noga;

chakra - tocak, krug)

Kad је dobro savladan tocak, dici sa po-

da desnu nogu nastojeci da s& odrii rav-
noteia na tri tacke oslonca (sl. 264). Spu-
stiti је, а zatim izvesti isto i levom.
Veliki majstori i tehnicari Yoge mogu da
podignu i ruku ili da obuhvate stopalo kao
npr. lyengar (v. str. 18).

Sl. 264

197
85. EKAPADASAN

(Eka - јеdап; pada - поgа)

Stati u tadasaп, postavifj desпo stopalo

ispred levog па 90 stepeпj, Udahпufj, po-
djcj ruke izпad glave ј zastati; izdisuci,
polako se pregiЬati пapred sa rukama
priljuЬijeпjm uz usj; stavjfj sake па pod .
Udahпuti, dici desпu пogu koliko је mo-
guce vise, obuhvatifj claпak leve поgе
пајрrе jedпom rukom а zafjm obema (sl.
266); ostati u pozi пekoliko sekuпdi, а za-
fjm, izdjsuci, spusfjfj па pod пајрrе sake
а potom пogu. Duboko udahпuti i sa ru-
kama pored glave polako se ispravjfi; iz-
dahпuti i vratifj se u pocetпi stav.
Okreпuti levo stopalo па 90 stepeпi pre-
ma desпom ј isto jzvesti па desпoj пozi. ·
Dejsfvo. Ova vezba јаса misice пogu, ot-
klaпja salo sa bedara, razvija sposobпost
za konceпfrjsaпje раzпје а пarocito ose-
caj stabllпosti .

Sl. 266

200
~6 /, SALAMBA SIRSHASAN
(Salamba - oslonac; sirsha - glava)
Stoj na glavi
Cini se cudnovatim sto se u starim teksto-
vima nalazi malo podataka о sirshasanu.
Pretpostavlja se da је zbog njegovog zna-
caja drzan u tajnosti i prenosen samo od
ucitelja do ucenika neposredno. Opis koji
daje Gherand Samhita najvise odgovara
ovoj klasicnoj asani:
"Solarni region smesten је u pupku а lu-
ndrni u korenu · · ole
о unarnog resiona ka solarnom ј apspr-
buje se; tako covek umire".
Sl . 267
"Podici pupak gore а lunarni region okre-
nuti dole. Т о se naziva vjparita karQni
mudra, tajna znanja tanfre. Glava freba
· аа је s mestena na podu zajedno sa ruka-
ma. Noge upraviti u vis drzeci glavu cvrsto
na podu. Т о је viparjfa karani mudra, pre-
v • • "
ma ucenJU yog~na .
Slican opis daje ј Hatha Yoga Pradjpika.
Kleknuti i sesti na pete, udahnuti; obuhva-
tit laktove, spustiti ih na pod p ored kole-
na ј preplesti prsfe (sl. 267). U istom ra-
stojanju laktove pomerifj ruke napred,
spustiti glavu na pod delom izmedu cela ј
temena prislanjajuci је na sake, jzdahnuti
(s!. 268).
Sl. 268
201
 Sl . 269

Sl. 270

Sl. 271

202
Udahnuti, odjcj sedalni deo tela, ispraviti
kolena ј stopala priЬijziti glavj sto vise
(sl. 269). Zadrzavajuci dah odvojjti noge
od poda (sl. 270) i polako · prenoseci te-
zjnu tela nazad (sl. 271) usp~aviti noge do
verfjkalne linjje (sl. 272). Zadrzati se u toj
pozi koljko је ugodno - ali ne vjse od
5-6 mjnuta - normalno disuci. Zat;m,
udahnuti, jstim putem se vratifj do polo-
zaja kao na sl. 268, ras lesti rste i doci
u relaksacionu oz wandasa 139),
izdahnuti. Odmoriti se i роа о vrat:ti
u pocefni polozaj, u .diiq m.aлt.
U krajnju pozu se mo:i~ adcj ј savijenih
kolena i na isti nacin vratiti na pod. Ta-
kav nacin podjzanja takoae је pravilan
а mnogima је laksi za izvoaenje.

Sl. 272

203
$jrshasan jma veljkj broj varjjantj,

а) Spustjfj desnu nogu do poda, vratiti ј е

u vertjkalu ј isto jzvestj levom nogom
(sl. 272).
Ь) Као hanumasan: najpre zabacjfi desnu
nogu jznad glave, vratifj је u vertikalu
а zafjm zabacjfi levu nogu (sl. 273).
с) lz prethodne poze uvrnufj se najpre
na desnu а zatim na levu stranu (sl.
274).
d) Као baddha konasan (sl. 275).
е) Као vrksasan (sl. 276).
f) Као samakonasan (sl. 277).
g) lz predhodne poze uvrnufj se najpre na
desnu а zafim na levu sfranu (sl. 278).
h) Padma sirshasan (sl. 279).
i) Uvrtanje na desno ј na levo (sl. 280).
ј) Kosj sirshasan (sl. 281 ).

k) Као vrschikasan (sl. 282).

Sl. 273

204
Sl. 274

Sl. 275

205
 •.$\. '2.76

S\. '2.77

206
 Sl. 278

Sl. 279

207
S\. zBO

s\. zвl
Sl. 282

Sl. 283

209
Napomena. Za pravilno izvoaenje sirsha-
sana potrebno је na samom pocetku ob-
ratiti paznju na neke detalje.
Da Ы se imao osecaj sigurnosti, u prvo
vreme treba raditi pored zida ili u uglu
sobe uz neciju asistenciju.
lspod glave treba postaviti malu prostir-
ku - presavijen ubrus j/i parce punjje
tkanine.
Udaljenost glave od zida treba da је oko
20 cm.
Razmak jzmeau laktova treba da је jsfj
Dejstvo. U sfarim jnduskj m knjigama sir-
kao sjrina ramena.
shasan је nazivan kraljem svjh asana.
Glava na podu treba da је posfavljena Pripjsivanje vel ikog znacaja ovoj vezbl
delom izmedu cela ј femena. lezj u susfjni znacaja samoga mozga u
covekovom telu .. Obrnufjm polozajem~la,
Pri odvajanju sfopala od zjda ne treba
se frzafj njfj noge zabacivafj, _u - ~0!~, cenfar svih funkcjja covekov; g
fela, prjfjcliV-ecek011Cii1ё""' sveze l<rvr:-тii1i'Et
Pofj/jak, leda, sedalni deo ј pefe treba da _ ses fj 1!_1uГISer'!cГ ~z aan ih-"CeliJa а pos
su u istoj verfjkalnoj liniji. ,По prayi/nQj_unkcronisanjё epifize i nrpO-
~ - Hz_e.
Noge do vrhova prstiju treba da su isteg-
nute. Prema uveravanjjma yogina, nsobe koje
pafe od nesanice, migreoe, brzo se zama-
U pozi osfafj 1-5 minuta. lzvodeci razne
- raju, gube memoriju, neotporne na hlad-
varjjante vreme se moze produzjfj jos ne-
nocu јЈј imaju ыoremecen rad srca, redov-
ko/jko mjnuta.
njm izvodenjem sjrshasana, sfjcu zdravlje,
Na zavrsefku vezbe noge polako spusfifj snagu i vitalnost. Takode, isticu yogini,
na pod ј glavu sa poda ne dicj naglo. ova vezba razvija samokontrolu ј samo-
djscjp/inu, јаса snagu volje ј prosiruje
Ukoliko se oseca neka neugodnost prili-
horizont duha.
kom izvodenja, znak је da nesto nije ura-
deno kako treba, ili pak da ova asana Osobe sa znatno povjsenim јЈј snrzenjm
njje pogodna za tu osobu. U tom slucaju krvnim prjfjskom ne treba da vezbanje
rad odmah prekjnufj. pocjnju sa sirshasanom vec nekom od a-
sana koje jmaju s/jcno dejstvo а lakse su
za jzvodenje. Sjrshasan је takode nepre-
porucjv osbama sa slablm srcem, hjper-
tenzjjom i mentalno hendikepiranjm,

210
87. KAPALASAN ili GALAVASAN

Ova asana ima vise imena stoga sto ima

slicnosti sa nekoliko njoj srodnih asana.
Na Zapadu najcesce nosi naziv kapala-
san i sirshasan stoga sfo se iz nje nepo-
sredno moze doci u sfoj na glavi - sa-
lambu sjrshasan. Ona је vrlo sljcna b a -
kasanu (sl. 245) od koga se razljkuje sa-
mo fjme sto је glava na podu. lyengar је
naziva galavasanom (Galava - jme jed-
Sl. 284
nog mudraca) koja u njegovoj jnferpre-
facjji ima vise feskih varijanti.
Kleknufi, sfavjfi sake na pod pored ko-
lena а glavu na pod jspred (sl. 284). Ne
pomerajuci glavu ј sake sa mesfa, jspra-
yjfj kolena (sl. 285) i polako, gledajuc j Dejstvo. Kapalasan ј е o dljcna za mena za
jzmedu ruku, stavjfj kolena iznad laktova, sirshasan а jma jzvesnu pred nost sto ga
na frjcepse (sl. 286). Ostati u pozj koliko bez napora mogu izvesfj starije ј p unije
је ugodno а zafim spusfjfj noge, sesti na o sobe. Konfraindjkacjje su jsfe ka o za
pete ј relaksjrati se. sala mbu sirshasan.

Sl. 285

Sl 235

14•
211
8~ SALAMBA HAST ASAN
(Salamba- oslonac, stub; hasfa- ruka)
Ova vezba poznata је u nas kao ,stoj na
rukama'. Muskarcj, narocjfo mladj, jzvo-
de је bez teskoce dok је zenama mапје
prjsfupacna zbog nedovoljпe sпage ru-
ku. Medufjm, ako se radj pored zjda ј uz
neciju asjsfeпcjju, za krafko vreme moze
se savladafj.
Savjfj se napred, stavjfj sake па pod u
sjriпj rameпa а na udaljeпosfj od zida
oko 30 ст. Levu nogu povucj nazad na
poluprste dok је desпa celim stopalom
па podu. U jednom momentu odblti se
od poda levom nogom, djcj је u vis ј za-
baciti а odmah za пјоm djcj ј desnu;
stopalama dotacj zjd а glavu sto vise
jzyjfi nazad. U tom polozaju osfati пeko­
Jjko sekundj, а zafjm jsfjm pufem se vra-
fjfj u pocefnj polozaj. Ponovjfj.
212
Kada је posfjgnuta veca sjgurпost ј sfa-
bllnost, treba odvajafj ро jednu nogu od
zida dok se пе posfjgпe potpuпa cvrstina
u odrzavaпju tela verfjkalпo bez osloпca
(sl. 287). Uvezbaпj gimnasfjcari mogu bez
teskoce ј da hodaju na rukama.
Kome је lakse moze da povuce desnu
пogu пazad ј пјоmе da se odrazi od
poda. Pojedjnj jzvode ovu vezbu iz za-
leta, odnosпo, pocinju jz sfojeceg stava.
То nije pogres110 аЈј se па prethodпi па­
сiп bolje posfavlja telo ј jma se veca
koпtrola prj jzvodenju.
Dejstvo ove vezbe је slicno kao u sa~am­
ba sirshasaпu: obrпutim polozajem tela u
mozak prjfice veca koliciпa krvj cjme se
stimulise rad mozga. Pored toga jacaju
i misici ruku, sire se ramena i povecava
plucпi kapacjfet.
..

$1. 287

213
89. VRSCHIKASAN

(Vrschjka - skorpion)

Kleknufj, stavjfj ruke na pod tako da su

lakfovj razmaknufj u sjrjnj ramena, jspru-
ziti levu nogu (sl. 288). Odupiruci se о po-
luprste desne noge zabaciti levu u vjs i
odmah јој pripojjfj desnu nogu; ispruiitj
оЬе noge i zadriafj jh u verfjkalj (sl. 289).
Ostati u pozi nekoljko sekundi а zatim
polako izvjjajuci kicmu saviti kolena ј na-
stojati da stopala dopru do glave (sl. 290).
Ostati u pozi nekoliko sekundj а zatim se
istim putem vrafjfj u pocetni stav. Relaksj-
rati se u pozi labuda (sl. 139) duboko dj-
suci.
lz zavrsne poze (sl. 291) mogu se stopala
spustiti na pod preko glave tako da se
formira tocak а odatle samo spusfjfj leaa
ј opruijfj noge ili se istim putem vrafjfj
u pocetni poloiaj. Odmoriti se.
Dejstvo. Pored sticanja vanredne elastic-
nosti ј osecaja ravno eze, ve-
ibl rJpiSUJU Ј pSi О OS Ј ZПОСаЈ .
.______ -
Glava kao sedjsfe znanja ј moci istovre-
meno Ј е i centar raznih ne ativnil1 emo-
~ ve emocJje u sebl sadrie vise о -
sicnJh elemenata nego otrov iz uboda
skorpjona. Yogi, smatra se, kojj uspe da
na ovaj nacjn stopalama dotakne glavu,
mocj се da jskoreni subjekfjvno razaraju-
ce elemente i da se oslobodi raznih stra-
\ stj i slab o_ill.

Sl. 288

214
Sl. 289

215
 Sl. 290

216
90. NAТ ARAJASAN
(Nata - jgrac; raja - kralj). Nataraja је
jme boga Shjve, gospodara jgre)
Prema staroj indjjskoj legndi, Shiva је vr-
hovnj gospodar kojj svojom vecjfom igrom
stvara, obdrzava ј razara svet. On је kre-
jrao oko 1ОО jgara od kojjh su neke mjrne
ј nezne, а neke zjve ј furjozne. lgrajucj
on је takode zauzimao poze od kojjh su
nastale yoga asane.
Sfafj u tadasan, jspruzjfj levu ruku para-
lelno sa podom i desnu nogu povucj na-
zad (sl. 292 i 293). Nastavjfi kao u opjsu
Sl. 292
raja kapotasana. U krajnjoj pozj zadrza-
ti se koliko је moguce duze balansjrajutj
na jednoj nozi. Jedna ruka moze blti js-
pruzena verfikalno (sl. 294) jli је sfopalo
cvrsto obuhvaceno obema rukama (sl.
295). Kada је dobro usposfavljena rav-
noteza moze se podicj ј na prsfe (sl. 296).
lsfu pozu jzvesfj sa podignutom levom no-
gom.
Dejstvo. Ovom vezbom se posfjze elastic-
nost kicme, vrafa i ramena. Ona takode
veoma doprinosi koncentracijj paznje i
osecaju sfabllnosfj,
. Sl. 293
217
 Sl. 294
51. 295

218
S\. 296
Рrаиа se 1nora pripitoжljaџati
жиоgо spo1·ijc i postepe11ije
неgо /аџоџТ, s loиOI'I' 1 f1 groџi,
iiiCICC, ОН/1 СС 11biti prt1/?liCt1rt1.
Hatl1a Yoga Pradipika

P RANAYAM
PNANAУАМ - TEHNIKA DISANJA Col•e!? је bicc SII'Oreнo da samog sebe prevazide.
Nietzsche

(Prana- vitalna energija)

Bez svega na svetu se na krace ili duie vreme moie

ali bez vazduha se iivot nepovratno gasi sa otku-
cajima sekundi: prekidanjem snabdevanja kiseoni-
kom najpre odumire centralni nervni sistem а ubrzo
za njim i ostali organi.
Vazduh koji udisemo sadrii oko 21 ОЈо kiseonika,
oko 780/о azota i u slablm tragovima ostalih gaso-
va. Dok ova proporcija uglavnom ostaje ista, koi i-
cina udahnutog vazduha је veoma razlieta; ona
је ogranicena velicinom vakuma koji misici mogu
sfvoriti u plucnoj duplji i velicinom prostora u koji
se pluca mogu ponovo stisnuti nazad.
u plucima, jednoj od cudesnih laboratorija naseg
tela, udahnuti vazduh se preraduje: kiseonik se iz-
dvaja i prelazi u krvotok koji ga raznosi ро citavom
telu. Kod veceg napora grudi se nadimaju posto
pluca nastoje da unesu vise kiseonika; srce udara
brie da Ы napumpalo vise krvi i krv struji intenziv-
nije kroz krvne sudove prema svim ekstremitetima
da Ы u njih dopremila vise kiseonika.

* * *
Covek trosi energiju neprekidno bllo da radi ili da
miruje jer telo sagoreva hranu da Ы proizvelo ener-
giju i unosi u sebe kiseonik da Ьi to sagorevanje
obavilo. 1 kad covek spava potrebna mu је ener-
gija za rad srca, probavnih organa i odriavanje
temperature. Razume se da kod vece telesne aktiv-
nosti dolazi do veceg utroska energije а od spo-
sobnosti pluca da izdvoje dovoljnu kolicinu kiseo-
nika zavisice i opste kondiciono stanje coveka.
Oiivljenom cirkulacijom koja nastaje duЬiijm disa-
njem, odnosno pojacanom telesnom aktivnoscu, ne
samo da se vise kiseonika unosi u organizam nego

222
se istovremeno i odnose materije iz organizma. Eli-
minisanjem ugljendioksida i ostalih neiskoriscenih
materija prociscava se organizam, smanjuje se iii
otklanja osecaj zamorenosti i obezbeduje stvara-
nje nove sveie energjje. Moglo Ьi se recj da је сео
zjvotni ciklus upravo u tome: unosenje materije za
ishranu ј energjju, preradjvanje te materjje, absor-
bovanje i jzbacivanje neiskorjscenjh produkata.

SI'Ct pripada jakima .

Srce pocinje da kuca jos pre rodenja ј ne zausta- EllleNon
vlja se do trenutka defjnjfjvne smrfj, Mada covek
zna da mu iivot zavisi od njegovog rada, on uop-
ste ne misli о njemu: dopusta da se prekomerno za-
JDOШ uzjmqnjem veCe -ko/jcine hrane 1 р1са, pre-
~no radi, prepusta se neobuzdanim emocijama.
Ono ga katkad diskretno potseti na svoje prisusfvo
i opomene na preopterecenost koju trpj; ako mu
se ukaie duina painja ono се ga i dalje verno
sluziti sve do jednog - onog poslednjeg neizves-
nog trenutka ...
Celo srce је u stvarj jedan veliki mjsic. 1, kao sto
deo tela koji је duie vreme jz upotrebe iskljucen,
atrofira ili pak ako se jnfenzivno korisfj, iznad nor-
male povecava, tako је i sa srcem. Tzv. sportsko
srce i srce osobe ko ·а se bavi preteinc;-fjzickim -
ra om, re ativno је ve i о . Ono Је е 1 aSПIJe о
malo srca 'er sa man'e na ora pumpa vece 1<011-
cjne krvi; njegove (koronarne) arteriJe koJe ga na-
ьdevaju takode su prosjrene.
,-=

Zdravlje srca zavjsno је od zdravlja mjsicnog tkiva

а zdravlje misjcnog tkiva od stanja puteva kroz
koje krv prolazi. Uopsteno se smatra da se zdravlje
srca moze procenifi ~freRveneiJom hJegovog rada.
Tako npr. u osobe koja је u dobroJ fizickoj kondl-
ciji Ьiсе oko 60 srcanih otkucaja u m1nufl; ona ko
mnogo sedi · · rece 1mace о о 80 ot u-
~· rema tome, samo za је an an srce n
nirane osobe otkucace 20-30 hiljada puta vise.

223
Ako Ы se uzelj u obzjr ј slucajevj опјh kojj su skloпj
nekoпtroljsanim uzbuaeпjjma, ova razljka Ы blla
jos mnogo veca. u uvez пјh о јпа frekveпcj ' a
srca krece se jzme u 30 ј 40 otkucaja u jedпom
mjпutu а moze se smaпjifj ј samo па d esef.

* * *
МпоgоЬrојпе vezbe koje је postavjo jos legeпdarnj Ulut:н; ljнdiиm 1111 sнаgн l?oja је џес 11 11jiнr11.
Vivekananda
Shiva, tokom vjse hiljada godjпa yogiпj su пepre­
kjdпo razraaivali ј пovjm iskusfvjma obogacivali.
Опi su utvrdjlj јеdап роsеЬап sistem telesпjh vezbl
ј tehпjke djsaпja kojj, zasпovaп па zakoпjfostima
prjrode, maksjmalпo razvjja iпdjvjdualпi poteпci­
jal ј pomaze uspostavljaпju harmoпjcпostj uzajam-
nog dejstvovaпja. Usavrsavaпjem ovoga· sjsfema
опј su uspeli da u pojediпjm oЫastima postigпu
takve rezultate kojj se пeupuceпjma сјпе tako пe­
verovafпjm da jh katkad proglasavaju "cudima".
Pozпato је da пеkј уоgјпј uspevaju da preko пor­
mj prjrodпjh zakoпa zausfave djsaпje i rad srca
ј da svesпo sprece osecaj bola. Та vesfjпa se po-
sfjze pozпavanjem пervпog sjsfema do tancjпa i
dugotrajnjm vezbama do potpuпog ovladavaпja
procesom djsaпja.

Sve аsапе su propraceпe odreaeпjm tokom djsaпja

koji uslovljava pravjlпost samog jzvoaeпja vezbl .
Meautjm, postojj ј veljkj broj specjjalnih а za za-
padпjake cesto ј veoma пеоЬlспјh vezbl djsaпja.
lma veljkj broj vezbl djsaпja alj se u sjroj prjmeпi
praktikuje samo oko desetak. Razlog tome је prven-
stveпo taj sto su опе komplj kovaпjje ј teze za рrе­
поsепје preko knjige odnosno teorijskim putem ne-
go sto је to slucaj sa asanama. Jer, jedna telesna
vezba jli poza moze se dobro razumeti ako је de-
taljno tekstualno objasпjena ј ako је uz to prjlozeпi
crfez jlj snjmak jasan. Pranayam, odnosno tehnika
djsanja moze se takoae opisafj recjma jli pjsanim
tekstom alj se ne moze blfj potpuno sigurnim da је
ј pravilno shvacen. Posto se u pranayamu glavпi

224
 iпstrumeпt пervi, ucitelji Yoge uvek upozoravaju па
potrebпu oprezпost kod пjegove primeпe. Najma-
пja пepravilпost moze da osteti srce i пervпi sistem
а za osobe labllпih пerava pogresaп rad moze blti
ј katastrofalaп.

UPUTSTVА ZA PRANA У АМ

Praпayam је teska i vrlo delikatпa discjpfjпa. Da

Ьi se lakse savladao ј da Ьi dejstvovao puпim
efektom, potrebпo је upozпati пеkе elemeпte ј sfo
је moguce vjse pridrzavati se odredeпih preporuka.

Pre пеgо sto роспu ve.Zbe disaпja freba rajpre do-

bro procistiti поsпе kaпale (Neti Kriya). Za ovu
....svrhu posfoji speCIJafna posuda U vidu mafog caj-
пika iz koje se ~ пozdrve ufjva temperiraпa slaпa
voda. Ovo prociscavaпje поsа пе samo da korjsfi
laksem prolazu vazduha пеgо takode ј boljoj akli-
matizacijj kod promene temperature.
Na'Ьol'e vreme za praпayam је rапо 'utro ili osle
za aska Suпca; а а рrапа а se prolazi jer је
' vazduh procisceп. Mesto gde se radi treba da је
cjsfo, tiho ј ро mogucпosti jzolovaпo. u svjm pra-
rlёiYamama dise se kroz поs izuzev u sjfakarj,
Praпayam se jzvodi prazпog stomaka. Treba da
prode 6 safj posle veceg obroka jfj 2-3 sata posle
maпjeg. Pola sata posle vezbl moze se uzeti laka
hraпa. U -Shivi SamFШI ovako stoji: "мuaar sled-
-ъeпjkYoge ne vezba odmah posle jela пiti ako је
gladaп. P.reporucuje se da se uzme malo mleka i
masla . pre rada"..._
Najpogodпije poze su sjddhasaп, podmasaп, vaj-
rasaп, sukhasaп ј lezeci polozaj па ravпom t lu.
U sedecem stavu leda moraju Ьiti potpuпo usprav-
ljeпa od baze do vrata, muskuli lica opusteпi, oci
mogu Ьiti zatvoreпe. Verfjkalпim polo.Zajem kicme
u coveka, za razliku od horizoпtalпog u zivotiпje,
Yoga kao da hoce da podvuce simbolicпu vezu

15
225
 neba ј zemlje. Leva ruka lezi na levom kolenu u
jnana mudrj ili је samo oslonjena na kolenjma dok
se desnom rukom reguljse djsanje: palac zatvara
desnu, domalj prst levu nozdrvu а kazjprst ј sred-
nji prst su na celu (sl. 298).
Prema uveravanjjma Shive Samhite, onaj ko uspe
da zadrii dah za vreme trj ghasfjke (sat ј cetvrt)
uspece da se jzdvojj od sveta ј dospe u sklad sa
beskonacnoscu, а PatandiaJj u svojoj Yoga Sutri
kaie d a tada "boianski plamen Ьljsfa u svojoj sla-
vi i duh postaje spreman za visoke stepene usavr-
savanja '' - za kontemplacjju ј samadhj,
Pranayam u izvesnoj meri uslovljava orjjenfjsanje
na vegeterjjansku jshranu, tj. ukoljko se pranaya-
mom iele dosfjci vjsi stepeni spiritualne Yoge, uto-
liko hrana mora blti sadrzajno prociscenija ј kolj-
cjnski umerenjja.
Za vreme bolesti ne treba praktikovati teie oЫike
pranayama. Duiina veibl me reci vreme od
20 minut avan'e daha ne v1se о О se-
kun i.
- ~caju pojave bllo kakvog neprjjatnog osecaja
(glavobolje, vrtoglavice, mucnine ј dr.) treba pre-
stati sa radom i ko11sultovati se sa uciteljem. Treba
detaljno analizirati svakj pokret kao i uslove pod
kojima se radi.
~posredno posle pranayama ne treba jzvoditi a-
~_9ne jer se okretima tela nervj iako uznemlrUJU.
Ко ve i е premorenosti treba eci, 1Spruzl 1 se 1 1-
sati duboko ujednacenim udisajem ј izdisajem
а zatim se pofpuno relaksjrati u shavasanu.
Neprekidna praksa pranayama utice na promenu
mentaliteta i osetno smanjenje iudnje cula za ni-
ierazrednim uiivanjjma kao sfo su pusenje, pijan-
stvo ј seksualno odavanje. Ona је i priprema za
sledci stepen Yoge - pratyacharu - koja vodi
ka oslobadanju od dominacije cula .
* Jnana mudna - ·s imbal :ю а•nја i pro spe~i'·eta . То је p redstavljeno spo-
ja•njem kazipr.sta (individualnog duha) rSa palcem (un,iverzalnim du-
hom).

226
TEHNICKO IZVOf>ENJE 1 DEJSTVO
PRANAYAMA
Proces disanja moze imati dve, frj jfj ce-
fjrj faze. Ako se udahne i jzdahne bez
zadrzavanja daha, jma samo dve faze;
ako se dah zadrzj posle udaha jfj posle
jzdaha, jma frj faze; ako se dah zadrzj ј
posle udaha ј posle . jzdaha, jma cefjrj
faze.
- Prva faza је udah, purak;
- druga faza, zadriavanje daha pos/e
udaha је antara kumbhak;
- treca faza је izdah, rechak;
- cetvrfa faza је zadrzavanje daha po-
sle jzdaha, bahya kumbhak.
Kevala kumbhak је apsolufnj zastoj, za-
drzavanje daha bez jkakvog napora bl/o
posle udjsaja bllo posle izdjsaja.
1. UJJAYI
(Prefjks uj znacj na vjse; јауа - uspeh,
pobeda)
Sesfj u padmasan, sjddhasan јЈј vajrasan.
Leaa cvrsto uspravjfj, glavu sagnufj ј bra-
du prjfjsnufj u uduЬijenje jzmedu kljucnjh
kosfjju. Ruke spusfjfj na kolena spoljnom
stranom, sasfavjfj palac ј kazjprst а druge
prsfe ispruzjti jfj jh jednostavno sfavjfj na
odgovarajuca kolena.
Zatvorjfj осј ј gledati unufra. lzdahnuti.
Udahnufj polako i duboko kroz оЬе noz-
drve (purak). Prolazak vazduha treba da
osete gornje nepce, а zvuk treba da se
cuje. Napuniti pluca do kraja. Pazifj da se
abdomen ne naduje. Сео abdomjnaJnj
prostor od stidnika do grudne kosfj povu-
ci prema kicmi. Zadrzafi dah 1-2 sekun-
de. Т о је anfara kumbhak.
lzdjsati polako ј stalozeno dok se pluca
ne jsprazne. Prolazak izlazeceg vazduha
treba da se oseti na gornjem nepcu i da
se cuje. То је rechak.
Zastati sekundu do sledeceg udaha. То
је bahya kumbhak.
Ponoviti cjk/us u frajanju do 5 minuta, а
zafim se odmoriti.
Ujjayi se moze izvoditi u svako doba.
Dejstvo. Ova j pranayam erosiruje plucg,
otklanja sluz, ,d oprjnosi izdrzljivosti,. smi-
ruje nerve. Ujjayj bez kumbhaka је j<Jea-
lan za osobe koje imaju vjsok krvnj prjfj-
sak ili srcane nelagodnosfj,
227
 2. SURY А BHEDANA

(Surya - Sunce; bhedana od bhjd -

prodreti)

Sesfj u jednu od medjtacjonjh poza. Leda Dejstvo. Prjfjskom na nozdrvu pluca se

cvrsto jspravjfi, glavu sagnuti i bradom sporjje pune i moraju se vjse aktivjrati.
prjfisnufj uduЬijenje izmedu kljucnjh kosfj- Ovaj pranayam pojacava digesfjvnu moc,
ju. Levu ruku stavjfj na koleno spoljnom umjruje ј okrepljuje nerve ј procjscava sj-
sfranom u jhana mudrj. Savjfj desnu ruku, nuse.
palac staviti na desnu nozdrvu, kaziprst
Osobe sa njskim krvnjm prjfjskom imace
i srednji prst na celo, а domalj na levu
korjsf od ove veibe. Osobe sa yjsokjm
nozdrvu (sl. 298).
krvnjm prjfjskom ј sa srcanjm poremeca-
Domalim prstom pritisnufj levu nozdrvu, jem ne treba da zadriavaju dah posle
malo odmaci palac, udahnuti duboko kroz udaha.
desnu nozdrvu (purak).
Zatvorjfj ј desnu nozdrvu i driafj dah oko
5 sekundi (antara kumbhak).
Odmaci domali prst ј polako jzdahnufj
kroz levu nozdrvu. (rechak).
Ovim је zavrsen ciklus Surya bhedana.
Svj udjsajj u Surya bhedanj su kroz desnu
nozdrvu а jzdjsajj kroz levu.
Осј, slepoocnice, obrve ј koza na celu
treba da ostanu potpuno pasivni. Mjsao
treba da bude usredsredena na s!usanje
·. zvuka prolazeceg vazduha ј na odriava-
nje odredenog ritma. Svakj udah ј jzdah
treba da је istog trajanja а ritam treba da
Је usporen.

Ponovjfj nekoljko puta ј odmorjfj se.

Sl.. 298

228
З. NADI SHODHANA
(Nadj - cevast kanaljc; shodhana -
procjscavanje)
Sesfj u jednu od medjfacionih poza.
Domaljm prstom zatvoriti levu nozdrvu а
kroz desnu pofpuno isprazniti pluca.
Polako i duboko udahnufi kroz desnu no-
zdrvu ј napunifj pluca potpuno (purak).
Zafjm, zafvorifj i desnu nozdrvu pritiskom
palca tako da su оЬе nozdrve spoljnom
ivjcom na pregradj, Polako izdahnufj kroz
levu nozdrvu ј potpuno isprazniti pluca.
Udahnuti kroz levu nozdrvu polako ј is-
puniti vazduhom pluca, zatim domalim
prstom zafvorjfi levu nozdrvu, osloboditi
palac ј izdahnufi kroz desnu nozdrvu. 0-
vaj ciklus ponovjfi nekoliko puta.
Udisaj ј jzdjsaj sa svake strane treba da
је istog trajanja. Kada se ujednace ova
dva procesa, moze se zadrzavati dah po-
sle udjsanja (antara kumbhak) .
Zadrzavanje daha ј produzavanje udisa-
ja ј izdjsaja treba da bude pod kontrolom
ucjfelja.
Dejstvo. Ovom pranyamom krv doblja
vecu kolicinu kiseonika tako da је сео or-
ganjzam osvezen ј spreman za vece fi-
zjcke i jnfelektualne napore.
Osobe sa visokim krvnjm prjfjskom ј po-
remecenjm radom srca ne smeju da za-
drzavaju dah. Osobe sa niskjm krvnim prj-
tiskom mogu da jzvode ovu vezbu sa za-
drzavanjem daha posle udjsaja.
4. BHASTRIKA
(Bhasfrjka - kovackj meh)
Udahnufj brzo i jzdahnuti naglo tako da
se prolazak vazduha cuje kao kod rada
meha. lzvesfj desetak puta а zafjm du-
boko djsafj kao u ujjayi.
Ponoviti vise pufa i odmorifi se.
lsta vezba se izvodj i sa ро jednom za-
fvorenom nozdrvom.
5. KAPALABHAТ1
(Kapala - lobanja; bhafi - svefao)
Kapalabhatj је Ьlazj оЬЈјk bhastrike. Dok
је izdisaj isfo osfar ј nagao, udisaj је la-
gan i smjren.
Dejstvo. Ova оЬа pranayama aktivjraju
rad jetre, slezjne, pankreasa ј abdomjnal-
nih misjca. Sjnusj se povlace, ссј rashla-
duju ј popravlja se opsfe dusevno raspo-
lozenje.
Osobe slabe telesne konsfjfucjje ј malog
plucnog kapacjfeta, ne treba da jzvode
ove vezbe. lsto tako, onj kojj imaju jz-
vesna oboljenja ocjju i usjju kao ј oni sa
povjsenjm ј/ј snjzenim krvnjm prifjskom ne
treba da rade ove pranayame.
229
 6. SAMA VRTТI VILOMA 1
(Sama - jsfj; vrttj - pokret, tok) Udahnuti u dve sekunde, zadrzati dah dve
U sama vrfj sva frj procesa - udah, za- sekunde, opet udahnuti u dve sekuпde,
drzavanje daha ј jzdah (purak, kumbhak zadrzati dah dve sekunde i tako produziti
ј rechak) jsfog su vremenskog trajanja. dok se pluca ne napune.
Ako је u pocetku tesko odrzatj ovaj rj- Zadriati dah 5-1 О sekundi, zatim pola-
tam moze se posle nekoliko cjklusa sama ko izdahnuti sa zvucnim prolazom vazdu-
vrftj odmorjfj sa nekoljko dubokjh udjsaja ha.
а zatjm opet nastavjfj.
Ovaj ciklus se moze ponoviti nekoliko pu-
ta. Posle kraceg odmora izvesti vilomu u
7. VISAMA VRTТI obrnutom smeru.
(Vjsama - nejednako; vrttj - pokret,
tok)
U ovom pranayamu odnos frj procesa -
purak, kumbhak ј rechak - је 1 : 4 : 2.
Ovo moze јсј ј obrnufjm redom 2 : 4 : 1
jfj pak 4 : 2 : 1, ali tek kada је svakj po-
jedjnj rjfam dobro uveiban.
Dejsfvo. Sama i vjsama vrfj jmaju velj-
ku ulogu za vjse stepene koncentracije.
·1V\edufjm, velika је opasnost za respi!9-
tornj ј nervnj sjsfem ako se jzvode bez
konfrole uёifelja.
VILOMA 11

8. VILOMA Udahnufj duboko sa zvukom i ispuniti plu-

(Уј- negacjja; loma- kosa). U preno-
snom smislu znacj profjvno prjrodnom
toku.
U vjlomj se procesj udjsanja ј jzdjsanja
prekjdaju pauzama.
lzvodj se u sedecem ј stojecem stavu.
Leda drzafj pravo, glavu i bradu prjfjsnuti
u uduЬijenje izmedu kljucnjh kostiju; ruke
su u jnana mudri.
ca; zadrzati dah 5-1 о sekundj (antara
kumbhak) zafjm izdahnuti u dve sekunde,
zastati dve sekunde ј tako produzifj dok
se pluca potpuno ne jsprazne.
Ponoviti nekoljko puta ј odmoriti se.
Dejsfvo. Prva vjloma је veoma korjsna za
osobe koje jmaju njzak krvnj pritisak, dok
је druga viloma korisna za osobe sa viso-
kim krvnim pritiskom. Za drugu vilomu po-
godniji је lezeci stav za izvodenje.

230
9. ANULOMA
(Anu - sa; loma - kosa). U prenosnom
smjslu znacj regularan tok.
Sesti u jednu od udobnjh poza. lspravjfj
leda, glavu spusfjfj ј bradu prjfjsnufj u
uduЬijenje jzmedu kljucnjh kosfjju. Ruke
su u jnana mudrj,
Udahnufj duboko, kroz оЬе nozdrve, za-
drzati dah (antara kumbhak) 5-1 О se-
kundj, prjvucj desnu ruku ljcu, domaljm
prstom prjtisnuti levu nozdrvu i polako iz-
dahnutj kroz desnu; spusfjfj ruku.
Udahnufj duboko kroz оЬе nozdrve, za-
driafj dah (antara kumbhak) 5-1 О sekun-
di, ponovno privucj desnu ruku nosu, pal-
cem prjfisnufj desnu nozdrvu ј polako iz-
dahnufj kroj levu nozdrvu; spusfjfj ruku.
Ponoviti nekoljko puta ј odmorjfj se.
Dejstvo ovog pranayama је jsto kao u uj-
jayj, nadj sodhanj ј syrja bhedanj, Osobe
sa nepravilnim krvnim prjfjskom ј srcanim
poremecajem ne treba da је praktikuju.
о Ovaj ciklus ponovjfj nekoliko puta i od-
10. PRAТILOMA
(Pratj- suprotno; loma- kosa)
Sesfj u neku od ugodnjh poza.
lspravjfj leda, glavu spusfjfj ј bradu prjfj-
snufj na uduЬijenje jzmedu kljucnih ko-
stiju. Levu ruku jspruijfj ј stavjfj је na levo
koieno u jnana mudrj. Prjvuci desnu ruku
licu, stavjti palac na desnu nozdrvu upra-
vo jspod pregradne kosti; domaljm prstom
pritisnuti levu nozdrvu.
Udahnuti polako kroz desnu nozdrvu, za-
fjm zatvoriti оЬе nozdrve i zadrzati dah
5-1 О sekundi (antara kumbhak). Spusfjfj
ruku i polako izdahnuti.
Ponovo dici ruku, udahnuti kroz levu noz-
drvu dok је desna potpuno zatvorena.
Zadriati dah 5-1 О sekundi (antara kum-
bhak), spusfjfi ruku i polako izdahnuti.
morjfj se.
Dejstvo ovog pranayama је isto kao u uj-
jayi, nada sodhanj ј syrja bhedanj, Osobe
sa napravilnjm krvnjm prjfiskom, srcanjm
i nervnim poremecajima ne treba da је
praktikuju.
231
11. SIMHASAN 12. PRANAYAM U HODU

(Sjmha - lav)
Sedecj u vajrasanu freba jsfegnufj lakfove
ј prsfe ruku koje su oslonjene na kolenjma;
sfo је moguce vjse ofvorjfj usfa ј isplazjfi
jezjk, Osfafj u pozj oko pola mjnufa gle-
dajucj na obrve ј disucj kroz usfa. Ponovjfi
2-4 pufa.
Dejsfvo. Ova vezba masjra i prociscava
grlo. Preporucuje se onjma koji pate od
cesfjh zapaljenja grla, osobama koje mo-
raju mnogo da govore kao ј onjma koji
mucaju. Smafra se, fakode, da se njome
otklanja osecaj zedj, gladj, nesvestice i
fiialaksalosfi.
Veoma је korjsno djsafj u rifmu koraka
iducj ulicom u kojoj nema prasine nifi stet-
nih isparenja, а narocifo prolazeCi kroz
park. Najpogodniji rifam u hodanju је
4:4:4:2 (4 koraka udisaj: 4 koraka zadr-
zafj dah: 4 koraka izdjsaj: 2 koraka zadr-
zafj dah). Jos је korjsnjje u toku prve ј
druge faze rLJke dizafj а za vreme frece ј
cetvrte faze polako ih spustafi. Dobar је
ј ujednacen yjfam, tj. da su sve cefjri faze
istog trajanja.

13. PRANA У АМ ZA ASTMU

Lecj na pod ј djcj noge pod pravjm uglom

ј oslonjfj jh na zid; ruke djcj jznad glave, Sl. зоо
jspruzjfj lakfove (sl. 300). Zafjm, u tom po-
lozaju duboko udahnufj, jzdahnufi ј jsfo
ponovjfj do 1О puta. Ovaj broj posfepeno
povecavafj do 40. Ako se izvodj vise pu-
fa dnevno treba smanjjfj dozu.

Radi odmora mogu se nakon 5-1 О udj-

saja i izdisaja ruke spustifi pored fela.
Nastavifi djzanjem ruku jznad glave ј isfo-
vremenim udisajem.

232
14. RIТMICNO DISANJE

Svaki covek ima svoj individualan ritam

disanja koji se u izvesnim momentima -
najcesce emotivnim - moze promeniti ј
na taj nacin izazvati neke unufrasnje po-
remecaje.
Da Ы se izbegle posledice ovih promena,
yogini smatraju da najpre treba blti sve-
stan svog licnog ritma, а zatim ga uskla-
diti sa ritmom Univerzuma. Najjdealnjji
nacin za usaglasavanje ova dva ritma je-
ste usvajanje tzv. ritmicnog disanja.
Sesfj u jednu od ugodnjh relaksacionih
poza: desnu ruku staviti na Ыlо leve ruke
i pratiti njegove otkucaje. Duboko udah-
nuti nastojeci da trajanje udisaja odgo-
vara otkucajjma Ыlа, а tako isto i dalje
faze u procesu disanja. Као najpogodni-
ji odnos moze se uzeti 3:2:5:2 (udisaj: za-
stoj: jzdisaj: zastoj). Ovo treba ponovifj
nekoliko puta.
Tezi oЬiik је u odnosu 2:8:4:2 kojj se mo-
ie udvos trucjfi, utrostruciti ј ucetvorostru-
citi, ali је to vrlo opasno bez kontrole js-
kusnog ucitelja.
Moie se pokusafj ј sa djsanjem u jedna-
kom odnosu udisaja, zadrzavanja daha,
izdjsaja ј zadrzavanja daha, takode u
rjfmu otkucaja pulsa 2:2:2:2 ilj 4:4:4:4.

Sl. 301

233
~ S .J PRANAYAM ZA KRSTA
i !

Stati u tadasan. Prebaciti desnu nogu pre-

ko leve, podici se na prste, udahnuti, i
spustifi se na stopala (sl. 302). Udisuci po-
dici ruke (sl. 303), malo zastati а zafim iz-
disuci polako se saviti napred dok ruke
ne dopru do poda (sl. 304); zastati neko-
liko sekundi а zatim udahnuti, polako se
ispraviti, vratifi desnu nogu na mesto, za-
uzeti sfav tadasana, izdahnuti.
Ponoviti, а zatim isto izvesfi sa levom no-
gom prebacenom preko desne.
Ova vezba otklanja ili znatno .YЬiazava
bolove u krstima, doprinosi stabllnosti i
rsm1renos t'1.

Sl . 303

Sl. 302 $1. 304

234
BANDHE
(Bandha - drza ti, stegnuti, zakljucati)
Pod izrazom bandha podrazumeva se
stav tela odnosno akcjja u kojoj su nekj
orga ni, misicj i nervi voljno kontrahovani .
lzvesfan broj asana ј p ranaya ma u kom-
Ьi naciji sa bandhama pojacava j u ј pro-
duЬijuju svoju efikasnost. Ova fizicka
kontrakcija ima snazan uticaj na p sihic-
ko telo, na tok prane, koja nep rekidno
protice kroz covekovo suptjlno telo. Na
taj nacin celo telo ј duh se smjruju ј otva-
raju za vjse sfepene svesti.
Tri su najznacajnjje i najvise primenjjvane
bandhe :
1. Mula bandha
(Mula - koren, izvor, osnov)
Mula bandha se nalazj izmedu anusa,
seksualnjh organa i pupka. Njeno kontra·
hovanje i povlacenje prema dijafragmj
deluje na neke fizioloske procese. Stari
tekstovi - Yoga Chudamani Upanishad
i Gherand Samhita kazu:
" O naj ko zeli da prepiiva preko okeana
samsare (svet obmane) treba da prakti-
kuje ovu bandhu na nekom usamljenom
mestu. Praktikovanjem se konfrolise prana
koja је u telu. lzvoditi u miru sa paznjom
ј odlucnoscu. · Sva lefargiёnosf се iscez-
nuti".
Sesti u siddhasan, padmasan ili sukhasan.
Udahnuti, spustifi bradu na grudnu kost
zadrzavajucj dah, konfrahovafi predeo
muladhara chakre i povuci muskule na
gore kol jko је moguce. Paznju zadrzati
na mesto kontrakcije. Zafim, opustiti naj-
p re kontrahovano mesfo, podici glavu ј
izdahnuti.
Duzina trajanja kontrakcije је ista kq,liko
i zadrzavanje vazduha - antara kum-
b hak.
Dejstvo. Mula bandhom se stimulise ner-
vn i sisfem ј povecava priliv krvi u prede-
lu karlice u kome se naiazi vitalni organi.
Ona takode doprinosi probudenju mula-
dhara chakre - ozivljavanju kundalin j
kojom se seksualna energija preobrazava
u spirjfualnu.
235
1. Jalandhara bandha

(Jalan - mreza, zamka, klopka;

dhara - struja, krefanje fluida)

Prema nekim tumacenjjma jma sesnaest

posebnih centara u telu, pod nazjvom
adhara koje su ustvari chakre smesfer.e
u sesnaest delova tela. т о su: stopa!a,
clanci, kolena, butine, prepone, trticna
kost, pupak, srce, vrat, tonzilj, jezjk, nos,
srediste izmedu obrva, oci, potil;ak ј teme.
U pranicnom telu prana protice kroz ove
regione. Jalandhara bandhom zatvara se
pranski tok, zasticuje profjcanje izmedu
ovih centara i prana upucuje ka shushu-
mna-nadj.
Hatha Yoga Pradipika to ovako objas-
njava:
"Stisnufj grlo ј bradu cvrsto pritisnutj na
grudnu kost. То se zove jalandhara ban-
dha koja pomaze da se sprecj starost i
smrt".
"Ona sputava nadis u vratu, sprecava pad
amrita (bozanskog flujda) kojj pada sa
neba."
"Kontrakcjja grla za vreme jalandhara
bandhe sprecava pad amrjfa u digestivnu
vatru. Tako је prana sacuvana, kontrol :-
sana i upucena pravo u shushumnu."

Sl. 305

236
Yoga Chudamani Upanishad takoae po-
svecuje mпoge sfraпjce jalaпdhara baп­
dhj:
"Sadhaka (uceпjk, aspjraпt), treba da se-
dпe u padmasaп sa rukama па svom krjfu.
Brada treba da је cvrsto prif 1sпufa prema
grlu. Mjsao freba pofpuпo usredsredjti па
uzvjseпo sa zadrzaпjm dahom. Na ovaj
пасјп sadhaka се posfjcj ogromпu moc ј
. "
ZПаПје.

Od uoblcajeп j h ugodпjh poza za jalaпd­

hara baпdhu пе odgovara sukhasaп posto
u пjemu koleпa пе dodjruju pod. Moze se
jzvoditj ј u stojecem stavu afj se to retko
praktikuje.
Sesti u odgovarajucu pozu, stavifj sake
па koleпa ј zatvorifj oci. Duboko udahпufj,
polako spusfjfj glavu пapred ј bradu cvrsto
pritisпuti па grudпu kost. lstegпuti ruke,
rameпa malo podici i priЬiizjti јеdпо dru-
gom. Ostati u pozi koliko је ugodпo а
zatim opusfifi rameпa, olabavifi ruke, po-
lako dicj glavu ј izdahпuti.
Poпovifj nekoliko puta. Tokom prakse mo-
ze se frajaпje zadrzavaпja daha produ-
zavati u graпicama ugodпog osecaja. u
sebl se moze odbrojavafi vreme trajaпja
zadrzavanja daha sa vazduhom - aпtara
kumbhak.
Dejstvo. Jalaпdhara baпdha dejstvuje па
svim пivojma - fizickom, psihickom, men-
talпom - ona kontrolise sfrujaпje prane,
usporava rad srca, dovodi do psihicke
uravпotezeпosti. Ona masira tiroidu od
koje zavisi plavilaп razvoj i dobro obdr-
zavanje infegralпog zdravlja coveka.

237
3. Uddiyana bandha

(Uddjyana - djcj, uzleteti)

Uddjyana bandha se pomlnJe u ve'jkom

broju starjh tekstova. Hatha Yoga Pradi-
pika ovako је objasnjava:
.,
"Ovo povlacenje i stezanje koje omogu-
cava pranj da uzlece prema shushumnj svi
yogjnj nazivaju uddjyana".

"Prakfjkovanje uddiyana bandhe opisane

od yogjna veoma је lako~edovno prak-

--
tikovanje cjnj cak ј starog coveka mladi-
cem."'
Uddiyanu kao ј nauli prjkazano је u iz-
vodenju velikog majstora Swami Vish-
nudevanande. Uddiyana bandha se mo-
ze izvodjfj u sedecem ili stojecem stavu.
Od sedecjh poza nije pogodan sukhasan
jer kolena ne dodiruju pod i ruke nemaju
cvrsto uporiste.
Sesti u padmasan, siddhasan ilj vajrasan,
stavifj sake na kolena, zatvoriti oci. lz-
dahnuti i potpuno izbaciti vazduh jz plu-
ca, spustiti glavu kao u jalandhari ј naglo
uvuci stomak - kako to nekj yogini kazu
izvesti lazan udisaj; dijafragma се se po-
dici i abdomen се doblti konkavan oЫik
(sl. 306). Ostati koliko је ugodno, bez i
najmanjeg naprezanja, zafjm polako opu-
stiti grudi ј laznj udisaj, podici glavu, o !a-
baviti ruke i polako udahnuti.
Ponovjfi brojecj u sebl trajanje zadrzava-
nja daha bez vazduha - bahira kumb-
hak - koje se vremenom moze produza-
vafj ali se nikad ne sme preterafj. Sl. 306

238
Za pocetnike је lakse jzvoditi u stojecem
stavu.
Stati i razmaci stopala oko pola metra,
nagnuti se napred, malo savifj kolena i
ruke stavjfj na bufjne jlj kolena. Zatjm sve
jsfo uraditi kao i u sedecem poloiaju
(sl. 307).
Najbolje vreme za uddjyanu је jufro pre
dorucka, posle jsprainjenja creva. U toku
dana moie se raditi аЈј samo 4-5 sati
nakon jela. U toku graviditeta iene ne
freba da је izvode ali posle porodaja је
vrlo preporucivo jer se njome ocvrscuju
abdominalni misici i brzo vraca predasnja
forma. Sl . 307

Bandhe је vrlo opasno jzvodifi bez kon-

trole ucjfelja jer nepravjJan rad moie ne-
gafjvno da deluje na nervni sjsfem а po-
sebno na seksualnu potenciju.
Dejstvo. Povlacenje abdomena oiivljava
krvotok cime se sprecava ili otklanja ve-
liki broj stomacnih tegoba i oboljenja -
diabetes, konstipacija, kolitis ј druge. So-
lar plexus se katkad zbog svoje znacajne
uloge naziva "abdominalni mozak ". U
krajnjoj pozi pluca su potisnufa podiza-
njem djjafragme sto pomaie otvaranju
alveola а time doprinosi efjkasnosti rada
pluca. Takode, ј srcanj misjc је Ьlago ma-
siran sto poboljsava ј normalizuje. Ukra-
tko, uddiyana bandha reguJjse funkcjje
vitalnih organa ј podiie energjju citavog
tela na visi sfepen.

239
4. Nauli

(Nau - brod; ullola - veJjkj talas)

lzraz пauli treba da asocira па brod koji

plovi ро talasima.

Kada је uddjyaпa baпdha potpuпo sa-

vladaпa, moze se preci па izvodeпje па­
uЈј u sedecem јЈ ј stojecem polozaju kao ј
prethodпa vezba (sl. 308 i 309).

Najpre freba jzvesti uddiyaпu baпdhu

abdomiпalпom koпtrakcjjom, zafjm oslo-
bodjfi sredпji deo abdomeпa konfraho-
vanjem njegove leve ј desпe sfraпe. Ta-
ko se posfize ceпfralпa koпtrakcija -
madhyama nauli.
Posle dobrog ovladavaпja madhyama
пauli, пastojati da se koпtrolisu odvojeпo
muskulj levo ј desпo od abdomeпa. Ovo-
me pomaze jaci prjfjsak ruke па bufjnu
odgovarajuce straпe koпfrahovanja ј ma-
log пagiпjanja gorпjeg dela tela па istu
stranu.

Brzjm premestaпjem sredпjeg abdomeпa

па levo ј na desпo doblja se ufjsak tala-
saпja, а njegovim povlaceпjem na gore
posfjze se kruzno kretaпje .

Dejstvo пauli је kao ј udd jyaпe baпdhe

samo sfo se ovde jos jnfeпzivпjje masiraju
аЬdоmјпаЈпј orgaпj i ozivljava rad srca
i pluca. Preferano рuпе osobe пе treba
da izvode пaulj jer kretanje muskula ј
podjzanje djjafragme mogu da poremete
rad srca ј pluca. Тakode, п е sme se iz-
vodifj sa puпjm stomakom, napefjh пera­
va ј umoraп. Sl. 308

240
 . .
.'' -
.
а
.......-r~

'\
.
.

~~е"-:,}/:·
...,. '· .
•
~~
"\.
'.

Sl. 309

16
241
VEZBE VRA Т А 1 OёiJU
Pored asana i pranayama ima ј posebnih
vezbl vrata ј ocjju. Zbog njihove jzuzetne
koristiti potreb no је uvrstiti је u redovne
svakodnevne vezbe.
Stati u tadasan, zabaciti ruke iza leda
obuhvatiti laktove; glava treba da је en
face (sl. З10 i З11).
Najpre jsfegnuti vrat u v isinu, zatim sp u-
stiti glavu napred (sl. 312), polako је za-
baciti nazad (sl. З 13), vratiti en face, okre-
nuti na desno u p rofilu (sl. З 14), spustiti
dole nastojeci da brada dotakne rame
(sl. З 15); vratiti u profil, zaustaviti en face
а zatim isto izvesti na levoj strani. Pono-
viti.
Kruzenje glave pocinje od napred zatim
ide na dole, desno, nazad, levo i zavr-
sava se na dole. lsto izvesti kruzenjem
glave s leva na desno ј vratifj је en face.
Vezba ociju jde istim redom kao i vezba
vrata.
Kod ovih vezbl treba narocito paziti da
је celo telo potpuno mirno, da se ramena
-s;:natra se da ove vezbe otklanjaju za-
Sl. 310
242
Sl. 311
ne p omeraju i da se rю licu ne prave pra-
tece grjmase. Okrefanje i kruzenje g lave
mora se izvoditi pazljjvo, ne ostrim pokre-
tima i ро mogucnosti ujednacenim rifmom.
Dejstvo. Vezba vratgj,e veoma korisna za
~a nje vrcitnih misica i za razvijanJe nj j-
hove elastienosti. Prema misljenju yogina,
duzina vrafa је po~ezana sa duzinom z~
v ota : "Duzi vrat ј tanji struk - duzi zi-
-
_vot ".
Vezbom ociju ja caju ocni misici i uspo-
rava se p ro ces slaЫjenja vida. Pokretlji-
vost ociju pomaze boljem refleksu sto је
narocito vazno za vozace. u sluca j_u za-
mora ociju yogini prepor~cuТu da se red
sp a vaDJe арс1 namazu ma s a cem . .
mor narocifo kod onih koji su ро svojoj
p rofesionalno sti prinudeni da sede dugo
u isfom polozaju (daktilografi, krojaci,
ucenici, infelekfualni radnici i drugi).
Vezbe vratom se mogu izvo diti u sede-
cem polozaju - siddhasa nu ili sukha sanu
pri cemu treba paziti da su leda prava а
da se ramena pri kruzenju glave ne po-
meraju. Yrlo је korisno u krafkoj p auzi na
radnom mesfu izvesfi ove vezbe obgrlivsi
rukama naslon stolice.
 Sl. 312 Sl. 313 Sl . 314

Sl. 315 Sl. 314 Sl. 315

16•
243
SHAVASAN iii MRTASAN

(Shava i mrta - mrtvo telo)

Shavasan ima za cilj da oponasa jedno stanje u

kome је telo tako opusteno kao da u njemu nema
nikakvog zivota.
~atha Yoga Pradipika ovako objasnjava shavasan:
nleci ispruzen na tle kao mrtvac, zvani Mrtasan.
Ovaj polozaj otklanja svaki zamor i u coveka unosi
mir i spokoistvo "
Prema prop~tma Hatha Yoge, telo kada је u nekoj
akciji uvek treba da је okrenuto u pravcu istok-
zapad Ьilo da је u stojecem, sedecem ili lezecem
polozaju. Prema fome: leci na pod u pravcu istok
-zapad, noge malo razmaci i ruke odvoj iti od
tela, dlanove okrenuti na gar.e, oci zatvoriti; opus-
titi se (sl. 316).

$1. 316

244
 Nisн иspcl i и zi11olн ljиcli
м р msи o џ /ada lr vestrнo111 ra vиot eze :
stezaи1 e-p opust lfй) е, нape r ost -opu!itaнje.

friЬegavanje sredstyima za umirenje velika је po,-

_greSk..fl jer ona, kao ј svaka droga, d_eluju prolazno,
~ stefne posledjce od njih mogu Ьifj frajn~. Ustvarj,
ро principu Yoga ucenja, treba jci onim najcjstijim
i najprirodnjjjm pufem: upoznavanjem svoje vlasfj_
te prjrode ј ovladavanjem svojom ljcnoScu sopsfve-
njm snagama.
Za coveka Ьilo koje profesije, Ьiо to fjzickj radnik,
student, naucnjk, polifjcar ilj poslovan covek, _po-
sobnost relaksiranja је od veljkog znacaja. Od sva-
kog coveka kao i od iene-domacice zahfeva se
maksjmalan napor u akfjvjranju fjzjckjh ј psihjckih
snaga. Neophodnj su frenuci opustenosfj u kojjma
се se na- om1lani ofrovnj sastojcj eljmjojsafj iz orga-
njzma. Za iene ао neznjja јсо ovj trenucj su na-
rocifo Ьlagofvornj: kratkim odmorom u foku dana
spreSjce se umoran\zgled, uvelost koie i brie sfa-
renje. Njkakva kozmefjcka sredstva ojfi vesfacki sfj_
mulansi ne mogu zamenjfj prjrodan fok regenera-
cije organizma.
Dok jednjma tofalno opusfenje ј prj najboljim uslo-
vjma tesko uspeva, drugjma to polazi za rukom
bez ikakvog napora. lma ljudi koji mogu da se
opusfe za vreme kratke voinje u autobusu, u ceka-
onici ilj na sfolici u kancelarjjj, Dobar primer o p u-
sfanja daju deca, macke ј psj u kojjh se yjdj opu-
sfenost svih misjca i nervnjh fenzjja.

Na lsfoku se cesto mogu videfj ljudj kojj za vreme

podnevne iege cuce ј/ј sklupcanj leie u sencj neke
kuce, ograde ј/ј drvefa. Rjfam njjhovog djsanja је
znafno usporen а osetljjvost prema spoljnim nadra-

~45
zaJima је svedena na m1n1mum tako da muve ilj
gusferj sefaju ро njjma а da jm to nj malo ne smeta.
Arapj ј Bedujnj kada se oko podne na svom putu
kroz pustinju nadu па otvorenom prostoru na uia-
renom pesku, scucurenj jza kamjla ј prjfajena daha
ostaju ро dva-tri sata nepokretni kao u ietargic-
nom snu. Zafjm, osvezenj, nasfavljaju pufovanje.

* * *
Postojj veljkj broj razljcjfjh metoda pomocu kojjh
se moie stecj tehnjka opustanja. One se uglavnom
dele na parfjjalnu ј totalnu relaksacjju. U оЬа slu-
caja, posto se ро mogucnosti smesfjlo na jzolovano
ј fjho mesto, najpre treba pocefj sa dubokjm i us-
porenim disanjem. Da Ьi se sto bolje mogao prafjfj
tok djsanja ј procesa relaksacjje, treba nastojafj
da se mozak iskljuci od dejstva svih eventualnih
spoljnih utisaka.
Partijalna relaksacija se sastoji od postepenog po-
vlacenja u opusteno stanje sesnaest yjfalnjh zona
(v. Jaladhara baudha). Proces pocinje od vrhova
prsfjju nogu i zavrsava se glavom, tj. potpunjm js-
kljucenjem rada mozga. Ovaj nacjn је priljcno te-
iak onima kojj njsu u toj meri svesnj svakog dela
svog tela kao sto su to jskusnj yogjni.
Drugj nacin parfjjalne relaksacjje је mnogo jedno-
stavniji. Treba poceti kontrahovanjem desne noge
u frajanju od nekoliko sekundi i onda је potpuno
opustiti. То isto izvesfi i levom nogom, rukom ј vra-
tom. Posle toga naizmenicno konfrahovafi i opu-
stati оЬе noge, оЬе ruke i citavo telo. Naposletku,
opustifj celo telo uz duboko usporeno djsanje.
Parfjjalna relaksacija u sedecem jlj stojecem stavu
moie se prjmenjfj u toku dana ј fo Ьilo gde. Treba
samo, jzdjsuci, potpuno opusfjfj gornji deo tela i
ostafj u tom poloiaju dok pluca ne osete pofrebu
za novjm vazduhom. Udjsuci, polako se ispravjfj а
zafjm, jzdjsuCi, ponovo se opusfjfi.

246
 U tctalnoj relaksaciji celo telo se odjednom opusta
ј svj nervni stimulansi potpuno se iskljucuju. U po-
cetnoj fazi proces dubokog ј ritmicnog disanja spro-
vodj se svesno i konfrolisano. Posfepeno, udisaj i
izdisaj uzimaju tok prjrodnog procesa bez sude!o-
vanja svesti. U stanju totalne relaksacije svi mu-
skuli su pofpuno opusteni. Osecaj duboke utonulo-
sti u tle na kome se nalcfzj telo prividno g~ cini
- fErn<rm. neookretnim 1 kao obamrlim.
~ · .~ t
-
U totalnoj relaksacijj - shavasanu moze se ostati
pet do petnaest minuta sto zavisj od stepena za-
morenosti. Mada u ovom stanju moze da "uhvati"
kratak san, to ipak nije uoblcajeno spavanje. Za
ovih nekoliko minuta potpunog opustanja c e F
- anizam vude n os ven: n va ener ј'а 'е po-
tekla kroz citavo telo i covek је osposoЫjen а
nastavi rad sa novom snagom i elanom.

* * :;:
Kod veljke zamorenosfj, pre nego sto se pristupi
jelu, treba se najpre opruziti, zafvoriti oci, iskljuciti
jz okoline i desetak minuta mirno lezati.
~Щvasan moze posluziti ј kao odlicna priprema za
spavanje. Svesno opusfanje mjsica i nerava kao '
otklanjanje 'misli, narocito onjh koje uznemiravaТU:
ubrzace dolazak sna i ucinice ga mirnijim, cvrscim
i duЬijim. Spavanje kome је prefhodila relaksacija
donece mnogo vjse korjsfi nego ono u kome se po-
slo ustreptalih nerava sa bezbroj kosmarnih misli.
Relaksiranje koje se primenjuje u toku dana de!uje
osvezavajuce i daje snagu za nasfavljanje dnevnih
aktivnosti. Medutim, spavanje је neodoljiva potre-
ba organizma koja se nikako ne moze nj suzblti ni
jzbeci. Poznato је da se na krace ili duze vreme
covek moie lisjfi hrane ili pica ali nedostatak sna
neminovno dovodi do nervnog slomapa i do smrti.
S druge sfrane, zdrav san deluje okrepljujuce, na-
rocito kod rekonvalescenatg. Postoje i posebne

247
 metode podmladivanja sa produzenim snom koje_
'- se primenjuju u nekim zemljama.
Potreba za spavanjem је veoma individualna i ra-
zlika u duzini njegovog trajanja moze se kretati
od 4 do 1О ра i vise casova. Suvise velika otstu-
panja od prosecnih osam casova mogu blti znak
neke bolesti ili pak raava navjka.
Odmor u potpunosti zavjsi od samog polozaja tela
koje ono zauzima prj spavanju. Stoga treba obra-
titi paznju na neke detalje kojj mogu uticati na efi-
kasnost spavanja. Sledecjh nekoliko mogu pomoci
da se jzbegnu teskoce za postizanje dobrog sna
kao ј da se sprece izvesne deformacjje zbog rda-
vog polozaja tela prj spavanju.

Soba ili odabrano mesto na otvorenom pro-

storu treba da је jzolovano, cisto i fjho .
Lezaj treba da .е ravan i se neugiba od
- ezlnom tela. lndusi, kao ј vecina lju ј na lsto-
ku, najradjje leze na drvenom podu ili na ze-
mlji koja је zastrta vunenom tkaninom ili asu-
rom;
- Polozaj tela treba da је u pravcu sever-jug ili
jsfok-zapad glavom na gore. Ро mogucnosti toga
se treba pridrzavafj cak ј na putu - u hotelu, na
letovanju, jfd.
- Ne treba se sklupcati kao u prenatalnom sta-
dijumu: pognuta glava i savijena kicma ne dopu-
staju pravilno funkcjonisanje djsajnih organa ј stva-
raju uslov za formiranje tzv. "okruglih leda".
- Ne stavljafj glavu na visok jastuk jer napred
savijeni vratni prsljenovi onemogucavaju pravilno
funkcionisanje vitalnih zlezda. Osim toga, vrat se
skracuje, postaje krut, sto је narocito ispoljeno u
starjjjh osoba.
- Ne stavljati glavu na ruku jer to sprecava nor-
malnu cirkulaciju ј moze jzazvafj utrnulost. lz isfjh
razloga ne treba ispruzjfi ruke vjsoko jznad g :ave.

248
Ako san bas uporno nece da doae, moze se po-
sluziti jednim malim trikom: lezeci ili sedeci nagnuti
glavu na desno ili na levo i ofvoriti usta koliko је
moguce. То ponoviti nekoliko puta. Ovo namerno
izazvano zevanje uskoro се se pretvoriti u prirodno
sto се najkracim putem dovesti do sna.

Ne p1·epusti rvoje oCi slarkoci sна

pre uego sto si tl'i /.' flta ispitao a/џ i ju rvoga н daнa,
- Kal~ vu g1·€Sku smн нapravio? U l~ojoj st\'m'i sant proutasiЬ'
Prekori sebe za о по st с si rilavo uCinio,
raduj se 0110111 sto је bilo dob ro,
Zlatпi stihovi PvtaQ'orr

Dve VI'Ste ljudi иika d ис се uspeti: онi koji dugo leie buci11i
i 011i l~oji se dugo не prnbudc i kada su vec иsta .'i.
,lli Gaнk

249
RELAKSACIJA POSLE ASANA
Sl. 317

Pored shavasana u kome se najprirodnije opusta

posle asana koje se izvode na ledima, ima jos
nekoliko relaksacionih polozaja za asane koje se
izvode pofrbuske, bocno ili na kolenima . Za ove
poslednje najbolje odgovara swandasan.

а) So rukama pored tela; glava menja polozaj na

desno i na levo (sl. З 17).
Sl. 318
Ь) So giovom na rukama; celo ili brada је na nad-
lanicama (sl. З 18).
с) Sa glavom na rukama; glava menja polozaj na
desno i na levo (sl. З19).
d) Sa bradom na pesnicama (sl. З20).
Glavu freba okrenufi fako da se ne oseca pritisak
па uvo ј da поs bude slobodan za d i saпje . lz higi-
jeпskih razloga preporucivo је ispod glave stavifi
maramicu, manji ubrus ili komad krep-papira.
Pri dizaпju freba postaviti sake ispod ramena, kao Sl. 319
kod bhujangasaпa, izviti leda ј sesti па pete u pozu
vajrasaп. lz klececeg polozaja пajlakse i пajskla­
dпije se dize ako se ruke sfave па pod pured od-
govarajucih koleпa, malim odrazom odigпu kolena,
dode u cuceci polozaj ј polako, spustajuci pefe
па pod, celo telo uspravi u tadasaп.

Sl. 320

250
Posle lezanja, shavasana ili asana koje se izvode
na ledima, bez napora i skladno moze se dici na
sledeci nacin:
najpre odmaci laktove na stranu i sfaviti sake is-
pod struka (sl. 321) а zafim, oslonivsi se na d Janove
ј rucje, odici gornji deo tela (sl. 322) ј polako doci
u sedeci polozaj, kao u dandasanu (sl. 73). lz ovog
polozaja moie se ustati na taj nacin sto се se noge
saviti i prebaciti na jednu stranu, zatim osloniti na
ruke i sesti na pete kao u vajrasanu. Dalje ide kao
u ranije opisanom primeru.
U svim slucajevima - Ьilo pos/e /eianja, sedenja
ili vezbanja - nikad se r.c treba naglo dizafi jer
se osetno remefi rad krvofoka. Pored toga, nagao
pokret kafkad moze prouzrokovati neku nezgodu,
posto је zboa brzine nedovoljno kontrolisan.

Sl. 321

Sl. 322

251
MEDITACIJA
 А1нс/м covel~ glcc/a н џrostor· i 11С sma tr,1 malo
rtJko lfll1lim 11iri vcl:/?o tal~o velil<irн , jcr он z1111
ntJ 11cma gl"aи ice di 111 cиzijatиt1.
Lao Tzc

MEDITACIJA РО BIHAR SKOLI

Jos u nasfarijjm spomeniCima lndjje kojj zalaze u

preisforjju, susrecemo se sa fenomenom medjfacije :
na gljnenom pecatu jz Mohendzo-Daro, sfar jm pre-
ko pet milenjja, bog Shjva је prjkazan u pozj me-
d jfacjje. Koliko se ovome prjdaje znacaj kazuje
jedna legenda ро kojoj је Shjva razljucen na Ka-
ma-Devu sfo ga је uznemjrio u njegovog dubokoj
meditacjjj, ovog boga ljubavj pretvorjo u ререо
svojjm trecjm okom - okom mudrosfj.
Od tih prasfarjh maglom obavjjenjh vremena, u
lndjjj se medita cjja kao sasfavnj deo Yoge, а i ne-
zavjsno od nje, odrzala do nasih dana. Ona је tu
sacuvala mnoge klasicne ј fradjcjonalne elemenfe
koji se postepeno transformisu sa jmperafjvom koj i
namece novj zivot.
Сео stari ј Dalekj istok dobro је poznavao medj-
faciju izniklu bllo jz sopsfvenih jzvora bllo usvojenu
od drugih kultura Azjje. Tako npr. Jr..:~ pan је oform jo
svoju medjfacjju pod nazjvom zen kojj је dosao od
kineskog Ch'an, а kojj је, opet, projzisao jz san-
skritskog dhyana јЈј jl1anca na jezjku pali. Pod jz-
razom dhyana oblcno se podrazumevaju raznj
оЬЈјсј koncentracjje, medjfacije ј konfemplacjje.

254
lzvesno је da su i stari Grci dobro poznavali kul-
turu istocnih naroda а posebno indijsku filosofiju
jer se to odrazjlo na delima nekjh starogrckih misH-
Iaca. Evropa i Novi svet pokazali su vece jnfereso-
vanje za ovu oЬiast covekovog duha tek u devet-
naestom stolecu nove ere. Poslednja decenjja ovo-
ga veka, medutjm, ukazuje na rastucu zajnfereso-
vanost ljudj raznjh profesjja ј starosfj u svjm ze-
mljama tzv. razvjjenog sveta kao ј onjh u razvoju.

lma velikj broj skola ј mefoda mE.difjranja, jos veci

broj ucjfelja, а nacjna za medjfiranje skoro onoljko
koljko ј samjh prakfjcara. Neke skole i njihovj pred-
stavnicj bazjraju svoj rad na fradicjjama, neke kom-
blnuju tradjcjonalno sa savremenjm dok neke na-
sfoje da unesu sto yjse tehnjckjh aparata kao po-
mocna sredstva.

Cjnj se da је metod Maharshi Mahesha, tvorca

transcendentalne meditacije, prjvukao najvecj broj
sledbenjka (smatra se da ih u svetu ima preko mi-
ljon od kojih najvecj deo u Amerjci). Za $hrj Yo-
gendru, osnjvaca prvjh naucno-medjcinskih Yoga
jnstituta u lndjjj i Amerjci, meditacija nema njkakvu
vrednost, а moie blti i razorna, ako licnost nije
p rocjscena i konsolidovana u yami i niyami, tj. ako
yogin nije jsfinoljublv ј osloboden od emocionalnih
i moralnih slabosti.

Veoma poznata i cenjena је BIHAR SKOLA YOGE

cijj је osnjvac Swami Sivananda jz "Univerziteta u
sumi" Rishikesh, а koju sada vodi njegov ucenik
Swami Satyananda. Njena odlika је sto sa duinim
respektom neguje tradicjje Yoge i istovremeno ih
uskladuje sa potrebama i stanovistem savremenog
coveka. Ona је, moida, na najidealnijj nacin stara
hiljadugodisnja znanja i iskustva uspela da tran-
sponuje i oiivotvori- da jdealno i nedostiino pre-
obrati tJ racionalno, dostupпo i prihvatljivo.

255
 Cetiri faze meditacije ра kineskom siste-mu

256
Svako od nas је posmatrajuci nebo i zvezde u
nekoj svetloj јЈј tamnoj nocj jmao cudan osecaj ta-
janstva ј beskonacnosti univerzuma. Neko је oset:o
nejskazivu radost zbog prjpadnosti ovoj grandj-
oznosti dok је, opet, neko osetio strah iJj se ra-
stuiio nasavsi se sjtnim ј beznacajnim u poredenju
sa ovim beskrajnim kolosom zvani kosmos.
1 posmatranjem sebe unutra moiemo imati slican
osecaj: strah, teinju i radost u otkrjvanju nedoku-
civih dUblna unutrasnjeg kosmosa. Razmisljanje,
analiziranje i samoupoznavanje putem meditacjje
moze dovesti do probudenja nepoznatih snaga
koje leie u nama. Mi sami moiemo otkrifj u sebl
beskrajno velikj svet; mj samj moiemo ostvariti
svoju srecu, Ьlaienstvo, ravnoteiu ј mjr.

* * *
U sanskritu se materijalni unjverzum kojim smo
okruienj nazjva mahakasha. Rec maha znacj ve-
liki, akasha znaci prostor јЈј eter. lstraiivanjem ma-
hakashe bavj se prirodnjak, moreplovac, astronaut
- radj iznalaienja potencijala materjjalnog ko-
smosa а za postizanje odredenih cjljeva.
lzgleda cudno ali је jpak cinjenica da vrlo malo
ljudi pokusava ili nastoji da istraii unutrasnji ko-
smos. Mnogi cak ј ne znaju da on postoji buduci
da su odvec zaneti posmatranjem spoljasnjeg sve-
ta. U staroindijskoj filosofjji ovaj pojam је veoma
poznat, tako se na sanskritu unutrasnji kosmos na-
zjva chidakasha. Rec chit znaci svest, akasha pro-
stor te chidakasha oznacava prostor svesti. U ma-
hakashi mi vidimo materjjalni svet u bezbrojnim
oЬiicima makrokosmosa; u chidakashi је moguce
- mada malo njih uspeva- vjdeti i spoznafj bez-
granicna psihicka zblvanja unutar samog Ыса . То
је ustvari cilj svih meditafjvnjh praktikovanja.

257
 Shri Yantra
Najpoznatija i, smatra se, najmocniJC tantricka
yantra - dijagram koji sluzi za koncentraciju i
meditaciju. Uz izgovaranje odredene mantre po-
mocu nje se moze ostvariti bhukti - zadovoljstvo
i mukti - oslobadanje.

258
 Maнtra:
о skrivcнi zivote $to titras н svai~0/11 аtоиш.
О s/?rive11o svetlo sto Ь/istas и sval?om stvoreнju.
0 skrii'CЩI /jttbi!\1/ SIO sjediнjrfies S\'e 11 јеdио.
Ne/m Sl'<ll<o /10 о;;сс11 sebe kao jed110 s roboo:t
Zl/11. da је S/og/1 i ј еdно sa S\'11/lim.

Chidakasha dharana

Ovo је jedan od naJSire primenjivanih nac1na me-

ditiranja koji se sasfoji iz gledanja na prosfor (chi-
dakasha), tj. na mentalni ekran koji se nalazi jspred
zatvorenih ocjju. Rec dharana znaci koncentrisa-
nost odnosno blfj svestan. Tako se ova tehnika
moze nazvati ,svesnost unutrasnjeg prostora svesti'.
Zatvorjfe oci jedan mjnut jlj duze ј videcete nekj
prostor i!: ~ liku ispred vasih zafvorenih ociju. Тај
prostor moze blti crn, tamno zut, ljublcast ili neke
druge Ьоје, aii on се se svakako pojavifi. U po-
~etku mozda necefe videti nista ako sfe suvise
·:~peti ali се vremenom ovaj mentalni ekran po-
ajati sve jasnjji ј sadrzajnjji. Pred vama се se
()javiti neverovatan ,psihicki film show' kakav ra-
llije niste videli u svom zivotu.
Ovaj menta.l ni ekran moze blti uporeden sa peci-
nom ili ulazom u dublne vaseg uma. Posmatrajte
pravu pecinu: ako sfojite jspred nje videcete samo
crn neproziran zjd, Tada stupate unutra i vase осј
posfepeno se akomodiraju ovoj tami: pocjnjete da
razazna jete stvari oko sebe - vidite stenje, sfa-
laktite, stalagmite, neke ostavljene p redmete ili
nekog stanovnika ove pecine.
lsto је ј sa ,mentalnom pecinom'. Najpre ne vidife
niSta, sto vas moze navesfi na pomisao da i nema
sta da se vidi, ali ako duze gledafe u dublnu men-
falne pecjne pocecete da zapazate stvarj koje ra-
njje niste moglj nj zamisljfi. Pocecefe da otkrivate
unutrasnju svesnosf vaseg unutrasnjeg Ыса. Т о је
chjdakasha dharana.

259
 Me<litacija u prirodi kraj Mestroviceve "Vestalke"

260
 -
Prva smetnja koju treba savladati u praksi medi-
tiranja jeste fizicka neugodnost, tj. treba moci telo
postaviti u savrseno ugodan poloiaj 1 •• • onda ga
zaboraviti. Mnogima је to prilicno tesko jer su fi-
- zicka krutost; bolovi i tegobe stalni podsetnici pri-
- sutnosti tela. Pod ovakvim uslovima nemoguce је
ponirati u sebe i percepirati unutrasnju svest. 1, dok
telo ne postane savitljivije, blce tesko napredovati
u praktikovanju meditacije posto се painja blti
stalno odvlacena izvan.
Dva su glavna oЬiika telesne neugodnosti koji se
povezuju sa meditativnim asanama:
1. Krutost nogu, tj. zglobova koja sprecava da se
duie moie zadriati u odreaenoj pozi.

2. Neelasticnost i slabost leanih misica koji ne mogu

da drie leaa pravim - telo popusta i remeti ritam
disanja.
Radj brieg otklanjanja ovih teskoca preporucuje
se savladavanje dveju asana: janu sjrshasana ј
ardha padma pashjmottanasanC.. Pomocu njih се
omeksati misicj ј zglobovj nogu а leaa се moci
lakse da zadriite vertikalan poloiaj kicme.

Zauzeti jednu od ugodnih meditativnih poza. Na-

mestiti se tako da ne bude potrebe da se telo po-
mera za vreme meditacije. Proveriti da li su glava
ј kicma uspravljeni, ali bez preferanog jzvjjanja ј
istezanja leaa. Zatvoriti oci. Biti svestan svoga tela.

Poceti sa veibom djsanja. Najpre jednostavno udj-

safj smjreno ј malo usporenije od normalnog, ot-
prilike jedan minut. Zafjm, nastavjfj u istom rjfmu
usmeravanjem painje na pojedine delove tela (no-
ge, ruke, pupak, srce, grlo, tacku izmeau ociju . .. ).
Posle toga zaokruiiti painju na celo telo, osetiti ga
homogenim kao jedan totalitet; telo postaje ne-
pokretno kao kip od kamena. Ovo moie trajati oko
pet minuta а zatim preci na drugu fazu.

261
lzgovoriti odn. otpevati sedam puta slog AUM u Co1•ch /~oji razU/tlc ocircdeнi siщbol orvara saщog
scbc objelгrivнom svellt; 011 isto>'reиtel10 uspel' il da
nizem glasovnom tonalitetu na sledeci nacjn: pro11ihнe u sopstvC/ 111 sitнacijн i da slll'ati Hlfii'Crzalнo.
Mircea E'i:~de
Duboko udahnufj, jzgovorjfj odn. otpevafj glas А,
produzjfj u jsfom tonu na glas u ј zavrsjfj glasom
М jsfovremeno zatvorivsj usta. Ovaj poslednjj glas
ima posebnu ulogu u meditaciji jer stvara unutrasnje
viЬrjrajuce rezonanse. Bjfj potpuno absorbovan
zvukom AUM ј osecafj da nema niceg drugog osjm
njega.

U trecoj fazj sva paznja је usmerena na disajni pro-

ces. Udjsafj ј jzdjsafj prjrodno sa potpunom svescu
о prolasku vazduha kroz nozdrve; slusafj ј osecafj
njegov tok uz neprekidnu koncentracjju. Pokusati da
se prafj tok prolaska vazduha samo kroz jednu noz-
drvu najzmenice. Zafjm, udahnuvsi kroz оЬе noz-
drve, struje vazduha upufjfj ka centru jzmedu obrva
gde se one susrecu а pri jzdjsanju razilaze u oЬi iku
obrnutog V. То ponoviti vjse puta zamisljajucj d a
ste se stopili sa svojim dahom.

Sada dolazj chidakasha dharana - posmatranje

prostora koji se nalazj jspred zatvorenjh ocjju.
Opustifj se, ponirafj duboko unutar 'mentalne pe-
cine'; blfj n~zajnferesovan posmatrac onoga sto
се se pojavjfj; ne pokusavafj da se vizjja tumacj il j
analizjra. Posle nekog vremna mogu se vjdefj Бо­
је, trake ili iskre svetlosfj, neoblcni oЬiicj jlj mogu
oziveti neki ranjjj dozivljajj, secanja . . .

Nastavjfj sa gledanjem. Vjzjja се postepeno posta-

jati jasnija ј prostranjja: kao na ekranu bloskopa
pojavjce se muiti-djmenzjonalna akfjvnost uma i
duha. Pokusafj da se izdvojj nekj detalj jli simbol,
usmerjfi se na njega cvrsto ј netremice. То се do-
vesfj do duЬijjh sfera uma; simbol се postafj stvar-
nost unutrasnjjh prostora, svesti mentalnog kos-
mosa.

U pos/ednjoj fazi ponovit izgovaranje odn. peva-

nje sloga AUM sedam puta uz chidakasha dhara-

262
nu. Ne blti zaplasen ili uzbuden zbog neoblcnih vi-
zija jer su one prirodna pojava; blti miran i emo-
cionalno osloboden. Pustiti da polako dode svest
о te u 1 о о lni; duboko udahnuti i otvoriti oci.

* * *

Relaksacija

U disciplinama Yoge а posebno u meditaciji, os-

novni i neophodni element је fizicka i mentalna
opustenost. Odredene asane, konfrolisano svesno
disan'e i iz ovaranja АОМ-а sistematski uvode u
u oku relaksaCIJU. е u 1m, о ne mora iti oba-
vezno za svakoga jer је ulaienje u relaksaciono
stanje individualna stvar - neko se moie lako
opustiti i bez poznavanja i praktikovanja ovih teh-
nika. Bitna stvar је doci u stanje potpune opuste-
nosti odakle se polazi u dublne 'mentalne pecine'.
* * *

Trajanje
Ova meditacija oblcno traje oko pola casa, ali se
trajanje moie povecati ili smanjiti prema raspolo-
iivom vremenu. Pojedine faze se mogu skratiti ili
produiiti, neke se mogu izostaviti а neke dodati
prema sopstvenom izboru. Medutim, Ьilo koja teh-
nika da se praktikuje, treba nastojati da se zavrsi
gledanjem na mentalni ekran nekoliko minuta.

263
 Otklanjanje mentalnih proЫema

Da Ы se mentalni proЬiemi mogli otklonifi, neop-

hodno је najpre upoznati ih. Kod vecine ljudi oni
leze u podsvesti ispod nivoa svesne percepcije.
U sfvari, njihov koren i zamefak nalazi se bas fu
neposredno iza tamne koprene. Т.ај sicusni zame-
tak koji se moze videti zatvorenih ociju, izblja u
svet stvarnosti prouzrokujuci disharmoniju, nevolju
ј nesrecu. Vecjna ljudi celog svog zivofa osfaje ne-
svesna uzroka svog nezadovoljstva i svoje nesrece.
Redovnim praktikovanjem chidakasha dharane
moze se sagledafi izvor menfalnog proЬiema ра
na osnovu toga i otkloniti ga.
Jezi f' nisu reci vec simboli, sjhicki sim-
oli. Podsvesni proЬiemi su uskladisteni u u u ј
ur:mJu oЬiiku simbola. Kad se covek konfrontira sa
ovim simbolima u stanju opustene svesti, on ih mo-
ze izvuci а zatim i Qfkloniti. Ovde treba no.glasiti
da se podsvesni proЬiemi ne mogu iskoreniti za
vreme oblcnog spavanja. ~а simbolima se treba
suociti u stanju duboke ali svesne o~us fenosti
mora se blti budnim u momentu kon rc5ћtacije sa
psihickim manifestacijama.
Vrlo је vazno da se psihicki simboli posmatraju sa
sto manje privrzenosti. ?а licnom nezaiгteresova-
_noscu i emocionalnim osloboёfenjem od psihjckih
vizija koje se javljaju u stanju d ub oke relaksacije,
koreni psihickih proЫema mirno се iziCi па povr-
sinu dnevnog zivota. Tako се ono skriveno i nepo-
znato sto је prouzrokovalo disharmoniju u coveku
prestati da razorr}o dejstvuje jer се se kao lotos-
-cvet ofvoriti svetlosti dana.
Cilj chidakasha dharane ili nekog drugog nacina
meditiranja nije samo otklanjanje mentalnih frau-
ma i proЫema. Poniranjem u dublnu uma i duha
mogu se otkriti i iskre kreativnosti koje leze dubo-
ko u covekovom blcu. Oslobodene, one se mog-
razviti u veliki plamen, veliku snagu koja се se ma-

264
 nifestovati u raznim vidovjma covekove delafno-
sti. Vizije sfvorene u meditativnom stanju tada ula-
ze u stvarnost da uvelicaju ј ulepsaju sam iivot.

Jako је kod asana i pranayama vec napomenuto

da је u pocetku pofrebno raditi pod kontrolom jsku-
snoq ucitelja. u poaledu medifacije faj zahtev је
bezuslovan. Mnoai liudj, а narocifo oni mladj, ne-
maju rnnoao sfrolienia ieleci da sto pre dodu do
svoq ci/ia. Onj bez prethodne pripreme uskacu pra-
vo u one fn7e, u naivise sfepene do koiih, ј pored
redovnoq toka rada-, dospeva samo mali broi. Oni
fako prave salto mortale u bezdan svon duha i
uma. u neooznnnicu jz koje se mozda vise njkad
/ nece moci vrafiti.
Pnkazalo se сЈа se za nhlnsf meclifaciie narocito
jnferesuiu mlade osobe zeline nekih neoblcnH, do-
zivliaia knii се ih clovec;fi u ekstazu ili im otkriti neki
nepoznati svet i insPirisafi ih za neke suner-krea-
cii",. _ MeditirnnitJ su takn~e ~klone i senzibllne kao
ј labline osobe sfo p redstavlia veliku or.asnost za
niih ako ne rnгl о ј stalnom konfrolom

-
IS usnog ucjfelia Vog e , p siholog a ili p sihijafra.

l, da ы bllj nacjsfo sa fim sfa је Уоаа ј sfa od nie

mo7emo ocekivati, freba da se vrafimo na sam
pocetak, na njene osnovne postulate - na yarnu
,i nivamu · Bez pofou rrou uozlitJOaHfa sebe. sVo 11 ћ
~9L,. ~
~en10• •1 0 01'h mnra Ј nn-ef'ICYk'h
1 norm1. U k 011ma
..
freba da se krecemo. necemo posfati ni zdrave
ni iake ni poz iЊme licnosti, ра sled stveno t~
'WFkorrsne za dru ~tvo. А pravj ucifelj Voqe. kome.
је prvi ј iedini cili dobroblt ucenika ј uopsfe co-
veka, uvek се ј jnsisfirafi na fim osnovnjm postula-
tima.

265
 MANDALA

266