Fimska sekcija, 9.

Mart 2018
Film: Watchmen

Lošmijeva gajba je aljkava, neuredna jer je njegov habitus, mikrokosmos svinjski brlog,
svuda je džubmus i rusvaj, ali sviđa mi se jer lepo odražava i opredmećuje truležnost našeg
postojanja i sveopštu zbrkanost našeg duhovnog, egzistencijalnog ambisa. Pre nego što ćemo
početi da gledamo Film, hasamo grašak sa piletinom. Lošmi mi je pravi domaćin, dobar izdanak
jebremovačke dinastije.
Uz film jedemo čoko biskvit, išlere, štapiće i smoki koji sam kupio u slatkoj kući za 194
dindži, nači bagatela, minimalac. Soba je poluosvetljena i zagušljiva, a Šomi čadi cigare kao
manijak, iako posle svakog uvučenog dima riga kao magarac jerbo je bio bolestan.
Elem, spremamo se da gledamo film.
Pošto je Watcmen u konglomeratu, konstelaciji superherojskih filmova potpuno
potcenjen, marginalizovan i prenebregnut, mi mu pridajemo veliki značaj i predlažemo da bude
kanonizovan, kodifikovan kao paradigma pravog superherojskog filma koji je idealna sinteza
vizuelnih, specijalnih efeketa ( ima živopisnih, upečatljivih scena nasilja i koitiranja) i
inteligentno razrađenih i ukorenjenih idejnih premisa: pitanje ljudske prirode, moralnih
zakonomernosti, psihosocijalne dinamike.
Kako bismo uokvirili i sistematizovali kaleidoskop utisaka, asocijacija, zapažanja i
zaključaka povodom recepcije ovog filma, skiciraću i rekapitulirati osnovne idejne,
interpretativne i tematske odrednice i smernice.

CRTICE

- Istraživanje relacije između Doktora Menhetna kao obogotvorenog, deifikovanog bića

koje ima nadljudske, nesvakidašnje kognitivne, ontološke i fiziološke osobine ( percipira
istovremeno prošlosto, sadašnjost i budućnost) i prozaičnih, konvencionalnih smrtnika.
Interesantno je što on kao bogoliko, ali antropomorfno biće napušta ovaj svet da bi se izolovao,
iščašio na Marsu jer ga tu ljudska površnost, surovost i ukalupljenost ne mogu osujetiti i
obespokojiti. U njemu možemo da prepoznamo prototip, okosnicu božanskog stvorenja koje nas
nadilazi, shemu demijurga koji se izmešta iz nesavršenog sveta. Isus je kao natčovek odlučio da
bude među ljudskim rodom, pa smo ga razapeli iz istih pobuda kao što obezumljena rulja
šikanira Doktora Menhetna. Doktor Menhetn je analogon, obrazac Boga. Paralela između njega i
Isusa bila bi hermeneutički zanimljiva.
- Smisao, uloga, zadatak interpliranog kratkog animiranog filma: 1) ilustruje relativnost,
fragmentarnost svake individualističke potke morala; lik koji smatra da deluje u službi
plemenitog, dobronamernog cilja završi u nepočinistvima, zlodelima i monstruoznim postupcima
i ekscesima, 2) u korenu svakog velikudošnog, konstruktivnog dela nalazi se potreba za nasiljem
i uništavanjem- podudarnost sa Ozimandijesovim porivom da uništi 15 miliona ljudi kako bi
uspostavio, ustoličio svetski mir. Ovaj animirani film predstavlja alegorično- paraboličnu
autointerpretaciju samog filma.
- Uloga čitaoca stripa: on je deo samosvesti filma i potencijalno reprezentativni gledalac
samog filma. Na početku je udubljen, zainteresovan, zanesen, a na kraju kada doživi kraj i ne
svidi mu se njegova mračna, nekatarzična, moralno neafirmišuća poenta, sa žustrim prezirom ga
odbacuje.
 - Struktura likova: plejada ovih likova je produbljena, obogaćena iscrpnim predistorijama
koje kontekstualizuju i profilišu njihove individualnosti. Polifona struktura filma: svaki junak
ima podjednaki, ravnopravni prostor da iznese svoje svetonazore i optiku kroz koju doživljava i
tumači svet. Ilustrativni primer jeste slučaj komedijaša koji je anti- heroj: amoralni, brutalni
siledžija, kasapin, silovatelj, ubica, ali koji doživljava moralnu katarzi i epifaniju. Takođe, mi
upojmljujemo pozadinu odakle dolaze njegova uverenja: on smatra da je ljudska priroda urođeno
nasilna i sebična, tako da deluje u skladu sa tim poimanjem. Roršarh dolazi do iste instance
saznanja, ali je drugačije uobličav: kod njega postoji jasna distinkcija između dobra i zla, a svet
ima imanentnu moralnu strukturu koju treba rigidno, kategorični i beskompromisno braniti. To je
zanimljiva stavka: uporedno proučavanje ova dva lika.
- Pitanje ljudske prirode i pitanje života: različite interpretacije osnovnih obeležja ljudske
pirorde dobijamo kroz načela različitih junaka: od onih detronizujućih, distopijskih,
deidealizujućih ( Komedijaš), preko konstruktivno pesimističnih, mizantropskih, nihilističnih
( Roršarh, Ozimandijus) do idealizujućih ( Noćna Sova).
Doktor Menhetn prolazi kroz evolutivnu sukcesciju razumevanja života kao beznačajne,
suvišne anomalije do intrinsično zadivljujuće proizvoljne pojave koja je rukovođena
organizovanim, sistematičnim zakonima prirode.

Ovde su nasumično iznesene neke premise, postulati koji su inkorporirani u filmu.

Vidimo da je idejna paleta dosta heterogena i da je podatna za plodonosnu i iscrpnu debatu.