Виктор Шкловски

Уметност као онеобичавање стварности

одломци
Кључне речи: уметност, књижевност, формализам, онеобичавање стварности

За разлику од позитивизма, формализам поставља књижевноуметничко дело у средиште свога

испитивања. Овај метод проучавања књижевности јавио се у руској науци о књижевности око
1915. године и био је актуелан све до тридесетих година прошлог века. У студији Грађа и стил у
Толстојевом роману „Рат и мир” Виктор Шкловски, истражујући начин на који је дело створено,
жели да покаже како се грађа за роман преображава у књижевно ткиво. Формалисти своје научно
интересовање претежно усредсређују на сиже (за Шкловског је фабула „само материјал за сижејно
оформљавање”) и на улогу онеобичавања стварности, „очуђавања” (зачудности у језику која
омогућава да се свет књижевног дела покаже другачијим него у тексту који није уметнички). Пред
тобом је одломак из дела Виктора Шкловског Уметност као поступак.

[...] Почнемо ли анализирати опште законе опажања видећемо како се, постајући
уобичајени, покрети аутоматизују. Тако у област несвесно-аутоматизованог прелазе све
наше навике; ко се сети свог осећања кад је први пут држао перо у руци, или када је први
пут говорио на страном језику, и упореди то с осећањем које доживљујемо радећи то
безброј пута, мора се сложити са нама. [...] У процесу алгебризације, аутоматизације
ствари постиже се максимална економичност снаге опажања: ствари се дају само преко
једне своје карактеристике, на пример преко броја, или се дају као по некој формули, па не
продиру до свести.
„Спремао сам собу, па обилазећи је приђох каучу, и нисам могао да се сетим да ли сам
га пребрисао или не. Пошто су ти покрети прешли у навику и несвесни су, нисам могао, а
осећао сам да је и немогуће да се сетим. Значи, ако сам пребрисао и то заборавио, тј. радио
сам несвесно, исто је као и да нисам радио. Да ме је ко видео и био тога свестан, дало би
се реконструисати. Ако пак нико није видео, или је видео, али несвесно... ако многи
проведу читав живот несвесно, тај живот као да није ни постојао...” (Белешка из дневника
Лава Толстоја 29. фебруара 1897).
Тако нестаје живот претварајући се ни у шта. Аутоматизација гута предмете, одећу,
намештај, жену, страх од рата. [...]
Да би се вратило осећање живота, да би се осетиле ствари и камен постао камен,
постоји оно што се зове уметност. Циљ уметности је да се осећање ствари дâ преко
виђења, а не препознавања; уметнички поступак је поступак онеобичавања (остранение)
ствари, поступак отежане форме, који потенцира тешкоће и време трајања перцепције, јер
је тај процес у уметности сам себи циљ и мора бити продужен; уметност је начин да се
доживи процес стварања ствари, док оно што је у уметности створено од секундарног је
значаја. [...]

Извор: Viktor Šklovsi, Umetnost kao postupak,

у: Poetika ruskog formalizma. Preveo Andrej Tarasjev.
Beograd: Prosveta, 1966, стр. 81–94.

Тумачење

1. Објасни зашто, по мишљењу Шкловског, постоји уметност.

2. Шта је циљ уметности? На шта се односи поступак онеобичавања?
3. Проучи како Шкловски образлаже разлику између препознавања и поступка
онеобичавања ствари.
4. Како „отежана форма” отрже појаве од аутоматизма њиховог препознавања и уводи их
у уметнички свет?