6.

PRESTANAK RADA PREDUZEĆA

U prethodnim razmatranjima govorili smo o načinima nastanka preduzeća koja se osnivaju u našoj privredi. Znamo
da je to složen postupak i obično, pošto se radi o nastanku novih privrednih subjekata, taj postupak je zakonski
reguliran.
Međutim, privredni subjekti bez obzira na vrstu i oblik formiranja, mogu da prestanu sa svojim radom. Razlozi
prestanka mogu biti raznovrsni, kao: nepostojanje prirodnih uvjeta koji su značajni za rad predu-zeća, ako ne postoje
ekonomski uvjeti za rad preduzeća, prekršaj zakonskih normi, neregulisanje zakonskih obaveza iz poslovanja, ako se
utvrdi ništavnost upisa u sudski registar i si.

U praksi razlikujemo sljedeće oblike prestanka rada preduzeća i to:

a) Stečaj, koji predstavlja zakonom propisan i složen postupak koji se prakticira kada privredni subjekt ne može da
pokriva svoje obaveze iz poslovanja. Kada preduzeća dođu u ovakvu situaciju, provodi se stečaj koji vodi poseban organ
i sud. Kod ovog postupka cjelokupna imovina prodaje se i služi za pokriće materijalnih obaveza povjerilaca koji prija -
vljuju svoja potraživanja. Kada se stečajni postupak završi, onda se briše ime preduzeća ili društva iz sudskog registra i
na taj način prestaje da postoji. Prestanak rada preduzeća objavljuje se u službenom listu.
b) Redovna likvidacija je postupak prestanka rada privrednog subjekta a primjenjuje se ako je istekao rok za rad i
postojanje preduzeća, ili ako se utvrdi da je postupak osnivanja ništavan i u drugim zakonski predviđenim slučajevima.
Naime, preduzeća se osnivaju da bi obavila određeni poslovni zadatak u određenom vremenu. Kada se taj posao obavi,
primjenjuje se redovna likvidacija privrednog subjekta jer nema potrebe za daljim poslovanjem. Postupak redovne
likvidacije provodi se i u slučaju kada su prestali prirodni uvjeti, koji su bitni za obavljanje privredne djelatnosti
preduzeća, npr. rudnici uglja zatvaraju se postupkom redovne likvidacije kada više nema uglja za eksploataciju. Isto
tako, redovna likvidacija provodi se ako se utvrdi da postupak osnivanja preduzeća nije bio valjan, tj. da je ništavan, npr.
da nisu bila obezbjeđena -uplaćena potrebna sredstva i si. Postupak redovne likvidacije provodi sud i ovdje je imovina
preduzeća obično veća od obaveza koje su stvorene tokom poslovanja. Imovina služi za pokriće obaveza.

c) Ostali oblici prestanka su drugi načini kad osnivač želi da prestane preduzeće (spajanje, dijeljenje, smanjenje kapitala
ispod zakonskog minimuma), u slučaju smrti članova društva i si. Opća pravila i načini koji važe za prestanak preduzeća
primjenjuju se i na prestanak rada društava.

Pitanja za provjeru znanja:

1. Koje razloge možete navesti a koji utiču na prestanak rada preduzeća?
2. Navedite oblike prestanka rada preduzeća i društava.
3. Objasnite stečajni postupak prestanka rada preduzeća.
4. Kada se prakticira redovna likvidacija preduzeća?
5. Da li se preduzeće briše iz sudskog registra kada prestane s radom?
6. Gdje se objavljuje prestanak rada preduzeća?
7. Navedite ostale oblike prestanka rada preduzeća.