UVOD

Pod nekonvencionalnim postupcima obrade podrazumevaju se metode

obrade i oblikovanja materijala koje se primenjuju u slucajevima kada nije
renrabilna primena klasicnih postupaka obrade (rezanje i deformisanje) ili
kada se obrada klasicnim metodama uopste ne moze izvesti.

Nekonvencionalni postupci obrade se primenjuju kod obrade

teskoobradivih materijala (visokolegirani celici i specijalne legure u
vazduhoplovstvu, raketnoj i nuklearnoj tehnici, poluprovodnici u
elektronskoj industriji), pri izradi slozenih alata ( alati za izradu delova od
lima, alati za kovanje, livenje pod pritiskom i sl.).

Kod nekonvencionalnih postupaka obrade efekat odvajanja materijala

se postize dovodjenjem odredjenog vida energije ( elektricne, toplotne,
mehanicke, svetlosne i dr.) direktno u zonu obrade. Vecina ovih postupaka
se zasniva na koriscenju elektricne energije. Pri tome se elektricna energija
dovodi neposredno u zonu obrade ( postupci elektroerozivne i
elektrohemijske obrade kao i drugi slicni postupci) ili se elektricna energija
prethodno pretvara u neki drugi vid energije (toplotnu, svetlosnu,
mehanicku) kao sto je slucaj kod obrade svetlosnim zracima (obrada
laserom), obrade elektronskim zracima i ultrazvucne obrade. Osim toga,
nekonvecionalne postupke obrade moguce je podeliti prema nacinu dejstva
elektricne struje ( toplotno, hemijsko, mehanicko,kombinovano). Na
principu toplotnog dejstva elektricne struje se zasniva na: elektroerozivna
obrada, obrada laserom, obrada elektronskim zracima. Na principu
hemijskog dejstva baziraju se na elektrohemijska obrada, elektrohemijska
ciscenja i nagrizanja,elektoabrazivna obrada i anodomehanicka obrada.
Mehanicko dejstvo koristi se kod ultrazvucne obrade.

3
 1.NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE

Obrada novih materijala klasičnim postupcima obrade je veoma

otežana, često i nemoguća. Zbog toga se, paralelno sa razvojem novih
materijala, razvijaju, usavršavaju i uvode novi progresivni postupci obrade,
veće produktivnosti i ekonomičnosti prerade metala. Novi,
nekonvencionalni postupci obrade (NPO), su postupci kod kojih se
uklanjanje viška materijala, izmena oblika, dimenzija i strukture materijala
ostvaruje korišćenjem električne, hemijske, svetlosne, magnetne, nuklearne i
drugih vidova energije dovedenih neposredno u proces - zonu rezanja.
Klasifikacija nekonvencionalnih postupaka obrade je moguća prema: vrsti
energije i radnog (prenosnog medijuma), osnovnim mehanizmima
uklanjanja viška materijala, tipu izvora energije i slično.

1.1.Podela nekonvencionalnih postupaka obrade

Do sada je razvijen veliki broj nekonvencionalnih postupaka obrade,

koji se međusobno bitno razlikuju kako po vrsti energije koju koriste tako i
po načinu skidanja materijala sa obratka. Nekonvencionalni postupci obrade
se mogu podeliti primenom različitih kriterijuma. Tako npr. prema vrsti
energije koju koriste razlikuju se:
 MEHANIČKI POSTUPCI,
 TERMOELEKTRIČNI POSTUPCI,
 ELEKTROHEMIJSKI POSTUPCI i
 HEMIJSKI POSTUPCI.
Prema osnovnom mehanizmu kojim se ostvaruje skidanje materijala
obratka razlikuju se:
 POSTUPCI EROZIJE,
 POSTUPCI RASTAPANJA ili ISPARAVANJA i
 POSTUPCI ELEKTROHEMIJSKOG i HEMIJSKOG
RASTVARANJA.
Prema vrsti medijuma kojima se prenosi energija potrebna za skidanje
materijala, razlikuju se postupci koji koriste:
 ČESTICE VISOKE BRZINE,
 ELEKTROLIT,
 SNOP ELEKTRONA,
 FOTONSKI SNOP,
 PLAZMU i dr.
Na slici je šematski je prikazana klasifikacija postupaka obrade skidanjem
materijala primenom prethodno navedenih kriterijuma.

4
 Šematski prikaz klasifikacije svih postupaka obrade skidanjem materijala

TERMOELEKTRIČNI POSTUPCI predstavljaju danas najznačajniju

grupu nekonvencionalnih postupaka obrade. Skidanje materijala obratka kod
ovih postupaka u osnovi se vrši lokalnim rastapanjem, isparavanjem i
sagorevanjem materijala koncentracijom toplotne energije navrlo maloj
zapremini materijala. U ovu grupu spadaju:
 Elektroerozivna obrada – EDM (Elektric Discharge Machining),
 Obrada snopom elektrona – EBM (Electron Beam Machining),
 Obrada jonskim snopom – IBM (Ion Beam Machining),
 Obrada laserom – LBM (Laser Beam Machining) i
 Obrada plazmom – PAM (Plasma Arc Machining).
U ovu grupu postupaka ubraja se i obrada koncentrisanim zrakom
sunčeve svetlosti SBM(Solar Beam Machining) koja spada u vrlo stare
postupke topljenja metala koji je na neki način prethodio pojavi lasera.
Međutim, kako je intenzitet sunčeve svetlosti vezan za klimatske
uslove pojedinih regiona na Zemlji, to je i značaj ove metode različit. U
svakom slučaju pojava snažnih lasera potpuno je marginalizovao značaj
ovog postupka za obradu skidanjem materijala, te gazbog toga ovde samo
pominjemo.

5
ELEKTROHEMIJSKI i HEMIJSKI POSTUPCI , naročito
elektrohemijski, imaju danasveoma široku primenu. I ako postoje različite
varijante ovih postupaka, u ovugrupu uglavnom spadaju:
 Elektrohemijska obrada – ECM (Elektrochemical Machining) i
 Hemijska obrada – CHM (Chemical Machining).
U cilju povećanja efikasnosti ove grupe postupaka često se koriste i drugi
vidovi energijeili se pak iste kombinuju sa drugim postupcima obrade. Tako
su od niza mogućih kombinacija sadrugim postupcima obrade poznati
sledeći postupci:
 Elektrohemijsko brušenje – ECG (Electrochemical Grinding),
 Elektrohemijsko honovanje – ECH (Electrochemical Honing),
 Elektrohemijsko-elektroerozivna obrada – ECDM (Electrochemical-
Discharge Machining) i dr.

1.2. Opšte karakteristike nekonvencionalnih postupaka obrade

Većina prethodno nabrojanih NPO je znatno kasnije razvijena i

uvedena u proizvodnu praksu u odnosu na KPOR koji imaju veoma dug
period razvoja i primene. I pored toga, danas sumnogi NPO dostigli visok
stepen razvoja, koji čak ni malo ne zaostaje za najrazvijenijim KPOR,a u
nekim slučajevima ih i prevazilaze. Zbog toga se slobodno može reć i da
NPO u nekim područjima primene sve više potiskuju KPOR zbog toga
što su ekonomičniji ili što daju mnogo bolje rezultate obrade (npr. tačnost i
kvalitet). Ovakav trend razvoja i uvođenja NPO posledica je pre svega
sledećih zahteva:
 Porast konstrukcijskih zahteva mašinskih delova ka povećanju udela
teško obradljivih materijala za njihovu izradu.
 Povećani zahtevi ka složenosti oblika alata za različite namene: alati za
obradu oblikovanjem (plastično deformisanje i livenje pod pritiskom),
alati za preradu stakla, plastičnih masa, gume i sl. materijala.
 Povećani zahtevi ka složenosti reznih alata od brzo reznog čelika i
tvrdog matala (npr. profilni noževi, profilna glodala, provlakači i dr.).
 Povećani zahtevi za kompleksnošću izrade alata za obradu
oblikovanjem, prouzrokovane potpuno novim konstruktivnim
shvatanjem proizvoda.
 Povećani zahtevi pri izradi minijaturnih delova povećane tačnosti.
 Povećani zahtevi u pogledu produktivnosti i stvaranja pretpostavke za
uvođenje automatizacije i automatizovanih proizvodnih sistema u
gore navedene specifične oblasti proizvodnje.

6
 Pretpostavke za vrlo dobru integraciju ovih proizvodnih metoda sa
NU-upravljanjem I sistemima CAD/CAM i CIM.

Pri vrednovanju NPO treba imati u vidu i neke njihove zajedničke

karakteristike koje se uglavnom mogu rezimirati u sledećim tačkama:

 Nezavisnost brzine obrade, kvaliteta obrađene površine i

proizvodnosti od mehaničkih svojstava materijala obratka (tvrdoće,
jačine na kidanje, žilavosti i dr.). Međutim, ovo ne znači da je
obradljivost svih materijala ovim postupcima obrade ista. Razlike u
obradljivosti postoje, ali su one uslovljene fizičkim i hemijskim
osobinama materijalaobratka, kao što su toplotna i električna
provodljivost, sklonost ka rastvaranju u pojedinim sredinama i dr, a ne
mehaničkim svojstvima.
 Odsustvo potrebe za postojanjem alata veće tvrdoće od tvrdoće
materijala obratka, što je kod KPOR osnovni preduslov. U skoro svim
NPO pritisak alata na obradak je vrlo mali ili je jednak nuli. Ovo
jedino nije slučaj kod nekih vrsta ultrazvučne obrade u kojima je
potrebno ostvariti određeni pritisak alata na obradak. Kod nekih NPO
alat čak I ne postoji, a kod velikog broja neophodno je ostvariti
određeni zazor između alata iobratka da bi se proces uklanjanja
skinutog materijala mogao nesmetano odvijati.
 Značajno smanjenje odstranjenog dela materijala u odnosu na isti koji
nastaje prime-nom KPOR. Ova karakteristika ima poseban značaj pri
obradi skupih materijala kao štosu: dijamant, rubin, germanijum i
drugi mono kristalni materijali. NPO moguće je, npr. pri sečenju
ostvariti vrlo tanke rezove tako da je otpadak materijala vrlo
mali,čime se u značajnoj meri povećava ekonomičnost obrade.

 Visoka tačnost obrade, naročito u onim slučajevima kada je obrada

KPOR nemogućaili vrlo teška. U mašinogradnji je često potrebno
obraditi delove sa visokom tačnošću,reda veličine 2÷5µm pa i manje.
Ova tačnost teško se ostvaruje KPOR, naročito kada su u pitanju
delovi malih dimenzija ili ako se obrada izvodi na teško pristupačnim
mestima. Primenom odgovarajućih NPO ovi zadaci se takođe uspešno
rešavaju.

7
  Pogodnost za obavljanje niza proizvodnih operacija koje se KPOR ne
mogu izvesti ilise izvode veoma teško. Ovo se prvenstveno odnosi na
obradu površina složenog geometrijskog oblika, obradu teško
pristupačnih površina do kojih klasičan rezni alat teško dopire i sl.
Ova karakteristika NPO posledica je relativno jednostavne tehnologije
i kinematike obrade.
 Mogućnost delimične obrade predmeta velikih dimenzija bez
korišćenja proizvodnih mašina takođe velikih dimenzija. Naime, neki
NPO imaju mobilnu opremu koja se bezikakvih poteškoća može
postaviti na predmete velikih dimenzija, izvršiti potrebna obrada, a
zatim ukloniti (primer zavarivanja velikih rezervoara snopom
elektrona).
 Mogućnost potpune automatizacije i mehanizacije procesa obrade koji
se izvodi nekonvencionalnim postupcima. Istina takve mogućnosti
postoje i kod KPOR, ali je razlika utome što se, zbog prirode procesa
skidanja materijala, samo kod neznatnog broja NPOmože primeniti
niži stepen automatizacije.
 Visoka proizvodnost i ekonomičnost u odnosu na KPOR. Ove
karakteristike najvišedolaze do izražaja pri obradi delova sa složenim
površinama, kao i pri obradi materijala visoke cene koštanja.
 Poboljšanje uslova rada sa stanovišta zdravstvene ugroženosti radnika.
Naime, primenom većine NPO poboljšavaju se uslovi rada na
proizvodnim radnim mestima, jer jeradnik u procesu obrade relativno
kratko vreme u kontaktu sa mašinom zbog visokeautomatizacije
procesa. Prema tome, proces obrade se može kontrolisati sa
bezbednog mesta, a kod nekih čak i to nije potrebno; kad se mašina
podesi ona nesmetano radi svedok se obrada ne završi. To je naročito
interesantno kod nekih relativno sporih postupaka obrade koji se
mogu samostalno izvršavati u trećoj smeni, za vreme vikenda ili
državnih praznika bez ikakvog prisustva radnika, što znatno
pojeftinjuje proizvodnju.

Međutim, ne može se govoriti samo o dobrim stranama NPO, većse

moraju navesti i njihovi nedostaci. Osnovni nedostatak nekih NPO je
relativno mala proizvodnost u odnosu na KPOR i visok utrošak energije po
jedinici zapremine, što se može videti iz tabele 1.1

8
 Proizvodnost i utrošak energije po jedinici skinute zapremine
materijala su pre svega posledica fizičkih principa na kojima se zasnivaju
pojedini NPO i ne moraju uvek biti jedini kriterijum za vrednovanje nekog
postupka obrade. Zbog toga se moraju posmatrati i druge uštede uradu i
troškovima proizvodnje, pogotovo kad se radi o teško obradljivim
materijalima, delovimamalih dimenzija i složenog geometrijskog oblika,
koji ponekad dostižu i stotine procenata.
Najveću prepreku većeg korišćenja NPO, bar za sada,čini visoka cena
mašina, odnosnokompletnih postrojenja za obradu. No i ona ima tendenciju
opadanja, s obzirom da se u njihovoj proizvodnji sve više
koriste ekonomičnije metode, da autorska prava polako ističu, kao i da
konkurencija na tržištu čini svoje.

Slika 1.1. Uporedni pregled efekata obrade nekih KPOR i NPO

9
 1.3.NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE

U osnovne nekonvencionalne postupke obrade se ubrajaju:

 obrada laserom,(LBM)
 obrada plazmom,(PJM)
 obrada ultrazvukom (EUS)
 obrada mlazom vode,(WJM)
 elektroerozivna obrada (EDM)
 hemijska obrada,(CM)
 elektrohemijska obrada (ECM)
 obrada snopom elektrona (EBM)
 ultrazvucna obrada
 obrada elektronskim zracima

Ostali NPO obrade

U grupu ostalih nekonvencionalnih postupaka se mogu ubrojati
anodnomehanička obrada, obrada u elektromagnetnom polju,
elektrohidraulična obrada, oblikovanje eksplozijom, elektromehanička
obrada, vibraciona obrada, obrada rezanjem sa zagrevanjem, oblikovanje
gumom, kombinovani postupci obrade (hemijskomehanička,
ultrazvučnoelektro-hemijska, elektroeroziono-hemijska,
elektroerozionomehanička i sl.)itd.

Prednosti nekonvencionalnih postupaka obrade

 odsustvo potrebe za postojanjem alata veće tvrdoće od tvrdoće
materijala obradka,
 mogućnost obrade izuzetno složenih površina,
 mogućnost obrade teškoobradljivih materijala,
 praktično nema kontakta i mehaničkih sila između alata i obratka,
 nezavisnost kvaliteta obrađene površine i proizvodnosti od
mehaničkih svojstava materijala obradka (tvrdoća, žilavost, ..),
 značajno je smanjenje odstranjenog materijala u odnosu na
konvencionalne postupke obrade.
Mane nekonvencionalnih postupaka obrade:
 relativno mala proizvodnost u odnosu na konvencionalne postupke
obrade,
 visok utrošak energije po jedinici zapremine,
 visoka cena mašina na kojima vrši obrada.

10
 2.POSTUPCI OBRADE

2.1.OBRADA VODENIM MLAZOM

(WJM – Water Jet Machining)

Erozivno delovanje vodenog mlaza visokog pritiska

Prvenstveno se koristi za sečenje kako metalnih tako i nemetalnih materijala
Alat: vodeni mlaz

Vodeni mlaz može biti:

 čist (voda) – za materijale manje čvrstoće: čokolada, drvo, guma,
plastika, lekovi,smrznuta hrana, papir, plastika, itd ...
 abrazivan (voda + abrazivne čestice) – za materijale veće čvstoće:
matal, keramika, itd

11
Masine za obradu vodenim mlazom

Radni predmeti izrađeni vodenim mlazom

Primena obrade vodenim mlazom

 mašinska inustrija – rezanje čvrstih, tvrdih i teškoobradivih materijala
 automobilska industrija – obrada plastičnih masa (karoserije, branici,
komandne table)
 hemijska industrija – obrada eksplozivnih materijala, plastičnih masa i
teškoobradivih
 materijala (dinamit, čvrsta goriva za raketne motore, ...)
 medicina – izrada zuba
 prehrambena industrija – sečenje proizvoda (voće, povrće, smrznuta
riba i meso) industrija obuće i galanterije – sečenje kože, gume i
plastičnih masa
 industrija stakla – sečenje stakla

12
 2.2.OBRADA LASEROM
(LBM – Laser Beam Machining)

Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj različitih postupaka

obrade laserom (Laser Beam Machining - LBM). Usmeravanjem laserskog
snopa na predmet obrade moguće je izvesti veliki broj proizvodnih
operacija, kao što su bušenje, sečenje, otvrdnjavanje, nanošenje
prevlaka, zavarivanje itd. Zahvaljujući isključivo visokom usmerenju -
fokusiranju snopa (na površinu reda 10-6 mm2), visokoj gustini energije
snopa (do 108 kW/mm2), mogućnosti jednostavnog upravljanja laserskim
snopom I obrade u različitim sredinama, obrada laserom dobija sve veći
značaj i ima niz prednosti.

Principijelna šema formiranja laserskog snopa

 Obrada se vrši pomoću laserskog zraka koji se dobija u optičkom

rezonatoru
 Skidanje materijala se ostvaruje absorbcijom svetlosne energije
laserskog zraka u površinskom sloju predmeta koji se obrađuje
 Temperatura: 4000 – 6000 k (prouzrokuje topljenje, isparavanje i
sagorevanje bilo kog materijala

Podela lasera (na osnovu aktivne materije):

 čvrsti laseri,
 gasoviti laseri,
 tečni laseri

13
Masine za obradu laserom

Radni predmeti izrađeni laserom

Primena obrade laserom

 u medicini – hirurške intervencije i u terapijske svrhe
 računarska tehnika - lemljenje elektronskih mikroelemenata
 merna tehnika – graviranje mernih skala
 telekomunikacije
 mašinska obrada
 bušenje malih otvora (0,01-0,1)mm
 graviranje natpisa
 sečenje tankih rezova
 zavarivanje metala i nemetala
 površinska termička obrada
 nanošenje tvrdih prevlaka

14
 2.3.OBRADA PLAZMOM
(PAM – Plasma Arc Machining)

Obrada plazmom (Plasma Jet Machining - PJM, slika 13.6) se koristi

za realizaciju proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju
toplotne energije. To su procesi topljenja, zavarivanja, sečenja metala i
nemetala, nanošenja prevlaka, topljenje itd. Propuštanjem plazma gasova
(radnih gasova kao što su argon,vodonik, kiseonik i sl.) preko električnog
luka, stvorenog između anode i katode,formira se buktinja - plazma. Plazma
je, u suštini, svaka materija zagrejana na visoku temperaturu dovoljnu da se
pretvori u jonizovano gasno stanje (četvrto agregatno stanje). U takvom
stanju materija se ponaša po zakonima karakterističnim za normalne
gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperatura
pojedinih zona, energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika
brzina kretanja čestica koje sačinjavaju plazmu itd.
Pri nanošenju prevlaka dodatni materijal (materijal prevlake) se, u vidu
praha, dovodi u specijalno oblikovani gorionik ili u obliku žice na vrh
mlaznice gorionika. Prah se, u struji plazme, pretvara u tečno stanje i pada u
vidu kapljica na osnovni materijal, razliva po njemu i formira prevlaku koja
može biti naneta na metale i nemetale.

Šematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona

 Pod plazmom se podrazumeva svaka materija zagrejana na vrlo

visoku temperaturu a pri tome se nalazi u jonizovanom gasnom stanju
 Plazma = jonizovani gas
 Plazma = pozitivni joni + negativni joni
 Proces obrade zasniva se na visokoj toplotnoj i kinetičkoj energiji luka
plazme.

15
  Na mestu udara plazme o površinu radnog predmeta razvija se vrlo
visoka temperatura cca 4000 do 16000 °c
 Visoke temperature izazivaju trenutno rastapanje i delimično
isparavanje materijala

Radni predmet izradjen plazmom:

Primena obrade plazmom

 sečenje metalnih i nemetalnih materijala

 zavarivanje
 topljenje metala
 nanošenje tvrdih prevlaka
 predgrevanje materijala
 izrada delova – obrada rezanjem

2.4.ELEKTROEROZIVNA OBRADA
(EDM – Electro Discharge Machining)

EDM (Electric Discharge Machining) obrada obuhvata postupke obrade

metala kod kojih se uklanjanje viška materijala ostvaruje serijom električnih
pražnjenja periodičnog karaktera, nastalih između alata i predmeta obrade
(anode 2). Pri odgovarajućem rastojanju alata i predmeta obrade (0,005 - 0,5
mm) uspostavlja se električni luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskre dovodi do
jonizacije radne tečnosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pražnjenja
(jonizujućeg stuba 5),topljenja i isparavanja čestica materijala predmeta
obrade.
Prekidom pražnjenja (prekidom strujnog kola) dolazi do pucanja
jonizujućeg stuba,izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnošenja
iz zone obrade. Hlađenje rastopljenog materijala i odnošenje se ostvaruje

16
dielektrikumom (dejonizovana voda, petrolej, mineralno ulje,...) koji
cirkuliše. Naizmenično impulsno pražnjenje obezbeđuje razaranje
materijala, prodiranje alata i formiranje profila koji odgovara profilu alata.
Elektroerozionim postupcima obrade je moguće realizovati veliki broj
proizvodnih operacija korišćenjem profilisanog ili neprofilisanog alata u
vidu pune ili žičane electrode.
Oblikovanje površina ostvaruje se kopiranjem oblika alata ili uzajamnim
kretanjem alata i predmeta obrade i neprofilisanog alata (žičane elektrode).
EDM obrada se koristi u slučajevima kada je mehanička obrada nemoguća
ili krajnje otežana, pri obradi tvrđih materijala (čelika otpornih na visoke
temperature, koroziju i sl.), izradi otvora malog prečnika (0,1 - 1 mm),
otvora i proizvoda složene konfiguracije itd.
 Elektoerozijom se obrađuju svi elektro provodljivi materijali bez
obzira na njihova mehanička svojstva
 Skidanje materijala se ostvaruje putem učestalih električnih pražnjenja
između obradka i alata (alat=elektroda Obradak=elektroda)

Razlikuju se dva vida ovog postupka:

 Elektrolučna erozija – skidanje materijala se ostvaruje periodičnim
stacionarnim električnim pražnjenjem u atmosferi.
 Elektroiskrična erozija – skidanje materijala se ostvaruje periodičnim
ne stacionarnim ili kvazistacionarnim električnim pražnjenjem u
elektro neprovodljivoj tečnosti –dijalektikumu.

Mašine za obradu elektroerozijom

17
Mašine za elektroerozivnu obradu mogu biti:
 sa punom elektrodom,
 sa žičanom elektrodom.

Elektorerozivna obrada sa zicanom

elektrodom
Elektroerozivna obrada sa punom
elektrodom

Materijali za izradu elektoda:

 metalni materijali (mesing, volfram, čelik, legure aluminijuma, legure
bakra, legure srebra, ....),
 nemetalni materijali (grafit),
 kombinacija metalnih i nemetalnih materijala (legura grafita i bakra).
Radni predmeti:
Izradjeni punom elektrodom

Izradjeni zicanom elektrodom

18
Primena elektroerozivne obrade:
 izrada kalupa za kovanje (metalnog novca)
 izrada kalupa za presovanje (automobilske karoserije)
 izrada alata za probijanje
 izrada alata za prosecanje
 izada uskih proreza
 izrada malih i dubokih otvora
 obrada složenih površina, ........

2.5.CM - Hemijska obrada

Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining - CM) su

metode zasnovane na uklanjanju viška materijala međudejstvima materijala
predmeta obrade i radne tečnosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne,
azotne, sone i drugih kiselina, baza ili soli) unutar kupatila.

Principijelna šema hemijske obrade

Površine koje se ne obrađuju (nagrizaju) štite se zaštitnim slojem

(različite vrste boja I lakova, specijalne lepljive trake, gumene ili galvanske

19
prevlake itd.). Očišćen i zaštićen predmet obrade se stavlja u kadu sa radnom
tečnošću. Na nezaštićenim delovima površine dolazi do rastvaranja
materijala i njegovog uklanjanja. Hemijska obrada se koristi za izvođenje
proizvodnih operacija kao što su duboko konturno nagrizanje ili hemijsko
glodanje, hemijsko poliranje i olakšanje predmeta obrade na neopterećenim
ili slabo opterećenim delovima, bez promene mehaničkih karakteristika
(krutosti,stabilnosti i sl.), itd.

2.6.ECM - Elekrohemijska obrada

ECM (Electrochemical Machining) obrada se zasniva na hemijskim

procesima, koji nastaju pri prolasku jednosmerne struje kroz električno kolo
između elektroda potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmerne struje na
anodi dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovog prelaska u elektrolit.
Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade,
a predmet obrade poprima oblik alata - katode.
Osnovu procesa obrade čine procesi lokalnog anodnog rastvaranja pri
prolasku jednosmerne struje visoke gustine (od nekoliko desetina do
nekoliko stotina A/cm2),kroz elektrolit (vodeni rastvori kiselina, baza i soli,
najčešće natrijum hlorida) kojicirkuliše. Anodno rastvaranje površinskih
slojeva predmeta obrade dovodi do izmene konfiguracije zazora (veličine
0,05 - 1 mm) između elektroda, preraspodele gustine električne struje,
izmene hidrodinamičkih i drugih parametara procesa. Intenzivnim kretanjem
elektrolita obezbeđuje se odnošenje produkata anodnog rastvaranja iz zone
obrade i kopiranje profila katode na površini anode, stabilnost i visoka
proizvodnost obrade, odvođenje toplote i odgovarajuća vrednost ostalih
parametara procesa.
Elektrohemijska obrada se koristi za izradu delova složene
konfiguracije i male krutosti, obradu nepristupačnih površina i
visokokvalitetnih materijala sklonih obrazovanju pukotina (silicijum,
germanijum, berilijum i sl.), kao i realizaciju drugih proizvodnih operacija.
ECM postupcima obrade se realizaciju operacije bušenja otvora različitih
profila, izrade površina složenih konfiguracija (gravure alata za kovanje,
livenje, probijanje, prosecanje, presovanje, kompresorske i turbinske
lopatice) i sl.

20
 Šematski prikaz postupka ECM obrade

2.7.EUS - Ultrazvučna obrada

Ultrazvučno oscilovanje alata se može iskoristiti za uklanjanje viška

materijala(dimenzionalna obrada) ili poboljšanje efektivnosti
konvencionalnih i nekonvencionalnih postupaka obrade (obrade rezanjem i
deformisanjem, elektrohemijske, elektroerozione, hemijske i drugih
postupaka obrade). U savremenim proizvodnim uslovima postupci
ultrazvučne obrade (Electric Ultrasonic Machining - EUS ) se koriste za
izradu proizvoda bilo koje konfiguracije, posebno proizvoda od tvrdih I
super tvrdih materijala (izolacioni materijali, elementi elektronike itd.),
čišćenje,zavarivanje i lemljenje, itd.

Principijelna šema ultrazvučne obrade

21
 Ultrazvučna obrada je proces obrade kod kojeg se koriste zrna
brusnog materijala(abraziva). Energija potrebna za proces obrade se formira
preko izvora vibracija I prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet
obrade, postavljen u kadu sa abrazivnom suspenzijom (najčešće vodeni
rastvor brusnog materijala), dovode do razaranja površinskih slojeva i
formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladu sa konfiguracijom alata.
Relativno visok intenzitet procesa obezbeđuje se visokom frekvencijom
oscilovanja alata (18 - 25 kHz) i velikom količinom zrna brusnog materijala
koja se nalaze u procesu (30000 - 100000 zrna/cm2). Prodiranjem zrna
abraziva, pod dejstvom ultrazvučnih vibracija, u materijal predmeta obrade
dolazi do nastanka I širenja mikro i makropukotina koje se međusobno
presecaju formirajući mehanički oslabljen sloj koji se relativno lako razara,
uz pojavu produkata obrade.
Ultrazvučna obrada se koristi pri realizaciji proizvodnih operacija kao
što su: sečenje,glodanje, struganje, bušenje, brušenje, izrada navoja i obrada
delova složenih konfiguracija (gravure alata za kovanje i presovanje) itd.
Pored realizacije pomenutih operacija ultrazvuk se koristi i za povećanje
efikasnosti drugih postupaka obrade I izvođenje drugih operacija kao što su
zavarivanje, lemljenje, ispitivanje materijala,identifikacija i defektoskopija
različitih parametara i procesa itd.

22