PARTICIPI U STAROSLAVENSKOM JEZIKU I SLOŽENI GLAGOLSKI OBLICI

1. Koliko ima participa u staroslavenskom jeziku? Koji su?

___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

2. Zašto participe nazivamo hibridnom vrstom riječi? Koje sve gramatičke kategorije
imaju?
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________

3. Odredite o kojim je participima riječ?

padъši ______________________________________________________
znajemo ______________________________________________________
vedoma ______________________________________________________
rečenъ ______________________________________________________
sêky ______________________________________________________
zabъveno ______________________________________________________
hvalęĉi ______________________________________________________
nosivъši ______________________________________________________
nošьši ______________________________________________________
imy ______________________________________________________
isъhodę ______________________________________________________

4. Načinite morfološki opis svih glagola u sljedećim rečenicama.

a mytarь iz daleče stoję. ne hotěaše oči vьzvesti na nebo…

________________________________________________________________
Bože milostivъ bǫdi mьně grěšniku…
________________________________________________________________
oni že slyšavьše…
________________________________________________________________

1
vъ zakonê čьto pisano bo estъ...
________________________________________________________________
vidê tьĉǫ ego ležęĉǫ...
________________________________________________________________
vъnide kъ pilatu prosę têlo isusovo...
________________________________________________________________
vêrujęi vъ nь ne bǫdetъ osǫždenъ...
________________________________________________________________
otъvêĉavъ že isusъ reče...
________________________________________________________________
sъbъrašę sę arhierei i kъnižъnici i starьci ljudьstii. na dvorъ arhiereovъ. naricaemaago kaiêfa.
________________________________________________________________
Isusu že byvъšu vъ vitanii. Vъ domu simona prokaženago. Pristǫpi kь nemu žena imǫĉi
alavastrъ...
___________________________________________________________________________
i prišьdъ rabъ povêda gospodinu svoemu. togda razgnêvavъ sę gospodinъ domu.
________________________________________________________________

5. Prevedite na hrvatski jezik.

Vъhodęi dvьrьmi pastyrь estъ ovcamъ...

___________________________________________________________________________
Pride kъ bolęĉiimъ vračь...
___________________________________________________________________________
I bǫdete nenavidimi vsêmi ęzyki imene mojego radi...
___________________________________________________________________________
Prišedъšu že narodu kъ nemu . vьsi divlêahǫ sę vidęĉi dǫba oblistvьnêvьša...
___________________________________________________________________________
Večeru že byvъšu. vъzleže sъ obêma na desęte učenikoma.
________________________________________________________________

2
 6. Aktivni particip prezenta tvorio se od PREZENTSKE OSNOVE i 3 skupine
nastavaka:
a)
b)
c)

Objasnite i oprimjerite.

7. Dopuni!
Neodređeni oblici akt. participa prezenta sklanjali su se imenice _________________, ali
pod utjecajem ____________________ koji je očigledan u _____ množine muškoga roda.

8. Napišite N jd. m., sr. i ž. roda aktivnog participa preterita II. glagola glagolati.
___________________________________________________________________________

9. Pojasnite zašto glagoli i-tipa imaju dvojake oblike aktivnog participa preterita I. i
oprimjerite na glagolu roditi?
___________________________________________________________________________

10. Kako se tvorio futur I. u stsl. jeziku?A kako futur II.? Oprimjerite.
___________________________________________________________________________
11. Kraće (neodređene) i dulje (određene) oblike participa vedy i vedyi napišite u
N jd. vedy vedyi
G jd. ____________ ____________
D jd. ____________ ____________
A jd. ____________ ____________

12. Koje se složeno glagolsko vrijeme nije tvorilo od l-participa? Oprimjerite.

_______________________________________________________________

13. Kako glasi aktivni particip preterita I. glagola mrěti i prostrěti? Objasnite.
_______________________________________________________________

3
14. U sljedećim rečenicama podcrtaj i morfološki opiši složene glagolske oblike.

Gospodi . ne dobro li sêmę sêlъ esi na selê tvoemь.

___________________________________________________________________________
Sǫsedi že i iže nь bêahǫ vidêli prêžde êko slêpъ bê . glagolaahǫ
___________________________________________________________________________
Žena tvoê elisabetь roditъ synъ tebê i narečeši imę emu ioanъ.
___________________________________________________________________________
Ne imamь piti juže otъ sego ploda lozъnaago.
___________________________________________________________________________
Mьnê nikoliže ne dalъ esi kozlęte da s drugy moimi vъzveselilъ sę bimь
___________________________________________________________________________

4
PONOVIMO!

Aktivni particip prezenta

- 3 skupine nastavaka:
1) gl. e-tipa kojima pr. osnova završava na SUGLASNIK i
atematski gl.:

-y (za muški i srednji rod) i -ǫšti (za ž. r.)

2) gl. e-tipa kojima pr. osnova završava na JOTU ili PALATAL.

-ę (za muški i srednji rod) i -ǫšti (za ž. r.)

3) gl. i-tipa

-ę (za muški i srednji rod) i -ęšti (za ž. r.)

neodređeni oblici aktivnog p. prez. sklanjali su se kao palatalne

imenice glavne deklinacije, jedino je iznimka N mn. m. r. s
nastavkom -e umjesto -i.

= označava gl. radnju usporednu s P-radnjom ili radnjom finitivnoga gl. oblika.

U hrv. ga prenosimo gl. prilogom sadašnjim ili zavisnom rečenicom:

i se dъva slêpca vъzъpiste glagoljǫšti ...povikaše govoreći
i ishodęštju emu otъ crъkъve …i kad je izlazio iz crkve (i D. a.)

5
 Pasivni particip prez.

- osnovu mu dobivamo: prez. osn. + -om-/-em-/-im- (v. gore) + ъ/a/o

(oznake za rod); npr. bodomъ/a/o; znajemъ/a/o; nosimъ/a/o.

- kratki se oblici dekl. kao neodr. pridjevi (padomъ, -a, -u…).

– prenosimo ga zavisnom rečenicom:

se jestъ têlo moje dajemoje za vy = ovo je tijelo moje koje se daje za vas;
ako su s NEGACIJOM, prevode se kao pridjevi na -iv/-ljiv: nepobêdim = nepobjediv.

Ak. p. pret. I. -inf. osn. + ъ + ø (m. i. s. r.)/-ši (ž. r.) – radnja koja se izvršila prije P-r. ili r.
fin. gl. = kad je u N.– gl. pril. prošli ili nezav. reč.; u kosim p. – zavisnom reč.
Slyšavъ že irodъ… Čuvši pak Herod…
Večeru že byvъšu… Kad je bilo uvečer…

Ak. p. pret. II. -inf. osn. + l + -ъ/-a/-o (oznake za r.) ; ako osn. završ. na d ili t – ispadaju:
pad-lъ = palъ; gl. na -nǫ- čuvali taj sufiks ako je bio naslonjen na samogl., a odbacivali uz
sugl.

Pasivni p. pret. -inf. osn. + -n-/-en-/-t- + -ъ/-a/-o; sklanjali se kao neodr. i određeni
pridj. m. i s. r. (o-osn.), ž. r. (a-osn); s negacijom može imati tzv.
NECESITATIVNOznačenje = radnja izražena gl. mora se dogoditi.
neispisanъ = neopisiv