УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Катедра за за управљање пројектима у грађевинарству

Предмет: ОДРЖАВАЊЕ ОБЈЕКАТА

Предметни наставник:
Асистент:

СЕМИНАРСКИ РАД:

Одржавање аеродрома

Кандидат:

Београд, 2015-16. године

Садржај:

1. Генерални принципи и појмови у оквиру Facility Management-a ................................... 3

2. О аеродромима у Републици Србији ................................................................................. 4

3. Аеродром Никола Тесла ...................................................................................................... 5

4. Одржавање објеката, опреме и инсталација на аеродрому .............................................. 7

4.1. Преглед .......................................................................................................................... 8

4.1.1. Преглед полетно-слетне стазе и рулне стазе ....................................................... 9

4.1.2. Преглед услова кочења .......................................................................................... 9

4.2. Поправке и отклањање недостатака .......................................................................... 12

4.3. Чишћење ...................................................................................................................... 15

5.Службе аеродрома Никола Тесла ...................................................................................... 17

5.1. Вођење авиона ............................................................................................................. 17

5.2. Спасилачко-ватрогасна служба ................................................................................. 17

5.3. Возни парк за зимско и летње одржавање................................................................ 18

5.4. Техничка база .............................................................................................................. 18

6. Животиње у служби одржавања аеродрома .................................................................... 19

7. Закључак ............................................................................................................................. 20

2
1. Генерални принципи и појмови у оквиру Facility Management-a

Facility Management (у наставку FM), је међународно прихваћен назив за

управљање објектима у експлоатацији. То је професија која обједињује сазнања из
области архитектуре, грађевинарства и других инжењерских грана, економије,
информационих и комуникационих технологија, организационих наука, социологије и
естетике. FM се бави управљањем и одржавањем изграђених објеката у фази
експлоатације кроз интеграцију људи, места, процеса и технологија.

Циљ примене FM-а је:

 Побољшање квалитета и ефикасности,
 Смањење трошкова,
 Оптимизација,
 Контрола статуса процеса у било које време.

Домени примене FM-а су здравство, угоститељство, туризам, образовање,

пословање, туризам итд. Уводи се и примењује због бројних предности од којих су
интегрисано управљање подацима, ефикасније коришћење ресурса, праћење трошкова,
уштеде у трошковима, транспарентност пословања...
Животни циклус изграђених објеката потребно је дефинисати због додатних
улагања и након изградње објекта. Ова додатна улагања се огледају кроз одржавање, а
обзиром на велика средства уложена током изградње, циљ инвеститора је ефикасно
управљање експлоатацијом како би што пре повратио уложен новац. Животни циклус
изграђених објеката може се приказати у 6 фаза, тако да свака фаза захтева различита
ангажовања Facility Manager-a.[3]

3
2. О аеродромима у Републици Србији

Србија спада у земље са изузетно добрим прометним положајем. Ово се односи

и на ваздушни саобраћај, који последњих година бележи стални и брзи раст обима,
летова и путника.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је београдски аеродром „Никола Тесла“

у Сурчину, удаљен 15 km од средишта града. Због изванредног положаја овај аеродром
је некад био значајан и изван граница бивше Југославије, а очекује се да овај ниво буде
поново досегнут у блиској будућности као регионални саобраћајни чвор.

У Србији постоји 39 званично уписаних аеродрома, који се знатно разликују по

својој опремељености. Од њих је само 5 од њих уврштено на листу аеродрома са IATA
кодом (IATA Airport Code), па су:

Међународни аеродроми са IATA ознакама:

 Аеродром „Никола Тесла“ Београд - BEG
 Аеродром „Батајница“ Београд - BJY - Војни аеродром које ће се ускоро ограничено
користити и у цивилне сврхе
 Аеродром „Константин Велики“ Ниш - INI
 Аеродром Вршац - VRC - Ово је истоврмено и аеродром за обуку Ваздухопловне
академије у Вршцу
 Аеродром „Поникве“ Ужице - UZC
 Аеродром „Слатина“ Приштина - PRN
 Аеродром „Морава“ Краљево – КVO

Слика 1. Међународни аеродром „Београд“, око 1928. године

4
3. Аеродром Никола Тесла

Међународни аеродром Никола Тесла је највећи аеродром у Србији. Аеродром

је важно чвориште саобраћајне мреже у Београду па у и целој Србији. Именован у част
Николе Тесле, аеродром се налази 12 km западно од центра Београда на територији
београдске општине Сурчин. Путници током слетања на аеродром са истока имају
поглед на центар Београда, а посебно на општине Чукарица и Нови Београд. Раније, за
време лоших временских услова, авиони су били преусмеравани на аеродром
Константин Велики у Нишу, који је удаљен 230 км јужно од Београда. Међутим, крајем
2005. године, CAT IIIb навигациони систем је уведен, тако да су авиони у могућности
да полећу и слећу на аеродром и током најмагловитијих дана у години.

Слика 2. Аеродром Никола Тесла

Аеродром Никола Тесла је матично чвориште Air Serbia, националног авио-

превозника Републике Србије, чартер компаније Авиогенекс и нискотарифног авио-
превозника Wizz Air. Авио-такси компаније Air Pink, JAT Airways такси, Пеликан
ервејз и Принц авијација сматрају аеродром Никола Тесла за матични, баш као и карго
авио-компанија United international airlines. Кроз аеродром је 2015. прошло 4.776.110
путника. Аеродром у Београду настао је 1910. године. Од тада до данас, летелиште је
мењало локацију, расло и развијало се.

Прво летелиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном

вежбалишту у предграђу Бањица. Почетком 1912. године, на Бањици је подигнут први
дрвени хангар за авионе намењен ратовању са Турском. Две године касније на Бањици
је стационирана српска аеропланска ескадрила и балонска чета. Бањички аеродром
коришћен је и после Првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији
Скопље — Ниш — Београд — Нови Сад и Београд — Сарајево — Мостар. У близини
места где се налазио овај аеродром данас је Војно-медицинска академија.

5
 Међународни аеродром „Београд“ изграђен је на ливади која се звала Дојно
поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна.
Аеродром је отворен за саобраћај у марту 1927. године. Од фебруара 1928. године са
новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио-компаније, "Аеропута“. Аеродром
је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године
изграђена модерна пристанишна зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при
слабој видљивости. Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су
га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда. За локацију новог
међународног аеродрома изабран је простор у близини Сурчина, 18 километара
западно од Београда. Аеродром је свечано отворен 28. априла 1962. године. Имао је
једну писту дужине 3.000 метара, рулну стазу дужине 3.350 метара, пристанишну
зграду за пријем путника, контролни торањ, велику платформу за опслуживање
летелица и другу савремену опрему. Касније је изграђена и нова зграда за пријем
путника, проширена је платформа за пријем авиона, продужена је писта, а 1997. године
уграђена је опрема за Категорију II и тиме омогућена употреба аеродрома по лошијим
временским условима.

На аеродрому „Никола Тесла“ смештене су техничке базе ЈАТ airways-a и

Авиогенекса, Обласна контрола летења, царина, музеј ваздухопловства и школски
центри ЈАТ-а, хеликоптерска јединица МУП-а и др. Дана 14. маја 2006. године отворен
је, после вишегодишњег реновирања, Терминал 2 аеродрома „Никола Тесла“ у
Београду. Реновирани терминал 2 обухвата три етаже, односно сутерен (међународни
доласци), приземље и спрат (међународни одласци и транзит). У приземљу се налази
33 шалтера за пријем путника, што омогућава опслуживање 1.000 путника на сат, док
се на спрату налази 10 шалтера пасошке контроле. Аеродром „Никола Тесла“ после
ових радова је у стању да опслужи 10 авиона на сат. Такође повећан је и број седећих
места, тако да терминал 2 располаже са 270 седећих места на 3 етаже.

Терминал је у могућности да прими највеће авионе света, па и највећи — Ербас А380.

Годишњи капацитет пријема и отпреме путника са теминала 2 је 5 милиона.

Сутерен терминала 2 са међународним доласцима пуштен је у рад крајем

децембра 2005. Аеродром „Никола Тесла“ идеално је лоциран у односу на друге
аеродроме у окружењу, јер нема навигационих ограничења и налази се на раскрсници
највећих ваздушних рута. Ваздушне руте и прилази опремљени су модерном
радио‑навигационом опремом.

Непосредно окружење аеродрома има четири прецизна система за вођење

ваздухоплова (VOR, DME). Оба прилаза полетно-слетној стази опремљена су
прецизном радио-навигационом опремом ILS. Полетно-слетна стаза 12 је опремљена
опремом за слетање ILS категорије IIIb (CAT 3B) док је полетно-слетна стаза 30
опремљена опремом за слетање ILS категорије CAT II (CAT 2). Оба смера прилаза
полетно-слетној стази имају прилазна навигациона светла CAT-II и раван понирања
визуелног прилаза типа ПСС за праг 12, и типа VASIS за праг 30.[4]

6
4. Одржавање објеката, опреме и инсталација на аеродрому

Правилником о одржавању објеката, опреме и инсталација од значаја за

безбедност ваздушне пловидбе на аеродрому прописује се одржавање полетно-
слетних и других стаза, пристанишних платформи и других површина на аеродрому
које служе за кретање ваздухоплова и одржавање објеката, инсталација, уређаја,
опреме и средстава аеродромских служби који омогућавају безбедно полетање,
слетање и боравак ваздухоплова, као и прихват и отпрему ваздухоплова путника и
ствари.

Зависно од врсте и обима, одржавање може бити:

 РЕДОВНО и
 ИНВЕСТИЦИОНО.

Редовно одржавање обухвата радове мањег обима, а нарочито: преглед површина за

кретање ваздухоплова, објеката, инсталација, уређаја, опреме и средстава који
омогућавају безбедно полетање, слетање и боравак ваздухоплова, прихват и отпрему
ваздухоплова, путника и ствари, предузимање превентивних мера, поправке,
отклањање недостатака и чишћење површина за кретање ваздухоплова, објеката,
инсталација, уређаја, опреме и средстава.

Инвестиционо одржавање обухвата веће обнове површина за кретање ваздухоплова

и објеката, инсталација и уређаја којима се обезбеђују њихова трајност и поузданост,
без промене техничких карактеристика. Инвестиционо одржавање, по правилу, врши
се периодично, а радови се изводе на основу урађене техничке документације. [1]

Поправка или
отклањање
недостатака

ПРЕГЛЕД

Чишћење

7
4.1. Преглед

Корисник аеродрома, у случају Аеродрома у Београду то је Air Serbia, дужан је

да води документацију о извршеним прегледима у виду дневника, записника,
извештаја или атеста.

Редовни преглед површина за кретање ваздухоплова, инсталација и уређаја за

светлосно обележавање (светла полетно-слетних стаза, рулних стаза и платформи,
светла прилаза, приказивачи нагиба прилажења, светла за обележавање препрека и др),
врши се најмање два пута у време у коме се аеродром користи за ваздушну пловидбу,
тако да се при том не омета саобраћај.

Први редовни преглед врши се пре највеће дневне учесталости ваздушног

саобраћаја, а ако је време у коме се аеродром користи за ваздушну пловидбу мање од
24 часа, први редовни преглед врши се пре отварања аеродрома за ваздушни саобраћај.

Други редовни преглед врши се непосредно пре наступања дана или ноћи.

Прегледи се врше и у краћим временским интервалима, али не дужим од 4 часа,

ако су површине за кретање ваздухоплова покривене снегом, ледом, лапавицом,
сланом, односно ако настану следеће промене и то:

1) промена коефицијента трења од 0,05

2) промена дебљине слоја већа од 20 мм за сув снег, већа од 10 мм за мокар снег

и већа од 5 мм за лапавицу

3) промена расположиве дужине или ширине полетно-слетне стазе од 10% или

више

5) формирање снежних наноса дуж једне или обе стране полетно-слетне стазе

6) било која промена интензитета или уочљивости светала полетно-слетне стазе

7) промена било којих других услова за које се на основу искуства и познавања

локалних услова зна да су битни.

Ако се на површинама за кретање ваздухоплова или на инсталацијама и

уређајима за светлосно обележавање предвиђа чишћење или други неодложни радови,
носилац права коришћења аеродрома, односно организација удруженог рада за
аеродромске услуге дужна је да најмање пола часа пре почетка рада обавести
аеродромску службу контроле летења да ће аеродром бити затворен, односно најмање
пола часа пре завршетка свих радова — да ће аеродром бити поново отворен. [1]

8
 4.1.1. Преглед полетно-слетне стазе и рулне стазе

Преглед полетно-слетне стазе врши се по секцијама. Секције су исте дужине и

обележавају се римским бројевима I, II и III, с тим што је секција I увек прва трећина
дужине полетно-слетне стазе, посматрано од правца са нижом бројном ознаком.

Преглед рулне стазе врши се по секцијама. Границе секција рулне стазе

одређују се продуженом граничном линијом секција полетно-слетне стазе, која је
управна на осу те стазе. Број и дужина секција рулне стазе могу бити мање од секција
полетнослетне стазе, зависно од дужине рулне стазе.

4.1.2. Преглед услова кочења

Услови кочења на површинама за кретање ваздухоплова проверавају се

мерењем и израчунавањем коефицијента трења. Услови кочења на полетно-слетној
стази проверавају се кад је та стаза делимично или у потпуности покривена снегом,
ледом, лапавицом, сланом или водом, а на другим површинама за кретање
ваздухоплова кад се може проценити да ће ти услови бити неповољни за кретање
ваздухоплова.

Коефицијент трења мери се дуж две мерне линије које су паралелне са осом
полетно-слетне стазе, на растојању од 3 м до 10 м са обе стране осе. За сваку секцију
полетно-слетне стазе одређује се средња вредност коефицијента трења.

Услови кочења на полетно-слетној стази покривеној ледом и збијеним снегом

приказују се описно и одређеним бројем (кодом) који одговара коефицијенту трења,
према следећој табели:

Измерен/израчунат Оцена кочења Код

коефицијент трења

0,40 и више добро 5

0,39 до 0,36 средње до добро 4

0,35 до 0,30 средње 3

0,29 до 0,26 средње до лоше 2

0,25 и мање лоше 1

9 - непоуздан непоуздано или се не 9

може измерити

9
 Услови кочења на полетно-слетној стази покривеној водом проверавају се
најмање једанпут годишње или кад се за то укаже потреба, односно кад се промени
стање на површинама за кретање ваздухоплова које може да доведе до промене
коефицијента трења (промене текстуре коловозног застора, наслаге гуме од
пнеуматика ваздухопловапри слетању и кочењу, наноси уља и мазива, могућност
емулговањананесених честица прашине и пепела и др). Услови кочења на полетно-
слетној стази покривеној водом, кад се користе уређаји за мерење, приказују се описно
и, зависно од уређаја којим је мерење вршено, одговарају вредностима коефицијената
датим уследећој табели:

Оцена услова м-метар Шкидо-метар Уређај са Страдограф Вучни уређај

кочења дијагоналним за мерење
кочењем трења

добро 0,50 и више 0,60 и више 0,56 и више 0,44 и више 0,32 и више

средње 0,40 до 0,49 0,49 до 0,59 0,48 до 0,55 0,33 до 0,43 0,23 до 0,31

лоше испод 0,40 испод 0,49 испод 0,45 испод 0,33 испод 0,23

Ако се приликом прегледа утврди да на површини за кретање ваздухоплова има:

љуспања коловозног застора, пукотина, распадања или деформације коловозног
застора, неравнина (испупчења, удубљења), страних предмета и сл. и ако су оштећења
таква да могу угрозити безбедност ваздушне пловидбе, такве површине искључују се
из употребе. [1]

Према извештају NTSB-а (National Transportation Safety Board), узрок пада

првог суперсоничног млазњака Конкорда (Concorde), био je комад метала на писти
отпао од авиона који је претходно слетео. Метал је пробушио гуме на авиону, а
парчићи гума су пробушили резервоаре из којих је процурило гориво и запалило се.
Несрећа се догодила 25. јула 2000. када се авион приликом полетања са аеродрома
Шарл де Гол у Паризу запалио и срушио на оближњи хотел.

Авион је повучен из саобраћаја 24. октобра 2003 због поскупљења горива, а

пошто је Конкорд трошио доста горива, био је неисплатив. Током рулања је трошио
око 2т горива, док је у резервоаре могло стати до 200т горива. [5]

Слика 3. Конкорд, у тренутку полетања

10
 Преглед објеката, инсталације, уређаја, опреме и средстава може бити:
 дневни,
 седмични,
 двонедељни,
 месечни,
 тромесечни,
 шестомесечни и
 годишњи.

Дневни преглед обухвата нарочито:

1. проверу свих светиљки система - прегореле сијалице, запрљани или поломљени
стаклени делови сочива, велико одступање подешености
2. проверу читавог система светлосног обележавања после уклањања снега, нарочито у
односу на наслаге снега које заклањају светиљке
3. проверу даљинске команде укључења и промене интензитета светлости звучних и
светлосних сигнала и регулатора константне струје
4. проверу свих система за осветљавање и обележавање препрека и средстава за
укључивање звучних и светлосних сигнала за упозорење и њихових инсталација.

Седмични преглед обухвата нарочито:

1. проверу напуњености акумулатора, исправности показивача амперметра и волтметра и
проверу комплета резервних осигурача
2. проверу резервног извора напајања електричном енергијом (дужина времена
укључивања, стабилност и регуларност излазних карактеристика генератора, вибрације
и претходно загревање мотора, његових агрегата и спољних елемената, напајање
горивом), и проверу свих система заштите
3. проверу са земље вертикалног угла система светлосног показивача нагиба прилажења,
са подешавањем, ако је то потребно.

Двонедељни преглед обухвата нарочито проверу интензитета светлости светиљки

светла осе полетно-слетне стазе у зони додира и светиљки светла зоне додира полетно-
слетне стазе.

Месечни преглед обухвата нарочито:

1. проверу рада регулатора у свим степенима бљеска, са мерењем излазне струје за све
системе светлосног обележавања
2. општи преглед регулационе опреме, система сигнализације за сваку врсту и групу те
опреме и преглед шахтова и канализације кабловских инсталација.

Тромесечни преглед обухвата нарочито:

1. проверу обавезних инструктивних знакова и знакова обавештавања на аеродромским
површинама
2. преглед система прилазног светла, са израдом фотографије, ако је то потребно.

11
Шестомесечни преглед обухвата нарочито:

1. проверу изолованости у кабловима на снагу и кабловима за сигнализацију и

управљање, у складу са прописом о југословенском стандарду за мерење изолованости

2. проверу система уземљења и осталих система заштите, електричних контаката и

изолатора на регулационим уређајима.

Годишњи преглед обухвата нарочито:

1. проверу свих елемената инсталација за светлосно обележавање, светиљки за светлосно
обележавање површина за кретање ваздухоплова и препрека
2. мерење интензитета осветљености платформи аеродрома

4.2. Поправке и отклањање недостатака

У току редовног одржавања површина за кретање ваздухоплова морају се одмах

отклонити сви недостаци и извршити одређене поправке, а нарочито:
1. поправке местимичних површинских оштећења коловозног застора и оштећења
дуж спојница и на угловима плоча бетонског застора;
2. обрада и заптивање нових пукотина и замена дотрајале заптивне масе спојница
и пукотина;
3. денивелација са заменом или без замене коловозног застора на местима
оштећења;
4. обнављање недовољно уочљивих ознака;
5. кошење траве и одржавање прописаних кота и нагиба површина основних
стаза;
6. замена дотрајалих кабловских инсталација система светлосног обележавања и
замена неисправних светиљки;
7. поправке оштећења на огради;
8. друге поправке којима се спречавају неправилности и оштећења на површинама
за кретање ваздухоплова.

План одржавања за јесењи период, поред редовног одржавања, садржи и план

припреме за одржавање у зимским условима, укључујући и превентивне мере.

Ни на једном делу полетно-слетне стазе и брзо излазних рулних стаза са коловозним

застором не смеју бити неравнине веће од:
1. 1,25 цм у виду избочина које не смеју бити оштрих ивица, мерено равњачом
дужине 3 м, у било ком правцу
2. 3 цм у виду улегнућа у којима може да се задржава вода, мерено равњачом
дужине 3 м, у било ком правцу.

12
У периоду повољних временских и других услова морају се планирати и извести
обимнији радови предвиђени редовним и инвестиционим одржавањем, а нарочито:
1. оправке, замене или ојачавање дотрајалих места на коловозним површинама
2. заштита асфалтног застора од испошћивања битуменског везива
3. повећавање рапавости коловозних површина ради повећања ефекта кочења
4. замена филтерског материјала у дренажним каналима
5. уклањање дрвећа и другог растиња које пробија површине за ограничавање
препрека
6. провера равности и носивости коловозне конструкције

Према члану 46. Правилника о одржавању објеката, опреме и инсталација од

значаја за безбедност ваздушне пловидбе на аеродрому, трава и друго растиње на
основним стазама не смеју бити виши од 30 цм, а трава око светиљки система
светлосног обележавања мора се одржавати тако да се обезбеди стална видљивост тих
светиљки из ваздухоплова у полетању, слетању и кретању по површинама за кретање
ваздухоплова.

По правилнику, ако се на затрављеним површинама појаве кртичњаци, те

површине морају се поравнати и затравити.[1]

На Аеродрому Никола Тесла ове и сличне радове изводи фирма

Gomadjo&COd.o.o. која је на захтев Аеродрома израдила ЕЛАБОРАТ одржавања
зелених површина, сузбијања глодара и птица на аеродрому „Никола Тесла“
Београд. Обухваћено је одржавање 225 ха зелених површина и од тога санације 100 ха
са иновацијом механичких и увођењем хемијских метода рада на сузбијању ситних
глодара и птица. Ваздушни саобраћај који се одвија преко аеродрома Никола Тесла
представља значајну привредну и туристичку делатност Републике Србије и града
Београд. Таква делатност захтева систематско одржавање зелених површина у
функцији безбедносних структура како аеродрома са инфраструктуром, тако и
ваздухоплова и путника. Вегетациона маса травних и коровских састава, као и
прорастања шибља, појава ситних глодара и птица захтевају стални, систематски и
стручни посао, пре свега из безбедносних разлога, а потом и привредно туристичких
делатности. Спречавање појаве коровске вегетације и шибља, као и одржавање травне
масе на дозвољеној и оптималној висини захтевају како иновиране механичке, тако и
хемијске методе примене. Те методе подразумевајау примену ефикасних и економски
оправданих мера. Одржавање популације ситних глодара (мишева, пацова, пољских
волухарица, хрчака и кртица) на нивоу да не привлаче птице и оштећују травне
површине захтева пре свега примену добро одабраних хемијских средстава на бази
активне материје PH3 гаса и бродифакума уз систематско спровођење мера
дератизације. Појава птица на аеродрому представља могућу опасност како за
ваздухоплове, тако и за путнике у њима. Смањењем прекобројности ситних глодара
који су у ланцу исхране неких врста птица, као и применом хемијских метода
(употребом репелената), могуће је и ту безбедносну меру одржавати на веома високом
нивоу.[11]

Према извештају поменутог NTSB-a узрок пада авиона US Airways Flight 1549
био је судар са јатом птица. Оба мотора су отказала, а капетан је морао да изведе
принудно слетање на реку Хадсон. Сви путници и чланови посаде су преживели. У

13
већини случајева када дође до судара са птицама авиони се могу безбедно приземљити,
али штета која настаје приликом удара је велика. Постоје случајеви и са неуспелим
приземљењем, тако је у судару са птицама U.S. Air Force Boeing E-3 Sentry, 22.
септембра 1995. године, срушен и том приликом је настрадало свих 28 чланова
посаде.[6]

Слика 4. Принудно слетање у реку Хадсон Слика 5. Судар птице и авиона

Даље, према Правилнику, ако настане квар сијалице, светиљке и дела

инсталације или се из било ког разлога смањи интензитет емитовања светлости, квар се
мора отклонити пре него што се интензитет емитовања светлости смањи испод
дозвољеног.

За све елементе система светлосног обележавања мора се обезбедити довољно

резервних делова да би се извршиле све неопходне поправке и замене ради исправног
функционисања система.

За сваки аеродром утврђују се планови редовног одржавања и обезбеђују шеме

за поправке површина за кретање ваздухоплова, објеката, инсталација, уређаја, опреме
и средстава који омогућују безбедно полетање, слетање и боравак ваздухоплова, као и
прихват и отпрему ваздухоплова, путника и ствари. План одржавања којим се одређују
редослед поправки, зависно од времена трајања одржавања и услова коришћења
средстава које се одржава, мора да садржи рубрике за оверу и допуну извршених
преправки.

Пројектом одржавања објекта потребно је разрадити мрежни план активности

(редослед активности, динамика радова), план неопходних радних профила (кадровски
план), план механизације и опреме, токове кретања материјала, ремонтоване опреме и
механизације, финансијски план, план набавке и куповине опреме, делова, као и начин
управљања имплементацијом пројекта. На овим радовима неопходан је велики број
радника, па је комуникација и координација од изузетног значаја.

14
 Пројекат основног одржавања аеродрома обухвата:
 план сервисирања аеродромских возила и механизације
 возила и опрему за зимско и летње одржавање маневарских површина
 план распореда и ремонта ватрогасних кола и кола хитне помоћи
 план одржавања противпожарне заштите, пожарних излаза
 план одржавања комуналне и енергетске инфраструктуре
 план одржавања машинско-процесне опреме за одвијање ваздухопловних
активности
 одржавање царинског складишта
 план транспорта, чишћења и депоновања отпада[3]

4.3. Чишћење

На површинама за кретање ваздухоплова не смеју се налазити страни предмети

(издвојени делови коловозног застора, остаци шљунка, песка и прашине, остаци
покошене траве, итд.) који могу оштетити ваздухоплов. Наслаге уља, мазива, гуме и сл.
морају се уклањати са свих површина са коловозним застором ако могу да изазову
смањење коефицијента трења испод прописане вредности. За спречавање издвајања
земљаног и другог материјала услед ерозије или недовољне стабилизације површина
заштитних појасева морају се предузимати потребне мере ради избегавања могућности
усисавања и оштећења мотора ваздухоплова, као и наношења нечистоће на површине
за кретање ваздухоплова.

Опрема за чишћење снега, леда, лапавице и слане мора бити исправна пре
почетка периода падавина. Преглед и оправка опреме, као и обука лица која ће
руководити том опремом, морају се извршити благовремено, пре прве операције
чишћења. Пре почетка периода снежних падавина постављају се прописане ознаке за
обележавање стаза покривених снегом. Чишћење површина за кретање ваздухоплова
започиње одмах после покривања коловозног застора падавина, односно најкасније кад
покривач достигне дебљину од 15мм (лапавица, вода), односно 20мм ако је снег
влажан и 50мм ако је снег сув.

Ако се чишћење снега, лапавице и леда са површина за кретање ваздухоплова и

система светлосног обележавања не може обавити истовремено, чишћењу се приступа
према следећем редоследу, и то:
1. полетно-слетне стазе са светлосним обележавањем;
2. рулне стазе са светлосним обележавањем, која представља најкраћу везу
између полетно-слетне стазе и пристанишне платформе;
3. пристанишне платформе;
4. других стаза и површина за кретање ваздухоплова по редоследу који
омогућава успостављање нормалних операција.

За разлеђивање површина за кретање ваздухоплова могу се користити испитана

хемијска средства која не утичу неповољно на материјал од ког је произведен
ваздухоплов и која оштећују коловозни застор у најмањој могућој мери.

15
 Возила и машине за чишћење површина за кретање ваздухоплова, као и друга
возила која се крећу по површинама за кретање ваздухоплова, морају имати укључена
ротациона светла жуте боје за све време задржавања на тим површинама и морају бити
у сталној радио-вези са дежурним лицем екипе за чишћење.

Површине за кретање ваздухоплова чисте се по прибављеном одобрењу

аеродромске службе контроле летења.

Слика 6. Чишћење писте од трагова гумa

Поред наведеног чишћења полетно-слетне стазе, рулне стазе и осталих делова

којима се креће авион, одржавање подразумева чишћење и аеродромских објеката за
пријем и отпрему путника, пртљага и робе. Аеродром Чистоћа Терминали д.о.о.
професионално се бави одржавањем хигијене у великим пословним објектима, а
првенствено на београдском аеродрому Никола Тесла. Фирма је опремљена
најсавременијим машинама, алатом и опремом за чишћење. Искључиво користе
еколошка средства признатих светских брендова. [7]

Слика 7. Чишћење просторија за пријем и отпрему путника

16
 У новом Правилнику о аеродромима, Део десет, кроз само 5 чланова дате су
инструкције за техничко одржавање аеродрома. Овде се дају упутства о одржавању
полетно-слетне стазе, визуелних средстава, објеката, ограде и дренажног система.
Интензитет светла се мери на лицу места, а 95% светала мора да буде исправно у
сваком тренутку. [2]

5.Службе аеродрома Никола Тесла

5.1. Вођење авиона

Сва светла за усмеравање авиона прикључена су на резервни систем генератора
чији капацитет и оперативне карактеристике омогућују континуирано снабдевање
електричном енергијом. Follow-meвозило води авионе до њихових позиција на
платформи.

5.2. Спасилачко-ватрогасна служба

Спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд располаже
ватрогасном опремом и возилима одговарајућег капацитета, перформанси и типа, на
основу ICAO (International Civil Aviation Organisation), препорука за 7. ватрогасну
категорију.

У складу са међународним стандардима, спасилачко-ватрогасна служба

Аеродрома Никола Тесла Београд располаже резервоаром брзог пуњења водом за
ватрогасна возила и довољном количином пенила и праха за гашење и највећих
пожара. Служба има ефикасну радио-мрежу, а ватрогасци су у сталном контакту са
ватрогасном базом, саобраћајним центром и аеродромском контролом летења.
Спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд на основу ICAO и
сопствене класификације припада седмој ватрогасној категорији.

У циљу обезбеђивања максималне безбедности путника, посаде и авиона,

спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд унапредила је своје
пословање и већ задовољава критеријуме за осму ватрогасну категорију од максимално
10. Спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд у реону
Ареодрома поседује полигон за извођење практичних ватрогасних вежби на коме се
налази авион DC-9, симулатор стајног трапа и мотора авиона, зидани објекат, посуде
различитих капацитета за симулацију пожара расутог горива као и расходована возила
за увежбавање коришћења развалних алата.

У блиској будућности предвиђено је усавршавање до инструкторског нивоа

одређеног броја ватрогасаца, набавка великог ватрогасног возила 6 x 6, техничког
ватрогасног возила, возила са платформом-степенице за брз прилаз авиону, евакуацију
путника и гашење пожара имајући у виду да је све више ваздухоплова великих
габарита до којих је у ванредним ситуацијама тешко приступити вратима за
евакуацију, опрему за уклањање оштећених ваздухоплова са аеродрома и опрему за

17
интервенције са опасним материјама. Саставни део спасилачко-ватрогасне службе су и
сертификоване особе за пружање прве медицинске помоћи.

У саставу Спасилачко-ватрогасне службе Аеродрома Никола Тесла Београд

послује и превентивно одељење које спроводи следеће активности: редован и ванредни
преглед ватрогасне опреме, хидраната и апарата за гашење пожара на комплексу
аеродрома, обезбеђује радове са отвореним пламеном, контролише и пуни апарате за
дисање (кисеонички цилиндри за ватрогасце), обилази алармиране зоне и прати
извршење наложених мера и сарађује са против пожарном полицијом.

5.3. Возни парк за зимско и летње одржавање

Возни парк за зимско и летње одржавање маневарских и других површина
опремљен је возилима за чишћење снега, бацачима снега, распршивачима, вучним
возилима за мерење клизавости коловозних површина, возилима за чишћење путева,
итд.

Слика 8. Возни парк за зимско и летње одржавање Аеродрома Никола Тесла

5.4. Техничка база

У оквиру техничког комплекса Аеродрома Никола Тесла Београд налази се и
техничка база површине 3200 квадратних метара. Техничка база Аеродрома Никола
Тесла Београд сервисира и одржава:
 аеродромску опрему и возила,
 возила и опрему за зимско и летње одржавање маневарских површина,
 ватрогасна и возила хитне помоћи.[8]

18
6.Животиње у служби одржавања аеродрома

На аеродрому у Мичигену, Traverse City Airport in Michigan, поред људи и

машина, у служби одржавања и сигурности запослен је и један пас. Његова задатак је да
растерује птице са писте. Многе компаније се ослањају на сирене или пиротехничка
средства за ублажавање ризика од птица удара, али на овом аеродрому је испробано тајно
оружје, пас Пипер. Пас коришћењем оштрог њуха веома прецизно проналази глодаре и
мале сисаре. Разлог зашто се истребљују ове мале животињице је тај што су оне храна
птицама те их тако привлаче да слете или лете у зонама око писте где угрожавају
безбедно слетање и полетање авиона.[9]

Слика 9. Пас Piper патролира аеродромом

Женка јастреба, добро је истрениран ловац и страх и трепет за све птице на

аеродрому Никола Тесла. Ипак, она ради тимски са човеком који је наводи и припрема
за напад. Хани Гиргис, један је од свега неколико професионалних соколара у Србији и
скоро четири године у Јат техници растерује голубове, свраке и друге птице да не би
оштетиле авионе српског авиопревозника и многих других авиокомпанија, који се ту
поправљају и одржавају. Овај метод је доказано ефикаснији од коришћења
ултразвучних уређаја. Углавном је зими довољна ова једна женка јастреба по имену
Ева, док у пролећном и летњем периоду добија појачање, јер се тада брзо умарају због
високих температура.[10]

Слика 10. Женка јастреба на аеродрому Никола Тесла

19
7. Закључак

Када је у питању примена и коришћење стратегије Facility Managementa-а или

дугорочне одрживости постојећег окружења, Србија са својим суседима, губи корак у
овој значајној области целокупног система успешног пословања. Познато је да свака
нова инострана инвестиција са собом доноси и спроводи најновија технолошка решења
за економску исплативост својих улагања кроз дугорочни период самоодрживости.
Земље Европске Уније, САД, Канада и Русија предњаче у решавању ове проблематике,
а за шта је основ добра законска регулатива у тим земљама, развијена технологија
грађења и наравно велики буџет предвиђен за те врсте радова. Земље Балкана су
углавном привредно неразвијеније , суочене са застарелом и прљавом индустријом, па
је и количина инвестиција у одржавање минимална, тј. крајње нужна и често јој се
прибегава када стање на објекту или систему постаје критично.

Прописи постоје али су лоше формулисани, а најгоре је то што и тамо где

постоје лоше је организована њихова имплементација. Слабе су надлежне и
инспекцијске службе у тој области. Скоро сваки објекат препуштен је у погледу
одржавања менаџменту фирме која га користи , било да је у државном или приватном
власништву.

Одржавање аеродрома изводи се по правилима и прописима од дана када је

отоворен 1962. године, знајући какав ризик и последице могу бити услед непоштовања
процедура за одржавање, онда се ово и подразумева. Битно је одвојено сагледати
одржавање дела аеродрома који директно утиче на кретање, слетање и полетање
аеродрома и других објеката у склопу аеродома. Обзиром да поред Air Serbia многе
стране компаније користе наш аеродом, одржавање ових делова аеродрома изводи се
по строгим прописима, гарантујући највећу безбедност на првом месту свим
ваздухопловима и путницима. Одржавање осталих објеката, хангара, техничких зграда,
зграде за пријем и отпрему путника, итд, није на завидном нивоу. Од када је
национални авиопревозник Уједињених Арапских Емирата, Etihad Airways, као
сувласник са Владом Републике Србије, преузео наш највећи аеродом Никла Тесла,
стање у погледу одржавања аеродрома је подигнуто на виши ниво. Отворене су нове
међународне линије и авио флота осавремењена новим авионима. Све ово је захтевало
и постепено повећање и коришћење савремених метода одржавања аеродрома. Али
ипак, одржавање паркинга и прилаза од паркинга ка терминалима, одржавање
техничких зграда у оквиру аеродрома, морало би да се побољша. У будућности би
требало применити што већу подршку интернета у пројектовању одржавања и
користити базе података других аеродрома. Најављује се набавка најсавременијих
машина за одржавање полетно-слетне стазе и платформе за одлеђивање авиона.

20
Литература:
[1] Правилник о одржавању објеката, опреме и инсталација од значаја за безбедност ваздушне
пловидбе на аеродрому, "Службени лист СФРЈ", бр. 9/84.

[2] Правилник о аеродромима, „Службени гласник РС“, бр. 73/10 и 57/11

[3] http://www.grf.bg.ac.rs/studije/ (датум приступа: 12.9.2016)

[4] http://www.beg.aero/strana/10061/О-Аеродрому

[5] http://portalmladi.com/velike-zanimljivosti-covecanstva-14-dan-kada-se-srusio-konkord

[6] http://www.faa.gov/airports/airport_safety/wildlife/

[7] http://aerodrom-cistoca.rs/index.html

[8] http://www.beg.aero/lat/strana/10121/sluzbe-aerodroma

[9] http://www.dailymail.co.uk/

[10] http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/1378457-hani-i-eva-covek-i-njegov-jastreb-brane-avione-na-
beogradskom-aerodromu

[11] Елаборат одржавања зелених површина, сузбијања глодара и птица на аеродрому „Никола Тесла“
Београд, Gomadjo&CO, d.o.o. Beograd

[12] Google претраживач- фотографије.

21
22