ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА „ЧАЧАК“

(ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ)

ЗАВРШНИ РАД

Студент:
Александра Марковић
Број индекса: 114-195-21

Београд, 2024. године

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА „ЧАЧАК“

ТЕМА:

РАЗВОЈ ПРОМЕТА ПУТНИКА И

ЊИХОВА БЕЗБЕДНОСТ НА
АЕРОДРОМУ , , НИКОЛА ТЕСЛА’’

Ментор: Студент:
Проф. Мр Милан Шошкић Александра Марковић
Број индекса: 114-195-21

Београд, 2024.године
 САДРЖАЈ

Увод
1. Историјат
2. Статистика
3. Фактори угрожавања ваздушног саобраћај
4. Природни фактори угрожавања сигурности ваздушног саобраћаја
4.1. Муње
4.2. Снег и лед
4.3. Птице
5. Људски фактори угрожавања безбедности ваздушног саобраћаја
5.1. Историјат тероризма
5.2. Облици и циљеви тероризма
5.3. Организовани криминал
5.4. Саботажа
5.5. Насилнички и оружани напад
4. 2. 4. Отмица цивичног ваздухоплова
4. 2. 5. Државни тероризам-рекетирањем цивилног ваздухоплова
5. Забрањени предмети
6. Забрањени предмети за путнике
7. Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству
8. Закон о ваздушном саобраћају Републике Србије
9. Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије
10. Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству
11. Међународне Конвенције којима се регулише безбедност цивилног
ваздухопловства
11.1. Париска конвенција
11.2. Чикашка конвенција
11.3. Токсијска конвенција
11.4. Хашка конвенција
11.5. Монтреалска конвенција
11.6. Америчка конвенција
11.7. Резолуција 1269 и 1373 Савета безбедности УН
12. Сарадња са међународним ваздухопловним организацијама
12.1. Међунатодна организација цивилног ваздухопловства ICAO
12.2. Eвропска конференција цивилног ваздухопловства ECAC
12.3. Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе EUROCONTROL
13. Зоне на аеродрому
14. Безбедносне процедуре на аеродрому намењене путницима
15. Службе аеродрома Никола Тесла
15.1. Вођење авиона
15.2. Возни парк за зимско и летње одржавање
15.3. Спасилачко-ватрогасна служба
15.4.Служба хитне помоћи на аеродрому
16. Ваздушни транспорт
17. Прихват и отпрема робе на аеродрому
17.1. Прихват и отпрема специјалног терета
17.2. Прихват, отпрема и руковање опасним теретом
18. Међународни токови робе и поште
19. Међународни токови путника
20. Домаћи токови робе и поште
Закључak
Литература
 Увод

Живимо у времену у коме промене често и нагло настају,ми се тим променама

наравно прилагођавамо.Промене се јављају у различитим облицима, због чега и
проналазимо различите начине и решења.Развојем глобализације као процеса дошло
је до зближавања различитих делова света, бржи проток идеја и информација,
осавремењивања технике и технологије, комуникације, економије, али и до
настанка нових безбедносних изазова и претњи, као и до осавремењивања старих.
Ваздушни саобраћај се константно повећава, упоредно се опрема и технологија
развија, то додатно утиче на потребу да се и безбедност унапређује.Понекад
безбедност на аеродрому се поистовећује са стањем ума појединаца, субјективним
стањем, што подразумевс пистојање осећаја сигурности у свом
окружењу.1Планирање безбедности треба да буде саставни део било ког пројекта на
аеродрому. Сигурносне мере морају се унапред испланирати, а онда и контиунирано
испратити. Различити изазови морају се узети у обзир.Важно је да постоји сложна
координација стручњака из различитих домена, који су задужени за путнике,
безбедносну и другу инфраструктуру, које и диктирају специфичан и одговарајући
систем обезбеђења аеродрома, имајући у виду и сложеност изазова и претњи.
Новоизграђени гејтови (чекаонице где бораве путници пре укрцавања на лет) на
београдском аеродрому пуштени су у рад 2022. године уз битне измене протокола
путника.
Нових 13 гејтова, чекаоница за путнике који се укрцавају на лет, додато је
капацитетима Ц пролаза.Осим осам стандардних гејтова са авио-мостовима отворено
је и пет гејтова на приземљу за путнике који се на лет укрцавају аутобусима,
такозваних бус гејтова. Четири нова авио моста опслужују осам нових гејтова.Један
мост за два гејта и две позиције за авионе.Укупан број гејтова на Ц пролазу сада је
19. Највећа новина на београдском аеродрому је сектор контроле путника. Укинута
је појединачна КД контрола на сваком гејту, а уведена је центролизована контрола
на уласку у транзитну зону аеродрома, након пасошке контроле.
На овај начин побољшава се проток путника и уводи стандард какав важи у целом
свету. Још једна значајна новина на београдском аеродрому је и одвајање путника у
доласку од путника у одласку. Осим бољег протокола путника, овим се постиже и

1
Bloom,R.W.Fear of Flying:Globalization,Security,and Terrorism.TR News,July-Avgust 2010.
побољшање безбедности и омогућава аеродрому потребну усклађеност са највишим
безбедносним прописима. Трећа значајна новина су и посебни гејтови за летове ка
САД или Израелу. Како ове две земље имаји посебне безбедносне захтеве,
аеродром ,, Никола Тесла’’ је добио и два специфична конвертибилна гејта. Ови
гејтови су затвотени и одвојени од јединствене транзитне зоне. На уласки у ова два
гејта је постављена и нова посебна КД контрола, како то захтевају вазфухопливне
власти појединих земаљa.2

1. Историјат

Наш најважнији, највећи и најразвијенији аеродром под садашњим називом

Аеродром ,, Никола Тесла’’ има дугачку и занимљиву историју развоја. Његова
прича почиње давне 1910. године и та прича још увек нема свој крај.На војном
вежбалишту у предграђу Бањице настало је летилиште као први београдски
аеродром.Место где су први авијатичари полетели и показали своје летеће машине.
Био је то превасходно војни аеродром,који су могли и цивили да посећују и уживају
у приређеном спектаклу. Тадашњи пилоти авијације Симон, Маслеников,Видмор и
многи други изводили су јавне летове.Почетком 1912.године на Бањици је подигнут
први дрвени хангар за авионе који су учествовали у рату са Турском.На истом том
аеродрому 1915. године отвара се и прва пилотска школа.3 После Првог Светског
рата овај аеродром коришћен је за потребе поштанског саобраћаја.То су биле кратке
релације Скопље-Ниш-Београд-Нови Сад и Београд-Сарајево-Мостар.На прилично
неочекиваном месту давне 1911.године први авион полетео је са Калемегдана.Тај лет
заказао је млади пилот и конструктор Едвард Русјан,то је био његов последњи лет.
4
Постао је прва жртва авијације на овим просторима. Данас се на Калемегдану, у
Доњем граду налази споменик посвећен овом храбром авијатичару. Касније се овај
аеродром користио за војне вежбе,а данас се на том простору организују
аеромитинзи и ваздухопловне манифестације.

Након завршетка Првог Светског рата успостављени су неки међународни летови.

Француско-румунска авио компанија ,, Франко-Румен’’ 5 желела је да успостави авио
2
Aviatica.rs
3
Две године касније на Бањици су стациониране прва аеропланска ескадрила и балонска чета. Од
1915. године на летелишту се налазила Ваздухопловна команда српске војске, пилотска школа и
једна француска ескадрила. Након Првог светског рата бањички аеродром служио је за потребе
југословенског поштанског саобраћаја. Димитријевић, Мицевски и Миладиновић 2012: 12–13, 189.
4
Едвард Русјан – први словеначки пилот, ваздухопловни пионир и конструктор.Споменик Едварду
Русјану (1886–1911), првој ваздухопловној жртви на Балкану, откривен је 6. јула 2012. године на месту
његовог страдања на Доњем граду Београдске тврђаве. Део ребра са уништеног Русјановог авиона
постао је 1957. године први експонат Музеја ваздухопловства у Београду. Мишић 2012: 127–151.
5
Румунија је 1922. године дала концесију француско-румунској компанији „Франко-Румен“, док је
Бугарска у марту 1927. године закључила уговор с компанијом „СИДНА“ (CIDNA), наследницом
комуникацију између Париза и Инстамбула,због велике удаљености било је
неопходно отворити цивилни аеродром у Београду. Тако је у близини Панчева 1923.
године отворен први цивилни аеродром у Краљевини.Ушао је у историју светског
ваздухопловства због првог ноћног лета и као први међународни аеродром у
тадашњој

Слика 1. Аеродром на Бањицаи 1915.године

Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.По изградњи аеродрома на Бежанијској коси

1927.године овај аеродром у Панчеву се затвара.Почетком 1928.године са овог
аеродрома полећу авиони прве домаће авио компаније ,,Аеропут’’ на релацији
Београд-Загреб.6Са овог аеродрома полетели су наши храбри пилоти током
бомбардовања Београда 1941. године. За време Другог Светског рата аеродром су
користили Немци за своје војне потребе,а након повлачења из Београда 1944. године
порушили су аеродром.Након Другог Светског рата приступило се градњи новог
аеродрома. Градња је почела у Сурчину 1958. године. Аеродром је свечано отворио
Јосип Броз Тито 1962. године. Овај аеродром имао је само једну писту.У периоду од
1979 до 1981 године изграђена је нова зграда за пријем путника (Терминал 2) уз
неопходно проширење платформе за пријем авиона и путника. Опрема за Категорију
II уграђена је 1997. године и тиме је омогућена употреба аеродрома по лошијим
временским условима.У част Николе Тесле, нашег највећег научника Аеродром
2006. године мења име у Аеродром ,, Никола Тесла’’ Београд. Наставио је да се
развија и мења на истој локацији до дан данас. 7

„Франко-Румена“. У периоду између два светска рата само три балканске земље основале су своје
националне компаније: Краљевина СХС „Аеропут“ 1927, Краљевина Румунија „Ларес“ 1930, и
Република Грчка „ЕЕЕС“ 1931. Крунић 2010: 15.
6
Пријем пилота и стручног особља у сталну службу на аеродромима „Београд“ и „Загреб“ сматра се
званичним почетком отварања ваздушне линије. За пилоте су изабрани руски емигранти Владимир
Стрижевски, Виктор Никитин и Михаило Јарошенко. Први путници који су полетели са аеродрома
„Београд“ били су директор авио-компаније и пет новинара. У току прве године рада авиони
„Аеропута“ летели су између Београда и Загреба сваког дана изузев недеље. Kрунић2010: 76; Јанић и
Петровић 2007: Димитријевић, Мицевскиi Миладиновић 26–27; 2012: 193.
7
Википедија
 Слика 2.Терминал 1 и контролни торањ из 1962.године

2. Статистика

Аеродром ,, Никола Тесла’’ броји пораст путника већ од 1971. године, када је
забележено милион путника годишње.8Четири године касније 1975. било је 2
милиона путника. Од тада па до 1990.године београдски аеродром узастопно
бележи више од 2 милиона путника годишње.У периоду од 1987. до 1998. године
забележено је више од 3 милиона путника.Услед санкција УН број путника био је у
опадању у периоду од 1992. до 1994. године. Те давне 1994. године ,, Јат’’ је
повремено обављао само летове у домаћем авио саобраћају. Први међународни лет
након санкција ,, Јат’’ је обавио 6. октобра 1994. године.Након кратке стабилизације
авио саобраћај поново је био обустављен у јуну 1999.године због ваздушних удара
од стране НАТО.Након ових дешавања, број путника је у порасту сваке године до
данас. Београдски аеродром у 2004. години поново бележи више од 2 милиона
путника годишње, док је 2011. године забележено више од 3 милиона
путника.Историјски број путника забележен је 2014. године, изузетно повећање које
броји 4 милиона путника. Године 2017. број путника је прерастао 5 милиона, 9а 2019.
године број путника је био преко 6 милиона. Међународна компанија ,,Vinci Airport”
је концесијом преузела руковођење Аеродрома ,, Никола Тесла’’ 2018. године. По
садашњој статистици број путника је 2023 године прерастао 7 милиона.

8
Аеродром,,НиколаТесла’’Београд,Статистика:Архивирано из оригинала ,2011.године
9
Belgrade Airport handles five millionth passenger,decembar 2017
 Графикон број 1.

Статистика показује да је промет путника на аеродрому ,,Никола Тесла“ у 2020.

години у односу на 2019. годину опао за 69, 1%. Авио саобраћај је на глобалном
нивоу једна од најтеже погођених индустрија пандемијом корона вируса.Број
путника и летова драматично је пао због ,, увођења ограничења путовања на
глобалном нивоу, као и мера превенције против ширења Ковида-19.
Пандемија Ковид 19 је у потпуности променила свет. За непуне две године трајања
угрозила је читаво друштво, животе и економију. Иако је ваздушни саобраћај до
2020. године сматран стабилним, новонастала ситуација је показала да на одређене
спољашње факторе нико није у потпуности имун. Упркос снажним напорима авио
компанија, прилагођавање на нове услове пословања, текло је веома споро. Током
2021. и 2022. године забележено је повећање броја путника и летова, међутим у 2023.
години ваздушни саобраћај показује знаке значајног опоравка. Авио компаније лете
у великој мери, обнављју се и уводе нове дестинације, а бројеви превезених путника
на месечном и кварталном нивоу превазишле су оне из 2020. године.
 3. Фактори угрожавања ваздушног саобраћаја

Ваздушни саобраћај угрожава већи број фактора, како природних тако и људских
или чинилаца који угрожавају сигурност и безбедност ваздушног саобраћаја, а које
још можемо називати безбедносним изазовима, ризицима и претњама у вазфушном
саобраћају.

3.1. Природни фактори угрожавања сигурности ваздушног саобраћаја

У природне факторе угрожавања сигурности авио-саобраћаја убрајамо следеће 4

појаве:

3.2. Муње
Муње су једна од најопаснијих природних појава која директно угрожава безбедност
ваздухоплова.Од почетка развоја ваздушног саобраћаја муње су као безбедносна
претња озбиљно схватане. Сматра се да су муње биле узрок несреће у ,, Pam-Am”
авиона на лету 214, који се догодио 1963.године. У почетку авиони нису били
дизајнирани да издрже удар муње, међутим данас се авиони праве од таквих
материјала и такве су конструкције да представљају фарадејев кавез. Путници могу
видети бљесак и чути удар, али од тога неће имати последице, јер ће се електрицитет
спровести и изаћи на другом крају конструкције, на пример репу авиона.

3.3. Снег и лед

Залеђивање је још један од озбиљних проблема у авијацији. Он представља
природну појаву нагомилавања леда на крилима, репу или моторима.То може да
доведе до отказивања рада појединих делова и склопова управљачког система
авиона. У условима ниских температура и снега, авиони се морају посебно
припремити за лет тако што се прскају специјалним хемијским средствима чија је
улога да одмрзну залеђене површине на авиону и спрече настајање леда до тренутка
полетања.

3.4. Птице

Птице су један од честих узрока несреће. Ради се о физичком судару птице и авиона,
када се птице као чврсти предмет (брзина удара) заглаве у делове авиона, најчешће у
мотору. Највећи ризик се појављује приликом слетања и полетања авиона. Аеродром
,, Никола Тесла” користи активне и пасивне мере заплашивања и растеривања птица.
Свакодневан рад службе у периоду од свитања до сумрака уз коришћење акустичних
средстава за растеривање птица, такозване хорне инсталиране на крову аутомобила.
Хорне имају могућност пребацивања са обичног на ултразвук у опсегу до 120
децибела.Користе се ручни мегафони са могућношћу промене фреквенције звука,
двогледи за осматрање и ручни ласер у зеленом опсегу светлости чији је домет 400
метара. Аеродромска служба посао растеривања птица обавља по процедури.

3.5. Ветар

Јачи ветрови,нарочито бочни,испољавају знатан утицај на летење,укључујући и

забрану полетања-слетања.Под појмом ветра подразумева се хоризонтално или
приближно хоризонтално кретање ваздуха у односу на Земљину површину.При
бочном ветру се јављају одређени моменти сила који теже да скрену авион са правца
полетања,односно слетања.Због тога су за сваки баздухоплов одређене граничне
брзине ветра за одређене углове ветра у односу на ПСС изнад којих је свако
полетање и слетање забрањено.За мерење правца и брзине ветра користе се
анемометри-ветроказ.Анемометрима се мере тренутне вредности правца и брзине
ветра.За мерење правца и брзине ветра на ПСС употребљавају се анемографи,уређаји
за непрекидно регистровање правца и брзине ветра.

4. Људски фактори угрожавања безбедности ваздушног саобраћаја

Под људским факторима угрожавања безбедности ваздушног саобраћаја

подразумевају се сва дела, радње и поступци које чине људи, а која имаји циљ да
угрозе безбедност тј. безбедност ваздушног саобраћаја. Овде се убрајају дела
тероризма, организованог криминала, које могу бити манифестоване у облику
саботажа, насилни и оружани упад, отмица, криминално-терористичких принуда,
изнуда, уцена, нарко тероризам и друго.
Основни појмови везани за безбедност су опасност (оно што угрожава), референтни
oбјекат безбедности (оно што је угрожено), субјекат безбедности (онај који штити) и
средства односно мере безбедности (начин на који се штити).Иначе опасност се
може манифестовати као изазов, ризик и претња.10
Изазов је ситуација која некога или нешто ставља на пробу, и може имати негативан
или позитиван исход. Иначе, изазови „представљају извориште безбедносних ризика
и претњи, а њихове главне карактеристике су: најудаљенији су од безбедности,
темпо и материјализација измичу поузданом мерењу и предвиђању, и њихова листа
је отворена и променљива.“ 11
Други тип опасности је ризик који се може дефинисати као могућност губитка,
повреде, стварања неугодне ситуације или уништења.12 За разлику од изазова ризик
10
Филип Ејдус,Међународна безбедност:теорије,сектори о нивои,стр.36
11
Драган Триван,Корпоративна безбедност,Досије студио,Београд,2012.стр 41
12
Филип Ејдус,Међународна безбесност:теорије,сектори и нивои, стр 36
углавном има негативно значење.Иначе безбедносни ризици су интерактивни скуп
ситуационих обележја и процеса који у себи садрже Потенцијалне узроке и поводе за
угрожавање безбедности. Карактеристике безбедносних ризика су: потенцијалне су
и видљиве и мерљиве, а веза са стањем безбедности је непосредна, ризици су
извориште безбедносних претњи, последице су начелно израчунљиве и
предвидљиве, а њихова листа је отворена и променљива.13
Трећи вид опасности је претња која може бити дефинисана као изразита намера да се
повреди, уништи или казни.Претње су интерактивни скуп ситуационих обележја и
процеса који непосредно угрожавају безбедност.Карактеристике безбедносних
претњи су: ситуационо сажимање и извођење безбедносних изазова и ризика до
крајњих консеквенци, видљиви и мерљиви узроци, конститутивни су чинилац
безбедносне кризе, кризна материјализација и прерастање у сукоб, и последице се
могу прилично поуздано прорачунати и предвидети.

4. 1. Историјат тероризма

Безбедност цивилног ваздухопловства веома је важна како за путнике, тако и за

аеродром и ваздухоплове. Ради лакшег обављања обезбеђивања аеродром је
подељен на више зона:јавну зону, контролисану зону, обезбеђивано рестриктивну
зону и обележени простор. Најпознатији догађаји који су утицали на безбедност
цивилног ваздухопловства и на додатне мере у обезбеђивању.
Тероризам као савремена друштена појава преставља метод политичке борбе који
подразумева употребу насиља с циљем развијања страха код људи и владајућег
слоја, како би успели да остварене своје политичке циљеве. Оно што је
најосновније јесте да циљ терориста управо јесте да акцијама насиља према
недужним људима (који могу бити бирани насумично или наменски), привуку
пажњу како домаће тако и светске јавности, да је застраше или придобију за
остварење неких од cвојих интереса и циљева за које се залажу. 14
Терористички напад на авион компанине , , Пан Ам’’ десио се 1988. године изнад
шкотског града Локерби. Бомба је била направљена од пластичног експлозива,
смештена у касетофону у пртљагу. У тренутку несреће налазило се 243 путника и 16
чланова посаде, док је на земљи погинуло 11 људи. Од тог догађаја на свим
аеродромима света уведена је безбедносна процедура упаривања путника и пртљага.

13
Драган Триван,Корпоративна безбедност,стр. 42
14
Д.Живаљевић,А Јутовић,Тероризам као безбедносни проблем и друштвена девијацика,Београд
Журнал за криминалистику и право
 Слика 3.Oлупина ,,Боинга’’који је срушен у Локерби

Терористички напад на Њујорк и Вашингтон догодио се 2001. године.Тог дана су

отета четири авиона. Два авиона ударила су у Куле близнакиње Светског
трговинског центра у Њујорку. Трећи авион уништио је западно крило Пентагона, а
четврти авион се срушио у поље у Пелсиванији након што су путници пружили
отпор. Свеукупни број жртава био је 2. 977 људи, већина њих у Њујорку. Тада је
степен безбедности на свим аеродромима света подигнут на највиши ниво.

Слика 4.Горњи ред:Куле близнакиње Светског трговински центар у пламену

2.ред с лева на десно:Срушено одељење Пентагона 3.ред с лева на десно:Ватрогасац тражи
помоћ на локацији СТЦ-а

Аеродром терористи 2006. године у Лондону планирали су да на прекоокеанске

летове из Велике Британије за САД унесу експлозивне материјале прикривене у
флашама безалкохолног пића.Те материје би током лета помешали и детонирали
помоћу електричних направа. Планирано је да више путника унесе различите
експлозивне састојке који одвојено од осталих делују сасвим безопасно.
На срећу британска полиција је открила и спречила терористички напад,ухапшено је
24 особе.Због безбедности од тада је донета уредба о рестрикцији уношења
течности, гелова и аеросола у путничку кабину.

Терористички напади на аеродрому у Бриселу у марту 2016.године и аеродрома

Истанбул Ататурк у јуну 2016, захтевали супотребу побољшања безбедносних
система провера за путнике, укључујући ипојачавање безбедсноног надзора на
додатним локацијама на аеродрому као што су улази на аеродромеи паркинг
подручја.15

Слика 5. Бриселски аеродром Foto: Tanjug/AP/KetevaKardava/Georgian Public Broadcaster

4. 2. Облици и циљеви тероризма

У задњих неколико деценија, можемо закључити да су облици савременог тероризма

све разноврснији, а један од њих је и тероризам у ваздушном саобраћају или авио-
тероризам. Реч је о стватној претњи, која све више окупира субјекте система одбране
и безбедности (нарочито у противтероростичком сегменту), субјекте других органа
државне управе који су одговорни за цивилно ваздухопловство, авио-компаније и
научну и стручну јавност. Проблематика авио-тероризма посебно је актуелна због
чињенице да ваздушни саобраћај, услед изузетних транспортних могућности које
пружа, као и сензационалних ефеката који се постижу претњом безбедности
ваздухоплова и путника, представља све чешћу мету терориста и привлачну област
за друге криминалне и незаконите активности. 16Циљеви терористичких аката против
безбедности ваздушног саобраћаја су:проширење међународног тероризма на ту
област, дестабилизација појединих држава, слабљење њихове економске моћи и
компромитовање њихових компанија и снага безбедности, угрожавање безбедности
одвраћање путника у авио-саобраћају од коришћења услуга појединих авио-
компанија итд.

15
Dr. Eitan Azani, Lorena Atiyas Lvovsky and Danielle Haberfeld, Trends in Aviation Terrorism ,International
institute for Counter-Terrorism, 2016., стр 17
16
В.Станковић,Г.Стојановић,Тероризам у ваздушном простору,Војно дело,вол.LVI,бр 2/2014
Ваздушно саобраћај је очигледно угрожен следећим облицима терористичког
напада, од којих сваки резултира људским жртвама и великом материјалном
штетом:

 Подметањем експлозива, експлозивних направа и запаљивих материја;

 Уништење објеката на аеродромима;
 Ракетирање цивилних авиона са других објеката (са копна, из војних авиона
или брода и слично);
 Намерно изазивање судара летелица у ваздуху и на пистама;
 Саботажа у авионима и објектима (нпр. намерно оштећење инструмената);
 Киднаповање (отмица) авиона ради самоубилачких терористичких акција. 17

Терористи за нападе користе таква средства чије откривање мора бити тешко. То су
специјално припремљена средства или комбинације предмета опште употребе,
оружја и опасних материја припремљених на такав начин да се лакше сакрију, теже
детектују и затим примене.

Терористи данас користе кристални TATP (триацетонтрипероксид) који се добија из

ацетона, водоникпероксида и сумпорне киселине који је био први пут био
употребљен у нападу у Лондону 2006. године а био је употребљен и за нападе на
подземну железницу и аутобуски саобраћај у Лондону 2015. године и у Паризу,
новембра 2015. године и касније на аеродрому у Бриселу 2016. године или

HMTD (хексаметилентрипероксиддиамин) који се добија из водоника пероксида,

лимунске киселине и хексамина
Оба експлозива су изузетно осетљива и терористи их користе и као средства за
иницирање (замена детонаторске капсле) и као основно пуњење.

Слика 6.TATP (триацетонтрипероксид) који се добија из ацетона,водоникпероксида и

сумпорне киселине

17
Љ.Пејановић,Тероризам и противтерористичка дејства у ваздушном саобраћају,Београд 2003
Према мишљењу Симеуновића „друштвено-угрожавајући опус тероризма обухвата
претњу силом у оквиру интензивне психолошко-пропагандне делатности,
злоупотребу интернета у терористичке сврхе, отмице, уцене, психофизичко
злостављање, атентате, саботаже, диверзије, самоубилачке нападе, појединачна и
масовна политичка убиства, и интенцију испољавања ређе над стварним и
потенцијалним политичким противницима, а чешће над представницима система и
невиним жртвама. Иначе, могуће жртве тероризма су сви у средини која је угрожена
тероризмом, али су у пракси то обично цивили или неборци као лакше мете.18
Такође, однос тероризма према коришћењу власти је такав да „ већина терориста
заправо и не тежи брзом преузимању власти већ више теже утицају на њих. Иначе,
брзом преузимању власти теже углавном етносепаратистички терористи.“ 19

4. 2. 1. Организовани криминал
Организовани криминалитет у ваздушном саобраћају подразумева посебан облик
професионалног криминалитета који је настао двадесетих година прошлог века, а
који је мотивисан стицањем материјалне користи, употребом ватреног и другог
оружја и претњом употребе физичке силе. Иначе, овом облику претњи прибегавају
појединци, професионалне криминалне групе и банде. За њихову делатност
карактеристична је висока организованост, хијерархијски односи, брзина,
сналажљивост, као и способност у спрези са појединим представницима власти. 20

4. 2. 2. Саботажа

Саботажа је прикривена, спонтана или организована делатност којом се на подмукао

и перфидан начин, за краће или дуже време, онемогућава или омета нормално
функционисање производних, управних или других делатности друштва (земље,
државе), посредно или непосредно, проузрокују одређене материјалне и моралне
политичке последице. Саботажа је акт који се предузима у намери да проузрокује
сметње које резултирају незаконитом ометању цивилног ваздухопловства и његових
средстава.
Саботажа у ваудухоплову је унутрашње насиље у компанији, којом се врши
угрожавање безбедности људских живота и ваздухоплова намерним изазивањем
квара, како би се нанеле материјалне штете авио-компанини са политичким
мотивима од стране запослених лица у њиховој авио-компанији. 21Због природе ове
криминалне активности неопходно је вршити унутрашње контроле и редовно
проверавати запослене у авио-компанијама због благовременог откривања и
спречавања оваквих кривичних дела.

18
Драган Симеуновић,Тероризам -општии део-, стр.73
19
Драган Симеуновић,Тероризам -општи део-, стр.75
20
Љубо Пејановић, Милорад Бејатовић, Авиотероризам, Компјутерска коректура, Нови Сад,
2009., стр. 43
21
Пејановић, Љ., M.Бејатовић, op. Cit., str. 119.
4. 2. 3. Насилнички и оружани упад

Насилнички упад криминално-терористичких група у авион или аеродромски

објекат употребом оружја представља најгрубљи облик субверзивне активности
чиме се ствара кризна ситуација, формира неповерење према државним органима и
авио-компанији, па самим тим представља претњу по људске животе затечених
људи. Као пример можемо навести за пример када су двојица палестимских
командоса извтшили напад на аеродром у Атини на авиону B-707, израелске
компаније ,, ЕL AL“, уз употребу експлозива којим су извршили претњу и угрозили
људске животе, 1968. године. 22

4. 2. 4. Отмица цивилног ваздухоплова

Отмица је међународно кривично дело које представља преузимање контроле над

ваздухопловом који се налази у лету, употребом силе или под озбиљном претњом да
ће се употребити физичка сила. 23

Мотиви за извршење овог кривичног дела су:

 Политички мотив - Најчешће се јавља у случајевима отмица ваздухоплова
ради ослобађања сабораца из затвора или добијања политичког азила у другој
земљи. У 38,67% отмица, мотив је био политички.
 Мотив извршења криминалне радње – Најчешће присутан у случајевима
бекства у другу државу. У 28,75% отмица јавља се овај мотив.
 Авантуризам – Мотив који се јавља код ментално оболелих особа, које врше
кривично дело ради скретања пажње на себе, обично исказују неки протест. У
2,29% случајева авантуристи су извршили отмицу.

Све отмице и напади, било да су у покушају или су успели, изведени су уз претњу

ватреним оружјем, као и експлозивним запаљивим направама и материјама. Ватрено
оружје употребљено је у 11,11% случајева, хладно оружје у 1,52% случајева,
експлозиви, експлозивне направе и запаљиве течности употребљени су у 9,24% , док
за 64,71% случајева није познато оружје које је употребљено. 24
У периоду од 1920. до 2003. године отето је 1192 ваздухоплова. 25Већином се
отмице извршавају мирним путем и без жртава, а ретке су отмице са једним
мотивом, јер их је обично више.

22
Ibid str.44
23
Ibidem
24
Ibid str.149
25
Ibid str.165
Терористи за време отмице ваздухоплова користе средства јавне комуникације како
би изнели своје захтеве и пренели поруку. Такав је случај са ТВ станицом Ал Џазира
у Пакистану, путем које ,,Ал Каида“ најављује своје активности претње о извођењу
терористичких дела. Понекад терористи јавно и лажно прете како би добили што
више присталица.
Након отмице често се дешава да настане удес због ометање посаде од стране
отмичара. На то указује чињеница, да се у периоду од 1920. до 2003. године десило
37 удеса након отмице и да је живот изгубило 2080 људи.

4. 2. 5 Државни тероризам-ракетирањем цивилног ваздухоплова

Државни тероризам у цивилном ваздушном саобраћају је акт претњи и насиља који

врше оружане снаге у име државе и државним средствима, на начин примене
ракетирањем са војног објекта. 26
Када говоримо о ракетирању цивилног ваздухоплова, морамо нагласити да се оно
тешко открива јер оружане снаге обично крију чињенице и истину о удесу
ваздухоплова који је оборен на овај начин.
Ракетирање ваздухоплова врше и терористичке организације. Некада нису имали
такво оружје да ракетирају ваздухоплов од другог ваздухоплова, већ се то радило са
копна као што је то било 1972. године када је испаљен ракетни пројектил на ЈАТ-ов
авион DC-9, ракетним пројектилом на Париском аеродрому.

5. Забрањени предмети

Закон о ваздушном саобраћају дефинише забрањене предмете који се несмеју

уносити у вазфухоплов. 27Данас постоји велики број различитих предмета опште
употребе који су свакодневно у људској употреби и који могу да се користе као
оружја, као и велики број различитих диверзантских и терористичких средстава и
инпровизованих средстава израђених у домаћој-кућној варијанти. У пракси је
доказано да се верне копије оружја могу користити у криминалним и тероростичким
акцијама и да на околна лица изазивају исти ефекат као и право оружје.

26
Ибид,стр. 138.
27
Члан 226.Закон о ваздушном саобраћају
 Ваздухоплов је веома рањива мета са великим бројем потенцијалних жртава, тако да
је неопходно примењивање одређеног броја превентивних мера са циљем
смањивања ризика од могућих напада. Једна од таквих превентивних мера је
увођење листе забрањених предмета. Постоје две категорије забрањених предмета:
 Категорија забрањених предмета за путнике
 Категорија забрањених предмета за лица која нису путници
Уобичајено је да се на местима контроле обезбеђивања на аеродромима појављују
следећи спискови који се односе на забрањрне предмете и дозвољене ствари за унос
у путничке ваздухоплове:
 Предмети који су потпуно забрањени
 Предмети који се могу преносити у предатом пртљагу, али не смеју у ручном
пртљагу
 Предмети који се могу преносити у ручном пртљагу, али не смеју у предатом
пртљагу
 Опасни предмети које путник може да носи са собом
 Ограничења у преношењу течности, гелова, и аеросола
 Изузеци од ограничења у преношењу течности, гелова, и аеросола
 Посебна правила која се односе на преношење батерија
Појам забрањени предмети означава оружје, експлозив или друге опасне направе,
предмете или супстанце који могу да се користе за извршење радње незаконитог
ометања и којима се угрожава обезбеђивање цивилног ваздухопловства. 28

6. Забрањени предмети за путнике

28
Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству Републике Србије
Пртљаг у авиону је увек дискутабилно питање приликом спремања на пут.
Приликом паковања пртљага за авион важно је имати на уму да постоји списак
забрањених ствари. Забрањено је све оно чијом се употребом могу изазвати озбиљне
повреде као и ношење било каквих направа које могу представљати опасност по
безбедност ваздухопловства.

Списак забрањених предмета за путнике:

1. Оружје
Није дозвољено уношење уређаја који испаљују пројектиле као што су пиштољи или
било какво ватрено оружје. То се пре свега односи на: ватрено оружје свих врста као
што су пиштољи, револвери, пушке, сачмаре.Чак и играчке пиштољи, реплике и
имитације ватреног оружја за које се може помислити да је право. Саставни делови
оружја, искључујући телескопске нишане. Ваздушно и CO2 пиштољи, као што су
пиштољи са дијаболама, пушке и револвери. Забрањени су лукови и стреле и
самострели, харпуни и подводне пушке као и мале праћке и катапулти.

2. Уређаји за омамљивање

Уређаји којо могу да паралишу или да онесвесте нису дозвољено за унос у авион у
ручном пртљагу. Ту спадаји:пиштољи за изазивање шока, пиштољи за омамљивање,
тејзери и палице. Забрањени су гасови и све врсте спрејева попут бибер спреја,
разних врста сузаваца, киселина у спреју и слично.

3. Предмети са оштрим врхом

То су предмети који се могу користити да изазову озбиљне повреде. У ову

категорији забрањених предмета пре свега спадају предмети који се користе за
сечење. То су секире, секирице и сатаре, али и дилета за лед. Потом, бријачи, резачи
за амбалажу, ножеви и сечива дужа од 6цм, маказе са сечивима дужа од 6цм. На
списку се налазе и опрема за борилачке вештине са оштрим врхом, а то су мачеви и
сабље које се користе за спортове.

3. Алати
Алати који могу да изазову повреде или се њиховом употребом може угрозити
безбедност ваздухоплова. Од алата се мисли на полуге, бушилице и бургије,
укључујући и бежичне преносиве бушилице. Забрањено су алати са оштрицом или
дршком дужом од 6цм. Поред ових предмета забрањени су и неки тупи предмети
попут палица за бејзбол и софтбол. Затим штапови и разне врсте пендрека као и
палице обложене кожом.

4. Литијим-јонске батерије

Одређени електрични уређаји који користе литијум-јонске батерије, попут мобилног

телефона могу бити примљени само и ручном пртљагу, под условом да су
искључено и да се ме пуне приликом путовања и авиону. Велику опасност за
безбедност ваздухоплова могу имати и литијумске батерије које су јако запаљиве.
Тако је од 01.04.2016. године Међународна асоцијација за ваздушни саобраћај
донела строжа правила којим је регулисан транспорт литијумских батерија
упакованих и припремљених тако да садржај пошиљке чине само литијумске
батерије.29Такође, „Global Aviation and Safety Study“ (2015) као будуће
ваздухопловне ризике идентификовала је литијумске батерије које су инсталиране на
авиону као што је „Boing 787 Dreamliner“и у уређајима које путници уносе у авион.30
С тим у вези, реномирани произвођачи мобилних уређаја попут Самсунга имају
проблеме са својим моделима па је уношење модела паметног телефона „Галакси
Ноут 7“, због проблема са литијумском батеријом, које су довеле до 35 експлозија
апарата за време пуњења батерије,забрањен од стране многих компанија за уношење
у ваздухоплов, а међу којима је и нациолани авио превозник „Ер Србија“.31

5. Експлозиви, запаљиве материје или направе

29
https://www.dhl.rs/sr/express/shippings/shipping_advice/lithium-batteries.html
30
David MC.A Baker,Tourist and Terrorost:Terrorist Threats to Cimmercial Aviation Safty &
Security,International Journal of Safty and Secirity in Tourst /Hospitality,стр.10
31
https:/www.putujsigurno.rs/vesti/airserbia-zabranjeno-unosenke-samsung-galaxy-note-7-u-avione
Ово је категорија забрањених предмета која не може да се унесе у авион ни у ручном
нити у предатом пртљагу. Овде се превасходно мисли на муницију, експлозивне
капсуле, детонаторе и осигураче. У ову категорију спадају и реплике или имитације
експлозивних направа,мине,гранате и друге експлозивне војне направе. Није
дозвољено уношење пиротехнике, ватромета, димне кутије и патроне, динамит,
барут и пластични експлозив.

Слика 7. Забрањени предмети

Неке ствари у опште не смеју да се унесу у авион, а неке смеју само у чекираном или
ручном пртљагу. Због недовољне информисаности путници се нађу у непријатној
ситуацији. Путници нису упознати са чињеницом да швајцарски нож не пролази
сигирносне стандарде.Он као предмет са сечивом мањим од 6цм испуњава
безбедносне стандарде, али проблем је што садржи и вадичеп.Вадичеп није
дозвољено унети у авион у ручном пртљагу.
Ручни пртљаг се још назива кабински пртљаг. Ручни пртљаг путник носи са собом у
авион. Предати пртљаг или пртљаг у пртљажнику је пртљаг који се транспортује у
пртљажнику авиона.

7. Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству

Национални комитет за обезбеђивање у ваздухопловству је надлежан за усклађивање

деловања органа и организација који спроводе мере обезбеђивања у
ваздухопловству.
Национални комитет, као повремено радно тело, образује Влада и одговоран је за
ефективну примену одредби Националног програма.

Чланови Националног комитета су представници: министарства надлежног за

унутрашње послове, министарства надлежног за послове одбране, министарства
надлежног за спољне послове, БИА, Канцеларије Савета за националну безбедност,
Директората, Управе царина, оператера аеродрома и пружаоца услуга у ваздушној
пловидби.
Поред чланова, у раду Националног комитета могу, по позиву, да учествују и друга
лица, ако је то неопходно ради давања стручног мишљења. 32

8. Закон о ваздушном саобраћају Републике Србије

Овим законом уређују се услови којима се омогућава да се ваздушни саобраћај у

Републици Србији одвија безбедно и обезбеђено. 33
Овај закон примењује се на ваздухоплове док су на територији Републике Србије,
изузев кад је друкчије предвиђено потврђеним међународним уговором, а на војне
ваздухоплове и војни део мешовитог аеродрома само кад је овим законом изричито
предвиђено.
На цивилне ваздухоплове који су регистровани у Републици Србији, а који се налазе
изван територије Републике Србије, овај закон примењује се само ако то није
супротно прописима државе на чијој се територији ваздухоплови налазе или
потврђеном међународном уговору.

9. Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије

Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије (у даљем тексту:

Директорат) у складу са тачком 2. Националног програма, иницира и припрема
нацрте прописа из области олакшица у ваздушном саобраћају, учествује у изради и
примени Националног програма и обавља друге послове у области олакшица у
ваздушном саобраћају, односно:

 Предлаже мере којима се осигурава усаглашеност и доследност Националног

програма са домаћом и међународном регулативом;

 Кроз сталне провере и инспекцијски надзор над ваздухопловним субјектима,

у складу са својом надлежношћу, брине о спровођењу свих мера и прописа из
области олакшица у ваздушном саобраћају;
 О предузетим мерама и резултатима провера и инспекцијских надзора,
информише министарство надлежно за послове саобраћаја, према хитности и
значају, достављањем извештаја најкасније на 90 дана;

32
Члан 222.Закон о ваздушном саобраћају
33
Члан 1.Закон о ваздушном саобраћају
  Осигурава заштиту права путника, а нарочито путника са смањеном
покретљивошћу, као и права путника на накнаду штете у случају ускраћеног
укрцавања, отказивања лета или дугог кашњења лета;

 Надзире спровођење домаћих и међународних прописа од стране аеродрома и

авио-превозиоца, како би се обезбедио једнак приступ ваздушном саобраћају
за лица са смањеном покретљивошћу (PRM);

 Прима притужбе путника који траже надокнаду у случајевима горе

поменутих околности и посредује у проналажењу прихватљивих решења за
укључене стране. 34

10. Национални прoграм за обезбеђивање у ваздухопловству

У циљу постизања прихватљивог нивоа безбедности, Влада, на предлог министра

надлежног за послове саобраћаја,доноси Национални програм безбедности у
цивилном ваздухопловству.
Националним програмом безбедности у цивилном ваздухопловству утврђују се
начела, правила и активности за достизање и унапређење прихватљивог нивоа
безбедности у цивилном ваздухопловству у складу са препорученом праксом и
стандардима Међународне организације цивилног ваздухопловства (Standards and
recommended practices – SARPs, ICAO). Национални програм безбедности у
цивилном ваздухоплоству спроводи Директорат. 35
Националним програмом се омогућава континуирано обезбеђивање домаћих и
страних авио-превозилаца који обављају летове из Републике Србије или ка њој, као
и обезбеђивање аеродрома који се користе за потребе цивилног ваздухопловства у
Републици Србији, на захтеваном нивоу, у складу са прописаним стандардима.
Примарни циљ Националног програма за обезбеђивање у ваздухопловству је
заштита путника, посада, особља, пртљага, поште и робе, залиха, шире јавности,
уређаја и опреме на ваздухоплову, као и уређаја, објеката и опреме који се користе
за потребе цивилног ваздухопловства на аеродрому и ван њега, од радњи
незаконитог ометања, на земљи или у лету.

11. Међународне Конвенције којима се регулише безбедност цивилног

ваздухопловства

34
Закон о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 73/10, 57/11,93/12, 45/15 и 66(15-др.
Закон);
35
Члан 15 Закон о ваздушном саобраћају
11.1. Париска конвенција

Прва конвенција која је донета на међународном плану је Конвенција за

изједначавање извесних правила о међународном превозу у ваздушном простору
која је усвојена у Паризу 1919.године, а коју је југословенска влада ратификовала
марта 1939.године. Иначе, у овом документу нема речи о угрожавању ваздушне
пловидбе.36 Овај споразум је одредио права и обавезе у нелинијском и чартер авио-
саобраћају.37

11.2. Чикашка конвенција

Чикашка конвенција је усвојена 1944. године у Чикагу и не предвиђа терористичку

опасност и претњу по безбедност ваздушног саобраћаја, иако се исте године десило
шест отмица ваздухоплова.38Чикашка конвенција је први правни акт којим је
регулисан међународни ваздушни саобраћај у смислу контроле летења и одређења
коридора у ваздушном простору.39
У члану 4 ове конвенције разрађују се претње у смислу злоупотребе цивилних
ваздухоплова при преласку границе и угрожавање суверенитета ваздушног простора
друге земље. Овај проблем се иначе односи на оружане снаге а не на терористичко
угрожавање.40
Такође, овим чланом регулисано је и питање злоупотребе цивилних авиона за војне,
полицијске и шпијунске сврхе, док о злоупотреби цивилног авиона коју учине
отмичари нема речи. Овим документом регулисана је обавеза да свака држава има
обавезу да пружи потребну помоћ ваздухоплову који се нађе у невољи и пружи му
слетање. Та клаузула указује на помоћ због настанка техничког квара, због чега
посада захтева помоћ и слетање на погодно одредиште.41
Најважнија питања која одређује Чикашка конвенција су: сувереност државе над
ваздушним простором, право прелета територије државе чланице, национална
припадност ваздухоплова, услови које треба да испуни ваздухоплов за безбедну
ваздушну пловидбу.
Конвенција обухвата:Конвенцију о међународном цивилном
ваздухопловству,Споразум о међународном транзиту,Споразум о међународном
ваздушном транспорт,Привремени споразум о међународном цивилном
ваздухопловству.42Конвенција је ревидирана девет пута – 1956., 1959., 1963., 1969.,
1975., 1980., 1997., 2000. и 2006. године.
36
Љубо Пејановић,Милорад Бејатовић,Авиотероризам, стр.256
37
Извоp:htps:llquizlet.com90499758/konvencije-i-protokol-u-vazdusnom-saobracaju-flash-cards/
38
Љубо Пејановић,Милорад Бејатовић,Авиотероризам, стр.256
39
Љубо Пејановић,Милорад Бејатовић,Авиотероризам, стр.256
40
Љубо Пејановић,Милорад Бејатовић,Авиотероризам, стр.256
41
Исто,стр.256
42
https://quizlet.com/90499758/konvencije-i-protokoli-u-vazdusnom-saobracaju-flash-cards/
Конвенција данас има 190 држава странака, а депозитар су САД. Конвенцијом је
основана Организација међународног цивилног ваздухопловства, специјализована
установа Уједињених народа. Конвенција садржи правила о ваздушном простору,
регистрацији ваздухоплова, ваздухопловној безбедности, као и остала детаљна права
држава странака у вези ваздушног промета. Поменута конвенција је најважнији
извор ваздухопловног права.43

11.3. Токијска конвенција

Токијска конвенција је конвенција о кривичним делима и другим незаконитим

актима извршеним над ваздухопловима.44Након 239 изведених отмица цивилних
ваздухоплова усвојена је конвенција за сузбијање противзаконитих аката у цивилном
ваздушном саобраћају. По овој конвенцији овлашћује се посада да предузме мере
ради безбедности ваздухоплова, као и лица у њима.45Санкционисање извршиоца
недозвољеног дела предвиђа се у држави у коју је слетео киднаповани авион, по
националном законодавству те државе.46Токијском конвенцијом о кривичним делима
такође није предвиђена отмица авиона као посебно кривично дело, али се помиње у
смислу репресије у случају отмице авиона, као и предузимање репресивних мера
против отмичара. Овим документом је учињен помак на плану заштите од
киднаповања, мада је и даље остала празнина и могућност решења ових аката неком
новом конвенцијом.47

11.4. Хашка конвенција

Конвенција о сузбијању незаконите отмице ваздухоплова из 1970. године, отмице

квалификује као кривично дело као акт насиља и деликт међународног права, који
обавезује државе потписнице да ово кривично дело унесу у своје националне законе.
Одговорност извршилаца препушта се националном законодавству, а Хашка
конвенција се сматра европском конвенцијом.48
11.5. Монтреалска конвенција

Из 1970. године о извршеним кривичним делима против безбедности цивилног

ваздушног саобраћаја, је један од првих међународних акта која је обухватила више
терористичких облика напада на људе и ваздухоплове којом се захтева строго
кажњавање извршилаца кривичних дела. Без обзира на то ни овим актом није

43
https ://hr.wikipedia.orgjwvikiKonvencija_o_me%C4%91unarodnom_civilnom_zrakoplovstvu
44
Htps//quizlet.com90499758Xkonvencije-i-protokoli-u-vazdusnom-saobracaju-fash-cards/
45
Љубо Пејановић, Милорад Бејатовић, Азиотероризам, стр. 257
46
Исто,стр.257
47
Љубо Пејановић,Милорад Бејатовић,Авиотероризам, стр. 257
48
Исто,стр. 258
потпуно регулисано правно питање спречавања и сузбијања тероризма у ваздушном
саобраћају.49

11.6. Америчка конвенција

Америчка конвенција о тероризму закључена је у Вашингтону 1971. године.

Конвенцији је претходила резолуција Опште скупштине Организације америчких
држава, којом се осуђује терористички акт као злочин против човечанства, а посебно
дело извршено против државних представника и других органа.50И ова конвенција,
сем отмица и убиства људи, друга акта тероризма у ваздушном саобраћају и не
спомиње, чиме се сматра недовршеном и некомплетном.51

11.7. Резолуција 1269 и 1373 Савета безбедности УН

Савет безбедности УН донео је Резолуцију 1269 из 1999. године, која је допуњена

новом резолуцијом 1373 из 2001. године. Овим документом се регулише појединачна
и колективна самоодбрана и одбрана од тероризма уз прописане препоруке:

 Да се државе уздрже код пружања било каве подршке лицима која учествују у
терористичким активностима.
 Да предузму неопходне мере на спречавању вршења терористичких аката.
 Да ускрате безбедносно уточиште извршиоцима.
 Да спрече финансирање терористичких активности.
 Да изведу пред суд финансијере терористичких активности.
 Да спрече кретање и боравак терористима на својој територији.52

Резолуцијом 1373 из 2001.године проширени су захтеви, препоруке, налози, и

обавезе у односу на претходна међународна правна акта. Без обзира на позиве и
препоруке, није се решио проблем тероризма у ваздушном саобраћају. Један од
великих проблема је тај што један број држава нису чланице међународних
организација, а неке државе нису ратификовале ове резолуције.53

12. Сарадња са међународним ваздухопловним организацијама

49
Исто,стр. 258
50
Исто,стр. 258
51
Исто,стр. 258
52
Љубо Пејановић,Милорад Бејатовић,Авиотероризам, стр. 259
53
Исто,стр. 260
Ваздушни саобраћај, због одређених међусобно повезаних правних, економских и
политичких основа, сам по себи је суштински међународног карактера и као такав
мора да подлеже одређеним утицајима и законима међународних организација.
Сукоби између националних и међународних интереса су честе и важно је да се они
што боље ускладе и превазиђу. Због тога су основане међународне, регулаторне
организације које својим законима, правилима и актима регулишу међународни
ваздушни саобраћај и на тај начин контролишу и спречавају било какве нелегитимне
поступке.
Међународне организације у којима је Република Србија чланица:
 Међународна организација цивилног ваздухопловства (ICAO);
 Европска конференција цивилног ваздухопловства (ECAC);
 Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе (EUROCONTROL).

12.1. Међународна организација цивилног ваздухопловства ICAO

Организација међународног цивилног ваздухопловства (енгл. International Civil

Aviation Organization),позната по свом акрониму ИКАО(енг.ICAO),је
специјализована организација Уједињених нација чија је улога да креира и
модернизује стандарде и препоруке у међународном ваздухопловству, са циљем да
се обезбеди безбедан, ефикасан и уређен развој ваздухопловства. Основана је 1947.
године, седиште организације међународног цивилног ваздухопловства у
Монтреалу.54Основни документ на основу ког ИКАО функционише је Конвенција о
међународном ваздушном саобраћају потписана у Чикагу 1944. године, која се још
зове и Чикашка конвенција.55До 2007.године 190 земаља света су постале чланице
ИКАО-а потписивањем те конвенције. 56

Југославија је једна од земаља која је учествовала у оснивању организације, у ФНРЈ

је Чикашка конвенција је ратификована 1953. године.У току санкција чланство у
ИКАО-у је суспендовано,да би се обновило 2001. године. После одвајања из
заједнице са Црном Гором, Србија је самостална чланица ИКАО организације од
2006. године.

54
Википедија
55
Wayback Machine,децембар 2009.година
56
Wayback Machine,јун 2007.године
 Слика 8. Лого организације међународног ваздухопловства

12.2. Европска конференција цивилног ваздухопловства ECAC

Европска конференција цивилног ваздухопловства (ЕЦАЦ) или Conférence

Européenne de l'Aviation Civile (ЦЕАЦ) је међувладина организација коју су
основали Међународна организација цивилног ваздухопловства (ИЦАО) и Савет
Европе. Налази се у Неуилли-сур-Сеине у Француској. Основан 1955.године са 19
држава чланица, ЕЦАЦ сада има укупно 44 чланице, укључујући свих 27 ЕУ, 31 од
32 земље чланице Европске агенције за безбедност ваздухопловства и свих 41
држава чланица ЕUROCONTROL ECAC „промовише континуирани развој
безбедног, ефикасног и одрживог европског система ваздушног саобраћаја.Чинећи
то,настоји да усклади политике и праксе цивилног ваздухопловства међу својим
државама чланицама и промовише разумевање о питањима политике између својих
држава чланица и других делова свет“. 57

Слика 9. Лого Европске конференције цивилног ваздухопловства

12.3. Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе EUROCONTROL

Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе (енгл. EUROCONTROL,

European Organisation for the Safety of Air Navigation) је међународна организација,
основана 1963. године, чији је примарни циљ развој непрекинутог, свеевропског
система управљања ваздушним саобраћајем, да би се регион успешно суочио са
предвиђеним растом саобраћаја,тако да се одржи висок ниво безбедности, смање
трошкови и поштује животна средина. Законска основа рада EUROCONTROL-а је
међународна конвенција из 1960. године, измењена 1997. године.
Чланство у EUROCONTROL-у до 2007. године има 38 земаља. [7] EUROCONTROL
није институција Европске уније. Србија је чланица EUROCONTROL-а од 1. јула
2005. године. 58
57
Ecac.org
58
Чланак: „Being in control at Eurocontrol“
EUROCONTROL развија заједничку стратегију Европе из области ваздушне
пловидбе. У европском региону постојање великог броја малих држава од којих је
свака одговорна за свој ваздушни простор, заједно са великом густином ваздушног
саобраћаја компликује ситуацију у ваздухопловству. Садашњи и планирани пораст
ваздушног саобраћаја, захтева да се хармонизују и уједначе правила, процедуре и
поступци на целој територији Европе, што се спроводи уз помоћ:
 Истраживања и развоја
 Израде стандарда и регулативе
 Хармонизованог планирања и координације пројеката на европском нивоу,
тј. Израде европског конвергенционог и имплементационог плана (енгл.
European Convergence and Implementation Plan — ECIP)59

Слика 10. Лого Европскe организацијe за безбедност ваздушне пловидбе

13. Зоне на аеродрому

На Аеродрому су успостављене следеће зоне:60

А) јавна зона;
Б) контролисана зона;
В) обезбеђивано-рестриктивна зона
Г) обележени простор

Јавна зона

59
Европски конвергенциони и имплементациони план
60
Службени гласник РС“, бр. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 и 66/15-др. Закон,Члан 3
Јавна зона аеродрома је део аеродрома, односно објекти на аеродрому или њихови
делови и околно земљиште којима сe може приступити без ограничења. Обухвата
јавне паркинге, јавне приступне путеве, изнајмљивање аутомобила, простор за
такси превозна средства и услужне објекте на аеродрому. С обзиром на то да ова
зона аеродрома није директно под утицајем активности ваздухопловног саобраћаја,
има мање безбедносне захтеве за разлику од строго контролисане зоне.
Контролисана зона
Контролисана зона аеродрома је површина за кретање ваздухоплова, околно
земљиште и објекти или њихови делови којима је приступ ограничен. Лица морају
да поседују овлашћење за приступ зони, а возила да имају видљиво истакнуту
пропусницу. Лицу се допушта приступ уз важећи купон за укрцавање или неки
други документ томе намењен, уз важећу идентификациону картицу уколико је члан
посаде, аеродромску пропусницу или идентификациону картицу са одговарајућим
овлашћењем. Основна сврха контроле приступа јесте заустављање сумњивих лица,
која могу извршити било какву радњу незаконитог ометања.

Обезбеђивано-рестриктивна зона
Обезбеђивано рестриктивна зона аеродрома је део контролисане зоне аеродрома у
коме се, поред ограничења приступа примењују и други стандарди обезбеђивања у
ваздухопловству.
Обележени простор
обележени простор је простор који је посредством контроле приступа одвојен од
обезбеђивано-рестриктивних зона аеродрома или, ако обележени простор сам чини
обезбеђивано-рестриктивну зону аеродрома, који је посредством контроле приступа
одвојен од других обезбеђивано-рестриктивних зона аеродрома.

14. Безбедносне процедуре на аеродрому намењене путницима

Безбедносној провери путници се излажу приликом чекирања, где се врши провера

идентитета лица које путује. Потребно је да лице (путник) поседује валидна
документа, које предаје на увид службенику авио компаније. Службениви авио
компанија су обучени дс посматрањем лица уоче потенцијалне претње и сумљиво
понашање. Након лице пролази кроз пасошку конролу и упућије се на контра-
диверзиону контролу лица и ручног пртљага. Контра-диверзиалном контролом
успешно се отркрива покушај уношења недозвољених предмета и супстанци који
могу наудити људима или објектима.
Кроз један скенер пролазе путници, а други је намењен за ручни пртљаг. Опрема за
контролу подразумевају детекторе за метал, ренгенске уређаје и скенере, детекторе
експлозива и друго. Пре проласка кроз скенер потребно је да лице у пластичне
кутије одложи следеће:каиш, накит, јакну, капут, сако ситнице из џепова и личне
ствари, ципеле ако ср то од њега захтева и онда све смештено у кутију стави на
покретну траку и пусти да прође кроз скенер. 61Након извршених безбедносних
провера лица (путници) се укрцавају у авион.
Службеници авио компаније могу такође да одбију улазак путника у авион чак без
обзира што он има потребна и валидна документа. То може урадити ако је лице
сумњиво, ако се непримерено понаша, или је под дејством алкохола или наркотика,
или изгледа болесно. Тада ће се компанија посебно бринути о њему, у складу са
свим прописима. Осим ако се путник није појавио на укрцавању, уколико је
закаснио на лет, авио компанија нема никакве обавезе према њему.
Истовремено безбедност можемо посматрати и као процес. Према Саши Мијалковић
„Безбедност се може сматрати процесом, а пре свега (жељеним) производом тог
процеса – стањем. Безбедност је резултанта односа – баланса између стварне и
потенцијалне угрожености референтних вредности и интереса и постојећих
капацитета који их штите. Безбедност је симбиоза безопасности и сигурности у
односу на извесне вредности и интересе.“ 62

14.1. Појам угожавања безбедности

У људском друштву угрожавање се примењује као несвесно – када одређеним

радњама један човек или група људи својим деловањем без намере да то учини,
угрожава егзистенцију појединца или групе, и као свесно – када се намерно, циљно
или организовано користи за уништвавање, онемогућавање, принуду, присилу
других људи, њихових група или организација, или за њихову, по њих неповољну
промену, или промену неког стања супротно њиховој вољи. 63
Иначе, угроженост је облик конкретизоване опасности по одређене делове и субјекте
друштва од, у основи предвидивих сила, против којих се могу предузимати активне
и пасивне мере обезбеђивања и превентиве, актулене заштите, као и мере пратеће
заштите.64

61
Интернет: https://www.aviokarta.net/bezbednosne-i-sigurnosne-procedure/
62
Саша Мијалковић, Марија Поповић, Увод у студије безбедности, Криминалистичко полицијска
Академија, Београд, 2015., стр. 86
63
Љубомир Стајић, Основи система безбедности, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 2013., стр
49
64
Исто,стр 49
Под појмом угрожавања „подрзумевају се оне појаве или понашања настала
деловањем човека, природе или техничких система у дужем периоду које су
значајнијег обима, при чему настају или могу настати штетне последице по
интегритет човека, његову слободу, имовину и здравље, као и по интегритет и
субјективитет државе и њених институција, вредности које она штити, као и
вредности међународне заједнице.“65
С тим у вези, „угоржавање је свака врста друштвене, природне и техничке опасности
којом се угрожаљвају интегритет, слобода, имовина или здравље људи, као и
територијални интегритет и суверенитет и уставни поредак и право државе, народа,
нација или друштвених група и појединаца.“ 66

15. Службе аеродрома Никола Тесла

15.1. Вођење авиона

Сва светла за усмеравање авиона прикључена су на резервни систем генераторачији

капацитет и оперативне карактеристике омогућују континуирано
снабдевањеелектричном енергијом. Follow-me возило води авионе до њихових
позиција на платформи.

65
Љубомир Стајић, Основи система безбедности, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад 2013., стр
52
66
Исто,стр.52
 Слика 11. Возила Follow-me

15.2. Возни парк за зимско и летње одржавање

Возни парк за зимско и летње одржавање маневарских и других површина опремљен

је возилима за чишћење снега, бацачима снега, распршивачима, вучним возилима
за мерење клизавости коловозних површина, возилима за чишћење путева, итд.
Возни пстк за зимско и летње одржавање обезбеђује ефикасно и континуирано
одвијање ваздушног саобраћаја у различитим временским условима.

15.3. Спасилачко-ватрогасна служба

Спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд располаже

ватрогасном опремом и возилима одговарајућег капацитета, перформанси и типа,
наоснову ICAO (International Civil Aviation Organisation), препорука за 7.
ватрогаснукатегорију.
У складу са међународним стандардима, спасилачко-Ватрогасна служба Аеродрома
Никола Тесла Београд располаже резервоаром брзог пуњења водом за ватрогасна
возила и довољном количином пенила и праха за гашење и највећихпожара. Служба
има ефикасну радио-мрежу, а ватрогасци су у сталном контакту са ватрогасном
базом, саобраћајним центром и аеродромском контролом летења. Спасилачко-
ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд на основу ICAO и сопствене
класификације припада седмој ватрогасној категорији.
У циљу обезбеђивања максималне безбедности путника, посаде и авиона,
спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд унапредила је своје
пословање и већ задовољава критеријуме за осму ватрогасну категорију од
максимално10.
Спасилачко-ватрогасна служба Аеродрома Никола Тесла Београд у реону aреодрома
поседује полигон за извођење практичних ватрогасних вежби на коме сеналази
авион DC-9, симулатор стајног трапа и мотора авиона, зидани објекат, посуде
различитих капацитета за симулацију пожара расутог горива као и расходована
возилаза увежбавање коришћења развалних алата. 67

Слика 12. Ватрогасна возила Rosenbauer

Спасилачко-ватрогасна служба располаже ватрогасним возилима

произвођача ,,Roѕenbauer“ из Аустрије која слове за ,,најбоља аеродромска возила у
свету“, носе 12. 000 до 15. 000 литара воде, 1. 900 литара пенила. Возило је до некле
и аутономно, возач га може упалити и када није у њему. Посаду чини пет
ватрогасаца и возач. На најудаљенији део полетно- слетне стазе може стићи испод
три минута. У питању је 52 тоне тешко возило са хидрауличном руком која се
испред возила може продужити 14 метара из возила и 20 метара изнад земље68

15.4. Служба хитне помоћи на аеродрому

Савремено опремљена служба хитне помоћи на аеродрому обезбеђује

двадесетчетворочасовно присуство медицинске екипе и раф аеродромске амбуланте.
Ова услуга је доступна свим путницима, пролазницима, корисницима прилазних
путева, радницима на аеродрому и ваздухопловима под контролом аеродромске,
прилазне и обласне контроле летења. Оператер аеродрома је дужан да осигура
приступ тиму хизне медицинске службе на било који део аеродрома у сврху
пружања хитне медицинске помоћи оболелим и повређеним особама.

16. Ваздушни транспорт

67
Википедиа
68
Тangosix
Путовање авионом има много предности. Главна предност је брзина испоруке –
авио-превоз у овом погледу је ненадмашна услуга. Ако желите да испоручите робу
по приоритетном редоследу или је роба временски ограничена, свакако треба да
изаберете ваздушни транспорт! Ваздушни превоз робе је користан не само због своје
брзине, већ и због своје транспарентности, обавља се тачно према реду летења.
Такође, ваздушни превоз бирају они купци који желе да буду сигурни у свој терет.
Као што знате, сви аеродроми пролазе кроз озбиљне безбедносне и контролне
провере, па се авио карго бира и за оне терете који захтевају повећану безбедност.
Подразумева се да је ваздушни саобраћај један од најпогоднијих начина за транспорт
робе било где у свету, јер није везан за копнену путну инфраструктуру или луке,
већ само за аеродроме. Овакве даљинске руте и за тако кратко време, које се могу
обавити ваздушним теретом, не могу се обавити ни једним другим видом
транспорта.
Транспорт представља област материјалне производње којом се обезбеђују животно
неопходне потребе друштва у превозу људи и робе. Транспортни систем састоји се
из скупа транспортних средстава, саобраћајница по којимасе крећу транспортна
средства и техничких уређаја , опреме објеката који обезбеђују нормалан рад
транспортних средстава.
Транспортни процес се састоји из следећих фаза:
1. Опслуживање робе пре превозног рада
2. Превозни рад
3. Опслуживање по извршењу превозног рада
Ваздушни транспорт је кретање путника и терета ваздухопловима као што су авиони
и хеликоптери. Ваздушни транспорт је процес премештања, односно превоза роба
и/илиствари у ваздушном простору. Инфраструктуру ваздушног транспорта
представља мрежа аеродрома међународног илокалног значаја.Аеродроми имају
улогу да управљају летовима, примају путнике, организују њихове услуге.У
међународним ваздушним везама учествује преко 1000 аеродрома.
Ваздушни транспорт, као универзални, има преимућство у превозу путника на
средњим идугим линијама, на којима се могу превозити и одређени терети. Основна
подела ваздушног транспорта је на цивилни и на војни. Војни ваздушни промет је
ваздушни промет у коме учествују војни авиони, а који искључиво служе у војне
сврхе.

Цивилни ваздушни промет је сав ваздушни промет осим војног и делимо га на:
јавниваздушни промет у који спада линијски и повремени превоз особа или ствари;
домаћиваздушни промет је промет који се обавља у ваздушном простору неке
државе;међународни ваздушни промет је промет који се обавља у ваздушном
простору изнадтериторија две или више држава. 69

69
https://Bif.rs/2017/01/avio-prevoz-robe-u-srbiji-izvoz-na-krilima/
Предности ваздушног саобраћаја:
 Велика брзина превоза
 Могућ превоз у недоступна подручја
 Флексибилност
 Није потребна изградња путева
Негативне карактеристике ваздушног саобраћаја:
 Зависност од климатских услова
 Превоз мање количине робе
 Велика бука
 Велика потрошња горива
 Велики губитак енергије

Авио транспорт компаније углавном користе за све оно што је у смислу

транспортазахтевно, на пример робе високе вредности, робе код којих су важни
параметри брзинапревоза, сигурност превожења ломљиве и на други начин
осетљиве робе.
Примери су: лекови, прехрабени производи, животиње, опасне материје, оружје,
експресне пошиљке, скупа електроника, производи наменске индустрије итд. 70

17. Прихват и отпрема робе на аеродрому

Аеродром ,,Никола Тесла’’ највеће је ваздушно пристаниште у Србији, преко кога се

одвија 90 одсто робног транспорта. Наш аеродром је опремљен за претовар и
транспорт. Робни терминал за домаћи и међународни саобраћај поседује складишни
простор капавитета 5 500 м2 и анекс од 2 500м2 за смештај оперативних служби
Сектора за робни прихват и отпрему, шпедитерских организација и Управе Царина.
71

Роба која се предаје на превоз од стране пошиљаоца или његовог шпедитера,

превозник врши проверу исправности пратеће документације као и пошиљке. За
исправно примљену пошиљку издаје се ,,Авионски товарни лист’’(енг. Аir Waybill)
који садржи:
 Укупну количини по броју и тежини;
 Садржај пошиљке;
 Место испоруке;

70
https://studenti.rs/skripte/saobracaj/vazdusni-saobracaj-2/3
71
Beg.aero
  Начин испоруке и
 Начин плаћања
Изглед и начин попуњавања ,,Авионског товарног листа“ прописан је стандардима
(ICAO, IATA).
Icao (организација међународног цивилног ваздухопловства) је специјализовама
организација Уједињених нација чија је улога да креира и модернизује стандарде и
препоруке у међународном ваздухопловству, са циљем да се обезбеди безбедан,
ефикасан и уређен развој вазфухопловства. 72
IATA (међународна асоцијација за ваздушни превоз) је међународна индустријска
трговинска група за авио-компаније. 73
Нека роба мора имати ,,Cargo manifest“ је припремна и утоварна листа робних
пошиљки, декларавија утовара за царину и пратећи документ укупног терета
утовареног у ваздухоплов.

17.1. Прихват и отпрема специјалног терета

Специјални терет су пошиљке које су по свом сдржају и/или облику неуобичајене за

превоз ваздухопловом и захтевају посебне мере при руковању и утовару/истовару.
Свака врста специјалног терета има своју ознаку.

У специјални терет спадају:

 Лако кварљива роба (ПЕР), као што су цвеће, воће или поврће
 Свеже месо (ФРЕСХ МЕАТ)
 Живе животиње (АВИ)
 Посмртни остаци (ХУМ)
 Тешки терет (ХЕА) тежи од 150кг
 Вредносне пошиљке (ВАЛ), новац, злато, сребро и слично
 Дипломатске пошиљке (ДИП), пошиљке појединих дипломатских
представника који шаљу дипломатски матетијал својим владама и обрнуто.

Дипломатска пошиљка не подлеже прегледу обезбеђивањс уколико постоји писмена

потврда дипломатског представништва и ако је у пратњи курира овлашћеног за
ношење дипломатске пошиљке. Дипломатска пошиљка мора бити бломбирана,
оверена печатом дипломатског представништва и обележена серијским бројем.

17.2. Прихват, отпрема и руковање опасним теретом

72
www.Icao.int
73
www.Iata.org
У току превоза робе и путника у ваздухопловству безбедност је увек на првом месту.
Авионом се може превозити већина робе, у току њиховог транспорта морају се
примењивати одређене мере безбедности. Ризична врста робе може се превозити
ваздухопловима у ограниченим количинама и у посебним паковањима.
Сви опасни терети означени су посебним (међународним)налепницама. У утовар и
истовар опасног терета на аеродрому захтева посебну пажњу како летачког тако и
земаљског особља.

У опасне терете спадају:

 Експлозиви, запаљиви гасови, гасови под притиском, запаљиве течности,
запаљиве чврсте материје, оксиданти, органски пероксид, отрови, заразне
материје, радиоактивне материје и остале опасне материје.

18. Међународни токови робе и поште у редовном и ванредном саобраћају

(домаћим авионима)

Под међународним превозом робе подразумева се превоз који је обављен између

места утовара и места истовара под условом да се бар једно место или оба места
налазе ван границе Републике Србије.
Роба су сва добра која су превезена уз наплату, осим поште, пртљага и авионских
залиха.
У пошту спадају писмоносне пошиљке, пакети и новине које од поште преузимају
организације ваздушног саобраћаја. Уколико се пошиљка не шаље преко поштанске
организације, не укључује се у пошту него у робу.
Подаци за ваздушни собраћај за 2021. годину добијени су на основу месечних и
годишњих извештаја пословних субјеката ваздушног саобраћаја који обављају јавни
превоз путника, поште и робе као и извештаја пословних субјеката привредне
авијације. Подаци за предходне године узети су из друге грађе којом располаже
Републички завод за статистики. 74

74
БИЛЕТ/Републички завод за статистику
На графикону 2. су приказани статистички подаци робе која је извезена и увезена у
наведеним земљама. Показатељ за 2020. години у односу на 2021. годину.

Графикон 2.

На графикону 2. запажамо да је највећи промет извезене робе за 2020. години имала

Руска Федерација, а за 2021. години Црна Гора. Увоз робе за 2020. годину највећи је
имала Бугарска, док је за 2021. годину највећи промет извезене робе имала
Француска.
На графокону 3. су приказани статистички подаци промета поште која је извезена и
увезена у наведеним земљама. Показатељ за 2020. годину у односу на 2021. годину.

Графикон 3.
На графикону 3. Највећи промет извезене поште за 2020. годину имала је Велика
Британија, док је за 2021. годину највећи промет извезене робе имала Босна и
Херцеговина. Највећи промет увезене поште за 2020. годину имала је Велика
Британија, а за 2021. годину Бугарска.

На грфикону 4. је приказан укупан број извезене робе из Републике Србије у све

земље, као и увезена роба из свих земаља у Републику Србији. Показатељ за 2020.
годину у односу на 2021. годину.

Графикон 4.

На графикону 5. је приказан укупан број извезене поште из Републике Србије ка

свим земљама, као и увезена роба из свих земаља у Републику Србију. Показатељ за
2020. годину у односу на 2021. години.
 Графикон 5.

19. Међународни токови путника

Под међународним превозом путника, подразумева се превоз који је обављен између

места укрцаја и места искрцаја, под условом да се бар једно место или оба места
налазе ван граница Србије.
Превезени путници су лица која се превозе авионом уз сагласност превозиоца. За
разлику од осталих саобраћајних грана, овде се не узимају у обзир лица која су
платила карту а нису је искористила.
Број линија је збир свих редовних линија у оба смера узетих у обзир само једном
(нпр. Линија Београд-Рим односно Рим-Београд сматра се као једна линија тј. као
линија Београд-Рим-Београд).

У односу на предходну годину, у 2021. години број превезених путника већи је за 75,
3%. Неравномерност превоза путника по месецима у току године и даље је присутна.
Током 2021. године у трећем кварталу превезено је 48, 7% од укупног броја путника
превезених у току године. 75

75
Stat.gov.rs
 Графикон 6.

20. Домаћи токови робе и поште

Под унутрашњим или ти домаћим превозом робе и поште подразумева се превоз

који је обављен између места утовара и места истовара, под условом да се оба места
налазе унутар граница Републике Србије.
Показатељ 2019. године у односу на 2013. годину, промет робе и поште већи је 2, 76
пута.
 Графикон 7.

Августа 2017. године на београдском аеродрому превезено је 2. 772 тоне робе и

поште, односно двоструко више него у август 2016. године. У првих 8 месеци 2017.
године превезено је 14. 950 тона робе и поште, што је 37 пута више него 2016.
године.

Графикон 8.

ЗАКЉУЧАК

Ваздушни саобраћај представља најмлађу саобраћајну грану са највећом брзином

развоја. Има веома важну улогу у проширењу и омасовљењу туризма у домаћем и
светском туризму. Ваздушни саобраћај битно је утицао на процес глобализације пре
свега захваљујући брзом и прихватљивом транспорту између географских ближих
или удаљених региона. У развоју ваздушног саобраћаја значајно је и присуство
различитих организација и удружења, од којих су најзначајнији IATA, ECAC и
ICAO.

Безбедност се састоји и зависи у целини од три кључна сегмента, безбедносне

процене, субјекта заштите, савремене опреме и законске регулативе. На аеродрому
су безбедносне процедуре веома озбиљне, комплексне и бројне. Преглед
обезбеђивања на аеродрому обавља се према домаћој и међународној регулативи од
стране сертификованог особља. За функционисање и рад аеродрома одговоран је
оператер аеродрома-правно лице које пружа аеродромске услуге. Оператер може да
координира ислуге које за аеродром обављају друге компаније. Разликујемо
ваздушне услуге, земаљске услуге, услуге везане за безбедност и сигурност, као и
услуге копненог приступа. Последњих година авио саобраћај суочио се са низом
околности које су у значајној мери утицале на пословање и профитабилност.
Поред свих проблема и тешкоћа које је изазвала пандемија у међународном
саобраћају радови на модернизацији и проширењу београдског аеродрома су
напредовали. Пандемија је на кратко успорила, али не и скренула са пута развоја.
Константни радови на проширењу, модернизацији и повећању капацитета
београдског аеродрома , , Никола Тесла“ су допринели да се аеродром развија из
године у годину. То потврђује признање које је трећи пут додељено аеродрому , ,
Никола Тесла“ од стране Међународног савета аеродромa АСI (Aitport Council
International), која се деле уз помоћ гласова путника у оквиру њиховог АЅQ програма
награђивања (Airport service Quality). Програм квалитета услуга АЅQ водећи је
показатењ задовољства корисничким искуством и представља глас путника из целог
света.

ЛИТЕРАТУРА

Књиге и часописи
1. Bloom, R. W. of Flying:Globalization, Securiry and Terrorist. TR News, Jul-
Avgust 2010
2. Димитријевић Б.,Мицевски М. и Миладинови П. (2012),Краљевско
ваздухопловство:Војно ваздухопловство Краљевине ЅНЅ/ Југославије
1918-1944,Београд:Институт за савремену историју
3. Мишић Б. (2012),Музеј ваздухопловства у Београду,Наслеђе XIII (Београд):
Завод за заштиту споменика културе града Београда, 127-151
4. Крунић 2010: 15.
5. Kрунић2010: 76; Јанић и Петровић 2007: Димитријевић, Мицевскиi
Миладиновић 26–27; 2012: 193.
6. Филип Ејдус,Међународна безбедност:теорије,сектори о нивои,стр.36
7. Драган Триван,Корпоративна безбедност,Досије студио,Београд,2012.стр 41
8. Филип Ејдус,Међународна безбесност:теорије,сектори и нивои, стр 36
9. Драган Триван,Корпоративна безбедност,стр. 42
10. Д. Живаљевић, А Јутовић:Тероризам као безбедносни проблем и друштвена
девијација, Београд Журнал за криминалистику и право
11. Dr. Eitan Azani, Lorena Atiyas Lvovsky and Danielle Haberfeld, Trends in
Aviation Terrorism ,International institute for Counter-Terrorism, 2016., стр 17
12. В.Станковић,Г.Стојановић,Тероризам у ваздушном простору,Војно
дело,вол.LVI,бр 2/2014
 13. Љ.Пејановић,Тероризам и противтерористичка дејства у ваздушном
саобраћају,Београд 2003
14. Драган Симеуновић,Тероризам -општии део-, стр.73
15. Драган Симеуновић,Тероризам -општи део-, стр.75
16. Љубо Пејановић, Милорад Бејатовић, Авиотероризам, Компјутерска
коректура, Нови Сад, 2009., стр. 43
17. Пејановић, Љ., M.Бејатовић, op. Cit., str. 119.
18. David MC.A Baker,Tourist and Terrorost:Terrorist Threats to Cimmercial Aviation
Safty & Security,International Journal of Safty and Secirity in Tourst
/Hospitality,стр.10
19. Саша Мијалковић, Марија Поповић, Увод у студије безбедности,
Криминалистичко полицијска Академија, Београд, 2015., стр. 86
20. Љубомир Стајић, Основи система безбедности, Правни факултет у Новом
Саду, Нови Сад 2013., стр 49

Регзлатива
1. Закон о ваздушном саобраћају
2. Национални програм за обезбеђивање у ваздухопловству Републике Србије
3. Службени гласник РС

Интернет и сајтови
1. Аviatica. rs
2. Wikipedia
3. Аеродром , , Никола Тесла“Београд, Статистика
4. Belgrade Airport handles five millionth passenger
5. https://www. aviokarta. net/bezbednosne-i-aigurnosne-procedure/
6. Beg. Aero
7. https://www.dhl.rs/sr/express/shippings/shipping_advice/lithium-batteries.html
8. Извоp:htps:llquizlet.com90499758/konvencije-i-protokol-u-vazdusnom-
saobracaju-flash-cards/
9. https://quizlet.com/90499758/konvencije-i-protokoli-u-vazdusnom-saobracaju-
flash-cards/
10. https://hr.wikipedia.orgjwvikiKonvencija_o_me
%C4%91unarodnom_civilnom_zrakoplovstvu
11. https//quizlet.com90499758Xkonvencije-i-protokoli-u-vazdusnom-saobracaju-fash-
cards
12. Www. Icao. int
13. Www. Iata . org
 14. Stat. gov rs
15. Ibid
16. Wavback Machine, децембар 2009. године
17. Wayback Machine, јун 2007. године
18. https://Bit. rs/2027/01/avio-prevoz-robe-u-srbiji-izvoz-na-krilima/
19. Hrrps://student. rs/skripte/saobraćaj/vazdušni-saobraćaj-2/3
20. Tangosix

Попис Слика

Слика 1: Аеродром на Бањици,1915.година

Слика 2: Терминал 1 и контролни торањ из 1962.године
Слика 3: Oлупина ,,Боинга’’који је срушен у Локерби
Слика 4: Горњи ред:Куле близнакиње,Светског трговински центар у пламену;
2.ред с лева на десно:Срушено одељење Пентагона; 3.ред с лева на десно:Ватрогасац
тражи помоћ на локацији СТЦ-а
Слика 5: Бриселски аеродром Foto: Tanjug/AP/Ketevan Kardava/Georgian Public
Broadcaster
Слика 6: TATP (триацетонтрипероксид) који се добија из ацетона,
водоникпероксида и сумпорне киселине
Слика 7: Забрањени предмети
Слика 8: Лого организације међународног ваздухопловства
Слика 9: Лого Европске конференције цивилног ваздухопловства
Слика 10:Лого Европскe организацијe за безбедност ваздушне пловидбе
Слика 11: Возила Follow-me: возило води авионе до њихових позиција на платформи
Слика 12: Ватрогасна возила Rosenbauer: Са овим возилом способности ватрогасне
службе подигнути су са категорије 8 на категорију 9.