Srpski svet tajnih operacija

Violeta Talović
22. 06. 2013. u 21:15
Monografija "Vojna služba bezbednosti u Srbiji" prvi put javnosti otkriva svet velikih tajnih
operacija kojima su presecane obaveštajne i terorističke pretnje

Od vožda Karađorđa, koji je davne 1812. u Užicu naredio knezu Milošu Obrenoviću da preduzme
mere protiv "nedisciplinovanih inostranih elemenata", sve do danas Srbi su osetljivi na špijune.

Načini na koji im se kroz burna vremena i istorijske prilike država suprotstavlja(la) zabeleženi su u
monografiji "Vojna služba bezbednosti u Srbiji", autora Svetka Kovača, direktora
Vojnobezbednosne agencije, i Irene Popović Grigorov, dugogodišnje analitičarke u VBA. Osim što
prati istorijski put službe, od 19. veka i stvaranja novovekovne države, do danas, prvi put je
javnosti dostupan ekskluzivni materijal posvećen tajnama i metodama bezbednosnog i
kontraobaveštajnog rada. Autori otkrivaju svet tajnih operacija kojima su otkrivane obaveštajne
delatnosti stranih službi u vojsci i presecane terorističke pretnje, posebno albanskih separatista.

- Ideja o pisanju monografije javila se u okviru reforme vojne službe bezbednosti - kaže, za
"Novosti", general Svetko Kovač. - Istraživali smo savremena rešenja evropskih i drugih zemalja,
ali i neka iskustva na našim prostorima. Analizirali smo veliki broj dokumenata i došli na ideju da
osnujemo muzej VBA, a obilje interesantne građe inspirisalo nas je da napišemo i monografiju.

KARAĐORĐEV ZAKONKAO vrhovni gospodar u zemlji, Karađorđe je rukovodio svim bezbednosnim

poslovima i često izricao i najteže kazne za špijunažu, veleizdaju i odmetništvo. U Karađorđevom
Kriminalnom zakonu navodi se: "Koji bi se Srbin ufatio i osvedočio da tajno vodi špijunluk da rod svoj
izdaje, taj da se kaštiguje, da mu se prebiju obe noge i obe ruke".
Prikupljanje dokumentacije za monografiju trajalo je tri godine, a pisanje još dve. Razvoj vojne
službe bezbednosti u Srbiji autori su pratili kroz osam istorijskih perioda - Kneževine Srbije,
Kraljevine Jugoslavije, Ozne, KOS-a, Organa bezbednosti JNA, Organa bezbednosti VJ, Vojne
službe bezbednosti, do današnje VBA.

Srbija je još 1839. godine donela Vojni zakon, kojim su uređena dela kojima se ugrožava opšta
bezbednost. To se prvenstveno odnosi na špijunažu, dela "protiv ustava i zakonskog poretka" i
"protiv slobode narodne". Ali, tek u Kraljevini Jugoslaviji uspostavljeni su organizovani oblici
vojne službe bezbednosti.

- Svi dokumenti objavljeni u knjizi potiču iz Arhiva VBA i prvi put su dostupni javnosti - kaže
Kovač. - Naročito zanimljiva su poglavlja o operativno-tehničkim sredstvima koja je služba
koristila u ranijim periodima. Interesantno je i kako su izgledali dosijei koje su vodile vojne službe
bezbednosti u određenim periodima.

Među dokumentima sačuvanim u Arhivu VBA, od kojih je deo predat Vojnom arhivu i dostupan
istraživačima, jeste i rukopis o bezbednosnim metodama srpskih ustanika 1804-1815. Iako se o
tehnici obaveštajne i kontraobaveštajne aktivnosti u tek oslobođenoj Srbiji ne zna mnogo, u
nekim dokumentima se vidi da je korišćen tajnopis. Pisma su pisana nevidljivim mastilom
(limunovim sokom i rastopljenim barutom), a prenošena su skrivena u odelu, konjskom sedlu i
zobnici, posudama za pekmez (fučijama), buradima s tečnošću, guslama, čak i u izdubljenom
svešteničkom štapu. Kuriri knjigonoše su išli "po hajdučki", u turskim odelima, prerušeni u
prosjake, slepe i bogalje, u trgovce, u kaluđere i obične seljake.
Najstariji dosije u arhivi VBA obuhvata dokumente iz istražnog materijala Gestapoa, one iz četničkog i
partizanskog pokreta i materijale koje su sačinili operativci KOS-a. Irena Popović Grigorov ističe da u
vreme Ozne nisu postojali dosijei (podaci dostupni sudovima). Uvedeni su tek 1948, a da bi bili ažurnii
zahtevano je da operativci na njima svakodnevno rade bar pola sata.
- Tek u julu 1965. doneti su propisi kojima je konkretnije regulisan dosije kao osnovni dokument
organa bezbednosti - ističe Popović Grigorov. - Jedno lice može imati samo jedan osnovni dosije u
kome su grupisani svi podaci kojima služba raspolaže. Za nas kao istraživače bilo je važno da
otvorimo dosijee da bismo i kroz njih prikazali probleme i izazove s kojima se služba suočavala,
naročito u vreme Ozne i KOS-a.

Nakon 1966. godine uništen je veliki broj bezbednosnih dosijea. Uvedeni su predmeti u radu o
neprijateljskoj i obaveštajnoj aktivnosti dezertera iz JNA, stranih vojnih predstavnika, ali i
građana, stranih državljana i emigracije za koje je postojala sumnja da se bave špijunažom.

Čitavo poglavlje posvećeno je operativcima JNA, koji su tokom četiri decenije otkrili veliki broj
agenata tajnih službi. Presekli su delovanje terorističkih grupa, osujetili separatiste i strane
obaveštajne službe i sprečili ilegalnu delatnost. U to vreme posebno su korišćene metode
tajnopisa. Tajne poruke prenošene su preko poštanskih pošiljaka, a vešto su ugrađivane u neki
naizgled beznačajan tekst. Korišćeni su tajni vodeni žig, udubljeni tekst, tačkasto ispisivanje
(bušenjem), tajna i kontaktna mastila, tajni indigo, ali i fotohemijska sredstva (tajna fotografija
ugrađena u "normalnu" fotografiju, tanažiranje želatina), kao i postupci fotosmanjivanja.

OPERACIJA ŠILERVAZDUHOPLOVNA industrija Kraljevine Jugoslavije razvila je jedan od najmodernijih

aviona tog vremena - lovački avion IK-3, koji je izazvao pažnju mnogih stranih službi, naročito
nemačke. Servis vojne tajne službe uspeo je da osujeti pokušaj Nemačke da se preko mladog oficira,
koji je uzimao časove francuskog jezika kod izvesne Marije, domogne podataka o avionu. Kada je tog
mladog oficira profesorka upoznala sa nemačkim kolegom (tek kasnije saznao je da je pomoćnik
vojnog izaslanika za vazduhoplovstvo i šef grupe agenata tajne službe u Beogradu), shvatio je da se
dama bavi špijunažom. Prema instrukcijama šefa Servisa, zbližio se sa njima. Tek četvrti zadatak bio
je predaja vojne tajne - tehničkih podataka o avionu IK-3. Kada su tokom primopredaje u Marijin stan
upali pripadnici Servisa s majorom Popovićem, tajni podaci su već bili u džepu nemačkog oficira.
Marija je uhapšena, a nemački oficir je kao persona non grata napustio Jugoslaviju.
Tajno mastilo se pripremalo tako što se specijalna tableta rastvori u vodi, a zatim se na podlogu
pripremljenu za pisanje nanosi tajni tekst. Kada se osuši, parom i presovanjem se uklone
deformacije sa papira, a preko tajnog teksta ili sa suprotne strane ispisivan je logičan tekst.

U mnoštvu primera pominje se slučaj majora VJ, koji je u zamenu za novi pasoš, preseljenje i
posao koji su mu obećani, pristao na špijunski rad. Sa operativcima strane tajne službe upoznao
ga je u inostranstvu poznanik, takođe pripadnik VJ. Da bi kvalitet tajnih dokumenata bio visok za
zadatke je dobio specijalni laptop. Vrbovao je još dvojicu kolega i u špijunažu je uključio i
suprugu. Ona je imala zadatak da putuje u inostranstvo i predaje tajne vojne podatke do kojih je
dolazio njen muž. U leto 1995. sve je bilo spremno za njihovo bekstvo. Oficiri bezbednosti osujetili
su ih na graničnom prelazu, a kod majora je pronađen poslednji kontingent poverljivih
dokumenata, koje je nameravao da preda tajnoj službi.

- Vojna, kao i druge službe bezbednosti, imale su veliki uticaj na pojedine prelomne istorijske
događaje - govori general Kovač. - Što se tiče moći službi bezbednosti, one, naravno, moraju biti
moćne i sposobne da odgovore na sve pretnje u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja, ali ta moć
mora biti usmeravana i strogo kontrolisana. Vojna služba bezbednosti je tokom svog celokupnog
postojanja delovala legitimno, kao što je i posebne metode i sredstva rada primenjivala u okviru
tadašnjih propisa.
U knjizi su obrađeni najvažniji bezbednosni i kontraobaveštajni problemi u različitim periodima. A
da li su oni slični današnjim?

- Postoje neke pretnje, kao što su obaveštajna delatnost, terorizam i ekstremizam, koje su uvek
aktuelne - kaže general Kovač. - Novo doba donosi nove pretnje kao što je, na primer, sajber-
terorizam. Vojnobezbednosna agencija je spremna da se primenom savremenih operativno-
tehničkih sredstava i angažovanjem posebno profilisanih i osposobljenih stručnjaka suprotstavi
tim pretnjama.