Pravno-Ekonomski Pogledi, br.

3/2012
Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Aleksandar Petrov, master pravnik

Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd

Doc. dr Vladimir Jovanovi,

Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi Sad

PRAVNO REGULISANJE VAZDUNOG SAOBRAAJA U REPUBLICI SRBIJI

Saetak: Vazduni saobraaj proteklih decenija ostvaruje najdinaminiji razvoj od svih vidova
transporta. Sve grane domaeg vazduhoplovstva su u periodu posle Drugog svetskog rata ostvarile znaajan napredak. Razvoj vazdunog saobraaja odvija se u uslovima snano prisutne institucionalizacije i dravne regulative. U skladu sa Sporazumom o zajednikom evropskom vazduhoplovnom podruju otvoreno je trite aviosaobraaja u Srbiji. Ugovor o zajednikom vazduhoplovnom prostoru i novi Zakon o vazdunom saobraaju nametnuli su pitanja u kom pravcu e se razvijati aviosaobraaj u Srbiji i regionu, kakve su perspektive za razvoj aviosaobraaja i kontrole saobraaja u oblasti bezbednosti letenja. Primena Sporazuma o otvorenom nebu je jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Vazduni saobraaj je prvenstveno meunarodnog karaktera i zbog toga je neophodno da se koordinacija rada ostvari preko delatnosti odgovarajuih meunarodnih organizacija. U vazdunom saobraaju mnogo vei znaaj ima prevoz putnika u odnosu na prevoz robe. U naem pozitivnom pravu, prevoz lica i stvari reguliu se ugovorom o vazdunom prevozu. Utemeljivai vazduhoplovstva u Srbiji ujedno su meu prvima u svetu postavili i pravne okvire ove delatnosti.

Kljune rei: Vazduni saobraaj, vazduhoplovno pravo, Republika Srbija.

1. Ukratko o istoriji srpskog civilnog vazduhoplovstva

17.decembra 1903. godine izveden je prvi kontrolisani let u istoriji oveanstva letelicom teom od vazduha. Pre nego to je sletela,ova letelica je provela u vazduhu 12 sekundi i za to vreme preletela 37 metara. Bio je to trenutak u koji su braa Orvil i Vilbur Rajt (Orville/Wilbur Wright) uloila gotovo 5 godina napornog rada, truda, odricanja i razoaranja1.
1

Avion brae Rajt jednostavno nazvan ''Leta'', bio je napravljen od drveta, platna i zategnutih ica. Primitivni benzinski motor je uz pomo zupanika i lanaca pozajmljenih od bicikla, okretao dve drvene elipse. Motor je bio

"

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Nakon tih prvih, nesigurnih letova brae Rajt, vrlo malo ljudi je bilo svesno znaaja ovog uspeha, a verovatno niko nije ni mogao da nasluti koliko e avijacija u godinama i decenijama koje su dolazile promeniti ivot ljudi. Nepunih sedam godina posle letova brae Rajt, Ivan Sari je kao prvi ovek sa ovih prostora uspeno leteo na avionu sopstvene konstrukcije i izade. Na subotikom Gradskom trkalitu, u leto 1910. godine, vrio je prve probne letove istovremeno uvebavajui se da i sam pilotira. Prvi javni let je izveden 16. oktobra 1910. godine sa hipodroma u Subotici, kome je prisustvovalo oko sedam hiljada graana Subotice. Letei na visini od 30 metara, Sari je obiao itavo konjiko trkalite. Poetkom 1911. godine Ivan Sari je usavravao konstrukciju svog novog aviona za koji je sam konstruisao i motor. Prvi svetski rat prekinuo je Sarievu letaku delatnost, ali je konstruktorskim radom nastavio da se bavi celoga ivota. 18. februara 1913. godine, kralj Srbije Petar Prvi Karaorevi donosi ''Uredbu o saobraaju spravama koje se kreu po vazduhu''.2 Kraljevina Srbija se prikljuila modernom vazdunom saobraaju. Bila je peta drava na svetu (posle Nemake, Engleske, Francuske i Austro-Ugarske) koja je regulisala pravne norme svoga neba. Tako, prvi lan ove Uredbe predvia, da sprave koje se kreu po vazduhu jesu domae ili strane, u zavisnosti kojoj dravi pripadaju njeni sopstvenici. Ove sprave ne uivaju eksteritorijalnost. One nisu izuzete od vlasti niti od nadlenosti teritorijalne drave i ne tretiraju se kao da su van njene teritorije. lanom 6. ove Uredbe je bilo propisano, da na spravama ne sme biti oruja ni municije, kao ni sprava za telekomunikacije, pa ak ni goluba pismonoe, niti se sa sprava smelo ta bacati na zemlju, osim po dozvoli srpskih policijskih vlasti. Uredbom je dalje odreeno da sprave ne smeju da lete pti nepogodi ili nou, da ne smeju da bacaju sa sebe svetlost, niti da lete u vazdune regione oko utvrenih mesta bez posebnih dozvola ministra unutranjih dela ili ministra vojnog. Sprave su mogle leteti, kao i u dananje vreme, samo u pravcu koji im je naznaen, a to se upisivalo u posebnu putnu knjigu. Policijske i vojne vlasti su bile ovlaene, da
postavljen levo od uzdune ose letelice, dok je pilot leao potrbuke na donjem krilu i istovremeno predstavljao kontrateg motoru da bi se odrala ravnotea. Braa Rajt nisu bili jedini eksperimentatori koji su pokuavali da lete uz pomo motora, ali su ostali zabeleeni u istoriji kao prvi kojima je to polo za rukom. Svega pedesetak godina kasnije, 1948. godine, ameriki pilot Earls Jeger, probio je zvuni zid. Orvil Rajt je poiveo dovoljno dugo da bude svedok tog dogaaja. 2 Uredba je objavljena u Slubenom dnevniku Kraljevine Srbije br. 41 od 21.02.1913. godine

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

u svako doba izvre pregled letelice, kao i da izdaju dozvole o prelasku letelica sa drugih teritorija na teritoriju Srbije. Objavljivanje ove Uredbe je Kraljevinu Srbiju uvrstilo u one napredne zemlje, koje u svom poretku imaju i kodifikaciju vazduhoplovnog prava3. 17. juna 1927. godine u Beogradu je osnovano ''Drutvo za vazduni saobraaj A.D. Aeroput''. Aeroput kao prva srpska kompanija za civilni vazduni saobraaj, postao je i nacionalni avioprevoznik Kraljevine SHS, a ujedno je bio meu prvim avioprevoznicima u svetu, 10. kompanija u Evropi, i 21. u svetu. Aeroput je prestao da leti poetkom Drugog svetskog rata, a nakon zavretka ovog rata, 1. aprila 1947. godine formiran je Jugoslovenski aerotransport (JAT).

2. Izvori vazduhoplovnog prava

Na elu liste vazduhoplovnog prava nalaze se zakoni, kao najei oblici donoenja odredaba, kojima nacionalni zakonodavci reguliu odreene drutvene odnose u vazduhoplovstvu. Naa zemlja pripada kategoriji naprednijih vazduhoplovnih zemalja, koje odnos iz civilnog vazduhoplovstva reguliu posebnim zakonom. To govori o odreenom stepenu razvoja vazduhoplovstva kod nas, ali i o veoj panji, kojoj zakonodavac poklanja vazdunom prevozu i vazdunoj plovidbi uopte, trudei se da njihove specifine odnose regulie sa ''lex specialis''4. Zakon o vazdunom saobraaju5 regulie pitanje vazdunog prostora Republike Srbije, civilnih i dravnih vazduhoplova, bezbednosti u vazduhoplovstvu, zatite vazdunog prostora, vazdune plovidbe, upravljanja vazdunim saobraajem, usluga u vazdunoj plovidbi, vazdunog saobraaja, aerodroma, odravanje i korienje aerodroma, aerodromske usluge i naknade, vazduhoplovnih proizvoda, delova, ureaja i opreme, korienje i razvrstavanje vazduhoplova, registara civilnih vazduhoplova, vazduhoplovno tehnike organizacije, kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova, pregleda stranog vazduhoplova, vazduhoplovnog osoblja, zatite od buke i emisije izduvnih gasova, udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova, obezbeivanja u
3 Marko V. Danilovi, Nenad D. Stankovi ''UREDBA IZ 1913. Uredba o saobraaju spravama, koje se kreu po vazduhu'', http://www.aeromagazin.rs/arhiva/aero03/c20.htm, datum posete: 02.05.2012. 4 Slavko Cari et.al. , Saobraajno pravo, Novi Sad, 2004, 333-334. 5 ''Slubeni glasnik RS'', broj 73/10

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

vazduhoplovstvu, organa i organizacija nadlenih za vazduni saobraaj kao i pitanja provera i inspekcijskog nadzora. Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdunom saobraaju6 regulie pitanja obligacionih odnosa u vazdunom saobraaju i to ugovora o prevozu putnika, prtljaga i stvari, obavljanja drugih komercijalnih delatnosti u vazdunom saobraaju, zakup vazduhoplova, ugovora o osiguranju u vazdunom saobraaju, zastarelosti potraivanja, svojinsko-pravnih odnosa na vazduhoplovu, postupka izvrenja i obezbeenja na vazduhoplovu, kao i inspekcijskog i nadzora koji proistie iz potvrenih meunarodnih konvencija. Uporedno pravo pod pojmom zakonskih izvora prava takoe podrazumeva sve oblike podzakonskih i ostalih pozitivnih propisa, koji neposredno ili posredno reguliu odnose iz vazduhoplovnog prava. Na osnovu ranijih propisa iz oblasti vazdune plovidbe donet je veliki broj podzakonskih akata u vidu pravilnika, uredbi i naredbi kojima su detaljno regulisana pojedina zakonska reenja7. Meu njima u znaajnije spadaju Podzakonski propisi o vazdunoj plovidbi (Pravilnik o letenju vazduhoplova, Pravilnik o nainu ispitivanja udesa vazduhoplova, Naredba o odreivanju vazdunih puteva i ruta, Pravilnik o ispitivanju ugroavanja bezbednosti vazduhoplova, Pravilnik o nainu izdavanja odobrenja za letenje vazduhoplova), Podzakonski propisi o vazduhoplovnom i ostalom strunom osoblju (Pravilnik o strunoj spremi, ispitima i dozvolama za rad lanova posade vazduhoplova, Pravilnik o broju i sastavu lanova posade vazduhoplova, Pravilnik o strunoj spremi, ispitima i dozvolama za rad strunog osoblja koje vri poslove od znaaja za bezbednost vazdune plovidbe, Pravilnik o trajanju smena, trajanju neprekidnog rada i duini dnevnog odmora kontrolora letenja i pomonika kontrolora letenja, Pravilnik o slubenom odelu vazduhoplovnog osoblja), Podzakonski propisi o

vazduhoplovima (Pravilnik o postupku i nainu utvrivanja plovidbenosti vazduhoplova, Naredba o veliini, boji, mestu i nainu nanoenja znakova dravne pripadnosti, oznakama registracije, obaveznim natpisima i drugim natpisima vazduhoplova, Pravilnik o kvalitetu goriva za mlazne motore, Pravilnik o ureajima i opremi koji moraju biti ugraeni u vazduhoplov,
6 7

''Slubeni glasnik RS'', broj 87/11 Danilo Stajin ''Zbirka vazduhoplovnih propisa'' Finansijski vodi, Beograd, 2001.

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

zavisno od kategorije i namene vazduhoplova), Podzakonski propisi o aerodromima (Uredba o bezbednosti na vazduhoplovnom pristanitu, Pravilnik o projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji civilnih aerodroma i njihovoj klasifikaciji, Pravilnik o obeleavanju poletno-sletnih i drugih staza i pristanine platforme na aerodromu, Pravilnik o slubi prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari na vazduhoplovnom pristanitu, Pravilnik o korienju letilita, Naredba o vremenu u kome aerodromi moraju biti otvoreni za javni avio-transport, Pravilnik o vatrogasnoj slubi na aerodromu, Pravilnik o radu i instrumentalnoj opremi meteorolokih stanica i drugih slubi meteoroloke pomoi vazduhoplovstvu na aerodromima otvorenim za javni vazduni saobraaj).

2.1. Meunarodni propisi o civilnom vazduhoplovstvu

2.1.1. Varavska konvencija (1929.)

Osnovni meunarodni pravni akt koji regulie civilni aviosaobraaj. Varavskom konvencijom uvedena je aviokarta kao osnovni putni dokument koju je svaka aviokompanija u obavezi da izdaje. Takoe, je uvedena i prtljana karta koja se odnosi na prevoz prtljaga. Konvencija regulie obaveze aviokompanija prema putnicima u sluaju kanjenja ili otkazivanja leta kao i nesrea. Ova konvencija postavila je vrste temelje civilnom aviosaobraaju i ona predstavlja osnovu dananje regulacije.

2.1.2. ikaka konvencija (1944.)

Ovom konvencijom ustanovljeno je takozvanih ''pet sloboda'' u aviosaobraaju. Najvanije odluke koje su donete na sastanku u ikagu imaju veze sa suverenitetom vazdunog prostora, odnosno sa pravima i obavezama svih zemalja potpisnica. Osnovni lan ove konvencije svim zemljama garantuje ekskluzivni suverenitet neba iznad sopstvene teritorije. Zemlje lanice imaju pravo kontrole stranih letelica koje se nau na njihovoj teritoriji bez prava na bezrazlono zadravanje. Uveden je i bescarinski reim na nebu iznad dravne teritorije. Odnosno, nita to je
&

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

deo aviona, opreme, prtljaga i tereta u njemu ne podlee carinskim propisima zemlje preko koje se vri prelet. Avioni su tako postali bescarinski prostori a to je omoguilo razvoj duty free shopova na aerodromima.

2.1.3. enevska konvencija (1948.)

Ovom konvencijom uveden je set pravila za postupanje aviokompanija u sluaju incidenata tokom leta ili avionskih nesrea. Uvodi se odgovornost aviokompanija prema putnicima i vlasnicima transportovane robe i prtljaga.

2.1.4. Haki protokol (1955.)

Izvrene su nove promene Varavske konvencije i uraeno je njeno prilagoavanje tom vremenu i novim uslovima u saobraaju posebno u vezi sa prevozom putnikog prtljaga. Prtljag koji je predat ovlaenom slubeniku aviokompanije bez protesta, postaje od tog trenutka odgovornost aviokompanije. Sve sumnjive sadraje, neregularnu teinu ili dimenzije predatog prtljaga slubenik aviokompanije duan je da ispita i da uloi prigovor (protest) ukoliko je bilo ta od navedenog suprotno pravilima aviokompanije ili pravila prevoza.

2.1.5. Pariski sporazum (1956.)

Odreuje prava i obaveze u nelinijskom i arter aviosaobraaju. Svi letovi koji se ne obavljaju po unapred odreenom dugoronom rasporedu mogu se obaviti bez potrebe pribavljanja posebnih dozvola od strane nadlenih lokalnih vlasti. U ove letove se ubrajaju svi humanitarni letovi, letovi malih aviona do 6 putnikih mesta, arter letovi kod kojih se ne vri zasebna prodaja aviokarata kao i letovi koji se obavljaju redovno ali veoma retko.

2.2. Meunarodne vazduhoplovne organizacije

'

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Prikaz meunarodnih izvora vazduhoplovnog prava nije mogu bez objanjenja uloge i zadataka izvesnih meunarodnih organizacija i udruenja, koje se bave problematikom civilnog vazduhoplovstva. Aktivnost takvih organizacija ima i svoju izrazito pravnu komponentu u vidu brojnih rezolucija, preporuka i drugih akata, koje ova tela donose, a drave potpisnice i vazduhoplovne kompanije lanice primenjuju8. Meu ovim organizacijama najvanija je Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva (ICAO)9, sa seditem u Montrealu. Nadlenost ICAO je odreena odredbama ikake konvencije i svodi se na tri osnovne funkcije: administrativnu, legislativnu i sudsku. Ova vazduhoplovna organizacija ostvaruje sledee ciljeve: obezbeuje harmonian i brzi razvoj civilnog vazduhoplovstva u svetu, potpomae razvoj vazduhoplovnih puteva, aerodroma i ureaja za vazdunu plovidbu, doprinosi bezbednosti leta u meunarodnoj vazdunoj plovidbi itd10. Meunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva je izvanredno korisna organizacija, jer svojim autoritetom i akcijama bitno utie na formiranje vazduhoplovnog prava, kao grane prava, a posebno na razvijanje tendencija kodifikacije i unifikacije vazduhoplovnog prava11. Biva Jugoslavija je jedna od zemalja koja je uestvovala u osnivanju organizacije. U toku sankcija lanstvo u ICAO je suspendovano, da bi se obnovilo 2001. godine. Posle odvajanja iz zajednice sa Crnom Gorom, Republika Srbija je samostalna lanica ICAO. Pored ICAO-a, kao univerzalne meunarodne organizacije, i raznih regionalnih meunarodnih organizacija civilnog vazduhoplovstva, postoje i profesionalne privredne i neprivredne meunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Meu njima je najznaajnije Udruenje meunarodnih vazdunih prevozilaca (International Air Transport Association IATA)12. Ova asocijacija osnovana je 1945. godine u Havani. Naslednik je Meunarodne unije za vazduni saobraaj. Danas, IATA ima 270 lanova iz vie od 140 zemalja iz svih delova sveta. Cilj organizacije je da pomogne aviokompanijama da ostvare zakonsku konkurenciju i ujednaenost cena.

8 9

S. Cari et.al., Saobraajno pravo, Novi Sad, 2004, 338. Dostupno na adresi: www.icao.int/Pages/default.aspx 10 Ibid. 11 Ibid., 339. 12 Dostupno na adresi: www.iata.org/Pages/default.aspx

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Meunarodna organizacija pilota13 i Meunarodna organizacija kontrolora14 su izriite staleke svetske organizacije koje imaju zadatak da se bave profesionalnim pitanjima od interesa za njihove lanove. Asocijacija evropskih aviokompanija (AEA Association of European Airlines)15 osnovana je 1952. godine od strane tada najveih aviokompanija Zapadne Evrope (Air France, British Airways, KLM, Swissair, Lufthansa i Sabena). Asocijacija ima sedite u Briselu i tesno sarauje sa organima Evropske Unije. AEA prati razvoj aviosaobraaja i pomae aviokompanijama koje su lanice16 u osmiljavanju strategije razvoja. Evropska asocijacija niskotarifnih avioprevoznika (ELFAA European Low Fares Airline Association)17 osnovana 2004. godine ima za cilj da zastupa interese niskotarifnih avioprevoznika i da regulie pravila poslovanja u ovoj oblasti.

3. Sporazum o uspostavljanju Zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja i obaveze Republike Srbije kao strane ugovornice
Cilj ovog sporazuma je formiranje Zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja (European Common Aviation Area ECAA). ECAA se zasniva na slobodnom pristupu tritu, slobodi osnivanja preduzea, jednakim uslovima konkurencije i zajednikim pravilima u oblasti sigurnosti, bezbednosti, upravljanja vazdunim saobraajem, socijalnih pitanja i zatite ivotne sredine18. Strane ugovornice preduzimaju sve odgovarajue mere, bilo opte ili pojedinane, kako bi obezbedili ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz ovog sporazuma i uzdravaju se od svih mera

Dostupno na adresi: www.ifalpa.org Dostupno na adresi: www.canso.org/cms/showpage.aspx 15 Dostupno na adresi: www.aea.be 16 Punopravne lanice AEA su 33 evropske aviokompanije. 17 Dostupno na adresi: www.elfaa.com 18 lan 1. Multilateralnog Sporazuma izmeu Evropske zajednice i njenih drava lanica, Republike Albanije, Bosne I Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, BJR Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveke, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu, Zakon o potvrivanju Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju Zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja, Slubeni glasnik RS, br. 38/09.
14

13

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

koje bi mogle da ugroze ostvarivanje ciljeva ovog sporazuma19. Ne postoje ogranienja slobode osnivanja preduzea od strane dravljanja drave lanice EZ ili partnera ECAA na teritoriji bilo koje od njih. Sloboda osnivanja preduzea obuhvata pravo da se preduzmu i obavljaju aktivnosti lica koja rade samostalno i da se osnivaju i vode preduzea, naroito kompanije ili firme prema uslovima koji su predvieni za sopstvene dravljane na osnovu zakona zemlje u kojoj se takvo preduzee osniva20. Po pitanju vazduhoplovne sigurnosti strane ugovornice na odgovarajui nain obezbeuju da su vazduhoplovi registrovani kod jedne strane ugovornice, u skladu sa meunarodnim standardima sigurnosti koji su uspostavljeni u skladu sa Konvencijom i budu podvrgnuti unutranjim i spoljanjim pregledima na platformi od strane ovlaenih predstavnika te druge strane ugovornice, radi provere dokumenata vazduhoplova i dokumenata posade, kao i trenutnog stanja vazduhoplova i njegove opreme21. Po pitanju vazduhoplovne bezbednosti, da bi zatitile civilno vazduhoplovstvo od nezakonitih radnji, strane ugovornice obezbeuju da se zajedniki osnovni standardi i mehanizmi za praenje usaglaenosti u pogledu vazduhoplovne bezbednosti, primenjuju na svakom aerodromu koji se nalazi na njihovim teritorijama22. Strane ugovornice, na zahtev, pruaju jedna drugoj svu neophodnu pomo u cilju spreavanja otmica civilnih vazduhoplova i drugih nezakonitih radnji usmerenih protiv sigurnosti tih vazduhoplova, njihovih putnika i posade, aerodroma i navigacionih sredstava, kao i svake druge opasnosti po bezbednost civilnog vazduhoplovstva23. Kada doe do incidenta ili pretnje incidentom u smislu otmice civilnih vazduhoplova ili drugih nezakonitih radnji usmerenih protiv sigurnosti tih vazduhoplova, strane ugovornice pomau jedna drugoj na taj nain to olakavaju komunikaciju i druge odgovarajue mere koje su namenjene za brzo i bezbedno okonanje takvog incidenta ili pretnje incidentom24. Strane ugovornice sarauju u oblasti upravljanja vazdunim saobraajem u pogledu proirenja Jedinstvenog evropskog neba na ECAA u cilju poboljanja postojeih standarda sigurnosti i celokupne efikasnosti optih standarda vazdunog saobraaja u Evropi, u cilju optimizacije
19 20

lan 4. Sporazuma lan 7. Sporazuma 21 lan 11. stav 1. Sporazuma 22 lan 12. stav 1. Sporazuma 23 lan 12. stav 2. 24 lan 12. stav 3.

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

kapaciteta i smanjenja kanjenja25. Ovaj sporazum ne prejudicira pravo svake strane ugovornice da jednostrano usvoji nove ili izmeni i dopuni postojee zakonske propise u oblasti vazdunog saobraaja26. im neka strana ugovornica donese novi ili izmeni i dopuni postojee propise duna je da obavesti drugu stranu ugovornicu preko Zajednikog komiteta najkasnije mesec dana od dana njegovog usvajanja27. U cilju sprovoenja ovog sporazuma osniva se Zajedniki komitet koji je nadlean za obezbeivanje njegove pravilne primene. Zajedniki komitet daje preporuke i donosi odluke u sluajevima koji su predvieni ovim sporazumom28. Svaka strana ugovornica moe da otkae ovaj Sporazum putem obavetavanja depozitara, koji o tome obavetava ostale strane ugovornice kao i Meunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva29. Protokolom VI uspostavljeni su tranzicioni aranmani izmeu Evropske zajednice i drava lanica EZ, s jedne strane i Republike Srbije, s druge strane. Prvi tranzicioni period traje od stupanja ovog sporazuma na snagu, dok drugi tranzicioni period traje od kraja prvog tranzicionog perioda dok se ne ispune neophodni uslovi od strane Republike Srbije, kako je potvrdila procena koju je izvrio nadleni organ Evropske zajednice. Do kraja prvog tranzicionog perioda Republika Srbija e postati punopravan lan Zejednice vazduhoplovnih vlasti i nastojae da sprovede sve zakonske propise koji se odnose na vazduhoplovnu sigurnost, razdvojiti provajdera usluga vazdunog saobraaja i regulatorno telo za Republiku Srbiju, uspostaviti nadzorno telo za Republiku Srbiju za slube kontrole letenja, zapoeti reorganizaciju vazdunog prostora Republike Srbije i primeniti fleksibilnu upotrebu vazdunog prostora; ratifikovati Montrealsku konvenciju. Avio-prevoznicima Zajednice i avio-prevoznicima koji su dobili dozvolu da koriste neograniena saobraajna prava izmeu bilo koje take u Republici Srbiji i bilo koje take u dravi lanici EZ. Republika Srbija e biti ukljuena kao posmatra u rad Evropske agencije za bezbednost vazdune plovidbe (EUROCONTROL)30.

25 26

lan 13. Sporazuma lan 17. stav 1. Sporazuma 27 lan 17. stav 2. 28 lan 18. Sporazuma 29 lan 31. Sporazuma 30 Dostupno na adresi: http://www.eurocontrol.int

"+

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Protokolom IX uspostavljaju se tranzicioni aranmani izmeu Evropske zajednice i drava lanica EZ, s jedne strane i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu, s druge strane. Odredbe ovog protokola ne prejudiciraju nadlenosti Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koje proizilaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine.

4. Ugovor o vazdunom prevozu

Ugovorom o vazdunom prevozu obavezuje se vazduni prevozilac da obavi ugovoreni prevoz od mesta polaska do mesta opredelenja u ugovoreno vreme, a druga ugovorna strana - naruilac prevoza, odnosno putnik se obavezuje da za obavljeni prevoz plati ugovorenu ili odgovarajuu prevozninu31. Prevozilac je lice32 koje na osnovu ugovora o prevozu, prevozi putnike i stvari. Korisnik vazdunog prevoza moe biti u razliitom pravnom poloaju i imati razliita ovlaenja i obaveze na osnovu i povodom ugovora o vazdunom prevozu. U tom smislu treba razlikovati sledea lica: (1) naruioca prevoza, koje je lice, koje je sa prevoziocem zakljuilo ugovor o prevozu; (2) poiljalac je lice u ije ime se predaje stvar na prevoz na osnovu ugovora o prevozu; (3) primalac je lice koje je ovlaeno da primi stvar u mestu opredelenja posle obavljenog prevoza; (4) prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu ima pravo na ugovorenu prevozninu i (5) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora o prevozu moe da prema prevoziocu istakne zahtev. U vazdunom prevozu mogu se pojaviti i druga lica sa odreenim pravima, ovlaenjima i obavezama, ali napred navedena lica su najea i najznaajnija33. U vazdunom saobraaju ugovori o vazdunom prevozu nisu jedini ugovori kojima se regulie privredno iskoriavanje vazduhoplova34. U poslovnoj praksi je najvanija podela vazdunih prevoza na meunarodne vazdune prevoze i na vazdune prevoze unutar jedne zemlje. Specifinosti meunarodnog vazdunog prevoza uglavnom se ispoljavaju u pogledu posebnog
V. Kapor, S. Cari, Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2000, 407. Kod nas to moe biti samo organizacija u vazdunom saobraaju. 33 V. Kapor, S. Cari, ibid. 34 Pored ugovora o vazdunom prevozu, u vazdunom saobraaju su u naem pozitivnom pravu regulisani i ugovori o prihvatu i otpremi putnika, prtljaga i stvari (ugovor o hendlingu), ugovori o posebnim uslugama vazduhoplovom, ugovori o zakupu vazduhoplova i ugovori o osiguranju u vazdunoj plovidbi.
32 31

""

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

meunarodnog reima vazdunog saobraaja i posebne dravne kontrole kao i u pogledu carinskih propisa. Od posebnog je znaaja deoba vazdunog prevoza na vazduni prevoz stvari (robe) i vazduni prevoz putnika i prtljaga35. Ugovor o vazdunom prevozu stvari u naem pravu je regulisan Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju iz 2011. godine36. Ugovorom o prevozu stvari vazduhoplovom ugovorni prevozilac se obavezuje naruiocu prevoza da e prevesti stvar vazduhoplovom, a naruilac prevoza da e platiti prevozninu. Ugovor o prevozu stvari moe se odnositi na jedan ili vie prevoza ili na prevoz na odreeno vreme, na ceo kapacitet vazduhoplova, na odreenu koliinu stvari ili na pojedinu stvar37. Koliina stvari koja se predaje na prevoz moe se odrediti brojem, komadom, masom, zapreminom, dimenzijama ili kombinovano38. Avio-prevozilac ima pravo da trai od poiljaoca da saini i da mu preda vazduhoplovni tovarni list, a poiljalac ima pravo da trai od avio-prevozioca da primi tu ispravu39. Nepostojanje ili nepravilnost tovarnog lista ne utie na postojanje ni na punovanost ugovora o prevozu stvari vazduhoplovom40. Poiljalac je odgovoran za tanost podataka i izjava u tovarnom listu koje unosi41 ili koje na njegov zahtev unosi avio-prevozilac. Poiljalac sainjava tovarni list u tri originalna primerka i predaje ih zajedno sa stvarima avio-prevoziocu. Prvi primerak zadrava avio-prevozilac, drugi primerak prati stvar, a trei primerak avioprevozilac predaje poiljaocu poto ga potpie. Predajom treeg primerka tovarnog lista poiljaocu smatra se da je zakljuen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz pod uslovima koji su u tovarnom listu navedeni42. Avio-prevozilac mora stvari da preveze vazdunim putem koji je ugovoren43. Takoe, mora prevoz stvari da izvri u ugovorenom roku44. Prevoznina je cena za

35 36

Posebnu podvrstu vazdunog prevoza predstavlja vazduni potanski prevoz. Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju (ZOOVS), Slubeni glasnik RS, br. 87/11. 37 lan 51. ZOOVS 38 lan 52. ZOOVS 39 lan 57. stav 1. ZOOVS 40 lan 57. stav 6. ZOOVS 41 Sadraj tovarnog lista opisan je u lanu 58. ZOOVS 42 lan 60. ZOOVS 43 lan 65. ZOOVS 44 lan 66. ZOOVS

"#

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

izvreni prevoz stvari. Visina i nain plaanja prevoznine odreuju se ugovorom45. Prevoznina se plaa samo za stvar koja je prevezena i u mestu krajnjeg odredita stavljena na raspolaganje primaocu. Ako primalac ne izvri svoje obaveze, avio-prevozilac ima pravo da zadri stvar i da je preda na uvanje javnom skladitu ili drugom pogodnom licu ili da je sam uzme na uvanje, o emu je duan da, bez odlaganja, obavesti primaoca i poiljaoca46.

5. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije47 je javna agencija nad kojom osnivaka prava ima Vlada u ime Republike Srbije i koja obavlja poslove dravne uprave koji su joj Zakonom o vazdunom saobraaju Republike Srbije povereni. Pravni poloaj Direktorata civilnog vazduhoplovstva je definisan Zakonom o vazdunom saobraaju (''Sl. glasnik RS'', br. 73/10 od 12. okobra 2010. godine). Direktorat je nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdunoj plovidbi, prema propisima Evropske unije, i kao takav izdaje sertifikate o osposobljenosti za pruanje usluga u vazdunoj plovidbi i proverava da li pruaoci usluga u vazdunoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pruanje usluga. Direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte, izdaje javne isprave, vodi evidencije, obavlja proveru nad vazduhoplovnim subjektima, uestvuje u radu meunarodnih vazduhoplovnih organizacija i institucija i njihovih radnih tela, sarauje s nadlenim organima drugih drava. Poslove iz oblasti vazdune plovidbe obavljaju dva odelenja u okviru Sektora za vazdunu plovidbu i aerodrome Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije: Odelenje za upravljanje vazdunim saobraajem (ATM Air Traffic Menagement), Odelenje komunikacijskih, navigacijskih i nadzornih sistema i ureaja (CNS Communication Navigation Surveillance).

45 46

lan 80. ZOOVS lan 85. ZOOVS 47 Dostupno na adresi: http://www.cad.gov.rs

"$

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Sektor za vazdunu plovidbu i aerodrome uestvuje u izradi podzakonskih propisa iz oblasti upravljanja vazdunim saobraajem i aerodroma i nadzire njihovu primenu u okviru organizacije za kontrolu vazdunog saobraaja. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije utvruje plovidbenost vazduhoplova, izdaje dozvole i ovlaenja o plovidbenosti i upisuje letelice u registar civilnih vazduhoplova u evidenciju vazduhoplova. U Registar vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi svih kategorija. Direktorat je nadlean za izdavanje Uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog aviotransporta (AOC Air Operator's Certificate). Direktorat obavlja redovni i vanredni inspekcijski nadzor i na taj nain proverava rad avio-prevozioca kome je izdao uverenje (AOC). Direktorat civilnog vazduhoplovstva aktivno sarauje sa Evropskom komisijom u oblasti vazdune plovidbe i to pre svega na ispunjavanju uslova koji se odnose na punu primenu ECAA48 Sporazuma u delu ATM (Air Traffic Management) kao i u okviru ISIS programa (Implementation of the European Sky in South East Europe). Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je nominovan kao nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u oblasti vazdune plovidbe NSA (National Supervisor Authority).

6. Zakljuak
U ovom radu na saet nain prezentovano je pravno ureenje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji. Na osnovu izloenog moemo zakljuiti da je materija vazdunog saobraaja u Srbiji u pravnom pogledu vrlo kvalitetno i moderno regulisana, po emu Republika Srbija moda ak i prednjai u odnosu na neke zemlje sa razvijenim vazdunim saobraajem. Ovu materiju reguliu dva zakona: Zakon o vazdunom saobraaju i Zakon o obligacionim i osnovama svojinskopravnih odnosa u vazdunom saobraaju. Na osnovu ovih pozitivnih zakonskih propisa donet je odgovarajui broj podzakonskih akata koji na vrlo temeljan nain reguliu pojedine aspekte vazdunog transporta. U postupku sagledavanja razvoja vazduhoplovnog prava sa velikim

48

European Common Aviation Agreement

"%

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

uvaavanjem mora se isticati Uredba iz 1913. godine o saobraaju spravama koje se kreu po vazduhu Kraljevine Srbije kao jedan od prvih vazduhoplovnih propisa u svetu uopte. Radi efikasnijeg, jeftinijeg i breg vazdunog prevoza na evropskom kontinentu, EU 2004. godine zapoinje sa sprovoenjem Sporazuma o zajednikom evropskom vazduhoplovnom podruju, odnosno Sporazuma o otvorenom nebu kako se popularnije oslovljava. Republika Srbija potpisala je Sporazum juna meseca 2006. godine. Sporazumom o otvorenom nebu dobija se slobodan pristup vazduhoplovnom tritu svih zemalja potpisnica. Da bi se Sporazum u potpunosti primenio neophodno je usaglasiti domau regulativu sa evropskim zakonodavstvom, posebno u oblasti bezbednosti i kontrole letenja. Usvajanjem novog Zakona o vazdunom saobraaju 2010. godine, o kome se govorilo u ovom radu, uinjen je najvei korak u postupku implementacije Sporazuma. Prema tome, moemo zakljuiti da e primena Sporazuma o otvorenom nebu imati pozitivan efekat na rast prometa u vazdunom saobraaju Srbije.

Aleksandar Petrov, MA Vladimir Jovanovic, PhD

LEGAL REGULATION OF AIR TRAFFIC IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Summary:
Over the past decades air traffic has made the most dynamic development of all forms of transportation. All branches of domestic aviation in the period after the World War II made a significant progress. Development of air traffic takes place in the conditions of strongly present institutionalization and state regulations. In accordance to the Agreement on the European Common Aviation Area air traffic market in Serbia is open. Agreement on Common Aviation Area and the new air traffic law imposed the question in what direction will aviation in Serbia and the region develop, and what are the prospects for the development of air traffic control and traffic safety in flying? Implementation of the Open Sky Agreement is one of the conditions for Serbia to join the European Union. Air traffic has primarily an international character and hence it is essential to achieve coordination of activities throughout the relevant international organizations. In air traffic, the transportation of passengers has much highest importance than the transportation of goods. In our positive law, transportation of people and objects are regulated by contract of air transport. Founders of aviation in Serbia are among the first in the world and the same time they establish framework for this activity. "&

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno regulisanje vazdunog saobraaja u Republici Srbiji Aleksandar Petrov MA, Doc. dr Vladi ir !ovanovi

Key words: Air traffic, air law, Republic of Serbia

Literatura
1. Slavko Cari et.al. Saobraajno pravo Centar za privredni konsalting i Privredna akademija, Novi Sad, 2004. 2. Vladimir Kapor, Slavko Cari Ugovori robnog prometa Centar za privredni konsalting, Novi Sad, 2000. 3. Danilo Stajin Zbirka vazduhoplovnih propisa Finansijski vodi, Beograd, 2001. 4. Marko Danilovi, Nenad Stankovi UREDBA iz 1913. Uredba o saobraaju spravama koje se kreu po vazduhu Aeromagazin, Beograd
Pravna akta

Zakon o vazdunom saobraaju, Slubeni glasnik RS, br. 73/10, 57/11 Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdunom saobraaju, Slubeni glasnik RS, br. 87/11 Zakon o potvrivanju Multilateralnog Sporazuma izmeu Evropske zajednice i njenih drava lanica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveke, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999.) o uspostavljanju Zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja, Slubeni glasnik RS, br. 38/09

Internet izvori

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, http://www.cad.gov.rs Aeromagazin, vazduhoplovni asopis http://www.aeromagazin.rs Vikipedija, slobodna enciklopedija http://www.sr.wikipedia.org/sr International Air Transport Association http://www.iata.org International Federation of Air Line Pilots Association http://www.ifalpa.org Civil air navigation services organisation http://www.canso.org Association of European Airlines http://www.aea.be European Low Fares Airline Association http://www.elfaa.com International Civil Aviation Organization http://www.icao.int

"'