Zavrsni Rad Teodora

REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE
ZAVRŠNI RAD
Nastavni predmet: Održavanje motornih vozila

Tema rada: Vrste i modeli održavanja putničkih motornih vozila
Studentski program: Drumski saobraćaj
Mentor: Student:
Prof. Dr. Tomislav Marinković Teodora Bajin 235/DS
Vranje, Septembar, 2018.

Kandidat: Teodora Bajin
Broj indeksa: 235/DS
Odsek: Drumski Saobraćaj
Smer: Drumski saobraćaj
Predmet: Održavanje motornih vozila
Tema: Vrste i modeli održavanja putničkih motornih vozila
Mentor
Vranje 2018.godine ____________________________

Prof. Dr. Tomislav Marinković
SADRŽAJ:
UVOD ................................................................................................................................................................... 4
1. OSNOVNI DELOVNI MOTORNIH VOZILA .......................................................................................... 6
2. DEFINICJA ODRŽAVANJA ..................................................................................................................... 7
2.1. Organizacija održavanja ....................................................................................................................... 8
2.2. Sigurno održavanje............................................................................................................................. 10
3. ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA ................................................................................................... 11
3.1. Servisno-remontno održavanje motornih vozila ................................................................................ 11
3.2. Organizacija pružanja servisno-remontnih usluga ............................................................................. 12
3.3. Servisno-remontne usluge proizvođača motornih vozila ................................................................... 12
3.4. Usluge servisno-remontnih poduzeća ................................................................................................ 13
3.5. Organizacija tehnološkog procesa održavanja ................................................................................... 14
3.6. Definisanje vrsta radova za održavanje motornih vozila ................................................................... 14
4. ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA .................................................................... 15
5. UTICAJ ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA NA NJIHOVU EKONOMSKU EKSPLOATACIJU 16
5.1. Promena tehničkog stanja motornih vozila ........................................................................................ 17
5.2. Promena eksploatacionih karakteristika motornih vozila................................................................... 17
5.3. Osnovni uzroci pogoršanja tehničkog stanja motornog vozila........................................................... 18
6. SISTEM ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA ................................................................................... 19
6.1. Redovno održavanje motornih vozila ................................................................................................ 19
6.2. Obavezni tehnički pregled motornih vozila ....................................................................................... 21
7. SERVISNO ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA .............................................................................. 22
7.1. Dnevni pregled motornih vozila ......................................................................................................... 22
7.2. Periodični pregled motornih vozila .................................................................................................... 22
7.3. Stanice za tehnički pregled motornih vozila ...................................................................................... 23
7.4. Glavni tehnički pregled motornih vozila ............................................................................................ 24
8. ZAKONSKA REGULATIVA ................................................................................................................... 25
9. PRIMENA RADNE INSPEKCIJE ZA ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA .................................... 26
9.1. Opasnosti od održavanja motornih vozila .......................................................................................... 26
9.2. Mere bezbednosti za održavanje motornih vozila .............................................................................. 27
10. PREGLED SOFTVERSKIH ALATA ZA DIJAGNOSTIKU ............................................................... 30
11. PRIMERI DIJAGNOSTIKE AUTOMOBILA ...................................................................................... 35
ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................................... 47
LITERATURA ................................................................................................................................................... 48
Vrste i modeli održavanja putničkih motornih vozila Teodora Bajin 235/DS
UVOD
Putničko vozilo je vozilo namenjeno za vožnju putem (drumom). Prema vrsti pogona
razvrstavaju se na motorna vozila, priključna vozila (vozila bez vlastitog pogona), skupove
vozila (vučno i priključno vozilo zajedno), zaprežna vozila i bicikle. Vozila se dele i na:
 teretna vozila – kamion, tegljač s poluprikolicom ili prikolicom, a namenjena su za

prevoz tereta
 kombinirana vozila – takozvani kombiji koji su konstrukcijom prilagođeni za prevoz
putnika i tereta
 posebna vozila – ambulantna vozila, cisterne, hladnjače, vozila za odlaganje otpada, a
namenjena su za prevoz posebnih tereta
 radna vozila – vatrogasna vozila, đubretaski kamioni, kamioni za sneg, autodizalice, i
druga vozila s ugrađenim radnim mašinama ili specijalnom opremom
 vučna vozila – tegljači, traktori, vozila namenjena za vuču priključnih vozila i alata.
Najveća daljina putničkih vozila ograničena je propisima, zavisno od vrste i tipa vozila:
 pojedinačno i priključno vozilo – 12 metara

 tegljač s poluprikolicom – 16,5 metara
 zglobni autobus – 18 metara.
Najveća dopuštena širina vozila iznosi 2,55 metara, a najveća dopuštena visina je 4
metra.
Završni rad razrađuje temu motornih vozila. Motorno vozilo definise se kao svako vozilo
koje se pokreće snagom vlastitog motora, izuzevši motorna vozila koja se kreću šinama.
Razvoj motornih vozila
Današnji razvoj motornih vozila karakteriše proizvodnja širokog spektra različitih vrsta,
vrsta i kategorija vozila. Moderna vozila karakteriše visoka složenost mehanizama na kojima se
nalaze. Posebno je važna automatizacija i elektronska kontrola pojedinačnih procesa na vozilu sa
ciljem održavanja konkurentnosti. U budućnosti očekuje se intenzivan razvoj motornih vozila, uz
maksimalno angažovanje stručnjaka iz različitih profila (elektronika, mehaničar, tehnolog,
električar, dizajner, ekonomista, ekolog i drugi). Borba za opstanak automobila na tržištu zahteva
stalno poboljšanje kvaliteta vozila. Kvalitet kvaliteta vozila obuhvata čitav niz funkcija, koji
predstavljaju skalu vozila.
Vranje, Septembar, 2018. 4

Karakteristike motornih vozila mogu se podeliti u četiri grupe:

 performanse koje obuhvataju energetske, eksploatacione i ekološke karakteristike
vozila
 pouzdanost koja obuhvata sve one parametre kvaliteta koji se odnose na sposobnost
obavljanja svih funkcionalnih zadataka tokom eksploatacije u svim uslovima rada
 ekonomiju koja obuhvata sve elemente koji se odnose na ekonomsku opravdanost
korišćenja vozila
 bezbednost koja obuhvata sve one komponente kvaliteta koji se odnose na stepen
sigurnosti vozila sa stanovišta vozača, putnika i okoline u najširem smislu te reči.
U budućnosti će se intenzivirati razvoj motornih vozila, kako sledi:

 industrija motornih vozila i prikolica je i dalje najveća i najmoćnija industrija na
svetu
 motorno vozilo služi da zadovolji osnovne potrebe čovečanstva
 tema najveće robne razmene i najkompleksniji proizvod čovečanstva je samo
motorno vozilo.

1. OSNOVNI DELOVNI MOTORNIH VOZILA
Bez obzira na svrhu i konstruktivni dizajn motornih vozila, sledeći glavni sistemi i agregati
se razlikuju:
 Motor sa unutrašnjim sagorevanjem (pogonska jedinica)

 Mehanizam za prenos snage (prenos) koji se sastoji od spojnica, prenosnika, kardasa,
glavnog prenosa, diferencijalne i poluosovine
 Nosivu konstrukciju (ram ili šasiju) ili samonosnu konstrukciju, najčešće u putničkim
vozilima i autobusima
 Starter sistem - točkovi, gusenice
 Elastični sistem oslanjanja - elastični elementi, amortizeri itd
 Sistem upravljanja
 kočioni sistem.
Pored osnovnih sistema, treba pomenuti i druge sisteme:
 Karoserija ili remont

 Sistem podmazivanja
 Sistem klimatizacije - grejanje, ventilacija, hlađenje
 Sistem električnog sistema
 Specijalna oprema - palete za istovar, utovarne kamione, samohodna vozila,
specijalna oprema za teret i druga oprema.
Na slici 1. prikazani su naznačeni delovi motornih vozila.
Legenda:
1-motor, 2-spojnica, 3-
menjač, 4-kardansko vratilo,
5-glavni prenos i diferencijal,
6-točkovi i gume, 7-opruge,
8-upravljački mehanizam, 9-
kočnice, 10-karoserija, 11-
rezervoar goriva, 12-izduvni
sistem.
Slika 1. Delovi motornih vozila

2. DEFINICJA ODRŽAVANJA
Koncept samog održavanja definisan je kao niz aktivnosti koje se preduzimaju da bi

objekat za održavanje doveden u ispravno radno stanje. To je interdisciplinarna delatnost jer
podrazumeva znanja iz automatizacije, mašinstva, elektrotehnike, elektronike, robotike,
računarstva, zaštite životne sredine i zaštite na radu. Kao sastavni deo zaštite na radu i zaštite na
radu, održavanje treba voditi u skladu sa HRN EN 13306.
Održavanje obuhvata poslove servisiranja, popravki, kontrole, poboljšanja, a cilj mu je

konstantna spremnost objekata i opreme za rad, te se obavlja kako bi se u predviđenom veku
trajanja objekta, njime rukovalo pouzdano, ekonomično i kvalitetno.
Održavanje se može izvesti pre i posle neuspjeha, tako da je podeljen na:
 preventivno održavanje
 korektivno održavanje - održavanje nakon neuspjeha
 prediktivnom održavanju - održavanje prema utvrđenom stanju
 proaktivnom održavanju - zakazano održavanje, podrazumevano
 reaktivnom održavanju - izuzetno održavanje zbog radnih poteškoća.
Ono se može obavljati na osnovu vremenskog plana, što znači da za svaki objekat postoji
određeni vremenski rok u kojem se obavezno sprovodi njegova kontrola i održavanje, zatim na
osnovu utvrđenog stanja, na primer nakon kvara ili zapaženih poteškoća u radu (zapažanje se
može očitovati čulima kao što su trovanja, sluh i vid, ali i merači kao što su termometar, merač
vlage i slično).
Postoje dva zahteva za održavanje, koja su:
 Uspostaviti i ispraviti sve uslove koji mogu dovesti do kvara

 Što je najbrže, bolje i snižiti troškove uklanjanja svakog kvara i time smanjenja
vremena zastoja u radu.
Ekonomika održavanja se može videti iz troškova prekida radova i troškova samog

održavanja, ali se obično donosi sledeći zaključak:
Pošto je održavanje manje učestalo i manje kvalitetno, trošak zastoja je veći. Sa druge
strane, održavanje održavanja sve češće, troškovi samog održavanja su veći, a troškovi zastoja su
gotovo jednaki.
Postoji problem nedostatka finansijskih sredstava i motivacije za održavanje mašina i

vozila, što podrazumijeva određene opasnosti po zaposlenom.

Ovo je problem koji se bavi pružaocem usluga koji je osnovan u kompaniji, koji se sastoji
od:
 Zaposleni u centralnom održavanju

 Individualni zaposleni u održavanju
 Kombinovani radnici održavanja
 eksterni saradnici za održavanje.
2.1. Organizacija održavanja
Organizacija za održavanje obuhvata sledeće aktivnosti u logičkom poretku:
 osposobljavanje svih zaposlenih za rad na siguran način i provođenje konstantnog

održavanja objekata (u održavanju učestvuju svi zaposleni, a ponajpre oni koji
svakodnevno rukuju mašinom i koji tokom rada zapažaju i otklanjaju moguće kvarove)
 pripremite sva radna mesta i mašine za rad pre dolaska zaposlenih na ove poslove
Stvaranje procene opasnosti i plana ekonomskog održavanja
 obezbeđivanje neophodne opreme, lične zaštitne opreme, znaka opasnosti, zabrana i
upozorenja korištenih za održavanje i eliminaciju neispravnosti
 uspostavljanje službe za bezbednost i zdravlje na radu
 određivanje instrukcija za rad, utvrđivanje odgovornosti, ciljeva i zadataka svih
zaposlenih.
Iako organizacija za održavanje nije lak zadatak, veoma je važno planirati proces održavanja
pošto će to osigurati život i zdravlje radnika, ali i smanjiti troškove (sprečavanje dodatnih
troškova). Plan ekonomskog održavanja određuje nivo troškova održavanja u budućnosti.
Postupak održavanja određuje proizvođač mašine ili opreme i svaka improvizacija je

zabranjena u njihovom održavanju. Nadalje, vrsta održavanja određuje se prema važnosti mašine
ili opreme, pa tako postoje kritični mašine (mašine važni za proizvodnju koja se u slučaju kvara
mašine prekida), bitni mašine (mašine važni za proces proizvodnje I u slučaju kvara potrebno je
imati zamenski mašina), te mašine za opšte namene koje nisu bitne za svakodnevni rad.
Cilj održavanja je ostvariti sigurno radno mesto, koje se uz organizaciju redovnog održavanja
mašina i alata, ostvaruje prateći i obavljajući sledećih obaveznih akcija:
 organizacija rada
 implementacija supervizije
 redovni medicinski pregledi
 korišćenje lične zaštitne opreme na poslu
 korišćenje zaštitnih uređaja na mašinama
 implementacija principa bezbednosti na radu
 obuka svakog radnika da radi bezbedno.

Neophodno je definisati razliku između uslova radnog vremena:
 Mašine - sastoje se od više transformatora ili uređaja za korišćenje energije

 Postrojenje - sastoji se od više mašina
 Aparati - Tehničke kreacije za pretvaranje i obradu materijala
 Uređaji - tehnički pretvarači za informacije ili konverziju signala
 alat, alat, dodatna oprema - stavka koja se koristi kao osnovna pomoć prilikom
obavljanja zadatka ili operacije.
Motorna vozila su među mašinama.
Slika 2. Šema organizacije održavanja motornih vozila

2.2. Sigurno održavanje
Za sigurno održavanje važno je zatvoriti sve snage, vodu, paro, dovod vazduha ili gasa i
odvoditi cevi i postaviti natpis:
NE OTVARAJ – POPRAVAK U TOKU!
Prilikom zatvaranja napajanja neophodno je: Odrediti lokaciju za odvajanje, odvojiti

mrežu, sprečiti otvaranje ventila, spustiti preostali materijal, ukloniti druge izvore potencijalnih
opasnosti, mora se raditi, koristiti ličnu zaštitnu opremu i opremu.
Ako se održava mašina koja sadrži lako zapaljive i eksplozivne supstance, neophodno je
sprovesti posebnu zaštitu radnika i prostora u rasponu od 10 metara, naročito ako se vrši
zavarivanje ili slično dejstvo.
Slika 3. Održavanje vozila

3. ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA
Brzi razvoj automobilske industrije donio je sa sobom niz problema koji se ne mogu u
potpunosti razmotriti unaprijed, ali su se kasnije pojavili, odnosno stalno se pojavljivali. Jedan od
ovih problema je način održavanja motornih vozila.
Održavanje motornih vozila sastoji se od više unapred definisanih, odnosno

programiranih tehničkih poslova i operacija koje se pojavljuju i izvršavaju u istim intervalima.
Što se tiče broja vozila u garažnom prostoru, neophodno je definisati i definisati samo one
tehničke poslove i aktivnosti koje su ekonomski opravdane za taj broj vozila. Samo garaže sa
velikim brojem vozila treba da budu opremljene i opremljene da pruže sve neophodne usluge
održavanja, uključujući zakonom propisane kontrole unutar kompanije.
Po obimu tehničkih usluga i aktivnostima koje moraju osigurati motorna vozila unutar
garažnog prostora u odnosu na njihov broj, održavanje se može podeliti na:
 čišćenje i pranje - do 25 vozila

 servisiranje - do 100 vozila
 tehničko održavanje - preko 100 vozila
 dijagnostičko tehničko održavanje - preko 200 vozila.
Čišćenje i pranje i servisno održavanje motornih vozila predstavljaju samo dio tehničkih
zadataka i zadataka održavanja motornih vozila, a primjenjuju se na garaže sa manjim brojem
vozila. Ostale tehničke usluge, uključujući preventivne preglede, obično koriste specijalizovane
službe za sanaciju.
Garaže sa većim brojem motornih vozila treba osposobiti za pružanje usluga na nivou
tehničkog održavanja, a to znači da takav pogon mora biti osposobljen za pružanje svih
potrebnih usluga i zakonom propisanih preventivnih tehničkih pregleda za vozila. Tehničko
održavanje sa motoričkom dijagnostikom može se primijeniti samo na veće transportne
kompanije sa dva ili više motornih vozila.
3.1. Servisno-remontno održavanje motornih vozila
Proizvođači motornih vozila na različite načine su smešteni kako bi klijenti poverili svoje
proizvode. Osim savremenih konstruktivnih rešenja, kvalitetne izrade i spoljašnjeg dizajna,
proizvođač mora kupcu obezbediti i što bolju organizaciju servisno-remontnih održavanja
motornih vozila. Sve razvijene zemlje koje razvijaju automobilsku industriju razvijaju paralelne i
remontne usluge kao nastavak za održavanje sve većeg broja motornih vozila i dijagnostičkih
centara koji su uspostavljeni u okviru fabrike proizvođača motornih vozila i velikih prodajnih
mjesta za prodaju motornih vozila i rezervnih delova. Proizvođači motornih vozila posvećuju
posebnu pažnju održavanju automobila u eksploataciji, što je slučaj u Republici Srbiji, ali ne u
dovoljnoj meri. Ovo je zbog mogućnosti povezanih sa opštim nerazvijenošću ove aktivnosti,

posebno zbog nedostatka odgovarajuće organizacije i kratkog pogleda na problem. Naročito je

teška situacija organizovanog održavanja vozila u određenim regionima izvan velikih gradova,
gdje još uvijek postoji dovoljan broj organizacija za remodeliranje usluga. Prema tome,
pojedinačni vlasnici motornih vozila moraju doći do najbliže popravne i održive organizacije
više od 100 kilometara.
3.2. Organizacija pružanja servisno-remontnih usluga
Sa porastom broja motornih vozila, kao glavnog faktora u potražnji za uslugama

remedijacije usluga, uloga preduzeća-sanacija preduzeća postaje sve važnija. Predstavnici
inostranih proizvođača motornih vozila i inženjeri zaključuju ugovore o uslugama za svoje
postojeće auto kuće (najčešće i sa organizacijom održavanja motornih vozila), što rezultira
specijalizacijom kompanija za remodeliranje usluga i promjenama u njihovoj poslovnoj strukturi.
Na taj način je izvršena podela rada između postojećih kompanija i, s tim, specijalizacija osoblja,
opreme, rezervnih rezervnih dijelova i, gdje je to moguće, radnih prostora. Međutim, s obzirom
na veliki broj proizvođača i njihovih dilera, oslanjajući se na postojeće kompanije za
remodeliranje usluga, postoji heterogenost u njihovoj specijalizaciji.
3.3. Servisno-remontne usluge proizvođača motornih vozila
Servisnom i tehničkom održavanju motornih vozila unutar i izvan garantnog roka, pridodaje
se u svetu posebna pažnja i iz tog razloga je potrebno opisati tri osnovna oblika organizacije
pružanja usluga od strane proizvođača motornih vozila:
 proizvođač organizuje sopstvenu fabričku prodaju i servisno-remontnu službu - u većim

centrima u pravilu postoji jedna veća servisno-remontna radionica, na koju se oslanja više
manjih (centralna radionica obavezno je opremljena svim potrebnim rezervnim delovima
i odgovarajućom opremom i instrumentima za vršenje najsloženijih zahvata i kontrola na
motornim vozilima)
 proizvođač je ugovorom vezan na nekoliko glavnih zastupnika, koji u svojim sastavima
imaju vrlo razgranatu mrežu podzastupnika (podzastupnici raspolažu servisno-remontnim
radionicama u čijem je sastavu prodaja motornih vozila i rezervnih delova)
 proizvođač ima veći broj ugovornih zastupnika, koji raspolažu sopstvenom prodajnom
mrežom, a često i sopstvenim servisno-remontnim kapacitetima (sa servisno-remontnim
organizacijama opšteg tipa vežu se samo u slučaju kada sopstvenim kapacitetima ne
mogu pokriti zahteve tržišta).
Pored jedinstvene cene rezervnih delova, većina proizvođača uvela je jedinstvene cijene
usluga u svim ovlašćenim službama u svojoj zemlji i šire, ali u zemljama sa istim tehničkim
stepenom razvoja. Stručno osoblje koje radi na održavanju motornih vozila treba stalno
unapređivati, a sam servis je opremljen potrebnom savremenom opremom i alatom.

Odnos sa klijentima pružalaca usluga mora biti usled visoke konkurencije na tržištu,
izuzetno pravilnog i korisnog. Sam proizvođač vozila je vrlo zainteresovan za kvalitetno
funkcionisanje servisno-tehničkog održavanja vozila, pa su u skladu s time svi servisi
organizovani i opremljeni prema jedinstvenim principima, koje propisuje fabrička služba
održavanja motornih vozila, a koja ujedno prati i kontroliše rad u tim servisima.
3.4. Usluge servisno-remontnih poduzeća
Servisne i remontne aktivnosti u održavanju putničkih i teretnih vozila, kao i specijalnih

vozila, posluju u našoj zemlji sa brojnim pogonima i radionicama u društvenom i privatnom
sektoru. Izvršiti kategorizaciju i sistematizaciju ovih preduzeća prema složenosti zahvata koje
obavljaju ili na osnovu uže specijalizacije za pojedine vrste vozila, vrlo je teško. Mnoge od ovih
kompanija i radionica obavljaju servisne usluge za vozila, a one se bave remontom ili samo
servisiranjem. Deo preduzeća i radionica su opšteg tipa, neke radionice su delimično
specijalizovane za održavanje pojedinih vrsta i tipova motornih vozila, a ima i preduzeća koja su
usko specijalizovana za održavanje samo jedne vrste motornih vozila.
U društvenom sektoru preduzeća i radionica, čiju osnovnu delatnost predstavlja remont i
servis motornih vozila, otvorenog su tipa, dok su pogoni za održavanje vozila u raznim
komunalnim, transportnim i građevinskim preduzećima, zatvorenog tipa i služe isključivo za
potrebe održavanja sopstvenog voznog parka.
U sektoru privatnog zanatstva sve radionice su javne prirode i odnose se na održavanje,
popravku i servisiranje vozila za potrebe trećih lica. Prema svojim osnovnim karakteristikama,
sve radionice koje se bave održavanjem i servisiranjem motornih vozila, bilo kao osnovnih ili
sekundarnih aktivnosti, mogu se podeliti u tri grupe:
 kompanije za remodeliranje usluga i radionice u društvenom sektoru otvorenog tipa
 radionice za remont-popravke u zatvorenom društvenom sektoru za svoje potrebe
 radionice za održavanje motornih vozila u privatnom zanatskom sektoru.
Servis-remodeling usluge su dalje podeljene u sledeće zadatke:

 usluge servisiranja u garantnom roku
 usluge servisiranja i popravke izvan garantnog perioda
 popravka oštećenih vozila
 tehničke preglede i dijagnostiku vozila.

3.5. Organizacija tehnološkog procesa održavanja
Ekonomska eksploatacija motornih vozila je moguća samo ako se svi radovi na održavanju
na motornim vozilima obavljaju samo kada su vozila van službe. Organizacija tehnološkog
procesa održavanja motornih vozila unutar garažnog prostora saobraćaja i drugih preduzeća i
ustanove treba da ispunjavaju sledeće uslove:
 tehnički uslovi koji zavise od konstrukcije vozila i postojećih zakona i saobraćajnih
propisa
 režim izlaska i povratka vozila na koji se period održavanja treba prilagoditi
 racionalno korišćenje postojećih postrojenja, opreme i dodatne opreme
 maksimalna produktivnost po najnižoj ceni.
3.6. Definisanje vrsta radova za održavanje motornih vozila
Postoji niz tehničkih radova koje treba izvršavati na motornim vozilima za vreme njihove
eksploatacije i to od primene saobraćajnih propisa do niza radova od kojih zavisi duga i sigurna
eksploatacija. Pre daljih razmatranja, neophodno je definisati koji radovi se sastoje od održavanja
motornih vozila. U većini hrvatskih preduzeća za održavanje motornih vozila provode se dve
vrste održavanja čija je razdioba, u stvari, posledica knjigovodstvenog načina planiranja,
praćenja realizacije i knjiženja svih troškova vezanih za održavanje i popravku motornih vozila.
Prema gore navedenom, svi radovi održavanja i popravke motornih vozila u intervalima
eksploatacije mogu se podeliti na:
 redovno održavanje
 investiciono održavanje.
Može se odmah utvrditi da ne postoji čvrsto utvrđena granica između redovnog i

investicionog održavanja i da postoje izvesna preklapanja koja su zavisna o organizaciji i
razgraničenju održavanja u svakom pojedinom preduzeću.

4. ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA
Svako, pa i motorno vozilo u toku svog životnog eksploatacionog veka izloženo je

entropiji kao posledici nesavršenosti sistema i negativnih uticaja okoline. Nesavršenost sistema u
tehnici definišemo kao pouzdanost ugrađenu u motorno vozilo u fazama koncepcije, realizacije i
proizvodnje motornih vozila određeno je najvećim delom tehničko-tehnološkim dostignućima i
mogućnostima, te finansijskim ograničenjima. Uticaj okoline razlikuje se od standardnog kada
na motorno vozilo utiče temperatura, vlažnost i kiselost atmosfere, obučenost korisnika i drugi
elementi koje smatramo redovnim, do ekstremnog kakav se ostvaruje u ekstremno teškim
uslovima (vrlo niske ili visoke temperature, izuzetno težak teren i tako dalje) . Da bi motorno
vozilo uspešno obavljao svoju osnovnu funkciju, onda kada je to potrebno, te je u takvim
uslovima potrebno da imamo stalan uvid u njegovo stanje i sistem sposoban da smanji ili spreči
nastajanje entropije. Održavanje motornih vozila definisano je na nekoliko načina:
 održavanje je svesna, planirana i organizovana ljudska aktivnost koja ima za cilj

održavanje radne sposobnosti motornog vozila u svom programiranom životnom
ciklusu
 održavanje je proces očuvanja i obnavljanja parametara materijala u eksploatacionom
vremenu životnog ciklusa kako bi se očuvala unapred određena spremnost i
pouzdanost izvršenja s obzirom na njegov zadatak
 održavanje je proces koji omogućava upravljanje tehničkim uslovima ili pouzdanošću
tokom čitavog ciklusa motornog vozila
 održavanje je sistem ili skup specijalizovanih elemenata, a njihova osnovna funkcija
je da obezbede zahtevnu pouzdanost i spremnost za rad u programiranom životnom
vijeku motornog vozila.
Proces održavanja upotrebljivosti motornih vozila postiže se funkcionalnom upotrebom,

pravilnim rukovanjem i redovnim servisom tokom upotrebe, skladištenja i slobodnog vremena.
vraćanje parametara motornih vozila postiže se blagovremenim i redovnim zamenama delova čiji
su parametri degradirani, kao i podešavanjem sklopova. Redovno održavanje vozila zapravo je
otklanjanje manjih kvarova koji su nastali upotrebom pojedinih delova na sklopovima i
agregatima, a pri normalnim uslovima eksploatacije i održavanja.

5. UTICAJ ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA NA
NJIHOVU EKONOMSKU EKSPLOATACIJU
Da bi se smanjilo vreme praznog rada motornih vozila van eksploatacije zbog tehničkih
kvarova i produženog životnog veka, određeno zakazano održavanje motornih vozila treba
sistematski vršiti u određenim intervalima, u zavisnosti od broja kilometara koji se troše, količine
korišćenog goriva.
Održavanje motornih vozila je skup tehničkih zadataka i radnji koji se moraju obaviti na
desnom vozilu da bi ga držali u ispravnom tehničkom stanju.
Takav način preventivnog održavanja treba potpuno obezbediti tehničku ispravnost motornih
vozila i njihovu spremnost za eksploataciju, koja ima i neposredan uticaj na:
 povećanje broja radnih dana vozila u eksploataciji

 povećanje broja transportovanih tona i kilometara
 smanjenje troškova rezervnih delova, goriva, maziva i drugih potrošnih materijala
 smanjenje potrošnje časova automobila na vozilima
 smanjenje troškova putovanja ili tona kilometara i tako dalje.
Odgovarajuće održavanje direktno utiče na povećanje ekonomske eksploatacije motornih

vozila.
Za razliku od održavanja motornih vozila, čiji su radovi unapred strogo određeni,

popravku se vrši prema stvarnim potrebama prema nastalom kvaru.
Učestalost različitih grešaka ili kvarova na motornim vozilima je rezultat većeg broja faktora
koji su najvažniji:
 kvalitet samog motornog vozila

 uslovi eksploatacije
 ekspertiza za rukovanje vozilima
 kvalitet održavanja.

5.1. Promena tehničkog stanja motornih vozila
Motorna vozila ne mogu biti konstantno u punoj snazi i spremna za ekonomsku

eksploataciju, već nakon većeg broja prevezenih kilometara dolazi do promene tehničkog stanja,
a time i kvaliteta, što uglavnom zavisi od:
 kvalitet i tip motornih vozila

 način njihove eksploatacije
 kvalitet goriva i maziva
 kvalitet održavanja.
Broj prevezenih kilometara kada dolazi do promene odnosno do pogoršanja tehničkog stanja,
vrlo je različit i kreće se u okviru niže navedenih kilometara:
 putnička vozila - od 100 do 300 ili više hiljada,

 na vozila - od 200 do 600 ili više hiljada,
 base - od 300 do 800.000 i preko hiljada kilometara.
Ovako veliki broj prevezenih kilometara danas više i ne iznenađuje u koliko su poznata
sva tehnička dostignuća u proizvodnji motornih vozila, ulja, maziva, ali i veliki napredak u
tehnici njihovog programiranog održavanja.
Dakako, nakon pogoršanja tehničkog stanja motorna vozila, ona više nisu spremna za
ekonomsku i sigurnu eksploataciju, već je potrebno doneti odluku da se takva vozila generalno
poprave, ako je to ekonomski opravdano ili se zamene novim.
5.2. Promena eksploatacionih karakteristika motornih vozila
Promena eksploatacionih svojstava motornih vozila je u stvari promena, to jest pogoršanje

tehničkog stanja vozila, koji se obavezno pojavljuje nakon određenog broja prevezenih
kilometara, a manifestuje se sledećim svojstvima:
 pogoršanje dinamičkih osobina motora

 povećati potrošnju goriva i maziva
 smanjenje bezbednosti saobraćaja u vozilu.
Pogoršanje dinamičkog učinka motora se manifestuje u smanjenju:
 sile vuče
 maksimalne brzine
 maksimalno ubrzanje.
Povećanje potrošnje goriva i maziva rezultat je pogoršanja dinamičkih osobina motora,

kao i donekle povećane potrošnje kada se pokreću novi motori.

Za vreme normalne eksploatacije potrebno je stalno pratiti potrošnju goriva i maziva, jer
ako kod ispravnog motora dođe do povećane potrošnje goriva, a na vreme se ne otkloni nastali
kvar, to može izazvati vrlo štetne posledice na samom motoru (ispiranje klipova i cilindra,
razređivanje motornog mazut).
Smanjena saobraćajna bezbednost motornog vozila ne nastaje u isto vreme sa

pogoršanjem dinamičkih svojstava motora i, uglavnom, zavisi o sklopovima koji rade u stalnom
zahvatu, kao što su upravljački i kočioni mehanizmi, gibnjevi, razne osovine i slično.
5.3. Osnovni uzroci pogoršanja tehničkog stanja motornog vozila
Pogoršanje tehničkog stanja motornih vozila je neizbežna pojava određenog broja kilometara
u eksploataciji i zavisi od mnogih uzroka koji su najosnovniji:
 abraziju dijelova motora vozila

 izgradnja delova i mehanizama
 režim eksploatacije
 kvalitet materijala i njegova obrada
 kvalitet pogonskog goriva i maziva
 kvalitet održavanja motornih vozila.
Slika 4. Evidencija ispravnih i neispravnih delova

6. SISTEM ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA
Sistem održavanja motornih vozila je pristup programu održavanja, ali i način praćenja
obavljanja određenih tehničkih zadataka i aktivnosti na vozilima.
Da biste pratili performanse određenih tehničkih zadataka, akcija i kontrola definisanih u

programu, koristite sledeće informacije:
 količina potrošenog goriva

 broj prevezenih kilometara
 vremenski intervali
 jedinice za održavanje.
Što se tiče promene ulja u motorima, najtačniji podaci proizilaze iz praćenja potrošnje
goriva i praćenja jedinica za održavanje, dok se najefikasniji podaci o prenosivim kilometrima
motornog ulja menjaju u pogonskim kolima.
Organizacija tehnološkog procesa održavanja motornih vozila unutar garažnog prostora

saobraćaja i drugih preduzeća i ustanove treba da ispunjavaju sledeće uslove:
 tehnički uslovi, koji zavise od konstrukcije vozila i saobraćajnih propisa

 režim izlaska i povratka vozila na koji se period održavanja treba prilagoditi
 racionalno korišćenje postojećih postrojenja, opreme i dodatne opreme
 maksimalna produktivnost najmanje troškova.
6.1. Redovno održavanje motornih vozila
Ovde se radi o preventivnom održavanju, u daljem prikazu redovnog održavanja.
Za zadovoljenje osnovne koncepcije redovnog održavanja motornih vozila, a u skladu sa

zakonskim propisima i uz ekonomsku opravdanost, potrebno je obezbediti službe i opremiti
radna mesta.
Tehničke preglede motornih vozila uključuju:
 dnevne i periodične preventivne tehničke preglede zasnovane na državnom zakonu

 obavezni tehnički pregledi nove registracije ili godišnjeg ili šestomesečnog
produženja u ovlašćenim vozilima za tehnički pregled motornih vozila
 kontrolno-dijagnostički tehnički pregledi, bez obzira na zakonske propise, i
organizovani unutar kompanije

Servisno održavanje motornih vozila, koje se sastoji od sledećeg:
 nega vozila - održavanje neophodne čistosti vozila (čišćenje i pranje)

 podmazivanje donjeg dela vozila i promena odgovarajuće masti ili ulja
 upravljajte, preuzimajte ili menjajte motor, pogon i upravljanje ulja
 kontrolu, prevrtanje ili promenu posebnih ulja ili tečnosti (kočnice, akumulatori) u
drugim kolu i mehanizmima.
Vanredna popravka motornih vozila - otklanjanje vanrednih problema koji se ne mogu

planirati, već se povremeno pojavljuju, a moraju se organizovati u okviru preduzeća uz uslov da
se takav kvar može otkloniti unutar 24 sata ili maksimalno 48 sati stajanja vozila van
eksploatacije, zavisno o internom dogovoru u pojedinačna kompanija. Eliminisanje vanrednih
grešaka vrši se na tri načina:
 direktna intervencija na samom vozilu - zakonita popravka

 demontaža neispravnog sklopa ili mehanizma - srednja popravka određenih kola ili
mehanizama
 demontaža motora, pogonskog ili nekog drugog sklopa ili mehanizma (upravljač,
menjač, osovina, gibanj, električni pokretač) i ugradnja novog ili unapred
obnovljenog motora, sklopa ili mehanizma po organizaciji agregatne zamene, uz
napomenu da se remont motora, upravljača, te pogonskih a vagoni ne ulaze u
redovno, ali investiciono održavanje (remont jednostavnih kola i mehanizama može
se organizovati kao redovno održavanje).
Održavanje motornih vozila - veliki remont na pojedinačnim motornim vozilima koji

značajno povećavaju njihovu vrijednost i produžavaju njihov vijek trajanja. Ovi radovi se
odvijaju izvan eksploatacije vozila u vremenskom intervalu od 20 do 40 dana. Oni su deo:
 opšta popravka ili remont celog vozila

 srednja popravka ili remont vozila.
Radovi na investicionom održavanju mogu se organizovati i izvršiti u svojim

radionicama za remodeliranje ili specijalizovanim servisima za popravke otvorenog tipa.

6.2. Obavezni tehnički pregled motornih vozila
Obavezna tehnička ispitivanja se vrše prilikom registracije novih vozila, uz produženje

godišnje registracije vozila u radu. Za razliku od preventivnih tehničkih pregleda, gde je osnovni
zahtev za tehničku službu vozila u eksploataciji, cilj obavezne tehničke inspekcije je:
 određivanje tehničkog stanja motornih vozila

 onemogućavanje zloupotreba
 zaštita životne sredine od motornih vozila.
Izvršenje godišnjih obaveznih tehničkih pregleda mora biti prilagođeno propisanim

intervalima koji su odvojeni i evidentirani od radova na održavanju, te stoga rad na obaveznim
tehničkim pregledima nije uključen u program održavanja.
Treba napomenuti da redovno sprovođenje preventivnih periodičnih tehničkih pregleda u

preduzeću ili u vozilu za tehnički pregled motornih vozila ne oslobađa preduzimanje obaveza od
izvršenja obaveznih godišnjih tehničkih pregleda u propisanom roku.
Slika 5. Oprema za tehnički pregled

7. SERVISNO ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA
Održavanje usluga podeljeno je na tri glavna prikaza:

 pregled svakodnevnih vozila
 periodični pregled vozila
 godišnji pregled vozila.
7.1. Dnevni pregled motornih vozila
Dnevni preventivni tehnički pregledi vozila obavljaju se svakog dana pre uključivanja vozila
u promet od strane osobe koja upravlja sredstvom, a zbog ostvarivanja stalnog uvida u ispravnost
i kompletnost vozila. Dnevni pregled vozila uključuje:
 negu automobila - svakodnevno čišćenje i podmazivanje svih glavnih delova
 pregled vozila pre uključivanja - provera tehničke ispravnosti, čistoća kabine,
karoserije i šasije, kontrola podmazanosti prednjeg i zadnjeg vešala vozila, pregled
količine i kvaliteta ulja, pregled spoljnog izgleda vozila i registarskih oznaka, provera
stanja guma, provera rada zvučnih i signalnih uređaja i druge provere
 pregled vozila tokom upotrebe - provera tačnosti svih instrumenata, uređaja, agregata.
Ako se utvrdi da je motorno vozilo neispravno, a kvar ugrožava dalju upotrebu motornog
vozila ili ugrožava rad vozača i ostalih učesnika, a pri tome ga korisnik sam ne može otkloniti,
prekida se rad motornim vozilom, kvar se prijavljuje nadležnima i postupa se kao i kod da odredi
kvarove prilikom pregleda pre upotrebe.
7.2. Periodični pregled motornih vozila
Periodični tehnički pregled vozila se vrši u zavisnosti od starosne dobi motornog vozila:
 vozilo do dve godine starosti - svakih šest meseci od datuma redovnog tehničkog
pregleda (i pregleda kočnica svakih 12 meseci)
 vozilo od dve do sedam godina starosti - svaka četiri mjeseca od datuma redovnog
tehničkog pregleda (i pregleda kočnica svakih 12 meseci)
 vozilo od sedam do deset godina starosti - svaka tri meseca od dana redovnog
tehničkog pregleda (i pregled kočnica svakih 12 meseci)
 vozilo starije od deset godina - svaka dva meseca od dana redovnog tehničkog
pregleda (i pregled kočnica svakih 12 meseci).

7.3. Stanice za tehnički pregled motornih vozila
Stanica za tehnički pregled vozila mora biti izrađena od čvrstog materijala, imati ulazna i
izlazna vrata, prozore, krov, te betoniran ili asfaltiran pod i mora biti prohodan za vozila
dozvoljenih gabarita. U stanicama za tehnički pregled vozila ili u neposrednoj blizini moraju se
nalaziti i prostorije za obavljanje administrativnih poslova i poslova registracije vozila, posebne
prostorije za stranke, kao i prostor za otklanjanje manjih neispravnosti na vozilu (zamena
sijalica, podešavanje svetala, postavljanje, skidanje ili pričvršćivanje registarsku ploču,
postavljanje paljenja). Prostor najmanje 15 metara ispred i najmanje 10 metara iza uređaja za
ispitivanje sistema za kočenja mora biti horizontalan, napravljen od asfalta, betona ili drugog
sličnog materijala.
Na stanicama tehničke inspekcije treba naznačiti naziv "Tehnička inspekcija vozila". Kod
periodičnog pregleda motornih vozila u stanicama za tehnički pregled motornih vozila obavlja se
pregled sledećih sklopova:
 baterije
 gume
 grejanje
 klima
 audio i video opremu.
Slika 6. Moderno opremljena stanica za tehnički pregled motornih vozila

7.4. Glavni tehnički pregled motornih vozila
Glavni tehnički pregled motornih vozila vrši u stanicama za tehnički pregled motornih vozila
jednom u tijeku eksploatacijske godine. Tehnički pregled vrše djelatnici stanice za tehnički
pregled motornih vozila i to prema slijedećem redoslijedu:
uređaj za upravljanje
 uređaj za zaustavljanje
 uređaj za osvjetljavanje svjetlosne signalizacije
 uređaj koji omogućuju normalnu vidljivost
 karoserija, ram i školjka
 osovine, kotači i gume
 motor
 buka vozila
 elektro uređaji i elektro instalacije
 prijenosni mehanizam
 kontrolni i signalni uređaji
 uređaj za odvod sagorjelih plinova

 ostali uređaji i dijelovi vozila
 uređaji za davanje zvučnih signala.
Slika 7. Pregled motornih vozila u stanici za tehnički pregled

8. ZAKONSKA REGULATIVA
Neophodno je definisati standard HRN EN 13306: 2011 - Održavanje - Terminologija

održavanja. Navedeni standard, stoga, fokusira se na definisanje i usmjeravanje organizacije
održavanja, održavanja, odjeljenja i održavanja.
Norma EN 13306 definiše kvar kao prestanak sposobnosti elementa da izvršava

zahtevanu funkciju, a održavanje definiše kao kombinaciju svih tehničkih, administrativnih i
menadžerskih postupaka tokom veka trajanja nekog elementa s ciljem zadržavanja ili vraćanja
elementa u stanje u kojem ono može izvršavati zahtevanu funkciju. Element je svaki dio,
komponenta, uređaj, podsistem, funkcija, oprema ili sistem koji se može razmatrati pojedinačno i
nezavisno.
Korišćenjem kvaliteta održavanja, primena norme povećava vreme raspoloživih za

tehničke sisteme, odnosno imovinu, i zahtevaće duže obavljanje potrebne funkcije, uz minimalne
rizike i troškove.
Kako bi usluga održavanja bila kvalitetna, potreban je stručan nadzor nad izvršavanjem
održavanja, a što je uređeno Pravilnikom o stručnom nadzoru nad radom stanica za tehnički
pregled vozila.
Kako bi usluga održavanja bila sigurna po osobe koje izvršavaju održavanje, održavanje
je potrebno izvršavati u skladu sa Pravilnikom o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i
prevozu motornim vozilima. Radno mesto i druge organizacije zaposlene od strane osoblja za
održavanje vozila su podložne merama i propisima o bezbednosti na radnom mestu predviđenim
ovim Pravilnikom.
Slika 8. Zakonska regulativa

9. PRIMENA RADNE INSPEKCIJE ZA ODRŽAVANJE
MOTORNIH VOZILA
Treba naglasiti da je, pored profesionalnog pregleda motornih vozila, od najveće važnosti
primenjivati sigurnosna pravila na poslu kako bi se osiguralo da lica koja obavljaju održavanje i
inspekciju vozila budu sigurna na poslu.
Pre definiranja mera zaštite na radu neophodno je identifikovati opasnosti koje se javljaju
kod održavanja motornih vozila.
9.1. Opasnosti od održavanja motornih vozila
Opasnosti su:
 mehaničke opasnosti - porezi, šokovi

 rizik od drobljenja
 rizik od klizanja - klizav pod
 opasnost od električnog udara
 prašine i zapaljive opasnosti od prašine
 opasnost od prosipanja i kontakta sa opasnim supstancama
 opasnosti od požara i eksplozije
 opasnost od buke i vibracije.
Mehaničke opasnosti od udara, udara, ogrebotina, pada na telo radnika i sličnih nesreća su
najčešće vrste opasnosti na radu, a zaštita od takve opasnosti je:
 oprezan rad i kretanje na poslu

 korišćenje lične zaštitne opreme i sigurnih alata i opreme
 profesionalna obuka za siguran rad, što je uslov za bilo koji posao, i slučaj osiguranja
za bilo koji izvor opasnosti.
Prilikom podizanja i spuštanja motornih vozila sa dizalicom, postoji rizik od pada na

vozilo i postoji mogućnost drobljenja. Rizik od drobljenja postoji čak i ako je radnik uhvaćen
ispred ili iza vozila koji nekontrolirano ili slučajno trči i udara radnika na zid. Da bi se zaštitilo
od ove vrste opasnosti, potrebno je stručno rukovati ispravnom i kvalitetnom, te redovno
održavanom opremom (dizalice), potrebno je zakočiti i obezbediti vozilo pre pregleda, te koristiti
lična zaštitna sredstva (čizme čeličnom kapicom koje štite stopalo od prignječenja vozilom) .
Klizanje je često slučaj kada održavate i pregledate motorna vozila zbog curenja ulja i
podmazivanja. Ukoliko se razlito ulje i mazivo ne uklone ispravno, radnik može oštetiti i
ozbiljno povrediti (povreda glave, prelom kostiju).

Postoji opasnost od strujnog udara kada radite sa električnim izvorom gde se nalaze
neispravne ili nesigurne utičnice i kablovi. Stoga je važno da kablovi budu neoštećeni i koliko je
to moguće od radnika, utičnica je ispravna i osigurana, a alat koji se koristi, održava i radi
ispravno. takođe je važno da radnik koji gleda na motorna vozila kvalifikuje ili kvalifikuje za te
zadatke.
Opasnost od udisanja letećih čestica, prašine, skoro svugde, čak i kada se održavaju i
kontrolišu motorna vozila, ali ne po tom nivou. U svakom slučaju, oblast higijene vozila mora
biti na prihvatljivom nivou, tj. Prljavština i prašina se moraju očistiti svakodnevno.
U slučaju opasnih materija, šef je da razmatra kamion i tegljač koji prevoze opasnu robu
koja se ne može uhvatiti u rezervoarima dok se održava i pregleda vozilo. Ukoliko kontaktiraju
radnici opasnih supstanci, kutija za prvu pomoć i čista voda moraju biti odmah dostupni i moraju
se nastaviti odmah prema pravilima opisanim u sledećem poglavlju.
Opasnost od požara i eksplozije može se odnositi na prosipanje opasnih zapaljivih

materija (benzina, nafte), posebno ako se isprazni (zavarivanje, zavarivanje). To je vrlo redak
slučaj, ali nije na odmet postaviti upozorenja kojima se upozorava na opasnost od požara i
eksplozija, a takođe se i posebno postavlja zabrana pušenja i bacanja opušaka u blizini radionice.
Buka i vibracije su sastavni dio ovih poslova, ali nisu toliko izraženi. Međutim, ako je
radnik uznemiren na poslu, on ili ona će koristiti odgovarajuća lična zaštitna sredstva, kao što su
uši dovoljne za zaštitu sluha od buke u ovom slučaju.
9.2. Mere bezbednosti za održavanje motornih vozila
Kada posmatraju i održavaju motorno vozilo, postoje određena pravila zaštite na poslu koja
treba poštovati, i to:
 tokom popravke i isporuke vozila sa gorivom i mastima, motor vozila mora biti van
službe
 tokom popravke i isporuke vozila za gorivo i maziva, volan mora biti označen sa
"Popravak u toku".
 prilikom podizanja vozila dizalicom, dizalica mora biti označena "Ne dodiruj -
popravka u toku - radnici ispod vozila".
 u stanicama za inspekciju vozila i održavanje mora biti odgovarajuća signalizacija
(svetlo i zvuk) kako bi se regulisalo kretanje vozila
 pre pregleda i održavanja, vozilo mora biti očišćeno i očišćeno
 alat za održavanje mora biti kvalitetan, pravilan i pravilno skladišten i održavan
 prilikom zavarivanja, sve zapaljive tečnosti moraju biti ispražnjene iz vozila
 pre nego što se vozilo aktivira, ručica menjača mora biti u neutralnom položaju (izvan
dometa)
 ako ne postoji tester za kočenje, to radi stručnjak u kolu za nadzor i održavanje

 kod prenošenja akumulatorske baterije mogu se koristiti kolica ili to obavlja radnik
ručno, u oba slučaja mora se dobro paziti da ne dođe do izlivanja elektrolita - rastvora
sumporne kiseline ili lužine
 ako se elektrolit prolije na telo radnika, mesto opekotine potrebno je odmah obrisati
suvom krpom i neutralisati desetpostotnom rastvorom sode u vodi ako se radi o
kiselini, odnosno petpostotnu rastvorom borne kiseline ako se radi o elektrolitu lužini
 uklanjanje i odlaganje guma se mora izvoditi na suvom i čistom mestu, a prije
uklanjanja gume, vazduh mora biti potpuno ispražnjen
 kod rada sa etilizovanim benzinom, lična zaštitna sredstva za sprečavanje udisanja
praha, kao i lična zaštitna oprema za zaštitu radnika,
 pri čišćenju rezervoara ili rezervoara etilovanog benzina, radnici moraju biti
snabdeveni posebnim zaštitnim sredstvima, uz stalan nadzor nad njihovim radom:
 specijalnoj odeći
 masi za cevi
 pojasu za spašavanje kabla
 ispunjene benzinske stanice moraju se posipati rastvorom dihloramina ili gustom
zapušenog kreča
 ispuštanje gasa u kanalizaciju strogo je zabranjeno
 sredstvo za uklanjanje mrlja od bakra (piljevina, krpe) mora se držati u metalnim
kontejnerima sa tvrdim šarkama)
 prljava radna odeća mora odmah zamijeniti čistom radnom odjećom - gumene čizme,
rukavice, kecelje, radne odijela, kapice)
 zaštitne rukavice moraju biti uklonjene kerozinom pre ispiranja, oprane vodom i
sapunom
 rad benzena je dozvoljen samo odgovarajućim priborom - creva, sifoni, creva
 radnik čije je tijelo u kontaktu sa benzenom se odmah upućuje u najbližu zdravstvenu
ustanovu
 antifriz (sredstvo za zamrzavanje) mora biti zapečaćen i označen rečima "Antifriz -
otrov"
 nakon završetka rada sa antifrizom, neophodno je dobro temeljito umijati vodom i
sapunom
 svaka stanica mora imati kutiju za prvu pomoć i svi radnici moraju biti obučeni da
pruže prvu pomoć
 svaki radnik održavanja mora biti opremljen odgovarajućom zaštitnom opremom
 svaki radnik održavanja mora biti u mogućnosti da radi bezbedno
 organizacija je obavezna da obezbedi odgovarajuću zaštitnu opremu radnicima u
popravci i održavanju u skladu sa propisima o bezbednosti na radu.

Slika 9. Zaštitne gumene rukavice Slika 10. Zaštitne cipele s čeličnom

High Tech otporne na ulja i masnoće kapicom i đonom otpornim na klizanje
Slika 11. Dvodelno pamučno radno odelo

10. PREGLED SOFTVERSKIH ALATA ZA DIJAGNOSTIKU
Industrija automobila je jedna od najbrže rastućih sektora i privlači najveći broj

investitora. Pametno vozilo može podesiti svoju produktivnost na nižu potrošnju goriva,
pokazujući najbolji način za uzimanje u obzir saobraćajnih i vremenskih uslova, otkrivanje
grešaka motora.
Većina vozila poseduje auto-dijagnostički ili OBD2 konektor koji omogućava pristup
ECU podacima. Da biste dobili informacije, potrebno je da povežete spoljni uređaj.
OBD auto čitač se koristi za prikupljanje podataka i drugih informacija vezanih za opšte
stanje automobila. Moguće je kupiti dijagnostički softver koji će omogućiti povezivanje računara
i OBD sistema sa automobilom, ali je i dalje potrebno znati o popravkama automobila.
Zajednička autodiagnostika sadrži dve komponente: konfiguraciju uređaja - hardverski

interfejs koji se povezuje sa automatskim konektorom OBD2 i samim softverom na računaru.
Autodinamika analizira snimljeni materijal i radi kao pametni asistent kada vlasnik vozi
automobil. Analiza se vrši tokom putovanja i pruža korisnicima korisne savete: kako se voziti
pažljivije, smanjiti potrošnju goriva i povećati životni vijek automobila. Glavni cilj softvera je
omogućiti korisniku da pogleda u unutrašnjost automobila.
Ovde je lista 6 najboljih automatskih dijagnostičkih programa koji pružaju jednostavan i

pristupačan način za kontrolu "zdravlja" automobila i njihovih prednosti i mana.
10.1. AutoEnginuity's ScanTool
Može se koristiti za 48 brendova vozila. Obezbeđuje pristup BS, vazdušnim jastucima,

instrument tabli, transmisiji i mnogim drugim kontrolerima kućišta i šasije. Ima korisnički
interfejs koji je jednostavan za korišćenje: skrolovanje, zumiranje i grafikon.
Ostale karakteristike uključuju:
 Štampati DTC i IM / Mode 6 podatke u obliku pojedinačnog izveštaja.

 Softver omogućava prikaz podataka u kompleksnom formatu umjesto sirovih
podataka.
 Podaci mogu biti u dva formata: KSML se koristi u pregledačima; i SCV za tabelarne
tablice sa kapacitetom za promjenu formata
 Podesivi podaci senzora

10.2. ProScan
ProScan se često prodaje kao kombinacija hardvera i softvera i sadrži sve potrebne
kablove, opremu i softver koji svaki računar pretvara u OBD2 čitač kodova.
Najvažnije funkcije softvera:
 Alat za potrošnju goriva. Ovaj dijagnostički alat pomaže u prilagođavanju ponašanja
vozača uz nižu potrošnju goriva. Analiza je dostupna nakon brze vožnje i možete
videti stvarnu potrošnju automobila zasnovanu na navikama vozača.
 Vezni menadžer-vozilo. Upravljač veza-vozilo je interfejs koji se može videti tokom
pokretanja programa. Da bi se dobilo povezivanje sa računarom, korisnik bi trebalo
da izabere profil vozila i poveže ga sa programom. Status veze i izveštaj se prikazuju
ako postoji greška.
 Zamrznite prikaz podataka. Ovaj alat omogućava vam da u bilo kom trenutku pratite
bilo koji podatak čuvanjem svih prethodnih informacija. Takođe prikazuje sve
otkrivene probleme i pomaže im da ih reše.
 Testirajte senzore kiseonika. Ako automobil ima problem, ovaj alat će ga otkriti ako
je senzor kiseonika slomljen i otkriti tačno taj senzor.
 Izveštaj o dijagnostici generatora. ProScan vam omogućava da generišete
dijagnostički izveštaj za automobil jednim klikom.
 Proverite MIL sijalice. Kada sijalica MIL svetli, vozilo generiše kod koji prepoznaje
otkriveni problem (DTC). Ovaj alat pruža listu sačuvanih DTC-ova sa opisom kako bi
korisnik mogao da otkrije problem.
Sledeća slika prikazuje ProScan interfejs (Slika 12).
Slika 12. ProScan interfejs

10.3. PCMScan
Ovaj alat je opši automatizovani dijagnostički skener i dijagnostički alat koji održava
širok spektar OBD2 hardverskih interfejsa. Omogućava vam da kreirate dijagram, prikazujete
DTC, zamrznete polje za podatke i druge informacije o automobilu.
Ključne prednosti su: prilagođeni kontrolni paneli, evidencija podataka, DTC, rezultati
testova i druge korisne funkcije kao potpuna podrška za štampane izveštaje, prilagođavajuća
upozorenja itd.
Sledeća slika prikazuje PCMScan interfejs (Slika 13).
Slika 13. PCMScan interfejs
10.4. EOBD Facile
Veza je jednostavna, a nakon toga korisnik može dijagnozirati i videti rezultate u realnom
vremenu. Glavne funkcije softvera EOBD Facile OBD programiranja su:
 Prikazati greške kod motora i pronaći svoje značenje

 Obrišite sijalicu MIL
 Specifikacija specijalnih kodova pogreške proizvodnje
 Putovanje i ušteda kroz iPhone / iPad,
 Kreiranje i prikazivanje snimljenih GPS podataka

Sledeća slika prikazuje interfejs EOBD Facile-a (Slika 14).
Slika 14. interfejs EOBD Facile-a
10.5. OBD Auto Doctor
OBD II Auto Doctor je napredni dijagnostički alat OBD2. Auto Doctor pruža korisniku
pregled i poništavanje kodova upozorenja. Upotrebom OBD2 dijagnostičkog softvera, korisnik
može komunicirati sa automatskim OBD2 sistemom i napraviti notebook pametnim auto
skenerom.
Ključne prednosti ovog softvera OBD2:
 Korisnik može da vidi da li je vozilo spremno za ispitivanje emisije i transkript DTC-

a, zamrznutog okvira, MIL ...
 Pogledajte potrošnju goriva i emisije gasova
 Prikazati indikatore OBD2 u realnom vremenu
 Korisnik može odabrati između numeričkog ili grafičkog prikaza svih OBD2
podataka
 Mogućnost slanja podataka putem e-pošte

Sledeća slika prikazuje OBD Auto Doctor (Slika 15).
Slika 15. OBD Auto Doctor
10.6. Movi and Movi Pro
Svakako razbijanje vozila se čuva u modulu za kontrolu motora (ECM). Čitanje ovih
informacija može pomoći u identifikovanju problema i popravljanju automobila. Mobilni
dijagnostički softver pomaže pri otkrivanju ovih kvarova, izvlačenje podataka iz zamrznutog
kadra i brisanje kako bi se sijalica MIL mogla isključiti.
Funkcije filmskog softvera:
 Korisnik može videti podatke u realnom vremenu za pomoć prilikom dijagnoze
grešaka motora
 Pročitajte i obrišite DTC
 Prikaz i brisanje podataka zamrznutog kadra
 Korisnik može kontrolisati prosečnu potrošnju goriva
 Vozač može videti napon baterije i status sistema punjenja
 Kontrola virtuelne konjske snage
 Virtuelna kontrola trenutaka
 Kontrola i grafički dizajn za 4 indikatora motora istovremeno
Sledeća slika pokazuje interfejs Movie and Movie Pro (Slika 16).
Slika 16. interfejs Movie and Movie Pro

11. PRIMERI DIJAGNOSTIKE AUTOMOBILA
U ovom poglavlju prikazana je dijagnostička procedura automobila i načini uklanjanja

nedostataka u tri različite vrste vozila, posebno u ovom slučaju vozila su PEUGEOT 208,
MAZDA 3 i VOLKSVAGEN POLO.
Dijagnostička procedura automobila obavljena je pomoću autoaid Internet Diagnostics +

dijagnostičkog alata (USB kabl, adapter i OBD konektor) i Toshibinog laptop računara koji je
prikazan na sledećoj slici (slika 17).
Slika 17. Dijagnostički uređaj i prenosni računar sa softverskim alatom
11.1. Postupak dijagnostike
Procedura automatske dijagnostike prikazana na vozilu:

PEUGEOT 208 1.2 VIN: VF3CCHMZ0ET194712, 3 cilindra, 1199 ccm, 60kV (82PS) 2014
1. Priključite dijagnostički uređaj na dijagnostički priključak na vozilu i na drugi kraj
dijagnostičkog uređaja (USB port) na notebooku (isključeno paljenje) (slika 18).
Dijagnostički konektor je postavljen unutar vozila na lokaciji koja je dostupna, ali je takođe
zaštićena od slučajnog oštećenja (slika 19).

Slika 18. Postupak dijagnostike
Slika 19. Dijagnostički priključak na vozilu
2. Pokrenite softverski alat i uključite paljenje vozila

3. Uspostavite komunikaciju
Kada se uspostavi uspešna komunikacija, prikazuju se oznake na automobilu i laptopu

(slika 20).

Slika 20. Detekcija uspostavljanja komunikacije
4. Izaberite tip vozila
Nakon uspostavljanja uspešne komunikacije, u softverskom alatu je potrebno novo vozilo

za odabir tipa vozila kao što je prikazano na sledećoj slici (slika 21).
Slika 21. Odabir tipa vozila

5. Pokrenite (počnite) dijagnostiku
Kada pokrećete dijagnostiku, podaci se primaju sa elektronskim jedinicama u vozilu

(ECU), odnosno čita greške koje se čuvaju u ECU memoriji (slika 22). Greške u ECU su senzori.
Slika 22. Prijem podataka sa ECU

Nakon što je kompletno skeniranje vozila završeno, moguće je pristupiti povezivanju sa
svakim instaliranim ECU-om (slika 23). Centralna elektronska jedinica pokazuje da u memoriji
ima 6 grešaka, tako da je uspostavljena veza sa tom ECU-om.
Slika 23. Uspostavljanje veze s ECU

Uspostavljanje ECU veze omogućiće vam da vidite koje su greške nastale (kod i lokacija)
i moguće je izbrisati greške nakon što ih uklonite, resetujete i ponovo učitate ECU, pristupite
svakom od aktuatora i senzora povezanih sa ECU-om (slika 24).
Slika 24. Greške u centralnoj elektroničkoj jedinici

Bilo kakve greške ili operacije senzora / aktuatora mogu se proceniti na osnovu
sopstvenih znanja i iskustava koji mogu biti od pomoći drugim zaposlenima i drugim
korisnicima (slika 25).
Slika 25. Procena greške

Učitavanje senzora s dijagnostičkog servera (Slika 26).
Slika 26. Učitavanje senzora

Nakon opterećenja, moguće je posmatrati rad individualnog senzora u vremenu na
grafikonima (slika 27) i aktiviranje aktivnih testnih aktivatora (slika 28).
Slika 27. Grafički prikaz rada senzora

Slika 28. Testiranje aktuatora
Takođe je moguće pristupiti vrijednostima lambda i kodu za spremnost (Slika 52) za

proveru prisustva komponente ili sistema, tj. Da li ga podržava ECU (prva zelena ikona) i da li je
test uspešno izveden ( još jedna zelena ikona) (Slika 29).
Slika 29. Lambda vrednosti i kod spremnosti

Slika 30. Trenutni kodovi spremnosti

Ovako je dijagnostička procedura završena. Nakon dijagnoze potrebno je odrediti lokaciju
greške i način ispravljanja greške, a nakon ispravke greške, potrebno je obrisati greške iz ECU
memorije.
11.2. Načini otklanjanja kvarova
Softver za automatizaciju softvera Internet Diagnose + omogućava korisniku da

komunicira sa zaposlenima u autoaparatu. Posle otpuštanja grešaka, autoiad pruža mogućnost
povezivanja na internet na službenom autoaid sajtu (http://vvv.miautoaid.com/) pogrešno. Na
stranici za automatizaciju morate kreirati sopstveni profil (registraciju) gde je moguće opisati
simptome koji proizilaze iz grešaka (slika 31) i autaid radnika sa svojim stručnim savetima koji
ukazuju na mesto grešaka i pravnih lekova (slika 32).

Slika 31. Opis greške (korisnik)
Slika 32. Metoda eliminacije (autoaidni radnik)
Dijagnostička procedura je obavljena na tri različita tipa vozila. U nastavku su prikazani

greški vozila i načini njihovog uklanjanja.

a) PEUGEOT 208 1.2
3 cilindra, 1199 ccm, 60 kV (82 PS), 2014

VIN: VF3CCHMZ0ET194712
Sledeća slika prikazuje greške (Slika 33).
Slika 33. Greške na vozilu PEUGEOT 208
Sledeća tabela navodi greške koje su se desile na automobilu PEUGEOT 208 i način
njihovog eliminisanja (tabela 1).
Tabela 1. Greške i načini otklanjanja (PEUGEOT 208)

b) MAZDA 3 (BK) 1.4
4 cilindra, 1349 ccm, 62 kV (84 ks), 2006

VIN: JMZBK14J261304694
Sledeća slika prikazuje greške (Slika 34).
Slika 34. Greške na vozilu MAZDA 3
Sledeća tabela navodi greške koje su se desile na automobilu MAZDA 3 i načine njihovog
uklanjanja (tabela 2).
Tabela 2. Greške i načini otklanjanja (MAZDA 3)

b) VOKLSVAGEN POLO (6N2) 1.9 SDI
4 cilindra, 1896 ccm, 47 kv (64 PS), 1999 - 2001

Na ovom vozilu nisu otkrivene greške (slika 35).
Korištenjem dijagnostičkog softvera autoaid Internet Diagnose+ moguće je pristupiti svim

instaliranih upravljačkim jedinicama u automobili i čitati greške iz memorije. Softver ima mogućnost
prikazivanja koda greške i u nekim slučajevima kratki opis greške riječima. Ovaj softver namijenjen
je više za privatne korisnike jer pruža mogućnost da se kod i opis greške pošalju djelatnicima
autoaid-a koji pomažu na način da daju opis greške, mjesto nastanka i način otklanjanja. Tako da
korisnik s obzirom na osobno stručno znanje i vrstu greške može vršiti popravke na vlastitom vozilo,
a u suprotnome potrebno je zatražiti stručnu pomoć. Pomoću softvera i dijagnostičkog alata moguće
je pristupiti različitim senzorima čije veličine (u ovisnosti u vremenu) koje mjeri senzor se mogu
promatrati na grafovima. Također je moguće izvršavati testove na različitim aktuatorima, no većinu
aktuatora nije moguće učitati, što bi bila negativna strana ovog softvera i dijagnostičkog uređaja.
Moguće je brisati greške nakon što su kvarovi otklonjeni te je moguć

ZAKLJUČAK
Danas kada su tehnologija i proizvodnja dosegle vrlo visok nivo, kada je promet osnovna
delatnost i vrlo važan most između proizvodnje i normalnog života svakog čoveka, kada je
zaštita na radu nauka koja se više ne zaobilazi, vrlo je važno posvetiti pažnju i održavanju
mašina, uređaja i alatima koji se svakodnevno rukuju, a koji moraju biti sigurni i kvalitetni da
zadovolje kompletan rad. Održavanje je važan faktor, kao i zaštita na radu, kao i stručna obuka
radnika i investicije u njihovom napredovanju, kao i ekonomske kalkulacije. Sve ovo čini skup
važnih stavki koji će na kraju doprineti visokom dobiti, ako su kvalitetni i blagovremeni.
Pravovremeno održavanje radnih mašina ili motornih vozila, omogućiće konstantan
nesmetani rad, sprečiće povrede na radu koje bi u suprotnom izazvale trošak lečenja i bolovanja
radnika, sprečiće druge izvanredne troškove, te će produžiti životni vek mašine. Zaključeno je da
je proces održavanja faktor koji u velikoj meri podržava i ne odstupa, stvarajući visoku dobit,
iako se prva lopta, većina poslodavaca, smatra održivom u održavanju.
Naime, održavanje je određeni trošak, privremeni ili planirani, ali to je trošak koji
sprečava velike dodatne troškove zbog nepovratnog većeg ili manjih neuspeha.
Iz tog razloga, organizacija održavanja kao i organizacija bezbednosti na radu je zadatak
unutar same organizacije, što je zadatak i dužnost poslodavca, kao što su njegovi ovlašćeni lica i
službe.
Pre puštanja u pogon, pre sedenja na upravljaču vozila, neophodno je pregledati tu
mašinu ili pogon, kako biste bezbedno započeli ili koristili mašinu. Kada je mašina (motorno
vozilo) spremna za rad, kada je radno okruženje sigurno za život i zdravlje radnika, potrebno je
pripremiti radnika. To znači da je potrebno zaposliti stručnog radnika ili ga stručno osposobiti za
rad na siguran način, a isto tako, pre početka rada, radnik mora proći određene lekarske preglede
kako bi se utvrdilo njegovo zdravstveno stanje. Kada je i to rešeno, rad može započeti, a stručan
radnik znaće tokom rada prepoznati i mali i veliki kvar, znaće ga otkloniti ili uputiti poslodavca
u potrebu za popravkom, te će produktivnost bez problema rasti i teći bez velikih zastoja i
problema.

LITERATURA
1. Tehnička eksploatacija motornih vozila i motora - Dr Božidar Krstić, 2009

2. Adamović, Ž,: Tehnologija održavanja, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1996.
3. Adamović, Ž,: Tehnička dijagnostika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1997.
4. Adamović, Ž, Josimović, LJ., Veljković, D., Eksploatacija i održavanje motornih vozila,
Društvo za tehničku dijagnostiku Srbije, Beograd, 2005.
5. Adamović, Ž, Stanković, N., Pouzdanost mašina i postrojenja, Stylos, Novi Sad, 2011.
6. Vrhovski, M.,: Simulacioni model složenog sistema održavanja vozila tokom životnog
ciklusa, Motorna vozila, saopštenja, 92/93, Kragujevac, 1990.
7. Duboka, Č.,: Tehnologije održavanja vozila 1, Mašinski fakultet, Beograd, 1992.
8. Janković, D., Održavanje motornih vozila, Mašinski fakultet, Beograd 1984.
9. Janjić, N., Adamović, Ž., Nikolić, D, Janjić, Z., Milenković, A,: Tehnologije
dijagnosticiranja motornih vozila, Monografija, ISBN 978-86-7470-443-1, COBISS. CG
– ID 23769872, Podgorica, 2013.
10. Adamović, Ž, Ašonja, A., Teledijagnostika mašina, Duga knjiga, Sremski Karlovci,
2011.
11. www.google.com
12. www.wikipedia.org
13. www.scribd.com

Zavrsni Rad Teodora

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zavrsni Rad Teodora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

Nastavni predmet: Održavanje motornih vozila

Vranje, Septembar, 2018.

Tema: Vrste i modeli održavanja putničkih motornih vozila

Vranje 2018.godine ____________________________

 teretna vozila – kamion, tegljač s poluprikolicom ili prikolicom, a namenjena su za

 pojedinačno i priključno vozilo – 12 metara

Razvoj motornih vozila

Vranje, Septembar, 2018. 4

Karakteristike motornih vozila mogu se podeliti u četiri grupe:

U budućnosti će se intenzivirati razvoj motornih vozila, kako sledi:

Vranje, Septembar, 2018. 5

1. OSNOVNI DELOVNI MOTORNIH VOZILA

 Motor sa unutrašnjim sagorevanjem (pogonska jedinica)

Pored osnovnih sistema, treba pomenuti i druge sisteme:

 Karoserija ili remont

Na slici 1. prikazani su naznačeni delovi motornih vozila.

Slika 1. Delovi motornih vozila

Vranje, Septembar, 2018. 6

Koncept samog održavanja definisan je kao niz aktivnosti koje se preduzimaju da bi

Održavanje obuhvata poslove servisiranja, popravki, kontrole, poboljšanja, a cilj mu je

 Uspostaviti i ispraviti sve uslove koji mogu dovesti do kvara

Ekonomika održavanja se može videti iz troškova prekida radova i troškova samog

Postoji problem nedostatka finansijskih sredstava i motivacije za održavanje mašina i

Vranje, Septembar, 2018. 7

 Zaposleni u centralnom održavanju

2.1. Organizacija održavanja

Organizacija za održavanje obuhvata sledeće aktivnosti u logičkom poretku:

 osposobljavanje svih zaposlenih za rad na siguran način i provođenje konstantnog

Postupak održavanja određuje proizvođač mašine ili opreme i svaka improvizacija je

Vranje, Septembar, 2018. 8

Neophodno je definisati razliku između uslova radnog vremena:

 Mašine - sastoje se od više transformatora ili uređaja za korišćenje energije

Motorna vozila su među mašinama.

Slika 2. Šema organizacije održavanja motornih vozila

Vranje, Septembar, 2018. 9

2.2. Sigurno održavanje

NE OTVARAJ – POPRAVAK U TOKU!

Prilikom zatvaranja napajanja neophodno je: Odrediti lokaciju za odvajanje, odvojiti

Slika 3. Održavanje vozila

Vranje, Septembar, 2018. 10

3. ODRŽAVANJE MOTORNIH VOZILA

Održavanje motornih vozila sastoji se od više unapred definisanih, odnosno

 čišćenje i pranje - do 25 vozila

3.1. Servisno-remontno održavanje motornih vozila

Vranje, Septembar, 2018. 11

posebno zbog nedostatka odgovarajuće organizacije i kratkog pogleda na problem. Naročito je

3.2. Organizacija pružanja servisno-remontnih usluga

Sa porastom broja motornih vozila, kao glavnog faktora u potražnji za uslugama

3.3. Servisno-remontne usluge proizvođača motornih vozila

 proizvođač organizuje sopstvenu fabričku prodaju i servisno-remontnu službu - u većim

Vranje, Septembar, 2018. 12

3.4. Usluge servisno-remontnih poduzeća

Servisne i remontne aktivnosti u održavanju putničkih i teretnih vozila, kao i specijalnih

Servis-remodeling usluge su dalje podeljene u sledeće zadatke:

Vranje, Septembar, 2018. 13

3.5. Organizacija tehnološkog procesa održavanja

3.6. Definisanje vrsta radova za održavanje motornih vozila

Može se odmah utvrditi da ne postoji čvrsto utvrđena granica između redovnog i

Vranje, Septembar, 2018. 14

4. ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA

Svako, pa i motorno vozilo u toku svog životnog eksploatacionog veka izloženo je

 održavanje je svesna, planirana i organizovana ljudska aktivnost koja ima za cilj