Terazije 41/II

Beograd
Ministarstvo rada, zapošljavanja
Tel/fax 011/3241-463 i 3343-272
socijalne politike
Republike Srbije www.sif.minrzs.sr.gov.yu
www.minrzs.sr.gov.yu sif@minrzs.sr.gov.yu

Analiza održivosti projekata

podržanih na Drugom konkursu
Fonda za socijalne inovacije

Rad Fonda za socijalne inovacije The work of the Social Innovation Fund is made
podržavaju: Evropska agencija za possible through the support of: European
rekonstrukciju (EAR) i Program Agency for Reconstruction (EAR) and United
Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Nations Development Programme (UNDP)
Predgovor

Nakon završetka finansijske podrške projektima, u decembru 2006. godine, saradnici iz NVO
«Sunce» iz Kragujevca Marija Stojadinović i Vojo Lučić, sproveli su analizu održivosti
projekata podržanih na Drugom konkursu Fonda za socijalne inovacije (FSI). Analiza je
urađena na osnovu izveštaja jedinica za monitoring i evaluaciju tokom 2006. godine, rezultata
ispitivanja zadovoljstva korisnika, rezultata radionica i fokus grupa koje su organizovale
jedinice za monitoring i evaluaciju, redovnih izveštaja nosilaca projekata i analize dokumenata
koje je proizveo FSI.

Izvršena je analiza svih projekata (51) podržanih u toku 2006. godine, sa stanovišta procene
mogućnosti za održivost projektom razvijenih usluga. Potencijal za održivost posmatran je na
nivou programa i na nivou finansija. Navedeni faktori održivosti ilustrovani su konkretnim
primerima iz prakse.

Analiza održivosti daje preporuke kreatorima politike, lokalnim akterima i samom FSI. Analiza
daje jasne preporuke FSI u kom pravcu da razvija dalju stručnu i tehničku podršku lokalnim
akterima, Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i drugim kreatorima politike šta je
potrebno, a šta prioritetno da se uradi kako bi se osnažile lokalne inicijative, dok je samim
nosiocima tih inicijativa, odnosno lokalnim pružaocima usluga, ukazano na šta moraju da
obrate pažnju kako bi obezbedili kvalitet i trajnost usluge. Dokument takođe pruža konkretne
primere 15 uspešnih inicijativa i može služiti kao priručnik onima koji tek počinju sa razvojem
lokalnih socijalnih servisa, kao i onima koji žele da ih unaprede.

Mihaela Janša
Fond za socijalne inovacije

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 2 od 22

Uvod

Drugi konkurs Fonda za socijalne inovacije realizovan je krajem 2005. godine. Iz sredstava
predviđenih za konkurs, podržan je 51 projekat, čija implementacija je trajala tokom 2006.
godine. Po kategorijama usluga koje su razvijali, struktura projekata bila je sledeća:

1. Sigurne kuće za žene i decu žrtve nasilja – 2 projekta

2. Klubovi, dnevni centri, dnevni boravci – 12
3. Pomoć u kući (pomoć i nega u kući) – 9
4. Razvoj hraniteljstva i usvojenja – 5
5. Programi obuke – 4
6. Razvoj novih modela rada i novih usluga – 10
7. Programi osamostaljivanja korisnika – 5 i
8. Ostali projekti – 4

U daljem tekstu izvršena je analiza svih projekata, sa stanovišta procene mogućnosti za

održivost projektom razvijenih usluga u budućnosti. Potencijal za održivost posmatran je na
dva nivoa:

A) Nivou programa i
B) Nivou finansija

Na nivou programa, kao relevantni faktori održivosti, prepoznati su:

• Broj korisnika,
• Kvalitet pruženih usluga,
• Zadovoljstvo korisnika uslugama i zainteresovanost za njihovo dalje postojanje,
• Inovativnost usluga,
• Kvalitet relacija između partnerskih organizacija, funkcionalnost i održivost partnerstva i
• Potencijal za transfer znanja na druge sredine
• Transformacija ustanove, odnosno nivo institucionalizacije usluge, i njenog uključivanja
u program rada ustanove/organizacije,
• Reorganizacija rada ustanove

Na nivou finansija, identifikovani su sledeći važni faktori

• Partnerstvo sa LS, i podrška od strane LS,
• Postojanje fund raising plana, odnosno plana održivosti projekta,

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 3 od 22

 • Podrška drugih donatora,
• Prepoznatljivost projekta u lokalnoj zajednici,
• Participacija korisnika u ceni usluga,
• Uključivanje volontera u realizaciju aktivnosti

Faktori održivosti na nivou programa

o Evidentno je da projekti kojima je bio obuhvaćen veći broj korisnika,

aktivnosti fokusirano kreirane prema potrebama ciljnih grupa, pružene
usluge bile visokog kvaliteta, a evaluacija pokazala zainteresovanost
korisnika za dalje postojanje novo uvedenih usluga, imaju veći kapacitet za
postizanje održivosti. Primer je projekat CARITAS-a ’’Eksperimentalna
profesionalno volonterska podrška starima na terenu’’. Koordinatorka projekta
uključena je, od strane Gradske uprave Novog Sada, u rad Gerijatrijskog
foruma, kao predstavnik nevladinih organizacija, što predstavlja neočekivani
ishod navedenog projekta. Uspostavljeni su kontakti sa lokalnom
samoupravom, i predat predlog projekta na razmatranje. Sa druge strane
nemački Caritas i dalje je zainteresovan da finansira program, a razmatraju se i
mogućnosti za delimično finansiranje kroz participaciju korisnika. Čini se da je
participacija korisnika u finansiranju dela troškova realna mogućnost, jer je
utisak da je Caritas razvio i učvrstio paket programa koji adekvatno odgovara
na potrebe korisnika, te da se u skladu sa tim, može očekivati da će korisnici ići
za već uspostavljenim kvalitetom i standardom usluge.
o Jednu od inovativnih usluga u okviru II konkursa uveo je OTHON – Dom za
LOMR, iz Bačke Topole. Projekat se bavi kratkotrajnim smeštajem dece sa
smetnjama u razvoju. Reč je o usluzi čije prednosti građani tek treba da
prepoznaju, i prihvate mogućnosti koje pruža. Utisak je da ovaj projekat ima
potencijal pilot inicijative, koja se može kasnije koristiti kao primer dobre prakse
za transfer znanja i implementaciju u drugim sredinama. Ovakva vrsta servisa
kod nas je još uvek novina, pa je potrebna kvalitetna i kontinuirana marketinška
kampanja radi upoznavanja javnosti sa mogućnostima koje pruža usluga
kratoktrajnog smeštaja.
o Partnerstvo, kao jedan od ključnih segmenata svih projekata, i obavezan
element projektnih predloga oba dosadašnja konkursa FSI-ja, pokazao se
relevantnim faktorom potencijala za održivost projekata. U pojedinim

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 4 od 22

 slučajevima utisak je da su partnerstva više bila formalna, nastala iz potrebe da
aplikant dobije potrebna sredstva. Sa druge strane neki partneri više su bili u
poziciji izvođača radova, ne identifikujući se u dovoljnoj meri sa projektnim
aktivnostima, i često im se uloga iscrpljivala u pojedinim fazama projekta.
Korisnim u odnosu na dalju održivost implementiranih usluga pokazala su se
ona partnerstva koja su se kontinuirano razvijala tokom trajanja projekta, i gde
je ostvarena puna saradnja u svim segmentima. Kod takvih projekata svi
partneri osećali su projekat svojim i nosili deo odgovornosti. Utisak je da
partnerstvima na lokalnom nivou treba posvetiti posebnu pažnju, kako
formalnim, tako i onim neformalnim, stalno ih razvijati kroz što više zajedničkih
aktivnosti, i kontinuirano širiti znanje o pozitivnim efektima programa, čime
projekat dobija na prepoznatljivosti, a partneri imaju priliku za vlastitu afirmaciju
kroz učešće u projektu. Evidentno je da ona partnerstva koja postoje od ranije,
funkcionišu po već razvijenim obrascima, bez problema, a da tamo gde su po
prvi put uspostavljena, i to posebno ukoliko postoji disproporcija u kapacitetu i
iskustvu između partnera, postoji rizik od urušavanja partnerskih odnosa, i
marginalizacije uloge jednog od partnera. Jedan od rizika za opstanak
partnerstva jeste partnerstvo između organizacija iz različitih sredina. Utisak je
da teritorijalna dislociranost u odnosu na mesto realizacije projekta smanjuje
mogućnosti za identifikaciju sa projektom, i postavlja partnera u poziciju
profesionalca koji će sprovesti odgovorno svoj deo zadatka, ali će imati problem
sa kontinuiranim praćenjem i uključivanjem u razvoj projekta. Sa druge strane
kod projekata kod kojih je postignuta puna i funkcionalna saradnja između
partnera tokom čitavog trajanja projekta, ostvareno partnerstvo predstavlja
jedan od oslonaca održivosti usluga u budućnosti. Ovo se veoma dobro vidi na
primeru projekta Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada.
Projektne aktivnosti nosilac će u budućnosti prepustiti partneru CSR-u, koji će
ih uvesti u redovan program svog rada.
o Spremnost CSR-a za reorganizaciju rada, odnosno inkorporaciju projektnih
aktivnosti u redovnu delatnost ustanove, jedan je od stubova oslonca buduće
održivosti projekata. Pojedini CSR prepoznali su vlastiti potencijal da u svoje
programe rada za naredne godine uvedu projektne aktivnosti, a preraspodelom
ljudskih resursa i vremena, omoguće održivo pružanje novo uvedenih usluga.
Osim gore navedenog primera CSR Temerin, koji planira formiranje posebne
organizacione jedinice pri Centru, a za pružanje projektom razvijenih usluga, isti
model primenile su i neke druge ustanove. Neki do primera su: Dom Kolevka iz
Subotice - uslugu Dnevnog boravka za decu će uvesti u svoju redovnu

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 5 od 22

 aktivnost; CSR Negotin, uvešće usluge pomoći u kući starima u svoj program
rada za 2007. godinu.

Faktori održivosti na nivou finansija

Uporedna analiza svih projekata finansiranih na II konkursu, ukazuje na nekoliko presudnih

momenata u postizanju finansijske održivosti projekata. Projekti čiji je potencijal za dalju
održivost ocenjen najvišom ocenom, imali su sledeće karakteristike:
o Prvo, što se uočava kod ove grupe projekata, jeste njihova visoka
prepoznatljivost u lokalnoj zajednici. Analizom izveštaja svih projekata, stiče
se opšti utisak, da su projekti sa visokim potencijalom za održivost, uspeli da
postanu prepoznatljivi u svojim zajednicama, široko prihvaćeni od strane
institucija i građana, i generalno uzevši, postigli široku afirmaciju u javnosti.
Dobar primer predstavlja projekat CSR-a Kraljevo ’’Zajedno kroz odrastanje’’,
koji je uspeo da animira veliki broj privrednih i neprivrednih subjekata u
zajednici, i postao prepoznatljiv u lokalnoj javnosti. Takav je i projekat CSR u
Priboju «Iz sigurne kuće sigurnim korakom» .
o Drugo, uočava se da su projekti sa visokim potencijalom za održivost, od
samog početka i verbalno i u praksi podržani od strane lokalne samouprave.
Bilo da je lokalna samouprava formalni partner ili ne, kod ove grupe projekata,
najčešće postoji odlična saradnja između CSR-a i Lokalne samouprave, bitan
uticaj na kreiranje opštinskog budžeta, i samim tim potencijal za dalje
finansiranje novih usluga. Takav primer predstavlja projekat Matica, CSR-a
Vršac. Ovaj Centar čini se da ima značajan uticaj na lokalnu samoupravu, sa
kojom je dogovoreno uspostavljanje razvojnog fonda od 30.000.000 dinara, iz
koga će se u budućnosti finansirati aktivnosti sa projekta. Drugi primer dobre
saradnje sa lokalnom samoupravom jeste projekat CRS-a Požega ’’Dnevni
centar za decu’’. Na njemu se može opisati jedan mogući put do postizanja
željene saradnje. Projektni tim je na samom početku upoznao lokalnu
samoupravu sa aktivnostima i ciljevima projekta. U startu je dobijena verbalna
podrška i obezbeđen deo sredstava kroz postizanje dogovora sa opštinom o
preuzimanju finansiranja troškova ishrane, preko Narodne kuhinje Crvenog
krsta. Javnosti su sve vreme, putem medija prezentovani rezultati projekta, i
postepeno animirani lokalni subjekti – privatni preduzetnici, mediji, a pre svih
opština – da se uključe, i podrže projekat. Formirana je neformalna mrežu
partnera u koju je, pored preduzetnika i lokalnih medija ušla i SO Požega.
Lobiranje prema opštini trajalo je sve vreme realizacije projekta u kontinuitetu

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 6 od 22

 sa ciljem omogućavanja pristupa lokalnom budžetu. Pored gore spomenute
senziblizacije javnosti putem medija, projektni tim se ciljano usmerio na jedan
broj odgovornih lica u lokalnoj samoupravi, koje su prepoznate kao mogući
saradnici u projektu. Sa njima je ostvaren neposredan kontakt i intenzivirana
komunikacija, koja je kulminirala pozivom i učešćem jednog od predstavnika
opštine da na sastanku o održivosti projekata FSI-ja, organizovanom od strane
NVO Sunce. Nakon tog sastanka saradnja je postala mnogo izvesnija. CSR je
podneo zahtev opštini, kojim se traži pristup lokalnom budžetu. Po svoj prilici
postoji spremnost opštine da preuzme finansiranja usluge nakon isteka
finansijske podrške obećane od strane jedne švajcarske organizacije. Poslednji
u nizu koraka jeste plan projektnog tima da sačini predlog opštinske odluke
kojom se uvodi i omogućuje pravo na dnevni boravak.
o Iz gore navedenog primera, prepoznaje se kao značajno, lobiranje relevantnih
pojedinaca u lokalnoj samoupravi, čijim aktivnim učešćem projekat dobija na
važnosti u lokalnoj zajednici, a time i veće šanse za održivo delovanje. U
Kraljevu je predsednik opštine zajedno sa projektnim timom lobirao privatne
preduzetnike i donatore da podrže projekat koji realizuje CSR Kraljevo. Mnoge
opštine svoju pozitivnu orijentaciju ka projektu pokazale su svojim finansijskim
doprinosom tokom trajanja projekta. Na primer grad Kragujevac je od početka
aktivno uključen u projekat NVO Alternativni krug ’’Sigurna kuća’’. Grad je za
potrebe sekretarijata ovog projekta dao na raspolaganje prostor za korišćenje, i
mesečno izdvaja po 15.000,00 dinara za najnužnije potrebe korisnica Sigurne
kuće. Ono što je posebno važno, jeste posredovanje Grada između NVO
Alternativni krug i predstavnicima češće južno-moravske regije, iz tih kontakata
se izrodio sporazum o finansiranju rada sigurne kuće narednih 28 meseci, a od
strane češkog ministarstva za rad i socijalna pitanja.
o Planiranje prikupljanja sredstava, i aktivna usmerenost projektnog tima na
traženje potencijalnih donatora. Neki projektni timovi uspeli su da široko
animiraju lokalnu zajednicu i lokalne donatore da, u skladu sa vlastitim
mogućnostima pruže doprinos razvoju projektnih aktivnosti. Tamo gde je to
postignuto, a posebno ukoliko je saradnja formalizovana na neki način, poput
recimo Kluba prijatelja dece u Kraljevu, stvoreni su uslovi za kontinuitet
podrške. Na primeru projekta CSR Kraljevo ’’Zajedno kroz odrastanje’’ može se
sagledati koliko je značajno da se pojedinačni ostvareni kontakti sa različitim
subjektima (privatni preduzetnici, pojedinci, predsednik opštine), a u cilju
njihovog animiranja za davanje konkretne podrške projektu, formalizuju na
određeni način. U navedenom slučaju to je postignuto kroz formiranje tzv Klub

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 7 od 22

 prijatelja dece bez roditeljskog staranja, čiji prvi član je postao Predsednik
opštine Kraljevo, i kao autoritet, dao primer ostalim građanima. Članstvo u
Klubu daje određenu garanciju trajnosti započete saradnje sa subjektima koji
pristaju na članstvo. Saradnja dakle nije išla ad hoc i od slučaja do slučaja, već
su animirani subjekti pristupali Klubu i time potvrđivali svoju spremnost da
kontinuirano pružaju podršku deci bez roditeljskog staranja u Kraljevu.
Istovremeno treba istaći napore i uspeh pojedinih timova da izlobiraju
finansijsku podršku međunarodnih donatora, poput Ministarstva za socijalna
pitanja iz Češke (NVO Alternativni krug iz Kragujevca), ili švajcarske vladine
organizacije MSP (CSR Požega).
o Jasan plan održivosti preduslov je opstanka usluga ustanovljenih projektima.
Utisak je da je mali broj projekata uspeo da razvije jasan i vidljiv plan održivosti.
Jedan od onih koji su u tome uspeli jeste projekat Ekumenske humanitarne
organizacije iz Novog Sada, koja je razradila plan održivosti sa CSR-om, kao
partnerom, i Gradom Novim Sadom. Više o samom planu biće reči u primerima
dobre prakse, u daljem tekstu analize. Jasan plan održivosti prepoznaje se i na
primeru projekta CSR Priboj, ’’Iz sigurne kuće sigurnim korakom’’.
o Tamo gde postoje lokalni strateški dokumenti i senzibilisana lokalna
samouprava za probleme socijalne zaštite, projekti imaju veće šanse za
održivost. Primer je projekat CSR-a Temerin ’’Starimo sa osmehom’’. Stiče se
utisak da je ova opština visoko senzibilisana za probleme socijalne zaštite. U
fazi izrade nalazi se strategija razvoja SO Temerin, u okviru koje je kao jedan
od prioriteta postavljena izgradnja integrisanog modela zaštite starih, a planira
se i izrada lokalnog plana akcije o starenju. Istovremeno, CSR prepoznaje
potrebu i planira formiranje posebne organizacione jedinice, kojom bi usluge iz
projekta bile inkorporirane u redovnu delatnost CSR-a.
o Participacija korisnika u pojedinim projektima pokazala se veoma
celishodnom. Takav je projekat CSR-a Valjevo ’’Dajmo živo(s)t godinama’’, gde
je napravljen pravilnik o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cene usluga, i
uvedena participacija korisnika. Razume se da se budućnost projekta ne može
bazirati samo na participaciji korisnika, ali ona može biti jedan od mogućih
faktora održivosti.
o Umrežavanje se pokazalo veoma korisnim kada je u pitanju održivost saradnje,
posebno kod onih projekata koji zahtevaju multidisciplinarni i međusektorski
pristup. Formalizovanjem saradnje unutar mreža, postignuta je održivost
pojedinih aktivnosti unutar projekata. Primer je lokalna mreža protiv porodičnog
nasilja – Neformalni savet – u Priboju.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 8 od 22

Prepreke u postizanju održivosti

§ Preopterećenost i iscrpljenost profesionalaca angažovanih na projektu. Čini se da

uvek isti stručni radnici učestvuju u kreiranju, pisanju i realizaciji projekata. Obim posla
višestruko je povećan. Redovne aktivnosti plus aktivnosti na projektu dovode do
sagorevanja, gubitka motivacije i entuzijazma. Utisak se da postoji potreba za
proširenjem kruga saradnika, njihovom edukacijom, i postepenim uvođenjem u
projektne aktivnosti.
§ Planiranje predloga projekta bez usaglašavanja sa stavovima i socijalnom
politikom lokalne samouprave, kod nekih projekata imalo je za posledicu da
implementirane aktivnosti nisu naišle na prihvaćenost od strane lokalnih vlasti, jer
predstavljaju na primer tek 4. prioritet u politici opštine.
§ Iz prethodnog ometajućeg faktora proizilazi još jedan, a taj je nepostojanje strateških
dokumenata u opštinama (strategija razvoja, lokalnih planova akcije i sl.), kojima se
definišu strateški pravci i prioriteti delovanja. U slučajevima u kojima su projekti
korespondirali sa takvim strateškim dokumentima, proces lobiranja ka lokalnim
vlastima, i njihovo pridobijanje za preuzimanje određenih obaveza prema razvijenim
uslugama, imalo je mnogo više uspeha.
§ Jedna od prepreka, i riziko faktor održivosti projekata jeste nestabilnost političke
situacije, i promene u lokalnim strukturama vlasti tokom trajanja projekta. Primer
je projekat u Užicu, koji je ostao bez zvanične podrške lokalne samouprave, jer je
došlo do promena, i uvođenja prinudne uprave. Sa druge strane, treba istaći da su u
pojedinim slučajevima promene na lokalnom nivou imale i pozitivnih efekata, kao na
primer u Bačkoj Palanci, gde su novi predstavnici opštine pokazali senzibilitet i dobru
volju za pronalaženje mehanizama podrške projektu.
§ Nepostojanje određenih zakona – takav je slučaj sa Zakonom o volonterima, koji
još uvek nije donet, i otežava sistemski pristup razvoju volonterzima, kao značajnog
resursa u socijalnoj zaštiti. Uključivanje volontera u projektne aktivnosti i prospektivni,
planski rad sa njima pokazao se kao značajna podrška razvoju aktivnosti i
obezbeđenju budućnosti projekata. Bilo bi celishodno stvoriti sistemska rešenja za
primenu volonterskog rada. Volonteri praktikanti, vojnici na civilnom služenju vojnog
roka, studenti na praksi, ili neki drugi model angažovanja ljudi za dobrovoljni rad,
zaslužuje dodatnu pažnju. Drugi zakon čije odsustvo se oseća kao jedna od prepreka u
radu, jeste Zakon o nevladinim organizacijama. Možda se njegovim nepostojanjem
može objasniti činjenica da su nosioci najvećeg broja projekata koji su postigli

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 9 od 22

 održivost, Centri za socijalni rad, odnosno predstavnici vladinog sektora. Pregledom
primera dobre prakse u ovom dokumentu vidi se da samo dva projekta nose nevladine
organizacije – projekat ’’Sigurna kuća’’ u Kragujevcu, NVO Alternativni krug, i
’’Eksperimentalna profesionalno-volonterska podrška starima’’ u Novom Sadu, Caritas.
Da li još uvek nevladine organizacije neke lokalne zajednice ne prepoznaju kao održive
resurse u pružanju usluga socijalne zaštite? Utisak je da je Centrima za socijalni rad
jednostavnije da obezbede punu saradnju sa lokalnom samoupravom i pristupe
lokalnom budžetu, te u skladu sa tim obezbede održivost pokrenutih inicijativa. Razlog
tome sigurno leži u činjenici što su lokalne samouprave suosnivači Centara. Sa druge
strane, utisak je da većina nevladinih organizacija, posebno u manjim sredinama, još
uvek nema dovoljno razvijene resurse za održivo funkcionisanje, i nema razvijene
partnerske odnose sa lokalnim samoupravama, koji bi bili preduslov za kontinuirani
pristup lokalnim fondovima. Možda se kao moguće rešenje ovog problema, pored
donošenja zakona o NVO, može videti produženje vremena podrške projektnim
inicijativama od strane FSI, uz postepeno smanjivanje učešća Fonda, a povećanje
učešća lokalne samouprave, sa protokom vremena. Istovremeno, podrška Fonda, u
formi dodatnih edukacija zainteresovanim NVO, bila bi od koristi u razvijanju njihovih
kapaciteta.

Nakon detaljne analize ostvarenih rezultata pojedinih projekata možemo konstatovati da je

većina ostvarila makar selektivnu održivost, u smislu obezbeđenja dalje realizacije bar
pojedinih aktivnosti, koje su se na terenu pokazale izvodljivijim i manje zahtevnim u smislu
realizacije i potrebnih sredstava (projekat u Užicu).

Neki projekti kompletno su ušli u budžet opština (CSR Vrbas, CSR Temerin, Dom Kolevka,
CSR Priboj, CSR Knjaževac, CSR Pančevo, CSR Beograd), većina uglavnom ima pozitivne
reakcije opštine i čeka konkretne odgovore (GC Bačka Palanka, Bačka Topola, NVO Svetionik
iz Loznice, CSR Gornji Milanovac, ...).

Jedan broj uspeo je preko stranih donatora da obezbedi budućnost usluga na određeni period
(NVO Alternativni krug, CSR Požega, CARITAS).

Treba posebno podvući da su pojedine ustanove načinile napore u pravcu vlastite

transformacije i ugrađivanja projektom lansiranih usluga u svoju redovnu delatnost (Dom
Kolevka, OTHON Dom za LOMR, projekat Ekumenske humanitarne organizacije, CSR
Kraljevo – projekat Uvek porodica, CSR Valjevo, CSR Negotin...).

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 10 od 22

 Primeri dobre prakse u svetlu održivosti projekata

1. Ekumenska humanitarna organizacija – Centar za volontere, Novi Sad, ’’Razvoj

volonterske službe pri sigurnoj kući’’

Projekat ima razrađen jasan plan održivosti, u čijoj izradi su učestvovali Grad Novi Sad i
partner – CSR. Postoji interes Grada Novog Sada da podrži aktivnosti, jer je Sigurna kuća
u fokusu njihovih trenutnih prioriteta u socijalnoj zaštiti. Prednost ovog projekta je što
korespondira sa prioritetima Grada. Predlog projekta je predat lokalnoj samoupravi.

Drugi bitan element održivosti jeste prenos aktivnosti projekta na CSR. Aktivnosti će biti
ugrađene u redovne poslove Centra. Planira se formalizacija zaduženja 2 stručna radnika
Centra, koji će time u opisu posla imati rad sa volonterima u sigurnoj kući. Ovim rešenjem
postiže se transformacija ustanove.

Stiče se utisak da je partnerstvo na ovom projektu bilo veoma uspešno i funkcionalno.

Kvalitet partnerske saradnje i omogućio je dogovor o prenosu aktivnosti sa nosioca
projekta na partnera u daljoj budućnosti.

2. CSR Vršac, ’’Matica’’

Projekat je bio usmeren na obezbeđenje uslova za samozapošljavanje korisnika prava na

materijalno obezbeđenje porodice. Realizovan je u partnerstvu sa lokalnim udruženjem
pčelara. Porodice korisnici MOP-a obučavane su za rad u pčelinjacima, čime su
osposobljene za pokretanje samostalnog biznisa.

Lokalna samouprava aktivno podržava rad Centra i projektne aktivnosti. Senzibilisana je

za probleme socijalne zaštite.

U opštini je realizovano strateško planiranje.

Ustanovljen je razvojni fond od 30 miliona dinara, preko koga se mogu obezbediti sredstva
za nastavak finansiranja aktivnosti projekta. Utisak je da je saradnja između opštine i CSR-

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 11 od 22

 a veoma dobra, i kako kažu predstavnici nosioca projekta, CSR ima značajan uticaj na
kreiranje budžeta opštine.

3. CSR Temerin, ’’Starimo s osmehom’’

U budžetu opštine obezbeđena su sredstva u iznosu od 1.500.000 dinara za realizaciju

projektnih aktivnosti u sledećoj godini.

U toku je izrada strategije razvoja SO Temerin. Jedan od prioriteta upravo je izgradnja

integrisanog modela zaštite starih. Lokalna zajednica predlaže proširenje i umrežavanje
usluga, kao i uvođenje novih. Planira se izrada lokalnog plana akcije o starenju.

Utisak je da je projekat prepoznatljiv u lokalnoj zajednici.

Okupio je oko sebe veliki broj neformalnih partnera (Dom zdravlja, Udruženje penzionera,
lokalni preduzetnici), i ima jaku podršku lokalne samouprave.

U toku je i priprema plana uvođenja projektnih aktivnosti u redovnu delatnost Centra.

Prednost ovog projekta jeste i stabilna baza volontera.

4. CSR Pančevo, ’’Ne odustaj!’’

Utisak je da je projekat vidljiv i prepoznatljiv u lokalnoj zajednici.

Postoji podrška lokalne samouprave. Odlukom o proširenim pravima projektne aktivnosti

ušle u budžet. Opština takođe omogućuje trenutne pomoći urgentnim hraniteljima.

Uočava se da je tokom projekta formirana stabilna mreža lokalnih relevantnih subjekata –

sud, tužilaštvo, škole, sigurne kuće u Beogradu.

Iskustvo stručnih radnika i znanja stečena u radu sa žrtvama nasilja održiv su resurs u
budućnosti.

Manjkavost je što se nije išlo ka ugrađivanju projektnih aktivnosti u redovnu delatnost

CSR-a.

5. CSR Knjaževac, ’’Otvorena vrata’’

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 12 od 22

 Projekat je prepoznatljiv u lokalnoj zajednici.

Saradnja sa lokalnom samoupravom je dobra. Lokalna samouprava finansira sve što je

potrebno za rad kluba, i nastaviće njegovo finansiranje i sledeće godine.

Direktor CSR-a direktno je uključen u projekat kao kreator radionica za decu.

Planira se dalje razvijanje projekta, uključivanjem dece članova kluba multiple skleroze.

Nosilac ističe dobru saradnju sa partnerima – školama i Crvenim krstom.

6. CSR Negotin, ’’Za lepšu i sigurniju budućnost’’

Lokalna samouprava od samog početka podržava projekat, finansirajući 2

gerontodomaćice. Jedan od članova projektnog tima je iz lokalne samouprave.
Dogovoreno je da će LS nastaviti finansiranje gerontodomaćica po isteku projekta.

CSR je sa LS potpisao strategiju održivosti.

Utisak je da je projekat vidljiv i veoma dobro prihvaćen u lokalnoj zajednici.

Održivosti projekta doprinosi i činjenica da će usluge sa projekta biti uključene u program

rada CSR-a za 2007. godinu.

7. CSR Valjevo, ’’Dajmo živo(s)t godinama’’

Lokalna samouprava pruža veoma konkretnu podršku projektu. Već u toku trajanja
projekta, opština učestvuje u finansiranju, izdvajanjem sredstava za 2 gerontodomaćice.

Posebno treba istaći da je na nivou opštine formiran Savet za integrisanu socijalnu zaštitu,
kao savetodavno telo Predsednika opštine. To je do sada novina u odnosu na ostale
projekte.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 13 od 22

 Održivost projekta takođe je obezbeđena kroz reorganizaciju rada CSR-a i uvođenje
projektnih aktivnosti u redovne poslove Centra.

Definisana je participacija korisnika, i napravljen pravilnik o kriterijumima i merilima za

utvrđivanje cene usluga. Angažovani su i volonteri.

8. CSR Beograd, ’’Centar za medijaciju’’

Projektni tim ostvario je kontakte sa Gradskim sekretarijatom za socijalnu zaštitu. Postoji

podrška lokalne samouprave. Dogovoreno je da grad obezbedi finansiranje 4 radnika.

Postoji dugoročno planiranje – napravljen je plan rada za narednih 5 godina.

Nivo saradnje sa partnerima razlikuje se. Sa Fakultetom političkih nauka saradnja je na

visokom nivou, dok je sa NVO Most nešto slabijeg intenziteta.

Važno je da je projektni tim ostvario dobre relacije sa sudovima i tužilaštvom, što je put ka
umrežavanju. Istovremeno učinjeni su napori da se ostvari umrežavanje i na
međunarodnom nivou.

Aktivnosti se definitivno nastavljaju nezavisno od projekta.

9. CSR Vrbas, ’’Klub za stara lica’’

Lokalna samouprava dala je saglasnost da za dalju podršku programu po okončanju

projekta. Biće obezbeđena sredstva iz lokalnog budžeta za nastavak projekta.

Prostor i troškovi grejanja doprinos su Kluba penzionera.

Važan činilac održivosti projekta jeste usklađenost aktivnosti sa prioritetima opštine.

U jedan deo aktivnosti uključeni su i volonteri iz NVO Osmeh.

10. CSR Priboj, ’’Iz sigurne kuće sigurnim korakom do hranitelja’’

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 14 od 22

 Lokalna samouprava veoma zainteresovana za usluge sigurne kuće. U predlogu budžeta
za 2007. godinu opredeljena su sredstva za ove namene. Opština je veoma senzibilisana
za probleme porodičnog nasilja.

Uspostavljen je cenovnik usluga za druge opštine.

Veoma je značajno što je objekat u vlasništvu CSR-a.

Saradnja sa drugim Centrima je već razvijena.

Na nivou opštine formiran je Neformalni savet – lokalna mreža protiv porodičnog nasilja.

Projekat se partnerski realizuje sa organizacijama sa kojima CSR već od ranije ima

kvalitetnu i uspešnu saradnju (Kolo srpskih sestara i Merhamet). Svi partneri imaju
zajednički interes i identifikuju se sa projektom. Projekat je bez sumnje prepoznatljiv i
visoko vrednovan u lokalnoj zajednici.

U toku je takođe usvajanje strategije održivog razvoja SO Priboj.

11. Dom Kolevka, Subotica, ’’Dnevni boravak’’

Ovaj projekat ide u pravcu transformacije ustanove. Aktivnosti projekta biće uvedene u
redovne aktivnosti Kolevke.

Stručni radnici su dodatno edukovani i kompetentni za pružanje usluge, što je razvojno

relevantan činilac njene održivosti.

Lokalna samouprava daje finansijski doprinos projektu, finansiranjem prevoza dece.

Projekat je ušao u predlog budžeta opštine za 2007. godinu. Predviđeno je za
funkcionisanje Dnevnog boravka 4,3 miliona dinara.

Postoji funkcionalna saradnja sa Razvojnim savetovalištem i volonterima Crvenog krsta.

12. OTHON – Dom za LOMR, Bačka Topola, ’’Kratkotrajni smeštaj dece sa

hendikepom’’

Ostvarena je finansijska podrška Pokrajinskog sekretarijata.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 15 od 22

 Projekat ide u pravcu transformacije ustanove, uvođenjem jedne sasvim nove inovativne
usluge na našim prostorima. Pilotira se nova usluga, što zahteva vreme i sredstva za
sticanje njene prepoznatljivosti i otvaranje građana ka mogućnostima koje usluga pruža.
Projektne aktivnosti ućiće u redovnu aktivnost ustanove.

Što se tiče mogućeg učešća lokalne samouprave, njeni predstavnici su upoznati. Za sada
nema konkretnih obećanja, ali se prepoznaje usklađenost sa prioritetima socijalne politike.
Projektni tim uzeće učešća u javnoj raspravi o budžetu za 2007. godinu.

Na projektu je animiran veliki broj lokalnih donatora, sa kojima od ranije postoji dobra
saradnja. To je značajan resurs održivosti.

Partnerstvo sa CSR-om je funkcionalno. CSR izrađuje kriterijume za priznavanje prava na

novo uvedenu uslugu.

Postoji jasan plan uključivanja volontera. Drugi partner, Bethesda, radio je na animiranju
volontera. Zabeležen je veliki broj prijava.

13. NVO Alternativni krug, Kragujevac, «Sigurna kuća za žrtve porodičnog nasilja»

Sigurna kuća je prepoznatljiva kako u Kragujevcu tako i u nekoliko manjih okolnih opština i
ima potencijal da preraste u regionalni centar za pomoć žrtvama porodičnog nasilja.

Podrška lokalne samouprave je bila kontinuirana i odvijala se u više pravaca ; kao

finansijska podrška budući da grad svakog meseca uplaćuje Sigurnoj kući oko 15 000
dinara za urgentne potrebe korisnica, kao podrška u obezbeđivanju prostora bez
nadoknade za potrebe Savetovališta i sekretarijata projekta i kao najvažnija prepoznata je
podrška u zastupanju projekta pred stranim donatorima.Lokalna samouprava je u više
navrata posredovala u kontaktima predstavnica Sigurne kuće sa međunarodnim
donatorima. Iz jednog od tih kontakata obezbeđena je i održivost ovog projekta u narednih
28 meseci.

Dakle u narednih skoro dve i po godine projekat će biti finansiran od strane Češkog
Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ukupna vrednost donacije je oko 240 000 eura.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 16 od 22

 Alternativni krug aktivno radi na unapređenju svog «Fund raising» plana zahvaljujući čijoj
uspešnoj primeni je obezbeđeno putničko vozilo (akcija lokalne televizije K9) i značajna
količina odevnih predmeta, kućnih aparata i sl ( lokalni preduzetnici i građani).

Partnerstvo sa CSR Kragujevac je za realizaciju ovog projekta od velikog značaja i ono će

biti nastavljeno i u narednom periodu.

14. CSR Petrovac i Žagubica, Petrovac na Mlavi «Dobar dan - pomoć u kući»

Iako tako nije bilo planirano projektni tim je pri kraju realizacije projekta odlučio da
održivost potraži u saradnji sa privatnim Staračkim domom «Centar».

Prvobitna ideja projektnog tima je bila da se po završetku projekta osnuje servis koji će
nuditi usluge pomoći u kući (PUK). Ali je ova ideja , ipak , odbačena budući da su uvideli
da bi za njih funkcionisanje takvog servisa, pre svega administrativno, bilo previše
komplikovano i zahtevno imajući u vidu kapacitete i trenutni obim posla zaposlenih u CSR.
Budući da su predhodno imali dobru saradnju sa lokalnim privatnim staračkim domom
„Centar“, dogovoreno je da «Centar» preuzme pružanje usluga PUK.

Prema potpisanom sporazumu CSR će ustupiti Staračkom domu »Centar» svoju

evidenciju dosadašnjih korisnika usluga pomoći u kući ali se obavezao da u okviru svojih
redovnih delatnosti u radu sa starima identifikuje nove potencijalne korisnike usluga PUK i
upućuje ih na Starački dom «Centar» .Starčki dom “Centar” se obavezao da će uposliti
sve geronto domaćice koje su bile angažovane na ovom projektu. .

Troškove za pružanje usluga pomoć u kući za sadašnje korisnike CSR «pokrivaće»

lokalna samouprava preko CSR a na osnovu odluke o Proširenim pravima iz socijalne
zaštite . CSR će odobrena sredstva dalje transferisati Stračkom domu «Centar».

Kao glavni nedostatak ovog sporazuma prepoznajemo neprecizno definisanu ulogu CSR
u daljim aktivnostima PUK. Budući da je CSR obezbedio sve preduslove za funkcionisanje
PUK , ali i da će nastaviti sa finansiranjem usluga PUK koje će Starački dom «Centar»
pružati jednom delu najugroženijh korisnika sa evidencije CSR kao logična se nameće i
potreba za nekom vrstom supervizijske uloge CSR u budućem periodu realizacije
aktivnosti PUK a što nije definisano pomenutim Sporazumom o saradnji.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 17 od 22

 15. Caritas Novi Sad, ‘’Eksperimentalna profesionalno – volonterska podrška
starima na terenu

Caritas već više godina realizuje uslugu podrške i pomoći starma na terenu. U tom smislu
ima razrađen i uhodan sistem rada, razvijenu metodologiju praćenja, vođenja evidencije o
korisnicima, i metodologiju unutrašnje evaluacije. Reč je o razvijenom paketu programa, sa
jakim potencijalom za transfer znanja, te kao takav može poslužiti kao primer dobre prakse
drugim sredinama, koje žele razvijati slične programe.

Potencijal za održivost postoji, jer je usluga već standardizovana u skladu sa dobro

prepoznatim potrebama ciljne grupe, a kvalitet usluge vrednovan od strane korisnika. Da je
program celishodan i vredan pažnje potvrđuje uključivanje koordinatora projekta u
Gerijatrijski forum, formiran na nivou grada, od strane lokalne samouprave, što predstavlja
neočekivani ishod projekta.

Sa gradskom vlašću uspostavljeni su kontakti. Još uvek nema konkretnih dogovora o

finansiranju, ali interesovanje postoji, kao i zakonski osnov za isto. Grad je spreman da
razvija mrežu usluga ka starima, u kojoj jednu od usluga može predstavljati Caritas-ov
program.

Sredstva za program i dalje će obezbeđivati nemački Caritas. Postoji interesovanje

italijanske regije Emilia Romagna za podršku projektima iz oblasti socijalne zaštite.
Posrednik u kontaktima sa regijom je lokalna samouprava. Uspostavljeni su i kontakti sa
japanskom vladom od koje je tražen jedan auto.

Kvalitetu programa i šansama za održivost dodatno doprinosi razvijena mreža saradnje sa

lokalnim subjektima – CSR, Crveni krst, Dom zdravlja, Omladinski centar, volonterske
organizacije.

U programskim aktivnostima evidentira se aktivna participacija volontera.

Svim navedenim primerima dobre prakse zajednički su sledeći elementi:

1. Pre svega, uspeli su da ostvare dobru saradnju sa lokalnom samoupravom,

korespondiraju sa prioritetima lokalne socijalne politike, vidljivi su u svojim sredinama, i
sledstveno uspeli da obezbede sredstva iz lokalnih budžeta,

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 18 od 22

 2. Nosioci ovih projekata bili su spremni na reorganizaciju rada svojih ustanova, i uveli, ili
planiraju da uvedu neke od projektnih aktivnosti u svoje redovne poslove, i/ili
3. Predstavljaju u svojim sredinama inovativne i/ili celishodne usluge, ciljano kreirane u
skladu sa dobro identifikovanim potrebama ugroženih društvenih grupa.

Još jednom želimo da ukažemo na činjenicu da od 15 prikazanih primera dobre prakse

projekata II konkursa FSI, samo su dva rukovođena od strane neke nevladine organizacije –
CARITAS Novi Sad i Alternativni krug Kragujevac. To je momenat na koji svakako treba
obratiti pažnju. Jasno je da je neophodno preduzimati odgovarajuće korake u cilju stvaranja
uslova za ravnopravnije učešće nevladinih organizacija u pružanju usluga socijalne zaštite.
Jedan od prvih koraka svakako bi bio donošenje Zakona o NVO.

PREPORUKE:

Kreatorima politika

○ Utisak je da je kompletno težište buduće održivosti projekata prebačeno na

lokalni nivo. Čini se da je potencijal referentnog Ministarstva nedovoljno uzet u
obzir. Mišljenja smo da, usluge koje su podržane od strane SIF-a kao
inovativne, treba da budu postavljene kao standard zaštite, i sledstveno
prepoznate od strane referentnog ministarstva kao nivo i kvalitet usluge koja
nužno treba da bude inkorporirana u rad ustanova, a u kontekstu reforme
socijalne zaštite u Srbiji. U suprotnom budućnost mnogih od kvalitetnih usluga
zavisiće od senzibliteta lokalnih zajednica i potencijala nosilaca projekata da
lobiraju i izbore se za sredstva.

○ U procesu kreiranja strateških dokumenata i definisanju prioriteta na lokalnom

nivo od izuzetnog značaja je partricipacija svih relevantnih subjekata, i
intersektorska razmena.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 19 od 22

 ○ Neophodno je doneti Zakon o NVO, kako bi se sistemski i jasno definisali status
i mesto nevladinih organizacija u odnosu na vladine organizacije i profitni
sektor. Smatramo da bi donošenje ovog zakona nevladinim organizacijama
dalo veći legitimitet u svojim lokalnim sredinama, nedvosmislenim definisanjem
njihovih mogućnosti delovanja. Na ovaj način stvaraju se uslovi za održivo
postojanje nevladinih organizacija, a samim tim i pokrenutih inicijativa sa
njihove strane.

○ Zakon o volonterskom radu još jedan je značajan zakon, čijim donošenjem bi

se stvorili uslovi za motivisanje građana na dobrovoljni rad, i sistemsko
postavljanje istog u našoj zemlji. Doprinos volontera prepoznaje se kao jedan
od važnih faktora održivosti projektnih inicijativa. Otuda volonterskom radu
treba posvetiti posebnu pažnju, kako bi se omogućilo njegovo
insitucionalizovanje i sistemsko definisanje. Mogući su i primenljivi različiti oblici
volonterizma – civilno služenje vojnog roka, studentska praksa, stažiranje, ili
neki drugi oblik dobrovoljnog rada. Zakonom bi se ove mogućnosti konkretno
definisale, ustanovile procedure i modeli primene.

○ Smatramo da bi potencijal održivosti različitih inicijativa bio daleko veći ukoliko

bi se potreba za novoustanovljenim uslugama posmatrala i definisala na nivou
više opština, odnosno na nivou okruga ili regiona. Prepoznajemo kao mogući
faktor održivosti upravo međuopštinska partnerstva i povezivanja, sve sa ciljem
obezbeđenja potrebnih sredstava za postizanje trajnosti novopostavljenih
usluga. U tom smislu i strateška planiranja se mogu raditi teritorijalno, za više
opština, kakva praksa već nekolio godina postoji u nekim zemljama Evropske
Unije. Konkretno u Italiji, planiranje socijalne politike, odnosno kreiranje novih
usluga sprovodi se na nivou tzv zona. Zone čini nekoliko opština koje
teritorijalno gravitiraju jedna ka drugoj. Upravo ovakvo povezivanje i teritorijalno
planiranje usluga za kojima više opština prepoznaje potrebu, jedan je od
mogućih načina za stvaranje uslova neophodnih za održivo postojanje pilot
inicijativa i njihovo transformisanje u usluge koje imaju budućnost. Prvi korak ka
teritorijalnom planiranju upravo bi mogao biti međuopštinsko povezivanje i
uspostavljanje partnerstava između više lokalnih samouprava na projektima
FSI, te plansko definisanje budućeg učešća opština partnera u finansiranju
usluge po isteku projekta, definisanje procedura, uloga i obaveza svake od
opština partnera. Mogući primer usluge kod koje je celishodno razmišljati o
povezivanju na nivou više opština jeste inovativna inicijativa kratkotrajnog

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 20 od 22

 smeštaja dece sa smetnjama u razvoju. Izvesno je da za ovom uslugom postoji
potreba u više opština. Zašto te opštine, koje teritorijalno gravitiraju jedna ka
drugoj ne bi uspostavile partnersku saradnju i udružile resurse radi
obezbeđenja održivog funkcionisanja navedene usluge? Mišljenja smo da je to
realno izvodljivo i funkcionalno rešenje, kojim bi se u kontinuitetu potrebni
resursi učinili dostupnim.

Fondu za socijalne inovacije

o S obzirom na to koliki uticaj ima kvalitet partnerstva na održivost
novoustanovljenih usluga, mišljenja smo da partnerstvima na lokalnom nivou
treba posvetiti posebnu pažnju, kako formalnim, tako i onim neformalnim, stalno
ih razvijati kroz što više zajedničkih aktivnosti, i kontinuirano širiti znanje o
pozitivnim efektima programa.
o Analiza projekata drugog konkursa FSI ukazuje na potrebu za povećanjem
vremena podrške pokrenutim inicijativama na lokalnom nivou, od strane Fonda.
Smatramo da bi bilo celishodno da se podrška Fonda ne iscrpi u godini u kojoj
traje projekat. S obzirom na to da je većina projekata uspela da obezbedi
selektivno održivost pojedinih projektnih aktivnosti, ima smisla razmišljati o
mogućnostima produžene podrške FSI-ja, na primer još dve godine po isteku
projekta, s tim da se ustanove jasna pravila, po kojima se u produženom
periodu podrške postepeno, po unapred utvrđenom planu, smanjuje učešće
Fonda, a povećava učešće lokalne samouprave.
o Omogućiti edukacije zainteresovanim organizacijama, kako bi se kontinuirano
jačali njihovi postojeći i razvijali novi kapaciteti za kvalitetno kreiranje i pružanje
usluga socijalne zaštite.

Postojećim i budućim aplikantima

o Smatramo da je celishodno postepeno uključivanje što većeg broja saradnika u
projektovanje. U suprotnom postoji realna opasnost da uvek isti ljudi budu
zaduženi za pisanje predloga projekata i njihovu realizaciju, čime neizbežno
dolazi do zamora, iscrpljenosti i pada motivacije. Da bi se to predupredilo,
potrebno je što većem broju ljudi dati priliku da se edukuje za pisanje predloga
projekata, i da uzme učešća u njihovom pisanju, odnosno realizaciji. Na ovaj
način jačaju se kapaciteti organizacije i stvaraju uslovi za razvijanje novih
usluga, uz održivo funkcionisanje već postojećih.

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 21 od 22

 o Uspostavljanje čvršće saradnje sa lokalnom samoupravom još u fazi
razmišljanja o mogućim projektnim inicijativama. Smatramo da je neophodno
projekne inicijative usklađivati sa prioritetima opštine na čijoj teritoriji bi se
inicijativa realizovala. Na ovaj način, opština od samog početka aktivno
participira u izradi predloga projekta, upoznaje se sa predloženom idejom, ima
mogućnost uticaja i prilagođavanja postavljenim prioritetima, čime predložena
inicijativa dobija daleko veće šanse za održivost.
o Lobiranje se pokazalo kao veoma značajan faktor za postizanje održivosti
uspostavljenih usluga. Smatramo da ustanove i organizacije treba da usmere
svoje resurse na uspostavljanje kontinuiranog procesa lobiranja relevantnih
subjekata, kako bi uspostavili čvršće kontakte sa važnim strukturama i
pojedincima, čija podrška im može pomoći u planiranju održivosti projekata koje
pripremaju i realizuju.

Autori dokumenta:
Vojo Lučić i
Marija Stojadinović

Analiza održivosti projekata -Drugi konkurs FSI Stranica 22 od 22