UDK:711.4/.7(045)=163.

41

PARTNERSKI PRISTUP I PARTICIPACIJA

GRAĐANA U PROCESU URBANE REGENERACIJE

Ivana Bogdanović Protić1

Rezime
Osnovna karakteristika urbane regeneracije jeste simultano
tretiranje fizičkih, ekonomskih, socijalnih i envajronmentalnih aspekata
urbanih problema, strateški pristup, uključivanje raznovrsnih aktera,
partnerski pristup i participacija građana. Partnerski pristup podrazumeva
okupljanje različitih interesnih grupa, kako bi se postigao sinergijski efekat u
postavljanju zajedničkih ciljeva i vizija. Koncept participacije građana se
smatra jednim od osnovnih instrumenata za postizanje efikasne urbane
regeneracije. Doprinosi ostvarivanju kvalitetnijih i održivih rešenja, većoj
saradnji između različitih aktera, jačanju lokalne demokratije, edukaciji i
razvijanju novih veština. Nivoi participacije kreću se od informisanosti i
konsultacija građana, do učešća građana u donošenju odluka i u konkretnim
aktivnostima vezanim za regeneraciju urbanih područja.

Ključne reči: urbana regeneracija, partnerski pristup,

participacija građana

1. UVOD
Savremeni pristup planiranja gradova napušta praksu
ekstenzivnog urbanizma u korist obnove postojećih gradova, a sa
ciljem unapređenja kvaliteta urbanih ambijenata. Metode unapređenja
menjale su se od urbane rekonstrukcije, preko revitalizacije i
rehabilitacije do urbane regeneracije. Urbana regeneracija je aktuelna
metoda unapređenja gradova, a njena osnovna karakteristika jeste
simultano tretiranje fizičkih, ekonomskih, socijalnih i envajronmenta-

1
Ivana Bogdanović Protić, Mr, asistent, Građevinsko-arhitektonski fakultet Niš
ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

lnih aspekata urbanih problema, strateški pristup, uključivanje brojnih

aktera i partnerstava i posebno participacija građana.
Do kraja 1990-ih godina u većini zapadno-evropskih zemalja
postignut je konsenzus između političkih partija da partnerski pristup,
uključivanje privatnog i javnog sektora, zajedno sa direktnom
participacijom lokalnih zajednica, predstavlja esencijalni element
efikasne strategije urbane regeneracije. Partnerski pristup
podrazumeva okupljanje različitih interesnih grupa /predstavnici
javnog sektora, industrije, članovi zajednice – građani i eventualno
privatni sektor/, kako bi se postigao sinergijski efekat u postavljanju
zajedničkih ciljeva i vizija. Participacija građana se primenjuje kao
pokretač za mobilizaciju resursa u samoj zajednici i implementaciju
aktivnosti kroz sopstvene potencijale zajednica, što doprinosi
održivosti planiranih aktivnosti [1]. Koncept participacije građana
doprinosi ostvarivanju kvalitetnijih rešenja, većoj saradnji između
različitih aktera, jačanju lokalne demokratije, edukaciji i razvijanju
novih veština. Nivoi participacije kreću se od informisanosti i
konsultacija građana /pasivno uključivanje/, do učešća građana u
donošenju odluka i u konkretnim aktivnostima vezanim za
regeneraciju urbanih područja /aktivno uključivanje/.

2. PARTNERSKI PRISTUP
Ideja o partnerskom pristupu počela je da se razvija krajem
1980-ih godina, a postala je ključni instrument urbane regeneracije
1990-ih godina. Breur definiše partnerstva kao koaliciju interesa
proisteklu iz više od jednog sektora za pripremu i nadgledanje
dogovorene strategije za suzbijanje urbanih problema [4].Uprkos
potrebi za partnerstvima, Parkinson 1996. ukazuje na: ''problem
stvaranja pravog institucionalnog instrumenta sa adekvatnim
podsticanjem, sankcijama i izvorima za integrisanje akcija nacionalnih
i lokalnih, javnih, privatnih institucija i zajednica i agencija kao
fundamentalnog zadatka partnerstava, a ne samo uvođenje
partnerstva kao klišea [7].
U partnerstva mogu biti uključeni [9]:
• organizacije odgovorna za urbane servise u susedstvima /
stanovanje, obrazovanje, zdravstvo, servisi sa zapošljavanje,
transport/
• predstavnici lokalne zajednice – izabrani članovi kao savetnici,
predstavnici stanara, stambenih i volonterskih organizacija
• lokalni poslodavci.

18
 Partnerski pristup i participacija građana u procesu urbane regeneracije

Glavne prednosti i pozitivni efekti partnerskog pristupa u

urbanoj regeneraciji su: pitanje finansiranja i prevazilaženje
multidimenzionalne i kompleksne prirode urbanih problema koja
zahteva integrisanu, koordinisanu strategiju i koja uključuje veliki broj
aktera. Nime, partnerstva mogu da omoguće strateški okvir koji
podstiče kooridnaciju i integraciju politika i resursa između javnog,
privatnog i volonterskog sektora i lokalnih zajednica [7]. Partnerstva
mogu da olakšaju koordinaciji aktivnosti i prevazilaženje problema
raspodele zadataka i odgovornosti između različitih aktera. S obzirom
da lokalni uslovi variraju i u okviru jedne zemlje, a pogotovu u
različitim zemljama, predstavnici vlasti, uključene institucije i
predstavnici zajednice teže da pragmatično razviju sopstvene
strategije i politike. Partnerski model se pokazao kao efikasni
mehanizam koji osigurava da politike koriste celoj zajednici. To
posebno dolazi do izražaja kada je potrebna efektivna koordinacija
područja povezanih politikom i efikasno upravljanje programima
urbane regeneracije.
Partnerstva omogućavaju da lokalni građani aktivno učestvuju
u impelmentaciji ciljeva urbane regeneracije. To može doprineti da
ekonomske i socijalne politike mnogo efikasnije odgovaraju lokalnim
karakteristikama i potrebama lokalnih interesnih i socijalnih grupa.
Evidentan je trend uključivanja građana u inicijative urbane
regeneracije stambenih kompleksa, što se kreće od konsultacija i
uključivanje zajednice u kreiranje i planiranje programa regeneracije,
do formalne uloge u partnerskim inicijativama.
Partnerstva mogu da rade na više nivoa:
• sistematska partnerstva, koja uključuju strateške tvorce
politika, a najefikasnija su kod problema velikih razmera
• programska partnerstva, koja su pogodna za implementaciju
strategije urbane regeneracije
• tehnička partnerstva, koja se bave kratkoročnim aranžmanima
da bi postigli posebne ciljeve.

Jedna od najvažnijih karakteristika partnerstava jeste

poštovanje uloge i doprinosa svakog partnera, prilagodljivost, kao i
održivost izvan zahteva specifičnog programa regeneracije.
Partnerstva moraju biti formirana na bazi zajedničkih interesa i na
bazi recipročne podrške. [2].Osim toga za uspešan rad partnerstava
podrazumeva da budu izgrađena na strateškoj viziji i okviru za akciju,
odražavaju zajedničko vlasništvo, interese, ambicije i međusobno
razumevanje, da budu sveobuhvatna i prilagođena lokalnim uslovima.
Unutar partnerstava treba da postoji jasna alokacija odgovornosti, a
značajno je i da partnerstva budu podložna promenama tokom

19
ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

vremena. Koherentna nacionalna politika, pogodni regionalni okviri i

modernizovana lokalna vlast su glavni elementi okvira koji omo-
gućava efikasan partnerski pristup u urbanoj regeneraciji /slika 1/ [4].

Slika1. Okvir koji omogućava partnerski pristup u urbanoj regenerciji

Poslednjih 15 godina, partnerski pristup je postao određujuća

karakteristika urbane regeneracije u Velikoj Britaniji. Uspostavljanje
partnerstava je neophodni korak za obezbeđenje finansiranja od
strane vlade, a u svakoj lokalnoj zajednici može biti čak 70 do 80
partnerstava koja deluju simultano [11]. Partnerstva se formiraju od
različitih organizacija [8]:
• javne organizacije - uključuju lokalne vlasti, centralna vladina
odelenja /kao Government Offices for Regions, National Health
Service Trust and Police. Koa i agencije kao buisniss.led Tarining
and Enterprise Councils/
• privatne profitabilne organizacije - kompanije i finansijske
institucije, koje igraju rastuću ulogu u zajednici kroz programe
akcionarske socijalne odgovornosti i sponzorstva /npr. Buisness
in the Community je neprofitna organizacija koja povezuje
kompanije sa volonterskim organizacijama i lokalnim vlastima u
cilju implementacije programa urbane regeneracije na lokalnom
nivou/
• neprofitabilne privatne sektorske organizacije - u
mnogobrojnim formama /npr. National Council for Voluntary
Organisations - omogućava detaljnu godišnju analizu
volonterskog sektora/.

Uspešan primer partnerstva predstavlja Whitfield area u

Dundee-u, koji je izabran za model novog partnerskog pristupa u
škotskoj urbanoj politici za razvoj, koordinaciju i implementaciju

20
 Partnerski pristup i participacija građana u procesu urbane regeneracije

dugoročne regeneracije jednog stambenog kompleksa. Partnerstvo je

formirano 1988.godine, a ima 2 komponente: odbor i podgrupe koje
se bave raznim aspektima strateškog planiranja i implementacije u
sledećim sektorima: stanovanje, okruženje, servisi zajednica,
zapošljenje, treninzi, monitoring i evaluacija. Odbor se sastoji od
predstavnika Veća distrikta, regionalnog veća i nekoliko kompanija.
Stanovnici učestvuju kroz Upravljačku grupu sastavljenu od 20
članova sa 7 područja. Unutar partnerstva članovi lokalne zajednice
imaju 4 predstavnika u svakoj pod grupi i maksimalno 10 članova u
odboru [9].

3. PARTICIPACIJA GRAĐANA
Participacija kao pravo na učešće u odlučivanju u upravljanju
zajednicom pripada grupi političkih ljudskih prava. Koncept
participacija građana je počeo da se intenzivnije primenjuje
integrisanjem u deklaraciju UN Agenda 21 u Rio de Janeiru 1992.
godine2. Agenda 21 daje prednost lokalnim zajednicama u iniciranju i
realizaciji aktivnosti i participaciji građana prilikom donošenja odluka.
Participacija građana se danas smatra jednim od osnovnih
instrumenata za postizanje uspešne obnove i regeneracije gradova.
Najjednostavnije rečeno, misli se na participaciju u planiranju ljudi koji
nisu profesionlani planeri ili činovnici vlade. Kroz ovaj proces građani
učestvuju u razvoju, primenjivanju i menjanju lokalnih integralnih
planova regulacije, odnosno u planiranju i donošenju odluka koje
utiče na njihovu zajednicu. Participacija građana doprinosi
pronalaženju boljih rešenja, ali je potrebno ispuniti sledeće
preduslove: motivisati građane za aktivno učešće, informisati građane
o značaju planerskih akcija za oživljavanje prostora, edukovati
građane o predmetu rada i pravovremeno uključivati građane [3].
Uvid građana u programe urbane regenercije, osim ostvarivanju
kvalitetnijih rešenja, doprinosi i unapređenju kulture stanovanja i
svesti stanara, što je značajno i za postizanju održivog urbanog
razvoja, jednog od glavnih ciljeva Lisabonske strategije.
Participacija stanara se smatra važnim aspektom uspešne
urbane regeneracije stambenih kompleksa. Stanari se više ne
smatraju objektom aktivnosti, već aktivnim učesnicima u procesu

2
Ističe se da lokalni organi vlasti imaju vitalnu ulogu u mobilisanju i
podsticanju stanovništva na dodatne napore u cilju implementacije održivog
razvoja, a davanjem značaja participaciji prilikom donošenja odluka utiče se i
na razvoj velikog broja instrumenata za praćenej aktera [10]

21
 ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

regeneracije. Ideja je da se na taj način stanarima omogući da budu

sposobni za upravljanje sopstevnim životima i za neophodne
aktivnosti za unapređenje. Jačanje zajednice je postao ključni
koncept u programima urbane regeneracije u Velikoj Britaniji i ostalim
evropskim zemljama. Smatra se da ukjlučivanje građana možda neće
unaprediti programe regeneracije, ali će doprineti porastu socijalnih
kontakata i socijalne kohezije između ljudi, a dugoročno smanjenju
procesa socijalnog isključivanja. Osnovni principi participacije
građana sistematizovani su u tabeli 1, a preporučeni su od strane
English partnerships3 – Nacionalne agencije za urbanu regeneraciju
u Velikoj Britaniji.

Tabela 1. Principi participacije građana

PRINCIPI PARTICIPACIJE GRAĐANA

1. početi na vreme da bi se postigli što
bolji rezultati – omogućava pravovre-
meno uključivanje građana i budućih
stanara
2. jasno definisati ciljeve uključujući i
prepoznavanja nekog vida angažo-
vanja građana i koji kapacitet zajednice
treba da bude uključen
3. uključiti prave ljude – poznavanje
strukture zajednice – starost, pol, etni-
čka struktura stanara područja i onih koji
se očekuju da se dosele
4. uključiti partnere koji mogu da do- 8. imati jasnu strategiju
prinesu postizanju željenih rezultata komuniciranja sa partnerima
5. postaviti pravila uz uključivanje 9. biti fleksibilan u vezi krajnje
građana i partnera – jasno definisnaje strategije kako bi se pomoglo
nadležnosti i odgovornosti za sve stvaranju održive zajednice –
aktivnosti razvoj strukture zajednice može
6. postaviti jak plan implementacije doprineti stvaranju novih
sa realnim rasporedom aktivnosti mogućnosti
7. razmotriti različite modele uklju- 10. meriti uspeh i koristiti rezultate
čivanja građana, učiti iz iskustava za buduće projekte
drugih programa regeneracije

Tipovi politika i nivoa u kojima je uključivanje pogodno zavise

od sledećih faktora:
• volje nacionalnih i lokalnih vlasti da uključe stanare u proces
urbane politike
• razmere problema /npr.unapređenje malog stambenog bloka
može uključiti stanare, a ne i rušenje celog kompleksa/
• želje stanara da preuzmu odgovornost.

Nivoi participacije građana obuhvataju: informisanje, istra-

živanje, konsultacije, participaciju i delegaciju, što može
podrazumevati:

3
Osnovni cilj ove agencije predstavlja podržavanje održivog razvoja u velikoj
Britaniji, podsticanje visoko-kvalitetnih, dobro dizajniranih, održivih mesta za
život i rad ljudi [5].

22
 Partnerski pristup i participacija građana u procesu urbane regeneracije

• davanje informacija ljudima za dobrobit komunikacije ili

omogućavanje da učestvuju u donošenju više odluka - putem
štampe, web sajtova, bilbordova
• istraživanje – intervju fokusnih grupa ili postavljanje kutija za
davanje predloga
• konsultacije kroz razne tehnike – konferencije, vorkšopovi,
traženje pismenih odgovora na politike i predloge
• uključivanje u partnerstva ili delegatsko uključivanje u odbore
• delegacija odgovornosti, moći, upravljanja.

U Holandiji postoji veliki broj programa urbane regeneracije

stambenih kompleksa koje su inicirali stanari i lokalni investitori
(komercijalne aktivnosti, socijalni servisi, nevladine organizacije).
Osmišljavanje strategije i programa urbane regeneracije najčešće se
vrši kroz inetraktivnu aktivnost između vlade i učesnika /tabela 2/.
Lokalne vlasti i učesnici se redovno sastaju da se informišu,
diskutuju, odlučuju i pregovaraju o problemima i strategiji [6].

Tabela 2: Lestvice participacije po Arnsteinu (1969)

Forma paricipacije Uloga lokalnog učesnika Uloga vlasti

Interaktivna
Samoupravljanje Preuzimanje inicijative i biranje Nudi podršku učesnicima
Kooperacija Jednaki status i uloga, zajedničko Jednaki status i uloga, zajedničko
biranje biranje
Delegacija Donošenje odluka unutar datog Nudi stepene slobode unutar okvira
okvira
Simbilički
interaktivna
Participacija Diskusija i ponuda deja i sugestija Diskusije i saveti vezani za
planiranje procesnih mogućnosti
Konsultacije Daje mišljenje i komentare Nudi zatvoreno rešenje gde su
učesnici pod striktnim uslovima
mogu da kažu nešto
Informacija Potrošnja informacije Nudi informaciju o njihovim
odlukama
Neinteraktivna
Autoritarna Ni u kom pogledu Odlučuje sama

4. ZAKLJUČAK
Jedno od najznačajnijih obeležja procesa urbane regeneracije
jesu raznovrsni vidovi partnerstava između javnog, privatnog i trećeg
sektora. Ova saradnja proistekla je iz prepoznavanja većeg broja
aktera, čiji se interesi ostvaruju u području tretiranom programom
urbane regeneracije i koji su u funkciji pronalaženja kvalitetnijih rešenja

23
ZBORNIK RADOVA GRAĐEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 25

i boljeg upravljanja urbanom regeneracijom. Partnerskim pristupom i

jačanjem potencijala zajednice u raznim etapama programa urbane
regeneracije može se kroz strateški pristup prevazići kompleksna
priroda urbanih problema i omogući sinergijski efekat u postavljanju
ciljeva i implementaciji programa. Participacija građana u programima
urbane regeneracije se ne primenjuje samo kao cilj već i kao
instrument, koji ne podrazumeva samo angažovanje zaintersovanih u
već osmišljenim aktivnostima, već i visok stepen inicijative, jačanje
građanske svesti, zaintersovanosti i postizanja kvalitetnijih rešenja.
Time se uspostavlja viši nivo poverenja, zajednička dobrobit zajednice i
viši stepen demokratzacije, pri čemu proces participacije treba da
bude otvoren i transparentan, kako bi omogućio svim
zainteresovanim građanima uključivanje u bilo koji nivo urbane
regeneracije.

5. LITERATURA
[1] Bogdanović Protić, I.: Unapređenje višespratnog stanovanja
metodom urbane regeneracije sa posebnim osvrtom na grad Niš,
magistarska teza, Građevinsko-arhitektonski fakultet Niš, 2008.
[2] Bogdanović Protić, I.: Urbana regeneracija višespratnog
stanovanja, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2009.
[3] Bogdanović Protić, I.: Metodološke osnove urbane regeneracije,
Zbornik radova Građevinsko – arhitektonskog fakulteta u Nišu, br.
24, Građevinsko-arhitektonski fakultet Niš, Niš , 2009.
[4] Breuer, B., Göddecke-Stellmann, J.: Strategies for upgrading the
physical environment in deprived urban areas, Bundesmini-sterium
für Verkehr, Bau und Stadtentwicklung, Berlin, 2007.
[4] Carley, M., Chapman, M., Hastings, A., Kirk, K., Young, R.:
Urban regeneration through partnership: A critical appraisal, The
Policy Press, Bristol, 2002.
[5] English partnerships, English partnerships' approach to
community regeneration, London, 2007.
[6] Heins, G., Bus, A.: Self supporting urban communities, first draft,
Investigating a preventive social approach of urban renewal, ENHR
International Conference, Reykjavik, 2005.
[7] Roberts, P., Sykes H.: Urban Regeneration, a Handbook, Sage
Publications, London, 2000.
[8] www.eaue.de
[9] www.ensure.org/guidebook/new/working_together/index.html
[10] www.grc.cf.ac.uk/lrn/resources/citizen/ participation.php
[11] www.jrf.org.uk/publications/urban-regeneration-through-
partnership-critical-appraisal

24