Frederik eshton LUNI KOBNA ŠIFRA.

Halo Mark! Da li me dobro čuješ? govorio je visoki muškarac blago iskrivljenih usta.
Čujem te, šefe! odgovori glas
Ona prokleta budala Vaprand mi je i dalje za petama. Siguran sam da će me pratiti kada
iziđem iz restorana. Ostavi otvoren glavni ulaz u dvorište skladišta i postavi se sa Benetom u
zasedu nastavljao je vi
S Znam šta treba. Mozda bi bilo dobro da ga zgrabimo zivog i da čujemo šta zna reče njegov
sago
Vornik Bilo bi dobro... Ali ništa ne rizikujete. Taj momak mora da nestane zaključi visoki i
vrati se u res
Toran. Odmah plati i polako, toboze, bezbrizno iziđe na Jamajka Rod i krenu prema
trgovačkim dokovima.
Odmah za njim iziđe mlad čovek u kišnom ogrtaču boje meda. Bio je to detektiv američkog
Federalnog istraznog biroa iz NjuDzersija, Stiv Vaprand. Njegova smeđa kosa bila je prilično
razbarušena i dovoljno duga da je ličio na mnoge osrednje mladiće širom sveta. Sa svojih dva-
deset i osam godina izgledao je mladi Površan posmatrač ne bi ga ru zapazio, ali vičnom oku
ne bi izmakli njegov pronicljiv pogled, snazne šake, koje su otkrivale izuzetnu snagu
tela srednje visine, i
odmerenost svakog njegovog po
kreta
Vaprand prede ulicu i iskosa poče da pazi na čoveka čiji trag je sledio već četiri dana. Nadao
se da ga Harold Derekton nije primetio i prepoznao u toku ta četiri dana. Nadao se da će
konačno saznati de je sklonište ovog opasnog ganSstera. Ali to su bile nade još uvek mladog
iako izuzetno sposobnog detektiva. Derekton ga je bio i primetio i prepoznao, ali sada je
mirno išao dalje.
Iz JamajkaRoda krenuše u Klark Strit. Vaprand tek na pola ulice primeti da je ona slepa i da
izlazi prema obali. zatvara je nekakva velika, ali niska zgrada. Samo dva reda četvrtastih i
malih prozora opremljenih metalnim rešetkama otkrivali su da je to neko skladište, ili cak
neki stari zatvor.
Kapija je bila široka da kamioni lako udu. Vaprand ugleda kako Derekton ulazi kroz tu kapiju
i ne osvrćući se za sobom. Siguran je u sebe pomisli detektiv i nehotično se osmehnu. Ali ni
on se nije osvrtao, jer da jeste verovatno bi primetio da još neko prati njega i Derektona.
Detektiv prede ulicu i dođe do ugla zgrade, a onda toboze nezainteresovano prođe ispred
kapije. Baci pogled u dvorište i pri slabom svetlu primeti gomile sanduka i zidove dvorišnog
dela zgrade. Pod jednom svetiljkom detektiv izvadi plan grada i brzo nade sekciju Roterita a
zatim otkri Klark Strit. Zaključi da zgrada, koja zatvara ulicu, mora da
ima izlaz i na obalu Temze. Pomisli da ga je Derekton povukao za nos koristeći taj prolaz.
Zato brzo i odlučno pode nazad i uđe u kapiju.
Ali tek što je odmakao nekoliko jardi, iza gomile sanduka na njega se baciše dva muškarca,
od kojih je jedan bio pravi medved. Braneći se, Stiv Vaprand nije mogao ni da obuhvati široke
grudi napadača.
Ludi Mort Benet! uzviknu detektiv pokušavajući da se otme i poteghne revolver.
Bio je prepoznao Derektonovog »gorilu« i hteo je da ga uvredom naljuti i izazove da napravi
neku grešku. Ali Mortimer Benet je samo stezao Vapranda i drzao ga čekajući da Mark Holder
obavi svoj deo posla.
Nešto teško pogodi Vaprandovu glavu i on klonu, jer mu nekako čudno popustiše noge, iako
je još koji trenutak bio svestan. Sledeći udar oseti kao da mu nešto eksplodira u glavi i on se
sasvim onesvesti. Napadači ga brzo povukoše ka jednim niskim dvorišnim vratima, ka kojima
se stizalo niz četiri stepenice. U vlaznom i izgubljenom hodniku čekao ih je Harold Derekton.
Dakle, brzo ste ga smotali! Odlično, momci! Morte, zatvori glavnu kapiju i mozeš na počinak,
a ja i Mark ćemo da porazgovaramo sa njuškalom reče Derekton prihvatajući jednu ruku
onesvešćenog detektiva.
Dok je išao prema kapiji Benet začu neki sušanj kod gomile sanduka, ali nije video ništa.
Oslušnu još nekoliko trenutaka, a onda priđe kapiji i zatvori oba metalna krila. Spusti teški
zasun i otklati se do vratarske i zatim ispod kreveta izvadi kijti i dobro nateghnu pokrivač i
leghne na stari krevet i prašnjavim ćebadima.
prohladni dani jeseni nocu počinjao
je da duva zapadni vetar i da odnosi dim iznad grada. Drugih godina u ovo doba počinjale su
magle i mešale se sa gustim smogom. U takvim danima London je bio sumoran. Ali ove
godine dani su počinjali s vetrom, koji bi posle utihnuo i vedro nebo nad gradom sve do
večeri ostajalo je čisto.
Te večeri Donald Sikert je počeo šetnju sa obale Temze, odaklev je Samjuel Makferson
otplovio svojim brodom, srećan što će se naći na dugom krstarenju, ali ujedno nezadovoljan
što odlazi sam, jer Dzejn Vitington je bila na putu u Švedsku, gde ju je pozvala Švedska
akademija nauka, a Donald Sikert nije mogao da napusti svoje čudne eksperimente.
Pošto Makfersonov brod nestade na meandru Temze i iza šume dizalica na obali, Donald
Sikert pode ka JamajkaRodu i uđe u park. Šetao je posniatrajući zive jesenje boje i hvatajući
prve listove koji su otpadali sa drveća. Sunce se gEsilo na vrhovima krovova
mnogomilionskog grada i brzo se spuštao mrak, Nikada Sikert, odnosno slavni Lun, kralj
ponoći, nije izgledao tako smiren i vedar. Na licu mu je titrao osmeh kao da razmišlja o
kakvoj dobroj šali.
Tih dana u Londonu se pričalo da je tajanstveni Lun bolestan, a u nekim listovima pojavile su
se i pretpostavke da je već umro. Pričalo se da je Skotland Jard prestao da ga goni i da su
javni tuzilac i istrazni sudija potpisali dokumenta da se obustavlja svako gonjenje Donalda
Sikerta: Svi ti glasovi umnozavali su se ohrabreni senzacionalnim, toboze proverenim vestima
da je Lun ne samo slobodan i da moze mirno da zivi, nego i da je tajno odlikovan. Naravno, to
nije bilo tačno. Ali nečeg tačnog i novog bilo je u svemu tome na šta se nadovezivala mašta.
Skotland Jard je povukao sve poternice, jer sa jedne strane pokazale su se uzaludne, a s druge
strane bilo je vrlo nezahvalno goniti čoveka,
koji je u očima mnogih ljudi širom .veta bio zasluzni gonilac zločina, skotland Jard i policija
veoma mno,o su gubili od svoje popularnosti baš zato što su se mnogo puta okomili, umesto
na zločince, na Donalda Sikerta. U SkotlandJardu smatrali suda je došao trenutak da poprave
svoje greške.
A sve je počelo u toku leta. Lun je već godinama radio na tome da u sebi uspostavi kontrolu
nad autonomnim nervnim sistemom i unutrašnjim procesima. I već je postizao to da je mogao
da uspori rad svog srca do te mere da je izgledalo da je mrtav. Mogao je da poveća ili snizi
svoj krvni pritisak i da uspori ili ubrza mnoge procese u organima. Postizao je na naučnoj
osnovi ono što su na svoj komplikovani način postizali jogi i razne vrste asketa u Aziji.
Da bi proverio neke od dostighnutih mogućnosti svoje volje i organizma, Lun se prijavio u
Sant Olav bolnicu i upisao se pod svojim pravim imenom. Stari i slavni dr Dzošua Braun ga je
odmah upozorio da mora obavestiti Skotland Jard.
Samo vi činite što smatrate da treba rekao mu je mirno Lun i zauzeo mesto u maloj
bolničkoj sobL
Pozalio se da je bolestan i na elektrokardiogramu njegovo srce je bilo nezapamćen izuzetak.
Lekari su se čudili kako uopšte još zivi taj čudni čovek. Njegovo srce kucalo je vrlo sporo, a
krvni pritisak je naglo rastao i padao. Lekari su zaključili da je samo pitanje dana kada će
Lunovo srce zauvek prestati da kuca. O svemu tome Skotland Jard je izvešlavan preko
inspektora koji je bio u blizini Luna.
Sve je proveravano. Nastale su i dve uzbune, jer je Lun po shvatanjima lekara bio već umro.
 Ne zelim da umrem. Volja koju imam jača je od slabosti srca govorio im je Lun.
A oni su pred njim potvrdno klimali glavama i smešili se, da bi čim
iziđu iz njegove bolesničke sobe odmahivali glavama, što je trebald da znači da je blizu kraj
slavnog kralja ponoći.
Konačno, Skotland Jard se odrekao svih tuzbi protivu Luna. 1 njegov prijatelj slavni reporter
Artur Markinč zamoljen je damu sve to kaze. Onda su zaredala druga brisanja svega onog što
je bilo spremno da mu se stavi na spisak grehova i prekršaja zakona Velike Britanije. Čak su
podrzavani i oni ljudi koji su Luna smatrali svojim idealom. Tako je Donald Sikert i formalno
stavljen u polozaj sasvim slobodnog i poštovanog građanina Londona i sveta.
Mozda je o tome mislio dok je šetao nasmešen u sumraku pod krošnjama drveća. Kad je pao
mrak, on se osloni o široko deblo starog platana i stopi se s njim tako da ga je bilo teško
zapaziti i sa udaljenosti od dva jarda. Stajao je tako smiren i uravnotezen kao da je srastao s
ogromnim stablom. Baš kad je počeo da razmišlja o tome kuda da ode na večeru, jer se našao
daleko od centra grada, on začu nečije korake. Dva čoveka dolazila su stazom ispod platana i
nešto razgovarala. Ali Lun je razumeo reci tek kad stigoše sasvim blizu.
Prosto je neverovatno kako Vaprand uspeva da mi bude stalno za petama reče jedan od
njih. Sledio nas je do ulaza u park, ali nije se prevario da ude ovamo. Ipak, verujem da ću ga
videti iza sebe, pa makar kuda krenuo iz ove mračne aleje.
Treba da ga uklonimo. On je došao za nama i smetaće nam u trenutku kada nađemo Lantona
reče drugi.
Učinićemo to još noćas. Ti idi u sklonište, a ja ću pustiti da mi taj prokleti detektiv bude za
petama. Javiću ti telefonom kad ću doći. Ti i Mort spremite zasedu i ukokajte tog gada
zaključi prvi.
Lun nije dalje čuo i htede da ih prati, ali pvv nego se okrenu začu
nečiji neobično laki hod po travi. Uskoro pored drveta prođe jedan čovek u kišnom ogrtaču
čiju boju je u mraku bilo teško odrediti. Lun ga propusti, a onda poče da ga prati hodajući još
nečujnije.
Tako je došlo do toga da je Lun ušao u restoran u kome je večerao Harold Derekton i u koji je
toboze riezainteresovan za sve oko sebe ušao i detektiv Federalnog istraznog biroa
Sjedinjenih Drzava. Bio je to čudan slučaj da je Lun poznavao mladog detektiva, iako ovaj
nije znao pravi lik Donalda Sikerta. U jednom sukobu s gangsterima Lun je spasao zivot
mladom detektivskom pomoćniku Štivu Vaprandu. Oteo ga je iz ruku ubice u trenutku kada je
ovaj hteo da mu ispali metak u glavu s pola jarda daljine, jedne noći u Njujorku.
Mozda bi sada Vaprand prepoznao svog spasioca da je obratio paznju na ostale goste
restorana. Ali on je neprimetno motrio samo na Harolda Derektona. I dok je ovaj nešto
telefonirao, verovatno je nagađao koga zove gangster iz NjuDzersija ovde u Londonu. Ali nije
bilo načina da to utvrdi. Ostalo mu je samo da ga drzi na oku i otkrije njegovo sklonište, što
mu do sada nije uspevalo. Već dva puta izgubio ga je u uličicama tu blizu dokova.
Tako se dogodilo da je Lun krenuo za detektivom Vaprandom u času kada je on srljao u
zasedu. Da bi ostao neprimećen Lun nije stigao da spreči napad na detektiva, ali je upao u
dvorište starog skladišta dok su Mark Holder i glomazni Mortimer Bent vukli Vapranda ka
niskim vratima.
Uakle, sada smo tu, Vaprande! uzviknu Harold Derekton videći da se detektiv osvestio.
Vaprand osmotri vlaznu podrumsku prostoriju, kroz čiji otpali i ispucali sloj maltera su virili
grubo tesa
ni kameni blokovi temelja zgrade. Pošto shvati gde se nalazi, pokuša da pokrene noge i ruke,
ali samo razočarano utvrdi da je čvrsto vezan.
Platićeš mi ovo, Derektone! odvrati detektiv. Zbog ove noći goniču te celog zivota.
Verujem ti, Vaprande! Ćak tvrdim da ćeš me goniti celog svog zivota. Ali bolje bi bilo
reći da si me gonio celog svog zivota, jer tebi je večeras, i ovde, kraj odvrati De rekton. A
sada pokušaj da shvatiš svoj polozaj. Jedini način da ostaneš ziv jeste da ispričaš sve što znaš.
Verujem da znaš i gde je Terens Lanton. Govori!
Nećeš od mene saznati ništa, gangstersko kopile! Već sam ti pripremio omču ovde u
Londonu. Nećeš ni izići iz ove jazbine, a bićeš u rukama pravde ljutito reče vezani Vaprand.
Lazeš, njuškalo! Prokleto loše lazeš! Ja znam da me slediš bez ikakvih dokaza. Već bi
zamolio englesku policiju da me uhapsi, samo kad bi mogao da poteghneš bilo koji dokaz:
A tvoje mahinacije u zatvoru u NjuDzersiju?
Koliko se zna za sve to odgovara Koningsberg sa svojom Merlin Fraser. Ja s tim nemam
nikakve veze.
Sam znaš da je tvoj imenjak Koningsberg bio izvršilac. Neko drugi je skupljao novac,
A zašto me slediš? Nemani od tebe mira ni sa ove strane okruna.
Ne mogu bez tebe, bobirr1 Zelim da te lepo upakujem u primiče i postavim u električnu i
iljlui nasmeja se Vaprand
Kazi mi zašto m« h ti zapravo znaš? vr» upita gangster i ju
nameštajući na njr iča.
Znam s neki dokazi Ni sve znam. A
tjte se bez pi iim glasom o I
Gangster podize revolver i naniftani u koleno svog zarobljenika. Siktavi, prigušeni zvuk
odjeknu i Vaprand se trze iskrivivši lice, a onda saze glavu i pogleda svoje koleno, na kom se
videla rupica od kursu ma. Odttiah zatim bol mu pomuti svest i on klonu.
U tom momentu Mark Holder pri meti da trak svetla, koji je iz dugog hodnika dopirao do
okvira vrata podruma, na trenutak nestade, a onda se opet pojavi. Dakle, neko je u prolazu bio
zaklonio svetiljku. On gurnu Derektona i stavljajući prst na usta pokaza prema vratima. Njih
dvojica se povukoše do ogromnog zidanog stuba, koji je podupirao nar sače podrumske
tavanice. Odatle su očekivali dolazak nepoznatog.
Bio je to Donaid Sikert. On se nalazio u hodniku i kroz otvorena vrata je čuo razgovor sa
detektivom. Tek kad je čuo zvuk prigušenog pucnja shvatio je da je pogrešfo i da je trebalo da
odmah napadne.
U zurbi je prevideo da će prolazeći otvorenim vratima na trenutak zakloniti električnu
svetiljku u hodniku. Kada je lezeći na podu provirio iz samog donjeg ugla vrata, dočekaše ga
kuršumi iz dva revolvera. On brzozapuca otkrivši da zločinci stoje u zaklonu. Jedan od njih
jeknu i Lun začu Derektonov glas:
Povuci se Mark! Ja ću da svršim s njuškalom i njegovim uhodama!
A tada Lun vide kako se trza telo vezanog detektiva Vapranda. Gangster je pucao u svoju
zrtvu rešen da se zauvek oslobodi mladog detektiva.
Lun opali nekoliko puta i uskoči u podrum, ali zadnji Derektonov kuršum pogodi golu
električnu sijalicu i u podrumu nastade mrak. Samo svetio iz hodnika prodiralo je malo kroz
vrata i činilo da Lun postane vidljiva meta. Zato on munjevitom skokom potrazi zaklon u
mraku. Tamo se sudari sa nekim i ispusti revolver. Nastade grčevita borba dva snazna
muškarca.
Dok se to događalo, lako ranjeni Mark Holder bese stigao da probudi i dovede Mortimera
Beneta. Njih dvojica dolazili su osvetljenim hod nikom i s revolverima u rukama.
Ovamo, Morte! Drzim ga! viknu Derekton.
Baš u tom trenutku Lun ga odbaci udarcem koji bi uspavao mnoge snazne ljude. Ali Harold
Derekton je bio jedan od onih zilavih stvorenja, čija snaga je bila isto toliko velika koliko i
pokvarenost. On se otkotrlja u ugao i nade zaklon.
Sada je Lun bio protivu trojice. Pomisli da je pogrešio što i tog dana nije poneo nešto od svoje
opreme za borbu. Čak i njegov pištolj je bio malog kalibra. Ali sada ni njega nije imao u
rukama.
, Pokazi se, ti Vaprandovo njuškalo! zvao je Harold Derekton.
 Gore nema nikog. Izgleda da je samo jedan! viknu iz hodnika Mark Holder.
A šta je s tobom, Mark? Jesi li ranjen? opet viknu Derekton.
Samo me okrznulo! Već sam zaustavio krv! Nije mi ništa! odazva se Holder.
A Vaprand je gotov nastavi Derekton. Napašćemo kad nam bude odgovaralo. Ptičica je u
kavezu.
Lun je nečujno pipao oko sebe. Prsti mu napipaše policu punu nekakvih prašnjavih boca. On
uze jednu i opipa čep. Bio je dugačak i takođe od stakla. Lun otčepi jednu bocu i pomirisa.
Njemu, kao genijalnom hemičaru, nije bilo teško da odmah odredi sadrzaj boce,. Bila je to
sona kiselina, koja se upotrebljava pri starom načinu lemnjenja. Pipajući dalje Lun otkri još
dve takve pune boce. Ostale su bile prazne. Sada je imao bar nekakvo oruzje u rukama.
Zauzevši najpovoljniji stav on se pripremi da brzo baci dve boce. Jedna tresnu iznad
Derektona, a druga se raspršte u vratima iza kojih su bi li Benet i Holder. Derekton opsova i
viknu:
f ukleti
i.. i« tliijii bo
ii tasteri su pso
11 mi umuknuše i
da hti.e. Zato otpuza
ni. .i.i ,. u« ju mislio da mu je is
u pištolj Imao je sreću i brzo ga
u.ide;, a zatim pode pored zida dok
stize prema vratima. Odatle je mo
gao da vidi hodnik. Tamo više nije
bilo nikog.
Lun potrča s pištoljem u ruci. Ali kad stize do stepenica, koje su izvodile u dvorište starog
skladišta, on vide kako jedna kola promakoše kroz široku kapiju. Bilo je kasno da puca.
Ostalo mu je samo da se vrati ka Vaprandu.
U mračnom podrumu napipa telo detektiva Vapranda i prenese ga u hodnik pod sijalicu. Brzo
pokida veze na detektivovim nogama i rukama, a onda oslušnu rad srca. Vaprand je bio ziv. ali
još uvek bez svesti.
x1lo je to mogao da bude? pitao je glasno gangsterski šef Harold Derekton.
Neko je pratio i nas i Vapranda reče Mark Holder.
Da je bio policajac, ne bi došao sam razmišljao je dalje Derekton glasno.
Pomislio sam da je ta tečnost, koju je bacio na nas, vitriol, ili nešto slično. Oči su mi zasuzile,
ali opekotina nema dodade Holder.
Ne sviđa mi se što nam je taj momak izmakao. Moramo promeniti ne samo sklonište, nego i
hotel u kome smo legalno odseli zaključi Derekton.
Mozda je to naišao neko sasvim slučajno reče ravnodušni i tupi Mortimer Benet.
Da... slučajno... A ti si ga propustio da nam skoči na leda i vidi kako ubijamo Vapranda
Ijutito odvrati Derekton.
i
Pa ti si me, šefe, poslao da spavam. Zatvorio sam kapiju i legao... Da si rekao da ostanem na
strazi...
branio se Benet.
Ostavi to sada, Morte. Bilo je kako jeste.. Ostaje da pronađemo Lantona. Ujutro imaćemo
adresu Glorije En. A ako je Lanton još uvek u Londonu, biće negde oko Glorije
nastavi Derekton
Uskoro pređoše most kod Tauera i uputiše se ka Sitiju.
Jtvonačno, Stiv Vaprand otvori oči i tiho jeknu. Nije hteo ni da pogleda čoveka koji je klečao
pored njega.
 Štive, da li mozeš da govoriš Da li me poznaješ? upita Lun.
Detektiv tek sada pogleda u lice čoveka koji mu je pridrzavao glavu. Naprezao se da se seti
otkuda poznaje tog čoveka čeličnoplavih očiju i prosede tamne kose. Ali to je za njega bio
suviše veliki napor. On samo odrečno pokrenu glavu.
Ja sam Donald Sikert, Lun. Sećaš li se kad smo se sreli u Njujorku? reče Lun.
Vi?!... On, Sikert... Opet vi u času... moje smrti...
Ziv si. Odneću te u bolnicu. Blizu je i bićemo tamo za koji minut.
Detektiv odmahnu glavom.
Ne treba... Umreću... Vi pokušajte... Harold Derekton me je ubio... promuca detektiv, a
onda opet klonu.
Ne govori, Štive. Previo sam ti rane, a sada ću da idem po pomoć. Trebaju mi bolnička kola.
Biću ovde za nekoliko minuta reče Lun.
Ali detektiv mu steze ruku i šapatom nastavi da govori:
Ne odlazite... Ne zelim da umrem sam u ovom... Moram i da kazem. ...
Glas ga izdade i nekoliko trenutaka je prikupljao snagu. Lun je znao da će umreti, jer dvu rane
su bile smrtonosne. Jedan kuršum je bio prošao kroz zeludac, a drugi kroz
jetru ranjenika. Ostale tri rane su takođe bile teške. Razmrskano koleno, probijeno rame s
verovatnim unutrašnjim krvarenjem oko pluća i smrskani kuk bili su dovoljni da izazovu smrt
i bez one dve smrtonosne rane.
Pokušaj da prikupiš snagu reče Lun ne nalazeći druge reći utehe.
Gangsteri iz NjuDzersija... Velika afera u zatvoru... Vodi Harold Derekton... Njegov...
Terens Lanton... pobegao... šifra švajcarske banke... šapnuo je detektiv, a onda utihnu.
Kako da ih nađem? upita Lun.
Ranjenik je nekoliko puta pokušavao da nastavi da govori. Konačno je uspeo da kaze još
samo četiri reci:
Škola seksa... Glorija En...
A tada konačno klonu. Bio je mrtav.
Lun ga ostavi i izađe na ulicu. Iz jedne javne govornice pozva policiju.
II
U
Odeljenju za strance SkdtlandJarda viši inspektor Dzordz Hestings i inspektor Piter Adamson
raspravljali su o smrti američkog detektiva.
Znam da niste spavali punih dvadeset i četiri sata, ali moramo da vidimo šta da se radi
govorio je Hestings.
Napisao sam izveštaj i preduzeo sve da se obave formalnosti i pripremi prenošenje
Vaprandovog tela. Sutra kreće teretni avion za Njujork. Udesićemo da primi telo jadnog
detektiva reče inspektor Adamson i njegove zelene oči se umorno suziše.
Pročitao sam izveštaj, ali ne mogu ni da pretpostavim ko je tajanstveni izvestilac. Taj čovek
je, kako kazete, razgovarao sa Vapranđom u času dok je umirao. Treba naći ko je to bio. On je
jedini svedok
dodade viši inspektor Hestli
Nije hteo da kae ime, ah je mnogo pomogao. Mozda će viti u nekom trenutku m Adamson,
Odmah smo preti sve hotele. Harold Derekton, Mar K Holder i izvesni Mortimer Benet bi 11
su prijavljeni u hotelu »Meplton« u Koventri Stritu. Ali otišli su već u ponoć. Portiru su rekli
da odlaze avionom prema Parizu. Moguće je da su otišli iz Engleske, ali nijedan avion u
spisku putnika nije imao njihova imena.
Treba pretpostaviti da su još u Londonu. Iz obaveštenja tajanstvenog svedoka izlazi da traze
nekog Terensa Lantona.
Već smo utvrdili da je i taj američki drzavljanin bio prijavljen u »Kevendiš« hotelu u
DzeremiStritu, ali i on je nestao.
 Onda da zaključimo predlozi Hestings. Ispitajte šta je to bilo u zatvoru NjuDzersija.
Već znam sve o tome upade inspektor Adamson. Dok sam čekao ekipe koje su radile u
gradu potrazio sam materijal u starim glasnicima. To je afera slatkog zivota u zatvorima
NjuDzersija...
On nastavi da priča o skoro neverovatnim događajima u NjuDzersiju.
U svoje vreme izvesna Merlin Freser bila je jedna od najlepših devojaka Sjedinjenih Drzava
Amerike. Njene fotografije pojavljivale su se u mnogim reportazama o monderiskira
priredbama Proricali su joj veliki zivotni uspeh, ali ne satno kao lepotici. Ona je studirala na
univerzitetu u Kalifomiji. A studirala je kriminalogiju.
I baš ta lepa i visoko obrazovana Merlin Freser završila je u blatu kriminala, alkohola i
prostitucije. Bila je suđena zbog krijumčarenja droga. Ali najveću slavu« stekla je time što je
urrrešana u ale.ru oko vesnog Harolda KoninKsberghn i čova je bio gangster, a odliko
ogromnom fizičkom snagom u svojoj neslavnoj u.injtvl li
r koji Jo oboćavao i veće uspehe. Modu Um, napustio je ring, jer je postao jedan od šefova,
gangsterske bande u NjuDzersiju. Uhvaćen je i osuđen na deset godina zatvora. Izdrzavao ih
je u zatvoru u NjuDzersijli.
Ij dogodilo se nešto neobično. Stekao je simpatije šefova i osoblja u zatvoru. On je to
iskoristio za jedan fantastičan i reklo bi se neostvarljiv plan. Ali, eto, on ga je ostvario.
Pošto je izašao iz zatvora, Koningsberg je počeo da ga iskorišćava i da zgrće poveliku gomilu
novca. Stvorio je veliki biznis, kakav se ne pamti u istoriji kriminala. Naravno, imao je punu
pomoć šef ova zatvora i skoro sveg osoblja. Počeo je da snabdeva robijaše svim onim što bi
zazeleli, samo ako su imali novca. U zatvor su redovno stizali najbolji ručkovi i večere sa
dosta viskija i šampanjca. Cene su, naravno, bile veće nego u najluksuznijim restoranima. Ali
bande su za svoje ljude u zatvorima odvajale dovoljno novca. Mnogo novca zrtvovale su i
neduzne porodice nekih zatvorenika. U zatvoru su se mogli drzati i čitavi banketi.
Uprava zatvora i tamničari imali su svoj deo i zato su uredili zasebne prostorije s udobnim
nameštajem, televizorima i igrama, počev od kartanja do pingponga. I za to se plaćalo. Ali za
još veće pare mogli su i da iziđu iz zatvora i da se provedu u Koningsbergovoj organizaciji.
Kad je sve poteklo, nije bilo granice. Robijaši su mogli da dobiju i devo jke. Počelo je sa
Merlin Freser, koja je najpre bila ljubavnica snaznog gangsterskog lepotana Koningsberga.
Kad se zasitio njene ljubavi, bacio ju je u »promet«. Bila je prva, ali krug se širio, jer
zatvorenici su zeleli društvo lepotica.
Jednoga dana sve je otkriveno i Koningsberg se našao u zatvoru. Suđeno je i svim njegovim
pomagačima. Ali za mnoge nije bilo dokaza. Ćutanje je obezbeđivao neko spolja. Smatralo se
da Koningsberg nije
bio glavni, nego da je iza njega stajala jača gangsterska organizacija, koju su vodili Harold
Derekton i Terens Lanton.
A sada ta dva momka vršljaju ovdezaključi Adamson.
Zašto su došli? upita viši inspektor Hestings.
Objašnjenje mozemo da trazimo u zadnjim recima detektiva Vapranda. Redao sam ih na
sve načine. Zaključak je da je Terens Lanton pobegao iz NjuDzersija. Harold Derekton ga
trazi. U pitanju je i neka šifra švajcarske banke. Postoji još neka škola seksa i neka Glorija En.
Zatrazio sam obaveštenja od FBI iz Njujorka. Čim ih dobijem, izvestiću objasni Adamson
jedva gledajući.
Mislim da radite odlično. Nastavite. Šta mislite da preduzmete kao najvaznije? reče
Hestings.
Mislim da prvo odspavam nekoliko sati. Patrole rade, a poruke su poslate. Mislim da sav taj
svet podzemlja spava pre podne. Mislim da i jedan inspektor SkotlandJarda moze da im se
pridruzi u zivotnom ritmu smejući se odgovori inspektor Adamson.
Viši inspektor Hestings pokuša da se kiselo osmehne, ali ne reče ništa. Usta mu se suvo
skupiše i bes mu blesnu u očima kada vide da inspektor Adamson odlazi lezerno mahnuvši
rukom.
10
Liun je bio odlučio da se ne mesa u slučaj ubistva američkog detektiva. Sve što je video i čuo
izdiktirao je dezurnoj sluzbi SkotlandJarda. Ali iz misli nije mogao da otera sliku mladog
Vapranda kako umire izrešetan kuršumima dok je bio vezan i nemoćan. Ipak, Lun je u sebi
potiskivao zelju da se umeša sve dok ga nisu razljutile jutarnje novine.
Inspektor Piter Adamson bio je sve izbrbljao novinarima. Svi akteri bili su pomenuti.
Raspisane su po
ternice za Derektonom i njegova dva pratioca. Policija je trazila Terensa Lantona.
»Oni treba da se jave i otklone sumnje, izjavljuje inspektor Piter Adamson, ili ćemo ih
uhapsiti čim ih nađemo«, pisalo je u jednom listu.
Opomenuo ih je tako da brzo nestanu reče Lun glasno, iako je bio sam u svom novom
skloništu na RedHilu.
On brizljivo pročita sve novine i zaključi da inspektor Adamson ipak nije naivan. Školu seksa
i ime Glorije En nije pomenuo. Primiren tim saznanjem, Lun pogleda prvo na veliki zidni sat,
a onda kroz prozor. Bilo je devet sati, a vetar je bio stao. Sunce je obasjavalo lišće koje je na
drveću oko Lunovog renoviranog zamka dobijalo sve nijanse boje od crvene do zute i od
zelene do sive. Bilo je razloga da se raduje, jer svakog trenutka trebalo je da stighne reporter
Artur Markinč. Bili su se dogovorili da se sastaju svakog četvrtka u mesecu i da zajedno
provedu po nekoliko sati u razgovoru i vezbama. Novinar je zeleo da nauči nešto od onog što
je Lunu davalo prednost u svim vrstama borbe. Bio je to dobar način i da se čovek osvezi. Ali
izgledalo je da reporter sve to čini da bi pod bilo kojim izgovorom mogao da bude uz Luna i
da kroz razgovor od njega sazna mnoge stvari, koje su izazivale novinarsku radoznalost.
Tačno u zakazano vreme reporter stize, zalupi vrata svog automobila i pretrča dvorište. Lun
na svom monitoru bese video Markinčev dolazak i uključio je automatsko otvaranje kapije, pa
ga je sada čekao u vratima. Pošto se pozdraviše, reportor u zurbi upita:
Jesi li čitao jutarnje novine?
Jesam kratko odgovori Lun.
Onda sam siguran da ćeš mi progledati kroz prste, ako te zamolim da ovaj put malo
reduciramo program. Gađam već prilično, a ni
sam baš slabačak ni u disciplinama borbe.
Mislim da bih i ja danas s naporom vezbao.
Izvrsno! A sada mi reci šta misliš o toj guzvi u kojoj je poginuo američki agent FBI?
Mislim da je to tek početak guzve. Šta ti imaš sa ćelom aferom?
O tome je počeo da piše jedan moj kolega, ali je bio suviše revnostan. Jurcao je tamo oko
dokova umoran i neispavan, pa je u jednom trenutku zadremao za upravljačem automobila.
Rezultat: sasvim slupana kola, tri slomljena rebra, povređeno lice i iščašena ruka. Onda sam ja
upao...
Dakle, zaduzen si da pišeš o tome. .. Hm! Već dve slučajnosti, a to je ono što me godinama
muči...
Muči te problem slučajnosti?! uzviknu reporter začuđeno. Nikada mi nisi govorio o tome.
Pa već vekovima mnogi filozofi i naučnici iz drugih oblasti bave s tim problemima, ali ja
mislim da sve to ne vodi nikuda.
Preti nam opasnost da zaboravimo gde smo i zbog čega smo se sastali smejući se reče Lun.
Ako počnemo raspravu o slučajnosti. .. Ostavimo opšti pogled na zagonetku slučajnosti. Ali
moram da ti kazem da sam slučajno pbznavao detektiva Vapranda, slučajno sam sreo ljude
koji sumu spremali zasedu i slučajno sam bio prisutan kad je taj jadni momak umirao.
Reporter zviznu od iznenađenja i nestrpljivo upita?
 Nisi li ti, slučajno, onaj tajanstveni izvesti lac?
Lun klimnu glavom potvrdno. Artur Markinč ga zasu pitanjima..
Prvo mi obećaj da nećeš pomi njati moje učešće u celoj stvari, pa makar šta se događalo, sve
dok ti ja ne dozvolim reče Lun
Obećavam! uskliknu repor ter.
Donald Sikert mu ispriča sve što je znao o događaju, ali učini isto što je učinio i inspektor
Piter Adamson
prećuta školu za seks i ime Glorije En. Učinio je to pre svega zato što je slutio da bi tamo
moglo da bude opasno za reportera. Radije je uzimao na sebe duznost da o svemu izvesti
Markinča.
Pošto nije bilo ničeg više da se kaze o događaju koji je interesovao oba prijatelja, oni
nastaviše razgovor o raznim drugim temama i Lun vesto stize do rasprave slavnog starca,
istoričara Arnolda Tojnbija, o okovima seksualne slobode.
Mislim da on greši kada govori o obaveznoj reakciji posle onog što se dogodilo u svetu reče
Lun. On ima u vidu spontani razvoj događaja. Ali kada se radi o pojavama, organizovanje
moze da ih uspori, ubrza, ili izmeni. To je u neku ruku veštačko menjanje prirodnog
procesa. Uzmimo samo škole seksa. ..
Mislim da imaš pravo, ali... htede da zapodene raspravu zustri Markinč.
Zbilja, kad pomenusmo školu seksa prekide ga Lun. Da li si čuo da u Londonu postoje škole
seksa?
Za seks! Škola za seks ispravi ga Markinč. To je bitna razlika. Škola seksa bilo bi učenje
same radnje, a škola za seks je učenje i spremanje za izvršenje radnje.
Prihvatam objašnjenje slozi se Lun i ponovi pitanje.
Naravno da sam čuo odgovori reporter. To je jedna od tema o kojima ću da pišem. Baš sada
u dzepu imam nekoliko isečaka. Pogledaj.
Reporter iz unutrašnjeg dzepa svog sakoa izvadi hrpicu novinskih isečaka. pronađe jedan
najmanji. Bio je to oglas »Škole za seksualnu nastavu«. Lun uze isečak i poče da čita ne
skrivajući iznenađenje.
»Da li dovoljno poznajete seksualne tehnike? Svako moze da ima probleme u svojim
seksualnim odnosima. Naše instruktorke postigle su značajne uspehe i mozda će i vama
pomoći.
12
Individualno prilagođen program.
Izabrana naučna literatura.
Nastava u vašem domu.
Dalje su bili broj telefona i uputstva o stupanju u kontakt sa školom.
Pa to je doslovce prepisan oglas kakav sam čitao u američkim novinama reče Lun. Primer
za ugled deluje brzo čak i preko Okeana.
Imam jedan isečak iz Amerike upade reporter i pruzi Lunu list istrghnut iz neke luksuzne
revije.
Reporter se iznenadi videći da Lun brizljivo i polako čita svaku reč napisanu o čudnoj
»školi«. Poznajući dobro slavnog Donalda Sikerta, reporter nije Lunovo interesovanje
pripisao pukoj radoznalosti.
Lun je čitao:
»Mozda je najbolje da vam opišemo jednu scenu, a tek onda da dopunimo naša zanimljiva
otkrića.
On nije mogao da stiša izvesno uzbuđenje zbog neizvesnosti onoga u šta se upuštao. Kada se
oglasilo zvono, njegove ruke bile su vlazne. Bio je uzbuđen kao da mu je to prvi sastanak s
zenom. Zureći da otvori, pitao se da li je istina ono što se govori o devojkama iz Škole za
bračno usavršavanje.
Pojavila se visoka i tamnokosa devojka s punim, oblim grudima, koje su se ocrtavale ispod
tesno pripijene haljine. Lepo lice joj je bilo odlično našminkano, a sve na njoj je bilo izvrsno.
Ja sam gospođica Kil, instruktorka Škole za bračno usavršavanje. Da li ste vi gospodin Ken?
poče devojka čim se za njom zatvoriše vrata.
Domaćin se zbunjeno osmehnu i promuca molbu da devojka ude. Gledao je njene noge, vitke
noge i kukove, koje je blago njihala dok je ulazila u dnevnu sobu. Sela je na široki otoman i
otvorila svoju torbicu.
Evo moji dokumenti.
Ken pomisli da mu je pokazala jedine dokumente koje zeli da vidi:
svoju lepotu i konture tela, koje su se tako reljefno ocrtavale kroz usku haljinu. Ali pošto ovo
nije bila obična kolgerla, on sede preko puta nje i pogleda neku vrstu diplome sa fotografijom
devojke.
A sada, Kene, pokazi mi gd.e je spavaća soba i da počnemo prvi čas reče ona iznenada
prelazeći na prisno obraćanje imenom.
Uskoro su sedeli na udobnom krevetu.
Prvo, devojku ne smeš jednostavno da »skineš«, kao da ljuštiš bananu. Uklanjanje odeće
vazan je deo predigre.
Njena vedra ozbiljnost učini da njegovo uzbuđenje zbog nepoznatog iščezne i ustupi mesto
novom, prijatnom uzbuđenju.
Ukloni pazljivo moju kosu... tako. Poljubi me u vrat... Još jednom i s pomeranjem usana po
kozi... Dobro. Sada polako otkopčavaj moju haljinu i ljubi me u ramena dok haljina bude
spadala...
Muškarac je ulagao svu svoju veštinu da naloge izvrši što spretnije i što lepše.
Dok taj deo odeće skidaš, treba polako da se spustiš na kolena i ljubiš moju kozu tu oko
kukova, ili da budeš u stojećem stavu iza mene i da me ljubiš u vrat dok rukama prelaziš niz
telo..
Tako je u toku jednog sata Ken napredovao u učenju osnova ljubavne predigre. A posle dva
sata devojka je napustila njegov stan i rekla mu da je izvanredan čovek. Nakon dva dana
trebalo je da se čas ponovi.
Ovakve scene ponavljaju se u mnogim spavaćim i hotelskim šobaja. Već posle četiri meseca
rada, poslovi ŠkOle?a bračno usavršavanje stajali su izvrsno. M9.zda ime ove prve škole u
LosAndelesu nijS najbolje odabrano, jer trebalo bi da se zove škola za seksualne odnose,
pošto instruktorke nikada ne govore o ostalim bračnim odnosima. Ima oštrih napada na školu i
optuzuju je da je ona običan paravan za
kolgerle i dobro organi .i stituciju.
»Instruktori« su privlačni1, ini.ii devojke, ali vrlo iskusne i same l». bro obučene u poslu
kojim se baw. »Učenici« su navodno ili mladići bez iskustva, ili ostali muškarci koji ne znaju
mnogo o seksu, pa treba da poprave i svoju tehniku i odrze svoju kondiciju.
Ovu za sada bizarnu školu osnovala je dr Mirjam Hejl. Njen smisao za poslove nije bio manji
od njene doktorske titule. Brzo se uklopila u »talas seksualne revolucije«, koji se u Americi
izvanredno brzo komercijalizuje...«
Lun je dalje čitao o tome da upis košta dvadeset i pet dolara i sedamdeset pet dolara za prvu
lekciju. Svaka dalja lekcija plaća se pedeset dolara Škola izdaje udzbenike. Broj kandidata
prevazišao je sva očekivanja, izjavila je osnivač i vlasnik škole dr Mirjam Hejl. Ona se spre-
ma da otvori no re školske centre i da pokrene školi, za zene, gde bi instruktori bili izabrani
muškarci.
Bilo je očito da je dr Hejl pre svega dobro prouči a zakone. Na pitanje da li preti opasnost da
policija zatvori školu, ona je odgovorila da ne postoji izmamljivanje novca, niti bilo kakva pre
vara. Niko se ne vrbuje na javnom mestu i dr Hejl se »strogo ograđuje od prostitucije«. Ipak,
za svaki slučaj, dr Hejl je angazovala dva istaknuta advokata, koji su spremni da stupe na
scenu u trenutku kada bi škola bila ugrozena na bilo koji način.
Izgleda da je sve ovo nova idiv ja, ali stara je koliko i najstariji .« nat reče Lun vraćajući list
rv reporteru. Još u Vavilonu. Kg»
i bogatim drzavama starog veku stojale su skoro identične škol »instruktorke«. Istina, one su
čni le.svešteHie hramova, čas hokn čas »učene« robinje plesačice hramova sreće
Ništa novo na ovom belom svetu. smejući se reče Marku
Ali bilo bi zanimljivo dn
ii tiu jun
I im fvesna
kao glavni i. i pariške ško
imk ivela u Sje. m .iv.mi,i. Cim prođe ova Ko ubijenog američkog dei pokušaću da saznam
nešto i o školama za seks i o Gloriji i u odgovori reporter.
Rado bih ti pravio društvo kada to počneš. Obećaj da ćeš me zvati pre nego kreneš da
istrazuješ predlozi Lun.
Biće uzivanje da radimo zajedno. Jedino ne razumem tvoje interesovanje za takve pojave
odgovori reporter.
Razumećeš... Uveravam te da nauku zanimaju sve pojave smejući se dodade Lun.
On nastavi da prelistava isečke u kojima se govorilo o školi za seks, a onda kao da se nečeg
seti, upita:
Da li bi mi ostavio sve ove papire do trenutka kada ti zatrebaju?
Reporter ga je gledao pronicljivim pogledom i posle razmišljanja odgovori:
Ostaviću ti ih vrlo rado, ali trazim da mi kazeš zašto ne treba da ih nosim u dzepu.
Zar sam to rekao? upita Lun.
Nisi rekao, ali hoćeš da zadrziš isečak samo zato što ih nosim u dzepu.« Inače znam da imaš
uređaj za kopiranje i za nekoliko minuta imao bi kopije svih isečaka odgovori reporter.
Uvek sve znaš smejući se reče Lun. Onda te molim da ovo ne nosiš u dzepu. Moglo bi u
nekom trenutku da te košta zivota. Ostavi isečke u svom birou. Meni lično nisu potrebni, jer
sam zapamtio i broj telefona i sve što zelim da znam iz tih oglasa i člančića.
. Prihvatam tvoj savet, iaako ga neshvatam svim slozi se reporter. A sada bih otišao da vidim
znaju li u Skotlarid Jardu nešto novo. Da li si siguran da nećeš da i
sam istrazuješ oko Vaprandovog ubistva?
Ne znam... Mozda ću da zavirim na neka mesta... Javiću ti, ako nešto saznam. Uz sve to
ponovo te upozoravam da je u pitanju obračun gangstera, koji moze da zakači svakog ko se
umeša na bilo koji način. To znači i reporteri mogu da zapadnu a unakrsnu vatru. A sada
mozemo zajedno da iziđemo, jer i ja ću u Siti zaključi Lun.
Pozdraviše se u dvorištu i reporter se odveze, a Lun podesi mehanizme obezbeđenja svog
prebivališta i uđe u garazu. Teška metalna vrata automatski kliznuše u stranu i on izveze svoja
specijalna kola, čija spoljašnost je bila sasvim obična, ali čija brzina i oprema su bili iznad
svega što se kretalo na četiri točka i po asfaltu.
Za njim se vrata garaze zatvoriše i on potera kola čijih osam cilindara zabrujaše jedva čujno.
JLJa li vaš instruktor moze da dođe već u osamnaest? pitao je Lun iz svog stana u Endel
stritu.
Vaša zelja je za nas zapovest čuo se glas iz slušalice. Počašćeni smo što Eri Metju Knolt zeli
da proveri naše mogućnosti.
Molim da se ne pominje moje ime... Znate, zelim potpunu diskreciju. Da li ste dobili moju
uplatu članarine i troškova?
Diskrecija je prvo i nesalomljivo pravilo naše institucije. Uplatu smo dobili telegrafskom
pošiljkom. Ali ona je suviše galantna. No od ličnosti kakva ste vi, ne mozemo da odbijemo i
vanrednu na.pfQU što u svim drugim slučajevima isključujemo odgovori glas nepoznate ze-
ne, čiju boju i karakteristike je Lun pratio u zelji da ih zapamti.
lako je govorila sasvim pravilno, zena sa druge strane zice nije mogla sasvim da isključi
naglasak, koji
j, otkrivao njen duzi boravak u Americi.
Onda, čekam u osamnaest zaključi Lun i spusti slušalicu.
Lunov stan u EndelStritu bio je jošlpre tri godine upisan na ime erla lnolta, koji nije bio
izmišljeno plemićko ime. Eri Metju Knolt bio je jedgln od onih bogatih naslednika titule!
imanja, koji su ziveli bez briga i pokušavali da uzivaju. Bio je poznat; u mondenskim
krugovima i kao .čovek za koga su ljubavne avanture bile jedini smisao zivljenja. Ali onda se
ozenio divnom slikarkom Dzuni Braun i potpuno se izmenio. Povukao se na svoje veliko
imanje kod Oksforda. Ogradio se od sveta i publiciteta. Provodio je dane proučavajući istoriju
i pišući, dok je njegova zena slikala.
Stasom i starošću eri Knolt i Donald Sikert bili su vrlo slični, a imali su dosta sličnosti i u
maniri ma i izgledu lica. Lun je nekoliko puta u šali uspevao da obmane i lične prijatelje erla
Knolta. A pošto su se poznavali i sprijateljili, Knolt mu je odobrio da drzi stan na njegovo
ime. Istina, eri nije znao da se iza imena profesora Alena skriva Lun, kralj ponoći.
U trenucima kada mu je to trebalo, Lun je nastupao kao eri Knolt znajući da pravi nosilac tog
imena zivi u svom posebnom svetu i da ne dolazi u London, sem u retkim i kratkim periodima
kakve obaveze. Tada je Knolt mirno koristio stan u EndelStritu i viđao se sa Lunom, misleći
da se uvek viđa s malo čudnim profesorom Dikom Alenom, koji je za svaki razgovor bio
toliko interesantan sabesednik da mu se Knolt divio. Zato je Lun svoj stan u EndelStritu
smatrao jednim od najsigurnijih skloništa. Baš zato se trudio da ga retko koristi. Uz sve to
imao je i bankovni račun na Knoltovo ime, ali sa potpisom deponovanim tako da se zamenjuje
i šifrom. Sada je mogao mirno da koristi i ime i stan i uspostavi vezu sa »školom«, koja
sigurno radi uz punu op
reznost i proveravanje »učeniku se ne nasedne nekoj polictsko mci.
Još dok je uplaćivao članarinu i naknadu za prve časove, Lim Je po stavio neke uslove. Trazio
je da d«vojka koja dođe ne bude »skromnog obrazovanja«.
Taj zahtev poticao je iz Lunove zelje da devojka bude jedna od onih koje umeji da posmatraju
i shvate mnoge stvari. Jedino od takve devojke mogao je da sazna nešto o Gloriji En.
III
Iobu u kojoj se to događalo bilo bi teško opisati, pa da se kroz reći stekne predstava o njenom
izgledu. Bila je to prava dvorana duga dvanaest i široka osam jardi, u čijem pročelju je stajao
ogromni okrugli krevet za uzivanje. Zidovi prevučeni svilenim tapetama, krzneni pokrivači
basnoslovne vrednosti, skupa krzna razmeštena po tepihu od meke vune u koji su upadale
noge, mnogo kristala, ogledala, baršuna. . A sve je imalo nekakav čudni sklad i stvaralo je
atmosferu boravišta zene, čijoj vrednosti mora da odgovaraju vrednosti svega što je okruzuje.
Bila je to spavaća soba Glorije En. Ali čovek je odudarao od svega što se tu nalazilo. Glorija
En, obučena u haljinu duboko dekoltiranu i bez rukava, boje višnje, imala je na sebi nakit od
pravog i krupnog bisera u jednoj retkoj kombinaciji s platinom i dijamantima. Opisati tu zenu
bilo je isto tako teško kao što je bilo teško opisati njenu basnoslovnu sobu, kakvu sigurno nije
imala nijedna kraljica u doba kada su se takvo bogatstvo, sjaj i raskoš sretali samo na
dvorovima. Ali treba reći da su njene krupne i malo ukoso postavljene ori bile za koji delić in
ča više razmaknute nego što je to obično kod lepotict.. To je još više is ticalo njeno lepo
visoko čelo i pripi
je no ruzičaste školjke ušiju na ooodu visoko začešljane smeđe kose s odsjajem najčistije
svile. Godine joj je bilo teško odrediti, jer imala je sve odlike najlepše mladosti i potpunog
razvoja. Sa svoje trideset i dve godine ona je bila na vrhuncu zenstvenosti i procvata svoje
lepote, ali i na vrhuncu iskustava svih vrsta. Ćovek koji bi uspeo da se zaštiti od sjaja
njene lepote i šarma, mogao bi iz njenog pogleda da pročita čudnu odlučnost, odsustvo sva-
kog straha i često prezir prema svim ljudskim bićima, koja joj se nađu u blizini. Zaključio bi
da je to isto toliko opasna, koliko i lepa zena.
Ta i takva Glorija En sedela je u ogromnoj fotelji i pušeći razgovarala s muškarcem koji je bio
crven u licu. Često je brisao znoj s čela i izbrijane naušnice. Bio je to Terens Lanton, lep
muškarac glatko i brizljivo začešljane kose s razdeljkom na desnom delu glave. Njegove pune
i malo isturene usne skrivale su snazne i zdrave zube. Ali njegove oči su nemirno igrale.
Glorija, draga!Pa ti nećeš da
me shvatiš! govorio je uzbuđeno.
Slao sam ti novac i pomogao ti da uspeš... Čeznuo sam do ludila. Došao sam za tobom.
Predao sam ti šifru švajcarske banke, koja postaje vazeća već kroz dvadeset dana... Sve sam
učinio.
.Učinio si sve, ali i više od toga
smejući se reče Glorija En i pruzi ruku da dolije koktel iz posude u Lantonovu i svoju čašu.
Došao si, ti, Tere, dragi... Ali došao si kako ne treba.
Moraš da shvatiš, Glorija! Ne verujem da si se izmenila. U NjuDzersiju si bila spremna na
sve. Umela si i da pucaš u čoveka ne trepnuvši... Zar se sada plašiš? A ja te volim kako te nije
niko i kako te nikada niko neće moći da voli! govorio je Lanton uzbuđeno.
Dobro! Voliš me i ja volim tebe. Šta još hoćeš? Zar ništa ne znači to što na tom kruznom
krevetu doziv16
ljavamo najveća uzivanja? Šta ti, zapravo, hoćeš?
Hoću da si moja!
Zar nisam?
Moja si u trenucima kad ti se to prohte... A okruzila si se tuceiom mladih i zaluđenih
lepotana. Ta; tvoja garda i tvoji advokati idu mi na nerve. Pozelim da zgrabim pištolj i da ih
poubijam.
Oni takode imaju pištolja Moj posao i način zivota ne vode se bez zaštite.
Ali ja sam tu! imam svoje momke, koji bi ubili i crnog đavola. Zar nije dovoljno devet
najboljih revolveraša Londona?
Ne zelim blizu tvoje ubice!
Goniš me da poludim! Kakvo je to nepoverenje? Svaki put me pozivaš na drugo mesto i
dovodiš u kolima iz kojih ništa ne vidim. Ne dozvoljavaš da znam ni gde se sada nalazim.
Reci gde se sada nalazim. Reci gde se nalazimo!
Ovo je moje privatno i tajno sklonište. Ne zelim da ga znaju tvoji momci. A da bih bila
sigurna, ne treba ni ti da ga znaš.
Zašto? Odgovori mi nešto ubedljivo!
Jednom moram da ti odgovorim. Učiniću to odmah, jer uskoro treba da dođe Morin, koja te
progoni. Zaljubljena je u tebe tako da je u stanju da učini svaku glupost.
" A.ona moze da zna gde se nalaziš!
~r Ni ona ne zna. Dovešće je neko siguran, ali kao i tebe.
Ta mala kurva treba da nestane. .. Daj mi priliku da je moji ljudi. ..
Ona je pravi biser medu mojim instruktorima. Vredi dobru hrpu zlata, čoveče!
Sve to nisu pravi razlozi. Reci ono što je pravi razlog za tvoje ovakvo ponašanje.
Hoću, dragi opet s osmehom reče Glorija En. Uvek sam uzivala s tobom...
Ali i sa drugima ogorčeno je prekide Lanton.
Dakle, ne dozvoljavaš mi da govorim reče Glorija.
Nastavi.... Ćutaću!
Nastavljam... Nisam tvoja zena, ali sam tvoja... Valjda to osećaš.
Lanton klimnu glavom.
 Pomogao si mi kad sam morala da pobeghnem iz Njujorka, jer je nekoliko tvojih luđaka
uvrtelo sebi u glavu da treba da spavam s njima. Derekton je bio toliko sujetan da je pretio da
će me ubiti samo za to da ne budem ničija, pošto nisam njegova.
Tog čoveka ću brzo da sredim upade Lanton.
Ili on tebe nastavi Glorija En. Čitao si novine?
Lanton opet klimnu glavom.
Eto tako idu stvari. Priznaćeš da si za sobom povukao poteru celogganga.
Učinio sam to zbog tebe. Dvanaest miliona dolara su novac dovoljan da budemo srećni.
Ali još nemamo tih dvanaest miliona, a imamo na vratu Derektona i policiju. Ubijen je
detektiv Vaprand i digla se prašina. Zar da otkrijem svoje skrovište i vezu s tobom?
Da ih otkriješ meni, a ja ću pre umreti, nego što bih progovorio!
Verujem. Ali moguća je greška. Pratiće te, mozda, u nekom trenutku.
Uništiću Derektona!
Mozeš li?
Mogu! Imam ljude i učiniću.
Onda slušaj. Pogledaj ovde na plah grada reče Glorija i izvadi knjizicu sa sekcijama grada.
Ovde je Raj nes park, sekcija sto dvadeset i četvrta na jugozapadnoj periferiji Londona. Tamo
je jedan biro moje škole. Harold Derekton se učlanio i pozivao jednu od mojih devojaka.
Gde se krije?
Iznajmio je stan u Lemington aveniji. To je blizu Morder parka i blizu biroa. Uzeo je lazno
ime Stiv Braun. Sa njim su Mort Benet i Mark Holder.
Kako si sve to saznala?
Moje devojke imajt minijaturne aparate. S Evo fotografije odgouu En i iz skrivene fiočice u
p fotelje izvadi svezanj snimak.
Na njima su bili Derekton i n va dva pratioca.
Pred devojkom su igrali ul: u posluge nastavi Glorija.
Ko?
Pa Holder i Benet. Snimila ih je za svaki slučaj. Derekton ju je pitao da li zna ko vodi školu.
Pitao je i direktno o meni. Dao joj je napojnicu od sto dolara i rekao da se raspita. Sutra
naveče devojka treba opet da ga poseti.
Posetiću ga ja! uzviknu Lanton.
Učini to, Ter... Kad prestanu poteru i kad se sve sredi, dajem ti reč, bićeš stalno uz mene.
Otići ćemo po onih dvanaest miliona. Putovaćemo po Evropi... Biće još mnogo divnih dana.
Ali i moramo dati lekciju onima u NjuDzersiju, da opet neko ne pokuša da nas trazi zaključi
Glorija i ustade.
Zagrli Lantona, koji zaghnjuri lice među njene raskošne grudi i uze je u naručje da je odnese
prema ogromnom kruznom krevetu. Ali tada se začu zvuk sighnala interfona. Glorija se izvi iz
gangsterovog zagrljaja i uključi aparat.
Gospođica Morin Foksou je ovde. Mozemo li da je dovedemo k vama? čuo se nečiji glas.
U mali salon. Čekaj s njom tamo odgovori Glorija i isključi interf on, a onda se okrenu ka
Uuito nu.
Prokletstvo šapnu inu na uho. Sada ne mogu da budem kakvu me zeliš... Ime Moriti
l.ik sou utiče...
Ali ona mi ne znači m vcc odavno odvrati Lanton i i mu pođoše ka njenim
bokovima
Znam, Ter... Znam da voliš samo mene... Ali ziveo si sa Morin. Sada bih mislila na njonu
bitinu i na sve one zagrljaje i nt!,noKti imedu vas... Molim te da nada odeš.
Prihvatiće te moji ljudi i otpratiti gde zeliš.
Lanton uzdahnu i pusti Gloriju da ode ka stolu za toaletu. Dok je ona popravljala kosu i
šminku, on ju je posmatrao, a onda iziđe na vrata kroz koja je bio i ušao.
Na kraju jednog hodnika dočekaše ga dva stasita momka i otpratiše ga u nekakvu podzemnu
garazu. Smestiše se u velika i pregrađena kola s neprozirnim staklima. Uskoro se Lanton
vozio ne znajući kojim ulicama i sa kog mesta. Znao je jedino da će stići blizu svog skloništa.
JVLorin, draga! uskliknu Glorija En ulazeći u mali salon. Ne stizemo da se viđamo. A ti znaš
da to zelim.
Da, čudilo me što me ne pozoveš reče Morin Faksou grleći Gloriju.
Njih dve poljubiše jedna drugu u lice i sedoše još uvek se drzeći za ruke.
Eto, ni sada nisam stigla da te pozovem samo da se vidimo. Treba da mi pomoghneš, ako ti
to nije neprijatno.
Pa ja sam ti na raspolaganju. . .Shvatila sam šta je moja duznost kao instruktora škole za
ljubav. Dala si mi novac i omogućila da zivim ovde kako treba. Zar bi moglo da mi bude
neprijatno nešto što ti zeliš?
Onda da ti odmah objasnim. Postoji izvesni eri Metju Knolt. Raspitala sam se i znam dosta o
njemu. To je jedan vrlo lep i šarmantan plemić, koji se povukao sa svojom zenom na imanje
blizu Oksforda. Retko dolazi u London. Sada je tu.
I zeli da se malo provede upade Morin.
Verovatno i to. . . Ali mislim da zeli da proba nešto od tehnike bračnih odnosa, koje
mozemo da mu preporučimo. Mozda je nastala mala kriza u njegovom braku. Evo.
to je adresa. Treba da budeš tamo u osamnaest sati nastavi Glorija.
Imam sat i četvrt do tada. Uradiću sve kako treba. Čovek koga nazivaju Doktor. . .
Da, on je i lekar i moramo da mu krijemo ime, pa mu je zvanje ujedno i nadimak. Zvaćemo
ga i dalje Doktor. Qn je nešto zgrešio u lekarskoj etici i brisan je iz spiska lekara. Ne moze da
obavlja praksu, a stvarno je genijalan lekar.
On mi je mnogo toga objasnio. Mislim da sa mojim iskustvom i onim što mi je on objasnio
mogu da budem dobar instruktor i odličan partner gospodi u krevetu sarkastično reče Morin.
Znam da ne zeliš. . . Zato te i ne šaljem na obične pozive odgovori Glorija. Ali molim te da
uloziš sve da šarmiraš erla Knolta. Molim te da napraviš i snimak, jer zanima me da vidim da
li je ostario. Jesi li savladala tehniku snimanja minijaturnim aparatom?
Jesam. Ali reci mi, Glorija, sluze li snimci i za ucenjivanje?
Uopšte ne! Stvaram izvesnu kartoteku, mozda, jednog dana. . . Ali mislim da nam poslovi
i ovako idu odlično. Uzmimo samo Knolta. Ne treba da ga ucenjujemo. On je i sam odmah
platio desetostruku cenu. . . Zbilja, da ne zaboravim, evo ti ček na trista funti. Trebaće ti da
trošiš, bez mnogo ustezanja.
Hvala ti, Glorija reče Morin i stavi ček u svoju torbicu. Činiš mnogo za mene. Ali ja ne
mogu da se smirim. Imam sve, ali zelim da nađem Terensa. Ćudi me da ti se nije javio.
Znam da me Lanton trazi, ali ne zelim da ga vidim. On je opasan čovek. Ti si bila u koledzu i
na univerzitetu. Ti moo du shvatiš stvari. Pokušaj da i sama tako učiniš. Ja zelim da se odl» i
nn od mgstera. Do sada mi to U uK osao je vrlo suptilan i n Un »tvor. Čak
i da.ahrn tIl Hnu da nas progoni. :ii «i i» doseghnu. A sa Um i
nn iu, glava je
uvek pod nozem objasni Glorija i uzdahnu.
Ali ja ne mogu bez Terensa. Čitala sam novine. . . Sada sam mu potrebna, jer je progonjen i
usamljen.
Za tebe bih učinila mnoge stvari, koje inače ne bih. Pomoći ću ti da nađeš Lantona, ali pod
uslovom da se drzi dalje od mene. Ti znaš da mi je dosađivao u KfjuDzersiju. Verujem da je u
London došao da me trazi. . . Uzasavam se i pomisli da se on nade uz mene.
Zar ti je odvratan?
Nije. . . On je lep muškarac. Ali on je za mene opasan. Ja nikada nisam pripadala samo
jednom. Volim da uzivam, ali ne da se vezujem. . . A Terens hoće da poseduje i da vlada.
Ubila bih ga da mi se nađe za vratom. Ako ga sretneš, ne odaji našu vezu, jer bih morala da se
branim.
Ni ja ne zelim da on trči za tobom. Znam da je lud od strasti i zelje da te ima. To mi je
jednom rekao ne samo da bi me uvredio i oterao od sebe, nego i zato što je tako.
Onda smo nas dve slozne. Pokušaću da saznam gde se krije i javiću ti kako da ga nadeš.
Plašim se jedino toga što se dogodilo prošle noći. Zašto li su Lanton i Derekton ubili
Vapranda? nastavi Glorija En svoju finu igru sa Morin.
Nisu ga ubili zajedno. To je Derektonovo delo odgovori Morin Faksou.
Glorija ju je neko vreme gledala zamišljeno. Iako ju je clGoro poznavala, opet ju je
procenjivala. Morin je bila lepa plavuša duge kose i vitkog, ali izazovno zaobljenog tela.
Njena koza je imala divnu i svezu boju. Sve na njoj bilo je lepo Jedino je širina njenih vilica
malo odudarala od opšteg sklada svih crta. Mogao je to biti znak jake volje. Glorija je znala
da je ova devojka uporna i bezobzirna, kada se radilo o nečem što ona zeli. Na svoj način
Morin je bila opasna.
Zašto li su oni u Ixndonu i k.ii va je to priča u novinama ujni.t konačno Glorija En.
Kada je Ter nestao, u miljeu se pričalo da je pobegao sa šifrom banke u Švajcarskoj, gde su
šefovi drzali novac. Mislim da se radi o velikoj, sumi. Pretpostavlja se da je ! dvanaest
miliona dolara.
Ali zašto je došao u London
Veruje se da je došao k tebi.
Iskrena si, Morin. . . Moun? je da misli da sada moze da me kupi tim milionima. . . Ali
kunem ti se da ga nisam videla. A sada mi odgovori na jedno pitanje, ali samo ako hoćeš da
kazeš istinu.
Hoću.
I ti si me trazila i pronašla, istina slučajno, ili bolje reći ja sam prva ugledala tebe i javila ti
se na Pikadiliju. Jesam li u pravu da si me trazila?
Morin odgovori samo potvrdnim klimanjem glave.
Zašto? Da li samo zato što smo radile zajedno u onom prokletom zatvoru i što smo se
sprijateljile, ili i zbog drugih razloga?
Zbog Terensa Lantona. . . To je sva istina. Došla sam u London verujući da je Ter pošao k
tebi, a znala sam da si ti negde u ovom groznom gradu.
Ne sviđa ti se London?
Ne. . . Ali da nastavim. Kada sam te srela, odlučila sam da ti se pridruzim, ili da te uhodim
sve dok ne nađem Lantona zaključi ;, rin.
rivala ti na iskrenosti d de Glorija, Kunem ti se dn ? Lantona. A učiniću sve da dem za tebe.
Ne verujem da i peti, ako je još ovde.
Bila sam iskrena i moli i ti budeš.
Zar nisam?
Verujem ti, ali ipak jednom da pitani. . . Da li Lantona otkađa je u lindt upita Morin i ruko
joj u ti mentu pri mutno udrhl«e prede na ćelo tein
Nisam ga viđala. Kunem ti se, Morin. A znaćeš istinu čim vidiš Lentona. Onda mozeš da
učiniš ono što zeliš odgovori Glorija mirnim i ubedljivim glasom.
Sada sam srećna dodade Morin. Radiću za tebe sve što zazeliš. Terens mora da mi se vrati,
a onda ću da ti se oduzim za sve što si učinila za mene. Hvala ti, Glorija!
Obe devojke ustadoše i poljubiše se u nekoj čudnoj ekstazi. Ljubile su se u usta tako da je to
ličilo na strast i posebno uzivanje. Milovale su jedna drugu nekoliko trenutaka, a onda se
odvojiše s izvesnim naporom i kao da se stide tog neobičnog trenutka.
Ne osvrćući se, Morin iziđe u hodnik koji se odmah pretvarao u stepenište. Pratioci je
dočekaše i odvedoše.
Uskoro se vozila prema EndelStritu.
JVlislim da smo ipak u sosu, šefe govorio je Mark Holder sedeći za stolom i podmazujući
svoj automatski revolver.
Pri tome nije se obazirao na to što ulje kaplje na skupi stolnjak. U drugoj fotelji sedeo je
Harold Derekton još uvek drzeći novine iz kojih bese čitao prezvakavanja onog što su već L«i
iutarnji listovi bili objavili.
Ima sto imCiS2.da odmaglimo, Mark. Koliko te znam, ne veFujeiP da si počeo da drhtiš od
straha reče Derekton i nervoznim pokretom odbaci novine.
Nisam rekao da sam se uplašio, nego da smo u sosu. A to nije isto. Procenjujem polozaj
progunđa Mark Holder, još jednom ubrisa pištolj, pa ga vičnim i brzim pokretom gurnu u
kuburu pod pazuhom.
Odmah zatim izvadi iz dzepa okruglo ogledalce i poče da razgleda detalje svog lica. Koza mu
je bila malo zućkasta, a brada i brkovi izbrijani tako da je izgledalo da je još
uvek golobrad. istina, imao je vrlo retke dlake u bradi, ali zato mu je kosa bila gusta i lepa.
Skoro crne i lepo izvijene obrve nad smeđim očima upotpunjavale su njegov lik na način koji
ga je činio lepim. Jedino dve dublje linije od nosa pa iznad naušnice otkrivale su da je
kolerik"t verovatno bolesnog zeluca.
Uvek piljiš u sebe, kao da hoćeš da pročitaš nešto osmehnu se Derekton.
To je moja navika. Otkrivam znakove zivota i smrti na svom licu. To je moja lična nauka.
Kojih ima više, znači da će to da nadvlada dodade Holder.
Pa šta sada zaključuješ? Je li više znakova zivota ili smrti?
Mislim da je više znakova smrti.
Ti si fatalista, Mark. Dobro smo sklonjeni i uskoro ćemo znati adresu Glorije En. A kada
se dočepamo Lantona i šifre, odmaglićemo odavde bez ikakvih smetnji hrabrio ga je
Derekton.
Trebalo bi da odem u Švaj carsku. Kazu da su tamo planine i da se čovek okrepi.
Valjda se i tebi vrzmaju u glavi misli kako da se dočepaš onih dvanaest miliona, pa da ih
trošiš u Evropi smejući se reče Derekton. Ali pogrešićeš, ako se odlučiš na ono što je učinio
Lanton.
Mark Holder naglo gurnu ogledalo u dzep i oštro pogleda svog šefa. Zausti da nešto kaze, ali
se predomisli i samo reče:
rviislim da Je najbolje da pogledam da li Mort dobfC pzi i osmatra prilaz kući.
Odmah zatim iziđe. Nade se u drugoj sobi, čiji prozori su gledali na ulicu. Tamo je stajao
Mortimer Benet i kroz zavesu motrio ulicu.
Idi i odmori se, Morte. Ja ću da motrim neko vreme reče Holder i htede da zauzme
Benetovo mesto.
Ali ovaj ostade ukočen i samo mu napravi mesto.
Pogledaj, čoveče! Ona kola. . . Pa to dolazi Glorija En! skoro
prokrklja dzin i poče da trlja duboki oziljak na čelu.
To je činio kad je bio iznenađen, ili zbunjen.
Holder je i sam bio iznenađen. Stajao je ukočen gledajući kako Glorija En otvara nisku
vratnicu ograde i ide stazom prema ulaznim vratima koračajući na onaj način koji je privlačio
poglede na njene kukove i noge i izazivao divljenje muškaraca. Holder je jedva pokrenu i
otrča u sobu ka Derektonu.
Dolazi Glorija En! uskliknu i stušti se ka drugim vratima, koja su vodila niz stepenište ka
holu u prizemlju.
Otvorio je vrata čim je čuo zvono i stao sa strane ne govoreći ni reč. Gore škripnuše drvene
podloge stepeništa. Harold Derekton je bio pošao da i sam vidi neočekivano čudo dolazak
Glorije En.
Halo Mark! uzviknu Glorija smešeći se kao maneken na podij umu. Da li me se sećaš? Ja
tebe dobro pamtim.
 Halo, Glorija!. . . Sećam se.
Zatvaraj ta vrata! uzviknu Derekton kao da se plaši da Glorija ne otrči napolje.
Radujem se što te vidim, Harolde reče Glorija i svuče laku kratku bundu pruzivši je Ilolderu.
Derekton je stajao raskrečenih nogu i skamenjen, kao da očekuje nekakav revolverski dvoboj.
Nije mogao da se snađe i jedva pruzi ruku da prihvati pozdrav Glorije En. Ona se smešila.
Podize se na prste i poljubi gangstera u zateghnuto i zgrčeno lice.
Nešto me hladno dočekujete reče zatim i poče da iskreće glavu, prvo na jednu, a onda na
drugu stranu, i da posmatra Derektona.
On prvo neštc proguta i jedva izusti: .
Otkuda ti, Glorija? Kako si nas našla?
Ćula sam da ste u Londonu. Ohlađeni detektiv je uzvitlao prašinu odgovori Glorija i uze
Derektona pod ruku.
On je povede uz stepenište Još uvek sav napreghnut kao da očekuje udarac nozem, ili kišu
kursu ma. Tek kad se nađoše u sobi, on se do seti i povrati se do vrata, a zatim doviknu
Holderu:
Porazgovaraću s Glorijom nasamo! Ti i Mort pazite!
Glorija je stajala na sredini sobe i sva ozarena gledala ga nakrivivši malo glavu.
Nisi mi odgovorila na pitanje kako si nas našla reče Derekton.
Uvek oprezan... Uvek nepoverljiv odgovori ona i stade uz njega.
Stavi mu ruke na ramena i ponudi usne, ali tako da je to moglo i drugačije da se protumači,
ako on odbije prisan susret. On je kratko, ali strastveno poljubi, a onda se otrze i povede je do
fotelje. Sede na naslon i pritisnu je rukom tako da je gledala gore, a onda ponovi:
Kako si nas našla?
Ako nisam dobrodošla i ako ne umeš da budeš makar malo dzentlmen, onda skini ruke s
mene i ne jaši naslon moje fotelje! reče ona jetko i naglo ga gurnu.
Derekton se prevali i skoči kao divlja zver. Glorija se smejala popravljajući haljinu i kosu.
Osvesti se, Harolde! pozuri da kaze Glorija. Da sam htela da vam učinim zlo, javila bih
policiji gde se nalazite, ili bih pozvala nekoliko, svojih revolveraša. A ja sam do šla, i čak
nisam ponela ni svoj mali pištolj.
Ona zatim baci svoju tanku torbi cu tako da je Harold i nehot ično uhvati. On je ćutao
nekoliko trenutaka suzivši očne kapke i posmat.rajući devojku.
Ipak trazim odgovor . . Zanima me kako si me našla, a ja mislim da niko van ove kuće ne
zna gde sam reče konačno znatno mirnije i spusti se u fotelju blizu Glorije.
Sve ću da ti ispričam. Sasvim slučajno sam saznala gde se kriješ. Učlanio si se u školu za
seks, a mi proveravamo sve klijente poče da priča Glorija.
Kako proveravate? upita Derekton.
Devojke neprimetno snimaju, a ja pregledam fotografije. Ima i drugih provera, ali one nisu
vazne u ovom slučaju. Kad sam videla fotografije »posluge« i »učenika«, porazgovarala sam
sa devojkom. Sve mi je rekla... I da si joj dao sto dolara da sazna moju adresu i da je očekuješ
sutra naveče i gde se nalaziš. Dakle, sve je prilično jednostavno, ispriča Glorija i prekrsti noge
tako da kratka haljina nije više mogla da sakrije ništa ispod kukova.
Derekton je s mukom skretao pogled, da ne zuri u njene lepe butine i krajičak čipkanog delića
rublja.
Dakle, razvila si posao? upita on tek da nešto kaze.
Da... Lep i unosan posao. Zivim kako treba i kako hoću odgovori ona osvrćući se po sobi.
Nešto zeliš?
Neko piće i cigarete. Piće ti nadi, a cigarete imam u torbici odgovori Glorija.
Imam samo viski i sodu reče Derekton i ustade da donese piće.
Kad otpise i zapališe cigarete, Glorija reče:
Znam da zeliš da me ispituješ. Neću da ti uskratim to zadovoljstvo. Pitaj, Harolde.
 Obećavaš li istinite odgovore?
Da.
Da li si viđala Lanterna?
Jesam. Bila sam s njim i pre jedan sat, mozda malo više...
Ne šališ se?
Rekla sam da ću da govorim istinu. Zašto me sumnjičiš?
Oprosti... Znaš li šta je Ter Lanton učinio meni i organizaciji?
Znam. Imao je šifru švajcarske banke, i zaveli su ga miliOni dolara. Pored toga, lud je za
mnom i mislio je da ću ga prihvatiti kao dar neba.
Gde je šifra?
Kod njega. Pokušala sam da mu je uzmem, ali nije mi uspelo.
x A da jeste?
Bila bih ovde, kao i sada.
22 l:
Teško mi j« da i«mtv ..
Dvanaest milio na..,
Mozeš li da pov«i 11 um glupa?
To verujem i znam
Onda kako misliš ćv »tupila sa šifrom? Zar bi bi I tno da se upropastim zbog i
i nih miliona? Šta je postigao ii ume što je pobegao?
Razborita si, Glorija. Ju i organizacija trazićemo ga makar ceo vek. Neće uspeti ni da uzme
tih dvanaest miliona, jer motrimo u Svaj
carskoj.
I da mi ne kazeš, ja znam da je tako. Govorila sam Lantonu neka šifru da, a ja ću dobiti tvoju
reč da mu je oproštena izdaja i neka ga đavo odnese. Ali on ne pristaje. Hoće i milione i mene.
Neće imati nijedno! uzviknu
Derekton.
Znam samo da neće imati mene. A za novac pobrini se ti sa svojima.
Gde se krije Lanton?
To ne znam. Nisam htela da mu kazem gde je moje sklonište, pa je on sakrio svoje. Ima
grupu momaka spremnih da ga brane.
Dakle, ti si ovamo došla praznih ruku. Nešto u tome smrdi.
Znam. Nisam došla praznih ruku. On odnekud zna gde se nalazite. Nije mi rekao adresu, ali
je rekao da je neko ipak video ubistvo detektiva Vapranda. Kaze da je s njim sklopio savez.
On ne zna da sam ja pre njega saznala vašu adresu. Pretio mi je da ću izvući deblji kraj, ako se
njemu nešto desi. Znam da ćete vi ziveti sa sumnjom. Zato pazite da on ostane ziv, jer šifra je
kod njega, a spreman je da u slučaju da ga uhvatite kaze da je kod mene. Tako bi postigao
osvetu u svojoj bolesnoj ljubomori izlozi Glorija svoje najjače adute.
Kako da ga nađemo? upita
Derekton?
Potrebni su zivci odgovori
Glorija:
Kako tomisliš?
On se sprema da vas napadne. Ako se ne plašite policije, sačekajte ga ovde i on će doći.
Jesi li sigurna?
Sigurna sam. Ja sam mu rekla da ću opet sa njim da razgovaram samo kad sve bude čisto.
Rekao je da će pokazati organizaciji da je on ovde toliko jak da će uništiti sve po kušaje da
mu se osvetite zaključi Glorija.
Razmisliću o svemu... A šta ćeš ti sada? upita Derekton.
 Ja ću da odem. Poseti me u birou u Vitlejaveniji kod Rajnesparka, kad budeš načisto sa
Lantonom.
Zašto ne ostaneš s nama?
Izlagala bih se nepotrebnoj opasnosti. Ne mogu da ti pomognem jer nemam ni oruzja, ni
volje da pucam. Ako osećašda si slab sa svojim ljudima, mogu da ti pošaljem nekoliko svojih
momaka odgovori Glorija.
Derekton je ćutao neko vreme. Samo su mu pod kozom igrali mišići lica i oči čas tamnele, a
čas grozničavo svetlele. A onda čudnim glasom poče da govori:
Ti mi se sviđaš, Glorija. Ostanimo prijatelji... Ali Lantona gonim i još zbog nečeg.
Znam prekide ga Glorija.
Šta znaš?! trze se Derekton.
Morin Faksou... Ti je zeliš, a ona voli Terensa...
Ti si veštica, Glorija! Otkuda ti sve to? Jesi li viđala Morin?
Jesam. Pomogla sam joj i sklonila je da ne propadne. Sprečila sam je da se nađe s Lantonom,
jer bi to i za nju bila smrt.
Prokleto si vesta!
Hoću savez s jakima. Izdajica Lanton je slab. To je sva moja mudrost. Neću da me goniš ti i
organizacija. Hoću da uzivam u ovom što sam ovde sama postigla zaključi Glorija i ustade.
A šta ako ne sačekamo ovde Lantona? pitao je lukavi Derekton.
Onda nađite drugo sklonište, ili plodite da vas ja sklonim. Traziće
mo drugu priliku da zgrabite zivog Lantona. Razmisli i ne rizikuj mnogo. Ti si uvek umeo da
uradiš kako je najbolje odgovori ona i krenu. Gangster klimnu glavom i dodade:
Nadam se da .naš šta činiš, devojko. Igra je opasna i velika.
Znam, Harolde. Ja sam čista i pred tobom i pred organizacijom. Zelim da ostanem po strani,
jer izvršila sam dug lojalnosti prema vama odgovori ona prilazeći mu i ljubeći ga u čelo dok
je još sedeo.
Tada i on ustade i otprati je do stepeništa.
Mark, isprati Gloriju! viknu odatle i vrati se u sobu.
Holder iziđe i donese Glorijino krzno, a zatim je doprati do vrata. Ona pogleda gore, a onda
zastade. Gledala je Holdera čije zućkasto lice još više poblede.
Nikada nismo imali prilike... šapnu ona i pruzi mu usne.
On je grčevito steze i zudno upi svoje u njene usne. Ona od mače glavu posle drugog poljupca
i šapnu:
Kad se stvari poprave, treba da se ponekad sretnemo, Mark, lepi moj mladiću.
Glorija... Zelim te... Oduvek! Nikad se nisam usudio promuca zbunjeni gangster.
Vreme je da se usudiš. I ja sam zelela još kad ti je bilo sedamnaest godina. Zapamti... Zelim
da to bude. .. šapnula je ona oslonjena na vrata.
Njihov razgovor prekide dolaak glomaznog Mortimera Beneta, koji iskrsnu nekud iz
prizemlja Gloriju naglo krenu, a Holder zatvori vrata.
Hej, Mark! Prebroj zube i vidi da li su ti usne na mestu posle poljupca sa tom tigricom.
Krzno joj je meko, a kandze oštre i uzasne gundap je Benet opet pipajući duboki oziljak na
levom delu čela.
Idi do đavola! odvrati Holder i krenu da se penje ka Derektonovoj sobi.
Benet pode za njim uz stepenište, čije drvene podloge su škripale pod njegovom teinom.
Sva trojica skupiše se da se posavetuju. Derekton im objasni šta je sve saznao od Glorije En.
Predlazem da se odmah povučemo i zatrazimo pojačanje iz NjuDzersija. Lanton ima devet
revolveraša i očajnički će da se brani. Nas smo samo trojica, a eventualna pomoć Glorije En
je vrlo nesigurna stvar zaključi on, iako je nekoliko minuta pre toga mislio da će ostati da
sačeka Terensa Lantona..
Opreznost i iskustvo su pobedili.
Njih trojica brzo uzeše kofere i stvari, pa se spustiše u garazu i izvezoše se u drugu ulicu.
Bićemo stalno u blizini, da pratimo Lantona kad pokuša da napadne. To treba da se dogodi
noćas, ili sledeće večeri poče da izlaze Derekton.
Treba što pre da nađemo i ukrademo još dvoja kola dodade Holder.
Uskoro se zaustaviše i dadoše na posao da nađu još dvoja kola. Nisu se usuđivali da ih
iznajme, jer policija u slučajevima potere za određenim licima, posebno pazi na sva mesta za
iznajmljivanje automobila.
.
me nađe. Spasi me, Tere dragi! preklinjala je ona dalje.
Kazi mi gde da dođem. Štitiću te svojim ljudima reče Lanton.
To nije pravo rešenje. Zivela bih u stalnom strahu. Zašto ne napadneš odmah, Tere?
Dobro, Glorija. . . Napašću još u toku ove noći. Zovi me kad bude ponoć. Mislim da tada
Derekton neće više biti ziv zaključi Lanton.
Glorija spusti slušalicu smejući se i iziđe iz javne govornice, a onda pozuri ka svom
automobilu.
H
alo, Tere, dragi! uzviknu Glorija En glasom koji je otkrivao strah i uzbuđenje. Desilo se
nešto strašno.
Govori, draga... Šta se dogodilo? odgovori Terens Lanton i sam uzbuđen.
Pre nekoliko minuta saznala sam da je Derekton otkrio gde je moj stan. Zvao je telefonom...
Trazi da te izručim njemu na neki način, ili će me iseći na komade.
Neće on stići da to učini prekide je Lanton.
Hoće... Znam da je grozan i nemilosrdan... A on zna i gde da
IV
N.
. Ja glas zvona Lun pozuri i otvori vrata, na kojima se pojavi Morin Faksou.
Da li me očekujete, gospodine? upita ona isturivši izazovno grudi i čekajući odgovor
Očekujem. . . Ali vi prevazilazite sva očekivanja odgovori Lun i gurnu vrata, čija brava se
automatski zaključa.
Ja sam Morin Faksou. Evo moji dokumenti i koncesija naše škole. Trazili ste diskreciju, pa
mi vaše ime nije poznato nastavi devojka skidajući laki ogrtač.
Zovite me Met, jer ime mi je Metju. Za razumevanje i prisnost to je najbolje odgovori Lun i
galantno joj pruzi ruku, pa je kroz predsoblje uvede u luksuznu mušku sobu za rad i dnevni
boravak.
Najbolje je da mi odmah pokazete spavaću sobu i da počnemo prvi čas reče Morin,
Lun se seti da isto tako počinju »instruktorke« slične škole čak na dalekom novom kontinentu.
Predlazem prvo mali razgovor, jer ja nisam baš običan učenik smeškajući se prisno
odgovori Lun. Ako vam ponešto ispričam o sebi, lakše ćete mi pomoći.
Morin oseti nekakvo čudno podrhtavanje celog tela. Ovaj čovek je imao snaznu privlačnost i
ona pozele da o njemu sazna sve.
24
Ona, koja je tajno ulazila u zatvor NjuDzersija i davala se mnogim muškarcima, a pri tome se
osećala nadmoćnom, slutila je da to više nije tako. Osećala se kao tek izrasla devojka na svom
prvom sastanku s voljenim mladićem.
Mi imamo svoj program i metod. . , Mislim da je bolje da ga se drzimđ reče ona prvo što joj
pade na pamet.
Prvo me saslušajte nastavi Lun. Ja znam sve o predigri. Umem da nezno uklonim kosu,
poljubim partnerku u vrat i sve ono što ide dalje. Ali moj problem nije u tome. Zelim da
upoznam vrlo inteligentnu zenu, koja bi htela da me sasluša i da mi onda kaze da li grešim.
. Spremna sam da vas slušam odgovori već pomalo radoznala Morin.
Pri tome ona nehotično osmotri prilično strogo uređenu sobu. Dva zida sve do tavanice
pokrivali su ormani puni knjiga. Radni sto s lampom za pomeranje, svega dve fotelje sa
stočićem, televizijski prijemnik i glomazni radio orman sa gramofonom činili su sav nameštaj.
Nije li druga soba malo vedrija? dodade ona posle ocene sobe.
Ne protivim se da pređemo tamo. Upravo tu su još dve spavaće sobe. Jedna je dosta
skromna, a druga ima kamin i vrlo je ugodna. Kamin je podlozen odgovori Lun. Spremiću
piće, a vi slobodno razgledajte sobu. Ona je iza desnih vrata iz pretsoblja.
Morin ustade i pođe da razgleda sobu, a Lun ostade da spremi piće. Dok je on mešao piće da
načini jedan naročiti koktel, Morin uđe u sobu i zadivljeno zastade. Bila je to vrlo prostrana
soba sa starinskim bračnim krevetom zaštićenim baldahinom. U kaminu je gorela vatra, a pred
njom su bile dve ogromne fotelje, između kojih je pod bio prekriven sa dva ogromna tigrova
krzna. Sve u sobi je bilo skupoceno i lepo.
Lun za to vreme napravi odliran blag koktel, a zatim ga iz posudo i mešanje uli u sasvim
sličnu, alt im ročito podešenu posudu. Bila « h mikser posuda neprimetno pođelj« na u dva
dela. Ko je znao njenu Ui nu, mogao je jednostavnim pri Us kom prsta, čas na jednu, a čas nn
drugu izbočinu, da sipa jedan ili drugi deo koktela. Sada Lun iz jed ne metalne bočice,
opremljene ven tilom i punjene pod pritiskom gasu te je sluzila kao sprej, usu u jedan
pregradak miksera nekakvu lv nost. Bio je to njegov novi pronala zak iz oblasti primene
sredstava z.n menjanje svesti. Novi dodaci trici ja noaminopropena stvarali su pravo čudo.
Bez njih droga je delovala tek nakon jednog sata, a sada je to skraćeno na svega petnaest
minutu Pojačan je učinak na stvaranje pod loznosti sugestiji. Lun je to nazivao eliksirom
iskrenosti. Ko je bio pod uticajem novog preparata, nije ni pomišljao da prećuti istinu.
Pošto uđe u veliku sobu za spava nje, Lun se osmehnu devojci i dovu če stočić. Prvo nali
malo koktela se bi da ga isproba. Cmoknu ustima u znak da je koktel uspeo, a onda nali obe
čaše.
Dok su pili, Lun donese kutiju m. kolekcijom cigareta i cigara, a «n. i reče:
Silno bih se radovao da prvi časovi budu ne samo za n nego i za vas vrlo prijatni.
Već se osećam vrlo ugori t reče Morin spremajući cigareti
Lun joj pripali, pa i sam u puši. On neprimetno pol nad kaminom. Trebalo je kako zabavi
još četvrt suh tada će dejstvo »eliksira Isl biti već osetno. Morin, nm i prilično često pije, bese
« prvu čašu i Lun jo sail.i više.
Ispričaću vam ono sebi poče Lun.
Znao je dosta o zlvott Knolta, pa je to u nešto
vidu izlagao već dovoljno zainteresovanoj i radoznaloj devojci.
I tako, verovao sam da imam srećan brak. Ali zena me sada izbegava. Ne znam u čemu sam
grešio. Izloziću vam ono što verujem da je bilo od uticaja, ali bih voleo da čujem nešto više o
vama zaključi on svoju izmišljenu priču.
Bilo je prošlo više od dvadeset minuta i sada je bio siguran da je Morin pod punim dejstvom
sredstva popijenog u koktelu.
Šta zelite da znate? upita Morin.
Sve. Počnite još od dana kada ste osetili da ste devojka" odgovori Lun.
Bilo je to u koledzu. Majka je pevala male uloge u operi, a otac je bio menadzer estradnih
umetnika. Znate već šta to znači.. . Striptizete, mađioničari, klovnovi, akrobate, pevači. , .
Brak mojih roditelja nije imao ništa čvrsto. Rastali su se i brinuli o mom izdrzavanju na
najbolji način što se tiče novca. Ali nisam imala skoro nikakve veze s njima pričala je Morin.
Počela je studije knjizevnosti i romanskih jezika, ali je sve to napustila i bacila se u vrtlog
klubova, plesnih dvorana i barova. Tako je srela Harolda Koningzberga i lepoticu Marlin
Fraser. . . Sledila je priča o gozbama i slatkom zivotu u zatvorima NjuDzersija. Morin je
upoznala i vođe ganga Harolda Derektona i Terensa Lantona.
 Zaljubila sam se u Lantona. Volim ga i danas. Zbog njega sam došla u London. Moram da ga
nađem pričala je dalje Morin.
Uskoro je Lun znao sve što je znala Morin Faksou.
I nikako nisi mogla da saznaš gde zivi Glorija? upita Lun.
Do ovog popodneva nisam znala, ali sada mislimda znam.
Šta si saznala?
Glorija mi je dala iedan ček. Tom prilikom ispao joj je jedan listić papira. Neprimetno sam
ga uzela kad se Glorija okrenula da ostavi
knjizicu sa čekovima. Pogledala sam ga dolazeći ovamo. To je potvrda o plaćenom zakupu za
tri kuće u KlavertonStritu. To je blizu Temze kod Voksalmosta objasni Morin.
Lun zatrazi da vidi papirić i pošto ga pročita, preporuči devojci da ga ukloni.
Gospođica En verovatno ne bi bila oduševljena saznanjem da si uzela taj papirić. Ona nešto
taji i bilo bi opasno da sazna da hoćeš da saznaš više nego što ti ona kaze. Meni si ispričala
mnogo toga. Otkrila si i tajnu minijaturnog fotografskog aparata u ukrasnom okovu tvoje
torbice. Treba da se čuvaš objasni joj brizljivo.
Znam da ne bih zivela ni nekoliko sati pošto bi Glorija čula da sam brbljala. Ali ja sam
govorila tebi, čoveku koji je van onog što radi
.Glorija i u čemu sami ja sama odgovori devoka.
Lun primeti da se ona obraća ne samo sa iskrenošću, nego i sa poštovanjem. Ali on nije bio
dovoljno oprezan i zanemario je posledicu iskrenosti izazvane drogom. Htede da nastavi
razgovor sa ovom čudnom gangsterkom zaljubljive prirode. Ali ona preuze inicijativu
iskrenosti.
Ti si prvi muškarac, posle Tera, kojeg zelim svakim delićem svog tela reče ona ustajući i
sedajući na tigrovo krzno pored Lunove fotelje.
Ona osloni bradu na njegova kolena čekajući da on prihvati pred ig ru. Bio je to polozaj iz kog
je bilo te.š ko izaći dane ponizi i uvredi devoj ku, koja je strasno pozeleln muAki zagrljaj.
On je milovao njenu kosi mii.i ga blago povuče k sebi na i
prostirku. On popusti sn i
kako da postupi. Spremno i
kaze kako će njihova vr « i
kad se još vise .blle 11 kaze sloderi is nn liko dana kn n A nost pod uli in
i
je uništila prrj već uvijala mhk:
Ponesi me tamo pod baldahin šaputala mu je u uho.
Njena haljina i veš su bili sašiveni na naročit način. Dok je Lun pokušavao da misli, ona je
bila gola u njegovim rukama.
Nosio ju je prema krevetu još uvek, uzalud misleći kako da postupi. Njegovi hemijski
preparati imali su ogromnu moć. Ali priroda je nekim zenama dala takode ogromnu moć.
Imala ju je i Morin u svojo? ruzičastoj i svezoj kozi, u bujnim i savršeno oblikovanim
grudima, u oblinama koje mute pamet i u svilenoj dugoj kosi koja miluje i miriše. Napokon,
njena moć je bila i u tome što se nalazila u stanju potpune iskrenosti i prirodnosti.
Ona sada nije bila zloglasna gangsterska ljubavnica. Pretvarala se u iskrenu lepoticu, koja kao
da je prošla kroz neko čudotvorno čistilište. Lice joj je bilo zapaljeno vatrom zelje i kao da je
preklinjala za milost ljubavi.
Lun pomisli da ne zna jesu li to trenuci ljudske slabosti, ili prava priroda muškosti. Nije imao
snage da razočara i uvredi ovu jadnu lepoticu, koja nikada nije bila sasvim svesna kako bi
izgledao zivot da je izabrala drugu stazu.
Nikada. . . nikada nisam bila tako srećna šaputala je Morin nehotično pravim recima lomeći
zadnju odbranu Donalda Sikerta.
rlorija je bila uzbuđena. Mislila je na ishod obračuna Lantona i Derektona. Nadala se da bar
jedan nestane. Trebalo je da pogine Lanton, pa bi tajna šifre ostala neodgonetnuta. Ali i ako on
pobedi, neće biti teško da ga ukloni. Obe grupe su bile suviše opasne.
Da bi nečim prekratila vreme, Glorija uze telefon i poče da zove broj u stanu Morin Faksou.
Ali niko se nije javljao. Ponovo je zvala sva
kih četvrt sata, ali tek u deset sati Morin se javi čudno vedrim glasom.
Da li je sve prošlo kako treba?
upita Glorija.
I više od toga odgovori Morin. On je najlepši i najpotpuniji muškarac koga sam srela. Ne
mozeš da shvatiš koliko sam ti zahvalna za sve, a naročito što si me poslala k njemu.
To je zanimljivo reče ilorija.
A šta ćeš sada da radiš?
Ostajem u kući. . . Tako mi je dobro! odgovori Morin.
Da li bi volela da.dodem Jo tebe? Razgovarale bismo i posedele. Nervozna sam i ne zelim da
budem sama reće GlQrija En.
Dođi, biće mi milo. Mozemo da slušamo muziku, ili da gledamo televiziju. Mozemo da
razgovaramo i popijemo nešto odgovori Morin.
Dolazim! zaključi Cilorlu i spusti slušalicu.
Četvrt sata kasnije već e sedola u malom stanu Morin Faksou Sin .1 la je ispovest devojke,
koja je u da kaze ono što zeli. Morin « obrazovana i dosta je čitala, umela slikovito da opiše
časov« vedene uz toboznjeg erla Ki Naravno, govorila je ono kl morala da krije jer, dejstvo
I .im sredstva je bilo prošlo.
Glorija je pazljivo slušn reč. Ona je često slušala svojih »instruktorki«, pa a I na fotografiji i
po pričan zanimljiv »učenik«, samu mala ulogu učiteljice Morin Faksou ju je u pozele da
upozna erla ta. A baš tada Morin i«
Sviđa mu se tvoje škole. Rekao naočarima s mne čatu i strogu, sa kom bradavicom smo se
toj n
A šta Glorija.
Rokhi no direkto
ideji
da je to jedna od najlepših zena Londona odgovori Morin.
U Glorijinim očima pojavi se znak odobravanja.
Da li se dalje raspitivao? upita Glorija.
Nije.
A koji je njegov problem u braku?
Zena mu je lepa.Ona je slikarka. Mislim da je nesklad potekao iz njenog kompleksa nize
vrednosti. Ghn je idealan muškarac i ljubavnik, a ona kao zena, izgleda, ne veru je u sebe ni
kao slikarka ni kao ljubavna partnerka. Izbegava ga, i tako nešto. .. Ali ja nemam čemu da ga
učim odgovori Morin.
Da... Ipak treba videti. Ako mu ne pomoghnemo, moglo bi to da šteti ugledu škole. On
poznaje mnoge ljude. Pričaće... Reci mi da li si mu dala adresu i telefon? reče Glorija.
Pa to bi bio prekršaj najvaznijih uputstava. Zaboga, Glorija, misliš li da sam toliko
neodgovorna?! odvrati Morin. Rekla sam da novi kontakt moze da se ostvari samo preko
biroa škole. On je samo klimnuo glavom.
Govorila si s mnogo oduševljenja. Pomislila sam da bi zelela da odrzavaš vezu s tim
čovekom i da zaboraviš Lantona. U tome bih te podrzala pravdala se Glorija.
Mislim da bih bila srećna sa Knoltom, ali sam svesna da je to nemoguće. Biću srećna ako ga
još koji put sretnem. I to je sve čemu bih mogla da se nadam. Osetila sam da je to čovek
daleko iznad nas.
Mozda nije.
 Sigurna sam da je on nešto drugo. Ne zbunjuje me titula. Ti to dobro znaš. Ali on je izuzetna
ličnost.
Eri Knolt je bio zenskaroš i bonvivan. Povukao se, ali mozda je samo stvorio zavesu od
pogleda javnosti. Zašto ne bi i dalje ostao kakav je bio nekad? glasno je razmišljala Glorija
En.
28
Ne znam... Mislim da je on ipak izuzetan čovek. To više osećam, nego što mogu iz činjenica
da zaključim. Jedine činjenice su to što sam dozivela divne trenutke sa čovekom koji je
najbolji ljubavnik, čovek ogromne privlačnosti izvanrednog ponašanja. Dok sam bila sa njim,
osećala sam da sam i ja ljudsko biće, u šta sam ponekad sumnjala objasni Morin.
On je, izgleda, za tebe i odličan lek protivu trovanja ljubavlju prema Terensu Lantonu. Mozda
će ti biti lakše ako Lanton opet nestane primeti Glorija.
Mislim da je tako. Ako me Ter neće... Onda neću da svisnem zbog toga odgovori Morin i
osmehnu se na način koji je potvrđivao njene reći.
Izvrsna si, Morin! uskliknu Glorija. Mislim da ćeš biti moj glavni instruktor i savetnik u
poslovima škole. Ti si učila, i govoriš francuski. Otputovaćemo čim budemo mogle da
osnujemo biro škole u Parizu.
Još neko vreme njih dve su zajedno maštale, a onda Glorija krenu. Morin je isprati do
prizemlja i pozele joj prijatno spavanje, a onda se vrati i dugo je sanjarila u mraku svoje sobe.
Jtošto je otpratio Morin do njenih kola, Lun uze svoja i poveze se preko Trafalgarskvera, a oru
ći se blizine Temze, sti.V u ton Strit. Pronađe broc je zapamtio sa potvni« zakupnini. Sve tri 1
n " stare, što je otkri1 i tektura, ali odi Srednja je bila ru prilično male, su; uskom prostoru
tablica advoku je izgledala i unutrašnji kaj
On osmotri krovove i pode oko ugla trazeći kakav zadnji prilaz tim kućama. Otkri ga u slepoj
ulici, koja se svega dvadesetak jardi nastavljala na kraj ĆerčilRoda. Dvorišta kuće štitio je
visok zid, do koga je ra.slo drveće ČerčilGardena. Ulice su počinjale da budu puste, a vetar je
rasterao sve kasne šetače.
Lun se uspe uz jedno drvo i nade se u zapuštenom vrtu, koji je nekad bio izdeljen na tri dela
za tri kuće s ulazom iz KlavertonStrita. Sada su delovi ograde bili izlomljeni i polegli. Korov
je osvajao nekadašnje cvetne aleje, a ukrasno šiblje bese isečeno za parkiralište, sa kojeg je
put vodio u mali tunel. Bio je to ulaz u podzemnu garazu, iz koje su velika, kovana i
mesingom ukrašena vrata vodila na Dzonsontrg.
Osluškivao je neko vreme, a onda poče da istrazuje. Prizemlje s prostranim holom,
trpezarijom i jednom sobicom bilo je nenastanjeno. On se pope uz stepenište i pregleda tri
sobe i prostrano kupatilo. Sve je bilo prazno, ali čisto kao da je neko spremio pre nekoliko
sati. Dokaz je bilo odsustvo prašine na nameštaju. Lun htede da pogleda prema ulici i tek tada
se začudi onom što je video. Prozori su bili zatvoreni naročitim metalnim pločama, koje su bi-
le učvršćene tako da su propuštale vazduh iz uređaja za klimatizaciju, ali nisu dozvoljavale da
se pogleda napolje. Vrata svih soba bila su ojačana, kao da su spremljena da posluze i kao
zatvor, a hodnik je imao razmaknutu metalnu rešetku, kojom se ceo sprat mogad da zatvori.
On side i prizemlje i utvrdi da ni sa tog mesta ne moze da se pogleda na ulicu. Primeti i to da
nigde nema telefonskog aparata. Nastavi da istrazuje i otkri stepenište ka podrumu. Bilo je
popravljeno i zastrto dugom sintetičkom tepih stazom. On krenu niz njega i nađe se u podru-
mu, koji je presecao uzak hodnik. Levo i desno bile su po dve podrumske sobe nameštene sa
po jednim lezajem, dve fotelje i stočićem.
Hodnik je vodio u srednju kuću, odnosno njen podrum. Ovde je na stajalo proširenje iz koga
su vodila četvora vrata. Kod jednih je bio stočić, iza koga je u niskoj fotelji sedeo jedan
čovek. Na stolu pred njim je bio sandučić interfona, a pored aparata veliki automatski pištolj s
prigušivačem.
Lun proviri i spremi se da brzo prođe čim strazar bude uspavan. Gurnu meku kuglicu, koja se
nečujno otkotrlja blizu strazara. U kuglici je bio snazan uspavljujući gas brzog dejstva, pa je
Lun, iako prilično udaljen morao da pokrije nos malom maskom s neutralizatorom gasa.
Strazareva glava klonu na stočiću, a Lun protrča i poče da se penje uz zastrto stepenište. U
prizemlju kuće iz jedne prostorije čuo se zagor. Ispod vrata video se trak svetla. Lun priđe i
tamo gurnu »stenicu«.
Još nije došla reče neko u sobi kod podrumskog ulaza.
Vas dvojica spavajte, a ja ću da smenim strazara. Probudiću jednog za smenu sighnalnim
zvonom i pozivom preko interfona odgovori drugi.
To je odlično. Već mi se sklapaju oči. Danas je bilo veselo.
Šta si radio?
Naša gospodarica je genijalna. Njene instruktorke su izvrsne. Danas me je jedna
»poučavala« ćelo posle podne. Sada je Bak tamo i »školuje« se sa drugom. One i ne slute
kakvi smo mi »daći« smejući se ispriča jedan od trojice.
Zivimo kao u bajci. Ona budala Roj nije znao to da ceni. Opijao se i brbljao pričao je drugi.
I šta je sa njim? upita neko.
Više ga nema. Trune u zičanom dzaku i sa tegovima, medu otpacima i u mulju na dnu Teime
čuo se jezivi odgovor.
Ko ga je spakovao? upita onaj što se spremao za strazu.
To se ne .na i ne pita se odgovori drugi. A sada na spavanje, momci!
Čulo se kako odlaze i kako se otvaraju i zatvaraju vrata. Lun poče da pretresa sobu. U jednom
trenutku upali sva svetla i izvadi minijaturni fotografski aparat najveće osetljivosti. Brzo
snimi sobu po delovima, a onda ugasi svetla i poče da snima sve papire koje bi našao i za čije
čitanje nije imao vremena.
U jednom trenutku u uhu mu pisnu sighnal uređaja sa fotoćelijom. Neko je dolazio. On otrča i
skloni se u ranije izabrano sklonište iza ogromne fotelje u samom uglu sobe.
Sedeći tamo pogleda svetleće brojke svog ručnog sata. Bilo je osam minuta do ponoći. Tada
se upali jedno nisko postavljeno svetio. Ude Glorija En.
Ona baci krzneni ogrtač ne gledajući gde će da padne. Zatim skide i kod vrata baci cipele, a
zatim dohvati telefon i vukući ga za sobom pruzi se na ogromni krug čudnog kreveta.
Lun je začuđeno gledao, jer je zaključio da je telefon uzbuđuje. Odmah stize objašnjenje, jer
je Glorija En govorila naglas sama sa sobom:
Oh, boze!... Da li je ziv?... Ako se javi?... Moram da znam... Moram da budem mirna ako se
javi.
Ona okrenu broj i pričeka. A kada se iz slušalice začu glas, ona uzdrhta.
Jesi li ti, Tere?... Tako sam srećna... Kako je prošlo sve ono noćas? govorila je Glorija.
Lun nije mogao da čuje prve reci Glorijinog sagovornika, iako je u slušalicu bio postavio
naročitu »stenicu« za prisluškivanje telefonskih razgovora računajući da to koristi kad ne
bude ovde. Sada on polako uključi primopredajnik i mogao je da čuje.
.. .Zbog toga sam bio razočaran. Taj pas nije izdrzao da ostane na jednom mestu. Strah ga je
oterao nekuca reče Terens Lanton.
Nikog nije bilo tamo?! začuđeno upita Glorija.
Nikoga. Pregledali smo kuću. Očito su kidnuli, jer nismo našli ni
njihov prtljag. Nismo našli nijednu četkicu za zube. Ali sada sve to nije vazno. Treba nešto da
preduzmemo. Odmah treba da se sastanemo. Ponesi i; šifru i kazi gde ćeš doći reče Lanton.
Zašto šifru? upita ona izmenjenim glasom. Kod mene je skrivena najsigurnije.
Derekton zna gde si i treba da ga preduhitrim. Ako te nade, uzeće ti šifru, jer on to ume
odgovori Lanton. ".. .
Mislim da sam donekle zaštićena.
Zelim odmah da te vidim i da vidim šifru prekide je Lanton.
 Ali ja sam umorna... Ne mogu da izlazim u ponoć.
Onda ću ja da dođem. Samo mi kazi gde da te nađem.
To ne mogu...
Kako?! Zar misliš da me pređeš?!
Ne to, Tere!... Ne! Nikako! Samo. ..
Šta hoćeš da kazeš?
Bolje je da ti dođeš k meni. Već sam svučena..
A zelim te uz sebe, dragi... Ćekaj za jedan sat kod teniskog igrališta Baterzeparka. To je preko
Ćelzimosta. Pozuri1 završi Glorija En i brzo spusti slušalicu da spreči dalji razgovor sa
Lantonom.
Odmah zatim ona ukloni jednu sliku i otkri vrata malog sefa. Iz njega uze jedan kartončić i
pritisnu ga na grudi, a zatim, kao da se otima od nečega, pozuri ka vratima sobe. Primače
jednu stolicu i pope se do vrata. Pritisnu prstima gornju ivicu, koja se pomeri tako da se prema
gore izvuče nekakva tanka, okomita fiočica Glorija gurnu u nju kartončić i vrati se da zatvori
sef.
Posle svega sede na krevet i poče da se svlači. Lun Uiduopet upotrebi sićušnu gasnu kuglicu.
Glorija se spusti nauznak i sklopi oči, a Lun iziđe iz skloništa.
Nisu prošla ni tri minuta, a on je u rukama imao kartončić prosvučen prozirnom plastičnom
folijom.
Na njemu je bila šifra bankovnog konta s napomenom da »imalac šifre raspolaze u potpunosti
i kad god zazeli celim iznosom i bez ikakvih formalnosti«. Ceo postupak švajcarske banke s
kontima pod šifrom bio mu je poznat. Sada je u rukama drzao na naročit način perf orirani
kartončić, koji se kod banke ulagao u elektronsku mašinu i davao dnevnu šifru. Zato šifra nije
vredela, ako bi je neko prepisao. Bio je neophodan originalni kartončić. Bio je to još jedan
bankarski trik, jer postojala je šansa da se ovakav kartončić izgubi i da ulozeni novac zauvek
ostane u banci.
Lun odluči da u svojoj laboratoriji napravi imitaciju originala i tako drzi Gloriju i gangstere u
uverenju da još mogu da učine nešto da onih dvanaest miliona dolara podighnu. On tiho
kliznu napolje. Još jednom upotrebi efikasno sredstvo iz gasne loptice da mirno prođe pored
naoruzanog Glorijinog strazara.
Kad stize u kola, on se poveze malo dalje i uključi prijem prislušnih uređaja »prosutih« po
prostorijama čudne gangsterke. Ali ništa se nije čulo. On tek tada shvati da je Glorija zbog
dnevnih napora i umora iz veštačkog prešla u prirodan san. Bio je uzeo broj njenog telefona i
mogao je da je pfobudi, ali mu pade na pamet da umesto njenih momaka, kojima još nije bila
naredila da pođu po Lantona, sam pogleda tog momka.
Lun otvori skriveno spremište u širokoj šini među vratima svojih kola i sakri kartončić, a onda
se poveze prema Temzi.
V
vim primete da nas je više, nestaće bez traga govorio je Terens Lanton spremajući se da krene
ka Baterzeparku. Njeni ljudi su oprezni i zrtvovali bi se za Gloriju.
Mozda je i tako, Tere, ali dogovorili smo se da se ne rastajemo
dok ne nađemo šifru. Jednom si umakao... Ne zelim da opet trčim za tobom preko celog sveta.
Sačekaćemo, prikriveni, Glorijine momke, zarobićemo ih i naterati da nas vode. Prodrećemo
do te čudovišne spletkašice, koja je htela da se međusobno poubijamo, a ona da mirno ostane
jedini vlasnik šifre i dvanaest miliona dolara odvrati Harold Derekton.
Njih dvojica i još po dva njihova revolveraša našli su se u »Šeik« klubu kod DanmarkHila.
Atmosfera je bila puna neke prigušene pretnje. Svaki od ovih šest ljudi bio je neprekidno na
oprezu i spreman da poteghne oruzje.
Nisi u pravu, Harolde. Jednom sam pobegao i iskreno se kajem. Pogrešio sam. . . A još više
sam pogrešio kad sam poverovao Gloriji En nastavi Lanton.
 Ne shvatam kako si mogao da joj predaš šifru!? Mora da si bio izgubio razum zbog ljubavi
dodade Derektcn.
Ipak, predlazem da sam odem na sastanak sa Glorijom. Ćim se nađem nasamo sa njom,
oduzeću joj šifru. Znam i gde ju je stavila, moraće da otvori sef, a onda dolazim tamo gde e
dogovorimo uporno je ponavljao Lanton.
, Mozda bih tebi mogao da poverujem. Uvideo si da bismo te gonili po ćelom svetu. Evo, nije
prošlo ni deset dana od kad si nestao iz Njujorka, a već smo ti za petama. Ali, Gloriji ne
verujem. Ona je tvrdila da je šifra još kod tebe, a imala ju je u rukama. Mozda bi ti noćas
završio na dnu Temze. 1 sastanak je nešto suviše blizu mulja odgovori Derekton. Idemo
zajedno i da se ne pogađamo dalje.
Mozda je tako najbolje konačno popusti Lanton. Onda da krenemo.
Svi ustadoše i onako smrknuti, jedan za drugim, iziđoše iz bara i posedaše u svoja kola. U
jednima su bili Derekton, Lanton, Holder i Lantonov vozač, jedan zilav tip kratko
ošišane kose kroz koju su se videli mnogi oziljci po glavi. Jedan oziljak spuštao mu se od
čela, pa preko desne obrve i jagodice, sve do brade.
Gde samo nade ovo čudovište? upita Derekton pokazujući vozača.
Ovaj se okrenu, jer bese čuo Derektonove reći. Osmotri ga i ćuteći dade gas. Kola brzo
dostigoše najveću brzinu i počeše stravično da vrdaju i da se zanose na uglovima.
. Poubijaćeš nas, čoveče! viknu Derekton.
Lakše, Dzo! kratko ga opomenu Lanton.
Gospoda ne vole brzu voznju. Hteo sam samo da vidite da »čudovište« moze i da vas sve
porazbija. Je li bilo gusto? srne jao se vozač.
Derekton samo šiknu kroz nos i oćuta ovu uvredu, pamteći je za zgodnu priliku. Zatim se
osvrnu da vidi idu li kola sa Benetom i drugim Lantonovim momkom. I Benet je bio sposoban
za vratolomne voznje, ali sada je jedva sustigao prva kola.
Put do ugovorenog mesta bio je kratak. Ali Derekton i Lanton stigoše da porazgovaraju.
Ipak mi nije jasno zašto nas nisi napao dok smo bili u onoj kući reče Derekton. Ne mogu da
shvatim ono što policija zove motiv.
Bio sam rešen da se obračunam. Ali kad sam video onu poruku ispisanu na vratima...
Ne verujem da si se uplašio.
I nisam... Ali sam shvatio nešto vazno.
Reci, stari prijaško! Nekad smo verovali jedan drugom.
Mozeš i sad da mi veruješ. Bio sam krenuo da stvar završim. Ali ona poruka... Tog trenutka
shvatio sam igru Glorije En. ona mi je kazala gde se nalazite. Huškala me je da odmah
napadnem. Da sam to učinio, pozvala bi me da mi se »zahvali« . Verovatno više niko ne bi
saznao kako je nestao Terens Lanton.
Ali mogao si da sve to shvatiš i
32
da skineš mene i moja dva momka, pa da se sam obračunaš s Glorijom.
Njoj nije dovoljan strah samo od mene. Kad shvati da je svi trazimo, razmisliće da li da se
odupire
zaključi Lanton.
Ima nečeg u tvom rezonovanju... Ali suviše si pametno postupio, pa me to zbunjuje reče De-
rekton i ućuta.
U tom trenutku stigoše do teniskog igrališta. Bilo je deset minuta do ponoći. Dogovoriše se da
Lanton iziđe i da seta na raskrsnici NortDrajva i staze koja je vodila između igrališta i parka,
pa do obale Temze. Ostali gangsteri postaviše kola tako da sa dve strane drze na oku taj
prostor.
Terens Lanton je šetao ovim pustim mestom jezeći se ne samo od prohladnog noćnog vetra,
nego i od pomisli da li će kola s momcima Glorije En samo projuriti pored njega i opaliti
nekoliko hitaca iz pištolja sa prigušivačima. Mozda će izabrati i drugi način. Jednostavno mo-
gu da ga pregaze.
Njegove patnje prekide dolazak jednog velikog automobila, koji polako i uredno stade na
mesto za parkiranje. Iz njega iziđe starac, koji iznese i tanak štap. Oslanjajući se na njega on
pođe ka raskrsnici. Zastade da osmotri Lantona, a onda nastavi da mu se priblizava. Niko u
tom starcu ne bi mogao da prepozna Donalda Sikerta, Luna, kralja ponoći. S malo postojane
boje bio je svoju prosedu kosu učinio sasvim belom, a lice mu je bilo bledo, posuto staračkim
pegama i uvenulo, iako nije imalo dubokih bora.
t Terens Lanton? Vi ste Terens?
pitao je Lun stojeći oslonjen na štap i malo povij en.
A ko ste vi, starce? upita Lanton ne baš učtivo.
Slabo čujem nastavi Lun. Rekoste li da ste vi Lanton?
Pri tome savi šaku u trubu oko svog uha.
I šta ako jesam? ljutito reče Lanton.
Idi zbogom sinko... Ja trazim Lantona. šalje me Glorija... I eto, ništa reče Lun i tresući se
poče da se okreće.
Čekaj, budalo! uzviknu Lanton i mahnu rukama prema kolima u zasedi.
Uhvati toboznjeg starca za rukav i povuče ga snazno k sebi. Lun zamahnu štapom i udari ga
po uvetu tako da gangster zaurla od bola.
U tom trenutku dotrčaše i ostali gangsteri. Bez reci odvukoše Luna u prva kola. Oko njega
sedoše Lanton i Derekton, a besni vozač Dzo krenu uz reku i skrenu levo oko parka. I druga
kola pristigoše.
Rekao si da te šalje Glorija poče Lanton. Šta je rekla?
Rekla je da noćas nema ništa od sastanka. Policija se muva oko njene kuće odgovori Lun i
poče dugo i dosadno da kašlje.
Gangsteri su kolutali očima.
Uvek kašljem kad nešto smrdi reče Lun i pogleda Derektona u lice.
Gangster pozelene od ljutine i podize pesnicu.
Ne! viknu Lun i podize prst kao učitelj kad preti nevaljalom dečaku. Ja sam srčani
bolesnik. Ako me udarite, ode šifra u vrazju mater!
Šta!? prenerazi se Lanton. Ti znaš za šifru?! Mozda znaš i gde se nalazi?
Znam. Pa ja sam je sklonio. Glorija mi je poćerka i rekla je da čuvam taj kartončić. Kaze da
ne moze da se prepiše i zameni. Takav kakav jeste vredi dvanaest miliona dolara. A taj
kartončić.
Derekton i Lanton ga zgrafoiše za mišice i stegoše.
Govori gde je šifra! viknuše oba u jedan glas.
Još da objasnim samo to da je kartončić izbušen na naročit način, a u samoj njegovoj sredini
upresovana je metalizirana folija. Ona je namaghnetisana tako da svaka rupica daje svoj znak.
Samo pomoću nje moze se doći do onih miliona. A ja
r X 100 LUN 26
to čuvam za Gloriju zamoUivito ih je Lun.
Ako nećeš da te zivog odorom«i. vodi nas kaGloriji! uviknu Um ton.
Neću! To ne dolai u obzir Glorija je rekla da čekate, a onu ćo da postavlja uslove odgovori
Lun i opet poče da se guši od laznog kas nja.
Vezimo ovog luđaka. Kazaćo on gde je šifra i gde je Glorija zaključi Derekton.
U tom trenutku Lun je hteo da napadne. Već je pomerao levu nogu tako da pritiskom pete o
petu otvori skriveni rezervoarčić napunjen gasom za uspavljivanje. Ali njegova sposobnost i
nadmoćnost ovoga puta su ga odveli u grešku. Lanton ga udari revolverom po glavi i on izgu-
bi svest pre nego je upotrebio svoje gasno oruzje.
Kad se osvestio, bio je bos i skoro sasvim go. Jaki konopac bio mu je ukleštio ruke i sputao
noge. Gangsteri su ga bili pripremili za »obradu«. Lun se osvrnu i ugleda zasvođenu tavanicu
i grube zidove nekakvog prašnjavog podruma. Na nekim praznim i oborenim policama sedeli
su Terens Lanton i Harold Derekton.
Ne shvatam kako se taj eri Knolt umešao u sve ovo reče Do rekton. I zašto se maskirao u
starca. To telo... Ne verujem da ini više od trideset i pet...
Osvešćuje se. Sreća je što sin se lako sporazumeli s vlasni kor »Seik« bara Ovde u
njegovom po rumu mozemo da obavimo pos.i kako valja. Brzo smo stigli, ah vn me prolazi.
Još pre zore i roba d nađemo Gloriju pričao jo Iju1 osvrćući se ka vezanom Lunu
Derekton priđe i prodru ljenika. Lun odluči da no i ulogu onesvešćenog, jor u i je bilo hladno,
a on su vi uvezan.
Od vezite me. j i reče Lun kao da i« bila igra.
Prvo govori! Gde je Glorija? reče Derekton.
Predloziću da se sporazumemo, ali ne podnosim veze. I gde mi je odelo? odgovori Lun.
Odvezi ga predlozi Lanton.
Nemamo vremena da ga gubimo oko sitnica. Drzaćemo ga na nišanu i »vezaću« ga nekim
metkom, ako pokuša da vrda.
On izvoljeva u času kad za njegov zivot ne bih dao ni deset centi
reče Derekton.
Imam mnogo razloga. Ja sam srčani bolesnik. Zbog ovog konopca mogu naprečac da
odapnem. E, to je razlog što moram da budem komotan. I zima mi je na ovom betonu. I to je
dobar razlog zanovetao je Lun motreći oba gangstera.
Derekton ga odveza i s gomile Lunovog odela dobaci mu ogrtač.
Hajde, bratac, govori sada! reče zatim glasom koji je sam po sebi bio dovoljna pretnja.
Da vas upozorim, momci poče Lun. Ako me jače udarite, ja odoh na onaj svet, a vi mi onda
dunite... No, zna se već gde poče Lun.
Govori! procedi Derekton kroz stisnute zube.
Priđe blizu Luna i svoj pištolj premesti u levu ruku. Bio je spreman da udara.
Gde si sakrio šifru? upita Lanton.
Ja sam se šalio. Šifra koju si dao Gloriji lazna je više nego moja starost. Ja sam stručnjak za
te stvari. Ti si je lagao da bi pridobio njenu ljubav odgovori Lun.
Derekton i Lanton se pogledaše.
Laze! Ovaj čudak hoće da se izvuče! skoro vrisnu Lanton.
Znaćemo sve vrlo brzo reče Derekton i udari Luna po licu.
Ovaj klonu i tiho, ali da ga jasno čuju reče:
Osećam napad. Još jedan udarac i sa mnom je gotovo. A onda...
Derekton ne izdrza i udari ga nogom u rebra. Lun poče da se trese, a
onda se ispruzi i oči mu se ukočiše. Boja koze brzo mu se menjala.
Sa njim stvarno nešto nije u redu reče Lanton zabrinuto.
Ne moze on tek tako da umre. To bi bilo glupo odvrati Derekton.
Podsvesno suprotstavljen svom nekadašnjem saučesniku u zločinima i sadašnjem prikrivenom
neprijatelju Lanton svali optuzbu na Derektona:
Mislim da je već mrtav! Ti udaraš pre nego vidiš da li treba! Kako bi bilo da sam ja udario
tamo gde me je huškala Glorija?
Derekton kleče pored Luna i prihvati ga za ruku. Trazio je otkucaje pulsa, ali nije mogao da ih
oseti. Dade znak Lantonu da zeli tišinu i stavi Uho na Lunove grudi. Nije mogao da čuje
otkucaje srca.
Učini nešto... On kao da nema srce..; Daj da ga masiramo! uzbuđeno i isprekidano reče
Derekton. ;
Njih dvojica pokušaše da ozive svoju zrtvu, ali Lun je ostao nepomičan. Oči mu nisu treptale,
a srce se nije čulo. Ćelo telo poprimilo je blećki boju i njegova toplina naglo se gubila
Već je hladan konačno zaključi Lanton i napusti sve pokušaje: ~ Ubio si ga, Harolde.
Zašto ja? Ubili smo ga zajedno! ljutito odvrati Derekton i sam napuštajući ukočeno telo.
Sta ćemo s njim? upita Lanton smrknuto.
On je umro od srca. Niko neće da posumnja... Treba da ga brizljivo obučemo i iznesemo.
Pozvaću Holdera i Beneta reče nervozno Derekton i brzo iziđe.
Uskoro se vrati sa svoja dva zločinca. Nalozi im da precizno obuku Luna i da mu vratesve
stvarčice.
Iznećete ga dalje od ovog mesta. Ostavite ga da lezi kao da je sam pao na nekom pustom
mestu. Najbolje kod klupe u nekom parku nalozi im Derekton.
Dok su Holder i Benet pazljivo oblačili Luna, Derekton ih je nadzirao
pazeći da ne naprave kakvu grešku, koja bi izazvala posebnu istragu policije.
Konačno dva gangstera uzeše Luna tako kao da je ziv i pijan, pa ga iznesoše do kola. Već je
svitala zora kad ga spustiše rz:a jedne klupe u malom parku na kraju VadhersRoda.
Lun poče da ubrzava rad srca i oseti kako mu se telo polako opušta i zagreva. Uskoro ustade i
sede na klupi. Gangsteri su bili već otišli u zurbi da se nadu što dalje od toboznjeg lesa. Lun je
bio zadovoljan svojim prvim eksperimentom u ovakvim prilikama. Uspeo je da »igra« ulogu
mrtvaca toliko ubedljivo da ga gangsteri odbace.
A sve to počelo je pre više od tri godine, iako koreni Lunovog ovladavanja samim sobom sezu
mnogo dalje, čak u vreme kada su ga najbolji majstori dzijudzicu i dzudoa vezbali za borbu.
Dakle, pre nešto više od tri godine, Lun je konačno prihvatio tvrdnju da psiha moze da stekne
kontrolu nad autonomnim nervnim sistemom.
Posredstvom mozdanog i kičmenog nervnog sistema ljudska psiha kontroliše dobar deo
funkcija tela. Kako čovek ide, govori, pokreće prste i slično, zavisi od njegovog razuma i
volje. Međutim, reagovanje sistema čovekovih zlezda i takozvani visceralni procesi nalaze se
izvan domašaja čovekove svesne kontrole. Jedini izuzeci, verovalo se do tada, jesu oni bizarni
i neobjašnjivi slučajevi indijskih jogija, koji mogu da regulišu otkucaje svog srca i svoje
disanje.
Pre nekoliko godina dr Bernard Engel s Američkog instituta za zdravlje deteta i ljudski razvoj
u Baltimoru uspeo je da izmeni brzinu ili ritam otkucaja srca bolesnika, kod kojih je trebalo
smanjiti krvni pritisak i ublaziti nepravilan rad srca. Tada su i drugi naučnici počeli da
otkrivaju da čovek moze da kontroliše i takve funkcije kao što su
znojenje, krvni pritisak, kontrakcija creva, mozdani impulsi i drugo.
Dr Dzo Kamija sa Neuropsihijatrijskog instituta u SanFrancisku vršio je eksperimente u
kojima je kod pacijenta postizao svesno regulisanje mozdanih impulsa. Vazan početak značilo
je korišćenje elektroencefalografa1. Ovaj .uređaj veze se za pacijenta, kome se kaze da će čuti
jedan ton kad bude u izvesnom »stanju« i da taj ton treba da čuje što duze. Pacijentu se,
međutim, ne kaze o kakvom »stanju« je reč, niti kada dospe u takvo stanje. Dr Kamija onda
reguliše monitor da pusti ton kad se mozdani impulsi budu nalazili u pojasu alfa od osam do
dvanaest cikla u sekundi. Osam od deset kandidata uspevalo je da kontroliše ton, odnosno da
zadrzi mozdane impulse u skali zahteva eksperimentatora. Oni nisu u meli da objasne kako to
postizu, jer prosto su nastojali da čuju ton.
Profesor psihologije na univerzitetuVinskosina dr Piter Lang primenio je kontrolu autonomnih
funkcija za regulisanje otkucaja srca. Bolesnik povezan sa monitorom posmatrao je ekran,
sličan televizijskom, na kome su bile emitovane određene linije. Bilo mu je rečeno da skrati
te linije usporavajući rad srca, pa kako zna. Bez bilo kakvog naprezanja mišića ili nekog
drugog svesnog napora, pacijent je uspovn« da skrati linije, odnosno da uspo otkucaje srca. To
praktično zrni je bolesnik upravljao svojim si
Jedan drugi istrazivač, dr I Šapiro sa Harvardskog mr skog fakulteta naučio je s jente da
smanje, ili da pov» krvni pritisak, reagujuri ton.
Dakle, bili su to ekspfin čijoj osnovi su naućnlr i i grade teoretske postav Lun počeo da
ekspoi i samim sobom
I Klokln M
nje mndnnih totpulMi
lja naučnika, svestranost i već izgrađena samokontrola omogućili su mu da postighne
neslućene rezultate. Mogao je da postighne mnoge stvari, a najlakše je bilo da se to pokaze na
primeru prividnog umiranja pri kojem je zadrzavao funkcionisanje čula sluha i mozga.
Potvrda te Lunove sposobnosti prvi put je izvršena pred lekarima u bolnici, a sada i prvi put u
sasvim praktične svrhe spašavanja iz ruku u bića.
Dok je odlazio, Lun je bio zadovoljan.
Svitala je zora kada je ušao u svoj mali stan u EndelStritu, opet u liku erla Knolta.
VI
a robudivši se, Glorija En uplašeno pogleda časovnik, a onda krevet na kome je lezala. Nije
mogla da shvati kako joj se dogodilo da je savlada san baš u trenutku kada je trebalo odlučno
da dejstvuje. Lanton joj je rekao da hoće da dođe i uzme šifru. Dodao je i to da Derekton zna
gde se ona nalazi.
Osam sati bilo je nepovratno izgubljeno. Ali Glorija En nije bila od onih zena koje hvata
panika. Ona otrča u kupatilo i dok se kupala u vodi prekrivenoj mirisnom penom šampona
stvarala je plan odbrane i akcija. Trebalo je prvo da upozori svoj biro »škole« o mogućnosti da
Derekton dođe tamo. Istina, tamo niko nije znao ni broj njenog telefona ni mesto na kome je
zakupila kuće za svoj bezbedni boravak. Ona se uvek javljala prva i to je bila jedina prilika da
joj otuda jave šta treba.
Ona i sada pozuri k telefonu, još uvek gola i samo ogrnuta ogromnim frotiranim čaršavom.
Okrenu broj škole i javi joj se stara Beti Silvester, sposobna pomoćnica za sve poslove u
birou.
Već si na poslu, Beti pohvalno reče Glorija. Ima li šta novo?
Ima... Suviše za mene uzbuđenim glasom odgovori Beti Silvester.
O čemu se radi? upita Glorija.
Evo, moram da vam dam jednog od ove gospode, pa neka vam kazu odgovori Beti.
Glorija uzalud pokuša da zadrzi Beti na vezi i da od nje čuje šta se događa. Umesto Betinog
začu se njoj dobro poznati glas Harolda Derektona:
Halo, Glorija! javi se on promuklim i pretećim glasom. Da li znaš ko je ovde?
Ti si, Harolde? Raduje me... poče Glorija.
Znam da si srećna što me čuješ. Prosto se topiš od uzivanja, zar ne? prekide je Derekton.
Mozda me shvataš pogrešno...
Shvatam te sasvim tačno. Ovde je i.Ter. O svemu smo porazgovarali. Zalimo što je tvoj
toboznji starac izdahnuo tako brzo.
Ne razumem upade Glorija. Ne znam ništa o toboznjem starcu.
Ostavi svako izvrdavanje i reci samo da li počinjemo rat, ili si spremna da sve resimo
brzo i kako treba.
Pa ja sam uvek... Šta zeliš, Harolde?
Odmah kazi gde da te nađemo. Hoću tačnu adresu tvog stana!
Ali to nije dobro. Da se nađemo na nekom drugom mestu.
Ne, Glorija! Dosta si mutila vodu! Odmah mi reci broj svog telefona i adresu. Zvaću nakon
pola minuta da proverim. Ako ne pristaješ, onda znamo na čemu smo. Ne očekuj oproštaj i
ako se kasnije pokaješ. Dakle, koji je tvoj broj?
Ali, Harolde. . .
Koji je broj? tvrdo ponovi Derekton.
Glorija je znala da više nema šale i kaza broj, a odmah zatim spusti slušalicu. Nakon petnaest
sekundi telefon zazvoni, ali se iz aparata čuo drugi glas. Sada se javljao Terens Lanton.
Jesi li ti, Glorija? upita on brzo.
Naravno da sam ja odgovori Glorija. Kako to da si se pomirio sa Haroldom?
. To je duga priča. Kazi gde si sada i čekaj nas da dođemo reče Lanton.
Hoću vašu reč da ste spremni na izmirenje dodade Glorija. Znam da ćete pronaći mesto
ovog telefona, ali ne tako brzo... Dakle, imam li reč?
Da pitam Harolda odgovori Lanton i neko vreme nije se ništa čulo.
Glorija je čekala nestrpljivo, kao optuzeni presudu porote. Konačno se začu Lantonov glas .
Dajemo reč, Glorija. Dolazimo odmah k tebi, ali obezbedićemo se od svakog tvog pokušaja
da nas pređeš. Otpusti, ili nekuda pošalji sve svoje ljude... Ne! Harold ima pametniji predlog.
Skupićeš svoje momke da ih imamo pod kontrolom. Gde ti je kuća?
Dođite u Klaverton Strit odgovori Glorija En i kaza broj kuće.
Stizemo za pola sata. Ne pokušavaj da pozoveš policiju. Pazićemo i obezbediti se na pravi
način.
Ne govori gluposti, Tere. Ja, ipak, ne mogu bez tebe, ali to je samo jedan razlog. Drugi je to
što saradnja sa dustabanlijama nikada nije bio moj metod. Našla bih drugi način, ako bih htela
da dam otpor. Budi siguran da ne zelim policiju ovde, ni sada ni bilo kad. Čekam vas bez
podvala i zadnjih misli zaključi Glorija.
Nadam se da ovoga puta znaš šta stavljaš na kocku zaključi Lanton i spusti slušalicu.
Glorija En pozuri da se spremi. Obuče najlepšu jutarnju haljinu i pređe u malu trpezariju da
doručkuje. Ali jedva popi sok tek isceđene pomorandze i pozvoni da joj donesu šoljicu vruće
crne kafe.
Zivot u njenoj kući vođen je na naročit način. Batler, sobarica i kuvarica kretali su se samo u
onom delu kuće prema ulici. Znali su da je granica njihovog kretanja kod vrata
u holu, koja su danju uvek bitu kljucana. Drugi deo kuće i podnu?˝ť te nastavi Lun.
Laz! Prokleta laz! vrisnu Glorija En.
Dok si se meni klela na večnu ljubav, imala si ljubavnika spremnog da mi skine glavu!
optuzi je Terens Lanton stiskajući pesnice.
On se ustremi na Gloriju, ali Benet se kao slučajno nađe između njih.
Lanton ih opomenu da zeli tišinu i dodade:
I sada ste upali u naše ruke, Knolte. A ko ste vi stvarno?
Zar me niko od vas ne poznaje?! toboze začuđeno upita Lun.
Ne! I ne igraj se mojim strpljenjem! već grubo ga opomenu Derekton.
Razgovarali smo uljudno, a ti sada pretiš! uzviknu Lun i sam menjajući ton razgovora. I
zato te opominjem...
Šta?! Ti pretiš?
Dino Saraneze i ostvari ono što kaze odgovori Lun opet mirno.
Dino Saraneze?! Ceritov Dino Vampir?! prenerazeno upita Derekton.
Na te reci on se malo odniače, kao da nehotično zauzima sigurniji polozaj. Lanton, Holder i
Benet priđoše malo blize. Svi su zurili u Luna kao u avet. Glorija takođe otvori usta i lako
kriknu. A sve to nije bilo bez razloga. Dino Saraneze bio je gangsterska legenda. Oko tog ime-
na ispredale su se istinite i izmišljene priče. Nekoliko puta je ubijen, ali uvek se pojavljivao
ponovo. Zato je i nazivan Vampir. Niko nije stvarno znao kako izgleda čovek, dzelat Mafije,
koji izvršava unutrašnje osude među gangsterima.
Je li neko od nas osuđen? upita Derekton.
Nije, jer već bih završio s njim reče Lun. Imam samo nalog da uzmem šifru kako god znam
i da je odnesem u Njujork, jer oko nje su počele izdaje. Raspala se organizacija u
NjuDzersiju zbog tričavih dvanaest miliona.
Ali to je naš novac... Mi ne damo šifru! reče Derekton.
 A Dino nas je izdao policiji upade Benet.
Da, pogazio je sva pravila igre dodade Holder.
Njih dvojica još uvek nisu dovoljno shvatili šta u podzemlju Sjedinjenih Drzava znači Dino
Saraneze.
I sam vidiš, Dino, da nemamo izbora. Ali učinićemo to na fer način reče Derekton.
A zatim se obrati ostalima:
Da li ste svi slozni sa mnom?
Prvi klimnu glavom Terens Lanton, a zatim Holder i Benet. Svi pogledaše Gloriju. Ona se
osvrtala oko sebe kao da zeli da pokaze kako ona ne mora da učestvuje u takvoj odluci, jer je
vezana.
Kazi, Glorija, da li si za to da Dino nestane? upita je Derekton.
Ona poćuta nekoliko trenutaka, a onda klimnu glavom u znak pristanka. Bio je to trenutak
ustajanja protiv onog najtajanstvenijeg u podzemlju, protivu neke vrste vrhovne vlasti ne
samo Mafije, nego i svih drugih gangsterskih organizacija. Lun je o svim tim stvarima znao
dovoljno da sada na ozbiljan način odigra pravu komediju.
Osuđujući mene, osudićete i sebe. Nema mesta na zemaljskoj kugli na kom mozete da se
sakrijete i ostanete nekaznjeni reče Lun. A ima i jedna druga stvar...
Pripremićemo stvar tako da izgleda da si poginuo u sukobu sa londonskom policijom.
Nekoliko naših ljudi dočekaće policiju pucnjavom. Kad se sve završi, ostače samo tvoj leš
izrešeten kuršumima. Niko neće znati da te policija nije ubila. To je naša odluka. Video si da
smo se slozili objasni Derekton.
Mozda bi uspeli da ubedite ostale, ali ne i Ceri ta reče Lun.
Rizikovaćemo odgovori Lanton.
Ali šta ćete bez onih dvanaest miliona? upita Lun mirno.
Šifra je tu i uzećemo novac. Poplelicemo ga i uloziti svaki na svoj
tajni konto odgovori Derekton. Naravno, Gloriju isključujemo, jer je pokušala da nas uništi.
Sve to nije vazno, ali prvo treba da nađemo šifru reče Lun ubrajajući i sebe u one koji traze
kobnu šifru.
Pa mi je imamo! uzviknu nervozno Derekton.
Da je to šifra, ne bih ja sada bio ovde reče Lun mirno. A sada neka mi neko zapali jednu
cigaretu.
Gangsteri su još neko vreme stajali zapanjeni i zureći u Luna kao u pravog vampira.
Šta to znači, Dino? konačno smoze snagu Lanton.
Mozda ti o tome više znaš, Tere. Došao sam da pitam prvo Gloriju, a onda bih pitao i vas sve
redom odgovori toboznji Dino Saraneze.
Objasni to i ne dovodi nas do ludila! Pozelim če ispraznim šarzer svog pištolja u tebe i sve
pošaljem do đavola! upade Derekton.
Ne bi to bila tvoja prva greška, Harolde odgovori Lun mirno i ponovo zatrazi cigaretu.
Glomazni Mortimer Benet izvadi svoje paklo i zapali cigaretu, pa je pazljivo stavi u usta
toboznjem Dinu Vampiru. Lun mu se osmehnu i klimnu glavom u znak odobravanja.
Šta znači ta priča o trazenju šifre, a imam je u rukama? ponovi Derekton.
Čim sam preuzeo šifru od Glorije, odneo sam je u hotel »Garik«. Tamo je stigao naš
stručnjak iz Njujorka Dzordz Veler. Proverio je taj kartončić nekim instrumentima i
zaključio da šifra nije prava. Kartončić treba da u sebi ima metalizirani sloj, koji je
namaghnetisan kao što se događa sa maghnetofonskom trakom. A ovaj tu nema to. Neko je
zamenio pravu šifru laznom. Došao sam da mi Glorija En objasni šta zna o tome. Je li ona
podmetnula laznu šifru, ili je to učinio Ter, ili neko još u NjuDzersiju. Sada trazim tačan
odgovor objasni Lun govo
I
reći preko cigarete zalepljene u ugao usta.
Gangsteri pogledaše jedan drugoga, a onda se svi okupiše oko Glorije. Bez reci, čekali su
njeno objašnjenje.
Sve to nije istina! poče ona potresnim glasom i podrhtavajući onako vezana i opkoljena.
Nikada nisam srela tog čoveka. nisam mu dala šifru.
Ja ću da je ispitujem reče Derekton ostalima. Ko je još znao za šifru, sem tebe i Lantona?
Niko odgovori Glorija.
Ko je znao za ono skrovište u vratima?
Niko... Ne znam kako je šifra dospela u Vampirove ruke...
Lezali smo na tom krevetu i ona mi je rekla upade Lun.
Nikada ti nisi bio u ovoj sobi! uzviknu Glorija.
Pokazala si mi skriveni sef, tajna vrata i drugi deo kuće. Obilazili smo i dve susedne kuće.
Mogu da vam opišem svaku prostoriju. Mogu da vam opišem i nju. . . Na primer, mali i lepi
mladez na dnu njenog trbuha govorio je Lun.
I to si mu pokazala skoro plačnim glasom reče Lanton i uhvati se za glavu.
Sve to nije istina! On je pravi vampir! reče Glorija i zajeca. On sve izmišlja. Ili je kao i svi
vampiri bio nevidljiv i ulazio ovde. . . A to je ta šifra, koju mi je, poverio Ter. . .
Neka Lanton kaze gde je prava šifra upade Lun.
Gangsteri se sada okrenuše ka Terensu Lantonu. Očekivali su odgovor. Lun primeti da
Derekton vadi pištolj i petama svojih cipela dade polozaj pogodan da se otvori re?.ervoar
uspavljujućeg gasa u slučaju da oruzje zapreti njemu. Znao je da bi upotreba gasa bila od
slabe koristi, jer bio je suviše čvrsto vezan. Ali to bi ipak bio trenutni spas.
Govori, Tere! oštro reče Derekton ne skrivajući pištolj.
Nemam šta da kazem. To je prava šifra i Dino pokušava da se izvuče odgovori Lanton.
Derekton pogleda prema Lunu.
Onda treba da proverite. Niste jedinstveni. . . Treba da Lanton, Glorija i ja ostanemo pod
strazom ovde, a ti, Harolde, proveri šifru u švaj carskoj reče ovaj mirno i
Derekton je razmišljao nekoliko trenutaka i onda dade znak Benetu, koji priđe Lantonu i
uhvati ga oko ruku. Holder mu oduze pištolj i poče da ga vezuje.
Ali šifra ne moze da se proveri još petnaest dana reče Lanton zbunjeno. Pored toga, moji
ljudi dole neće trpeti da me drzite ovako. . . Imaju nalog da se odupru.
To s tvojim ljudima će brzo da urade Benet i Holder. Ali šifru moramo da proverimo
odgovori Derekton glasom koji je otkrivao da sebe smatra gospodarem situacije.
I provera šifre je moguća upade Lun. Naš stručnjak zna da tek za dve sedmice počinje rok
od koga moze da se raspolaze novcem. Ali provera moze da se izvrši još danas, kad bi neko
stigao u Zenevu.
Objasni to, Dino zatrazi Derekton.
Treba jednostavno reći da je vlasnik pao u vodu i plaši se da šifra nije oštećena. Pitaće da li
je i dalje ispravna. I dobiće odgovor da voda ne smeta, ali da to uopšte nije pravi kartončić,
nego obična imitacija. Neka neko ode i sve proveri. Avioni lete brzo, a mi ovde imamo
ugodno skrovište odgovori Lun.
A šta ako je ovo prava šifra? upita Derekton.
Javićeš telefonom Benetu i Holderu da učine šta treba, a ja ću doći tamo odgovori Lun.
Zašto ćeš doći?! prenerazeno upita Derekton.
Pa da uzmem šifru i da je odnesem u Njujork. Tako je naređeno odgovori toboznji vrhovni
dzelat Mafije.
Derekton je neko vreme zurio u Luna, nesposoban da odluči kakav
stav da zauzme. Znao je da organizacija ima pravo da stavi embargo na kapital oko koga dođe
do sukoba u nekom gangu. To je bilo staro pravilo. I svi oni koji ga nisu poštovali, uzalud su
se skrivali ponekad i godinama. Konačno ih je stizala kazna.
 Ja nisam ustao protiv organizacije. . . Lanton je pobegao sa šifrom i ja sam ga gonio reče on
zatim neodređeno.
Pa ja to znam. Zato te nisam likvidirao, nego sam samo hteo da te neko vreme isključim iz
igre i pozvao sam policiju zbog ubistva detektiva Vapranda objasni Lun dajući gangsteru
nadu da se vrati ziv u krilo bande, kojom je vladao u NjuDzersiju. ;
Ako je sve tačno što kazeš, šta treba da se uradi? upita dalje Derekton.
Proveri šifru, povezi se sa Čeritom i trazi uputstva. A onda se pobrini da meni ne bude
dosadno i da se ne naljutim srnejući se odgovori Lun.
Ništa nas ne košta da sve proverimo upade Mark Holder.
Neko vreme su svi ćutali, a tada Derekton objavi:
Ja ću da idem sa šifrom u Švaj carsku. Vas dvojica drzaćete ovo troje ovde. A sada dobro
vezite Terensa i idite da uklonite njegove momke. Brizljivo radite.
Lanton je bio bled u licu kao mrtvac, ali ostade nepokretan. Znao je da je bitka izgubljena.
Benet i Holder su odlazili, a sa njima i sve njegove nade.
Derekton je ćaskao sa vezanim Lunom, koji mu je pričao o svom toboznjem zivotu u
Njujorku. Nakon pola sata pojavi se Holder i izvesti da su Lantonovi momci sređeni.
Sve ste ih ubili?! uzbuđeno upita Lanton.
Holder sleghnu ramenim? u znak da drugo ništa nisu mogli da učine, a zatim dodade:
Ostali su još Glorijini momci. Šta da učinimo?
Drzaćete ih vezane i zatvoreno dok se ne vratim odgovori Derekton stavljajući u svoju
lisnicu kartončić s laznom šifrom.
A onda pozva napolje Đeneta i Holdera. Kaza im da dobro pae na zarobljenike i da samo po
jednog od njih od vezu ju za vreme jela, ili drugih potreba. Zatim saopšti da predveče stize
avion iz Njujorka, kojim dolaze još tri sigurna gangstera iz NjuDzersija.
Ti ćeš otići da ih dočekaš, jer ih poznaješ obrati se on Holderu.
Objasni mu kako je ugovoreno sve oko susreta i tada krenu.
Holder i Benet se vratiše koci robljenika.
VII
Bio je već mrak kad Holder !!» sa tri gangstera iz NjuDzer«la im je bio ispričao šta se dogat
oni treba da rade. Pokaza Trn ljenike i zaključi:
Ja i Benet ostajemo da naovotroje, a vi obebni sa preostala četiri m pokupili ovde i koji
smisao svega što se
Tri gangstera klimi ni .« iziđoše.
U luksuznoj sobi Glori njala je nova igra. Lun j«» kako da se oslobodi I okupirale su i zbun
Lantona. On još rmsve to događa i k.i va šifra, ako je uo tvrdi Dino Šaran Lun nisu imali
plan. Međutim, imala.
Ona je gledah koji se sećao pol kući gde se bio . nom i Benotom 1
njegov i Glotljin , i, . ,
oni su se Klmlall na . način koji otkriva zelju Ona d.ui. znak Holderu da pridt» Kad to on
učini, ona reče:
Ne mogu pred toliko muškaraca. . . Pridi još blize da ti šapnem.
Ali pričuvaj se da ti ne odgrize uho smejući se reče Benet.
Holder ga nezadovoljno pogleda i primače glavu ka Gloriji.
Imam jednu zelju, Mark šaputala je Glorija.
Reci je takođe šapatom reče Holder.
Znam da ću proći vrlo rdavo, ako ono nije prava šifra, jer ne znam šta se dogodilo, a
Harold će hteti da mu kazem i ono o čemu nemam pojma.
Šta ja tu mogu?
Ništa. . . Ali zelim da dozivim nešto divno. . . Da li me shvataš?
Ne sasvim.
 Učini da nekako ostanemo sami. Još dok si bio mladić, zelela sam te. . . Sada bi mi to bila
uteha.
Nije mi jasno kako.
Oteraj Beneta s Vampirom i Lantonom u drugu sobu.
To ne ide. Mort je tvrdoglav i slušače ono što je naredio Harold.
Ghnda me odvedi u kupatilo. . . tamo je divno i ima otoman za masazu. . . Odvedi me, Mark.
Holder klimnu glavom i uspravi se, a onda glasno reče.
To si mogla i jednostavno da kazeš. I oni znaju da si progutala svašta pre nekoliko sati. Ali ja
moram biti tamo.
Budi i neka te nosi đavo! Svi ste vi odvratni! Vodi me već jednom takođe glasno uzviknu
Glorija En.
Benet se smejao, a Lantonovi mišići na vilicama su igrali kao da zeli da zagrize sam svoje
zube. Lun je mirno, ali pazljivo posmatrao šta se događa.
Mark Holder odveza noge Glorije En i povede je ka vratima.
Moraćeš sam da joj skineš. . . Ali pazi se da ne stradaš smejući se reče Benet igrajući se
svojim pištoljem.
Dosta je tvojih zlobnih šala! odvrati Holder smrknuto.
On zatim odvede Gloriju u kupatilo. Ona tiho reče.
46
Zaključaj vrata i odvezi me da se okupam.
Kao omađijan zeljom i trenutkom Holder pokuša da je odveze, ali čvorovi su bili steghnuti.
. Imaš velike makaze u donjem delu ormarića reče ona i sačeka daHolder nađe makaze.
Ćim joj oslobodi ruke, ona poče da se svlači. On je zbunjeno gledao u njene obline
zaboravljajući sve opasnosti, koje mogu da zaprete od ovakve zene. Odbacujući poslednji
komad rublja Glorija zamahnu njime tako da zakači makaze, koje padoše pored otomana.
Holder htede da ih podighne, ali Glorija mu prepreci put, kao da nije videla šta se dogodilo.
Baci mu se u zagrljaj i njihove usne se spojiše.
U jednom trenutku ona se izvi i tiho reče:
Zelim da budem čista. . . Za tebe dragi. . . Okupaću se, a bilo bi divno da i ti budeš sa mnom.
Njene ruke su ga milovale pod odelom. Holder izvuče pozlaćeni ključ iz brave i gurnu ga u
dzep svog sakoa, a onda poče da se svlači.
Njih dvoje se nađbše u ogromnoj kadi, koju je punio šumni i veliki mlaz vode. Izvesna
nelagodnost, kod svakog od njih izazvana drugim razlozima, počinjala je da nestaje. Glorija je
čak osećala izuzetno uzbuđenje. Mark Holder ju je milovao po mokrom telu neprekidno
podstican njenim erotičnim zanosom. Konačno iziđoše iz kade i on poče da briše nju, a ona
njega. Bilo jeto čudno milovanje, koje ih spoji i oni se zagrljeni nađoše na otomanu
prekrivenom ruzičastim frotirom.
U trenutku kada je Holder osećao da umire od uzivanja i kada su mu sva čula i svi nervi bili
okrenuti negde u centar fizičkog postojanja celog tela, ruka Glorije En napipa makaze. Holder
ništa nije primetio sve do trenutka kada klonu pored nje i otkri levu stranu grudi. Pokušavao je
da je još jednom poljubi negde oko uha kada se njeno telo izvi, pod
ize napreghnu. Još uvek on nije shvatao da se događa nešto drugo, neštoizvan zagrljaja i
uzivanja. Mislio j da to njeno telo reaguje na njegov nastavak ljubavne igre.
A tadaN Glorija zamahnu iz sve snage i u pravcu srca mu zari duge i oštre makaze. On se
zagrcnu od iznenađenja bola ne uspevajući da krikne. Ona kao tigrica odskoči i istrze
makaze, to ubojito zensko oruzje. Još jednom stize da zari je makaze y njegov trbuh, kad on
prikupi noge i braneći se odbaci je s ono malo snage što mu je ostalo posle dve smrtonosne
rane.
Glorija En posrnu nazad, udari potkolenicama o ivicu kade i glavom o uglasto brušenu i
pozlaćenu slavinu. To je bilo poslednje što je osetila. Gornji deo tela joj klonu u vodu, koja joj
prekri glavu.
Holder pritisnu veliki frotirani peškir na grudi i trbuh i zadnjom snagom potrazi ključ od
kupatila. Osećao je da svakog trenutka moze da izgubi svest. Veliki peškir se natapao krvlju,
koja je oticala niz njegove noge. Zadnjim ostacima snage on otvori vrata i krenu da iziđe, ali
noge ulepljene od krvi okliznuše se i on pade preko praga na prostirku u hodniku.
Upomoć!. . . Morte!. . . upomoć! viknu on koliko je još imao snage.
To je bio prilično slabačak poziv, koji se ne bi ni čuo u sobi, jer čvrsta i dobro uzlebljena vrata
nisu, propuštala nikakav slabiji zvuk. Ali Benet je već bio zabrinut i osmotrivši Luna i
Lantona, s pištoljem u rukama otvori vrata da zovne. A tada ugleda golog i okrvavljenog
Holdera.
Benet jurnu u kupatilo s pištoljem u ruci i ugleda noge Glorije En, koje su nepomično visile.
On priđe kadi i sunu rukom da je izvuče, ali onda zastade i vrati se u hodnik. Otkri Holderbve
grudi i trbuh i pogleda rane, Iz one na trbuhu isticala je krv pomešana s još nečim. Grubi i
neosetljiv div se ipak strese i pokri uzasnu sliku.
On podize Holdera i ponese ga. u kupatilo, na onaj isti otoman na kome je ovaj pte nekoliko
minuta doziveo trenutke uzivanja zbog koga se činilo da slatko umire. Sada je umirao, ali bez
svesti i osećanja, na tom istom mestu.
Benet zaključa vrata kupatila i vrati se u sobii. Lun i Lanton su bili čuli ranjeničke uzdahe
Marka Holdera i sada Lanton upita.
Šta se dogodilo? Gde je Glorija? Šta je s Holderom?
Ne ispituj, Lantone! grubo odgovori Benet. O njima nema šta da se kaze.
Šta se dogodilo? Treba da mi kazeš. I ja zavisim od događaja ponovi Teren s Lanton.
Umukni, jer dobijam volju da ispraznim šarzer u vas dvojicu i da idem do đavola! odgovori
Benet
pretećim glasom i.s takvim izrazom na licu, koji je govorio da nije daleko od takv6g
očajničkog postupka.
Svi ućutaše. Benet je pljuvao oko sebe, a onda neodlučno jednom ustade, opet sede, pa opet
ustade i ode do vrata kupatila. Oslušnu snebivajući se, a zatim otključa i ude. Mark Holder je
bio mrtav. Benet ga svuče s otomana i gurnu ga pod njega, a zatim izvuče mrtvu Gloriju pa i
nju gurnu k lesu njene zrtve. Krvave peškire povuče po mermernom podu i grubo obrisa krv,
pa sve to gurnu pod otoman. Konačno potrazi čiste frotirne čaršuve i ogrtače, pa prekri
otoman tako da se leševi ne vide.
Kad se vrati u sobu on pogleda u veliki luster. Smetalo mu je svetio. Zato upali mala svetla i
zaključa vrata. Zatim se spusti u fotelju naspram Luna i Lantona.
Sati su se vukli puni strepnje i neizvesnosti.
Bilo je već prošlo vreme večere kad neko pokuca. Bent se trze iz dremeza i otrča do vrata.
Upita ko je kad ču odgovor jednog od tri toga
dana prispela gangstera, otključa vratari upita grubo:
Šta hoćeš? Ko te je zvao ovamo?
Pa, mislio sam da treba... Mi smo se snašli i večerali odgovori gangster.
Povraća mi se i bez večere! reče Bent i htede da zatvori vrata.
Ali Lanton upade:
Derekton nije rekao da nas umoriš glađu. Od jutra nismo ni jeli ni pili!
Benet zastade neodlučno, a onda klimnu glavom i reče:
Donesi im nešto hrane. Meni ne treba ništa.
Ostavi otvorena vrata i ode do sobnog bifea i potrazi piće. Otvori bocu skupog viskija i nasu
poveliku čašu ne dodajući ništa. Pio je oslonjen pored boce i drzeći pištolj u levoj ruci.
Uskoro se pojavi gangster s velikom šerpom, u koju bese nabacao komade hladnog pilećeg
pečenja, krupne reznjeve slanine i kuvane, šunke, kriške spolja crveno obojenog sira i jedan
samo napola presečen hleb.
Odvezi ih da jedu reče gangster.
Učini to sam, ali prvo jednog, a onda drugog odgovori Benet. Taj momak je Vampir
Saraneze i pripazi da noz drziš dalje od njegovih ruku.
Gangster iskolači oči gledajući u Luna. I on je znao šta znači ime Saraneze i nadimak Vampir.
Zašto?... Zašto je vezan? upita gangster.
Zavezi i radi što sam rekao! viknu Benet i opet otpi veliki gutljaj viskija.
Autoritet gangsterskog dzelata učini da gangster prvo odveza Luna i pruzi mu biranu parčad
jela. Lun je neko vreme mirno jeo, a onda zatrazi vode.
Ima boca sode tu u ormanu reče Benet već otupeo od viskija.
Dole u podrumu ima vina i piva predlozi gangster spreman da
48
toboznjem Vampiru Mafije donese sve što ovaj zeli.
Biće dovoljno i čaša sode reče Lun.
Gangster pođe ka ormaiu noseći noz u ruci. Tek kad se vrajti s bocom sode ostavi noz na
svorji kraju niskog stola. Lun oceni daće moći da ga dohvati kad ne bude smetnji. Sada je bio
trenutak da upotrebi gas za uspavljivanje, koji će mu dati najmanje pet minuta za slobodnu
akciju.
On završi večeru, popi malo sode i sada jednom petom napipa jedva primetnu izbočnu na
drugoj. Veze su mu smetale da odmah pokrene na naročit način postavljen uređaj, koji je bio
obezbeđen da se ne moze slučajno pomeriti i napraviti kakvu nepriliku samom svom
izumitelju.
Lun se zakašlja u trenutku kada se začu lako šištanje komprimiranog gasa. Odmah zatim pokri
usta, kao da zeli da zaustavi kašalj. Stvarno zaustavi disanje čineći se kao da ga guši kašalj.
Sad ga vezi! naredi Benet.
Gangster sačeka da Lun skine ruke s lica, ali odmah zatim se zaljulja i pade. Benet je zurio u
njega, a onda htede da jurne s pištoljem u ruci, ali stigao je samo da ustane. Odmah zatim
svali se u stranu i pištolj mu ispade.
Lun dohvati noz osvrćući se na takođe uspavanog Lantona. Brzo iseče veze i poče da trlja
skoro ukočena kolena. Uze Benetov pištolj i brzo veza ne samo ruke i noge, nego i usta oba
gangstera. Takođe veza i usta još uvek vezanog Terensa Lantona.
Odmah zatim ode i pregleda kupatilo. Nađe gole leševe i brzo se vrati u sobu.
Dejstvo gasa je već bilo prošlo i tri vezana gangstera se probudiše. Lanton i gangster koji je
dbneo večeru bili su zapanjeni i mirni, ali Benet se grčio i gušeći se pokušavao da raskine
veze. Pijanstvo je činilo da se ne obazire na Luna.
Hajde, Benete, ne čini gluposti. Vezan si dovoljno čvrsto da ne mozeš da se oslobodiš
opomenu ga Lun.
Ali. Benet je krkljao, pokušavao da se valja po podu i trzao se toliko da Lun pomisli i na
mogućnost da pobesneli zločinac mozda čak i raskine veze. Tada bi morao da ga ubije, ili da
mu da šansu za borbu, što je bilo besmisleno. Zato Lun u tajnom dzepiću svog odela pronađe
tanku kutijicu s iglama ugrađenim na naročite gumene ampule. Priđe Benetu i, dok je ovaj
stenjao opirući se, ubrizga mu snazno sredstvo za dug san. Još nekoliko minuta gangster se
otimao, a onda se sasvim umiri. Bio je uspavan.
Lanton i novodošli gangster su uzasnuti posmatrali sve što se događa. Mislili suda je Benet
mrtav.
Vas dvojica budite mirni, jer bi moglo da vam se dogodi ono što ne zelite opomenu ih Lun i
iziđe.
Nije mu trebalo mnogo veštine da iznenadi i razoruza preostala dva gangstera na strazi i one
koji su igrali karte u sobici. Uzgred pogleda dokumenta svakog od njih. Zapamti da su dvojica
Londonci. Jedan od njih je bio vlasnik neke perionice.
Lun, kralj ponoći je već u dvadeset i dva sata vladao celim skrovištem ubijene Glorije En.
Sve do ponoći pretrazivao ie skloniste. iNasao je skrivene beleške o školi seksa, spiskove
instruktorki, obračune prihoda i čekovne knjizice sa bankarskim dokumentima i izveštajima o
stanju svakog konta. Zabelezio je i imena svih vezanih gangstera.
Potom još jednom proveri da nijedan gangster ne docte u priliku da se oslobodi. Zatim priđe
telefonu. Nekoliko trenutaka je zamišljeno drzao ruku na slušalici. Bio je resio da pozove
Skotland Jard i svu tu krvavu bulumentu preda u ruke zakona. Ali sada oceni da bi moglo biti
da je policija znatno efikasnija, pa da se i sam saplete o kakvu dobro upućenu i hitru patrolu.
Zaključi da
je bolje da napusti ne samo tajn skrovište Glorije En, nego i taj dec grada, pa tek onda da
ovamo uput inspektora Adamsona.
Lun iziđe i odšeta do svojih kols noseći veliku torbu punu dokumenata škole seksa. Odveze se
ka svom novom skloništu svestan da više ne srne da koristi stan Erla Knolta. Kad stize tamo,
prvo u skriveni trezor stavi svoj čudni plen, a zatim iziđe i iz javne govornice blizu dvorca
pozva Skotland Jard.
VIII
JTošto je avion napustio londonski aerodrom, Harold Derekton odahnu zaključivši da ga lazno
ime Stiv Braun i lazni dokumenti prilično štite, jer nije postojala opasnost da ga sretne neki od
policajaca iz Njujorka ili NjuDzersija. A tamo je lik Harolda Derektona bio dobro poznat.
Čim je stigao u Zenevu, Derekton uze taksi i pozuri ka šetalištu Bastiona, u čijoj blizini je bila
banka koja je izdala šifru. On zamoli vozača taksija da ga čeka i dade mu deset dolara. Vozač
je znao ponešto engleski i razu meo je da treba da popije kafu. Derekton pode Ulicom Ejnar
brzo koračajući. Baš kad se osvrnu, Derekton se trze i nehotično ruka mu pođe pod pazuho.
Tek tada se seti da je oruzje sakrio u koferu, kojeg je ostavio na aerodormu. On zbunjeno
osmotri oko sebe kao da ocenjuje kuda da bezi, jer to što ga je uznemirilo bile su reci jednog
čoveka, koji ponovi:
Hej, Derek! Zar me ne čuješ?
Harold Derekton je nekoliko trenutaka zurio u tog čoveka osećajući kako ga podilazi nekakva
toplina i kako mu licem počinju da se spajaju i cure kaplje znoja. Tek kad je uspeo da se
pribere, lice mu se kiselo razvuče i on uzviknu:
Sanjam li, ili si se povampirio, Madokse?!
49
Nisam baš pravi vampir, ali nešto slično smejući se odgovori Mađoks i pruzi ruku.
Srdačno prodrma Derektona i uzviknu:
Gospode boze, ala je mala ova naša zemaljska kuglica! Kud god se okreneš, mozeš da
sretneš neko poznato lice. Nego hajde da nađemo dobar restoran i da popijemo u čast viđenja
posle toliko godina.
Ne mogu. Zurim da nešto vidim u banci, a onda.
I ti imaš posla s bankom? Da nisi resio da prodrmaš u švajcarske banke? To bi stvarno bio
podvig reče Madoks. Ali sada te ne puštam. Pričekaću da završiš posao a onda ćemo
zajedno.
Vazi prihvati Derekton. Razumeš li se ti nešto u švaj carsko bankarstvo?
Ponešto... Imam nešto novaca ulozeno na tajnu šifru.
Imam i ja, ali nastala je sumnja da šifra nije ispravna, pa treba da je proverim. Govore li tamo
naš jezik?
Budi bez brige. Mi Amerikanci i ne učimo strane jezike, jer u svim zemljama poneko zna
naš. I to nas upropaštava i otezava nam uspeh. Nikakav samostalan posao ne mozeš da
obavljaš ako ne znaš jezik zemlje u kojoj ziviš. Zato mi iz Sjedinjenih Drzava nemamo prave
filijale ovde brbljao je Madoks misleći na gangsterske organizacije.
Njih dvojica uskoro stigoše pred banku. Derekton objasni Madoksu kakva je šifra koju treba
da proveri.
Nije trebalo da se petljaš sa tim novotarijama. Banke preporučuju te namaghnetisane
kartončiće, ali najbolje je obična šifra sastavljena od jedne reci i nekoliko zgodnih brojeva.
Zapišeš reč na nekoliko mesta, ili je podvučeš u nekoliko knjiga, a brojeve isto tako zabeleziš
na više mesta. Niko ne zna o čemu se radi, a ne mozeš da zaboraviš niti da izgubiš šifru
pričao je Madoks hvaleći se svojim poznavanjem stvari.
50
Pozurimo, jer blizi se čas zatvaranja banke upozori ga Derekton.
Deset minuta kasnije bio je načisto.
Zelimo, ali o ovom kartončiću ništa ne znamo. Liči na dokumenat kakvim se naša banka
sluzi, ali nema nikakve veze ni sa našom ni sa bilo kojom drugom bankom u Švajcarskoj
objasni činovnik banke čitajući odgovor elektronske mašine u koju je bio ulozio laznu šifru.
To sam nasledio od brata koji je umro. U pismu me je uputio na vašu banku s objašnjenjem
da šifra vazi na donosioca reče Derekton.
Ako je vaš brat imao pravu šifru, onda treba da obavestite policiju. Postoji poseban odsek za
bankarske istrage. On će vam pomoći da rasvetlite ćelu stvar ljubazno objasni činovnik.
Derekton uze adresu policijskog biroa za bankarske istrage i zahvali se na pomoći, a onda on i
Madoks iziđoše.
Nešeć valjda da se petljaš s policijom? upita Madoks.
I ne pomišljam?! Samo sam tako rekao onom činovniku odgovori Derekton. Ali moram
brzo nazad u London. Hajdemo do najblize putničke agencije.
Šta ćeš tamo? Ostavi za sutra, pa mozemo zajedno. I a putujem.
A zašto ti ideš u London?
Trazim jednu devojku. Mozda si je i ti znao, jer je bila uključena u poslove u NjuDzersiju.
Ko je ta?
Glorija En... Divna Glorija! Nisam uspeo da je zaboravim.
Ni posle smrti? smejući se upita Derekton. Nego šta je to bilo s tvojom smrću? Neko mi je
pričao da je bio na tvojoj sahrani.
Imam da ti pričam čitavu hrpu stvari. Ostani do sutra da se setimo svega. Nismo se videli od
one noći u Koreji. Koliko je to godina prošlo! Kao da su bili dani!
Ne spominji ini tu maremadzonsku noć! Više se i ne sećam imena tog gradića.;. Zbog jadnih
desetak hiljada dolara slistili smo ćelu patrolu od devet ljudi. A bili smo u formi reče
Derekton sećajući se davnih događaja.
Njih dvojica bili su u patroli koja je blizu fronta u Koreji sakupljala poginule američke
vojnike. Iz njihovih dzepova uzimali su dokumenta, stvarčice i novac. Bila je to neka vrsta
patrole mrtvozornika. Sve su razvrstavali po imenima i stavljali u platnene vrećice da se
pošalje porodicama. Mrtvih je bilo dosta i vrećice su se mnozile. U svakoj je bilo i novca.
Tada su Rip Madoks i Harold Derekton, mladi vojnici američkih snaga koje su učestvovale u
korejskom ratu, ocenili da se u kamionu punom leševa našlo i mnogo vrećica s novcem i
dragocenostima.
Madoks i Derekton su već mnogo puta zajedno nastupali u krađama iz vojnih skladišta i u
pljačkama kuća u koje su upadali. Madoks je predlozio da sliste jednog oficira, jednog
podoficira i sedam vojnika i da pokupe ostavštinu poginulih. Derekton je prihvatio, jer bili su
na terenu koji nije bio dobro kontrolisan i na kojem se još uvek pucalo.
U pogodnom trenutku iz svojih automata poubijali su devet ljudi i uzeli novac. Sve su uradili
tako da izgleda kao napad neprijatelja. Pocepali su i isprljali svoje uniforme i »probili« se do
glavnine svoje čete.
 Sećam se da nas niko nije ni pitao gde su ostali. Bili su to čudni dani reče Madoks.
U tom trenutku stigoše pred putničku agenciju.
Ne mogu da ostanem, Ripe reče Derekton. Moram odmah u London.
Onda mogu i ja s tobom. Da vidimo kad kreće avion reče Madoks. Samo zapamti da se sada
ne zovem Rip Madoks, nego Nat Benks. Zapamti: Nat Benks!
A ti zapamti da sam ja Stiv Braun. Ponavljam: Stiv Braun.
Nisi valjda i ti umro?! smojući se reče toboznji Nat Benks.
Popričaćemo o svemu odgovori Derekton i krenu u agenciju.
Tamo se njih dvojica obavestiše da prvi avion u kome mogu da dobiju mesta poleće noću u
dvadeset i jedan sat. Oni kupiše karte i odlučiše da zakasneli ručak obave u Madoksovoj
hotelskoj sobi. Pošto im posluga uredi sto i donese sva jela i piće, njih dvojica nastaviše
razgovor.
Čudna slučajnost piče Derekton. I ja dobro poznajem Gloriju. Ona vodi nekakvu školu
seksa i izgleda da joj je išlo vrlo dobro.
Znam. Divna Glorija! moja pokojna zena ju je dugo trazila. Našla ju je dva meseca pre smrti.
Kad sam uspostavio vezu s Glorijom, zena
je....
Čekaj čoveče! Umro si ti, a zena je ostala ziva. Sada čujem da je umrla zena, a tebe vidim
zivog. Objasni mi bar nešto od toga prekide ga Derekton.
Kada sam se vratio iz Koreje, pedeset prve godine, uponao sam Gloriju. Petljala je nešto oko
zatvora u NjuDzersiju. Nikad nisam uspeo da zaboravim taj vulkan od zene... Ona mi je dala
ideju Povratnici iz Koreje imali su pravo na osiguranje u iznosu od deset, hiljada dolara, a
udovica bi dobila pen.iju od jadnih dvesta devedeset dolara, ali sve skupa je vredelo. Bilo
je tu prihoda i od raznih društava i organizacija, a i opština je dala znatnu pomoć
»udovici ratnika obolelog u Koreji«
pričao je Rip Madoks. Znajući tajnu trgovanja drogom
jednog lekara bolnice u Njujorku Rip Madoks je ucenjivanjem iznudio dokumenat o svojoj
smrti. Organizovao je i laznu sahranu. Udovica je pokupila novac i lazni Nat Benks je mogao
da počne »mali« posao s drogama. Imao je sreće da dugo ostane neotkriven ziveći pod nekim
drugim laznim imenom. Nat Benks mu je bilo »nevino ime običnog građanina bez mana i
strasti«. Kada je
počela veća istraga, koja je zakačila i nekoliko podmićenih policajaca, Madoks je pokupio
novac, ali ne samo svoj, nego i nekoliko uhapšenih kompanjona i rasturača droga. S tom
hrpom novca je nestao. Madoks je trazio Gloriju En pomoću svoje zene. Nju je iskoristio i da
prokrijumčari novac i da ga ulozi pod šifrom u Švajcarskoj. Kad je sve bilo uređeno, pisao je
Gloriji i ona ga je pozvala »zeljna da ga opet vidi«.
To je bio kraj Madoksove zene, koju odavno nije voleo. Oštetio joj je sistem kočenja na
kolima i ona je dozi vela jedan sudar u kome je bila povređena, ali je ozdravila. U drugom
sudaru povrede su bile teze. Bila je oduzeta. Madoks ju je otrovao tako da je izgledalo da je
izvršila samoubistvo. Na njega nije mogla da padne sumnja, jer on nije zvanično ni postojao.
Lazna smrt mu nije bila plašt samo za prevare, nego i za ubistvo zene.
Sada sam sredio da novcem mogu da rukujem i iz Londona. Za mene i Gloriju biće dosta do
kraja zivota zaključi Madoks.
Harold Derekton je osećao potrebu da nekome ispriča o svemu što je doziveo od trenutka
kada je Terens Lanton pobegao sa tajnom šifrom. A pogodnije ličnosti od Ripa Madoksa nije
bilo ni u samom NjuDzersiju. Uskoro je Madoks znao šta se dogodilo za nekoliko zadnjih
dana u Londonu.
Ali nisam očekivao da mi pošalju Vampira. To nisam očekivao od organizacije! zaključi
Derekton.
Za sve vreme od kad je počeo da govori o toboznjem dzelatu Mafije, Madoks se zagonetno
smeškao, a sada reče:
Ko li je taj momak, koji te je nasamario pričom da je on Dino Saraneze, odnosno Vampir
Mafije?!
Nasamario?! začuđeno reče Derekton.
Da, baš to! Lično sam poznavao Vampira i znam da on nije u Londonu.
Kako mozeš da tvrdiš?
Saraneze je još prošle godine ranjen u kičmu i obe noge su mu za~ uvek oduzete. On je zivi
leš... Bosovi to kriju, jer Saraneze je njihov zli duh, kojim prete. Pod njegovim imenom
nastupaju drugi momci.
Jesi li siguran u to?
Sasvim siguran! Da si mi rekao da si uhvatio samog Luna, kralja ponoći, pre bih ti
poverovao. Zivog Vampira niko ne bi uhvatio. Imao je zivotinjske instinkte. Namirisao bi
opasnost i na čitavu milju. A znam
. tačno da nije ta vrsta čoveka koga bi bosovi poslali da traga u delikatnoj stvari kakva je
skrivena šifra. On ume samo da ubije. Ali da traga. .. To nikako! objasni Madoks.
Pa ko je onda taj čovek, koga sam ostavio dobro vezanog? pitao se glasno Derekton.
To tek treba da vidimo. Rekao sam »mi«, ali ne mislim da trazim učešće u poslu oko šifre.
Jednostavno sam usamljen od trenutka kad sam postao zivi mrtvac. Nikog poznatog na
svetu... Bez prijatelja
Zivot je postao gadan. A s tobom me vezu uspomene. Zajedno smo mnogo toga učinili izlozi
Madoks.
Verujem ti, Ripe. A mislim da si mi potreban. Lanton se uzalud kaje. Nikad neću moći da mu
verujem.
I ne treba! On mora da umre zbog izdaje.
Zabrinjava me samo to što se i Glorija uvalila, a ti je zeliš...
Gloriju prepusti meni. Uzećemo i njen posao zaključi Madoks.
Još neko vreme su razgovarali prisećajući se da jedan drugog ponešto upita, ili da ispriča
vazan propušteni detalj, a onda krenuše. Madoks izravna račun i oni se odvezoše na aerodrom.
Ulizila se ponoć kad njih dvojica prodoše carinsku i policijsku kontrolu bez smetnji. Derekton
pozuri u telefonsku kabinu i pozva stan Glo
rije En. Ali uzalud je čekao. Niko nije odgovarao. On izađe iz kabine i obavesti Madoksa o
tome da se nešto dogodilo, a zatim dodade:
Ali ne mozemo ostati u neizvesnosti, jer sada ne znam ništa.
Izvidićemo stvar. Dobro je što si svoj automobil ostavio blizu aerodroma reče Madoks,
odnosno toboznji Nat Benks. Mozda je najbolje da; ja prvi uđem. Mene policija u Londonu
ne goni i mogu da kazem da dolazim kod Glorije, ali ne znam ništa o njenom poslu i doga-
đajima. Imam dokaze da dolazim iz Švajcarske. Tu mi je i karta.
Mnogo mi pomazeš, Ripe odgovori Derekton.
Ne pominji više moje ime, gospodine Štive!
U redu, gospodine Nate... Nat Benks!
Tako valja, gospodine Braune .. Stiv Braun.
Tako udruzenima raslo im je samopouzdanje. Madoks je bio zeljan gangsterskih akcija, a
Derekton zbunjen. mnogim neobičnim okolnostima i radom u sredini koju nije dobro
poznavao. Udruzeni, oba su se osećala bolje.
Rip Madoks je uskoro ušao kroz zadnji ulaz i otkrio povezane i usnule gangstere, ali se uverio
da policija nije stigla. On pozva Derektona i njih dvojica oprezno uđoše. Uskoro su svi zivi
gangsteri, sem Terensa Lantona, bili probuđeni i oslobođeni. U trku su zauzeli strazarska
mesta.
Od skoro poludelog Mortimera Beneta jedva su izvukli neku zbunjenu priču o tome šta se
dogodilo. Vezani Terens Lanton upade s optuzbom da se sve to dogodilo zato što su prekršili
obećanje o fer igri. Vezali su ga i poubijali njegove ljude, što je olakšalo posao toboznjem
dzelatu Jvtafije.
Nije ni moglo dobro da ispadne kada stvar uzmu u ruke tupoumi Mort i slabić Mark Holder
zaključi on zajedljivo.
U tom trenutku u izbezumljenom Mortimeru Benetu proključa nakupljeni ghnev i on prosto
eksplodira. Pomamno jurnu na vezanog Lantana i poče da ga udara svojim ogromnim
pesnicima.
Ja sam tupoumi, je ? vikao je Benet dok su Derekton i Madoks pokušavali da ga odvuku.
Konačno, osetivši da mu ova dvojica smetaju, zgrabi za grlo onesvešćenog Lantona. Derekton
pokuša da ga odgurne, pa se fotelja s vezanim Lantonom prevrnu, ali Benet ostade da ga steze
i pošto se prevali na pod. Načini se gomila tela. Gušali su se ne znajući kako da odvoje
poludelog dzina.
Kad im je to konačno uspelo, Terens Lanton je bio mrtav. Benet je sedeo na podu i zurio u
iskezeno lice vezanog gangstera.
Od njega nema više koristi reče Madoks.
A tada se on seti da je Lanton rekao da Glorija i Mark leze ohlađeni tamo u kupatilu. Nekoliko
trenutaka kasnije on odgurnu otoman u kupatilu i otkri strašnu sliku dva gola i okrvavljena
lesa.
Ko ih je poubijao? pitao je stojeći na vratima. Jesi li ti to učinio, Benete? Zašto si ih ubio?
Benet ustade i pode k njemu.
A ko si ti, prokleti gade? Optuzuješ mene, je li? brundo je podizući ruke da zgrabi za grlo
Ripa Madoksa.
Stani, luđače! viknu Madoks.
Ali Benet pođe dalje. Madoks opali brzo i precizno dva metka pravo u njegovu glavu. Benet
se svali na pod i njegovo se teio grčilo i trzalo na skupocenom tepihu, dok su mu krv i mozak
isticali kao ghnoj iz provaljenog čira.
Nije trebalo, Rip... Ali sad je sve gotovo reče Derekton i sroza se u fotelju. Nikada nećemo
saznati ko je promenio šifru.
Mi to već znamo reče Madoks.
Šta znamo?! prenerazeno upita Derekton.
53
Zar nisi čuo opis toboznjeg Vampira? Priseti se šta je malopre pričao jadni Terens.
Ne razumem... Nešto ih je uspavalo. .. Taj visoki i proseđi čovek čeličnoplavih očiju dugo je
pretresao sve ovde... To je bilo sve što sam čuo.
A to je dovoljno. Treba samo da sastavimo delove priče. Tajanstveni napadač one noći kad ste
ubili Vapranda. Toboznji eri Knolt, koji ume da se pretvori u mrtvaca. Trenutno uspavljivanje
svih ovde u sobi... Šta ti to kaze?
Reci mi, jer ne umem više ni da mislim utučeno reče Derekton.
Samo jedan čovek je u stanju sve to da izvede.
Govori i ne trazi da pogađam!
Samo Lun, kralj ponoći! Samo on odgovara opisu! Samo Lun je mogao sve ovo da zamrsi
tako daše poubijaju vrsni gangsteri među sobom. On je kriv i za smrt moje jadne Glorije!
Lun?! jedva smoze snage da kaze Derekton. Jesi li rekao da je to bio Lun?
Rekao sam i to tvrdim! odgovori Madoks. I neću otići iz Londona, a da Lun ostane ziv!
To je fantastična tvrdnja!... Ti imaš mašte... Ali u tome vidim objašnjenje za mnoge
stvari.. .Hm! gunđao je sam sebi u nedra Harold Derekton osećajući se porazen.
U tom trenutku upade jedan gangster i viknu:
Policija pred ulazom! Derekton poskoči i zgrabi pištolj.
Madoks se ukoči i poče da zvera oko sebe, a onda skoro šapatom, ali odlučno reče:
Nestanimo odavde!
Uezurni detektiv Edi Ris kolebao se neko vreme šta da uradi posle onog što mu je rekao
nepoznati ćovek preko telefona. Nije se retko događalo da neki pripiti šaljivčina u
5r
sitne sate noći javlja kakvu neverovatnu vest. Ali ovaj je trazio da se obavesti inspektor Piter
Adamšon, a šaljivčine često ne poznaju nijednog inspektora, ili navedu pogrešnog.
Konačno se detektiv odluči i pozva stan inspektora Adamsona. Javi se glas inspektorove zene,
koja reče:
Piter je toliko umoran da nije čuo ni zvonjenje telefona pored svog kreveta.
Ipak vas molim da ga probudite, jer imam neobičnu poruku za njega i samo on moze da kaze
šta da učinim reče detektiv.
Prošlo je nekoliko minuta dok se Adamson probudio i počeo da govori. Ris ga obavesti o
razgovoru s tajanstvenim čovekom i upita šta da preduzme.
Noćima ne spavam, Rise... Preduzmi rutinske mere odgovori inspektor Adamson.
Znači da pozovem patrolu kola i da ih uputim na lice mesta? upita detektiv Edi Ris.
Ti si prosto genijalan, Rise! uzviknu ljutito inspektor i spusti slušalicu.
Ništa nije moglo da ga naljuti tako potpuno kao neznanje i nesposobnost policajaca.
Zbunjeni detektiv pozva centar za vezu sa patrolama i izdade nalog da se dvoja patrolnih kola
upute u Kleverton Strit.
Jedna kola neka priđu od Dzonsonplaca i neka blokiraju straznju stranu te tri kuće
zaključi on sećajući se onog što je javio nepoznati sagovornik.
Sve što se događalo od trenutka Lunovog razgovora sa dezurnim detektivom, pa do početka
akcije bio je čist gubitak vremena.
Kad je dobio obaveštenje o pokolju u KlavertonStritu, detektiv Edi Ris opet pozva inspektora
Adamsona. Ovaj je skoro vrisnuo od ljutine što gappet bude. Ali kad začu prve podatke o
masakru, on samo reče da dolazi i spusti slušalicu.
Kad je stigao u kuću Glorije En, narednik jedne od patrola mu javi da je video troja kola, koja
su krenula verovatno sa Dzonsonplaca.
Mi smo malo zakasnili. Stigli smo tri minuta posle prve patrole, koja je ušla na prednji ulaz
zaključi narednik svoj raport. Inspektor progunđa nešto o tome da se stalno stize kasno i peče
da izdaje naređenja.
Još nije bila svanula zora kad se okupiše sve ekipe za istragu. Tehnička sluzba i lekari imali su
pune ruke posla.
A mi nemamo sa kim ni reć da progovorimo reče Piter Adamson jednom od svojih
pomoćnika.
Mislim da imamo reče pomoćnik i mahnu prema ulazu, gde su se već skupljali novinari i
snimatelji.
Zaustavite ih, pobogu! slomljeno reče inspektor.
Ali šta da im kazem? upita pomoćnik.
Kazi da je jedna međunarodna gangsterska banda izabrala ovu
mirnu londonsku ulicu za svoj obračun. To je sve što mozemo da kazemo. Kad budete
iznosili mrtve, dozvolite im da na ulici snimaju. U kuće ne puštajte nikoga zaključi inspektor
i poče da obilazi čudno sklonište Glorije En.
Tek u deset sati inspektor Piter Adamson vratio se u zgradu SkotlandJarda i iz raznih odeljenja
počeo da prikuplja sve što se znalo o Gloriji En. Ali sve te podatke nije mogao da dovede u
pravu vezu s ubistvom američkog detektiva Vapranda. Zatrazio je podatke od Federalnog
istraznog biroa iz Njujorka i čekao da čuje u kakvoj misiji se nalazio Vaprand, koji
SkotlandJardu nije bio prijavio svoju aktivnost, niti je trazio pomoć od londonske policije.
Sve je bilo iskrenuto, neispravno i nejasno. Ko je, konačno, taj tajanstveni učesnik događaja,
koji uvek zna kako stoje stvari? To pitanje je mučilo inspektora Adamsona isto
tako kao i pitanje gde se sada nulo.l zadnji učesnik ubistva amoričkog detektiva Vapranda,
Harold Dorok ton.
Pokušavao je da poreda sva pitanja na koja je trebalo da se daju odgovori, ali njih je bilo
suviše mnogo. Odluči se konačno na rutinsko istrazivanje s polaznom tačkom od kuće smrti
Glorije En. Njena škola seksa bila je, dakle, prvo što je trebalo temeljito da istrazi.
Ali baš kad je hteo da počne da izdaje naloge svojim pomoćnicima, jedan od njih utrča noseći
novine.
Ovo je neverovatno! Taj prokleti reporter zna više od nas! reče on stavljajući novine na sto.
Inspektor pročita krupni naslov: KOBNA ŠIFRA
Inspektor odmah potrazi potpis reportera. Kad nađe ime Artura Markinča, znao je da taj ne
piše izmišljene pretpostavke, nego barata sigurnim činjenicama, ali uvek su one pravo otkriće
i krupna senzacija.
Sve ono što je Lun znao o događajima bilo je napisano u članku. Dok je čitao članak,
inspektor Piter Adamson nalazio je odgovore na mnoge zagonetke krvavih događaja o kojima
je vodio istragu.
Malo kasnije inspektor je telefonirao na sve strane trazeći reportera Markinča. Ali svuda su
mu odgovarali da ne znaju gde se nalazi. Pretio je redakciji, molio, ubedivao. Ali odgovor je
bio da trenutno niko ne zna gde je reporter.
To je njegov način! razočarano uzviknu inspektor. On baci bombu, a onda se skloni dok
prestane grmljavina.
Mi ne očekujemo da se on skloni. Verujemo da će nam dati i novi članak zlobno odgovori
direktor lista.
A onda ćete mu uručiti poziv da dođe u Skotland Jard, koji ću vam poslati ovog časa. I
upozorite ga da postoje zakonski propisi o tome šta čeka onog ko prikriva činje
niče o zločinačkoj aktivnosti! ljutito izgovori inspektor Adamson.
Artur da prikriva?! Tomu se nikad ne događa! On čak kaze više nego što policija zna smejući
se odgovori direktor lista.
Inspektor spusti slušalicu.
Trebalo je da o svemu dobro razmisli. A on je to umeo. Inspektor Adamson je bio jedan od
najboljih u SkotlandJardu. Zbog toga mu nije trebalo mnogo da dođe na pitanje kako je sve to
reporter saznao. Od og pitanja do imena Donalda Sikerta, odnosno Luna, kralja ponoći, nije
mu trebalo da mnogo kombinuje. Najveći reporterski podvizi Artura Markinča bili su na neki
način vezani za Luna.
Pola sata kasnije inspektor je govorio svom šefu višem inspektoru Dzordzu Hestingsu:
Reporter je bacio bombu. Kad je počelo s bombama, imam i ja jednu. Objaviću ulogu
tajanstvenog učesnika u događajima.
A šta je tvoja bomba?
Objaviću da je u sve umešan Lun, kralj ponoći.
Izlozićeš ga napadima bande. ., Misliš li da je to ispravno?
To je jedini način da nateram reportera Markinča da progovori. A ubeđen sam da je Lun
umešao prste. Mislim i to da je šifra za dvanaest miliona dolara u njegovim rukama.
Reporterova priča o zagonetnom podmetanju lazne šifre vrlo je sumnjiva. Uznemirićemo i
Luna i Markinča, a iz toga nešto mora da se iscedi objasni inspektor Adamson.
Ne misliš da se obazireš na to da je Lun tezak bolesnik? upita Hestings.
Počinjem da sumnjam u njegovu bolest. Ako je Lun taj tajanstveni učesnik događaja, koga
reporter naziva »slučajnim svedokom«, onda je taj čovek zdraviji od svih nas. Kako je samo
zakovitlao gangstere da se poubijaju međusobno?! zaključi inspektor.
Večernja izdanja listova prodavana su u najvećoj zurbi, jer se svuda govorilo o Lunu.
Inspektor Adamson je umeo da na pravo mesto baci svoju »bombu«.
IX
va tri automobila jurila su prema jugu, jer je bilo odlučeno da se London odmah napusti, dok
ne stvore novi plan akcije, ili daljeg bekstva. Harold Derekton pomišljao je da se sa svoja tri
prezivela čoveka vrati u Nju Dzersi. On to mišljenje i iznese dok su doručkovali u malom
restoranu u Horliu.
Sada smo na pola puta do Brajtona. Odatle treba nekim brodom da otputujemo kao turisti u
Kardif, ili Bristol, a onda u pogodnom trenutku avionom dalje reče on potišteno. ,
Zar je moguće da to ti kazeš, Harolde?! prenerazeno upita Rip Madoks. Ja sam mislio da
bezimo samo privremeno. Pa ne mozemo ostaviti šifru i sve ono što mora da postane naše u
Londonu!
Ali šta da uradimo. Lun nas je nadigrao. On je neulovljiv. Londonska policija neće prestati
da nas goni odgovori Derekton.
Glorija je izgubila zivot i ja sam uzasnut tim saznanjem. Nikada neću moći da je zaboravim...
Ali ona je mnogo doprinela da se sve svrši tako tragično. Htela je da prevari i mene i Lan
tona... Zavela je, a onda ubila tako dragocenog momka, kakav je bio Holder... nastavi
Derekton svoja razmišljanja.
Ali sve bi bilo drugačije da se nije umešao Lun. To je njegov način da unese razdor i tako
izruči najbolje naše ljude zakonu. Do sada mu je uspevalo, ali neće; uvek prekine ga Rip
Madoks.
A šta.ti predlnes? upita Derekton uzdahnuvsi.
Preuzećemo ilorijinu imovinu i školu, a onda ćemo đn potrazimo
Luna. Poslaćemo nekog u Zenevu da motri kad bude nastupila vaznost šifre, a mi ćemo ovde
naći put do Luna odgovori Madoks.
Ali njega čitavu deceniju juri policija i ne uspeva da ga nađe. Kako da to mi učinimo?
Policija ima ograničene metode. Mi imamo više šansi. Ovoga puta on ne moze da prođe
glatko. Osvetiću Gloriju, makar morao da poubijam sto ljudi. Mora da postoji put do Luna
zaključi Madoks i ustade.
Oni iziđoše i na parkingu odlučiše da se dva revolveraša, najmijena u Londonu, jednim
kolima vrate u grad zaobilaznim putem preko Redinga. Njihovo učešće u događajima nije bilo
otkriveno i mogli su bezbrizno da rade.
Tako je za vaš i manja opasnost. Jer, ako otkriju mene, biće jasno da ste i vi umešani u svu
onu zbrku reče Derekton.
Ali ovako smo ostali kratkih rukava zlovoljno reče jedan od te dvojice.
Nikako, momci! , upade Madoks. Evo vam sto funti za koji dan. Daću vam i ček na još sto
funti da iznajmite neko sklonište.
Ja imam staru dvorišnu zgradu, gde sam bio otvorio perionicu rublja sa nekoliko devojaka.
Ali one .su zaključile da im je lakše da se prodaju na uličicama Vimbldona i oko igrališta u
Mertonu, pa mi je perionica propala reče jedan od dvojice zločinaca.
Kako se zoveš? upita Madoks.
Ime mi je Riki Vebster.
I šta si učinio sa tim devojkama?
Zadrzao sam ih, jer ipak donose više nego perionica. Otac Tomas ih pazi, kad sam ja zauzet.
Tvoj otac?
Ne moj! Zovemo ga otac Tomas. Zove se Tomas Ori i bio je protestanski sveštenik. Osnovao
je nekakvu svoju sektu i napravio mno
go grehova smejući se odgovori Vebster.
Tako, dakle! Imaš i kompanjona. Odlično! A kako se ti zoveš? upita Madoks drugog
momka.
 Ime mi je Bak Svift. Bio sam perač kola u jednoj garazi, a4i voda je vlazna, a donosi malo
novaca smejući se odgovori gangster.
Dakle, vas dvojica treba da obezbedite sklonište za sve nas, kad se vratimo, imate li kakvu
ideju?
U mojoj perionici ima dosta mesta. Istina, kraj je neugledan, ali niko se ne usuđuje da se
mesa u tuđe poslove. Još se nije desilo da neko tuzi moje devojke objasni Vebster.
Onda nam kazite gde se ona nalazi i kako da vas nađemo reče Madoks.
Imamo i telefon. Istina, nije lako naći to što se zove Reform plac, a stvarno je šlepa uličica u
Mertonu. Ulazi se iz HajdonRoda na mestu gde seče Hajg strit odgovori Vebster.
Onda uredite sklonište, ali tako da niko ništa ne zna. Dodaću još sto funti za nabavke. I drzite
dobro jezik za zubima zaključi Madoks.
Harold Derekton je sve slušao prilično bezvoljno.
Konačno, oni Madoks u jednim kolima a tri novodošla gangstera iz NjuDzersija u drugim
produziše prema jugu.
Dok su ulazili u grad, činilo im se da sada mogu da odahnu, jer su daleko od mesta događaja,
a pristanišna vreva ljudi iz svih krajeva sveta bila je pogodna da se u njoj sakrije i grupa od
pet gangstera. Ali, čim se parkiraše kod jednog hotela na samom istočnom kraju luke, začuše
glas prodavca novina, koji je izvikivao naslov »Kobna šifra« i dodavao: Američki gangsteri
gostuju u Londonu! Potera za Haroldom Derektonom! Kupite!...
Madoks kupi novine i oni brzo uđoše u recepciju hotela. Nađoše dve sobe i njih uzeše
Derekton i Madoks, a tri njihova gangstera portir
odvede u susedni hotel, koji je bio jedva na sto jardi dalje, a pripadao je istom vlasniku.
Derekton i Madoks upisaše se svojim laznim imenima, na koja su imali pasoše i odmah se
sastadoše u Madoksovoj sobi da pročitaju šta to o njima pišu već u današnjem izdanju novina.
Osećali su se čudno zbog toga što su ih novine prestigle na putu do Brajtona.
Kad pročita članak Artura Markinča, Derekton reče:
Prosto je neverovatno kako je taj momak saznao sve te stvari! Veru j em da je on sam onaj
toboznji Dino Saraneze!
Tako izgleda, ali to ujedno potvrđuje da on to nije bio. Novinar ne bi smeo tako dugo da taji
svoju ulogu u događajima. Sada dolazimo na pitanje: ko je taj reporter? Odmah sve postaje
jasno. Artur Markingč je lični Lunov prijatelj. To sve objašnjava zaključivao je lukavi Rip
Madoks.
Poncvo su čitali Markinčev izveštaj i raspravljali šta da preduzmu.
Ako ti odustaješ, ja ću da nastavim reče Madoks. Nikada u zivotu nisam toliko zeleo da
ubijem nekog čoveka, kao što sada zelim da dograbim i uništim Luna. Osvetiću Gloriju!
Osvetiću i ostale!
Derekton je ćutao neko vreme, a onda reče:
Čak i kad bih hteo da odustanem, to sada više nikako ne mogu.
Zašto? upita Madoks.
Treba i sam da pogodiš.
Pa i ti si osvetoljubiv. Izgubio si najbolje momke.
Nije to glavni razlog. Rekao sam da ne mogu da odustanem i kad bih hteo.
Ne mogu da te sasvim razumem.
Pročitao si članak i čuo si šta sam ti ja sam pričao. Iz svega toga proizilazi da tajna šifre nije
razjašnjena.
O! Počinjem da shvatam! Ne zna se ko je zamenio šifru. Svi učesnici su sumnjivi.
Tačno... I ja sam bio u igri. Šta bih rekao u NjuDzersiju, ako bih se vratio bez tih dvanaest
miliona dolara. Ostali bi sumnjali i na mene. Konačno bi zeleli da stvar dovedu do kraja, a u
toj igri moja koza bi vredela vrlo malo.
 Uh! Sto mu muka! Pa to je tačno, Harolde! reče Madoks zureći u svog saučesriika još u
prvom velikom zločinu, kojije postao neka vrsta čvrste veze između ova dva gangstera.
Momci u NjuDzersiju bi te seckali na rezance da kazeš gde je šifra.
Eto, tako stoji stvar. Zato ostajem da nađem šifru, ili da propadnem. Zbog šifre je već
izgubilo zivote tuce ljudi. Koliko će ih još biti, videćemo zaključi Derekton i pogleda na sat.
Bilo je vreme popodnevnih vesti i on uključi sobni radio. Odmah posle uvoda spiker najavi
»bombu« inspektora Adamsona.
... Donald Sikert, odnosno Lun, kralj ponoći ovoga puta odigrao je virtuoznu igru
toreadora u gangsterskoj areni. Gonio ih je u ruke pravde, ali sticajem okolnosti policija je
stizala kasno. Ipak, Lunova igra nije bila uzaludna. Gangsteri su se međusobno ubijali oko
krvave šifre, koja vredi dvanaest miliona dolara. govorio je spiker.
Madoks udari pesnicom o stočić i uzviknu:
U toj areni svi bikovi nisu prQbodeni! Naleteće na rog i taj lukavi toreador!
Ali kako da ga nađemo? pitao se Derekton.
Imamo siguran trag odgovori Rip Madoks. Čim se dočepamo tog novinarčića, šifra treba
sama da doleprša u naše ruke.
Oho! Nisi ti uzalud došao sa mnom! Već počinjem da shvatam šta treba da učinimo reče
Derekton skoro zaljubljeno gledajući u Ripa Madoksa.
Inspektor Adamson nam se osvetio reče zabrinuto Artur Markinč. Njegova igra nije fer!
Da, dragi moj Arture. Stvari stoje tako da sve što ti napišeš ljudi prvo dovode u vezu sa
mnom odgovori Lun mirno.
Sedeli su u Lunovom dvorcu, gde se reporter bio sklonio od neprijatnih susreta s policijom.
Sada treba da ocenimo hoće li banda da nastavi bitku za šifru. Ona je skoro uništena nastavi
Lun.
Šta misliš ko je stigao u Glorijinu kuću pre policije i ko je ubio Lantona i Beneta? upita
Markinč.
Pretpostavljam da se Derekton brzo vratio iz Zeneve. Ali mozda je stigao i neko drugi. Ne
znam ko je još radio sa Glorijom. Mozda su kasno stigli njeni ljudi. Teško je da čovek izvede
siguran zaključak odgovori Lun.
Nisam hteo izričito da te pitam, ali sada hoću. Reci mi šta je stvarno sa tom šifrom. Je li ona
kod tebe? upita Markinč.
Što će ti da to tačno znaš? odvrati Lun pitanjem.
Ostavljam da ti sam odgovoriš na svoje pitanje.
Razumem... Pišući pravu istinu, otkrio si da mnogo znaš. Sada će sve strele da se okrenu k
tebi.
I šta da učinimo?
Inspektor Adamson je počeo da podvaljuje dajući izjavu u čiju tačnost nije ubeđen, ili za
koju nema dokaze. Vratićemo mu loptu.
Kako?
Objavićeš da sam mu predao kobnu šifru!
Markinč poćuta nekoliko trenutaka, a onda pršte u smeh. Ali malo kasnije se uozbilji i upita:
A šta bi bilo da mu je stvarno predaš?
Šifra bi bila tretirana kao dratgocenost odneta iz Sjedinjenih
Drzava i američka policija bi imala pravo da je dobije nazad. Ne sviđa mi se pomisao da taj
novac stighne nazad u Njujork odgovori Lun zamišljeno.
Ni meni dodade Markinč smeškajući se i polako klimajući glavom. Ipak je bolje da
objavim da je šifra u inspektorovim rukama.
Ali se ogradi tako da te ne optuzi. Objavi da sam to ja javio telefonom, ali da nema drugih
dokaza. Nakon objave te vesti, zatrazi izjavu inspektora Adamsona reče Lun.
Dogovoreno! slozi se reporter.
 Slušaj još nešto, Arture nastavi Lun. Tvoj polozaj sada nije dobar. Nije toliko vazno što će
SkotlandJard pokušati da te ghnjavi. To nije tako opasno. Ali gangsteri... Ako nastave da love
mene i šifru, počeče prvo od tebe. Ti si i moja slaba tačka.
Ne plašim se, Donalde, Nimalo se ne plašim. Čuvaću se najbolje što mogu, a nije teško ni to
da se stavim pod zaštitu policije odgovori Markinč mirno.
Hm! Sve je to istina, ali... Neko »ali« uvek se ispreči. Pričekaj trenutak reče Lun zamišljeno i
iziđe.
Vrati se noseći u ruci kartončić s pravom šifrom.
Ne mogu da prihvatim opasnost u kojoj si se našao. I ne samo ti. Meri i dečak biće takode
privlačna meta nastavi on zatim. Daću
pismenu izjavu da prodajem pravu šifru SkotlandJardu. Ti ćeš odneti i izjavu i šifru direktno u
Skotland Jard.
Reporter uzdahnu i reče:
Dvanaest miliona dolara... Prosto je neprijatno predati taj novac policiji uz saznanje da
će ga dobiti mozda čak i sami naslednici Harolda Derektona. Čudni su pravni putevi, kad po
njima krenu advokati dobro podmazanih točkova.
Čvrsto sam odlučio da ti predam šifru. Učini to i udari stvar na sva zvona. Dodaj da posle
ove guzve odlazim na lečenje.To bi trebalo da
59
bude kraj afere. Nadam se da će i Derekton pasti u ruke policije zaključi Lun.
Još dugo su raspravljali o svemu, ali Lun ostade pri odluci da se šifra preda inspektoru
Adamsonu.
A onda se rastadoše. Reporter je u dzepu nosio kobnu šifru i Lunovo pismo SkotlandJardu.
Već u večernjem izdanju Markinčev list je objavio Lunovu izjavu i vest o predaji šifre
SkotlandJardu.
A tek kad su prodavci izvikali naslove, Markinč je ušao u biro inspektora Pitera Adamsona.
Dakle, vratili ste mi loptu brze nego što sam očekivao. Ipak me čudi zašto je Lun pristao da
preda šifru. Mozda je lazna poče inspektor sumnjičavo.
Provera moze brzo da se izvrši. Ja tvrdim da Lun ne bi preko mene poslao laznu šifru. On zna
zašto to čini odgovori Artur Markinč.
Prvinvavionom naši ljudi odneće šifru u Zenevu. Ostaje da vidimo kakve će to još
komplikacije da izazove. Istraga oko škole seksa se nastavlja. Nadamo se da će ubica
američkog detektiva Vapranda biti brzo uhvaćen. Daću vam i jednu fotografiju Harolda
Derektona, koju smo dobili od policije iz Njujorka. Vazno je da potera za tim zločincem bude
brza. On mora da odgovara za hrpu zločina ispriča inspektor.
Primam to i kao vašu izjavu. Sada molim još samo potvrdu da ste primili šifru i Lunovu
izjavu reče Markinč.
Dobićete je odmah. Upravo, potvrda moze da glasi da ste predali kartončić sa šifrom, koja
tek,treba da se ispita. Niko ne zna da li je prava odgovori inspektor Adamson.
Markinč nije mogao ništa drugo da postighne i zato sačeka potvrdu, a zatim napusti Skotland
Jard.
Inspektor Adamson ostade u svom birou zureći u kartončić kobne šifre. Nekakva toplina mu
pođe telom i kapljice znoja počeše da mu izbijaju po ćelom licu. Ruke počeše de mu drhte i
on spusti kartončić
60
na sto. Nešto ga je stezalo u grlu i čitavih četvrt časa trudio se da umiri ruke, da se oslobodi
nekakvog grča u grlu i da zaustavi znojenje.
Konačno naglo ustade i to kao da izazva brzo smirenje. On brzo iziđe i sede u svoja kola. Pola
sata kasnije ulazio je u jedan podrum na istočnom kraju Sohoa. Bio je već mrak i inspektor je
dugo lupao na bojama umazana vrata.
Konačno mu otvori jedan poguren i mršav čovek pedesetih godina.
Šta sada falsifikuješ, Rede? upita inspektor Adamson.
To više ne radim, od trenutka kada ste me uhvatili oko onih školskih diploma odgovori Red
Bačou, vlasnik male ručne štamparije.
Tako si i obećao. Ali jedan posao brzo treba da završiš. Pogledaj ovaj kartončić. Hoću da mi
isti takav napraviš u najkraćem mogućem vremenu reče inspektor.
Trajaće oko dva sata, a mozda i više odgovori štampar podnoseći kartončić pod jaku lampu.
Onda počni odmah zaključi inspektor.
Vrteo se na stolici, ustajao da prati rad falsifikatom i opet počinjao da se znoji.
»Dvanaest miliona dolara«! tuklo mu je u glavu i ponavljalo se kroz skoro tri duga sata.
Konačno je drzao dva kartončića i odmeravao njihovu sličnost. Mogao bi da bude vrlo
zadovoljan, da ga opet nešto nije stezalo u grlu i da mu znoj opet nije navaljivao na sve pore.
Već je na sebi osećao nekakav neprijatni zadah znoja, kakav ranije nije poznavao.
Jeste li zadovoljni? upita falsifikator Red Bačou.
Da. Dodajte mi komadić papira da ovo zavijem, jer boja mozda nije suva odgovori inspektor.
To su boje koje se odmah suše. Ali evo vam papir reče Bučou okrećući se da posluzi
inspektora. .
A tada ga inspektor udari svojim pištoljem po potiljku. Pogureni i mršavi štampar se nekako
čudno
savi, kao oni čudni crvi koji se sklupčaju na dodir.
Inspektor podize štampara i gurnu mu glavu pod presu za bigovanje.1 Na njegov vrat spusti
okomitu metalnu ploču prese, koja ga priklješti na odvratan način. Izgledalo je da se ručica
sama omakla dok je štampar bio saghnut. Da bi taj zaključak bio sigurniji, inspektor pomeri
tegove na kraju ručice tako da su pri podizanju bili na samoj tačci prekretanja.
Odmah zatim inspektor Adamson iziđe osmatrajući je li ga ko video. Iza ugla sede u
automobil i odveze se do svog stana. Vraćajući se u Skotland Jard u dzepu je imao samo jedan
kartončić. Bio je to onaj izvrsni falsifikat nesrećnog štampara.
Ulazeći u svoj biro, inspektor jedva prikri drhtavicu, koja poče da mu potresa telo u trenutku
kada je video da u fotelji sedi šef, viši inspektor Hestings.
Gde ste nestali, čoveče? .upita Hestings. Trazim vas već tri sata. Kakva je to priča o predaji
šifre?
Sve je tačno što ste pročitali. Ali novine su objavile vest pre nego što je Markinč predao
Lunovo pismo i ovaj kartončić odgovori inspektor Adamson sedajući za svoj sto da bi se
našao dalje od svog šefa, jer je osećao da ceo čudno smrdi na znoj.
Kazu da je znojenje od straha sasvim drugačije od običnog i miris tela je vrlo neprijatan. A
Hestings je bio stari policijski majstor, koji je i po mirisu čoveka mogao da sudi o njegovom
stanju.
Imam utisak da ste premoreni, Pitere reče Hestings zamišljeno. Gde ste bili svo ovo vreme?
U toku razgovora sa reporterom Markinčom zaključio sam da će on da ide na sastanak s
Lunom.
l. Presa za bigovanje uređaj kojim se na kartonu prave linije po kojima treba da se savije pri
pravljenju korica za knjige.
Zeleo sam da mu budem za petama, ali nisam sasvim uspeo odgovori inspektor, koji je u ta tri
sata postao zločinac.
»Dvanaest miliona dolara«, bubnjalo mu je i dalje u glavi.
Da bi se oslobodio neprijatnog osećanja, inspektor Adamson poče da izlaze plan akcija.
Govorio je o tome kako da se sledećeg dana proveri ispravnost šifre i pošalju nove poternice s
fotografijom Harolda Derektona.
Ta šifra je zaista kobna reče Hestings.
Adamson opet oseti stezanje u
grlu.
Kakav je vaš odgovor na pitanje zašto je Lun predao šifru? nastavi viši inspektor Hestings.
Strah! odgovori Adamson.
Lun se uplašio?! Idite, molim
vas!
Da, strah! To je sasvim očito. Zato i mislim da je šifra prava.
Dakle, postoji i mogućnost da je Lun poslao laznu šifru?
Postoji... Ali ne verujem, jer suviše bi rizikovao.
Malo dajem na tvrdnju da se Lun plaši.
To je tačno, ako mislite na strah za samog sebe. Ali Lun se boji za svog prijatelja Markinča.
Gangsterska banda moze jedino da uzme na nišan samog reportera Artura Markinča. Mogla bi
to da bude efikasna učena. Ovako Lun uklanja opasnost, koja preti Markinču objasni
inspektor Adamson.
Već se divio samom sebi kako uverljivo kombinuje. To mu povrati malo izgubljenog
samopouzdanja.
Vaša teza nije bez osnova prihvati Hestings.
Nastaviše razgovor o istrazi oko škole seksa ubijene Glorije En.
Danas smo uhapsili šest devojaka i administratorku škole. Među devojkama je i.vesna
američka lepotica Morin Faksou. Ona je pripadala istom gangu kome i Glorija En, Harold
Derekton, Terens Lanton i još dvojica ubijenih gangstera. Bila
61
je umešana u aferu slatkog zivota u zatvoru NjuDzersija pričao je inspektor Adamson.
Da li si od sudije dobio odobrenje za hapšenje? upita Hestings.
Samo za Morin Faksou. Ostale devojke su pod prismotrom. Nemamo nikakvih dokaza da su
umešane u gangsterski obračun. Mogli bismo jedino da ih optuzimo za prikrivenu prostituciju
odgovori Adamson.
Hestings se saglasi sa Adamsovim mišljenjem i oni se rastadoše.
Inspektor Adamson odahnu i potrazi pilule za smirenje.
Vetiri dana afera kobne šifre osvajala je vreme u televizijskim emisijama. Brujale su o njoj
vesti radio stanice i punili se novinski stupci. Kako su se stvari odvijale moglo je da se
zaključi, na primer, iz „nekoliko odlomaka iz novinskih članaka:
».. .Morin Faksou tvrdi da nije imala nikavu vezu sa zločincima u Londonu. Ona kaze da je
već davno kaznjena za svoje greške u NjuDzersiju. Zbog toga je i došla u London da mirno
zivi. Pomogla joj je stara prijateljica Glorija En i obećala joj pristojan posao, ali dogodile su
se sve te uzasne stvari. Morin očekuje da odmah bude puštena iz zatvora. Ni u Glorijinim
knjigama i spisima, koji su policiji stigli od nepoznatog pošiljaoca, nema ništa zbog čega bi
Morin Faksou trebalo da odgovara...«
».. .Jako nema zvaničnog saopštenja Skotland Jarda, saznaje se da šifra, koju je predao
reporter Markinč, a koju mu je sa pismom uputio Donald Sikert, nije prava. Ta vest potekla je
od američkog Federalnog istraznog biroa; koji je zatrazio da mu se šifra preda, jer je svojina
američkih građana...
».... Jedini preziveli učesnik afere od onih koji su došli iz NjuDzersija u poteru za Lantonom,
mnogostruki ubica Harold Derekton, još uvek je u bekstvu...«
».. .Slavni reporter Artur Markinč tvrdi da je inspektoru Adamsonu predao
pravu šifru. Na pitanje šta ga navodi da to tvrdi, odgovorio je da on veruje Lunu. Ali na
pitanje kako Lun moze da zna da je šifra prava i da li je to proveravao u Zenevi, reporter ne
moze da pruzi ubedljiv odgovor...«
».. .Lun, kralj ponoći nije se odazvao na poziv Skotland Jarda da se podvrghne saslušavanju i
da svedoči. Donald Sikert je kao uvek tajanstven i neulovljiv. Pretpostavlja se da je policija
prodrla u njegov dvorac, ali o tome nema zvaničnih izjava. Zna se samo da se ne zna gde je
Lun...«
».. Niko ne moze da potvrdi da je kobna šifra stvarno postojala. Švajcarska banka je samo
izjavila da ponuđena šifra SkotlandJarda nema nikakve veze s njenim poslovanjem. To je
bezvredan kartončić, samo sličan nekim dokumentima, koji se upotrebljavaju u bankarskim
poslovima. Skotland Jard je bio drugi koji je podneo takav kartončić na proveru banci. To je
pre šest dana učinio nepoznati stranac. Da li je to bio Lun?...«
V eliki sto koji je nekad sluzio za peglanje u perionici Rikija Vebstera, bio je pretvoren u neku
vrstu štabnog gangsterskog podijuma. Po njemu su bile razastrte mnogobrojne novine, planovi
grada,crtezi. U prostoriji za peglanje nalazili suvse Derekton, Madoks i Vebster. Otac Tomas
će brzo izvideti kakve su mogućnosti za upad u stan reportera Markinča. On to ume da obavi
bolje od svih drugih, a u svojoj svešteničkoj odori i s kašicom za priloge crkvi neće izazvati
ničiju sumnju pričao je Vebster.
Šta sada rade ostali momci? upita Madoks.
Moja trojica se kartaju u prostoriji iza mašina za pranje, a Bak Svift je na strazi odgovori
Dereklon.
Ti ćelo vreme ne smeš da napuštaš sklonište, jer sve novine su objavile tvoju fotografiju reče
Madoks. Zato ću ja da osmotrim sve čim se vrati stari Ori.
Još koji dan i i macu priličnu bradu. S perikom i bradom biću sigurniji. Treba
samo da dođem do novog pasoša. Zato kupi aparat da me fotografišeš, kad mi naraste brada
reče Derekton uzdahnuvši.
Jesi li razmišljao šta ćeš ako ne nađemo šifru? upita Madoks.
U Nju Dzersi moram stići ili sa šifrom, ili sa dvanaest miliona odgovori Derekton.
Madoks i Vebster se nasmejaše.
Govorim sasvim ozbiljno! uzviknu Derekton. Ako Lun ne vrati šifru, neka plati tih dvanaest
miliona. On ima i više, to se odavno zna.
Pa neka onda plati dvadeset. Ostaće nešto i nama smejući se reče Vebster.
Ti, Bak Svift i stari Ori dobićete po pola miliona, ili činite sa mnom šta hoćete. To obećavam
i to mora da bude! odgovori Derekton.
~ Poludećemo od tolikog novca reče dvosmisleno Vebster. A šta ako ne nađemo šifru, niti
Luna?
I to je jasno. Dobićete od mene po pet stotina funti i nastavićemo da radimo zajedno upade
Rip Madoks.
Vebster zadovoljno klimnu glavom i izađe.
Zaduzuješ me, Ripe reče Derekton kad ostadoše sami. Spreman si da zrtvuješ toliki novac,
a već si mnogo potrošio.
To što sam potrošio ide na račun moje osvete Lunu. A obećanja.. .Valjda ni ti nisi mislio da
ovim londonskim pacovima platiš po pola miliona. Rastaćemo se tako da oni ostanu da se
kisele u ovim starim mašinama za pranje smejući se odgovori Madoks.
Urzeći kašicu pod rukom i dosta jednostavno koračajući ulicom raspop Tomas Ori je
osmatrao. Pred kućom u kojoj je ziveo reporter Artur Markinč šetao se uniformisani bobi. Na
drugoj strani ulice uz novinski kiosk stajao je jedan čovek toboze zauzet čitanjem novina. Ali
starom liscu Oriju nije moglo da izmakne da i taj čovek motri na kuću. Ori na
stavi da svraća u radnjlce 1 ku ni.
U jednom momentu on ultnlu kola, koja stadoše pred kurom Mat čevih. Policajac pozdravi
čoveku koji ui đe iz njih i utrča u kuću. Ori u njemu prepoznade Artura Markinča i pohirl
ulicom ka mestu gde bese ostavio svoju mala kola. Brzo skide plastron i svufo« sveštenički
crni sako. Kosu do tog časa očešljanu niz glavu zabaci iznad čela i natuče stari kačket, što
odmah izmeni njegov lik.
Izdaleka je gledao šta se događa pred kućom Artura Markinča.
J esi li sve spremila, Meri? pitao je Artur Markinč svoju zenu osvrćući se po kući,
Sve je spakovano. Za koju minutu treba da stighne dečak iz škole, pa onda mozemo da
krenemo. Ali reci mi da li nam stvarno preti opasnost reče Meri Markinč, kojoj nije bilo prvi
put da dozivljava neprilike zbog posla svog muza.
Lun kaze da treba da se sklonimo, a policija je takođe za to. Policajac koji je na vratima,
otputovaće s nama u kuću kod Šenlija. Provešćemo tamo nekoliko ovih lepih jesenjih dana
odgovori Markinč.
Uskoro se začu zvono i njihov devetogodišnji sinčić utrča s torbicom za knjige.
Kuda se to spremate? upita on radoznalo.
Idemo na vikend u brda. Biće lepo odgovori mu otac.
Ali ja imam časove u školi reče dečak.
Šta je to za tebe! Naučićeš sve čim se vratiš. Učitelj mi je rekao da odobrava da ideš s nama
odgovori njegova majka.
A zašto meni nije ništa rekao. Išli smo zajedno iz škole. S učiteljem je bio i jedan drugi
gospodin pričao je dečak zagledajući u svoju torbu.
Mozda se nije setio, a sigurno nije hteo da ti kaze pred tim gospodinom odgovori otac
znajući da je nepoznati bio jedan od detektiva SkotlandJarda.
63
Uskoro njih troje izadoše i sedoše u automobil. Policajac im se pridruzi šaleći se sa dečkom,
koji je zeleo da isproba na svojoj glavi duboki policijski šlem.
Markinč poveze prema severnom delu grada, a onda skrenu ka Šenliju. Nekoliko puta pazljivo
je motrio u retrovizor, ali nije ništa otkrio.
A pratio ih je veoma vesto stari Tomas Ori u svojim malim kolima. Izvan grada mogao je da
ih prati sa veće daljine. Druga kola na tom putu često su zaklanjala njegov mali »moriš«,
kojim je, kad je trebalo, mogao brzo da dostighne zeljenu brzinu.
Još nije bio pao mrak kad Tomas Ori zaustavi svoja mala kola. Video je kako Markinčov
veliki automobil skreće ka jednoj stazi i zastaje pred kapijom na ogradi oko lepe poljske kuće.
Policajac izađe i otvori kapiju, a Markinč utera kola ka kući. Policajac je ušao i zatvorio kapi-
ju, a onda produzi peške ka kući udaljenoj od ograde nešto više od sto jardi.
Zadovoljno se smešeći Tomas Ori sačeka još neko vreme, a onda okrenu kola nazad i vrati se
u London.
Jbledećeg jutra novine su javljale o novim zrtvama kobne šifre. Bio je ubijen policajac u
iznajmljenoj poljskoj kući kod Šenlija, a reporter Artur Markinč sa zenom i devetogodišnjim
sinom bio je otet. Gangsteri nisu ostavili bez objašnjenja otmicu Markinčovih. U kući je
nađeno pismo upućeno policiji i Donaldu Sikertu, Lunu, kralju ponoći. Trazili su nazad pravu
šifru.
».. .Ako Lun ne objavi spremnost da nam preda šifru, Artur Markinč, njegova zena i sin
nestaće zauvek«, stajalo je na kraju poruke.
tim tog večnoL Lunovog prijatelja reče Derekton.
Da, dosta nam je skrivio. Mislim da će malo šta on i vredeti posle razgovora koji spremamo.
On mnogo zna i moraće da nam obezbedi da uhvatimo Luna. Dok to postighnemo, verujem,
Markinč neće vredeti ni koliko njegova lula dodade Madoks.
Artur sa zenom i detetom bio je smešten u nekadašnje spremište veša, duz čijih zidova su bile
samo široke police. Na tim policama su jedino mogli da sede, ili da leze onako vezani. Bili su
to teški trenuci za hrabrog reportera. Lako bi trpeo da je bio sam u rukama zločinaca. Ali tu su
bili Meri i dečak.
Bila je već ponoć kad dva maskirana strazara uđoše i odvedoše Markinča. Kad se nađoše u
velikoj prostoriji s mašinama za pranje, Markinč upita:
Kakva je ovo stara perionica? Gde ste nas dovukli?
Zini da ti kazem! odbrusi gangster i gurnu ga u prostoriju preuređenu za boravak gangstera.
Markinč se nadao da će dobiti odgovor, koji je Lun mogao da čuje, jer reporter je još uvek u
postavi odela imao skriveni Lunov minijaturni primopredajnik, kojeg je stalno drzao
uključenog.
I u svojoj nadi on se nije varao. Lun je bio čuo i noćni napad na Markinča, ali se nalazio
daleko i kasno je stigao da pokuša da spase svog prijatelja i njegovu porodicu. Posle toga je
kruzio gradom i našao se dovoljno blizu da uhvati jemitovanje reporterovog primopredajnika.
Ali nije mogao da otkrije mesto na kom su se gangsteri skrivali. Čak ni goniometrijska
ispitivanja ne bi pomogla kad se radi o uređajima male snage.
Tog trenutka Lun je sedeo u hotelskoj sobi drzeći slušalicu svog uključenog primopredajnika.
Čuo je svaku reč izgovorenu u blizini Artura Markinča.
1 čuvar i svi mi bićemo neprekidno maskirani kad smo sa otetima govorio je Rip Madoks.
Ne treba ništa da rizikujemo.
To je u redu. Istina, ni kad dobijemo šifru neću baš uzivati u tome da pus
V ezanih ruku Artur Markinč se spusti na nisku klupu izgrebenu nogama zena koje su tu
nekada peglale. Ta niska klupa sluzila je da se na njoj stoji pri pegla
64
nju, ili da se ostavljaju posude sa vlaznim vešom.
Na dvema novim foteljama, očito nedavno donesenim ovamo, sedeli su Rip Madoks i Harold
Derekton sa šeširima natučenim na lica i tamnim naočarima, ogromnih razmera, kakve su
neko vreme bile počele da nose zene dok se nisu pokazale nepraktičnim i smešnim. Samo,
zene su takve naočare nosile s prilično prozirnim staklima, dok su ove bile crno obojene i
samo sa uskim prorezima očišćenim za gledanje.
Gangsteri su imali i maramice vezane preko nosa i usta, što je menjalo i njihov glas i skrivalo
pravi lik.
Znate li zašto smo vas oteli? upita Derekton.
Ne znam, ali pretpostavljam. Samo znam da ste nas uzalud oteli odgovori Markinč prilično
sabrano i mirno.
Mislite li da će Lun radije zadrzati našu šifru i pustiti da vi umrete? upita Madoks.
On to ne bi učinio. Vratio bi vam šifru, ali je ona sada kod policije.
To je laz! uzviknu Rip Madoks. Lim je podvalio i vama i nama i policiji!
Ne! Šifra, koju sam predao inspektoru Adamsonu, bila je jedina koju je Lun imao.
A kako on zna da je baš prava?
On se razume u te stvari, a ja mu verujem. Drugo ništa ne umem da kazem.
Neka Lun objasni te stvari. Vi kazite gde se on skriva, a naš je posao da vas pustimo i
dobijemo šifru.
Niko ne zna gde je sada Lun. Policija ne moze da ga nađe. Da sam ja slobodan, mozda bih
uspeo da ga nađem. Ali ovako. . . odgovori Markinč još uvek mirno.
Nećemo vas pustiti. Nađite bolji način da se spasete upade Derekton.
Ostaće moja zena i dete u vašim rukama reče reporter. Ja ne znam gde je ova periona jer
sam doveden u nekakvom kamionetu sa sandukom bez prozora.
Ništa nećemo da rizikujemo. Ako Lun ne plati, vi idete na dno Temze, a mi ćemo traziti
dalje.
Rekli ste da plati?
t X 100 LUN 26
Ili da preda pravu šifru, ili da plati dvanaest miliona dolara i još nešto za odštetu. Poubijao
nam je gomilu ljudi.
Koliko ja znam vaši ljudi su se poubijali međusobno.
To je bila Lunova paklena igra. Ali dosta o tome. Kazite kako da nađemo Luna.
Naći će on vas odgovori Markinč glasom koji se mogao razumeti i kao pretnja.
Na to ga Derekton udari nogom tako da se reporter prevali iza klupe.
 Mozda se nadaš da te spase, prokleto njuškalo! opsova gangster zatim.
Markinč je ćutao ispravljajući se i sedajući opet na nisku klupu. Mislio je na to kad će imati
priliku da mu ruke budu slobodne i da se posluzi prikrivenom slušalicom i da čuje šta Lun
misli o svemu, ako je uhvatio emitovanje.
Govori gde je Lunovo sklonište! ponovi maskirani gangster.
Lun nema običaj da bilo kome pokazuje svoje sklonište. Nije ga nikada pokazao ni meni
odgovori reporter.
Mozda je to tačno, ali mi ćemo morati da saznamo gde je Lun, ili ćete vi i vaši umreti vrlo
brzo. Razmislite o svemu. Mi znamo dosta načina da iscedimo istinu. To vas očekuje.
Razmislite do sutra, dok mi čekamo da se Lun oglasi preko vaših novina. A onda ćemo videti
zaključi Rip Madoks.
Derekton ga pogleda kroz svoje tamne naočari i pomisli kako se ovaj njegov drugar iz
korejskih dozivljaja sve više iskazuje kao vođa bande. Nije mogao a da se ne upita kako će
Madoks da se ponaša, ako mu se nadomak ruku nade prava šifra za dvanaest miliona dolara.
Ivad zaključi da je u gangsterskom skloništu nastao mir, Lun se brzo spremi i napusti hotel.
Morao je nazad u svoj dvorac, jer bio se setio spiska gangstera, koga je bio načinio u skloništu
Glorije En. Jedan od dvojice gangstera bio je vlasnik perionice. Video je to iz stare i pocepane
licence u gangsterovom nov
65
čaniku. Ali nije mogao da se seti imena. Zato je sada morao nazad u dvorac, iako je verovao
da ga tamo očekuje policijska zaseda.
Tek je bilo prošlo jedan sat posle pola noći kad se Lun nade blizu svog dvorca. Uveze kola
pred kojima se na naročiti zvuk sirene vrata automatski otvoriše, a onda produzi i utera ih u
garazu. Još iz kola pogleda raspored sighnalnih kvađ: ratića na ornamentu iznad jedne police.
Pokazivao je da je neko bio prodro u kuću, ali i da se neko trenutno kreće u njoj: On brzo
iskoči iz kola i podize kapak za spuštanje u kanal, koji je izgledao? kao svi kanali za opravke
donjih delova: kola u garazama. Podvuče se pod kola i za sobom zatvori kapak, a onda u boč-
nom zidu kanala otvori izvanredno prikrivena vratanca velika tek toliko da se kroz njih
provuče. Pod dvorcem Lun jebio izgradio mali sistem prolaza, koje je bilo teško pronaći.
.
Lun dzepnom lampicom osvetli proH laz oblozen glatkim plastičnim tablama! Zavirivao je na
određena mesta da vidi jesu li kontrolna magična oka aktivirala sićušne klapne kao znak da je
neko silazio u tajni deo podzemlja dvorca. Zaključi da niko nije otkrio najvaznije tajne
njegovog skloništa. ;
Uskoro se nađe na mestu gde je naizgled u običnom podrumskom zidu bio ugrađen
metalni;sef. Otvori ga i nađe papir kej i u brzini nije bio poslao SkotlandJardu i koji je sada
bio od presudne vaznosti. On baci pogled na spisak, gde odmah zatim iz svojih nerazumljivih
znakova naročito za sebe izmišljene stenograf i je pročita:
»Riki Vebster, periomca u Mertonu, Reform plac«.
Lun opet ostavi spisak i pođe dalje; Nađe se u jedva dva jarda dugom i jard širokom odeljku,
čiji zidovi su bili pretrpani elektronskim uređajima. Aktivirao je prislušne aparate postavljene
u svakoj prostoriji dvorca. Uređaji su stostruko pojačavali svaki šum tako da je i nečije
pritajeno disanje ovde prenošeno kao dahtanje kakve dzinovske zivotinje. Kazaljka je klizila
po brojevima, ali svuda je bio potpuni mir. Tek kad uize na podeok koji je označavao Lunovu
spavaću sobu, začu se nečije teško disanje. Čak se čulo i to kako u nekim trenucima nepoznati
nešto guta. Lun pođe dalje i ispita svaku prostoriju. Samo u spavaćoj sobi neko je bio u
zasedi.
Lun mirno otvori tajni prolaz, pa nastavi da uklanja s mnogo mašte smišljene i majstorski
izgrađene prepreke. Znao je da mune preti nikakva opasnost, jer zadnji pritisak na jedno od
dugmadi podzemne kontrolne kabine aktiviralo je uređaj za ubacivanje uspavljujućeg gasa u
spavaću sobu. Kad stize u prizemlje i poče da se penje ka spavaćoj sobi, Lun stavi na lice
malu masku za zaštitu od uspavljujućeg gasa.
Kad otvori vrata sobe i upali svetio, na podu odmah iza vrata nađe uspavanog čoveka. Bio je
to inspektor Piter Adamson. Nehotično Lun se nasmeja i ode da prvo otvori prozor i provetri
sobu. Isticanje gasa automatski se prekidalo posle određene količine, ali trebalo je dosta
vremena da gas nestane.
. Lun se spremao da osvesti inspektora i da počne da ga ispituje, jer sumnje su bile dostigle
tačku kada je kralj ponoći bio uveren da je i sam Piter Adamson podlegao iskušenju kada se
našao sam sa kartončićem, koji je vredeo dvanaest miliona dolara. ; ... .
Ali tada se začuše sirene policijskih kola. Čitava četa policajaca opkoljavala je dvorac. Dakle,
čim je primetio da Lun dolazi, inspektor Adamson je pozvao pomoć. Lun otrča do telefona i
okrenu njegovo dno. Odatle izvuče minijaturnu kasetu sa trakom koja je snimala inspektorov
razgovor i brzo se udalji prema podrumu.
Kad stize u podzemnu kontrolnu kabinu, Lun uključi prislušne uređaje i ostade da sluša.
On je tu negđe! vikao je inspektor Adamson. Nekako je uspeo da me uspava!
Pretrešćemo svaki kutak čulo se kako govori neko od prispelih.
Njegov automobil je u garazi! javljao je drugi policajac.
On je tu negde! Ne dozvolite da nam umakne. Trazite novo pojačanje! nervirao se dalje
inspektor Adamson.
tin otvori jodnu kasetu i izvuče narot4iinfonski aparat. Okretao je brojeve i »bio svoj telefon u
holu dvorca. Javi nokl policajac i Lun reče: Dajte mi inspektora Adamsona! Ko ga trazi? upita
policajac. Kazite da ga zove Donald Sikert od
ori Lun.
okao je nekoliko trenutaka, a onda u inspektorov glas: Ovde Adamson! Ko zove? Sikert
odgovori Lun. Upozoran vas da ste mi uzalud postavljali zalu. Smeta mi što sam morao da
odem svojih kola. Ali vam kazem da ćete luno odgovarati za štete koje mi pričiniU.
Zašto ne dođete ovamo? upita insjMjktor.
S provalnicima ne mogu da razgovaram u ovo doba.
Ko je provalnik?
Pa vi, inspektore! Provalili ste u moj dom bez građanskih svedoka. Šta ste mi sve ukrali?
Vi vređate... zagrcnu se inspektor. Siguran sam da ste na dobrom putu da opetstighnete s onu
stranu zakona.
A ja verujem da ste vi sami već tamo. Šta ste učinili sa šifrom?
Šta? Kakva je to drskost?! Vi insinuirate.
Razgovaraćemo nekom prilikom, inspektore. Sada se zurim da pomognem otetoj porodici. I
vi bi trebalo da ste na tom poslu. Mozda ste hteli da me dočekate i ubijete, jer vas je strah
zbog šifre zaključi Lun.
Odgovaraćete, Sikerte! Neću se smiriti dok se ne nađete u lisicama i pred sudom! pretio je
inspektor.
Mislim da biste vi radije preskočili tu epizodu jednim dobro upućenim kursu mom u moj
potiljak! Videćemo se, inspektore! zaključi Lun i prekide vezu.
Bilo mu je jasno da počinje rat sa još xinim inspektorom SkotlandJarda. Ali ovim
razgovorom postigao je nekoliko rezultata. Zaveo je policiju svojim javljanjem. Inspektor
sada veruje da je Lun t leko. To će ih odvratiti da preterano škaju po dvorcu, jer moglo bi da
se i da oštete neki od skupih uređaja, a
ako bi se odlučili na veća rušenja, mogli bi da otkriju i podzemne prolaze i skrovište.
Još dugo Lun je morao da sluša razgovore u dvorcu.
Policajci su, nešto iz nade da otkriju kakvu Lunovu tajnu, a nešto iz opšte radoznalosti, dugo
ostali u dvorcu. Lun se mrštio zbog pomisli da bi trebalo da koristi najtezi izlaz iz dvorca,
onaj koji je vodio u londonsku kanalizaciju.
Sada je bilo kasno da još ove noći stigne do Vebsterove perionice. Lun se odluči da sluša
Markinčev primopredajnik, a u slučaju nuzde moći će da napadne i u toku dana, pa makar
pozvao policiju u pomoć.
Znao je i to da će jutarnje novine da objave njegovu spremnost da im nadoknadi štetu, jer
šifru ne moze da oduzme policiji.
Tek u svitanje inspektor Adamson i policijski odred napustiše dvorac i zaključaše ga, ali
ostaviše spoljne zasede. Lun iziđe iz skloništa i pope se u svoju spavaću sobu. Mirno se okupa
i leze, ali ostavi uključen prijemnik na duzinu Markinčevog primopredajnika. Spoji ga sa
pojačalom velike snage da bi bio siguran da čuje ako bi se nešto iznenada promenilo tamo na
mestu gde je bilo gangstersko sklonište.
Nešto ga je trglo iz sna. Bio je to glas iz zvučnika pored njegove glave. Čuo je samo jedan deo
razgovora:
... jer bi se proveo vrlo loše!
Zar verujete da bih nešto pokušao dok su mizena i sin u vašim rukama? govorio je Artur
Markinč.
Dobro... ulazi onda. Inače iz tog klozeta nema prozora. Mozeš samo da skočiš U solju
odvratno se šalio gangster.
Lun sačeka nekoliko trenutaka, a onda poče da zove:
Arture! Arture! Da li me čuješ? Da li me čuješ?
Čujem te, čujem! Tek sada sam uspeo! Ne znam gde sam!
Ja znam. Čuješ li me?
Čujem. Moći ću da te čujem i kada me opet vezu.
Odlično« Ne skrivaj od njih mesto gde zivim.
Ali to je... poče Markinč.
Nema opasnosti. Reci da je dvorac kamuf laza, a da je moje boravište u podrumu. Na kraju
desne prostorije visi svetiljka. Kada se jako povuče, otvara se mesto gde mogu da me uhvate.
Očekujem da pokušaju.
Zašto da ih gurnem tamo? Kad vide da su uleteli u zamku
Znam da bi pokušali da te likvidiraju iz osvete, ali ja ću stići do tebe, dok oni budu ovde
objasni Lun svoj plan.
Ti znaš gde smo?! začuđeno upita reporter.
Znam. To je perionica Rikija Vebstera odgovori Lun.
Ali tada njihov razgovor prekide lupanje u vrata. Gangster na strazi naređivao je Markinču da
iziđe. Odmah zatim on otvori vrata toaleta i drzeći pištolj uperen u reportera naredi da se vrati
u spremište. Opet ga veza, kad se nađoše kod drugog strazara. Tek tada je reporter mogao da
tiho nastavi razgovor sa Lunom.
Upozori te zlikovce da na moju kuću pazi policija. Reci da veruješ da je tako. Kazi i to da si
razmislio i da ne mozeš da zrtvuješ svoju porodicu zbog Luna, jer novine danas objavljuju da
pristajem na njihove uslove pričao je dalje kralj ponoći.
Počinjem da shvatam ceo plan reče tiho Markinč.
Vazno je da odvučem odatle dobar deo njihovih ljudi. Znaš li koliko ih ima?
Ukupno ih je, izgleda, sedam onih koji dolaze ovamo. Da li imaju još ljudi napolju, ne mogu
da znam.
Onda je sve u redu. Dobro prikrij sprovodnik do slušalice u uhu, jer bilo bi opasno da otkriju
vezu opomenu ga Lun.
Kosa mi ga odlično skriva, kod uha su me neznatno povredili i uspeo sam da mi daju malo
flastera. Sada to skriva gajtančić i od najoštrijeg posmatrača odgovori Markinč.
Onda trazi da razgovaraš sa Derektonom.
Ali ja ne znam da li je on ovde. Svi su maskirani u mom prisustvu. Obezbeđuju se za
kasnijeako ne budu mogli da nas ubiju.
68
Trazi šefove i reci da imaš nešto vazno da predloziš. Obećaj im i to da ćeš sam moći da platiš
dobar deo učene, a tvoj list ostatak, ako ja ne pristanem na njihove uslove. Vazno je da te
smatraju dragocenim zarobljenikom.
Ohrabreni Markinč reče da je sve u redu i poče glasno da zove strazara.
B
uu je več devet sati kad su gangsteri opet izveli svog zarobljenika pred Derektona i Madoksa.
Dakle, škrabalo? Šta to imaš vazno da kazeš? Ne šali se s nama? Jer, prighnječićemo te da
cviliš do izbezumljenosti opomenu ga Madoks.
Imao sam dosta vremena da razmislim. .. Ne mogu da zrtvujem svoju
. porodicui i sebe! To ne mogu nikako! poče Markinč.
Onda nemoj da se zrtvuješ smejući se reče Derekton.
Pred njima su bile presavijene novine i Markinč je pogađao šta je gangster trazio da u njima
pročita. Zato Markinč upita:
Ima li u novinama šta u vezi sa mnom? Mozda više nema potrebe da nas drzite zatvorene.
Moja zena i sin se osećaju vrlo loše. Noćas im je bilo hladno.
Ostavite priču, Markinče! Došli ste da kazete nešto vazno i to učinite brzo i bez izvrdavanja!
opomenu ga Madoks.
Markinč klimnu glavom skrušeno i poče da govori da je o svemu razmislio i hoće da spase
svoju porodicu i sebe. Gangsteri su pazljivo slušali.
Pošto sam ubeđen da je Lun poslao pravu šifru SkotlandJardu, pa je tamo neko podmetnuo
falsifikat, plašim se da ću ja u celoj igri biti zrtveni jarac nastavi Markinč. Lun je
osvetoljubiv čovek. Traziće način da vam podvali. A šta će onda biti s nama?
Zna se! Ako ne dobijemo šifru, ili njenu protivuvrednost, vama je odzvonilo prvo pogrebno
zvono! odgovori Derekton.
Zato ću da govorim! odlučno uzviknu Markinč.
Odvezite mu ruke i pustite da zapali svoju lulu. Ostalo je i čaja, pa ga počastite. Momak
počinje da shvata kako da se ponaša reče Madoks.
Uskoro je Markinč pio čaj i pričao. Mogao je i da na komadiću papira nacrta raspored
prostorija u Lunovom dvorcu, i opiše ulaz u podrumsko tajno sklonište. Na planu grada
pokaza gde je preuređeni dvorac, sada prilično stešnjen širenjem grada i podizanjem kuća s
obe strane puta, koji je pretvoren u novu ulicu.
Policija zna gde je Lunovo prebivalište. Prećutno je oslobođen svih starih optuzbi. Zato se
čuva da više ne ubija pričao je Markinč dalje.
Ali njegova igra je mnogo krvavija, nego da je sam ubijao upade Derekton.
Markinč je još dugo govorio znajući da sve to Lun sluša. Na kraju Markinč upita :v:
I kad bi Lun pristao da plati, ili da otme i vrati šifru, kako biste vi to uzeli, a da se ne izlozite
opasnosti? Pitamjer sam zabrinut.
Tu je vaša lepa zena. Poslali bismo nju da sve uzme i da neko vreme postupa tako da budemo
sigurni da je niko ne prati. Tek onda bismo je doveli ovamo. Zar nije jednostavno? reče
Madoks.
Prilično jednostavno, pa i s velikim izgledom na uspeh. Kad stvar tako stoji, pitanje je da li
bi trebalo da se priblizavate Lunovom dvorcu. On je opasan čovek, a mozda se umeša i
policija. Lun tamo ima mnogo dragocenosti. Veruje se da dijamanata i zlata ima čak koju
tonu. Čuli ste da se dugo bavio vađenjem davno potopljenih brodova, koji su prenosili zlato
pričao je Markinč.
Vredelo bi da čovek zaviri tamo smejući se reče Madoks. Mora da i on ima neku šifru za
švajcarske banke. Ne verujem da sva jaja drzi u jednoj korpi.
Znam da je vrlo bogat, jer u naučne eksperimente ulaze ogromne pare. Ali on je suviše čvrst
da biste mogli da mu otmete ono što krije nastavljao je Markinč da ih vesto gura na akciju.
 Videćemo sve to, Markinče. Pametno je što ste se odlučili na saradnju zakliukči Rip Madoks.
Cim vratiše Markinča u spremište, Derekton i Madoks pozvaše Vebstera i starog Orija.
Izloziše im štu bi trebalo da urade i Tomas Ori još više iskosi levo oko, jer bio je zrikav, a
zatim reče:
Ja ću sve da izvidim. Siguran sam da mi neće promaći zascda, ako ju je policija postavila
oko Lunovog dvorca.
Onda krenite. Do noći treba sve du znamo, a u toku noći da napadnemo zaključi Madoks
ozarenog lica.
Uzbuđivala ga je misao o osveti, ali i velike mogućnosti za neke druge uspe,he. O istim tim
mogućnostima razmišljao je i Derekton:
Šta ako se Madoks dočepa Lunovog bogatstva, a mozda i same šifre za dvanaest miliona
dolara? Zar ne bi mogao da dođe na ideju da, kao onda u Koreji, ukloni saučesnike? O
njegovom učešću u ćelom poduhvatu ne znaju ni policija, ni Lun, niti bilo ko u NjuDzersiju.
Mogao bi mirno i smejući se da seta ulicama Londona, čim nestanu svedoci.
Njegove misli prekide Madoks govoreći:
Ti treba da ostaneš ovde, jer je opasno da izlaziš. Ja ću voditi grupu da napadnem Luna.
Vodicu Orija, Vebstera i Svifta, a trebaće mi i jedan tvoj čovek. Nas pet biće dovoljno.
Mislim da ovde treba da ostanu ili Vebster, ili Ori, jer moze da naiđe neka od njihovih
poznanica. Već su neke dolazile, ali oni ih lako otpreme, Neka pođu dva naša čoveka. To su
izabrani i odlučni momci. Gađaju bolje i mnogo brze od Londonaca ispravi ga Derek ton.
Madoks poćuta, a onda klimnu glavom u znak pristanka. Odmah zatim on iziđe, jer je trebalo
da i sam danju upoz na kraj u kome treba noću da vodi na pad.
Derekton odmah pova dva svoja momka i upozori ih da budu oprezni, jer bi Madoks u nekom
trenutku mogao da zastrani opijen uspehom i bogatstvom.
Ako posumnjamo, pucaćemo prvi reče jedan od one dvojice gangstera.
Da... Pazite na Madoksa. On je vrlo koristan, ali i opasan. Ja ga dobro znam zaključi
Derekton.
69
3
Uskoro u skloništu nastade tišina. Izgledalo ja da u perionici niko ne radi, kako je i pisalo na
izbledeloj objavi okačenoj izmeclu spoljneg stakla i unutrašnjeg kapka.
Derekton je razmišljao, ustajao da seta pored dugog stola za peglanje i odlazio do mestimično
oštećenog starog ogledala. Opipavao je bradu nezadovoljan što sporo raste i nije dovoljno
gusta. Stavljao je periku i mrštio se misleći na činjenicu da mu Madoks još uvek nije nabavio
pasoš na novo lazno ime.
XI
Halo, inspektore! zvao je Lun pomoću svog radio telefona, koji se uključivao tajno na jednu
telefonsku liniju čitave dve milje daleko.
Niko nije mogao da prisluškuje Lunove razgovore, ako to on nije hteo, a još manje je mogao
da otkrije odakle on govori.
Ko trazi? pitao je inspektor Adamson prilično nervoznim glasom.
Ovde Donald Sikert. Zelim da sa vama opširno porazgovaram. Treba da se sretnemo
odgovori Lun.
Kakvu podvalu spremate? upita inspektor. „
Ja nikakvu! A vi?
Imate oštar jezik, ali mislim da mogu da pređem preko nekih vaših uvreda
odvrati lukavi inspektor Adamson. Gde da se nađemo?
Uklonite zasede oko moje kuće, pa da ja mirno uđem i da vi dođete sami k meni predlozi
Lun kao da govori s nekog drugog mesta.
Dajete li reč da ćete biti fer?
 Dajem reč da ću to biti koliko vi budete smejući se odgovori Lun. Ne preti vam opasnost,
jer da sam hteo u toku noći mogao sam da učinim š vama sve što ne valja.
Rizikovaću prihvati inspektor. Narediću da se policajci povuku, a biću kod vas u dvanaest
sati.
Prihvaćeno, inspektore. Do viđenja!
zaključi Lun i prekide vezu.
Imao je dva razloga da se sastane s inspektorom. Prvo je hteo da omogući napad
Derektonovih ubica i omogući sebi nesmetan izlaz, a zatim da sazna nešto više o priči
SkotlandJarda da policija nema pravu gangstersku šifru.
Bilo je tačno dvanaest sati kada inspektor Adamson ude u Lunov dvorac. Nepoverljivo je
gledao Donalda Sikerta ocenjujući njegovu opreznost i namere. Lun mu pokaza da uđu u malo
neobično uređenu sobu. Na sredini je bio čudan, vrlo dug sto, koji nije imao noge, nego su se
drvene sjajne ploče spuštale sve do svetloplavog tepiha. Sto je bio nizak, a s jedne i druge
strane bile su po tri polufotelje.
Sedite inspektore reče Lun i kada ovaj to učini, pređe na drugu stranu stola pa i sam sede.
Slušam vas, Sikerte reče inspektor nestrpljivo.
Mislim da je stvar obratna. Ja zelim da čujem vas. Objasnite mi šta se to dogodilo sa šifrom
odvrati Lun.
Zašto igrate besmislenu igru, Sikerte. Poslali ste mi laznu šifru i sada još insistirate. ..
Ja čitam vaše misli, inspektore! A čitao sam i novine. Raspitao sam se o udavljenom
štamparu, čiju smrt, su vaši momci proglasili nesrećnim slučajem. A taj falsifikator... Ne vredi
vam da sa mnom vučete klipak izlozi Lun i zaturi ruke iza potiljka.
Vi zaista u to verujete?! toboze začuđeno upita inspektor.
Ruke su mu se nervozno pomicale. Lun je i dalje drzao skopčane prste na potiljku i uzivajući
u ugodnom polozaju posmatrao inspektora Adamsona. Smejući se on reče:
Ja znam da ste poklejdi pod teretom pomisli da se u vašoj vlasti našlo dvanaest miliona
dolara. Prilika je bila neodoljivo privlačna! Pričajte mi o tome.
Inspektor zamišljeno stavi prst nausne, kao da duboko razmišlja. Onda riiKu spusti i stavi je
na grudi, blizu ivice sakoa, pod kojom je bila drška otkočenog i
za paljbu spremnog pištolja. Očekivao je da Lun posumnja i spusti ruke, ali ovaj je i đjkije
ostao u svom bezbriznom i ugodiiom polozaju.
Tada inspektor A,damson naglo trze pištolj i uperi ga u Luna. Ovaj ostade nepomičan.
Da, Sikerete! Uzeo sam tu šifru. A sada ćete... poče inspektor.
Hteo je da kaze da će Lun umreti toga trenutka, ali morade da opali pre toga, jer nešto se
dogodi. Nije znao šta je to zviznulo. Pucao je u Luna zapanjeno gledajući kako se između njih
stvaraju nekakve zvezdaste šare.
Lun se smeškao, jer je nogom bio pritisnuo skrivenu pedalu, koja je u deliću sekunde
oslobodila staklenu pregradnu ploču, koja je munjevito iskočila iz ivice stola i svojom
neprobojnošću zaštitila Luna.
Pošto jeispraznio čitavšarzer, inspektor Adamson je nekoliko trenutaka zurio u Luna i napuklo
neprobojno staklo, koje ih je delilo, Lun je obilazio sto i prilazio inspektoru. Ovaj tada jurnu k
vratima.
Ne mozete pobeći! Zaključana su! doviknu mu Lun i dalje prilazeći bez oruzja u rukama.
Inspektor shvati da treba da se bori. Nije imao vremena da promeni šarzer, ali pištolj zadrza
kao hladno oruzje u ruci.
Uvukli ste me u zamku! reče tvrdo.
I svaka vaša reč je snimljena na traci, a svaki pokret na film skrivene kamere odgovori Lun i
dalje oprezno prilazeći.
Inspektor Adamson je bio majstor i za borbu prsa u prsa. U policijskoj školi bio je jedan od
najboljih u svim disciplinama.
 Biće to lep film smejući se reče Lun. Borite se, Adamsone! Kamere snimaju!
Odmah zatim napade. Inspektor zamahnu pištoljem, koji zviznu opasno blizu Lunove
slepoočnice. Ali tada Lunova pesnica pogodi sam zglob desnog inspektorovdg ramena. Na
trenutak Adamsonova ruka klonu i pištolj ispade.
Branio se levom rukom od Lunovih udaraca, koji su ga bolno pogađali. Ali tada desna
Adamsonova ruka se opdravi i on jednim niskim udarcem pogodi protivnika u zeludac.
Nije loše! uzviknu Lun malo se povijajući.
Jedan neće ziv odavde! uzviknu inspektor.
E, baš hoćemo oba! odgovori Lun i nastavi da se tuče.
Čvrsti i hitri Adamson uvek je verovao da su priče o l.unu ipak proterane i da on nije naleteo
na dostojnog protivnika. Sa mnom bi on izgubio, pomišljao je tada inspektor. Ali sada je sve
rode uspevao da pogodi protivnika, a sve češće je trpeo udarce Lunovih čeličnih pesnica.
Vrhunac jada i uvrede u ovoj borbi bilo je to što Lun prestade da udara pesnicama. Počeo je
da šamara inspektora tako da su ovome narastali obrazi, obrve i usne. Pogled mu se mutio.
Odahnite malo, inspektore predlozi Lun sa zadnjim oštrim šamarom.
Inspektor opsova nešto vrlo nu.no i jurnu u napad uprkos tome što je vladao s pola svoje
snage i br.ine. Bio je obnovideo zbog udaraca u lice, ali provula besa ga je bacala i dalje u
besmislenu borbu.
Lun ga je pogađao šamarima i puštao da promašuje i pada. Konačno, inspektor se spusti na
kolena i zapade u histeričan plač, koji se pretvori u nekakvo zivotinjsko zavijanje.
Lun pomisli da je kraj borbe i spusti ruke spremajući se da nastavi razgovor čim inspektor
prestane da vrišti. Ali tada inspektor pokuša još jedan napad. Baci se Lunu u noge i započe
jedan otimi zahvat, koji moze da unesreći čoveka. Lun je morao da odvrati jedinom odbranom
od tog napada i Adamsonova ruka kvrcnu kao suha grana. Lice mu se izobliči od bola i on
klonu na pod.
Je li gotovo, Adamsone? upita Lun.
Proklet bio, Sikerte! jedva izusti inspektor i izgubi svest.
Lun mu veza ruku upotrebivšu oblozenu vešalicu za odela i jednu svoju vratnu maramu.
Inspektor se osvesti i Lun ga povede ka izlazu.
70
Nikada me ne napadajte, inspektore opomenu ga na kraju.
Predlazem vam da mi vratite šifru već sutra, ili ću film i maghnetofonske trake o vašem
priznanju i napadu na mene poslati lično ministru.
Pobedili ste, Sikerte, prokleti bili! Moram da prihvatim uslove zaključi inspektor Adamson i
jedva koračajući pode niz šest mermernih stepenika i dalje ka kapiji na visokoj ogradi.
Noseći svoju kašicu »za priloge crkvi« i u svešteničkoj odori stari Tomas Ori polako je išao
ulicom u pratnji Rikija Vebstera. Njih dvojica su bili već satima u ovom kraju. Uspeli su da
primete policijske straze oko Lunovog dvorca, ali i da prisustvuju njihovom povlačenju.
Videli su i inspektora Adamsona, koga su prepoznali, jer su ovih dana mnoge novine donele
njegovu fotografiju. Ostali su da osmatraju dok je on bio kod Luna. I sada su ga videli kako
tetura prebijen i s rukom vezanom o vrat maramom. Da nisu znali da je on ušao i da nisu
zapamtili njegovo odelo, ne bi uspeli da ga prepoznaju ovako natečenog i pomodrelog u licu.
Ovaj je dobio uzacne batine. Priđimo damu pomoghnemo reče lazni sveštenik Ori.
Mozda bi bilo dobro da ga odvedemo Derektonu predlozi Vebster.
Pokušaj da to izvedeš, a ja ću da ostanem i osmatram slozi se Ori i pozuri ka inspektoru koji
bese zastao oslonjen na zid duge ograde.
Prilazeći mu, Ori mekim glasom upita:
Vama nije dobro, gospodine? Mozemo li da šta učinimo za vas?
Pomoghnite mi da dođem do najblize bolnice. Moja kola su tamo dalje reče Adamson.
 Imamo i svoja kola. Ali vašima je, mozda, vama pogodnije, da ih imate kod bolnice. Moj
sestrić neka vas odveze, a ja ću doći da ga prihvatim kod bolnice. Hajdemo reče Ori i njih
dvojica pridrzaše inspektora do njegovih kola.
Vebster se osvrnu naokolo i, kad utvrdi da niko ne motri, gurnu inspektora u već otključana
kola na zadnje sedište. Udari ga po vratu sečenicom dlana »
onda mu veza usta i onu zdravu ruku. Veza mu i noge, dok je Ori mirno stajao i telom štitio
pogled u automobil.
Odmah zatim Vebster odjuri pinom brzinom prema jugu i uskoro pređe Temzu. Četvrt sata
kasnije onesvešćeni inspektor Adamson grčio se od bolova lezeći vezan na niskoj klupi pred
tjaroldom Derektonom.
Lun je pripremao čudan doček gangsterima čiji napad je očekivao te noći. Zalio je što ne
moze odnekud da posmatra dejstvo svog usavršenog holografa, ali da mu ipak ostane prava
slika on uključi nekoliko kamera za snimanje sa automatskim uređajima za aktiviranje. Na
kraju hola, pred stepeništem ka podrumu, on poče da prosipa tečnost boje krvi, koja je
ostavljala trag sve do zida u podrumu. A onda se spremi za svoj pohod na gangstersko
skrovište.
Dok se vozio ka Sitiju, pratio je prijem iz Markinčevog primopredajnika. Razgovor su vodili
samo Meri i dečak dok je Artur svoju paznju rezervisao da čuje eventualne Lunove poruke.
Bio je zabrinut, jer rizik je postojao. Znao je da Lun napada sam, jer su mornar Samjuel
Makferson i divna Dzejn Vitington bili daleko. Ako mu ne uspe da ih oslobodi, gangsteri
mogu da se odluče na ono najstrašnije da ostvare svoju pretnju.
Dok je prilazio mostu na Temzi, Lun iz svog zvučnika začu glasove, iz kojih razabra da su
gangsteri došli da reportera opet odvedu ka Derektonu. A malo kasnije čuo je glas Harolda
Derektona, koji je govorio:
Halo, Markinče! Evo tog lupeza, inspektora Adamsona, za koga vi tvrdite da je ukrao pravu
šifru!
On laze... Provokator! slabim, ali uzbuđenim glasom uzviknu inspektor Adamson.
Tek tada Lun shvati da su se gangsteri dočepali i izubijanog i povređenog inspektora. Bili su
na dobrom putu da se opet domoghnu šifre.
Inspektore, da sam znao da ćete pasti u njihove ruke, ne bih vas optuzivao reče reporter
Markinč. ali vi ste krivi što ovi ljudi i dalje traze suru.
Objavili ste da je ona kod vas lazna, a ja znam da nije.
Vi ste lazni!... Sve je laz... Lun me je napao... Ne mogu više!... kukao je inspektor Adamson.
Ako se ne primirite, slomiću vam i drugu ruku! pripreti Derekton.
On poče da ispituje zarobljenika o tome šta se dogodilo u Lunovom zamku. Inspektor kratko
ispriča da ga je Lun tamo domamio na prevaru i pokušao da ga ubije.
U tom trenutku Lun pozva Markinča i, znajući da ga samo on moze čuti, kao da mu govori u
uho, kratko ispriča da je inspektor pokušao da ga ubije.
Reci da Lun nikada ne bi domamio nekoga na prevaru smejući se reče Donald Sikert. I kazi
inspektoru da je najbolje da i tu priča istinu, kao što je morao da je prizna meni. To je najbolji
način da se spase.
Reporter odmah postupi po Lunovom zahtevu, shvatajući da se tako dobija u vremenu.
Priznajte, inspektore! upade Markinč. priznajte istinu, jer Lunu ste je sigurno rekli. On će
je objaviti čim vidi da vas nema. Misliće da ste pobegli.
Tek sada Adamson shvati da je to istina. On je bio spreman da Lunu vrati pravu šifru i tako
skrije svoju prljavu igru. Ali sada je zarobljen, a Lun to ne zna.
Ali ja sam u obavezi... Lun zeli da njemu predam šifru.... izusti konačno slomljenim glasom.
A Lun mora da je preda nama, ako zeli zivog prijatelja smejući se dodade Derekton. Čim se
moji momci vrate, idemo po šifru. Gde ste je sakrili, inspektore?
 Niko ne bi mogao da je nade; čak i kad bih mu što puta sasvim tačno objasnio. Moram sam
po nju odgovori inspektor. ,
Čudna veština skrivanja šifre. Ipak, objasnite mi malo vaš metod skrivanja i kazite mesto na
kome je šifra. Moram nečim da se zabavljam, dok se vrate moji momci reče Derekton.
Pustite me da odahnem... Dajte mi vode i nešto da se makar malo osnazim. .. Osećam da ću
izgubiti svest odgovori inspektor.
Derekton naredi svom revolverašu da donese vode i piće.
Lun poveća brzinu pazeći i na sighnalnu lampicu drugog primopredajnika. Uskoro ugleda da
se ona upali. Znao je da gangsteri počinju svoj napad na njegovo sklonište, ali nije imao
vremena da se time zabavlja.
Smatrajte ovaj razgovor najpoverljivijim koji ste ikada vodili sa mnom poče da govori viši
inspektor Dzordz Hestings svom detektivu Ediju Risu. ako se otkrije, moraćete da kazete da
ste sve uradili na svoju ruku. Dugujete mi toliko zbog greške zakašnjenja akcije na kuće
Glorije En.
Mislim da vas razumem, gospodine viši inspektore odgovori detektiv Edi Ris.
Posao nije sasvim čist, ali... Mnogi poslovi ne mogu da se vode baš sasvim čisto. nastavi
HesUags. Dakle, radi se o prilično čudnon. ponašanju inspektora Adamsona. Izraziću to prvo
apsolutnim i opštim zaključkom. Nikla je naša sumnja da je inspektor Adamson podlegao
trenutnoj slabosti i sakrio pravu šifru za onih dvanaest miliona dolara.
O!... Oprostite! izvini se detektiv zbog svoje glasne upadice.
Ništa, Rise. Moglo bi to mnogima da se dogodi, jer dvanaest miliona dolara. . To je prokleto
velika gomila novaca! Ali vi nećete biti u iskušenju, zar ne?
A, nikako! Ne bih dozvolio sebi...
Da vam olakšamo, bićete stalno, pod prismotrom. Ali vi ste pokazali izuzetne sposobnosti
pri pretresima stanova. Imate nekakav i.„.dni instinkt da to postighnete prekide .a Hestings.
Ni sam ne znam. ali odnekud lako otkrijem mesto gde nešto krije...
Biću pored vat . ad budete u stanu inspektora Adamsoni! tajno trazili pravu šifru.
Ne zaboravite sam i ja nekada bio običan detektiv, damsonova i moja zena su prijateljice
Pozvali smo je na ćaj i nije bilo teško rnći pogodan trenu
tak da se zaviri u njenu torbicu i uzmu otisci svih ključeva.
Vi već imate kopije? Hestings klimnu glavom.
Ali ona moze da naiđe...
Otputovala je s mojom zenom na trodnevni vikend. Ja sam joj javio da je Adamson
oduševljen, jer ima mnogo posla. A momci traze inspektora i neće dozvoliti da nas on
iznenadi u svom stanu. Dakle, mozemo da krenemo zaključi viši inspektor Dzordz Hestings.
Jedan sat kasnije bili su u stanu inspektora Pitera Adamsona. Mirno su upalili sva svetla i
počeli pretres stana. Dugo nisu ništa otkrili. U jednom trenutku Hestings ugleda kako detektiv
Edi Ris čuči pred kaminom u velikoj sobi i brizljivo posmatra lozište pokriveno lepo
uređenom gomilom drva spremnih da se potpale.
Detektiv ispod drva uze malo pepela i poče da ga miriše i trlja među prstima.
Ovde već mesecima nije lozeno zaključi ustajući.
Po čemu znate? Je li stvar samo u onom školskom objašnjenju? upita Hestings.
Da, gospodine viši inspektore. Pepeo ima kiselkasti miris, koji se na ognjištima razvija kad
povuku vlagu i kad na njima dugo ne gori vatra.
Mislite li da je to pogodno mesto za skrivanje?
Kamini, odzaci i oghnjišta su često upotrebljavani za skrivanje. Ne znam da li ste čitali
priručnike za komandose. Tamo ima mnogo primera iz iskustva. Kad se kod seljaka trazi
nešto skriveno, onda se kopa i pod oghnjištem, ili u kaminu ponosno ispriča detektiv
zadovoljan što pred svojim šefom moze da pokaze da dosta zna i da mnogo čita.
Onda prostrimo novine ispred kamina, da ne ostavimo mnogo traga predlozi Hestings.
Uskoro su skinuli sva drva s lozišta i obrisali veliku Šestougaonu ploču. od vatrostalnog
materijala. Na jednom mestu mogla je da se uzlebi ivica velikog zarača i detektiv poče da
pomera ploču. Pokaza se da nije zalivena, niti zapečena. Već se polako pomerala prema gore.
A tada nešto snazno gurnu ploču i mukla eksplozija odbaci ruke detektiva Risa. Odmah zatim
sunu plamen ogromne snage i topline. Hestings i Ris popadaše na leđa oprljeni vatrom. Pepeo
i gar s unutrašnjih ivica kamina ispuniše sobu.
Fosfor!... To je fosforna bomba! viknu Hestings kašljući i pljujući.
Jeste li povređeni? upita detektiv.
Malo me oprljilo. A šta je s vama? odvrati viši inspektor Hestings.
Mislim da ću dobiti nekoliko dobrih plikova. Ali otkud takva eksplozivna vatra?
Adamson je stručnjak za mine iznenađenja. Vatra je dobar saveznik za brisanje tragova
odgovori Hestings. ako je pod kaminom bio kakav dokaz protivu Adamsona, onda ga više
nema.
Biće teško da prikrijemo svoj dolazak ovamo. Adamson će lako moći da poveze moje
opekotine i svoju fosfornu bombu reče detektiv.
Bićete oasutni dok se tragovi opekotina ne izgube, ako budemo imali potrebe da ih skrivamo
od Adamsona odgovori Hestings. A ovde ne mozemo da sredimo stvar. Neka to učini sam
krivac.
Kad iziđoše iz kuće, Hestings zastade i oštro se zagleda u oči detektiva Risa.
Zapamtite dobro moj zahtev da nikada u zivotu ne spomenete ovaj naš zajednički noćni izlet
reče zatim glasom koji je mogao da zvuči i kao ozbiljna pretnja.
To se razume, gospodine viši inspektore!
U redu! I još nešto, Rise... Mislim da će mesto inspektora Adamsona biti upraznjeno.
Verujem da biste se vi snašli u poslu. .
Svakako!... Oh, oprostite!... Mislim. ..
Ne izvinjavajte se, Rise. Neko mora da.zameni inspektora koji je, mozda, pozeleo da ima
dvanaest miliona dolara. Hajdemo zaključi Hestings i dalje s vremena na vreme kašljući u
svoju belu maramicu i otkrivajući da nije uspeo da ukloni sve tragove čađi s lica.
74
XII
JNjih petorica stigoše blizu ograde Lunovog dvorca tačno u dvadeset i tri sata. Bili su to Rip
Madoks, Tomas Ori, Bak Svift i dva Derektohova gangstera. Rip Madoks je u velikoj koznoj
torbi imao američku automatsku pušku marke »tomson« sa koje je bio, uklonjen kundak. Bila
je podešena da se njom puca s ruku, a imala je i specijalni doboš sa sedamdeset i dva metka.
Madoks je dosta rizikovao dok nije uspeo da kupi to opasno oruzje u Sohou.
Ali i toboznji sveštenik Tomas Ori imao je automat. Za razliku od Madoksa, on ga je skrivao i
njegova upotreba nije pominjana pri pravljenju planova. Ostali su imali samo automatske
pištolje i po jednu ručnu bombu.
Treba se truditi da Luna uhvatimo zivog i da ga nateramo da nam preda šifru i otkrije gde mu
je novac. Ali ako zapadnemo u opasnosti, onda pucajte brzo i odlučno! zaključi Rip Madoks i
oni prebaciše lestvice da preskoče zid u Senci drvoreda na već opusteloj ulici.
Bili su zapanjeni kad pridoše dvorcu, jer nekolikč prozora u prizemlju bilo je otvoreno, ali
samo u jednoj sobi je gorelo svetio. Oni priđoše.
Madoks izvuče svoju mašinsku pušku i poče da prilazi osvetljenom prozoru, a ostalima dade
znak da pođu ka kući i da uđu kroz one prozore iza kojih nije bilo svetla. Svi su bili
iznenađeni slučajnošću, koja im je toliko olakšala posao. Zaključiše da Lun ne očekuje
nikakav napad, pa je potpuno zanemario svaku opasnost. Jedan od dvojice Derektonovih
gangstera priđe Madoksu i šapnu:
To, je on. Video sam ga u kući Glorije En.
Madoks stavi prst na usta u znak da zeli tišinu, pa pokaza momku da krene za ostalima. On
sam priđe sasvim prozoru, pope se na prozor motreći u čoveka koji je sedeo u fotelji i čitao
neku knjigu. Kad se nađe u sobi, Madoks se dobro postavi i viknu:
Ruke gore, ili ću te naliti olovom!
Lun se nekako čudno trze i jednim munjevitim okretom glave pogleda prema Madoksu.
Rekao sam, ruke gore! Ali Lun je bio nepomičan.
U tom trenutku u holu apraštaše pištolji. Madoks još jednom viknu:
Ruke gore, Sikerte! Umireš!
Lun je opet samo nepomično zurio u Madoksa. Nije ni trepnuo. Rip Madoks izgubi zivce i
opali dugi rafal u Luna. Ali ovaj se nije pomerao. Onda se svetio ugasi i Madoks se nađe u
mraku. On napipa prekidač drzeći spremnu mašinsku pušku i upali ponovo svetio.
Ali Luna nigde nije bilo. Nije bilo ni krvi na fotelji, ni knjige na stcčiću pred njom. Madoks
otvori vrata i ude u hol.
Šta se događa? upita videći ostalu četvoricu kako stoje s pištoljima u rukama.
Jedino je Tomas Ori stajao skrštenlh ruku. On prvi i odgovori:
Lun je stajao tamo kod stepeništa prema podrumu. Viknu li srno mu ću stane, ali on je otišao.
Prosto j« nestao Pucali su svi sem mene. Ja sam ionako slab strelac.
Jedan gangster je prilazio me»tu nt kome je pre jedne minut« .timn ! tm u ondauzviknu:
Pogodili smo ga! Evo i vim svez!
Za njim! narodi Ni i« drzeći mašinsku pušku u
Zadnji je išao Tomas t
tiho kao ponoćna avot ti ogrtaču.
Krvavi trag ih đov. »ma i dalje u prostoriju koju no reporter Artur
Marki ru stav za borbu, a Ori p i sijalice. Zid pred nj im
ugledaše Luna kako m košulju, niz koju sti krvi.
Ko l.un.
Pod . tknu Madoks
Ali Liji
Trn; Iv vam je predaj k.i ivt Mm nogo da platim, ako ml
pomogli e zatim
75
Tomas Ori primeti kako Madoks osmatra ostale, ali je stajao drzeći stisnute šake na trbuhu.
Tek kad Madoks podize automat, Ori brzo otvori skut ogrtača i izvadi svoje oruzje.
Ja sam tu, Sikerte! Sporazumećemo se! uzviknu Madoks i dugim rafalom opali u Baka Svifta
i dva Derektonova gangstera.
Lun je stajao nepomično gledajući kako tri čoveka padaju vrišteći i ne shvatajući svoju
pogibiju.
Tada Madoks hitro okrenu cev svoje mašinske puške prema raspopu, ali Tomas Ori bese
nestao.
Ori! viknu Madoks glasom vrlo sličnom vrisku.
Tu sam iza tvojih leda, gade! Umri! odgovori Ori i pritisnu okidač automata.
Ne!.. .Nei vrisnu Madoks dok su mu kuršumi rešetali leđa.
Zadnjom snagom upravi svoju mašinsku pušku prema Lunu i ispali zadnjih nekoliko metaka,
a zatim pade.
Tomas Ori poče da prilazi Lunu i reče:
Gde je šifra? Dajte mi je odmah! Ali Lun nije odgovarao na taj zahtev.
On je stajao nepomično. Nisu mu se micale ni usne, ali čuo se njegov glas.
Sada ste svi zarobljeni. Odavde nema izlaza.
Pitam gde je šifra. Pucaču! upade Ori.
Ali Lun kao da ga nije čuo, govorio je dalje:
 U vašem je interesu da ostanete mirni dok ne dođe policija. U protivnom, pri pokušaju da
iziđete aktiviraćete gas za uspavljivanje i ostaćete nepokretni.
Ori je zurio u. Luna, a onda i on, kao malopre Madoks, izgubi prisebnost i pritisnu okidač.
Bio je siguran da svi kuršumi pogađaju Luna, ali ova je ostajao nepokretan. Samo iza njega
pojavljivala se prašina od odbijenog maltera na zidu.
A tada Lun jednostavno nestade, kao utvara, ili kao san.
Ori je zverao na sve strane, a onda oseti nekakav bol u grudima. Bol se povećavao, noge su
popuštale, a niz lice je naglo potekao znoj u mnogo mlazeva.
Ori je znao šta se događa. Njegovo srce je već dugo davalo znake bolesti.
76
Lečio se upozoren na opasnost. A sada je to došlo. Počeo je napad i trebala mu je lekarska
pomoć. On pokuša da nađe izlaz. Ali nije bilo načina da se pokrene masivni betonski blok. Ori
baci automat i spusti se na pod.
Sve slabijim glasom molio je za pomoć i milost. Ali nije bilo nikog da mu je pruzi. Pokušavao
je da se smiri i da izdrzi. Razmišljao je o tome šta se ovde dogodilo.
Odavno Tomas Ori nije verovao ni u boga ni u đavola. Nije verovao u nadprirodne sile, ali ni
u vrednosti ljudi i morala. »Bog je novac, đavo je novac«, govorio je mnogo puta«. Zato hoću
i boga i đavola, ali u zdravoj moneti«.
Sada je razmišljao o Lunu. Lun nije padao ni pod kišom kuršuma, a nestajao je u deliću
sekunde.
Hologram... Mozda je hologram... Ne, nije... Video sam ga jasno i to nije bila slika... Bio je to
Lun, proklet neka je... razmišljao je Ori umirući i ne znajući da je pogodio.
Ori je negde bio čitao o slikama u tri dimenzije. Cak je i maštao o primeni takvih mogućnosti.
Hologram je prvi put prikazan pre četiri godine na izlozbi naučnih dostighnuća i izuma u
Čikagu. Na jednom skupu, gde je demonstrirana nova tehnika snimanja i projektovanja u tri
dimenzije, prisutni su ugledali pravi tenk kako lebdi nad njima. Oni slabijih zivaca počeli su
da beze, a jedna zena je prestrašeno vrištala. Međutim, kad je počela panika, tenk je naglo
nestao.
U stvari, neki posetilac je prekinuo snop projektora i tenk je nestao.
Trodimenzionalna slika se pojavljuje zahvaljujući holograf skoj ploči, koja odgovara negativu
obične kamere. Na ploču pada ipak zrak svetla. U slučaju tenka zrak je dolazio odozdo. Neko
je nehotično zaklonio zrak i tenk je nestao. Dakle, slično kao što se filmska slika projektuje na
platnu, holografska se pojavi u prostoru.
Ćela pojava počiva na sposobnosti holograf skog fotoaparata da predmet snimi sa svih strana.
Sama reč holograf mogla bi se razumeti u značenju »sveslikač«. Za razliku od običnog,
hoiografski
aparat snima odjednom sa svih strana i iz svih uglova. Glavna smetnja za brzi razvoj i
primenu holografske tehnike je snimanje pomoću jakog laserskog zraka, koji stalno preti da
oslepi one koji su meta snimanja. Lun je mnogo ispitivao laserske zrake i našao je način da ih
prelamanjem kroz nekoliko ogledala tako oslabi da su dovoljni za holografsko snimanje, ali
nisu opasni da oslepe ljude. Jednu prepreku ni Lun nije uspeo da pređe. I on i drugi naučnici
uspevaju da na holografsku ploču snime samo nepokretne predmete. Svaki pokret zamućuje
ploču, pa se pri projektovanju gubi trodimenzionalna slika u prostoru.
Najfantastičnije je to što hologram moze da snimi i stvari koje ne postoje. Ako se naročiti
kompjuter snabde mnogim podacima, na primer o izgledu jedne kuće, iz njega će se pojaviti
holograf kuće.
Ima mifdgo oblika primene holografa, koji već sluzi ljudima. U Japanu otiske prstiju lako
proučavaju pomoću holograf a. Armije pokušavaju da holograf pripreme za ratnu upotrebu.
Zato je u Cikagu i prikazan baš tenk. Ako bi u ratu mogli da emitujemo holografe tenkova,
među pravim tenkovima koji napadaju, neprijatelj ne bi mogao da zna koje da gađa. Isto je i
sa ljudima. Jedan čovek bio bi pravi, a nastupale bi stotine slika, koje stvaraju isti utisak.
Koga da gađaju strelci iz odbrane? Lako je dalje zamisliti kakve sve zbrke moze da izazove
nova tehnika snimanja i projektovanja.
Ali i holograf ska televizija biće nešto veličanstveno. Čovek će moći da gleda bitke, događaje
i sve što moze da se snimi, ili čak samo da se zamisli i prenese kompjuterima, kao da se nalazi
u centru događaja.
Baš taj pronalazak Lun je proučavao i u mnogo čemu napredovao više nego drugi naučnici.
On je u svom skloništu postavio holograf ske »strazare«. Ako neko priđe nepozvan, odmah bi
ugledao »slike« ljudi koji paze. U kući je bilo više holografskih projektora odlično skrivenih.
Lun je ostavio i ove noći »strazara« u svom liku.
Tako se i pojavio jedan lun u sobi s knjigom u ruci, koga je pokušao da uh
vati i posle ubije Rip Madoks, a drugi u hodniku, gde su pucali ostali gangsteri. Lun je snimio
malu »dramu« svog ranjavanja, a sinhronizovane maghnetofonske trake već su bile snimljene
i u podrumu su se aktivirale na uzvike »Ruke uvis!« Da su gangsteri bili hladnokrvniji,
primetili bi da je »hoiografski« Lun nepokretan, ili samo u jednom trenutku menja polozaj, jer
se emituje nova nepokretna slika.
JLiun nije mogao da prati šta se događa u njegovom dvorcu, jer svu paznju morao je da obrati
na skrovište kojem se priblizavao. Bio se odlučio za jednostavan početak napada. On mirno
prođe ulicom. Srete jednu devojku koja izazovno zanjiha kukovima i zatrazi da pripali
cigaretu.
Jeste li usamljeni? upita ona Luna izazovno i gurajući k njemu svoje prilično razgolićene
grudi.
Kud bismo mogli da odemo? upita Lun.
Ima mnogo mesta odgovori devojka.
Hajdemo kod Rikija. Već sam jednom bio u perionici reče Lun.
Sada ne mozemo tamo. Riki nam je naredio da ne dovodimo nikoga k njemu, dok nam ne
javi. Izgleda preuređuje svoju jazbinu, jer posao se razvija cerekajući se reče devojka.
Pa šta ćemo onda smejući se reče Lun.
Ima u blizini jedan pansion. Vlasnica me zna predlozi devojka i kaza adresu pansiona,
Lun joj pruzi dve funte i šapnu joj na uho.
Idi i čekaj me tamo, ali prvo uredi s vlasnicom. Treba da se javim Rikiju.
Ali dve funte...
To je samo u znak da ću doći. Nisam škrt, ako budeš dobra.
Vlasnica odmah trazi tri funte...
Dobro, evo još tri zaključi Lun i uštinu devojku za ohlađenu kozu lica.
Ona krenu ali se nečeg seti i povrati se nazad.
i
Znate li kako da uđete u dvorište? upita zatim.
Bilo je otvoreno. Valjda će dneko da se javi kad budem zvonio reče Lun.
Ne morate da zvonite. Idite okolo i pod brojem osamdeset i jedan videćete jedna vrata. Ključ
je u zlebu desnog ugla. Kad stighnete u dvorište, onda pokucajte na perionicu objasni devojka
i namighnu Lunu.
On prihvati njen savet i uskoro se nađe u mračnom dvorištu. Kad je pokucao, u vratima se
pojavi Riki Vebster. Mislio je da to dolazi Ori i ostali iz napada na Lunov dvorac. Ali kad
ugleda nepoznatog, ruka mu polete pod pazuho. Lun je bio brzi i njegova pesnica pogodi
Vebsterovo lice tako snazno i munjevito da gangster pade nauznak.
Ali pre nego što izgubi svest, on kriknu glasom ranjene zivotinje.
U tom trenutku Derektonov gangster otvori vrata drzeći pištolj spreman da puca. Lun opali i
jurnu napred. Pade preko praga ugledavši Artura Markinča, inspektora i Derektona. Ovaj
zadnji je bio ustao i potezao je pištolj. Ali ovakav silovit prodor bio je dovoljna opomena, pa
se on baci prema drugim vratima i nade se među dve stare mašine za pranje..
Predaj se! viknu Lun.
Ali kao odgovor stigoše kuršumi. Lun i Markinč, koji se bese otkotrljao iza jedne fotelje, bili
su zaklonjeni. Ali ranjeni inspektor Adamson je još uvek lezao na klupi, koja se videla kroz
vrata. Derektonovi kuršumi ga pogodiše i on se prevali s klupe bolno jauknuvši.
Zaštitimo Meri i dečaka! viknu Artur Markinč. Oni su tamo iza njega.
Lun baci dve gasne bombe prema mestu sa kojeg je Derekton pucao.
Mozemo napred reče Lun pošto dopuza do Markinča.
Preseče mu veze na rukama i pruzi mu malu masku sličnu polovini sive gumene lopte.
Markinč je pritisnu na lice. to isto učini i Lun. Oba upadoše u prostoriju s mašinama, ali ne
nađoše nikoga.
Gangster je bio pobegao pre dejstva gasnih bombi, jer inače bi lezao tu u bli
zini. Lun ga je ipak trazio. Otvarao je čak i vrata velikih mašina.
Za to vreme Markinč podize pištolj ubijenog gangstera i potrča prema spremištu. Vezana Meri
i dečak bili su sklupčani jedno uz drugo pod najnizom policom. Meri je svojim telom
zaklanjala dečaka.
. Meri, draga! Spašeni smo! Donald je tu! uzviknu reporter.
Tek tada Meri Markinč klonu i izgubi svest. Kad je došla k sebi, bila je odvezana. Odmah
pogledom potrazi dečaka, koji je takođe stajao slobodan. Zagrli ga i njih dvoje se nađoše u
Arturovom zagrljaju.
Njih troje htedoše da iziđu, ali Lun gurnu vrata i sprečavajući ih da iziđu doviknu:
Ovde još ima gasa! Ostanite tamo
dok prestane dejstvo!
On zatim oprezno otvori direktna vrata iz prostorije s mašinama. Iz dvorišta dopre promaja,
ali Harolda Derektona nije bilo nigde u blizini.
Uskoro je dejstvo gasa prestalo. Lun pozva Markinča i Meri da izađu. Reporteru nalozi da ide
u sobu i telefonom pozove policiju.
Štitiću te odavde, a Meri i dečak neka se sklone tamo iza betonskih korita reče na kraju.
Kad se reporter vrati i saopšti da policija dolazi, Lun mu dade svoju masku. Pokaza mu kako
da se posluzi gasnim bombama i zaključi:
Imaš pištolj i dobar zaklon. Ostanite tu, dok policija stighne. A ja ću biti u blizini.
Ne zeliš da se sretneš s policijom?
upita reporter.
Imam vazniji posao. Zadrzali bi me i ghnjavili suviše dugo odgovori Lun i oprezno priđe
vratima.
Stajao je uz dovratak neko vreme, a onda istrča i baci se iza gomile drvenih paleta. Očekivao
je pucnje, ali nije ih bilo. Odmah zatim Lun pođe ka izlazu na ulicu. Vrata su bila otvorena,
što je značilo da je Derekton pobegao.
Lun htede da pozuri ka svojim kolima, ali tamo ugleda dvoja policijska kola. Trebalo je da
čeka da se ovde sve završi, pa tek onda da uzme svoja kola.
78
On se brzo udalji ne čekajući da policija zatvori krug oko perionice. Jedino
jsto gde je mogao da se skloni bio je
msion u kome ga je čekala jedna od Vbsterovih prijateljica noći.
Nekoliko minuta kasnije on pozvoni Devojka ga je čekala i otvori mu vrata. Bunovna vlasnica
proviri kroz prozorčić iza pulta i samo klimnu glavom. Lun priđe i Via pult, ostavi pet funti.
Vlasnica pansiona istrča ogrnuta kućnom haljinom. Klanjala se mnogo puta dok su se Lun i
devojka peli drvenim stepeništem, koje je škripalo.
Imali tu šta da se popije? upita Lun kad uđe u sobu.
 Nema, ali moglo bi se naći kod vlasnice ove jazbine odgovori devojka.
Lun joj dade još deset funti i posla je da potrazi bocu kakvog pića. Dok je ona bila odsutna,
Lun pregleda odelo i očisti prašinu nakupljenu u toku borbe u perionici. Pripremi nekakvu
meku ampulicu, čiji vrh otvori kidanjem kapice, a zatim je sakri na dlan desne ruke.
Devojka se vrati s bocom moltviskija. Lun nali čaše i ponudi devojku. Pri tome iz meke
ampule istisnu nekoliko kapi u njenu čašu.
Ona ispi, a onda brzo poče da se svlači. Leze u krevet i pozva:
Dođite, gospodine!
Dolazim. Samo da se malo umijem i da popijem još čašicu odgovori Lun.
Perući ruke nad starim metalnim i obijenim lavaboom, on se osvrnu. Smejući se ugleda kako
devojka sklapa oči. On je pokri, a zatim sede u fotelju. Uključi svoj primopredajnik. Čuo je
kako Artur Markinč priča o pomoći »nepoznatog« čoveka i begstvu jednog prezivelog
gangstera.
Inspektor Ađamson je mrtav. Koga je ubio? pitao je neko od policajaca.
Taj gangster je pucao tamo od onih mašina. Gospodin Adamson je lezao povređen. Gangster
ga je ubio i nestao pričao je Markinč.
Još neko vreme Lun je slušao. Kad zaključi da se policija povlači ostavljajući samo strazare i
zasedu u slučaju da naiđe još neko od gangstera, Lun iziđe.
vlasnica pansiona ga otprati trudeći se
da popravi .amrs u i.. i
Dođite kud rudu
ći se da licu da ni
Uskoro je Lun t uobl
lu.
Alll
U,
nezvereni Harold Derektoi na ulici kao u bunilu. Trtuo je drvoredom, a onda zavi u je ulicu i.
uskoro se nade na Nin du.Gubio je dah i pod drvećem re crkve zastade da odali ne. još uvek,
iako je već utvrdio d. ne goni. Zelio je da drzi prav i centru grada, ali nehotično j nuo i ne
znajući tačnogdc se in Nađe se blizu nekog igrališta njega ugleda zriak aut Stade pod jaku
svetiljku odelo. Bio je bez kišnog ogrtača bilo neobično za ovo jesensku sezonu. Ali nije
mogao biti u blizini bilo taksi znao ni kako da je pozove skoro sasvim praznu noćnog
proređenog zakoči i upita kuda auti
Vimbldon, oba I odgovori Konduku
Tek posle nekolik« se primiri. Razmisli; Imao je malo novaat, i skloništa. Nije zna sa Ripom
Madokso?? pom uzalud pnr Ta misao ga do mah ide tamo i doksa. Na jednoj meti nekoliko U
taksi i dade adre lo da bude Mad pričao Artur M; teško da se snad
Nekoliko pul;i moze li da vozi n potvrdno, ali je nom. Poponoćn koji je trazio terali s luta i da
ih kući c
i
brze, kao da nekoliko minuta rešavaju problem.
Konačno se nađoše na RedHilu i Derekton naglo viknu vozaču da zaustavi Bio je primetio
kola kojima se sa Madoksom bio dovezao nazad u London. Ta i još jedna kola bili su odvezli
Madoks i ostali da im posluze u noćnom pohodu. To uli nadu osamljenom gangsteru i on
priđe kolima. Nekoliko trenutaka stajao je pored kola i gledao kako taksi odlazi. A onda
odluči da i sam pogleda Lunovo sklonište. Znao je kako i gde će se Madbks provući preko
zida, pa i sam pođe tamo. Lestvice su gangsteri bili odneli i Derekton morade da se popne na
drvo blizu zida i da rizikuje pad sa četiri jarda visine idući i verući se jednom granom, koja je
dosegla do iznad zida.
Grana se savi i njegove noge dodirnuše zid. Odmah zatn on se spusti u Lunov vrt. I on je bio
iznenađen videći otvorene prozore. O«,uškivao je i osmatrao, a onda se od; .či i, drzeći pištolj
u ruci, vinu se kroz dan prozor. Odmah zatim nađe se u oj 3tljenom holu, a malo kasnije
povuče provodnik podrumske sijalice. Betonski blok se ukloni kao čudna pozorišna zavesa i
otkri jezivu scenu.
Čulo se teško disanje i jecanje Tomasa Orija ispruzenog među leševima. Bolesnik primeti
Derektona i prepoznade ga, pa se napreze i doviknU:
Ne ulazi!... Zid moze da se zatvori za tobom!
Jesi li ranjen? upita Derekton.
Ne... Bolestan... Srce... jedva reče Ori.
Skupi snagu i uzmi dokumenta, čekovnu knjizicu isve što nađeš kod Madoksa, a onda pređi
ovamo reče Derekton i osvrnu se u stranu da mu ko ne dođe s leđa.
Tomas Ori je ulagao krajnje napore i uskoro je uspeo da isprazni Madoksove dzepove, a onda
otpuza izvan opasne Lunove zamke.
Šta se dogodilo? upita Derekton.
Madoks je mislio da smo uspeli... Lunov duh je bio pred nama...
Duh! Ti već buncaš, oče Tomase!
Duh... Nestvarni Lun, a bio je pred nama... Pucali smo u njega... Mogli
80
smo rukom da ga zgrabimo... A njemijt ništa... Nestao je.. duh! j
Tamo u perionici nije ličio na duha. Ubio je Rikija i Dzordza, a ja sam se jeava spasao
dodade zamišljeno Derekton. A šta je bilo dalje? Kako je nastao pokolj?
Rip je ubio tvoja dva momka.. i Svifta... Ja sam njega. i
Znači da ste našli šifru i LunoV novac! ;
Ori odrečno zavrte glavom i dodade:
Lun je samo rekao... da smo pobedili i da predaje šifru... Bio je ranjen i sav u krvi... A posle
je nestao... duh!
Posle tih reci toboznji sveštenik, raspop i pravi zločinac Tomas Ori klonu. Derekton mu uze
Madoksove stvari, a zatim pretresa i njega. Trze se kad se betonski blok sam zatvori.
Derekton opet povuče sprovodnik i sijalicu. Blok se opet otvori. Sada je znao da automat po-
sle nekoliko minuta sam zatvara blok. Šta da učinim s tobom? upita Derekton.
Bolnica... Samo lekari... Umirem jedva prošaputa Ori.
Do đavola i s umiranjem! Sve je propalo! Moram da vidim šta još ima ovde odgovori mu
Derekton.
Ne ostavljaj me! zacvile Ori.
Odmah se vraćam! Ne mogu sam date odnesem. Pozvaću pomoć odgovori Derekton i otrča
uz stepenište.
Sada je imao Madoksov pasoš i dokumenta, ključeve od jednih kola i čekove koji vaze na
donosioca, a to je sve bilo dovoljno da mu vrati nadu.
Trčeći on dođe do vrata, odškrihu ih i osmotri, a onda iziđe. Pronađe mesto na kome se
prebacio i gde su na unutrašnjoj strani zida visile prebačene lestvice od konopa. Pope se i
osmotri, a zatim se obesi rukama niz zid i skoči u zaklon drvoreda.
Kad se nađe u kolima, čiji motor zabruja, Derekton odahnu. Rađala se i učvršćivala nova
nada. Pitao se samo kuda da krene. Seti se Morin Faksou. Od Giorije En bio je uzeo njen
telefon, a znao je i adresu. Odluči da će je potraziti prvom prilikom.
A sada se odveze prema severu. Bezao je dalje od tih kobnih mesta, u ko
jima su ostajale mnoge zrtve kobne šifre.
Blizili
ia se zora kad Lun stize u dvorac i pregleda sve što je u njemu imalo da se vidi. Pokupi rolne
maghnetofonskih i filmskih snimaka, zatvori prozore prizemlja i povuče se u podzemni deo
skloništa. Odatle tajnim telefonom pozva Skotland Jard. Trazio je obaveštenje o spašavanju
reportera Markinča.
Ne dajemo nikakva obaveštenja odgovori dezurni.
Ali ja vam u zamenu nudim obaveštenje o ostalim članovima bande otmičara reče Lun.
Videću šta mogu da učinim. Spojiću vas sa nadleznim odgovori dezurni.
Malo kasnije Lun začu nepoznati glas, ali poznato ime višeg inspektora Hestingsa.
Izvolite, gospodine javi se viši inspektor.
Lun ponovi pitanje.
Porodica Markinč je oslobođena i nalazi se u potpunoj bezbednosti odgovori Hestings.
A šta je sa inspektorom Adamsonom? upita Lun.
On je mrtav, gospodine Sikerte začu se Hestingsov odgovor.
Sikert valjda, i ne sluti šta se događa. Zašto me ovih dana svi smatraju Lunom nastavi Lun.
Donald Sikert je na lečenju, a ja sam jedan njegov prijatelj. Pazio sam na njegovu kuću i malo
sam se igrao Luna. . . Plašim se da će biti ljut kad sve sazna.
Šaljiva priča! prekide ga Hestings. A kakvo obaveštenje imate o ostalim članovima bande?
Oni su upali u Lunov dvorac i tamo su poubijali jedan drugog. I neki sveštenik je tamo mrtav.
Morao sam da pobeghnem i da vam javim. Ne zelim da budem umešan pričao je Lun.
Zatim objasni kako se ulazi u Lunovo sklonište i kako se podramsko sklonište drzi otvoreno.
Šaljem istraznu grupu! zaključi Hestings. Ali kako ste vi ovih dana mnogo videli i saznali,
znate li mozda i šta je sa pravom šifrom.
Šta vi mislite? odvrati Lun pitanjem.
Mislio sam da je kod Adamsona, ali on je sada mrtav. A o mrtvima samo dobro. Slazete li
se?
Pod jednim uslovom.
Recite ga, tajanstveni gospodine.
Demantujte Lunovo učešće u događajima i ostavite ga na miru, a ja ću da uništim materijal,
koji pokazuje da je inspektor Adamson ukrao šifru i podmetnuo laznu. Ubio je jednog bednog
štampara, falsifikatom, koji mu je pomogao u prljavom poslu. Sve bi to moglo da se prećuti
izlozi Lun.
Mislim da ste u pravu. Već sutrašnje novine demantovaće Lunovo učešće. Ne zelimo
publicitet pričama o inspektoru Adamsonu. Njegovoj jadnoj zeni sas vim je dosta nesreće
slozi se Hestings.
Mozda ćete naći šifru negde u Adamsonovom stanu nastavi Lun.
Već smo trazili. Bila je dobro sakrivena i zaštićena fosfornom minom. Izgorela je na
temperaturi Od mnogo stotina stepeni kad smo podigli jednu ploču. Ali ta priča vas više ne
zanima, zar ne?
Ne, uopšte ne zelim da o tome nešto više saznam. Jedino me brine što je Harold Derekton još
uvek u bekstvu reče Lun.
Pojačaćemo gonjenje. Sada je, verujem, manje opasan, jer je bez svojih zločinaca. Da li vi
tako mislite?
Takvi su sposobni da skupe novu bandu i opet načine mnogo zla zaključi Lun.
Zatim spusti slušalicu i počo ću se sprema za odmor. Čuo je I pratio dolazak policije, a zatim
utonu u san. ta
JDilo je već vere sleđeće dana kada je Lun završio izazivanje snimaka i sredio sve trake. Tada
poče da projekluje filmove i sluša trake. Radoznalo je pratio učinak hologramskih trikova. Ali
to ga nije iznenađivalo. Veliki maštar video je
81
daleko u budućnost i zamišljao šta sve moze da se postighne hologramom. Ali iznenadi ,ga
kad film poče da prikazuje dolazak Derektona. Sada mu je bilo jasno kako se stari Tomas Ori
našao u podrumu izvan zamke. Čuo je njegova objašnjenja Derektonu i sada je ćela priča oko
kobne šifre bila kompletna.
Lun konačno spakova sve filmove i trake, a zatim ih odnese u podzemno skrovište. Odatle
opet pozva Hestingsa.
Ovde vaš sagovornik od prošle noći. Prime.tio sam da agenti motre na Lunovu kuću. Zar je
to na mestu? reče Lun kad dobi višeg inspektora.
Narediću da se agenti uklone, čim budemo znali šta je sa Derektonom. Iz. vesna gospođica
Dzejn Vitington, mozda budući kandidat za Nobelovu nagradu iz oblasti biologije, sletela je
na londonski aerodrom. Duzni smo da iz dzentlmenskih razloga vodimo računa o njenoj
bezbednosti objasni Hestings.
: Vi ste, posle inspektora Diksona, jedini čovek iz SkotlandJarda, koji mi je simpatičan. Hvala
vam na obaveštenju o povratku gospođice Dzejn. Javiću to mom prijatelju Sikertu zaključi
Lun.
Prenesite mu i moje pozdrave smejući se dodade Hestings.
Čim spusti slušalicu; Lun pozuri do kontrolne table. Malo kasnije na ekranu table video je
kako se zaustavlja jedan taksi, a podalje cd njega ijedan automobil bez oznaka. Lun je znao da
je to diskretna pratnja. Onuključi uređaj za automatsko otvaranje kapije, a onda istrča napolje
i srete je na stepeništu. . Unese je u naručju prekidajući poljupcima njena mnoga pitanja. Bila
je sazna: la vesti o tome da se Lun upleo u novu, opasnu avanturu. Zbog toga se vratila čitavih
sedam dana ranije.
Opet si. . . pokušavala je da kaze ona.
A tisi opet ovde! To je divno! Bez tebe je ovde bilo tako dosadno prekide je Lun.
Dosadno?! upita Dzejn i podize jednu obrvu.
Da, vrlo dosadno i pusto!
Niko nije bio ovde?
Niko vazan. Pričaj mi o Švedskoj nastavi Lun.
Oh, šta ću ja s tobom? Sve više te volim! A gde je onda granica ljubavi?
Nema granica. Ljubav je neizmerna smejući se reče Lun.
Dzejn je shvatila da su događaji još suviše blizu i dovoljno neprijatni da bi Lun voleo da o
njima odmah priča. Znala je da će uskoro saznati sve, a sada je znala da je njen voljeni
Donald Sikert ziv i zdrav.
Njih dvoje umeli su da načine susret divnim. Umeli su da uzivaju u toj zeljenoj noći.
t3amo sam pokušavala da zaboravim prošlost. Trazila sam posao, od kog bih mogla pošteno
da zivim. Glorija En mi je ponudila da radim za nju branila se Morin Faksou u toku istrage.
Neobično pošten posao! odgovarali su oni koji su je saslušavali.
Ali Morin je bila puna nade i samopouzdanja sve dok joj nisu rekli da je Glorija En mrtva. A
tada su jedan za drugim dolazili udarci. Dugo nije Mela da poveruje da je mrtav i Terens
Lanton. Konačno joj je jedan od inspektora, koji ju je dugo ispitivao, doneo hrpu novina.
Ostavio ju je da u svojoj zatvorskoj ćeliji čita sve te vesti o krvavim tragovima ka kobnoj šifri.
Ona se zgrčila, tupo jauknula nekoliko puta, a onda se skamenila i ućutala.
Od trenutka kada je saznala za smrt Terensa Lantona, ona nije htela da odgovara na pitanja.
Samo je kratko rekla:
Uopšte mi nije vazno šta vi zelite od mene. Nije mi vazno ni da li ćete me osuditi, ili pustiti.
Ništa me se više ne tiče. Moj zivot više nema nikakvog smisla.
To je bila zadnja njena izjava, 1 ko zna koliko dugo bi tako mučila samu sebe ćutanjem i
klonulošću da nije došlo do odluke da bude puštena. Obavestili su je da ne napušta London do
suđenja, na kom treba da se pojavi kao svedok. Opomenuli su je da se ne bavi skitnjom i
prostitucijom, a onda se jednoga jutra našla sama na londonskim ulicama.
Ipak, moralo se ziveti, makar i kao zivi leš. Vratila se u svoj stan i usamljena
82
tugovala nad svojom prošlošću i nad upropašćenim zivotom. Njena plava kosa se opustila i
zamrsila. Oko očiju pojavili su se modri kolutovi, a lice je izgubilo boju i svezinu. Oko one
prekrasne, pozeljne i sveze Morin Faksou širio se nekakav otuzni miris, koji je i nju samu
terao na povraćanje.
A tada, kasno jedne večeri zazvonilo je zvono. Ona dugo nije odgovarala. Zvonjenje joj je
udaralo u nerve i ona konačno pomisli da mora pustiti da policajci uđu. Mislila je da samo oni
još na svetu zele da vide Morin Faksou.
Nije ni pogledala čoveka koji je stajao na vratima. Otvorila je i ostala da zuri u pod pred
sobom. On uđe i zalupi vrata.
Zar si ti to, Morin? prenerazeno je pitao Harold Derekton.
Glas joj se učini poznat i ona podize pogled. A tada uzdrhta. Pred njom je bio čovek koga je
tako dobro poznavala i čiju kobnu ulogu je bila shvatila iz svega onog što je čula na
saslušanjima i pročitala u novinama.
Odlazi. . . Ostavi me, Harolde. . . rekla je tiho, zloslutnim glasom.
Ali, Morin! Pa ti si mi jedino utočište. Moraš mi pomoći. Nekada smo zajedno. ..odvrati
Derekton.
Zajedno smo padali. . .Zajedno postali ništa. . . A sada je sve gotovo reče Morin i sede u
nisku fotelju zaghnjurivši lice u oznojene dlanove.
Derekton ju je tešio, ali ona je dugo ćutala. O nečemu je mislila ne slušajući njegove reći. U
jednom trenutku se trze.
Kako se sve to dogodilo, Harolde? Hoćeš li da mi ispričaš sve tačno? Mozeš li da mi
ispričaš? reče ona čudnim glasom.g
Kome bih mogao da ispričam, ako ne tebi, Morin?! Nas dvoje smo ostali jedini od našeg
ganga odgovori Derekton.
Da. . . jedini prozbori tiho Morin Faksou. Pričaj, Harolde.
Pričaću ti o svemu, ali sada treba da se pobrineš za večeru i piće. I kako to izgledaš. Okupaj
se i uredi. I ja moram da se okupam i odmorim. Skrivao sam se dva dana i dve noći. Sreća je
što sam od Glorije bio saznao tvoju adresu. Nas dvoje ćemo opet biti jaki reče Derek
ton svlačeći sako i otpasujući rameni kaiš s kuburom za pištolj.
Morin je zurila u njega, kao da ne moze da se vrati u stvarnost. Bilo je očito da ulaze napor da
shvati trenutak u kome se našla i da odluči šta da učini.
Moraš sam. . . Nisam sposobna da ustanem. Ja više ni za šta nisam sposobna reče ona i opet
zaghnjuri glavu u dlanove.
Derekton poče da pretrazuje u sobi i kuhinji. Nađe nekoliko boca pića i izmeša jak koktel, a
onda veliku čašu pruzi devojci.
Pij, Morin! Treba da se napijemo! uzviknu on i razmače joj ruke s lica.
Natera je da pije. Ona je to činila nesposobna da pruzi otpor. I on je brzo pio i već teturajući
se poče da sprema jelo.
Idi i okupaj se, Morin, prokleta bila! Mučno mi je od svega toga... Okupaj se i dođi da
jedemo! gunđao je nezadovoljno.
Ti si jedan gad, Harolde! Jedan prokleti, prljavi lupez!... Da, najobičniji gad govorila je
Morin i plakala.
On ju uhvati za ramena i povuče ka kupatilu. Nije se opirala. On je gurnu u kadu onako
obučenu i pusti vodu Morin se trze od mlaza hladne vode. Neko vreme zurila je u Derektona,
a onda okrenu slavinu za toplu vodu i podrhtavajući sačeka da u kadi postane toplije, a zatim
ustade i poče da se svlači. Pijani Harold Derekton se cerio. I on poče da se svlači i uskoro se
nađe uz Morin.
Ja ću da te okupam! Za sebe... Kako si lepa?! To ja hoću... Ja i ti, Morin... Lun mora da vrati
šifru... Mora da nam plati za sve što je učinio. Bićemo mnogo lukaviji pričao je Derekton bez
reda i smisla.
A onda obgrli devojku. Nije se otimala. Bila je bez osećanja i snage.
Šta ti je, proklota devojčuro? Zar me ne osećaš? Ti moraš... Uvek sam te zeleo! govorio je
Derekton stiskajući mokro telo klonule Morin Faksou.
Konačno je svali na, pod i udari glavom o metalni nosač lavaboa. Psovao ju je nezadovoljen,
šamarao ju je, a zatim je milovao.
Hajde, završi to tvoje odvratno kupanje. Spremi se i dođi u sobu! reče
83
konačno grabeći veliki peškir i hrpu svog odela.
Morin je neko vreme gledala samu sebe u ogledalu.
Moraš to da učiniš šaputala je svom liku u ogledalu. Ti to moraš! A sada lepo počni...
Moraš da budeš prava Morin.
Posle toga ona opet ode pod tuš. Okupa se i uključi uređaj za sušenje kose. Rasčešlja je i poče
da se šminka. Ogrnuta frotirnim ogrtačem vrati se u sobu. Derekton je bio u kuhinji, iz koje je
dopirao miris przene šunke.
Ohho! uzviknu Derekton videći je kada se obučena u svoju najbolju crvenu haljinupojavila
na vratima kuhilje. To ja zelim, Morin! To devojčice!
Govorio je preko zalogaja u ustima.
Otreznila sam se i shvatila mnogo toga... Ovo je vazna noć, Harolde reče Morin čudno se
smešeći dok su joj poigravali mišići na vilicama. Ali prvo ćeš da mi ispričaš. Je li da hoćeš?
Nemam šta da krijem. Uglavnom se sve zna. Ali tebi ću da pričam odgovori Derekton i
prestade da jede.
Pronađe bocu vina i prenese je u sobu.
A ti nisi ništa jela. Treba... Zelim da budeš prava Morin Faksou, kakvu sam te znao reče
Derekton.
Da, treba... neodređeno odgovori Morin i ode u kuhinju.
Ona tamo uze veliki posluzavnik i osvrćući se ka sobi, gde je Derekton pušio i ispijao vino,
postavi na njega prvo veliki kuhinjski noz s oštrim vrhom. Prekri ga presavijenim
čaršavčićem za sto, a onda spremi dva tanjira. na jednom su bili komadi šunke iz konzerve i
kriška hleba, a na drugom, mešani kolačići. Sve to odnese na niski sto pred otomanom. Done-
se i sebi čašu za vino, a onda sede i poče polako toboze da jede. Stvarno je samo grickala prvo
sitna vlakanca otkinuta od reznjeva šunke i mrvice bajatog hfeba.
Derekton je pričao šta se dogodilo zadnjih mesec dana.
Počeo je još od Lantonovog bekstva iz Njujorka.
Morin je pazljivo slušala. Postavila bi poneko pitanje, a onda je grickala kolačiće. Da je
Derekton bio pazljiv posmatrač, primetio bi da celo vreme nije pojela ni dobar zalogaj šunke s
hlebom i da nije uspela da izgrize ni onaj jedan jedva dva inča veliki kolačić. Ali vina je otpila
po mali gutljaj u nekoliko navrata. Prvu čašu je bila ispila skoro do dna kada Derekton stize
do priče o trenutku smrti Terensa Lantona.
Je li tačno da si, ga volela i da si zbog njega došla ovamo? upita Derekton.
Ni sama više ne znam odgovori Morin Faksou. A to sada više nije ni vazno.
U pravu si, draga. Ja i ti smo tu i treba da se snađemo. Jaumem da radim. Opet ćemo biti kao
nekad... Ali treba da budeš moja. Ja te oduvek zelim! Zelim te od časa kad sam te prvi put vi-
deo.
Pa, bila sam tvoja.
Jesi... Ali ne na pravi način. To je bio deo tvog posla. Kao u zatvoru... Zelim da budeš moja
drukčije. Sasvim moja!
Zeliš 11 da te volim?
To ja zelim! To, Morin! uzviknu Derekton i preseli se na otoman kod nje.
A kakvi su ti ostali planovi, pored toga što zeliš mene da osvojiš? upita Morin.
 Treba da se skrivam... I ne mogu da zaboravim šta mi je sve učinio Lun, kralj ponoći. On
mora da nestane. I mora da plati sve što je uzeo... Mora da da sve što ima. To treba da bude
naš zivotni cilj.
Moj i tvoj?
Da, Morin. Zivotni cilj moj i tvoj! Zelim da ga vidim nemoćnog..., Da ga vidim kako kleči i
moli... Zelim da dugo i teško umire.
Ćudan je to čovek. Kazeš da je taj toboznji eri Metju Knolt glavom Lun?
Pa to je sasvim sigurno. Samo Lun je mogao da umre, pa da ozivi. Bio je sasvim mrtav. Leš
je bio! A onda se opet pojavio kao Vampir Saraneze! Uh, kad se setim! Mogao sam da ga
ubijem. To sam mogao!
I ja sam ga videla jednom reče Morin.
Derekton se trze.
I ti si ga videla?! Gde i kada? Morin mu ispriča. Naravno, govorila
mu je da je kod Luna bila samo na razgovoru o njegovim toboznjim bračnim problemima.
Ti i bračni saveti! Komično! nasmeja se Derekton i povuče je k sebi.
On dosta grubo svuče gornji deo njene haljine duboko dekoltirane i bez naramenica. Njene
grudi su podrhtavale.
Dođi.. Skini tu haljinu reče Derekton.
Dolazim, Harolde. Zauvek dolazim. Zatvori oči dok se svučem... E, nemoj da gledaš! Čekaj,
prekriću ti oči reče Morin i ode do ormana.
Otuda donese jednu svilenu maramu i stavi mu je preko očiju.
Jesi li, Morin? Smem li da pogledam? smejući se upita Derekton.
O, ne! Moramo na lep način... Ne onako kao u kupatilu. Nikako Harolde! Ono je bilo
odvratno. Gadno je bilo... govorila je Morin.
Dobro, draga. Pozuri s tim već jednom zadovoljno pristade Derekton.
Dolazim... tiho reče Morin i uze dugi noz.
Derekton je bio go do pojasa i ona je trenutak razmišljala gde da udari. Bojala se da joj je ruka
slaba i da prema srcu noz moze da pogodi u kost ili u rebro.
Na Derektonovom trbuhu videlo se kako zeludac radi.
Morin visoko dize noz i iz sve snage ga sjuri u to meko i pokretno mesto na njegovom
stomaku.
Harold Derekton jeknu i htede da se zgrči, ali trbušni mišići su bili paralisani udarcem, te
Morin stize još dva puta da udari pre nego ju je gangster zgrabio za ruku.
Ona se otrze ostavivši noz zaboden u njegovom telu. On obema rukama pokri trbuh i zajeca:
Šta si učinila, Morin? Ti si me ubila. .. Pomozi! Zovi pomoć... Zovi kola za spašavanje!
Glas mu se naglo prekide i on se opusti. Krv je prvo isticala u mlazevima, a onda polaganije.
Derekton je gledao prema svom sakou, ispod kojeg je bio pištolj, ali nije mogao da ga
doseghne.
Pokuša da ustane, ali mu se pred očima zamuti i on klonu nazad. Povuče ivicu čaršava i poče
da pokriva rane na telu.
Morin... Zovi! Preklinjem te, zovi... Makar policiju, Morin! stenjao je Derekton.
Policiju... Zvaću policiju prihvati Morin i uze slušalicu.
Nekoliko trenutaka kasnije govorila je:
Ovde umire izvesni Harold Derekton. Ja sam ga ubila. Dođite.
Zatim ona dade adresu i stade iza fotelje.
To ti je za mog Terensa, gade! Ti si kriv za njegovu smrt. Ti si ga vezao. Samo njega sam u
zivotu volela, iako je bio iz tvoje vrste... Samo njega! govorila je, a onda zajeca i pobeze u
kuhinju.
Morin... Pomoghni mi... Ubila si me... Morin! sve slabije je zvao Harold Derekton.
Uskoro se čulo zvono. Morin otvori vrata. Derekton je s nadom gledao u policajce, koji su
prilazili s pištoljima u rukama.
Pomoć! prozbori Derekton.
Dok su policajci pozvali kola i pokušavali da gangsteru pruze pomoć, Harold Derekton je
iskrvario.
U bolnicu je stigao samo njegov leš.
JNlakon dve sedmice viši inspektor Dzordz Hestings posetio je Morin Faksou u zatvorskoj
bolnici.
Još uve,k se zale na vas. Odbijate lekove i hranu. To nije dobro. Još treba da zivite govorio je
sedeći na krevetu. Svi su izgledi da budete malo osuđeni. Derekton je bio opasan zločinac, a
vi ste se branili.
Nisam se branila. Ubila sam ga da osvetim Lantona. I ne kajem se, inspektore smeškajući se
na neki novi način odgovori Morin Faksou.
Bilo ju je teško poznati. Bila je to samo senka lepotice. Uvenula i smezurana koza na
izbočenim kostima lica i mršavim rukama nije čak otkrivala ni to da je makar nekad bila
sveza i lepa.
Pokušajte da se otrghnete. Pokušajte, devojko govorio je Hestings.
Ostavimo to, gospodine reče tiho Morin. Da li ste pokušali ono.
Pokušao sam, Morin. Stvarno sam pokušao. Lun ne zivi više tamo. Kuća, odnosno
nekadašnji dvorac, u kome je ziveo, prodat je i novi vlasnik ga preuređuje. Niko ne zna kuda
je Lun nestao.
Zar ga policija ipak nije pratila?
Činili smo to... Mozda je zato i nestao. Vratio se i njegov mornar Makferson, ali je takođe
nestao.
Je li s njim Dzejn Vitington? Hestings klimnu glavom.
Ako ga nekad vidite, gospodine viši inspektore, recite da sam.. .Recite da sam mu se divila.
Bila sam jedna od naj
gorih. I mnogo sam razmišljala... Da nisam u zivotu srela ljude kakvi su bili Kori ngzberg,
Derekton i Lanton Da sam srela nekog sličnog Lunu...
Vi još mozete da budete srećni. Mora da se zivi reče Hestings.
Morin Faksou odmahnu glavom.
I čemu, posle svega? reče na kraju.
A dva meseca kasnije, uz vesti o snegu u Londonu i nevremenu na Kanalu, bila je i mala vest
o smrti Morin Faksou »zadnje zrtve kobne šifre«.
Svezu humku kod HonslouKomona već je bio sasvim sakrio smet snega. Samo su iz njega
virili smrznuti cvetovi. Neko je bio doneo cveće čak i na grob jedne Morin Faksou.
KRAJ
Teodor H. Grejč
PREUF UB
ANJENO STVO
iSedeli su u polumračnoj sobi i razgovarali.
Sedamdesetogodišnji Stenli Stivens i njegov sinovac, dvadesetčetvorogodišnji Denis.
Tačno je da je tvoj pokojni otac, a moj brat, bio zajedno sa mnom osnivač kompanije kojoj
sam sada ja na čelu govorio je starac. No, to još uvek ne znači da ti, uprkos tome što imaš
skoro dvadeset i pet godina, ne treba ništa da radiš. Eto, to je moje mišljenje, Dene.
Polovina kapitala ulozenog u tvoju kompaniju pripadala je mom ocu, striče odmah odgovori
mladić. To ne smeš zaboraviti.
Starac je pušio debelu »havana« cigaru.
To nijednog trenutka nisam zaboravio, Dene. Cim si postao punoletan, ti si iz kompanije
povukao deo kapitala koji je pripadao tvom ocu. Za manje od pet godina uspeo si da potrošiš
tu ogromnu sumu. Putovanje po svetu, skupe i lepe zene i naročito kockarnice. Ipak, još uvek
mi nije jasno kako si uspeo u tome.
Ostavimo sad to, stari. Ako sam te dobro razumeo, ti odbijaš da mi i dalje daješ novac?
Tvog novca kod mene nema, Dene. Ako zeliš da ga imaš, moraš ga zaraditi. Tako smo radili
i tvoj pokojni otac i ja.
Ipak...
Ipak, ja ću ti i dalje svakog meseca davati po jedan ček na dve hiljade dolara, isplativ u
svakoj banci u Njujorku. Smatram da je dve hiljade dolara mesečno mladiću kao što si ti,
dovoljno za pristojan zivot.
Denis Stivens nije izgledao zadovoljan.
Hm, hm. S obzirom na to da sam ti ja jedini zivi rođak, nisi baš darezljiv, striče.
Soba je bila ukrašena umetničkim slikama tamnih ramova, rađeni m u dubore.u. U nekoliko
akvarijuma mirno su plivale egzotične ribice.
Na debeloj prostirci ispred hladnog kamina lezao je pas.
Soba je odavala utisak neke hladne sigurnosti.
Mislim da nisi u pravu, Dene. Dve hiljade dolara mesečno nije mala suma. A ako hoćeš
da se zaposliš, imaćeš daleko više.
Mladić se igrao skupocenim upa, ljačem.
Znaš da nikad nisam radio, striče. Loše mi je već i na sami! pomisao da svako jutro treba
da ustajem, brijem se i odlazim na posao. Mislim da bih poludeo. Jednostavno, nisam rođen
.a, tako nešto. Jedino što znam to je da trošim novac.
Starac podize glas i pas pored kamina odmah načulji uši.
U tom slučaju naš ragovor je završen, Dene! Sa dve hiljade dolara nećeš umreti od gladi.
To je tvoja poslednja reč?
Poslednja, Denef Budi ubcden da neću promeniti mišljenje!
Denis Stivens ustade i poravna šavove na pantalonama.
Visok, elegantno obučen, sa bujnom crnom kosom čiji je jedan pramen padao na čelo,
izgledao je privlačno i muzevno.
Pogled kojim je odmerio starca bio je hladan i prazan.
87
Odlazim, striče. Ako se predomisliš, znaš u kom hotelu zivim. Zbogom.
Izašao je i za sobom zatvorio vrata, ispraćen rezanjem velikog crnog psa.
,
1? Šta sad nameravaš da učiniš, Dene? upita Mirna Moreno, kad joj je sinovac Stenlija
Stivensa ispričao kako se završio njegov razgovor sa stricem. Mladić sleghnu širokim
ramenima.
Iskreno rečeno, ne znam. Imaš li neku ideju?
Lezala je na širokom francuskom lezaj u, u spavaćoj sobi apartmana 2C, hotela »Kristal«.
Na sebi je imala providnu »bebidol« spavaćicu koja je isticala lepotu njenog raskošno
građenog tela.
Nisam sa tobom da bih ti davala ideje, Dene hezainteresovano je odgovorila. Sa tobom sam
zbog tvog novca. Još tačnije, bila sam sa tobom zbog tvog novca. Ako ga više nemaš, nećeš
imati ni mene. Ja sam skupa zena, Dene.
Posmatrao ju je zaljubljenim pogledom.
Volim te, Mirna. A novac, ako ga jedno vreme bude manje...
Ne, ne, Dene!
Odmahnula je glavom i duga plava kosa rasula joj se po jastuku.
Sa manje novca imaćeš manje vrednu ljubavnicu. Oboje smo odrasli i znamo da sve ima
svoju cenu. Ja spadam u najskuplje, Dene. Da bi me neko imao treba da ima lepu sumu na
računu u banci. Ništa više.
Lezala je na mekom krevetu i lenjo se teglila, kao neka opasna, velika mačka.
Znalački ga je posmatrala kroz poluspuštene trepavice.
No, Dene? Da pakujem kofere? Ustelo je sa stolice, prišao lezaju i
seo pored nje.
Ne zelim da te izgubim, Mirna! Ne zelim da pripadneš drugom i neću to dozvoliti!
Lice mu je bilo odlučno. Zainteresovano ga je pogledala.
Prazne reći, Dene rekla je omalovazavajući. Interesuje me na koji način bi me sprečio ako
bih zelela da odem?
Namršti© se.
Ne izazivaj me, Mirna! Inače, mogao bih da se naljutim, a tada sam spreman na sve f
Izvukla je ruku koja je dotad bila pod jastukom.
Lice mu se ukočilo od straha i iznenađenja.
U svojoj maloj, ruzičastoj šaci stezala je dršku »brauninga« kalibra 25.
Cev je bila uperena u njegovu glavu. I nije se pomerala.
Nasmejala se.
Zar si zaista mislio da si me uplašio, Dene? Nisam ti nikad rekla da sam od jedanaeste godine
ostala bez roditelja i da sam naučila da se sama probijam kroz zivot. Odrasla sam po
domovima za nezbrinutu decu, a kasnije, kad sam postala lepa i zgodna devojka... Jasno ti je
kakav sam zivot imala. U svakom slučaju, upoznala sam svakakve tipove i naučila sam da se
čuvam. Zbog toga, sa mnom ne tazgovaraj na takav način! Da li si me dobro razumeo, Dene?
Nikada!
Sklonila je revolver pod jastuk i ponovo se osmehnula.
Zaboravimo ovaj mali incident, Dene. Bolje da razmotrimo tvoju bednu finansijsku
situaciju i da iznađemo neki način da se ona popravi.
Nemam nikakvu ideju priznao je.
Naravno da nemaš. Nesposoban si. Bolje mi reci koliki kapital poseduje taj dosadni starac?
Hm, hm... Ne znam tačno. Oko milion dolara.
Milion dolara? Pljesnula je rukama.
Milion dolara! ponovila je. A ti dozvoljavaš sebi da ziviš od bednih dve hiljade dolara
mesečno! Ti si lud. Dene!
88
Sta da učinim, Mirna? To njegov novac. Moze da mi daje kol« ko hoće i ja tu ništa ne mogu.
Skupila je očne kapke i pogled joi postade proračunat i opasan.
Mozeš, Dene, mozeš! Ti si mu jedini rođak, zar ne?
To sam ti već rekao. Fiksirala ga je pogledom.
A posle njegove smrti?
Sve će biti moje.
Ali, to treba dočekati. Starac moze da zivi još dugo a tebi vreme prolazi, Dene.
Hoćeš li mi najzad reći šta imaš u glavi, Mirna? Čemu ovi razgovori o zdravstvenom
stanju mog strica?
Uzdahnula je, sa izrazom dosade na licu.
Zar još uvek ne shvataš? Nepoverljivo ju je pogledao.
Ne misliš"...
Šta, Dene? Kazi. Ja ne mislim ništa. Reci ti šta misliš.
Da... da starac... umre... Prekinuo ga je njen bučni smeh.
Umre? Lepo rečeno za obično ubistvo!
Ustao je sa kreveta i prošetao po sobi.
Po njemu se videlo da je nervozan i uzbuđen.
Luda si, Mirna! Nikoga ne bih mogao da ubijem. Za to treba hrabrosti, a ja je nemam.
Ako je tako, onda nećeš imati ni mene! Da li ti je to jasno?
Prišao je bifeu, izvadio bocu viskija, napunio čašu i ispio je u jednom gutljaju.
Ti. . . ti hoćeš da ubijem starog strica Stenlija.
Ništa ja neću. Ako mozeš da ga ubediš da ti daje više novca, neka ostane ziv. Dobro znaš da u
tome nećeš uspeti. Poslednji put si pred njim pao na kolena.Uvijao si se kao crv ali te je ipak
izbacio i rekao ti da od toga nema ništa.
Ponovo je napunio čašu.
Sve, sve, ali ubistvo. . . To prevaziiazi moje sposobnosti. Nikad u zivotu se ni sa kim nisam
ni potukao
čim priliku deno Ako je ne! Nadi Ne! Pokušao i«
Ne idi, ih mogu bez tebe.
Isto kao što ti gu bez novca! i u
la, prezrivo ga gledanu i, t se gadi. Volim hrabro I« ljude a ne bezvrediu meh što si ti.
Ogrnula se prozirnom kui no haljinom i pošla prema kupatilu,
Zbogom, Dene! Nadam su d. ćeš platiti bar troškove ovog upn i tmana!
Zaustavio ju je.
Stani, Mirna! Stani, do davol Pristajem! Samo me nemoj ostavli ti. Ne mogu, zaista ne mogu
be. i be!
Pobedonosno se nasmejala.
Dobri moj, Dene. Dobri moj mladiću!
Uhvatila ga je za ruku i povela prema krevetu.
Išao je kao omadijan.
Kad
v~~ je njegov sinovac izašao, Stenli Stivens je još dugo zamišljeno sedeo u udobnoj koznoj
fotelji.
Na njegov znak, pas je prišao i stavio mu glavu na kolena.
Da li sam dobro učinio, Klejtone? glasno je razmišljao starac. Od tog razmazenog i
neozbiljnog mladića u zivotu neće postati ništa. ako ne budem malo stroziji prema njemu.
Suviše je nepraktičan, lenj i mek. Naviknut na novac a ne i na rad. Posle moje smrti,
nasledstvo će verovatno potrošiti na isti način kao
i ono što mu je ostalo do oca, mog pokojnog brata. . . .
Milovao je psa po gustom i mekom krznu.
Mogao sam mu dati novac, Klejtone. Mnogo, mnogo novca. Samo ti i ja znamo da sarn
neizlečivo bolestan i da mi ostaje još najviše godinu dana zivota. Novac mi ne treba, a osim
Denisa nemam nikog kome bih ga ostavio. . .
Vučjak je okrenuo glavu i posmatrao gospodara krupnim, smeđim i malo vlaznim očima, kao
da razume ono što mu se govori.
Da, da, Klejtone. . .
B
tlo je tačno dvadeset i tri časa i trideset minuta kad je Denis Stivens preskočio ogradu oko
stričeve kuće na periferiji grada i ušao u dvorište.
Prešao je preko negovanog travnjaka i polako došao do kuće. Iz dzepa je izvadio ključ i tiho
ga stavio u bravu.
Pas je izašao iz svoje kućice, onjušio mu stopala i mahnuo repom, kao da ga pozdravlja.
Mladić ga otera a zatim oprezno otvori vrata i ude. Išao je na prstima do stričeve spavaće
sobe, a pred vratima zastade i oslušnu.
Odahnuo je kad je čuo starčevo mirno i ujednačeno disanje.
Stenli Stivens je spavao.
Rukom u rukavici mladić pritisnu bravu i otvori vrata.
U sobi je bio mrak.
Nečujno je ušao i iz fijoke noćnog stočića izvadio starčev revolver. Sačekao je
nekoliko,trenutaka dok ulicom nije naišao teški i bučni kamion a tada je prineo cev revolvera
starčevoj slepoočnici i pritisnuo obarač.
Prasak revolvera malog kalibra nije se čuo daleko.
Stavio je dršku revolvera u starčevu ruku, a zatim je pustio da padne.
Još jednom je pogledao po mirnoj
i tihoj prostoriji, a zatim je istim putem izašao, zaključavši za sobom ulazna vrata.
Ponovo je prošao pored psa i preko travnjaka, preskočio ogradu i peške otišao nekoliko ulica
dalje, gde je ostavio automobil.
Ruke su mu drhtale, a čelo bilo orošeno sitnim kapima znoja.
Ćeznuo je za čašom oštrog pića i zagrljajima Mirne Moreno.
Plašio se, uzasno se plašio.
JVlajkl Hejzlvud je u kancelariji svoje detektivske agencije na dvadeset i trećem spratu Hili
bildiriga, u srcu Menhetna, opušteno sedeo i prelistavao jutarnje novine.
Na licu mu se ogledalo nezadovoljstvo.
Po njegovom mišljenju za to je imao razloga, jer više od polovine jutarnjih izdanja novina o
njemu nije donelo ni reci.
Slavni privatni detektiv, kome taština nije bila strana, smatrao je da je to nedopustivo.
Upravo se spremao da ponovo napuni čašu »kentaki« viskijem i da pripali novu cigaretu; kad
pdjeknu prigušen zvuk interfona.
Pritisnuo je dirku i sačekao.
Trazi te Dzim Morison, Hejzi. Ako zeliš da govoriš s njim, podighni telefonsku slušalicu.
Učinio je kako mu je sekretarica rekla,
Ti si, Hejzi? začu glas policijskog inspektora,
Ne, nego je Mik Dzeger iz »Rolingstonsa«! Koga si očekivao, do đavola? Ako pozoveš
moj broj telefona, ako ti moja sekretarica kaze da sačekaš, ne mozeš očekivati da ćeš
razgovarati sa stanovnikom Bele kuće! Dugogodišnji rad u policiji štetno utiče na tvoje
mozdane vijuge, policajce!
Raduje me što si tako dobro raspolozen. Prema nama, pajkanima, uveksi isti.
Kazi šta te peče i gde te peče, Dzime. Znam da su inspektori skloni dugim pričama, ali ovog
puta nekako nisam raspolozen da ih slušam. Dakle, ko je mrtav?
Jedan milioner.
Ubistvo ili samoubistvo?
Sve izgleda kao samoubistvo.
Zašto me onda zoveš?
Zato što mi ne ide u glavu zašto bi se neki milioner ubio?
Ha, ha. Kad mozeš doći po mene?
Biću ispred zgrade kroz dvadeset minuta.
Krećem.
Uzeo je šešir i izašao.
mrt je nastupila između dvadeset i tri sata i jedan posle ponoći govorio je policijski lekar,
šezdesetogodišnjak sede kose i rumenog lica,Randolf Ozborn. Metak je ispaljen sa daljine od
deset do petnaest santimetara. Na mestu gde je metak ušao u lobanju i sami ste mogli da vidite
sitne čestice baruta. Kosa je malo oprljena.
Oruzje?
Kolt, kalibar 6.35.
Otisci prstiju?
Ja sam lekar, Dzime. Ostalo će ti reći ljudi iz kriminalističke ekipe.
Šef ekipe kriminalista bio je Harvi Krejn. Imao je oko pedeset godina; proređenu kosu i
inteligentno lice.
Gurnuo je šešir na potiljak i počeo.
Ne postoje nikakvi tragovi koji bi ukazivali da je neko sa strane u toku noći ulazio u kuću.
Vrata su bila zaključana. Na bravi nema tragova obijanja i nasilnog ulazenja.
Kome je oruzje pripadalo?
Pokojniku. Našli smo dozvolu. Zabelezen je serijski broj ovog kol
ta.
Otisci?
Na oruzju su samo pokojnikovi.
;A u kući?
Još ih nismo provcnh novu izjava suseda rekao lih padaju zeni koja je dolatla tlu ma i
pokojnikovom sinoveu, l je povremeno obilazio.
Postoji li nešto što bi ukn da nije u pitanju samoubistvo.
Ništa, šefe. Osim činjenico je pokojnik bio milioner a takvi t ko dizu ruku na sebe. Suviše
vole
vot.
Da li ste proverili njegov rani
u banci?
Jesmo. Sve je u redu. Stat ima nekoliko stotina hiljada dolm i gotovine.
A firma čiji je vlasnik? Da li r u poslednje vreme pretrpela noki ozbiljan gubitak?
Ne, šefe. Odlično posluje.
Znači da nije imao nikakav razlog da se ubije zamišljeno konstatova inspektor
Morison.
Ili ga je imao a mi ga još nismo pronašli usudi se da ga dopuni Harvi Krejn.
Sa kim je starac ziveo?
Sam. Uprkos novcu koji je posedovao, provodio je staračke dane veoma skromno. Kupio je
ovu kuri cu i tu je ziveo.
Ko mu je kuvao i odrzavao ku
ću?
Na uglu postoji odličan restoran. Susedi su nam saopštili da se tamo hranio.
Da li ste razgovarali sa nekim od osoblja restorana?
Šef sale je potvrdio izjavu suše da. Pokojnik je ustajao rano tako ću je na doručak dolazio već
oko osam ujutro. Ručao je uvek u isto vremc u trinaest časova, a večeru je na češće
izbegavao. Svaki put je iz ku hinje restorana uzimao hranu i z;i psa.
Psa? Kakvog psa?
Imao je psa. Velikog crnog viu jaka. Zove se Klejton. Opaka zivoti nja. Pored psa, drzao je i
akvarijunv ske ribice. Pored čitanja, to mu je bi la jedina razonoda.
Da li.ga je neko posećivao?
Retko. Susedima se ljubazne
javljao i sa svima je odrzavao dobre odnose. Izgleda da je nešto bolji nego sa ostalima bio sa
izvesnim Hjuom Aškenazijem. Takođe starcem od oko šezdeset i pet godina.
Razgovarali ste s njim?
Naravno.
Ima li u njegovoj izjavi nešto interesantno?
Nema. Aškenazi je zapanjen smrću svog suseda,
Gde je sad Aškenazi?
U susednoj prostoriji. Pomislio sam da ćete i vi zeleti da ga čujete, pa sam ga zamolio da ne
odlazi.
Dobro si učinio. Pozovi ga. Hju Aškenazi je bio mršav starac,
izboranog lica i pronicljivog pogleda.
Izvolite, gospodine inspektore.
 Vi ste Hju Aškenazi?
Da.
Sused pokojnog Stenlija Stivensa?
Da. Moja kuća je nedaleko od njegove.
Kakvi su bili vaši odnosi sa pokojnikom?
Šta da vam kazem, inspektore? Dobro smo ziveli. Svakog dana smo provodili zajedno dva ili
tri sata.
Pričali ste?
Ne. ,
Nego?
Igrali smo šah. Stenli je voleo tu igru. Tvrdio je da ona pomaze koncentraciji i da je to
intelektualna gimnastika,
Gde ste igrali? U njegovoj kući?
Ne odmahnu glavom Aškenazi. Uvek smo igrali kod mene.
Da li je za to postojao neki poseban razlog?
Stenli je bio dosta čudan, što se toga tiče. Nije voleo da u svojoj kući prima posete. Pored
toga, njegov ogromni pas koga nikad nije vezivao, ljubomorno je čuvao i sam ulaz u
dvorište. Čak ni poštar nije smeo da dolazi, nego je pismo ubacivao u sanduče pred kućom, a
u slučaju da se radilo o preporučenoj pošiljci, z.onio je. Stenli bi izlazio, potpisi
92
vao, uzimao poštu i vraćao se a da poštar nije ulazio u dvorište.
Zar baš niko nije dolazio? To mi se čini nemogućim.
Zena koja sprema, inspektore. Pre toga bi Stenli uvek vezao Klejto
. na. To je bilo izuzetno. Pas bi i tada zustro lajao i propinjao se, trudeći se da prekine lanac.
Zbog tog psa niko nije zeleo da se priblizava kući.
A rođaci?
Stenli je imao samo jednog zivog rođaka. To je sin njegovog rođenog brata. Mladić se zove
Denis. Denis Stivens.
Denis je dolazio?
Da, Ponekad bi sa Stenlijem ostajao do kasno u noć. Pričali su.
Čime se Denis Stivens bavi? Koliko je star? Gde zivi?
Mladić ima dvadeset i pet godina. Završio je koledz. Ne radi nigde. Nije zaposlen.
Od čega zivi?
Poslednjih godina trošio je očevu zaostavštinu,
A nakon toga?
Stari Stenli mu je svakog meseca davao ček na dve hiljade dolara. Smatrao je da mu je to
dovoljno.
Ja otprilike toliko zarađujem progunđa inspektor. Gde stanuje taj skromni mladić?
On nije skroman, gospodine. Po recima pokojnog Stenlija, njegov sinovac je pravi rasipnik.
Znate li adresu?
Slučajno sam je zapamtio, iz razgovora sa pokojnikom. Mladić stanuje u hotelu »Kristal«.
Da li imate još nešto da nam kazete?
Starac sleghnu ramenima.
Za sada ništa, gospodine. Ako se još nečega budem setio, sam ću doći do vas.
Hvala vam, gospodine Aškenazi. Mnogo ste mi pomogli.
Inspektor sačeka da starac izađe a zatim pogleda Harvija Krejna,
Da li je pokojnikov sinovac obavešten o stričevoj smrti?
Nije, šefe. Naši ljudi ga traze.
Sad znaš adresu. Pronađi ga i dovedi ovamo.
 Još nešto, Harvi u mesa se, po prvi put, i Majki Hejzlvud. Pronađite i pokojnikovog
advokata. Treba da se upoznamo sa sadrzinom testamenta.
Harvi Krejn pozdravi i izađe.
JLIenis Stivens je došao jedan sat kasnije.
Zastao je na vratima i prešao pogledom preko bezizrazajnih lica Majkla Hejzlvuda i Dzima
Morisona.
Ja sam Denis Stivens. Trazili ste da dođem, mada ne shvatam...
. Sedite, gospodine Stivens ponudi ga inspektor. Ja sam Dzim Morison, šef Komisije za
ubistva.
Šta zelite od mene, inspektore? I, zašto ste uopšte ovde? U pitanju je samoubistvo a ne
ubistvo.
Rutinski postupak, gospodine Stivens kratko odgovori inspektor. Ne izgledate ozalošćeni
zbog smrti svog jedinog rođaka,
Mladić ga pogleda,
Stric je bio star. Sedamdeset godina je dosta. Bio bih zadovoljan kad bih toliko ziveo.
U kakvim odnosima ste bili s pokojnikom?
Ne znam na šta mislite?
Obilazili ste ga?
U vreme kad sam bio u Njujorku.
Često putujete?
Da.
Kuda?
Pa... Juzna Amerika, Evropa. .. Volim da putujem. Nadam se da u tome nema ničeg
protivzakonitog.
Svakako da nema, gospodine Stivens. Dakle, u vreme kad ste bili u Njujorku, posećivali ste
ga.
Već sam vam rekao. Da, posećivao sam ga. To nije ništa neobično.
Te posete su u poslednje vreme bile učestale? primeti Hejzi.
Mladić skrenu pogled na njega.
Duze se zadrzavam u gradu.
Manje putujete?
Da.
Zašto?
Činilo se da je detektivovo pitanje pogodilo u centar. Po prvi put za vreme razgovora crnokosi
mladić je pokazao izvesnu zbunjenost,
Zašto? To je moj problem. Flecimo, mozda sam se zasitio putovanja.
Mozda? Da li ste ih se zaista zasitili?
Jesam.
Čudno je to, kako brzo menjate navike, gospodine Stivens.
Čudno je i to kakva vi pitanja postavljate. Ne vidim kakve bi veze mogla da ima moja
sklonost ka putovanjima sa smrću, odnosno sa samoubistvom mog strica?
Od čega zivite, gospodine Stivens? upita inspektor.
Od zaostavštine svog oca spremno odgovori mladić.
Proverili smo stanje vasci računa u banci, gospodine Stivens. Imate svega nekoliko dolara.
Mladić ponovo poče da se uzbuđuje.
Kakav je to način? Kako ste se usudili? Ja ću...
Ništa vi nećete! podize glas inspektor. Tačnije, odgovaraćete na naša pitanja!
Zašto.,.
Znate li da ste jedini nasleđnik stričeve imovine? prekide ga Majki Hejzlvud.
Ne znam. Odnosno... sećam se dami je stric ranije nešto govorio o tome.
 O čemu?
Da je napisao testa meni i da me je imenovao naslednikom.
Treba da dobijete oko mi i ion dolara.
Više bih voleo da je stric još ziv.
Kako ste proveli poslednju noć? ponovo se javi inspektor.
Nisam izlazio.
0:5
Gde ste bili?
U hotelu.
Da li postoji neko ko bi to mogao da potvrdi?
Portiri.
Još neko?
Moja verenica.
Zivi sa vama?
Da.
Ko je ona?
Mirna Moreno. Umetnica.
Čime se bavi?
Glumica je. Ima talenta. Svi joj proriču blistavu karijeru.
Za šta je talentovana, to vi svakako najbolje znate, Stivense ponovo se javi Hejzi. Hoćete li
da vam kazem nešto što će vas svakako zanimati?
Mladić je ćutao i posmatrao ga.
Vi ste ubili svog strica, Stivense! Inspektor Morison će vas odmah uhapsiti i bećete odvedeni
u zatvor pod optuzbom za ubistvo prvog stepe na!
Stenli Stivens skoči sa stolice.
Ja... ne, ne! To nije istina! Nemoguće, nemoguće! Bio je mrak i niko me nije. ..
Prestao je da govori ali već je bilo kasno.
Harvi Krejn mu je već priskočio i vesto mu stavio lisice.
Oad si ti na redu reče inspektor.
Kako si, do đavola znao da je Denis Stivens ubica?
Privatni detektiv se osmehnu.
To je bilo iako, Dzime. Rekao mi je Klejton.
Inspektor ga nervozno pogleda.
Kakav sad Klejton, Hejzi? Ko je to?
Pokojnikov pas zove se Klejton
objasni detektiv.
Psi ne govore zbunjeno reče policajac.
Hejzi se nasmeja.
Njegovo ponašanje mi je sve objasnilo.
Još uvek ne razumem.
Ti si policajac, i od tebe se i ne očekuje da razumeš, Dzime. Razmisli. Pokojnik je imao
opasnog psa koji je napadao svakog ko bi se usudio da ude u dvorište. Pas je stalno, i noću i
danju bio slobodan. Pokojnika niko nije posećivao osim sinovca. Od svedoka smo saznali da
se pas u noći kad je izvršeno ubistvo ponašao uobičajeno.
Inspektor je pazljivo slušao.
Sta znači uobičajeno ponašanje psa koji napada svakog ko se priblizi kući, Dzime?
Odgovor je jednostavan. Znači da bi pas napao i ubicu. Iz svega proizilazi da se pas u noći
ubistva nije ponašao uobičajeno, nego naprotiv, neuobičajeno, jer nije napao zločinca i nije
lajao.
Hejzi otpi gutljaj viskija.
 Opet, iz izjava svedoka, znamo da je jedina osoba koja je posećivala pokojnika bio sinovac.
Denis Stivens. Samo na njega pas nije lajao. Kao što vidiš, pas je bio taj koji mi je otkrio ko
je ubica.
Inspektor otvori usta i zaboravi da ih zatvori.
U prostoriju ude policijski lekar.
Evo rezultata odbukcije poče brzo da govori. Sve je jasno. Pokojnik je bolovao od
neizlečive bolesti. Ostalo mu je još najviše godinu dana zivota. Sad imate i razlog
samoubistva. Nije mogao da izdrzi da zivi pod tako teškim psihičkim opterećenjem i podigao
je ruku na sebe. To se često dešava i...
Inspektor se najzad seti da zatvori usta.
Odlično je što si tako spor, Randi reče. Da si odmah došao sa tim rezultatima, istraga ne bi
bila vodena i ubica bi nasledio milion dolara. Ovako, zahvaljujući tebi i Klejtonu.
Sad se Doktorova usta otvoriše i tako ostadoše. Ništa nije razumeo.
kraj