Б од ин Ву ксан • Бар окне тем е с рпс ког икон о с таса x v iii века

Бодин Вуксан
ISBN 978-86-85869-82-2 БАРОКНЕ ТЕМЕ
СРПСКОГ ИКОНОСТАСА
XVIII ВЕКА
9 788685 869822
 Б од ин Ву ксан
Бар ок не теме с рпског иконо с таса x v iii век а
Издавач
Платонеум д.о.о.
За издавачa
Душан Вујичић, директор
Приредила
др Александра Кучековић
Рецензенти
др Мирослав Тимотијевић
др Владимир Симић
Уредник
Душан Вујичић

Штампање књиге омогућило је

Министарство културе и информисања
Републике Србије и

Покрајински секретаријат за културу,

јавно информисање и
односе с верским заједницама

©Copyright: 2016 Платонеум д. о. о.

 Бодин Вуксан

БАРОКНЕ ТЕМЕ
СРПСКОГ ИКОНОСТАСА
XVIII ВЕКА

Нови Сад 2016.

Графички дизајн и техничко уређење
Иван Јовановић
Лектура и коректура
мр Мирјана Карановић
Редактура црквенословенског текста
др Зоран Ранковић
Текст резимеа и превод на енглески језик
др Александра Кучековић
Регистри
Маја Јовановић
Штампа
Службени гласник
Тираж
500
Фотографије
Недељко Марковић, Иван Јовановић, Мирослав Лазић,
ђакон Драган С. Танасијевић, Михај Ботеску
Галерија Матице српске Нови Сад
Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине
Музеј СПЦ Београд
Музеј Српске православне епархије будимске Сентандреја
Епархија темишварска
CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
271.222(497.11)-526.62"17"
ВУКСАН, Бодин
        Барокне теме српског иконостаса XVIII века / Бодин Вуксан ; [текст
резимеа и превод на енглески Александра Кучековић ; фотографије Недељко
Марковић ... [и др]. ; регистри Маја Јовановић]. – Нови Сад : Платонеум, 2016
(Београд : Службени гласник). – 272 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 500. – Стр. 7-12: Реч приређивача / Александра Кучековић. – Напомене
и библиографске референце уз текст. – Библиографија. – Summary. – Регистри.
ISBN 978-86-85869-82-2
a) Иконостаси – Мотиви – Србија – 18. в.
COBISS.SR-ID 310593287
 С А Д РЖ АЈ

Реч приређивача������������������������������������������������������������������������������������������������ 7
Уводна разматрања ����������������������������������������������������������������������������������������� 13
Евхаристијске теме ������������������������������������������������������������������������������������������ 39
Покајне теме ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 97
Теме Христових страдања ������������������������������������������������������������������������������ 137
Богородичине теме ������������������������������������������������������������������������������������������ 177
Уместо закључка������������������������������������������������������������������������������������������������ 219

Литература���������������������������������������������������������������������������������������������������������� 235
Summary�������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 253
Списак илустрација������������������������������������������������������������������������������������������ 257
Регистар имена�������������������������������������������������������������������������������������������������� 263
Регистар географских појмова���������������������������������������������������������������������� 269
Регистар библијских цитата �������������������������������������������������������������������������� 272
1. Никола Нешковић, Крштење Христово (1762–1763),
иконостас Цркве у Владичанском двору у Вршцу
 РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

Преурањени одлазак др Бодина Вуксана (1955–2012), доцента и дуго-

годишњег активног предавача на Одељењу за историју уметности Фи-
лозофског факултета у Београду, оставио је његову докторску тезу Ба-
рокна тематика српског иконостаса XVIII века у сивој зони академске
доступности, којој припада сваки необјављени, ма како научно значајан
рад. Књига која у овом тренутку стоји пред стручном и широм јавношћу
представља за штампу приређен текст изворног рукописа тезе, коју је
колега Вуксан успешно одбранио на истом факултету 2006. године. Идеја
о њеном објављивању уобличила се у првим месецима након ауторове
изненадне смрти, која је домаћу иконолошку историјскоуметничку сферу
лишила њеног можда најдоследнијег представника. Уски круг заинтере-
сованих којима су резултати истраживања изложени у докторској тези
Бодина Вуксана били познати, а којем припада и актуелни приређивач
овог издања, од тог тренутка постаје готово коначан. Уз то, генераци-
јама историчара уметности којима је др Бодин Вуксан преносио сво-
ја драгоцена знања и учио их да мисле у специфичним методолошким
оквирима, али и свим потоњим колегама и студентима на Одељењу за
историју уметности, његово најобимније и најзрелије научно дело тако-
ђе је остало, готово у целости, непознато. Иако је од времена јавности
докторског рада Бодина Вуксана прошла пуна деценија, његово место у
иконолошким истраживањима српске црквене уметности XVIII столећа
у том периоду није било попуњено. Непосредно искуство приређивача у
истраживању српског црквеног сликарства XVIII века дугује, међутим,
безбрижно избегавање многих странпутица управо научним резултати-
ма докторског рада Бодина Вуксана. Његова досадашња „апокрифност“
истовремено је представљала и празан простор у континуитету истражи-
вања идејних основа тематских структура српског барокног иконостаса,
одлажући пуну афирмацију и компаративну валидацију свих потоњих
резултата постигнутих у тој сфери.

7
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

Још један превремени одлазак са животне сцене, проф. др Миро-

слава Тимотијевића (1950–2016), приређивача овог издања ненадано је
претворио и у писца предговора и тако ускратио читаоцима темељан и
непосредан увид у домаћи иконолошки научни дискурс, те место рада
Бодина Вуксана у њему. Професор Тимотијевић је, као ментор доктор-
ске тезе свог колеге и пријатеља, непосредно познавао све аспекте њеног
постављања и уобличавања, што га је свакако чинило и најупућенијим
оцењивачем њених конкретних резултата. Предговор који би он написао,
научно заинтересованом читаоцу омогућио би нијансирано тумачење
сложених проблема који су стајали пред Бодином Вуксаном у тренутку
када је дефинисао методолошке оквире будуће тезе, те путеве њихових
разрешавања. Тај неостварени текст чинио би овде пуни научни ком-
племент Вуксановом раду и садржавао његову основну критичку кон-
текстуализацију, узимајући у обзир како потоњи развој истраживања
тематских иновација на српским барокним иконостасима, тако и одређе-
не „начете“ проблеме које је Бодин Вуксан током рада на тези фиксирао
и планирао њихову разраду. У овом тренутку, због пијетета и дубоког
ђачког поштовања према двојици својих преминулих професора, при-
ређивач овог издања се нелагодно одлучује за делегирање таквог осврта
будућности и емотивно мање инволвираном посматрачу.
Интердисциплинарни приступ истраживању православне црквене
слике у барокном времену који, као нормативни образац, иконолошки
метод намеће истраживачу, усмериле су Бодина Вуксана на дубоке ана-
литичке захвате у украјинску, руску и српску теологију XVII и XVIII сто-
лећа. Компетентност којом су ти захвати изведени у овом раду помакли
су иконолошка истраживања српског црквеног сликарства XVIII века на
нови ниво методолошког квалитета. Уколико је могуће условно прихва-
тање уверења приређивача да је Вуксанов рад подједнако драгоцен како
историчарима уметности тако и теолозима, међу потоњима онима при-
марно заинтересованим за праћење утицаја реформских идеја украјинске
барокне теологије у источно-православном свету, валидном би се показа-
ла констатација да се пред научном јавношћу налази важно дело које на
специфичан начин повезује истраживачке принципе савремене иконоло-
гије и теологије. Барокна култура фаворизовала је слику као примарни
медиј идејних трансфера; значај рада колеге Вуксана за „примењена“ раз-
матрања ширих контекста манифестација барокног православног бого-
словља лежи и у чињеници да се српска лаичка средина у XVIII столећу

8
 Ре ч п ри р е ђ и в ача

са иновацијама украјинске схоластичке теологије често најпре упознавала

посредством „слика“, што је олакшавало њихову афирмацију у црквеној
пракси и оновременој српској богословској мисли. Истраживачи право-
славне барокне теологије ће чинити значајну групу научних посленика
који ће резултате истраживања Бодина Вуксана бити у прилици да вери-
фикују, или отворе нова интердисциплинарна полемичка поља.
Високи барокни иконостас у српским црквама Карловачке митро-
полије XVIII столећа у раду Бодина Вуксана одређен је као доминантан
фокус проучавања и темељни визуелни носилац схватања реформиса-
ног украјинског схоластичког богословља. Дефинишући суштину нових
барокних садржаја, који темељно трансформишу традиционалне идејне
основе олтарске преграде XVII и XVIII века, Вуксан идентификује чети-
ри кључне тачке њихове транспозиције у српску средину у XVIII столе-
ћу — евхаристијску, покајну, пасионатску и маријанску тематику. Већ у
уводним разматрањима аутор се позиционира као изванредан познава-
лац научних радова о украјинској теологији XVII века, пореклу и развоју
њених идеја развијаних у оквиру наставних курикулума и праксе на Кије-
во-печерској духовној академији. Институционално увођење украјинских
и руских богослужбених и богословских књига у црквену праксу Карло-
вачке митрополије од тридесетих година XVIII столећа он поставља као
одлучујући пут распростирања поменутих утицаја у српску религиозну
културу. Вуксанова темељна поставка — да је управо барокно богослуже-
ње православне цркве и све оне догматске и церемонијалне „иновације“
које су измениле његове традиционалне концепте основ за разумевање те-
матског развоја високог иконостаса — упутила га је на усмерено излагање
суштинских поставки украјинске барокне теологије. Његово компетентно
кретање не само кроз украјинску, руску и западноевропску научну лите-
ратуру у оквирима постављене теме већ и кроз изворну украјинску и ру-
ску теолошку и богослужбену штампану продукцију XVII и XVIII столећа,
на првом месту масовно импортоване служабнике који постају богослу-
жбени нормативи у Карловачкој митрополији, посебно је испољено у делу
рада посвећеном разматрању евхаристијских тематских сижеа. Опрезно,
али исцрпно документовано и уверљиво, доктрину о времену претварања
светих дарова у тело и крв Христа на богослужењу, Вуксан одређује као
основ за појаву нових сликаних садржинских образаца на иконостасима.
Нови став, произашао из прихватања идеја католичке сакраменталне те-
ологије о формули освећења дарова на богослужењу и доктрини транс-

9
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

супстанцијације (пресуштаствљења), у српску средину пренет је кроз

учења кијевских богослова и директно се одразио на другачије ликовно
уобличавање важне доктринарне представе Тајне вечере, кроз стављање
све већег акцента на илустрацију момента консекрације.
Свако наредно поглавље Вуксановог рада опремљено је подједнако те-
мељном студијом суштине реформе украјинских теолошких идеја које су,
и поред противљења и критике у делу руске средине и званичне осуде на
Московском сабору 1690, ипак пресудно обележиле источноправославни
свет, а посебно богослужбени живот Карловачке митрополије и учења ње-
них најистакнутијих барокних богослова, попут Јована Рајића и Дионисија
Новаковића. Морализаторска и дидактичка страна тих учења, преузета од
католичког концепта барокне цркве као училишта и места етичке опомене
и поуке, одразила се суштински на развој тема покајања, како у црквеној
литератури, тако и у црквеном сликарству. Издвајањем и анализом но-
вих покајних тематских концепата на барокним иконостасима, који нису
имали упоришта у традиционалној иконографији, Вуксан их тумачи као, у
целини, одређене захтевима барокног богослужења и катихезе православ-
не цркве тог времена, темељно прожетим духом хришћанског хуманизма,
пореклом из католичке посттридентске теологије. На овој експланаторној
позадини аутор даје свеже тумачење тематских склопова приступне зоне
иконостаса — сокла, издвајајући илустрације засноване на савременим
украјинским редакцијама Посног триода, односно Христове поучне пара-
боле, које је барокно богословље тумачило у изразито пенитенцијалном
и морализаторском кључу. Литургијски циклуси периода приготовљења
за Велики пост минуциозно су анализирани у контексту суперимпозиције
речи и слике током православног барокног богослужења.
Великопосна и богослужења Страсне седмице, али и барокна цркве-
на поезија и проповедништво украјинске и руске средине, у Вуксановим
разматрањима појаве и развоја тематике Хистових страдања на српским
иконостасима XVIII века наглашена су као примарни извори тумачења.
Притом, реализам и експресивност приказивања телесне стране Христо-
вих патњи, несвојствени старијој уметности православног света, обја-
шњени су увидом у доминирајуће иновације које је, поново под утицајем
католичке контрареформацијске побожности, усвајало украјинско схо-
ластичко богословље XVII столећа. Најзначајније доктринарне заокрете,
који су се одразили на појаву нових сликаних образаца, аутор проналази
у домену Богородичине тематике, поготово у постепеном и неофицијел-

10
 Ре ч п ри р е ђ и в ача

ном прихватању учења о Богородичином безгрешном зачећу, које као

догмат није усвојено у православној цркви, док је у визуелним манифе-
стацијама побожности преузимано потпуно отворено. Луцидна тумаче-
ња неортодоксних сликаних представа Богородице у храмовима Карло-
вачке митрополије Бодин Вуксан допуњава компетентним освртима на
нововековну католичку маријанску побожност, која је, с друге стране,
оставила дубок траг у украјинском, а следствено томе и српском барок-
ном прослављању култа Девице Марије. Закључни део рада аутор оста-
вља за осврт на разматрање иконостаса у старијим и савременим истра-
живањима, првенствено онима из академских средина са православним
наслеђем. Опаскама неких истраживача да високи барокни иконостас
представља „... чисто естетски феномен који више не поседује упори-
ште у самој православној вери...“, односно визуелни контекст у којем је
икона изгубила своју традиционалну спознајно-молитвену функцију и
добила просту декоративну и илустративну сврху, Вуксан супротставља
суму својих ставова о суштинској вези између барокног иконостаса и јед-
новремених богословских схватања и богослужбене праксе. Посматра-
јући високи иконостас као визуелизацију барокне православне summa
theologiae, наглашава да је пикторална традиција, понекад значајније од
писане или штампане речи, стимулисала трансмисију одређених идеја и
схватања из једне религијске средине у другу.
Фокусирањем специфично „барокних“ тематских подручја, које афир-
мишу иконостаси Карловачке митрополије XVIII столећа, Бодин Вуксан
је остварио специјализовану проблемску студију феномена који је поста-
вљан и разрађиван и у претходним истраживањима његових професора
и колега, првенствено Радмиле Михаиловић и Мирослава Тимотијевића.
Вуксанова невелика библиографија, међутим, сведочи о његовим драго-
ценим претходним радовима као припремним етапама за синтезу коју
је остварио у докторској тези и чини га одлучујућим протагонистом на
овом истраживачком пољу. Током разматрања приређивачког приступа
књизи, преовладало је уверење да Вуксанов текст треба објавити у њего-
вом интегралном облику и представити га научној и широј јавности као
резултат ауторовог личног истраживачког континуума и методолошког
опредељења. Свест о намерама да необјављени текст тезе сам допуни и
опреми додатним референцама, које су наметали касније објављени на-
учни радови из сродних сфера, овом приликом треба свакако нагласи-
ти и тако је уградити у сваки будући осврт на његове резултате. Управо

11
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

отварање могућности за постављање критичких и дијалошких интереса

за Вуксанов рад у кругу хуманистичких студија представља важан аспект
приређивачке интенције.
Интервенције на изворном тексту колеге Бодина Вуксана биле су ми-
нималне и могле би се сврстати у лекторско-коректорски домен. Измена
термина која је учињена у наслову, у односу на изворну варијанту на-
ведену на почетку овог текста, мотивисана је стилистичким разлозима,
оправданим креирањем наслова одговарајућег за публиковану књигу, у
односу на рукопис необјављене тезе. Илустративни материјал, где год су
то могућности дозвољавале, биран је у сагласности са примерима које у
својим анализама наводи аутор; у мањем броју случајева приступало се
избору илустрација које су послужиле као аналогије за разматране те-
матске фокусе. На одабир фотографија пресудно су утицали и доступ-
ност, али и стање очуваности појединих представа, уколико су оне сни-
мане на терену. Опремање књиге регистрима и сажетком на енглеском
језику представља поштовање стандардног пратећег апаратуса научних
издања, док је код литературе пренет изворни избор аутора.
Приређивач дугује дубоку и топлу захвалност свим колегама и инсти-
туцијама који су подржали пројекат издавања књиге др Бодина Вуксана.
Spiritus movens целог подухвата трајно ће остати професор Мирослав Ти-
мотијевић, који је са пуно пажње пратио припрему књиге и усмеравао
рад приређивача. Подршка и охрабрење професора Бранислава Тодића
такође су значајно допринели да књига буде приређена и објављена. Коле-
ги др Владимиру Симићу захваљујемо на прихватању рецензентске улоге,
а важну подршку и разумевање пружили су нам господа Марко и Душан
Вуксан. Галерији Матице српске и Покрајинском заводу за заштиту спо-
меника културе Војводине у Новом Саду дугујемо велики део илустрација
које су укључене у ово издање, а значајну подршку на том плану пружили
су нам и у Музеју Српске православне цркве и Патријаршијској библиоте-
ци у Београду, те у Музеју Српске православне епархије будимске у Сент-
андреји. Издавачка кућа Платонеум из Новог Сада у ово издање уложила
је своје значајне ресурсе и високи издавачки углед, на чему смо посеб-
но благодарни. Свим колегама којима ће књига Бодина Вуксана Барокне
теме српског иконостаса XVIII века, као нама, представљати драгоце-
ност и подстицај за даљи истраживачки рад, такође унапред захваљујемо.
 У Београду, августа 2016.
 Александра Кучековић

12
 SUMMARY

Bodin Vuksan
BAROQUE THEMES OF THE SERBIAN ICONOSTASIS
OF THE EIGHTEENTH CENTURY

The posthumous publication of the doctoral thesis of Bodin Vuksan was in-
spired by its valuable interdisciplinary contribution to the research of specific
iconological habitus of Serbian iconostasis in the 18th century. Although Vuk-
san’s earlier published works became almost anthological points for the nar-
row circle of art historians in Serbia and abroad, concerned with problems of
determining the origins and development of specific baroque ideas in Serbian
sacral art of the 18th century, the fact that his best research in the domain, the
doctoral thesis under the title above, presented at the Faculty of Philosophy in
Belgrade in 2006, remained in the grey zone of scientific accessibility by not
being published, and the untimely passing of the author in 2012, contributed
to the even greater narrowing of the aforementioned circle of experts. Vuksan’s
primary scientific direction towards establishing the results of influences of
Ukrainian cultural and religious domain upon Serbian visual culture in the
18th century made him one of the best connoisseurs of Ukrainian reformed
baroque theology among Serbian art historians. The iconological development
of Serbian religious painting and thematic structures of the Serbian iconosta-
sis in the 18th century in Vuksan’s research are firmly linked with Ukrainian
theological and visual models of the early modern period, especially the 17th
century. Since imago in the baroque was an omnipresent medium of cultural
transfer, some fundamental ideas of the Ukrainian scholastic theology were
accepted by the Serbs firstly via images, only to be confirmed by the official
acceptance in Church practice. Modern scientists concerned with the spread
of Ukrainian theology among other Orthodox Slavic peoples should find this
work of Bodin Vuksan especially valuable and indispensable. He presents of
the Serbian high baroque iconostasis in the 18th century, in its thematic devel-
opment, as an important multifunctional entity for interdisciplinary studies.

253
 BA R O QU E T H E M E S O F T H E SE R B IA N IC O N O STA SI S . . .

The author was an important representative of the art historical icono-

logical method, primarily developing around the Department of Art History
on the Faculty of philosophy in Belgrade from the seventh decade of the 20th
century onwards. His competent approach to Russian, Ukrainian and Serbian
baroque theology, as means of understanding and interpreting the changes
in Serbian church art of the time, elevated the iconological research of the
topic to the new level of quality. Without his work, our contemporary under-
standing of the 18th century as an important reformatory period in Serbian art,
theology and culture as a whole, would lack some crucial components. The
scholarly observations presented by this book in particular are concerned with
specific thematic developments in the organism of the high iconostasis that
can be interpreted as unique examples of the new baroque spirit. That spirit
changed the traditional outlook of the iconostasis in the equally baroquised
church interior; the new contents followed the flamboyant appearance of the
structure. The origins and meaning of new baroque themes pictured on the
adorned altar screen were, as Vuksan constantly points out, deeply rooted in
theological and ceremonial innovations of Ukrainian origin.
This powerful context brought Vuksan to identify four crucial domains
of thematic transfers onto the Serbian baroque iconostasis - themes concern-
ing the Eucharist, Repentance, Passion and the Virgin. Already in the Intro-
duction, the author positions himself as a competent user of scholarly works
on Ukrainian theology of the 17th and 18th centuries, its development within
the reformatory teaching on Kiev-Moghila Academy. The institutionally con-
trolled imports of Ukrainian theological and ritual books to the Metropoli-
tanate of Karlovci in the first quarter of the 18th century, Vuksan points out as
the crucial element of the subsequent transference of new baroque postulates
in broader contexts of Serbian church art and culture. Vuksan’s fundamental
thesis — that the baroque liturgy of the Orthodox church, with all its dog-
matic and ceremonial features that changed its traditional outlook, represents
the basis for understanding the thematic development of the high iconostasis
— turned him towards explanation of the basic postulates of the Ukrainian
scholastic theology. His competent knowledge of the Ukrainian, Russian and
Western scholarly writings on the topic, but also of the original writings of
the Orthodox baroque theologians, came especially afore in the segment of
the text concerned with the Eucharistic themes. Vuksan competently analyses
the contents of the specific type of liturgical books — the Liturgiarions, which

254
 Su mmar y

were printed in Russia or Ukraine and mass-imported, along with other litur-
gical and theological books, to the Metropolitanate of Karlovci.
In the special segment of the book, the author examines the doctrine con-
cerning the conversion of the substance of the Eucharistic elements into the
body and blood of Christ at consecration during the Orthodox liturgy and
its influence upon the high iconostasis thematic choices. The Catholic doc-
trine of transubstantiation, in collision with traditional Orthodox belief and
practice, nevertheless entered the Orthodox theology via Kiev during the 17th
century, where it became incorporated into the official Orthodox teachings
and practice. New illustrative concepts appeared explaining and supporting
the new teaching, and the old ones became differently accentuated. The focal
illustrative point for the new stance became the representations of the Last
supper on the high iconostases, usually positioned above the main Incarnation
point — the Royal doors of the iconostasis, carrying more pronounced or di-
rect illustration of the consecration moment.
Every following chapter of the book is equipped with equally thorough
study of the fundamental reformatory ideas of the Ukrainian baroque theol-
ogy which, notwithstanding the sharp critique in part of the Russian Orthodox
church and official condemnation on the Moscow council in 1690, decisively
marked the Eastern Orthodox world, especially the church life and practice in
the Metropolitanate of Karlovci and the writings of its most influential theolo-
gians — Dionisije Novakovic and Jovan Rajic. The ethical and didactical side
of those teachings, again accepted from the Catholic understanding of the
baroque church as a place of teaching and of receiving the moral lessons and
guidance, had significant influence upon the thematic circle on the iconostasis
concerning the themes of repentance. Vuksan singles out the scenes that didn’t
have roots in traditional Orthodox iconography and explains their appearance
and popularity on iconostases by the demands exerted by reformed baroque
liturgy and catechesis of the Orthodox Church. He also underpins the influ-
ence of Cristian humanism, developed by Catholic post tridentine theology.
On this explanatory background he brings fresh analysis of the themes in the
lowest zones of the iconostasis, placed under the throne icons, based on the
contemporary redactions of the Lenten Triodion — the parables of the Phar-
isee and the Tax Collector, the Prodigal Son, of the Rich man and Lazarus,
the parable of the Sower, of the Good Samaritan, the Mote and the Beam, etc.
simultaneously bringing forward the ideological connections with liturgies
during the time of preparation for the Great Lent.

255
 BA R O QU E T H E M E S O F T H E SE R B IA N IC O N O STA SI S . . .

The liturgies of the Great Lent and of the Passion Week, but also Ukrain-
ian baroque church poetry and preachings, are treated by Vuksan as primary
sources for explanation of the appearance and development of the scenes of
Christ’s Passion on the Serbian high iconostasis. Realism and expressiveness
of Christ’s bodily suffering, uncharacteristic for earlier art of the Orthodox
world, Vuksan explains in connection with dominating changes of the Ukrain-
ian theological outlook in the 17th century. The most important doctrinarian
changes, however, the author identifies among themes concerning the Virgin
— especially those connected with the doctrine of the Virgin’s Immaculate
Conception, never officially accepted by the Orthodox Church, but promptly
and readily adopted in religious art. The influences of Catholic teachings about
the Virgin penetrated and deeply affected the Ukrainian baroque theology in
the 17th century and formed an entirely new habitus of the Orthodox Marian
piety. The supreme knowledge of those Bodin Vuksan manifests through nu-
merous citations from Ukrainian theologians and lucid explanations of most
important unorthodox images of the Virgin in the Metropolitanate of Karlovci
— The Coronation and Immaculate Conception.
The concluding pages of the book are dedicated to the critical review of the
scientific evaluations of the high iconostasis as a phenomenon in contempo-
rary research, primarily those from the academic communities with Orthodox
historical heritage. The statements of some researches that the high baroque
iconostasis represented the purely esthetic phenomenon, not rooted in the
basic teaching of the Orthodox faith, where the icon had lost its primary ora-
torical and cognitive function, Vuksan refutes by underlining his basic schol-
arly stance about fundamental connection between the thematic development
of the high baroque iconostasis and contemporary theological teaching and
liturgical practice. He considers the high iconostasis as a sort of summa theo-
logiae of the baroque Orthodox faith, putting forward the fact that pictorial
tradition often served as a precursory medium which potently stimulated the
transmission of theological ideas from one religious environment to another,
only to be subsequently confirmed by the official written or printed word.

256
 СПИСАК ИЛУСТРАЦИЈА

1. Никола Нешковић, Крштење Христово (1762–1763),

иконостас Цркве у Владичанском двору у Вршцу. . . . . . . . . . . . ��������� 6
2. Иконостас Цркве Светог Николе у Земуну, сликарство Димитрије
Бачевић (1762). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 14
3. Иконостас Цркве Светог Николе у Краљевцима, сликарство Јаков
Орфелин (1792–1794) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 17
4. Евхологион или Велики требник митрополита Петра Могиле
(1646), Кијев������������������������������������������������������������������������������������������������������ 20
5. Непознати сликар, Портрет митрополита Викентија Јовановића
(1731), Митрополијски двор, Сремски Карловци ���������������������������������� 26
6. Иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку (1779),
сликарство Теодор Крачун. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 28
7. Велики требник митрополита Петра Могиле (1646),
почетак поглавља о Светој тајни Крштења������������������������������������������30
8. Јован Поповић, Крштење Христово (1761),
иконостас Цркве Светог Николе у Сегедину . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 32
9. Непознати сликар, Портрет митрополита Павла Ненадовића
(друга половина XVIII века), Митрополијски двор,
Сремски Карловци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 33
10. Јаков Орфелин, Крштење Христово (1773),
иконостас Цркве Светог Николе у Кикинди. . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 35
11. Царске двери и Тајна вечера (1786–1787), иконостас Цркве Светог
Георгија у Угриновцима, сликарство Михаило Радосављевић. ���������� 38
12. Теодор Крачун / Јаков Орфелин, Тајна вечера (1780–1781),
иконостас Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима 40
13. Насловна страна Служебника (1629), Кијев. . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 47
14. Насловна страна Служебника (1691), Лавов. . . . . . . . . . . . . . . . . ��������� 58

257
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

15. Насловна страна Служебника митрополита Стефана

Стратимировића (1799), Будим. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 63
16. Јован Поповић, Портрет епископа Дионисија Новаковића
(седма деценија XVIII века), Епископски двор, Сентандреја . . ���������� 72
17. Царске двери иконостаса Цркве Свете Тројице манастира
Нови Јазак, сликарство Димитрије Бачевић са сарадницима (1769) 82
18. Служебник, Последовање Свете тајне Причешћа (1746), Кијев�������� 84
19. Василије Романовић, Тајна вечера (1771), Музеј СПЦ, Београд���������� 87
20. Јован Поповић, Тајна вечера (1761),
иконостас Цркве Светог Николе у Сегедину . . . . . . . . . . . . . . . . ���������� 88
21. Царске двери и Тајна вечера (1761), иконостас Цркве
Светог Николе у Сегедину, сликарство Јован Поповић. . . . . . . ���������� 91
22. Василије Остојић, Света Тројица (1777–1781),
иконостас Саборне цркве Успења Богородице у Сентандреји. ���������� 93
23. Теодор Крачун, Неопалима купина (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . ���������� 96
24. Теодор Крачун, Парабола о митру и фарисеју (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку�������������������������� 100
25. Димитрије Братоглић, Прича о блудном сину (1828–1831), иконостас
Цркве Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима���� 102
26. Јован Поповић, Кушање Христово (1761),
иконостас Цркве Светог Николе у Сегедину . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 105
27. Теодор Крачун, Кушање Христово (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 106
28. Теодор Крачун, Кушање Христово (1780–1781), иконостас
Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима�������������������� 107
29. Иконостас Цркве Светог Николе у Старом Сланкамену,
сликарство Василије Остојић (1749) и Стефан Тенецки (1764).�������� 108
30. Теодор Крачун, Парабола о труну и брвну (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 111

31. Теодор Крачун, Јона и кит и Пророк Илија у пустињи (1775),

иконостас старе цркве Светог Стефана у Сремској Митровици������ 112

258
 Сп ис а к и л ус т р а циј а

32. Никола Нешковић, Јона и кит (1762–1763),

иконостас Цркве у Владичанском двору у Вршцу. . . . . . . . . . . . �������� 115
33. Теодор Крачун, Јона и кит (1773),
иконостас Цркве Светих Кузмана и Дамјана у Нештину. . . . . . �������� 116
34. Георгије, Парабола о богаташу и убогом Лазару и Јона и кит (1764),
иконостас цркве Светог Николе у Старом Сланкамену. . . . . . . �������� 118
35. Теодор Крачун, Јестира пред Ксерксом (1780), иконостас некадашње
хорске капеле Саборне цркве у Сремским Карловцима. . . . . . . �������� 121
36. Теодор Крачун, Гостољубље Аврамово (1780), иконостас некадашње
хорске капеле Саборне цркве у Сремским Карловцима. . . . . . . �������� 122
37. Теодор Крачун, Проналажење Мојсија (1780), иконостас некадашње
хорске капеле Саборне цркве у Сремским Карловцима. . . . . . . �������� 123
38. Теодор Крачун, Жртва Аврамова (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 124
39. Јаков Орфелин, амблеми Вера и Правда (1773),
иконостас Цркве Светог Николе у Кикинди. . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 127
40. Јаков Орфелин, амблеми Љубав и Мужество (1773),
иконостас Цркве Светог Николе у Кикинди. . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 128
41. Царске двери иконостаса Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку,
сликарство Теодор Крачун (1779) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 129
42. Царске двери иконостаса Цркве Светог Николе у Кикинди,
сликарство Јаков Орфелин (1773). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 130
43. Јов Василијевич, Благовести са српским светитељима (1745),
иконостас Цркве манастира Крушедол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 132
44. Јаков Орфелин, Прибијање на крст (1792–1794),
иконостас Цркве Светог Николе у Краљевцима . . . . . . . . . . . . . �������� 136
45. Димитрије Поповић, Христова страдања (средина XVIII века),
Христов гроб из Горње цркве Ваведења Богородице
у Сремским Карловцима, Музеј града Новог Сада, Нови Сад. �������� 139
46. Димитрије Поповић, Христова страдања (средина XVIII века),
Христов гроб из Горње цркве Ваведења Богородице
у Сремским Карловцима, Музеј града Новог Сада, Нови Сад. �������� 140

259
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

47. Димитрије Поповић, Христова страдања (средина XVIII века),

Христов гроб из Горње цркве Ваведења Богородице
у Сремским Карловцима, Музеј града Новог Сада, Нови Сад. �������� 141
48. Непознати аутор, Плаштаница епископа Синесија Живановића
(1756), Музеј СПЦ, Београд. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 144
49. Никола Нешковић, Христова страдања (1763–1764),
иконостас Цркве Светог Георгија у Темишвару. . . . . . . . . . . . . . �������� 146
50. Никола Нешковић, Христова страдања (1763–1764),
иконостас Цркве Светог Георгија у Темишвару. . . . . . . . . . . . . . �������� 147
51. Јаков Орфелин, Христова Страдања (1792),
иконостас Цркве Ваведења Богородице у Стапару. . . . . . . . . . . �������� 148
52. Јаков Орфелин, Христова Страдања (1792),
иконостас Цркве Ваведења Богородице у Стапару. . . . . . . . . . . �������� 149
53. Теодор Крачун, Распеће (1773), иконостас Цркве
Светих Кузмана и Дамјана у Нештину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 152
54. Теодор Крачун, Распеће (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 153
55. Јаков Орфелин, Распеће, (1773),
иконостас Цркве Светог Николе у Кикинди. . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 154
56. Иконостас Саборне цркве Успења Богородице у Сентандреји,
сликарство Василије Остојић (1777–1781). . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 155
57. Балдахин са представама Христових страдања, Саборна црква
у Сентандреји, сликарство Василије Остојић (1777-1781). . . . . �������� 156
58. Василије Остојић, Жртва Аврамова (1777–1781),
Саборна црква у Сентандреји. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 157
59. Василије Остојић, Очишћење Исаије (1777–1781),
Саборна црква у Сентандреји. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 158
60. Василије Остојић, Пророци Исаија и Јеремија (1777–1781),
Саборна црква у Сентандреји. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 159
61. Теодор Крачун, Христос пред Кајафом (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 160
62. Теодор Крачун, Пилат пере руке (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 161

260
 Сп ис а к и л ус т р а циј а

63. Теодор Крачун, Христос пада под теретом крста (1779),

иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 162
64. Теодор Крачун, Прибијање на крст (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 163
65. Теодор Крачун, Полагање Христово у гроб (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 164
66. Теодор Крачун, Мироносице на Христовом гробу (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 165
67. Теодор Крачун, Noli me tangere (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку�������������������������� 166
68. Јован Поповић, Богородица са Христом (1761),
престона икона иконостаса Цркве Светог Николе у Сегедину.�������� 176
69. Јован Максимович, Богородице дево (1707), Чернигов. . . . . . . . �������� 181
70. Василије Остојић, Безгрешно зачеће Богородице (1772–1776)
иконостас Цркве Светог Николе у Вуковару, Ризница СПЦ,
Сремски Карловци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 182
71. Јован Исајловић, Безгрешно зачеће Богородице
(друга половина XVIII века), Галерија Матице српске, Нови Сад���� 183
72. Јов Василијевич, Безгрешно зачеће Богородице (1750),
свод припрате цркве манастира Крушедол. . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 190
73. Димитрије Поповић, Безгрешно зачеће Богородице (1777),
Богородичин трон Цркве Светог Саве у Српском Итебеју. . . . �������� 193
74. Теодор Крачун, Пророк Јосија (1776–1778), са иконостаса Цркве
Светог Николе манастира Ново Хопово, Ризница СПЦ,
Сремски Карловци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 196
75. Никола Нешковић, Пророци Авакум и Језекиљ (1763–1764),
иконостас Цркве Светог Георгија у Темишвару.. . . . . . . . . . . . . . �������� 199
76. Никола Нешковић, Пророци Данило и Илија (1763–1764),
иконостас Цркве Светог Георгија у Темишвару.. . . . . . . . . . . . . . �������� 200
77. Теодор Крачун, Пророк Гедеон (1776–1778), са иконостаса Цркве
Светог Николе манастира Ново Хопово, Ризница СПЦ,
Сремски Карловци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 201

261
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

78. Теодор Крачун, Пророк Авакум (1776–1778), са иконостаса Цркве

Светог Николе манастира Ново Хопово, Ризница СПЦ,
Сремски Карловци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 202
79. Мојсеј Суботић, Богородица Знамења (1785),
иконостас Цркве Светог Георгија у Великим Бастајима. . . . . . . �������� 203
80. Никола Нешковић, Крунисање Богородице (1763–1764),
иконостас Цркве Светог Георгија у Темишвару. . . . . . . . . . . . . . �������� 208
81. Теодор Крачун, Крунисање Богородице (1779),
иконостас Цркве Светог арханђела Гаврила у Сусеку. . . . . . . . . �������� 209
82. Стефан Тенецки, Крунисање Богородице (вероватно осма деценија
XVIII века), Црква Светог Николе у Сегедину. . . . . . . . . . . . . . . �������� 210
83. Атанасије Тенецки, Крунисање Богородице (1799). . . . . . . . . . . . �������� 211
84. Јанко Халкозовић, Крунисање Богородице са светитељима
(друга половина XVIII века), из Цркве Светог Стефана у
Сремској Митровици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 216
85. Теодор Крачун, Крунисање Богородице (1776–1778), са иконостаса
Цркве Светог Николе манастира Ново Хопово, Ризница СПЦ,
Сремски Карловци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 218
86. Иконостас Цркве Свете Тројице манастира Нови Јазак,
сликарство Димитрије Бачевић са сарадницима (1769). . . . . . . �������� 220
87. Иконостас Цркве Светог арханђела Михајла у Лаћарку,
сликарство Григорије Давидовић Опшић (1786). . . . . . . . . . . . . �������� 223
88. Иконостас Цркве Светог Николе у Сегедину,
сликарство доњих зона Јован Поповић (1761). . . . . . . . . . . . . . . �������� 224
89. Иконостас Цркве Вазнесења Христовог у Руми,
сликарство Стефан Тенецки (1772) и други. . . . . . . . . . . . . . . . . . �������� 227
90. Иконостас Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима,
сликарство Теодор Крачун и Јаков Орфелин (1780–1781). . . . . �������� 230
91. Јаков Орфелин, Света Тројица (1792–1794),
иконостас Цркве Светог Николе у Краљевцима . . . . . . . . . . . . . �������� 233
Илустрација на корицама: Теодор Крачун, Крштење Христово (1780),
Галерија Матице Српске, Нови Сад

262
 РЕГИСТАР ИМЕНА
Аксентије Остојић 163
Алексеј II, патријарх 52
Алексеј Михајлович, цар 25
Амвросије Дубњевич 182
Андреј Скулски 144
Андреј Шалтист 34
Андрија Критски 119, 120, 121, 122
Антоније, архимандрит 138, 172, 179
Арсеније IV Јовановић Шакабента
77
Арсеније Радивојевић 78
Атанасије Јевтић 199
Афиногенов, Д. Е. 199
Бартенштајн, Ј. Х. 80
Белецкий, А. 143
Бетин, Л. В. 171
Біда, К. 141
Большаков, С. Т. 200
Бонавентура 155
Борчић, В. 90, 92
Бошков, М. 61, 65, 66, 185
Булгаковъ, С. 79, 197, 198
Буслаевъ, Е. И. 152
Бѣлокуровъ, С. 25
Варлаам Јасински 54
Васијан, епископ ростовски 194
Василије Велики 41, 45, 46, 51, 52, 53,
59, 65, 150
Василије Остојић 88, 165, 191, 205
Василије Романович 89
Венiаминъ (Краснопѣвковъ) 198
Веселинов, И. 69, 71
Виктор, иконописац 90
Висарион Павловић 70, 73
Виссаріонъ (Нечаевъ) 99, 101, 118,
149, 168, 180, 197
Витковић, Г. 66
Вићентије Јовановић, митрополит
27, 34, 61, 62, 67, 77, 185
Вишневскій, Д. 57, 64, 75, 178, 182,
184
Воиновъ, Н. 198
Гаврило Домецки 53
Гаврило Стефановић Венцловић 66
Гавріилъ, архимандрит 89, 94
Галятовскй, I. 50, 55, 65, 66, 138, 179
Гедеон Балабан 44, 51
Гедеон Четвертински 54
Голубевъ, С. 19, 138, 184
Голубинскій, Е. 24, 170
Григорий Саввич Сковорода 180
Григорије Давидовић-Опшић 191
Григорије Димовић 71
Григорије Јездимировић 164, 217
Григорович, В. 172
Гриньох, I. 229
Грубач, С. 204, 214
Грујић, Р. М. 80, 185
Давидов, Д. 167
Дамјан Каулици 186
Данилевскій, С. 145
Дебольскій, Г. С. 89, 99, 101, 110, 112,
113, 116, 118, 119, 134, 135, 137,
161, 169, 170
Димитрије Бачевић 163, 189, 191,
204, 215
263
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

Димитрије Поповић 164, 191 Јероним Миткевич 75

Димитрије Ростовски 57, 138, 142, Јефрем Сиријски 113, 126
143, 145, 179, 199, 207, 212 Јоаким, руски патријарх 23, 52, 53,
Дионисије Новаковић 73, 74, 75, 185, 54, 55, 56, 60, 76, 177, 179, 192
186, 188 Јоаким, цариградски патријарх 22
Дмитревскій, И. И. 89, 134, 167, 168 Јоаникије Волкович 144
Дмитріевскій, А. 145 Јоаникије Гаљатовски 50, 65, 138,
Дьяченко, Г. 81 179
Јоасаф Кроковски 184
Ђурић, В. Ј. 198 Јоасаф Томилович 74, 75
Јован Дамаскин 199
Евгенијe Вулгарис 188 Јован Златоусти 41, 44, 46, 51, 52, 53,
Епифаније Славинецки 53 59, 65, 217
Ефимовъ, А. 37 Јован Исајловић старији 191, 192
Јован Поповић 34, 191
Живов, В. М. 206 Јован Рајић 66, 135, 187, 188
Жолтовський, П. М. 172, 192
Јован Четиревић Грабован 165
Жуковский, A 20
Јов Борецки 137
Јосиф II 133
Забѣлинъ, И. 36, 172
Јосиф Кононович Горбацки 184
Запаско Я. 86
Јосиф, патријарх 25, 51
Захарије Орфелин 75, 78, 163, 188
Каптеревъ, Н. Т. 24, 25
Иларион Негребецки 182
Илијас Минијатис 188 Карабиновъ, Н. 119
Ильинъ, В. Н. 137, 161, 170 Каратаевъ, И. 153
Инокентије Поповски 57, 182 Карташев, А. В. 24, 25, 133
Инокентій Гизель 50, 55, 66 Кашанин, М. 205
Ириней (Клементьевский) 103 Кипріанъ (Керн) 77
Іоаннъ Маѯимовичъ 180, 181 Кирил Транквилион Ставровецки
Ісаевич, Я. 86 50, 55, 66, 212
Кићовић, М. 151
Јyстин Поповић 41 Климент IV, папа 68
Јаков Орфелин 164, 175, 191 Козлов, М. 199
Јакшић, М. 77 Коссовъ, С. 49, 55
Јанко Халкозовић 92, 117, 163, 191, Костић, М. 101, 170, 188
205, 215, 217 Красносельцевъ, Х. 50
Јевтимије, инок 53, 54, 60 Крсто Пејкић 187
Јелисеј Плетенецки 45, 51 Крыжановскій, Е. М. 15, 17, 18, 19,
Јеремија II, цариградски патријарх 20, 22, 44, 70, 77
18, 22, 169 Крыловскій, А. С. 146

264
 Ре г ис т а р и мена

Лав Мамонич 45, 48, 60 Мојсије Петровић 61

Лазар Барановичъ 16, 54, 55, 65, 66, Морозовъ, П. О. 143, 147
179
Лебедев, А. 214 Нарбековъ, Б. 172, 192, 213
Левин, П. 126 Нестор Петровић 200
Левицки, П. 74, 75, 182 Никифоръ, архимандрит 117
Лесек, М. 117 Николај Петровић 163
Лихуди, Јоаникије и Софроније 53, Никола Нешковић 164, 191
54 Никольский, К. 77, 81, 83, 89, 134,
Лудолф Саксонски 155 168, 194
Лукан, П. 184 Никольскій, А. I. 137, 138
Никон, патријарх 24, 51, 171, 188
Макаріе (Булгаков) 68
Макаріе, митрополит 25 Огіенко, И. 51, 56
Макарій (Миролюбовъ) 134, 195 Орловъ, Г. 137, 149, 161, 168, 169
Максимовић, В. 204
Максим Суворов 185 Павић, М. 61, 66, 186
Марија Терезија 78, 232 Павле Георгијевић 151
Маринковић, Б. 73 Павле Ненадовић, митрополит 27,
Марковскій, М. 138 34, 35, 66, 75, 77, 150, 151
Матија Дивковић 185 Павле, патријарх 77, 81, 90, 215
Медаковић, Д. 97, 124, 172 Пајсије, јерусалимски патријарх 25
Мелитон Сардијски 154 Партеније, патријарх 48
Микић, О. 114 Петар Велики 56
Милановић, В. 198 Петар Могила 19, 20, 21, 22, 31, 34,
Миловановић, Ч. 66 46, 48, 49, 50, 52, 53, 55, 57, 60, 61,
Мильков, В. Б. 151 65, 66, 67, 70, 71, 180, 226
Мирковић, Л. 198 Петровић, Б. 27, 69
Мирковичъ, Г. 23, 43, 45, 46, 49, 50, Петровић, Д. Н. 151, 205
51, 53, 54, 57, 59, 60 Петровскій, А. 60
Миросављевић, В. 187 Петровъ, Н. И. 75, 143, 147, 184, 212
Миткевич 75 Пије IX, папа 178
Митрофан Шевић 67, 68 Пикјо, Р. 25
Михаилo VIII Палеолог 68 Писаревъ, Х. 110
Михаиловић, Р. 29, 62, 67, 73, 75, 97, Платон Левицки 74, 75
105, 124, 154, 170 Покровскій, Н. 152
Михаило, митрополит 78 Полонська-Василенско, Н. 15, 17, 18,
Міляева, Л. 172 21, 23, 44, 56
Младеновић, А. 61 Поповъ, M. С. 179
Мојсеј Суботић 163 Поповъ, А. 198

265
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А
Прилуцкій, В. 15, 16, 18, 19, 21
Псеудо-Беда 155
Радујко, М. 90
Рафаел Баришић 173, 175
Рафаил Заборовски 75
Рождественскій, С. 19, 20, 22
Розановъ, В. И. 145
Романовскій, А. 194
Руварац, Д. 27, 29, 34, 61, 73, 77, 151,
187, 188
Рѣзановъ, В. И. 143, 144, 145, 147, 212
Савельева, О. А. 159
Самарџић, П. 97
Самуило Бакачић 65
Сандић, А. 80
Сафоновичъ, Т. 50, 54, 55
Свирѣклинъ, А. 180
Сергій (Страгородскій) 104
Силвестер Медведев 53, 54, 55
Симеон Полоцкій 53, 55, 66, 179
Сменцовскій, М. 43, 48, 51, 53, 54
Соловьевъ, И. П. 99
Софронова, Л. А. 30, 143, 148
Сперанскій, М. Н. 151, 212
Сперовскій, Н. 134, 135, 171, 194,
198, 200
Стефан Гавриловић 191
Стефан (Илкић) 146
Стефан Јаворски 74, 210
Стефан Стратимировић 62
Стефан Тенецки 215, 217
Стошић, Љ. 109, 170, 172
Сумцовъ, Н. Т. 16
Суханов, А. 25
Тарасій (Курганскій) 157, 158
Теодор Илић Чешљар 88, 89, 133,
165, 175
266
Теодор Крачун 88, 114, 164, 175, 217
Теодор Поповић 164
Теодор Симеонов 217
Теодосије Сафонович 50, 54
Теофан Прокопович 61, 74
Тимотијевић, М. 29, 34, 89, 97, 101,
123, 133, 170, 175, 186, 206, 213,
217
Титов, Ѳ. 15, 20, 21, 31, 153
Томандл, М. 151
Томас Фиртлер 205
Троицкій, В. 145, 219
Троицкій, Н. 219
Успенский, А. И. 200
Успенский, Л. 134, 195
Успенский, Н. Д. 22, 24, 43, 45, 48, 51,
52, 53, 67, 68, 69, 81, 171
Фiголъ, В. 212
Федотов, Г. П. 133, 206
Филарет Никитич, патријарх 25
Франко, I. 138, 151
Хараламповичъ, К. В. 23, 51
Хойнацкій, А. Т. 21, 229
Христофор Чарнуцки 57, 182
Цимбалістий, П. 51
Чурчић, Л. 73
Шелмић, Л. 205, 206
Шляпкинъ, И. А. 43, 54, 55, 56, 57,
143, 179
Штефанић, В. 185
Языкова, И. К. 219, 221
Ярема, В. 172
 Ре г ис т а р и мена

Albrecht Dürer 174 Francastel, G. 222

Anceschi, L. 125 Freedberg, D. 213
Andronikof, C. 99, 101, 107, 108, 112,
113, 119, 120, 134, 137, 170 Gagarin, I. 178, 179
Antonio Daza 174 Giraudo, C. 68
Argan, G. C. 225 Gordillo, M. 178
Gotz, G. B. 174
Bach, I. 15 Gracian, B. 125
Bamer, W. 30 Gundlach, R. 67, 68
Barilli, R. 125
Basile (Krivochéine) 67, 69 Haeger, B. 104
Baudouin, F. 213 Hartig, M. 173, 174, 175
Beissel, S. 178 Hasse, F. 13
Bernardi, C. 150, 173, 174, 175 Haulotte S. J, E. 119
Berndt, M. 138 Hibbard, H. 189
Bethlem 173 Hotz, R. 24, 43
Bocian, I. 44
Boulgakov, S. 117, 210, 215 Iljine, V. 119
Browe, P. 79
Jacob Ledesma 185
Cattaneo, E. 102 Janeras, S. 137, 161
Christian Adrian Cruys, Adrichomius Jeffreys, E. M. 198
174 Jodocus Andries 174
Contardi, B. 225 Jugie, M. 68, 178, 179, 180, 184, 189
Conte, G. 125 Jungmann, J. A. 42, 43, 85
Costantini, C. 189
Cracraft, J. 226 Klauber, J. W. X. 174
Kniazeff, А. 137, 149, 169, 170, 225
Daniélou, J. 117, 168 Knipping, J. B. 85, 104, 116
Dassmann, E. 115, 168 Kollamparampil, A.G. 137
Diekamp Moiso, C. 104 Konstantynowicz, J. B. 135, 194
Dumoutet, E. 43, 79 Kramer, E. 173, 174
Dwirnyk, J. 13, 222
Lachmann, D. 126
Echols, M. T. 213 Lange, K.–P. 126
Eckmann, N. 173, 174, 175 Lausberg, H. 126
Evdokimov, P. 81 Lebrecque-Pervouchine, N. 13, 219
Lechner, G. M. 195
Felmy, K. Ch. 50 Ledit, Ј. 197, 207
Florovsky, G. 226 Leonardo di Porto Maurizio 174

267
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

Lépicier, A.-M. 189, 204 Roschini, G. M. 178, 210

Levi D’Ancona, M. 189, 204 Rubin, M. 79
Lewin, Р. 143, 148
Longpre, E. 178 Sadeler, J. 174
Lossky, V. 195, 205 Salaville, S. 73, 186
de Lubac, H. 79 Sarbiewsky, M. K. 125
Lucas van Leyden 174 Scavizzi, G. 157
Lustrissimi, P. M. 185 Schmemann, A. 79, 99, 101, 107, 108,
110, 113, 119, 120, 121, 128, 134,
Mâle, E. 32, 85 219, 228
Marrow, J. H. 157 Senyk, S. 178, 184
Martin Schongauer 174 Ševčenko, I. 226, 231
Methodios (Fouyas) 68, 69, 178 Siemeon Manhard 174
Meyendorff, P. 19, 20, 21, 226 Soil, G. 178, 185
Solovey, M. M. 44, 50, 60, 229
Nelson, R. S. 198
Sţefănescu, J. D. 85
Sydorenko, A. 226, 231
Ohlolbyn, O. 229
Omrčanin, I. 178
Taft, R. 137
Onasch, K. 162
Tarnanidis, J. 188
Orichovius-Orezechowski, Stanislaw
Tea, E. 189
232
Tesauro, E. 125
Palachkovsky, V. 98, 99 Thompson, F. Ј. 19, 20, 22, 226
Palmieri, A. 178 Timmers, J. J. M. 189
Peček, D. 79 Tschižewskij, D. 126
Pelikan, J. 71, 205 Turčinović, J. 187
Pellegrini, B. 125
Pétridès, S. 188 Vanino, M. 185, 186, 187
Petrus Canisius 185 Verdier, P. 213
Pritsak, O. 231, 232 Vetter, E. M. 104
Vogel, C. 98
Raes, A. 21
Rigaux, D. 83 Walter, Ch. 85, 134
Roberto Bellarmino 185 Wenger, A. 22
Rodes, E. 179, 212 Windfuhr, M. 125

268
 РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА

Арад-Гај 217 Добринци 164

Донски манастир 172
Банат 105, 109, 113, 162, 164 Дунав 97, 228
Батајница 214
Бачка 105, 109, 113, 165, 217 Ечка 105, 123, 124, 125, 127, 191,
Бачко Петрово Село 165, 170, 175 201
Бездин 165
Београдско-карловачка митропо- Загреб 90, 173
лија 27 Замостјe (Zamośź) 229
Беркасово 191, 214 Земун 97, 101, 112, 113, 114, 128,
Бођани 105, 213 163, 201, 204, 214, 215
Бочар 109 Зрењанин 164, 191
Брест 44
Будим 62 Избиште 113
Буђановци 117, 119, 128, 163, 191, Ириг 88, 163, 167, 195, 214
192, 214
Јазак 195, 201
Велики Бастаји 201 Јарак 191
Велики Радинци 109, 164, 214 Јаши 67
Венеција 92 Јелецки манастир 36
Вилнa 45 Јерусалим 103
Вилово 202 Јордан, река 32
Вогањ 163
Вршац 34, 164 Карловачка митрополија 146
Вуковар 191, 205 Карловачко-београдска митропо-
лија 61
Голубинци 163 Кијев 24, 27, 48, 50, 56, 57, 59, 64,
Гудовац 165 65, 73, 138, 171, 189
Кијевопечерска лавра 19, 20, 31, 45,
Делиблато 109 46, 48, 138, 179, 207
Деспотово 109, 201 Кијевска митрополија 18, 22, 56
Дивош 101, 109 Кикиндa 88

269
 БА Р О К Н Е Т Е М Е С Р П С КО Г И КО Н О С ТАС А XV I I I В Е К А

Ковин 88, 109 Пивнице 191, 201

Краков 181 Пјатницка црква 172
Краљевци 164 Пожун 80
Кремљ 25 Полоцк 184
Крит 92 Попинци 163
Крушедол 189, 204 Потелич 172
Кувеждин 163, 217 Привина Глава 34, 214
Купиново 109
Равно Село 105, 113
Лавов 57, 64, 65, 144, 172 Ратково (Парабуће) 191
Лепавина 90 Рим 229
Лисичине 201 Ростов 194
Рума 214, 215, 217
Мађарска 109, 165 Румунија 164
Мартинци 164, 214 Русија 23, 24, 27, 29, 50, 51, 53, 54,
Мокрин 88, 89, 133 56, 60, 61, 62, 64, 77, 81, 94, 125,
Москва 23, 24, 27, 51, 52, 53, 57, 59, 151, 173, 187, 188, 194, 206
64, 65, 77, 177, 189
Московска патријаршија 18, 52, 56 Сава 97, 164, 228
Савинa 89
Нерадин 101 Сегедин 34, 109, 191
Нештин 109 Сенђурађ 162
Нови Бечеј 112 Сентандрејa 88, 109, 163, 165, 167,
Нови Сад 61, 66, 69, 70, 71, 73, 89, 168, 201
92, 97, 101, 105, 114, 117, 124, Сибач 101, 109, 112, 113, 114
151, 153, 162, 170, 172, 186, 191, Силбаш 217
200, 205, 206 Синајска пустиња 116
Ново Милошево (Беодра) 164 Сион 103
Ново Хопово 89, 214 Славонија 165
Сланкамен 109, 112, 113
Обреж 109 Срем 101, 113, 163, 213, 214, 217
Опатовац 163, 217 Сремска Митровица 109, 113, 114,
Осијек 191, 205 116, 214, 217
Сремски Карловци 61, 68, 69, 75,
Пакра 165 80, 88, 101, 105, 109, 112, 113,
Палестина 173 114, 164, 167, 175, 188, 189, 198
Перемишље 232 Српски Итебеј 164, 191

270
 Ре г ис т а р г е ог р а ф с к и х по ј мов а

Српски Ковин (Ráckeve) 201, 217 Фабрика (Темишвар) 164, 202

Стапар 109, 191, 192 Хабзбуршка монархија 27, 60, 61,
Стејановци 112 78, 127, 187, 228, 232
Стони Београд 201
Стрјатина 44 Харков 180
Сусек 101, 109, 113, 114, 128, 164, Хорив 116
175, 214
Црепаја 105, 191, 192
Темишвар 34, 202, 217
Тења 191, 192 Чалма 112, 214
Чернигов 36, 56, 59, 64, 138
Угарска 154, 185, 186 Чока 109, 164
Украјина 15, 16, 18, 19, 21, 22, 23,
27, 29, 31, 34, 43, 44, 48, 50, 54, Шашинци 164, 214
56, 57, 61, 64, 76, 86, 94, 125, 135, Шид 214
137, 145, 151, 172, 173, 186, 187, Шишатовац 191, 205
189, 192, 194, 213, 229 Шуљам 101, 163, 214

271
 РЕГИСТАР БИБЛИЈСКИХ ЦИТАТА

Пост Дан 15,16–32 161

2,1–20 118 2, 31–35, 45 195 15,43–47 161
2,20–25 118 Јона Лк
3,5 118 2,11 115 1,17 117
3,15 191 Мих 1,28 197
3,21–24 118 4,1 197 4,1–13 107
4,1–7 118 Авак 6,41–42 113
4,8–15 118 3,1–19 195 10,30–37 112
22,1–18 168 Мт 15,11–32 101
28,12 195 3,2 117, 127 16,19–31 111
Изл 4,1–11 107 18,10–14 99
3,2–3 197 4,4 109 23,2–49 161
26,33 197 5,7 112 Јн
Бр 6,14 113 6,47–57 92
17,8 197 6,14–21 113 13,31–18,1 161
Суд 7,3–5 113 18,1–28 161
6,36–40 195 11,14 117 18,28–19,16 161
1Цар 12,40 115 19,25–37 161
19,4–8 116 17,1–56 169 19,38–42 161
Пс 17,11 117 1Кор
45,9 207 25,31–46 110 10,17 39
Пнп 26, 26–28 84 Кол
3,7 197 26,26–28 39 II,17 168
4,8 207 26,57–75 161 Јев
Ис 27,3–32 161 2,2–4 198
6,1–7 167 27,9 169 9, 2,4 195
6,6–7 195 27,33–54 161 9,3 197
52,13–54,1 169 27,62–66 161 9,4 197
53,13 169 Мк 10,1 168
Јез 8,34 137 Отк
44,1–3 195 9,12 117 12,1 191, 207

272
 Б од ин Ву ксан • Бар окне тем е с рпс ког икон о с таса x v iii века

Бодин Вуксан
ISBN 978-86-85869-82-2 БАРОКНЕ ТЕМЕ
СРПСКОГ ИКОНОСТАСА
XVIII ВЕКА
9 788685 869822