RECEPTORI SPREGNUTI SA

PROTEINOM G
Predstavlja najveću familiju membranskih receptora. Čine oko 4% genoma
čoveka, a od toga su oko 50% receptorski proteini hemo i fotoreceptora (TR,
OR, transducin….) i oko 30% su receptori siročići (engl. orphan) što znači da
još vek nije poznat njihov ligand. Ligandi mogu biti hormoni, neurotransmiteri,
odoranti, tastanti, feromoni, vazoaktivni peptidi...veliki hemijski diverzitet
liganada amini, peptidi, AK, nukleotidi...
Najnovija klasifikacija
Klasa A: Receptori slični rodopsinu. Rodopsin se nalazi u štapićima i čepićima,
i spregnuti su sa opsinom. Receptori slični receptorima za rodopsin su
receptori za: kateholamini, holecistokinin, odoranti...
Klasa B: Druga grupa receptora su receptori slični receptoru za sektretin:
sekretin, glukagon, CRH, GHRH, VIP, parathormon.
Klasa C: su metabotropni (glutamat, tastanti, GABA...). Vezivanje za vanćelijski
N terminus.
Klasa F su glatki receptori koji učestvuju u hedgehog signalnom putu.
Ovu sliku smo dali kao primer za membranski receptor koji više puta prolazi
kroz membranu. I to je receptor za
kateholamine. Poseduje sedam
transmembranskih domena koji formiraju
jednu vrstu udubljenja za vezivanje
liganda poput kateholamina, vanćelijske
petlje koje su zadužene za vezivanje
proteinskih liganda, glikozilovani amino
kraj koji će da veže npr. glutamate.
Unutar ćelije se nalaze unutarćelijske
petlje koje poseuju hidrofilne
aminokiseline koje su zadužene za
aktiviranje proteina G i hidrofilni C kraj
koji se nalazi u pelji.
Protein G je član superfamilije GTP-
vezujućih proteina. Dele se u dve grupe.
Jedna grupa su klasični heterotrimeri koji se sastoje od α, β, γ subjedinica,
a drugi su mali proteini kao što je Ras.

Klasični heterotrimeri.

Kada je za njega vezan GTD on je neaktiva, a kada je vezan GTP on je

aktivan. Da bi se heterotrimer aktivirao neophodno je da se za njega veže
ligand. Kao što smo napomenuli sastoji se od tri subjedinice α, β, γ.
α subjedinica je ta koja vezuje GTP i GDP. Ona ima GTPaznu aktivnost i
hidrolizom GTP-a inaktivira G protein. Ona takođe interaguje sa efektorima:
adenilat ciklazom kada je aktiviraju adrenalin, glukagon, TSH (αs)... ili dodrant
(αolf) ili kada je aktivira noradrenalin preko α1 tada joj je efektor je fosfolipaza
C (αq).
Još jedna funkcija α (miristil i palmitoil grupom) subjedinice je da zajedno sa γ
(prenil grupom) subjedinicom ukotvljuju ceo kompleks u membranu. Što se tiče
ostatka G protein on ima još i βγ subjedinice koje takođe mogu da interaguju
sa efektorima što je relativno skoro ustanovljeno.

Mali G vezujući proteini

Preko 100 članova, pripadnika
familija Ras, Rho, Rab, Sar1/Arf i
Ran, koji funkcionišu kao biotajmeri
ćelije i regulišu spektar funkcija
(početak, kraj, trajanje...).
Kako se aktiviraju mali GTP vezujući
proteini? Slično kao i heterotrimeri.
Kada je za mali GTP vezujući protein
vezan GDP on je neaktivan, a kada je
za njega vezan GTP on je aktivan. Da
bi se aktivirao mali GTP vezujući
protein potrebna je pomoć tzv.
izmenjivača guaninskih nukleotida
GEF (engl. guanine nucleotide
exchange factors), koji pratkitčno
zameni GDP za GTP i aktivira mali G
vezujući protein. Pored njega u
aktivirajuće faktore spada i SOS (engl. engl. son of sevenless1 ) koji je potomak
sevenless gena kod sisara. Sam mali G vezujući protein nema tako dobru GTP-

1 Sevenless je gen koji kodira receptorsku tirozin kinazu kod drozofile

aznu aktivnost kao što ima α subjedinica heterotrimera, već mu je potrebna
pomoć za inaktivaciju tj. potreban mu je GTP-aza aktivirajući protein GAP
(engl.GTPase-activating protein).
Zaključak: aktivaciju malog G vezujućeg proteina vrše dva izmenjivača GEF i
SOS, dok inaktivaciju malog G vezujućeg proteina vrši GAP koji aktivira
njegovu GTP-aznu aktivnost.

MAP signalni kinazni put

Tirozin kinaza je receptor za faktore rasta, insulina itd. Nakon njihovog

vezivanja dolazi do autofosforilacije same tirozin kinaze. Sad ti fosfotirozini
predstavljaju mesta za pristajanje molekula koji imaju SH2 domene. Jedan od
proteina koji ima SH2 domen je GRB2 tj. receptor koji se vezuje za receptore
faktora rasta (engl.growth factor receptor bound protein). On takođe poseduje i
SH3 domen preko kog će da regrutuje SOS koji je aktivator Ras protein
dovodeći do izmene nugleotida GDP→GTP-om. I sada Ras regrutuje Raf (kinaza
kinaze MAP kinaze) na membranu. Pošto je Raf sad regrutovan i nalazi se na
membrani on može da fosforiliše sledeću kinazu na serinskim/treoninskim
ostacima - MEK (kinaza MAP kinaze). MEK je serin/treonin i tirozin kinaza koja
će sada da da fosforiliše MAP kinazu (ERK - ekstraćelijskim signalima
regulisana kinazu). MAPK će sada da ostvari negenomske efekte tj. da
fosforiliše nizvode proteine ili će da uđe u jedro i da ostvari genomske efekte tj.
da podstakne ili inhibira transkiripciju gena signalnih faktora.

RECEPTORI SPREGNUTI SA PROTEINOM G – α signalizacija

α subjedinica je spregnuta sa različitim enzimina i može da ih aktivira ili
inhibira: αs - aktivira, dok αi - inhibitorna subjedinica će da inhibira.
Adrenalin je primer hormona kod kog α subjedinica ostvaruje i jedno i drugo
dejstvo u zavisnosti od toga za koji se receptor hormon veže. Ako se veže za β
receptore aktiviraće αs, a kad se veže za α1 receptor aktiviraće drugi signalni
put, a kad se veže za α2 receptor aktiviraće αi subjednici.
Transducin - αt subjedinica neće aktivirati adenil ciklazu već će aktivirati
fosfodiesterazu (PDE) koja će dovesti do smanjenja cGMP-a.
Noradrenalin/adrenalin kada se veže za svoje α1 receptore aktiviraće αq
subjedinicu koja će aktivirati fosfolipazu C (PLC).
HEDGEHOG signalni put
U neku ruku se ostvaruje preko α subjedinice. On se ne uklapa u klasičnu
šemu α signalizacije. Dobio je ime SHH zbog mutanta drozofila koji podsećaju
na ježeve. Kod sisara ima 3
vrste liganda SHH, IHH,
DHH. Ono što je bitno za
hedghog (Hh) signalni put
je da jedna ćelija sintetiše
ligand i on može da deluje
na istu ćeliju ili na
susednu ćeliju koja
poseduje receptor za Hh
ligand. Hh ligand ima N i
C-kraj. C-kraj utiče na
autokatalitičko isecanje N-
kraja koji predstavlja
ligand. Ovaj ligand kao što
je napomenuto može da se
veže za samu ćeliju koja ga
je sintetisala ili za susednu
ćeliju koja ima dva
receptora. Jedan je
zakrpasti receptor Ptc
(engl. Patch), a drugi je glatki receptor Smo (engl. Smooth). N-Hh se vezuje
isključivo za zakrpasti receptor (Ptc) pored koga se nalazi Smo. Kada nema
liginda Ptc inhibira Smo. U prisustvu liganda inhibicija se otklanja tako da
sada Smo koji deluje preko αi subjednici postaje aktivan. Pošto je αi subjednica
inhibitora adeil ciklaza (AC) će biti neaktivna. Ono što je bitno za Hh put je da
nizvodno od ovih receptora za mikrotubule je vezan Hh signalni kopleks (HSC)
koji poseduje Ci traskripcioni faktor, Ser/Tre kinaza i supresor Ser/Tre kinaze.
Kada se ligand veže za Ptc dolazi do disocijacije kompleksa sa mikrotubula, on
se raspada i Ci ulazi u jedro gde aktivira transkripciju ciljnih gena.
Kada nema Hh liganda Ptc inhibira Smo. Pošto je inhibiran Smo, AC je aktivna
što dovodi do aktivacije protein kinaze A koja fosforiliše Ci transkripcioni
faktor. To onda dovodi do proteolize Ci transkripcionog faktora i deo njega ulazi
u jedro i predstavlja represor transkripcije što dovodi do repsresije transkripcije
ciljnih gena. Ti geni su geni koji utiču na rast i morfogenezu. Ako dođe do
promene u signalizaciji tada dolazi do malformacija -višak prstiju, zečija usna,
vučija usna, malformacije CNS-a.

Kolera toksin
Kolera toksin preko G proteina manifestuje ovu bolest koja se
manifestuje dijarejom nakon što toksin dospe u enterocite2. Kolera toksin se
sastoji od dve vrste subjedinica. Jednom subjedinicom se kolera toksin vezuje
na enterocitu, dok druga (A) subjedinica stiče enzimsku aktivnost kada uđe u
enterocit. Ona katalizuje ADP ribozilaciju αs, tj. transfer ADP-riboze na αs.
Kada se izvrši ADP ribozilacija dolazi do inhibicije GTP-azne aktivnosti G
proteina i on ostaje blokirana sa vezanim GTP. To dovodi do produžene
aktivacije AC i povećanja koncentracije cAMP-a. Povećan cAMP dovodi do
aktivacije PKA koja sada aktivira CFTR (kanal za Cl-). Cl- izlazi iz ćelije, za njim
ide Na+ i voda.
Sličan efekat ostvaruje i pertuzis toksin. Ovaj toksin na sličan način ulazi u
ćelije disajnog trakta i katalizuje ADP ribozilaciju α subjedinice G proteina.
Bolest koju izaziva je veili kašalj.
Receptori spregnuti sa proteinom G –
preko cAMP (nabrajanje puteva koje ćemo raditi)
 ACTH→kora
nadbubrega→glukokortikoidi
 ADH→tubulocit→zadržavanje vode

2
Ćelija tanskog creva
  sekretin→pankreasni kanalići→bazna komponenta soka
 noradrenalin→kardiocit→pozitivno inotropno
 Cholera toxin→enterocit→dijarea
cAMP svoje efekte ostvaruje tako što vezuje za regulatornu subjedinicu
protein kinazu A (PKA) što dovodi do disocijacije njene katalitičke subjedinice.
PKA je ser/thr kinaza i ona vrši fosforilaciju serinskih i treoninskih ostataka
nizvodnih proteina.

Glikogenoliza
Adrenalin dovodi do glikogenolize preko ovog puta. αs subjedinica
aktivira AC, koja stvara cAMP. On se vezuje za regulatornu subjedinicu PKA i
dolazi disocijacije katalitičke subjedinice koja sada fosforiliše kinazu glikogen
fosforilaze na Ser i Treoninskim ostacima. Fosforilacija kinaze glikogen
fosforilaze sada dovodi do njene aktivacije. Ona sada fosforiliše glikogen
fosforilazu i aktivira je tako da glikogen fosforilaza može da vrši glikogenolizu.
Istovremeno PKA fosforiliše glikogen sintazu i tako je inaktivira.

Antidiuretički hormoon
PKA tj. njena katalitička subjedinica može da ostvari i spore genomske
efekte pored negenomskih efekata. Nakon ulaska u jedro fosforiliše CREB
protein koji se vezuje za Cre3 (engl.cAMP response element) u promotoru
gena. Fosforilacija CREB-a omogućava da se za njega veže CBP (engl. CREB-
binding protein). CBP predstavlja most između same transkripcione
mašinerije i CREB-a. Na ovaj način antidiuretički hormon preko svojih V2
receptora dovodi do sinteze akvaporina 2. Oni su prisutni na zadnjem delu
nefrona. Ovde govorimo o fakultativnoj apsorpciji vode.

Receptorska desenzitizacija
PKA može nizvodno da fosforiliše ciljne proteine, ali može da fosforiliše i
jedan protein koji se naziva BARK, a to je kinaza β adrenalinskog receptora
koja se ubacuje u membranu i dovodi do fosforilacije β adrenalinskog
receptora (BAR). Na taj način dolazi do receptorske desentitizacije i sprečava
se prekomerno ubacivanje β adrenalinskog receptora. Tako BAR sam sebe
kontroliše da ne bi došlo do prekomerne aktivacije. PKA osim što fosforiliše
nizvodne proteine i tako učestvuje u signalnom putu, fosforiliše i kinazu
receptora koja se ubacuje u membranu i sam receptor. Na taj način se
indukuje receptorska desinzitizacija s jedne strane, a s druge strane
fosforilacija samog receptora omogućava da se za njega veže arestin. Arestin se

3
Sekvence u promotoru gena
vezuje za mesto vezivanja proteina G i ne dozvoljava da se protein G veže za
receptor, i takođe omogućava da se receptor internalizuje tj. ubaci u ćeliju.

Olflaktorni receptor

U pitanju je receptor spregnut sa proteinom G , a protein G se u ovom slučaju

naziva αolf. Dolazi do aktivacije AC koja proizvodi cAMP. cAMP sada aktivira
CNG kanal. Ovaj kanal nema voltažni senzor. Ovaj kanal je neselektivni kanal
za katjone. Na+ i Ca2+ ulaze u ćeliju, što dovodi do početne depolarizacije koja
otvara kanale za Cl- i on izlazi napolje. Ovo sada dovodi do depolarizacije koja
okida AP.

cGMP putevi

cGMP je drugi ciklični nukleotid uključen u

signalnu transdukciju kod proteina G.
Nalazimo ga u fotoreceptoru. Vizuelni
pigment RODOPSIN je član familije receptora
spregnutih sa proteinom G koji se u ovom
slučaju naziva TRANSDUCIN. Rodopsin čine
protein OPSIN i kovalentno vezani hromofor
11-cis RETINAL. Kada apsorbuje foton, cis
retinal izomerizuje u trans, što dovodi do
konformacionih promena opsina sledstveno
dovodi do promena receptora spregnutog sa
proteinom G i njegove aktivacije. Protein G je
transducin pa će tada αt da aktivira
fosfodiesterazu koja prevodi cGMP u GMP.
Kako cGMP otvara CNG kanale, smanjenje
njegove koncentracije dovodi do zatvaranja
ovih kanala (sprečavajući ulazak Ca2+ i Na+) i
do hiperpolarizacije.

Receptori spregnuti sa proteinom G - sec. glasnici DAG i

IP3
Ovi sekundarni glasnici nastaju od inozitol fosfata. Fosfatidilinozitoli su
glicerofosfolipidi, malo zastupljeni u ćelijskoj membrani, ali važni za signalnu
transdukciju. Vezivanje hormona za receptor spregnut sa proteinom G dovodi
do disocijacije αq subjedinice, koja aktivira fosfolipazu Cβ (PLCβ). Ona će
hidrolizovati PIP2 na DAG i IP3.
IP3 se vezuje za svoje receptore - IP3 kanali za Ca2+ koji se nalaze na
ER-u. Ca2+ izlazi i ostvaruje efekte u ćeliji: kontrakcija, egzocitoza, oslobađanje
histamina...On to postiže vezivanjem za protein koji se naziva kalmodulin
(Cam). Kalmodulin nije enzim, ali aktivira enzime koji se naziva kalomodulin
zavisne kinaze (Cam kinaza). Ova kinaza fosforiliše kinazu lakog lanca
miozina (MLCK) što dovodi do njene aktivacije. Kada se aktivira kinaza lakog
lanca miozina dolazi do preklapanja aktina i miozina i kontrakcije. Ovo je
slučaj u delovanju noradrenalina kao opšteg vazokonstriktora. Ca2+ ne sme da
ostane u ćeliji već se on uklanja SERCA, plazmamebranska Ca ATPaza (PMCA)
i Na/Ca izmenjivač (NCX).
DAG je drugi sec. glasnik. On je ostao u membrani i može da deluje na
svoje efektorske molekule samo ako su oni u membrani. Protein kinaza C
(PKC) je njegov efektorski molekul i ona se nalazi u citoplazmi. Međutim Ca2+ je
doveo do njene translokacije i umetanja u plazmamembranu. Sada na PKC
može da deluje DAG. PKC je ponovo Ser/Thr kinaza. Postoje tri familiji protein
kinaza C: zavisna od DAG, zavisna od Ca2+ i jedna za koju se ne zan od čega je
zavisna (nisu Ca2+ i DAG). PKC može da pokrene MAP kinazni put, da otvori
kanale za Ca2+ i da ostvari genomske efekte - utiče na transkripciju

Receptori spregnuti sa G – preko EIKOZANOIDA

Arahidonska kiselina je produkt hidrolize fosfolipida membrane, koja ima
ulogu sekundarnog glasnika. Ona aktivira seriju enzima - ciklooksigenaze, 5-
lipoksigenaze i epoksigenaze - konvertuju arahidonsku kiselinu u biološki
aktivne molekule. S tim da:
1. ciklooksigenaza je konvertuje u prostaglandine, prostacikline,
tromboksane.
2. 5-lipoksigenaze dovodi do stvaranja leukotriena i 5-HETE
3. epoksigenaze do HETE.
*Sintaza prostaglandih H je monotipski protein.
Na koji način nastaje arahidonska kiselina kao sec. glasnik?
 Direktni put - Kada se serotonin i glutamat vežu za receptore preko
Gi/Go receptora dolazi do aktivacije fosfolipaze A (postoji mogućnost da
je aktivira i βγ subjedinica) ili da se PLA aktivira preko MAP kinaznog
puta. Ovo je direktni put.
 Indirektni put - Ostvaruju dopamin, adrenalin, noradrenalin i serotonin
delujući preko fosfolipaze Cβ. U pitanju je αq subjedinica. Nastaje DAG
 koji se nalazi u membrani i DAG lipaza ga razlaže na Arahidonsku
kiselinu i mono-acil glicerol.
Prostaglandini i leukotrieni se vezuju za svoje prostanoidske receptore (GPRC)
koji su takođe receptori spregnuti sa proteinom G. Prostaglandin E može da se
veže za svoje EP prostaglandinske receptore 5 i preko tih receptora mogu da
ostvare vazodilataciju ili vazokonstrikciju.
Zaključak: Arahidonska kiselina nastaje kada se ligandi vežu za receptore
spregnute sa proteinom G. Ona se razlaže i dobijaju se prostaglandini,
prostaciklini i tromboksani koji svoje dejstvo takođe ostvaruju preko receptora
spregnutih sa proteinom G.
*Kada smo bolesni temperatura raste zbog prostaglandina E, a mi pijemo
aspirine i time sprečavamo nastanak prostaglandina. Meta aspirina je
cikoooksigenaza. Ciklooksigenaza je bifuncionalni enzim. On ima oksigenaznu
aktivnost, a zatim peroksidaznu aktivnost. Preko svoje cikloogsigenazne
aktivnosti ona prevodi arahidonsku kis. u prostaglandin G2 koji zatim
peroksidaznom aktivnošću prevodi u prostaglandin H2.
**Hipertoničarima se kao prevencija infarkta daje aspirin, jer smanjuje
nastanak tromboksana koji utiču na agregaciju trombocita.

Βγ signalizacija
Endocitoza i transport albumina posredovana kaveolinom

Da bi se albumin, veliki protein, preveo s’jedne strane na drugu moraju

da se stvore transcitozne vezikule. Indukcija stvaranja vezikula je vezivanje
albumina za receptor spregnut sa proteinom G i βγ subjedinica na neki način
aktivira Src koji je tirozin kinaza i na taj način ga aktivira. Src onda fosforiliše
dinamin i kaveolin. Dinamin je GTPaza koja je odgovorna za fisiju vrata
kaveole. Fosforilacijom dinamina dolazi do njegovog pridruživanja kaveolinu,
aktivacije GTPazne aktivnosti i odvajanja ove vezikule sa membrane. Ovaj
proces se naziva kaveolinom posredovana endocitoza albumina.

Aktivacija MAP kinaznog puta

SHC transformšući protein je spona između βγ subjedinica i MAP

kinaznog puta. SHC transformšući proteini su proteini koji poseduju SH
domen. βγ subjedinica aktivira SHC protein koji sada aktivira GRB2. Onda
dalje aktivira SOS. SOS opet aktivira Ras, odnosno doovodi do izmene
nukleotida, Ras sada stiče GTP-aznu aktivnost, omogućava translokaciju Raf-1
u membranu. Raf-1 aktivira MEK, MEK aktivira ERK i dakle na taj način βγ
subjedinica može da aktivira MAP kinazni put.
.

Metabolizam fosfoinozitida
βγ subjedinica može da:
1. aktivira Brutonovu kinazu, a ona aktivita fosfolipaza Cγ koja razlaže na
PIP2 na IP3 i DAG (indirektno)
2. može direktno da deluje na fosfolipaza Cβ koja će da razloži PIP2 na IP3
i DAG (direktno)
3. direktno da aktivira PI3K (fosfoinozitid-3-kinaza) koja učestvuje u mTOR
tj. putu koji se naziva PKBA signalni put. PI3K sada pretvara PIP2 u PIP3
koji sada regrutuje protein kinazu B tj. PBK (Act) u membranu i
omogućava da na njega deluje novi enzim koji se naziva fosfatidil
inozitol zavisna protein kinaza PDK. I sada može da fosforiliše mTOR
koji ima ulogu u blokadi apoptoze i proloferaciji ćelija.
4. aktivira i adenil ciklazu 2 (ACII) i adenil ciklazu 5 (ACV)
5. otvara GIRK (kanali sa reverznom retifikacijom) kanale za kalijum kroz
koje kalijum izlazi što dovodi do hiperpolarizacije ćelije i usporavanja
rada srca.

Jonotropni receptori - ligand zavisni receptori

Pentamerni receptori koji imaju nekompletan domen tj. 4
transmembranska domena. α subjedinica vezuje ligand, a poru čini drugi
transmembranski domena. Ako je ligand acetil-holing, ovo je kanal za Na+ i K+.
Sličan receptor je ligand zavisni receptor za Ca2+ i to je receptor za IP3. Ili
receptor za GABU koji je takođe pentamer, a sastoji se iz 4 transmembranska
domena od koji drugi formira poru koja propušta Cl-.