Milica Nedović

Efikasnost pravosudnog sistema

u suzbijanju ekstremizma u Novom Sadu

Mapiranje
ekstremizma i
građanski otpor
-------------------------------------
Srbija 2018

Rad je nastao u okviru projekta „Suzbijanje ekstremizma i građanski otpor - Srbija 2018“ koji realizuje Centar za podršku
ženama u partnerstvu sa Vojvođanskom an fašis čkom koalicijom, uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno
društvo Srbija.
 Sinopsis
Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik”, br. 98/2006) - član 49. Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske
mržnje - propisuje da je „zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i pods canje rasne, nacionalne, verske ili druge
neravnopravnos , mržnje i netrpeljivos “. Ipak, u javnom prostoru brojni su primeri kršenja ove ustavne
norme, a posebno na društevim mrežama, koje ekstremis čke organizacije koriste kao pla orme za širenje
neofašis čkih ideja, te pods canje mržnje, neretko i nasilja, u najvećoj meri prema drugim nacionalnos ma i
seksualnim manjinama, ali i drugima za koje smatraju da su po bilo kom osnovu drugačiji od matrice koju oni
smatraju jedino prihvatljivom. Neke od takvih organizacija delovale su i danas deluju i u Novom Sadu. Zbog
toga u ovom radu istražujemo na koji način pravosudni sistem š ustavni poredak Republike Srbije, odnosno
koliko su efikasni tužilaštva i sudovi na teritoriji Novog Sada u pokretanju postupaka, odnosno donošenju
presuda za krivična dela koja u sebi sadrže elemente fašizma, netrpeljivos i nasilja nad onima koji su žrtve
takvih krivičnih dela. Uz analizu postupanja pravosudnih organa, predstavljamo i proces koji se pred
novosadskim sudom, već duže od decenije, vodi pro v članova organizacije „Nacionalni stroj“ zbog incidenta
na građanskoj šetnji „Stop fašizmu!”.

2
 Uvod
Sudska vlast predstavlja jednu od tri osnovne grane vlas . Ona je nezavisna i samostalna u svom radu, a
njena osnovna funkcija je da primenjuje i tumači zakone. Među m, kad je reč o našoj sudskoj praksi, veliki broj
pritužbi odnosi se na sporost postupaka, zbog čega je glavni razlog obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava
u Strazburu upravo povreda prava na suđenje u razumnom roku. Parametri koji se primenjuju u
međunarodnom pravu u pogledu tog pravnog ins tuta su složenost spora, broj stranaka i druge okolnos . Stav
Evropskog suda za ljuska prava je da nijedan postupak ne bi trebao da traje duže od dve godine, što uključuje i
istragu koju sprovodi javni tužilac u krivičnom postupku.
Tokom našeg istraživanja zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja¹ upućeni su tužilaštvima i
sudovima, u kojima smo tražili podatke o broju postupaka za krivična dela sa elemen ma nacionalne, verske i
druge vrste netrpeljivos i mržnje – za period od 01.01.2007. godine do 31.12.2017. Konkretno, u našem
zahtevu pitanja su se odnosila na broj krivičnih postupaka i okrivljenih lica za određena krivična dela iz njihove
nadležnos , na ishod h postupaka i broj postupaka u toku, te na broj, pol i starost lica pro v kojih se vode, kao i
na vrstu i trajanje izrečene sankcije.
U postupku istraživanja nije postojala mogućnost obraćanja Prekršajnom i Višem prekršajnom sudu sa
zahtevom za uvid u predmete već spomenutog elementa, makar ne ona mogućnost koja bi rezul rala
odgovorom. Takav organ osnovan je 2010. godine, tako da je sagovornik – tužilac Prekršajnog suda - iskazao
iznenađenje pitanjima vezano za organ koji više ne postoji (Organ za prekršaje). S druge strane, zbog
poštovanja ljudskih prava, podataka ličnos – Prekršajni sud ne vodi evidenciju o oštećenima koji se deklarišu
kao pripadnici neke od nacionalnih, rasnih, verskih manjina ili LGBT zajednica. Zbog toga nisu bili u obavezi, sve
do 2014. godine, da sarađuju sa drugim pravosudnim organima više istance, tako da, dvostruka svedočenja,
koja se ne poklapaju, nisu ni ispraćena sankcijama, ni na bilo koji drugi način propraćena. U nezvaničnim
izjavama tužioca Prekršajnog suda i nekadašnjeg tužioca Višeg suda, nakon 2007. godine i napada, odnosno,
kako kažu, „značajnijeg ispoljavanja netrpeljivos “ šrema an fašis čkoj povorci u Vojvodini nije bilo.

¹Na osnovu člana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
(„Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10)
3
 Odgovor na zahtev - Osnovni sud u Novom Sadu
Podaci koji su dostavljeni obuhvataju period od 2010. do kraja 2017. godine. U nastavku sledi sta s čki
prikaz dobijenih podataka.

Tabela 1. Sta s čki prikaz odgovora Osnovnog suda (2010 – 2017)

Podaci koji nose oznaku ”-” (cr ca) predstavljaju informaciju da nikada nije vođen, odnosno pokrenut
postupak – što se zapravo odnosi na većinu posmatranih krivičnih dela. Zaključno, pred novosadskim sudom
ukupno su vođena svega če ri postupka za krivična dela pro v sloboda i prava čoveka i građanina. U pitanju su
postupci pokrenu po privatnim tužbama za oba navedena krivična dela. Postupak za krivično delo povreda
ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnos okončan je tako što je doneto rešenje o obustavi
postupka na zahtev punomoćnika koji je odustao. Razlog nije poznat. Za krivično delo povrede ravnopravnos ,
takođe se radilo o privatnim tužbama. Jedan optužni predlog odbačen je³ , a dva su odbijena⁴ . Nisu date
informacije za razloge obustave postupka, ni odbacivanje optužnice.

²Krivični zakonik („Sl. glasnik“ br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013,108/2014 i 94/2016)
³Optužnica se može odbaci rešenjem, ako se utvrdi (nekumula vno) da sud nije stvarno nadležan da postupa u datoj stvari, da se postupak
vodi bez zahteva ovlašćenog tužioca, bez predloga oštećenog ili odobrenja nadležnog državnog organa, ili se pojave druge okolnos koje
privremeno sprečavaju vođenje krivičnog postupka; Termin druge okolnos je fleksibilan i primenjuje se po oceni sudskog veća. Te, odbacivanje
može da se odnosi i na situaciju kad je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje
trajno ne može učestvova u postupku.
⁴Kad ispituje optužnicu javnog tužioca podnesenu bez sprovođenja istrage ili privatnu tužbu, Veće će odbi optužbu, ako utvrdi da postoje
razlozi (nekumula vno) da predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednos ; je krivično gonjenje zastarelo,
ili da je delo obuhvaćeno amnes jom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnos koje trajno isključuju krivično gonjenje; nema dovoljno
dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe. Ako Veće ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca,
potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnos koje privremeno sprečavaju gonjenje.

4
 Odgovor na zahtev - Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu u odgovoru na zahtev navelo je da nije u mogućnos da dostavi
podatke za period od 2007. do 2012. godine, uz obrazloženje da u tom periodu „nije vođena zasebna sta s ka”
već spomenu h krivičnih dela, kao i da sta s ka ne postoji kad su u pitanju starost i pol lica u postupku. U
tabelarnim prikazima dobijenih podataka obuhvaćen je period od pet godina, od 2013. do 2017, zasebno za
svaku godinu.
Tabela 2.1 Sta s čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2013 - 31.12.2013.)

Tabela 2.2 Sta s čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2014 - 31.12.2014.)

5
Tabela 2.3 Sta s čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2015 - 31.12.2015.)

Tabela 2.4 Sta s čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2016 - 31.12.2016.)

6
 Tabela 2.5 Sta s čki prikaz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu (1.1.2017 - 31.12.2017.)

Na osnovu prikazanog konstatujemo da je za period od pet godina tužilaštvo sumnjičilo ukupno 61 osobu
za navedena krivična dela, da je odbačeno 28 prijava, 33 postupka se još uvek vode, ali da nijedna od prijava
pro v osumnjičenih nije rešena. Svi slučajevi zapravo su s gli tek do pretkrivičnog postupka.
Na osnovu dobijenih podataka, može se, dakle, zaključi da za da period nikada nije pokrenut ni jedan
postupak za krivično delo po članu 130 KZ-a.
Zbog povrede slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda i povrede ugleda zbog rasne, verske,
nacionalne ili druge pripadnos Tužilaštvo je pokrenulo po tri postupka, ali su prijave odbačene ili postupci
još nisu rezul rali pokretanjem istraga.
Najviše postupaka je pokrenuto za krivično delo iz člana 128 KZ⁵ . Čak 55 vođenih pretkrivičnih postupaka
prema isto toliko lica. Za krvična dela po članu 131 pokrenuto je po tri postupka, ali su prijave odbačene ili
postupci još nisu rezul rali pokretanjem istraga.

⁵Povreda ravnopravnos , član 128: (1) Ko zbog nacionalne ili etničke pripadnos , rase ili veroispoves ili zbog odsustva te pripadnos ili zbog
razlika u pogledu poli čkog ili drugog ubeđenja, pola, invaliditeta, seksualne orijentacije, rodnog iden teta, jezika, obrazovanja, društvenog
položaja, socijalnog porekla, imovnog stanja ili nekog drugog ličnog svojstva, drugome uskra ili ograniči prava čoveka i građanina utvrđena
Ustavom, zakonima ili drugim propisima ili opš m ak ma ili potvrđenim međunarodnim ugovorima ili mu na osnovu ove razlike daje povlas ce
ili pogodnos , kazniće se zatvorom do tri godine. (2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od
tri meseca do pet godina.

7
Odgovor na zahtev – Viši sud u Novom Sadu

U odgovoru na zahtev Višeg suda u Novom Sadu dostavljeni su nam podaci za period od 2010. do 2017.
godine.
Tabela 3. Sta s čki prikaz odgovora Višeg suda u Novom Sadu (1.1.2010 - 31.12.2017.)

Tabela 3.1 Sta s čki prikaz odgovora Višeg suda u Novom Sadu za krivično delo član 317 KZ

8
 Od osnivanja Višeg suda u Novom Sadu, 1. januara 2010. godine, pokrenuto je 12 krivičnih postupaka zbog
izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos . Do danas je pravosnažno okončano osam u kojima
je bilo ukupno 12 okrivljenih.
Uočljivo je i da nije bilo procesa vezanih za krivična dela sa elemen ma terorizma, iako se u našoj javnos
često govori o tome da pojedini državljani Republike Srbije dobrovoljo pristupaju oružanim snagama stranih
zemalja, a te informacije u javnost neretko iznose i najviši državni zvaničnici.
Sudeći po dobijenim podacima, Sud nije vodio ni jedan postupak koji sadržava elemenete krivičnog dela
„rasna i druga diskriminacija“. Podse mo, zakonski član⁶ podrobno precizira elemente različitos , te uzima u
obzir situacije kada je u pitanju delo činjenja (npr. pravljenje razlika, širenje ideja, tekstova, teorija kojima se
pods če mržnja, negiranje genocida, umanjivanje značaja događaja, pretnja). S obzirom da je reč o pojavama
koje se u javnos apostrofiraju kao sve učestalije, nejasno je kako je moguće da nikad nijedno takvo krivično
delo nije procesuirano.

Odgovor na zahtev - Više javno tužilaštvo

Odgovor na zahtev dobili smo za period 1.1.2007-31.12.2017. Navodi se da je u datom periodu vođeno
ukupno 43 pretkrivičnih postupaka samo po članu 317 KZ, dok za ostala krivična dela postupak nikada nije
pokrenut. U postupcima za krivično delo „izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos “ istragom
je obuhvaćena 71 osoba.
U 14 predmeta je pro v 20 lica pokrenuta istraga, u 12 predmeta pro v njih 16 je podignut optužni akt, a
nije bilo predmeta u kojima je istraga u prekidu.
Navodi se i da je pro v 5 lica u 3 predmeta istraga obustavljena, „zbog nepostojanja elementa krivičnog
dela“.
Nije bilo ni predmeta u kojima je nastupila zastara, ni postoje predme koji su još uvek u toku, ali je u
29 predmeta krivična prijava odbačena.
Sta s ka vezana za pol dalje navodi kako je od pomenu h 71 lica, 10 lica ženskog pola, a ostatak čine
muškarci. Što se če staros , raspon se odnosi na tek punoletno lice do najstarijeg od 72 godine. Dve osobe
imaju po 18 godina, 6 lica 19, 5 lica po 20, odnosno 24 godine. Za m po dve osobe imaju 21, 37, 48 i 58 godina.

⁶Član 387 h ps://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

9
 Slučaj Nacionalni stroj
Organizacija Nacionalni stroj u svom statutu⁷ definiše se kao „poli čka organizacija propagandno-
eduka vnog karaktera“ i „savez rasno svesnih nacionalista“, čiji je cilj „očuvanje i preporod zdravih
vrednos srpske nacije kao sastavnog dela bele rase i umni i telesni napredak svakog pojedinca unutar nacije“,
te „ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i
preporod srpske nacije u veličini slovenskog arijevskog nasleđa“.
Incident u kojem su učestvovali pripadnici te organizacije na An fašis čkoj šetnji „Stop fašizmu!“, održanoj
7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu, predmet je dalje analize, jer predstavlja paradigmu kad je reč o odnosu
pravosudnih instanci, te ins tucija uopšte, prema ogoljenom nasilju i promovisanju profašis čke ideologije.
U navedenom incidentu građani su napadnu od strane grupa pripadnika Nacionalnog stroja, koji su se okupili
u Domu vojske, uprkos policijskoj zabrani. Napadači su prethodno zapalili navijačke baklje, dizali ruke u znak
nacis čkog pozdrava i uzvikivali parole poput: „Srbija, Srbima”, „Ubij pedera” i „Ratko Mladić”. Kamenicama je
pogođeno nekoliko građana, među kojima i šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava
Pavel Domonji, koji je tom prilikom zadobio povrede glave, nakon čega su pripadnici žandarmerije reagovali i
priveli najveći broj članova Nacionalnog stroja. Optužnica pro v njih podignuta je decembra 2008. godine, a
njome su bili obuhvaćeni Goran Davidović, Nedeljko Pešić i Dolf Pospiš. Zbog nasilničkog ponašanja optuženi
su i drugi pripadnici ove organizacije: Radomir Dickov, Uroš Stojanović, Danijel Petrović, Vladan Negovanović,
Predrag Milovanović i Predrag Golubović.
Odlukom od 2. juna 2011. Ustavni sud je zabranio delovanja ove organizacije.

Problemi već na samom početku

Kao otežavajuće okolnos za postupak suđenja, koji već traje duže od decenije, sudski organi navode
vođenje postupka pro v većeg broja ljudi (u pitanju je bilo devetorica, a za m sedmorica okrivljenih), što za
sobom povlači problema ku urednog pozivanja okrivljenih, branilaca, svedoka. U skladu sa naredbom
Vrhovnog kasacionog suda za rešavanje predmeta kojima pre zastara, Sud je bio u komunikaciji sa odeljenjem
pretrage Policijske uprave Novi Sad, u cilju ubrzavanja postupka, a radi provere adresa stanovanja lica i
utvrđivanja tačne adrese njegovog prebivališta, odnosno boravišta. Za m, zahtevi okrivljenih za izuzeće
postupajućeg zamenika javnog tužioca, nedolazak branilaca zbog štrajka advokata (2015.). Kao jedan od
krucijalnih razloga koji se navode kao opravdanje neefikasnos jeste i odlaganje postupaka zbog vođenja
prekršajnih postupaka pro v nekih od okrivljenih za is događaj, kako ne bi došlo do povrede načela ne bis in
idem.
U toku postupka promenjeno je sedmoro sudija i pet zamenika tužilaca. Objašnjenje se, takođe, nalazi u
legisla vi. Naime, kao razlozi za promenu kadra navode se odlasci sudija u penziju zbog navršenog radnog
veka, izbor sudija u drugi sud, premeštanje⁸ ili upućivanje⁹ postupajućih sudija zbog potreba u reformi i nove
unutrašnje organizacije poslova u sudu.
Ovo poslednje je malo komplikovanije, ako uzmemo u obzir načelo o nepremes vos sudije. Sudija može
samo uz svoju saglasnost izvrši premeštaj ili upućivanje u drugi sud. U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela
nadležnos suda za koji je izabran, sudija izuzetno može¹⁰ , bez svoje saglasnos , bi trajno premešten ili
upućen u drugi sud.

⁷h p://srbskiporedak.blogspot.com/2009/07/blog-post_21.html.
⁸Premeštaj se može izvrši samo uz saglasnost sudije, i to u drugi sud iste vrse i istog stepena. Te on funkciju nastavlja trajno da vrši u drugom
sudu.
⁹Upućivanje u drugi sud se može izvrši uz saglasnost sudije. Odnosi se na sud iste vrste i istog ili neposedno nižeg stepena (izuzetno, višeg
stepena). Najduže do godinu dana.
¹⁰Može – termin kao mogućnost, ne i obavezno.

10
 Pored svih izne h činjenica, zasnovanih na fleksibilnos tumačenja zakona, kao odgovor na pitanje zašto
građani dugo čekaju na sam početak suđenja, Sud odgovara da za to nisu odgovorni sudski, već zakonodavni
organ koji pravnim propisima određuje koja i kakva dela će se smatra društveno neprihvatljivim, pa u skladu
sa m klasifikova ih u teže delikte ili prestupe, kao i odredi redovne, vanredne rokove, postupanja po hitnos
(hitno, naročito hitno). Dakle, na ovom mestu ostaje nam da se zapitamo - da li krivično delo iz člana 317 stav 1,
za koja je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina, zaista nije bitno za naše sudske vlas ?
Postavlja se i pitanje zašto nadležni sud nije naredio oduzimanje dokumenata optuženom Davidoviću, ili
držanje pod prismotrom, kada je za to imao mogućnos . Davidović, naime, iz nepozna h razloga, nijednom
nije doveden u sud radi davanja iskaza, iako je u jednom periodu služio zatvorsku kaznu u Somboru zbog ranije
presude za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos (zbog upada na an fašis čku tribinu na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, novembra 2005. godine). Davidović je nakon te odslužene kazne, a pre
početka suđenja za novo krivično delo (odnosno ponavljanje tog dela), izbegao u Italiju. Branilac kojeg je
Davidović angažovao se nije uredno odazivao na sudske pozive, pa je nakon pet godina od događaja, Viši sud
iskoris o mogućnost postavljanja branioca po službenoj dužnos , u svrhu nepotrebnog odlaganja glavnog
pretresa. Višem sudu je još ranije dostavljena adresa Davidovića u inostranstvu, kako bi mu ovaj uručio poziv/e
za glavni pretres. To je bilo učinjeno preko međunarodne pravne pomoći, što je vremenski iscrpljujuća
procedura, zbog korespondencije sa ministarstvima, overenim prevodima i sl. Sud je u dopisima i zahtevima za
međunarodnu pravnu pomoć uvek is cao hitnost u postupanju. Zašto država ne zahteva njegovo izručenje?
Zašto MUP Srbije nikada nije raspisao (međunarodnu) poternicu? Pitanja su koja su ostala bez odgovora.
Priroda krivičnog dela je takva da je raspisivanje poternice obavezno, što znači da bi prilikom ulaska u
zemlju na bilo kom graničnom prelazu odmah bio lišen slobode i priveden. Sud ipak ostaje pri stavu da is
efekat ima već spomenuto suđenje u odsustvu.
Dvojica pripadnika ove neonacis čke grupe su sa Višim javnim tužilaštvom sklopili sporazum o priznanju
krivice, te su dobili minimalne zatvorske kazne, iako raniji događaji ukazuju na njihovu osuđivanost. Radi se o
Dolf Pospišu (sada Dajana Pospiš), koji je odslužio kaznu od devet meseci zatvora zbog člana 317 KZ¹¹ , i Predrag
Milovanović¹² , koji je osuđivan dva puta po tri godine zatvora. Olakšavajuće okolnos pri odmeravanju kazne
su bile da su se „iskreno pokajali“, i da su „mladi i nezaposleni“.
Zakonom je, inače, omogućeno izreći kaznu ispod zakonskog minimuma, ali samo izuzetno. Sporazum se
primjenjuje kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u s caju za koje propisana
kazna zatvora do 12 godina.
Među m, zaključivanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela ostvaren je cilj Suda u pogledu povećanja
efikasnos krivičnog postupka, bržeg rešavanja predmeta, smanjenja troškova, uštede na vremenu i
izbegavanje nepotrebnih zakonskih formalnos uz očuvanje i zaš tu osnovnih prava subjekata u krivičnom
postupku (ovo poslednje se najviše odnosi na okrivljenog). Na takav način možemo zaključi da su se još
jednom iskoris le one mogućnos unutar sistema kojima je poslata poruka građanima da nisu zaš ćeni, te da
sam događaj nema veliki značaj za zajednicu. Ne treba zanemari ni činjenicu o zakonski propisanoj granici
kazne zatvora pri kojoj se može primeni ovaj ins tut.
Tužilaštvo je 2015. godine odustalo od daljeg gonjenja petorice pripadnika organizacije, jer su 2007.
prekršajno osuđeni zbog istog incidenta, pozivajući se na načelo ne bis in idem, za koji su organi imali svest još
osam godina pre pokretanja postupka. Time je delilac pravde izjednačio prekršaj sa krivičnim delom, ne
uzimajući u obzir nega vne efekte po zajednicu. Ovo rela vizovanje je dodatna doza data već pasivnim
građanima, kao i prikaz nejednakog postupanja organa prema okrivljenima u postupku, jer su spomenu
Pospiš i Milovanović svoje kazne odslužili.

¹¹27. mart 2006. godine osuđen na godinu dana zatvora zbog napada na maloletnog tamnoputog dečaka D.J.
¹²Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu, 22. mart 2010. zbog krijumčarenja, osuđen na 5 meseci i 20 dana zatvora. Za m, presudom
Višeg suda u Užicu 16. septembra 2010. osuđen na 2 godine zatvora, zbog neovlašćenog držanja opojnih droga.

11
 Inače, tadašnji Organ za prekršaje, koji je vodio postupak za nasilničko ponašanje, nije naveo da su
optuženi, pored vređanja, gađali kamenjem i drugim predme ma učesnike mirnog skupa, ni se igde navodi
da je usled toga došlo i do povređivanja nekih lica.¹³
Takođe, i na ovom primeru vidi se da je preferencija države u prekršajnim postupcima novčana kazna,
odnosno punjenje budžeta. Uočavamo da se radi o upotrebi legalnih mehanizama za odugovlačenja postupka i
zataškavanje. Takva reakcija organa iako legalna, nije legi mna, ni korisna za građane, koji su već i zaboravili
na napade, jer se ulazi u dvanaestu godinu bez prvostepene presude.
Pe po redu zamenik tužioca je 19. jula 2018. godine izmenio optužnicu, kojom se sad okrivljeni Davidović
i Pešić terete da su izvršili krivično delo izazivanje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivos iz člana 317,
stav 3¹⁴ . Zaprećena kazna je od dve do deset godina. Na ovakav način, među m,produžen je rok zastare, koji
iznosi 15 godina (za rela vnu zastarelost, te 30 godina za apsolutnu zastarelost ¹⁵ ).
Sve navedeno sa sobom povlači i problema ku izvođenja dokaza, kao što je opšta dužnost svedočenja
učesnika mirne šetnje i pripadnika policije koja je u to vreme obezbeđivala kolonu. Uzimajući u obzir vremenski
period dešavanja i ljudski element, odnosno suges je i ugibljivost ljudskog sećanja. S druge strane, sud nije
prihva o predlog odbrane da se kao svedoci ispitaju i dvojica učesnika incidenta Dolf Pospiš i Predrag
Milovanović. Kao razlog za to navedeno je da su oni priznali krivicu i nagodili se sa tužilaštvom. Nije bilo
inicija ve tužilaštva da se uzme iskaz od novinara koji su prisustvovali tom događaju, ni su od svedoka
pogođenih kamenicama tražili medicinske izveštaje¹⁶ .
Za sada se postupak u Višem sudu vodi pro v Gorana Davidovića i Nedeljka Pešića. Pešić je odbacio svoju
krivicu za krivično delo član 317 koje mu se stavlja na teret. U međuvremenu, Prekršajni sud u Novom Sadu
potvrdio je da su uništene sve presude pripadnicima zabranjene neonacis čke organizacije Nacionalni stroj,
odnosno, presude tadašnjeg Opš nskog organa za prekršaje pro v neonacista koje su donete 2007. godine.
One su, naime, tri godine kasnije prebačene u Istorijski arhiv Novog Sada na čuvanje¹⁷, gde su nakon obaveznog
roka čuvanja od godinu dana, uništene.

¹³Član 344 stav 2 KZ.

¹⁴Izmena je u vezi prethodnodne optužnice za isto krivično delu, po stavu 1.Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivos Član 317
Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i
94/2016) (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive
u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prinudom, zlostavljanjem,
ugrožavanjem sigurnos ,izlaganjem poruzi nacionalnih, etničkih ili verskih simbola, oštećenjem tuđih stvari, skrnavljenjem spomenika,
spomen-obeležja ili grobova, učinilac će se kazni zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana vrši zloupotrebom
položaja ili ovlašćenja ili ako je usled h dela došlo do nereda, nasilja ili drugih teških posledica za zajednički život naroda, nacionalnih manjina
ili etničkih grupa koje žive u Srbiji, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve
do deset godina.
¹⁵Kod apsolutne zastarelos , rok teče uvek i za vreme obustave i za vreme prekida zastarelos .
¹⁶Poli kolog Pavel Domonji je zadobio povredu u predelu glave, koja je kao posledicu imala kopču. Takođe, u to vreme asistent snimatelja
televizije B92, Ivan Stevanović pretrpeo je istovetni scenario.
¹⁷Ovo je učinjeno u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, a na osnovu odredbi o izlučivanju bezvrednog registraturskog materijala, jer im je
istekao rok čuvanja. Vidi član 37 i član 63.
12
 Zaključak

Prikazani podaci pravosudnih organa su zabrinjavajući jer pokazuju da ugrožavanje ljudskih prava
uglavnom ostaje nekažnjeno. Pre svega, nesrazmeran je sam broj postupaka, bilo istražnih ili sudskih,
kvan tetu pojava sa elemen ma posmatranih krivičnih dela u društvu. Naime, u javnom prostoru gotovo su
svakodnevno prisutni primeri širenja govora mržnje i podstrekivanja nacionalne netrpeljivos , a u kojima
prednjače takozvani tabloidi, koji bez imalo zadrške naslovnim stranama šalju poruke mržnje i pozivi na linč
najčešće novinara, NVO ak vista i poli čara/ki iz redova opozicije.
Govor mržnje je veoma prisutan na poli čkoj i javnoj sceni. Ekstremis čke organizacije poslednjih godina
za promovisanje fašis čkih i drugih zakonom kažnjivih stavova i sadržaja nesmetano koriste društvene mreže.
Utoliko je teže objasni da većina tužilačkih postupanja ostaje u fazi pretkrivičnog postupka, ili pak prijave
bivaju odbačene. Takvim delovanjem, ili bolje rečeno odsustvom delovanja pravosudnih organa, ne samo da
krivična dela ugrožavanja ljudskih prava ostaju nekažnjena, već se šalje poruka da je širenje rasne,nacionalne,
verske mržnje i netrpeljivos prihvatljivo, te da su takva inkriminišuća ponašanja normalna, ako ne i poželjna. A
to je veoma opasna poruka koja urušava vladavinu prava, a me i sam demokratski poredak.
Postupak u slučaju „Nacionalni stroj“ nesumnjivo traje dugo, taman toliko da se umanji značaj nemilog
događaja i iskoriste sve „pogodnos “ koje legisla ve pruža. Na ovaj način građanima se šalje poruka da delilac
pravde umanjuje značaj efekta netolerancije, grubos i delikvencije.
Neefikasnost pravosudnih organa otvara put i daje pods caj, ne samo okrivljenima, već i drugim
organizacijama, grupama i pojedincima iz profašis čkog, neonacis čkog ili ekstremis čkog miljea. Uostalom, o
tome svedoče gotovo svakodnevne ekstremis čke pojave i inciden , kojima su izloženi svi oni koji se ne
uklapaju u matricu ovih isključivih i opasnih ideologija. A u društvu u kome se neki pojedinci ili organizacije
stavljaju iznad zakona i kojima se dozvoljava da nekažnjeno koriste fašis čke metode u obračunu sa
neistomišljenicima - ozbiljno je ugrožena bezbednost svih građana.

13