Professional Documents
Culture Documents
ГВИДО ТАРТАЉА
ГВИДО ТАРТАЉА
87)“
Мамице, Пожури:
Из носа ми цури“.
(Марамица)
(Овци)
(Киш)
Али, више смисла за дужу песму, песму у којој ће фабула бити избачена у
први план, Тартаља је испољио у збирци Шетња, која доноси и нешто ново у
погледу песничке форме: сва од мозаика старих и нових мотива, она пева о свему
и свачему што живи у детету и ван њега; песник зна да је свет окружен
конкретним и апстрактним појмовима; да се у њему дете осећа као отуђено али и
присутно; у том правцу он води мисао, постављајући себе као посматрачано и
испитивача. Доза типичне Тартаљине идејне шареноликости ни овде није
запостављена. Јер, песник се интересује за дечји повратак из школе као и њихов
одлазак у њу; пева о сунцу и локомотиви; о бакама и дедином шеширу; драг му
је дечји распуст и игра фудбалом; снева о лету, зими и снегу; пева о Миши и
његовим разноврсним улогама у немирном детињству. Овом збирком Тартаља
мења, истина, свој версификациони рукопис: његове песме су дужег даха.
ЛИТЕРАТУРА