Panika kao

psihički poremećaj

Ostati
svoj gospodar!
6001 595 11/2004

UNTERNEHMEN ZNS

Lundbeck GmbH
Karnapp 25 • 21079 Hamburg
Telefon: 040/236 49-0
Telefax: 040/236 49-255
UNTERNEHMEN ZNS
E-Mail: info@lundbeck.de
www.lundbeck.de

Saveti za ljude sklone panici

i njihove bližnje
Panik-Ratgeber in
serbo-kroatischer Sprache
 Inhaltsverzeichnis
Sadržaj Vorwort
Predgovor

Predgovor 3 Svi se mi plašimo.

Razlika leži samo u pitanju: Od čega.
Šta je to strah? 4 Frank Thiess (1890 –1977), nemački esejista
Razvijanje straha
Zdrav strah – bolestan strah

Vrste straha 6 Dragi pacijenti,

Uopšteni strah kao psihička smetnja
Panika kao psihička smetnja
Fobija kao psihička smetnja
Kad se radi o strahu svi mislimo da znamo o čemu
Socijalna fobija
pričamo. Ali kad se zapitamo, šta svako za sebe pod
njim podrazumeva, ubrzo primećujemo da se kod
Cifre u vezi straha 9 straha za nekog radi o potrebnom iskustvu, dok za
nekog predstavlja mukotrpnu smetnju koja ograničava
Odbrana od straha 10 život.

Šta je to panika? 11 Ova brošura je upućena svakome ko na strah gleda

Simptomi napada panike kao na bolest. Treba da Vama i Vašim bližnjima ponudi
Uzroci i izazivači bolesti informacije, koje će Vam olakšati razgovor sa lekarom,
Začarani krug koji pojačava simptome Izbegavanje jer u slučaju straha kao psihičkog poremećaja samo
Vaš lekar može da Vam pomogne. Ko se plaši toga, da
Tok i prognoza 16 priča o svom problemu sa strahom, jer misli da bi time
pokazao neku svoju „slabost“, treba uvek da ima jedno
Šta može da se uradi? 17 na umu: Kod straha kao psihičkog poremećaja se radi
Zlatna pravila za savlađivanje straha
o oboljenju, koje se samo onda može izlečiti, kad se
Tretman medikamentima
Dejstva psihoterapije
dotična osoba poveri svom lekaru. Samo na taj način
Drugi načini tretmana
postoji šansa da u životu opet postanete svoj gospo-
dar!
Dodatak 23
Predlog literature
Grupne terapije

2 3
 Šta je to strah?
Strah je neophodan za preživljavanje.
Hannah Arendt (1906 –1975), nemačko-američki filozof
Vrlo je teško defi-
nisati strah jednom
rečenicom. Može se
reći da je to pritiskajući
osećaj neposredne
pretnje, koji ne može
da se kontroliše voljom
i razumom. Sa medi-
cinske tačke gledišta
je strah – skoro uvek –
praćen vegetativnim
simptomoma kao što
su bledilo, znojenje,
drhtavica ili lupanje srca. Za preterano velike oblike
straha se može smatrati da strah predstavlja oboljenje.
Razvoj straha
Naš strah se razvija tek u toku života.
Dakle, ne dolazimo na svet ni kao
„plašljivci“, ni kao izuzetno hrabri lju-
di bez ikakvih strahova.
Prve vidljive reakcije straha poka-
zuje odojčad u vremenu od četvrtog
do šestog meseca. Duže odsustvo
roditelja deca mogu izdržati tek onda,
kad mogu da zadrže unutrašnju sliku
o osobama u koje mogu imati pove-
renja.
4 5
Zdrav strah – bolestan strah
Kao prvo, strah je jedan zdrav osećaj koji nas održava
u životu. Strah nas osposobljava da brinemo o svojim
bližnjima i budemo pažljivi prema njima.
Isto kao što i bol ima funkciju alarma u organizmu, tako
i strah ima veliki značaj. Kad bismo se približili vatri
bez straha i bez bola, pod nekim okolnostima bi posle-
dice bile opekotine opasne po život.
Dakle, postoje posve zdravi aspekti straha. Ovde
se radi o takozvanom realnom strahu: Na osnovu
neke spoljašnje opasnosti čovek se na telesnom,
čuvstvenom i misaonom nivou prebacuje u alarmno
stanje.
Svako isto tako zna, kako
se doživljavanje straha
može obraditi ili preraditi,
na primer ako se situaci-
ji koja nas plaši dâ drugo
značenje: Onda se noćni
šumovi u kući ne pripisuju
provalnicima, već mački
koja hoda. Važno je posedovati određenu dozu realnog
straha. Dovoljno, da se ne uđe nespreman u rizičnu
situaciju, ali ne plašiti se ni previše, kako bi čovek bio
nesposoban da deluje („ukočen od straha“). Kao što
vidimo: Previše, isto kao i premalo straha, se smatra
za bolest. U prvom slučaju ćete biti upućeni na pomoć
i Vaš životni kvalitet je ograničen. U drugom slučaju je
moguće da budete socijalno integrisani i uspešni. Iako
se obe varijante kvalifikuju kao bolest, preteranom
strahu se pridaje veći značaj.
 Vrste straha

Strah u sebi se uvek može pronaći. Samo se mora Uopšteni strah kao psihička smetnja
tražiti dovoljno duboko.
André Malraux (1901–1976), romansijer, francuski ministar kulture i naučni
O uopštenom strahu kao
istraživač umetnosti
psihičkoj smetnji se može
govoriti kad se simptomi
straha pojavljuju danima,
Strah nije uvek isti. Zbog toga se sa medicinskog najmanje tokom nekoli-
gledišta razlikuju tri velike grupe straha kao psihičke ko nedelja. U najvažnije
smetnje. Da bi bilo jasno da se radi o vidovima straha simptome, na osnovu
koji čine čoveka bolesnim, dodajemo izraz „kao kojih Vaš lekar postavlja
psihička smetnja“. dijagnozu, spadaju:

Strah kao psihička smetnja (uopšteni strah, Strahovi (osećaj napetosti, nervoza, problemi sa
promenljiv strah) koncentracijom)

Panika kao psihička smetnja (ili napadi panike) motorična napetost (na pr. drhtavica, prenapreg-
sa ili bez straha od prostora (agorafobije) nutost mišića, uznemirenost)

Fobija kao psihička smetnja (u odnosu na vegetativna preosetljivost (na pr. znojenje,
predmete i situacije) vrtoglavica)

Kod svih tih strahova se prelaz iz normalnog u boles-
tan odvija kontinualno. Pitanje je razmere straha, da li
na primer jedna uopšteno plašljiva osoba dođe u ulogu
pacijenta ili ne.
Ima puno ljudi koji sistematski izbegavaju da putuju
avionom, a da im nije potrebna psihološka pomoć ili
nisu primorani na nju. U kojoj fazi strah da se govori
pred drugim ljudima postaje toliko sputavajući, da bi
imalo smisla potražiti profesionalnu pomoć, često je
teško reći. Isto tako je teško reći, kada se strah od
paukova pretvara u zaista bolestan.
Zbog boljeg shvatanja, neka prvo budu razgraničena
ova tri oblika straha kao oboljenja.
Panika kao psihička smetnja
Pošto lek koji Vam je doktor prepisao deluje protiv panike
kao psihičke bolesti, ova brošura će Vas u vezi te teme
opširnije informisati u poglavlju „Šta je to panika?“.
Fobija kao psihička smetnja
Fobija kao psihička smetnja se odnosi na neku speci-
jalnu situaciju ili na neki objekat. Kod fobije koja se
odnosi na objekat dolazi do pojave straha u odnosu
na određene objekte kao na primer na paukove, zmije
ili vatru.

6 7
 Strah u ciframa

Socijalna fobija Još nikad se čovečanstvo nije plašilo kao u današnje

vreme – i još nikad nije imalo toliko razloga za to.
Bertrand Russell (1872 –1970), engleski matematičar i filozof,
Socijalna fobija je jedan oblik fobije kao psihičke smet-
1950 Nobelova nagrada za literaturu
nje koji se odnosi na situaciju. Pacijenti izbegavaju
međuljudske kontakte kao na primer govor u javnosti
ili sastanak sa osobama suprotnog pola. Pri tom često Verovatnoća da u svom životu patimo od oboljenja
dolazi do simptoma kao što su crvenilo, izbegavanje straha iznosi 10 do 15 %. U SAD se polazi čak od toga,
gledanja u oči, drhtanje ruku i.t.d. da svaki četvrti nekad u svom životu prepati oboljenje
Kada ubuduće govorimo o oboljenjima straha, onda se straha. U ukupnom
to uglavnom odnosi na opštevažeća tumačenja koja se broju se najčešće
sreću pacijenti sa
mogu primeniti na sve glavne oblike oboljenja straha.
uopštenim stra-
hom kao psihičkom
smetnjom i stra-
hom od prostora
(o tome u poglavlju
„Šta je to panika?“).

Sve u svemu pani-

ka kao psihička
smetnja nastupa
ređe.
Ako je neki bliži rođak oboleo, onda je rizik oboljenja
kod ostalih članova porodice sa 15 do 20 % iznad
rizika ostalog stanovništva. Kod jednojajčanih bliza-
naca verovatnoća se povećava čak na 30 %. Ovo
zapažanje dokazuje naslednu komponentu oboljenja.
U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj ima preko preko
2,5 miliona ljudi koji pate od bolesnog straha.

8 9
 Odbrana od straha
Onome ko se plaši svo lišće šušti.
Nemačka poslovica
Ako se već (moramo da) plašimo, onda naravno želimo
da imamo i mogućnost da izađemo na kraj sa strahom –
ili bolje rečeno: da se odbranimo od njega. Pri tom
ima mnogo mogućnosti koje nam pomažu da živimo
u ravnoteži između posedovanja straha i bezobzirnos-
ti lišene svakog osećaja i preterane opreznosti. Lete-
nje avionom ili vožnja vozom će nam biti neverovatno
olakšana ako budemo potisnuli mogućnost pada ili
iskakanja iz koloseka. Svakom od nas su ovi primeri
poznati.
Kod straha kao psihičke smetnje ovi odbrambeni
mehanizmi nisu više dovoljni, što na kraju dovodi do
oboljenja.
10
Šta je to panika?
Strahovi kod jednog čoveka nikad ne ostaju isti:
Jedni nastaju, drugi nestaju.
Platon (427 – 348 ili 347 pre Hrista), grčki filozof
Panika kao psihička smetnja se sastoji iz pojedinih nas-
tupa i napada panike. Nastupi panike su neposredno
nastupajuća, ekstremna stanja straha, koja uglavnom
traju par minuta. U medicini se kaže i paroksimalan
(= u obliku nastupa) epizodski strah.
Često se mesto nastupa panike povezuje sa njegovim
nastankom. Iz tog razloga mnogi ljudi počinju da izbe-
gavaju mesta na kojima ta stanja nastupaju. Uglavnom
su to mesta na kojima je okupljeno puno ljudi na malom
prostoru (bioskop, pozorište, koncert, robna kuća...) ili
uske (privremeno zatvorene) prostorije (lift, voz/metro,
avion, autobus...). Sa druge strane, ta mesta mogu biti
i široki prostori ili mostovi. To može dovesti do toga, da
se sve više mesta počne izbegavati, a time se životni
radius sve više sužava.
U ekstremnim slučajevima dotična osoba iz pomenutih
razloga ne može više napustiti kuću („zbog straha od
straha“).
Često panika kao psihička smetnja nastaje u kombi-
naciji sa strahom od prostora (agorafobijom), koji na-
suprot opštem mišljenju ne nastupa samo u zatvore-
nim prostorima, već često i u sledećim situacijama:
masama ljudi
na javnim mestima
kod dalekih putovanja ili putovanja bez pratnje
11
 Simptomi napada panike
Strah prouzrokuje u telu reakciju koja se prenosi putem
vegetativnog nervnog sistema. Pošto je strah često po-
vezan sa situacijama pretnje ili opasnosti, rezultat su
određeni simptomi, koji nam najavljuju dolazak straha.
Sledeće simptome primećuju pacijenti često za vreme
napada. Mogu da nastupe u kombinaciji ili sami.
Lupanje srca, ubrzan rad srca ili neredovni otkucaji srca
Vrtoglavica, omamljenost ili osećaj slabosti
Kratak dah, teško disanje
Znojenje
Bolovi ili stezanje u grudima
Drhtavica, treperenje
Vrući talasi ili jeza
Osećaj gušenja ili davljenja
Žmarci ili utrnulost u pojedinim delovima tela
Smrtni strah
Mučnina ili smetnje u želudcu i crevima
Osećaj nestvarnosti i odvojenosti
Strah da se ne poludi
Strah da se izgubi kontrola
Isto tako ozbiljne su uglavnom i posledice tih simpto-
ma. Dolazi do:
Izbegavanja (a time i do povlačenja iz društva, sve
do izolacije)
Pokušaja samolečenja (tabletama ili alkoholom, „tako
sve postaje lakše i dâ se izdržati”)
Konflikata (porodične i/ili profesionalne prirode)
Straha isčekivanja („strah od straha“)
Na pomenute tačke ćemo se vratiti u toku nastavka.
12
Uzroci i izazivači bolesti
U vezi nastanka panike kao psihičke smetnje prvo se
polazilo od toga, da najvažniju ulogu igraju psihološki
faktori i da do izazivanja pravog napada panike dolazi
preko stresnih situacija.
U međuvremenu se zna više o nastanku panike
i polazi se od toga, da je potrebna usaglašenost
između bioloških faktora i faktora koji su uslovljeni
ponašanjem.
Ponašanje: Naše ponašanje je naučeno. Poznati su
eksperimenti sa Pavlovljevim psom. Pri tom se spa-
jaju dva nezavisna nadražaja. Nuđenje hrane je izaz-
valo kod psa potpuno „prirodan“ nadražaj – lučenje
pljuvačke. Za vreme hranjenja je izazvan drugi
nadražaj u obliku zvonjenja. Kada se na psa delovalo
samo zvonjenjem, to kod njega nije izazvalo posebnu
reakciju. Kada su oba nadražaja, hrana i signal zvona,
bila dovoljno često predstavljena zajedno, onda je pas
povezao ta dva nadražaja. Kada se zatim delovalo na
psa samo zvonjenjem, koje pre toga kod njega nije
izazivalo nikakav nadražaj, pas je počinjao da izbacuje
pljuvačku i bez ponude hranom. Naučio je da poveže
ton sa davanjem hrane. U sličnom obliku nastaje re-
akcija straha. Od nekada „neutralne“ situacije se pre-
ko neke asocijacije stvara izazivač napada panike.
Kad se to dešava duže vreme, dolazi do izbegavanja,
počinje da se beži od izazivača.
Biološki faktori: Neka oboljenja straha izgleda da su
prouzrokovana naslednim (genetskim) faktorima. Ove
pretpostavke potvrđuju i ispitivanja među porodicama
sa više pogođenih tom bolešću ili sa blizancima. U
toku oboljenja straha dolazi često do smetnje u pre-
13
delu nervnih prenosnih materija (neurotransmitera). Kad se pozabave sobom, pacijentima bude potvrđeno
Ovde takođe deluju lekovi prepisani uglavnom u ovom da nešto nije u redu; potpuno bezopasni, inače svako-
slučaju. dnevni simptomi kao znojenje, laka vrtoglavica ili pre-
skakanje srca se na ovaj način pretvara u jake:

Telesni simptomi Misli/interpretacije

Začarani krug koji pojačava simptome Preskakanje srca
Ubrzan rad srca
Često u okviru oboljenja straha dolazi do začaranog Bolovi u grudima Dobiću infarkt
kruga u kome se simptomi pojačavaju i time se tok Znojenje
Poteškoće u vezi disanja
bolesti održava.
Vrtoglavica
U narodu kažemo: „Pas grize sam sebi rep“. Time
Osećaj slabosti
se jasno vidi da će se pacijent kad–tad naći u teško Omamljenost Pašću u nesvest
savlađujućoj situaciji. Ukoliko se strah poveže sa Vizuelni simptomi Imam tumor na mozgu
Drhtavica Strefiće me šlog
određenim mestom, onda pacijent dolazi u iskušenje
Bledilo
da to mesto izbegava, što na kraju dovodi do još
veće nesigurnosti i ograničenja životnog kruga. Ovaj Teško disanje
Ugušiću se
Gušenje
začarani krug pojašnjava sledeća slika: Knedla u grlu
Prestaću da dišem i umreću

Ostaću nepokretan
Žmarci u ekstremitetima
Strah Teško sam bolestan
Teško sam bolestan
Izvitoperena slika stvarnosti i
Nesigurnost Povlačenje Gubim kontrolu nad sobom
izmenjena slika doživljavanja
Izbegavanje Izolacija (osećaj nestvarnosti)
Poludeću
Ja sam za ludnicu
Smetnje sa koncentracijom
Gubitak Brzo proletanje misli
samo- Uopšteno intenzivni simptomi
poštovanja straha
Ovaj strah će me ubiti

Kad preovlađuje veliki strah i nesigurnost, onda i misli
kruže oko sopstvenog tela.Tako kod pacijenata sa
panikom kao psihičkom smetnjom dolazi često do
pogrešne interpretacije da sa njihovim telom nešto nije
u redu.
Izbegavanje
„Strah od straha“, znači strah od novog napada pani-
ke, se u medicinskom jeziku naziva anticipatijski strah.
Ovaj takođe može da predstavlja veliki problem i da
održi i forsira gore navedeno izbegavanje.

14 15
 Tok i prognoza
Čak i najjači čovek gleda pod krevet.
Erich Kästner (1899 –1974), nemački dramatičar, pisac dečijih knjiga
Oboljenja straha se uglavnom manifestuju već između
20. i 30. godine života. Žene su češće pogođene nego
muškarci.
Pošto se ponajviše radi o hroničnim oboljenjima, paci-
jentima predstoji duga patnja, ukoliko ne počnu da
se leče. Nažalost često postoji velika doza prirodne
sramežljivosti, da se doktoru spomenu svoji problemi.
Isto tako se tegobe rado objašnjavaju organskim uz-
rocima, jer je to pojmljivije nego oboljenje straha.
Međutim, pacijentima se samo može pomoći, ukoliko
su dovoljno razjašnjeni uzroci i osnovni mehanizmi nji-
hovog oboljenja.
Nije mali udeo pacijenata koji pored svog oboljen-
ja straha pokazuju i drugu problematiku. Često uz to
spada i depresija („strah dovodi nekoga u depresiju“)
ili prekomerna upotreba tableta ili alkohola („ja to sve
mogu da podnesem samo sa tabletama ili alkoho-
lom“): Pretpostavlja se da je udeo tih pacijenata oko
jedne trećine.
Ta činjenica treba da ponovo pojasni neophodnost indi-
vidualno usklađenog plana terapije (odlazak lekaru i
detaljno savetovanje i/ili lečenje medikamentima i/ili
psihoterapija).
16
Šta može da se uradi?
Treba imati hrabrosti suprotstaviti se strahu u izdržati ga.
Hoimar von Ditfurth (1921–1989), lekar i publicista
Da bi se oslikani začarani krug kod oboljenja straha
mogao prekinuti potrebna je pomoć pacijenta i indivi-
dualno usklađen plan terapije.Važan je odlazak lekaru,
detaljno savetovanje i pridržavanje plana terapije koji
iz toga proizilazi.
Što se tiče terapije, postoje dva osnovna načina tret-
mana. Jedan način tretmana je medikamentima, a dru-
gi je psihoterapija. Mnogi pacijenti profitiraju od kombi-
nacije oba načina, jer se – kao što smo već videli – kod
oboljenja straha radi o problematici koja se odvija na
različitim poljima i pored bioloških faktora uključuje i
faktore koji su uslovljeni ponašanjem.
Zlatna pravila za savlađivanje straha
Evo prvo nekoliko opštih pravila koje bi trebalo da kori-
stite:
10 zlatnih pravila za savlađivanje straha i panike
1. Imajte uvek na umu da vaša osećanja straha i
telesni simptomi koji pri tom nastaju nisu ništa
drugo nego povišenje normalne telesne reakcije
u stresnoj situaciji.
2. Takva osećanja i telesne reakcije su vrlo neprijat-
ne, ali niti su opasni, niti na bilo koji način štetni.
Ništa strašno se neće dogoditi!
17
 3. Nemojte u situacijama straha pojačavati strah
mislima kao što su: „Šta će se desiti?“ i „Kuda
ovo može da vodi?“.
4. Skoncentrišite se samo na to, šta se oko Vas i
sa Vašim telom zaista dešava – a ne na to, šta bi
se u Vašim mislima još moglo desiti.
5. Sačekajte i dajte strahu vremena da prođe.
Nemojte se boriti protiv straha,ne bežite od
njega,već ga akceptirajte.
6. Posmatrajte kako se strah sam od sebe ponovo
smanjuje kada prestanete da ga svojim mislima
povećavate („strah od straha“).
7. Mislite na to, da je kod vežbanja samo bitno da
se nauči, odnositi se prema strahu – a ne izbe-
gavati ga. Samo tako dajete sebi šansu da na
predujete.
8. Imajte pred očima unutrašnje ciljeve i posmat-
rajte kako ste do sad – i pored svih poteškoća –
napredovali. Mislite na to, kako ćete biti zadovolj-
ni ako i ovog puta budete imali uspeha.
9. Ako se osećate bolje, pogledajte oko sebe i pla-
nirajte sledeći korak.
10. Ako se osećate u poziciji da nastavite, onda
pokušajte da smireno i opušteno pređete
sledeću vežbu.
(iz Wittchen et al.,Bolesti straha, mogućnosti
lečenja. Harger: Freiburg-Basel, 1995)
18
Tretman medikamentima
Kod tretmana medikamentima često se koriste sledeći
medikamenti:
Triciklični antidepresivi (TZA)
Lekovi koji sprečavaju ponovno stvaranje
serotonina (SSRI)
Sredstva za smirenje (Tranquilizer).
Isto kao i kod drugih bolesti Vaš lekar ima mogućnost
da doziranja madikamenata uskladi sa Vašim individu-
alnim potrebama.
Razne vrste supstanci razvijaju svoje dejstvo normali-
zovanjem sprovođenja impulsa nerava u mozgu. To se
dešava kroz povišenost koncentracije određenih pre-
nosnih materija (takozvanih neurotransmitera). Time
dolazi do poboljšanja stanja.
Za akutan tretman se koriste pre svega sredstva za
smirenje, da bi se pacijentu što je pre moguće ublažio
mučan napad panike. Prednost brzog dejstva krije u
sebi jednu određenu opasnost. Pošto pacijenti brzo
osete poboljšanje, rado i često uzimaju te medikamen-
te, koji nažalost čine ovisnim i bivaju zloupotrebljavani.
Oni treba da budu korišćeni samo kratkoročno u akut-
nom tretmanu.
Ako je potreban duži tretman, onda dolazi do upotrebe
drugih dveju vrsti supstanci. Antidepresivi su prvobitno
korišćeni za tretman depresija. Međutim, pokazalo se
da ta sredstva i pri oboljenjima straha delotvorno mogu
da utiču na poremećenu razmenu materija u mozgu.
19

Istorijski gledano, kod klasičnih antidepresiva (TZA) se
radi o jednoj starijoj grupi, koja ima u sebi određena
sporedna dejstva. SSRI su naprotiv tome dalje razvi-
jeni TZA – sa posebnom svrhom da se bolje podnose.
Kod panike kao psihičke smetnje SSRI predstavljaju
najpogodniju terapiju, jer su se na osnovu dokaza-
nog dejstva i dobrog podnošenja pokazali kao dobri u
korišćenju.
Važno za Vas je da znate da se pozitivno dejstvo
većine prepisanih medikamenata u slučaju panike kao
psihičke smetnje potpuno razvilo tek posle više nede-
lja. Naime, toliko traje, dok se poremećeni procesi raz-
mene materija iz mozga opet ne normalizuju. Zato se
medikament mora uzimati redovno i uzimanje se ne
sme prekinuti pre vremena i na svoju ruku, jer se prvih
dana možda još nije pojavio pozitivni efekat. Vašem
oboljenju treba dugoročni tretman od najmanje šest
meseci. Pošto antidepresivi ne čine ovisnim, mogu da
se uzimaju duže vremena.
20
Dejstva psihoterapije
Aspekti uslovljeni ponašanjem su – kao što je već
rečeno – merodavni za razvitak oboljenja straha i
spadaju u njihove uzroke i izazivače. Kao takvi, oni
omogućuju da se oboljenja straha leče delovanjem
psihoterapije.
Pri tom postoje razne mogućnosti:
Metodi orijentisani dubinskom psihologijom:
Ovi polaze od toga, da simptomi straha nastaju
usled konflikata. U prvom planu je otkrivanje i
razrešenje tih konflikata kao i njihovih podsves-
nih pobuda.
Kognitivna terapija ponašanja:
Po ovoj osnovi oboljenja straha nastaju kroz
procese učenja. Stoga terapijom treba da uslede
(budu naučene) promene ponašanja i životnih
uslova.
Humanističko-egzistencijalno, psihotera-
peutsko dejstvo:
Pri tom se radi o grupi metoda, koja je skon-
centrisana na pacijentove snage samoizlečenja
i potpomaže izgradnju njegove ličnosti.
Sistemska psihoterapija:
Ovde se ne polazi od „individualnog“ problema,
već se oboljenje straha tumači kao rezultat
pogrešne komunikacije (na pr. u odnosu sa
partnerom ili porodicom).
21
 Dodatak

Ovo su samo najčešće upotrebljavani oblici psiho- Predlog literature

terapije. U svakom slučaju je važan zajednički rad
pacijenta sa lekarom i terapeutom i time volja da se Angstfrei leben. 27,80 €
u ozdravljenje ulože sve snage koje stoje na raspola- Das erfolgreiche Selbsthilfeprogramm
ganju. Gegen Stress und Panik.
Lucida Bassett
Taschenbuch – 259 stranica
Beltz, ISBN: 3407228198
Drugi načini tretmana
Wenn plötzlich die Angst kommt. 9,90 €
Ako osim toga tražite i druge mogućnosti da aktivno Panikattacken verstehen und überwinden.
doprinesete svom oboljenju straha, nudimo i druge Roger Baker
načine tretmana, koji mogu biti primenjeni. Brošura – 171 stranica
Postoji veliki broj „metoda opuštanja“, kao na primer Brockhaus, R., Verlag, ISBN: 3417205557
progresivna relaksacija mišića, autogeni trening ili dru-
gi metodi sa kulturnog područja dalekog istoka, kao Bammel, Panik, Gänsehaut. 8,50 €
recimo joga, či gong i tai či. Mogu se izučiti načini pre- Die Angst vor den anderen.
duzimanja mera za kontrolu stresa, jer, kao što je poz- Christophe André und Patrick Légeron
nato, stres pospešuje napade panike. Svuda postoje Brošura – 240 stranica
grupe u kojima se odvija grupna terapija i koje Vam Aufbau Tb, ISBN: 3746617472
omogućavaju razmenu iskustava.
Angst bewältigen. 19,94 €
Kod oboljenja straha veliku ulogu igraju – kao što smo Selbsthilfe bei Panik und Agoraphobie.
već rekli – biološki faktori, kao i faktori uslovljeni Sigrun Schmidt-Traub
ponašanjem. To je razlog, zašto se mnogim Brošura – 157 stranica
pacijentima preporučuje kombinacija obe Springer-Verlag, Berlin/Heidelberg
osnove tretmana – medikamentima i psiho- ISBN: 3540414975
terapijom. Onaj, ko se pridržava svog (indi-
vidualno usklađenog) plana terapije ima Die Angst aus heiterem Himmel. 9,00 €
velike šanse za poboljšanje bolesti straha Panikattacken und wie man sie überwinden kann.
i time da dobije više nezavisnosti Christine Brasch und Inga-Maria Richberg
i stabilnosti u životu. Specijalan povez – 287 stranica
Goldmann, ISBN: 3442163943

22 23
Angst, Panik und Phobien. 19,90 € Pomoć za samolečenje:
Ein Selbsthilfe-Programm.
Reneau Z. Peurifoy DASH (Deutsche Angst Störungen Hilfe)
Brošura Bayerstr. 77a
Huber, Bern 80335 München
ISBN: 3456838271 Tel.: 0 89 - 51 55 53 15
Fax: 0 89 - 51 55 53 16
http://www.panik-attacken.de/html/index.html

Grupne terapije
AGORAPHOBIE e. V.
Grupne terapije na temu straha kao psihičke smetnje i Taunusstr. 5
oboljenja panike nalaze se u svim većim gradovima. 12161 Berlin
Tel.: 0 30 - 851 58 24
Kao mesta za početnu informaciju važe i mesta za Vremena za telefonska pitanja
kontakte i informacije za grupne terapije u svim većim Ponedeljak 9 –14, sreda 13 –18
gradovima, koja postoje delom i uz saradnju sa soci- Četvrtak. 18 – 20, petak 9 –13
jalnim i zdravstvenim ustanovama. Adrese i brojeve http://www.angstzentrum-berlin.de/agoraaktuell/will-
telefona ćete naći u telefonskim imenicima. kommen.htm

Evo izbor adresa:

KISS Hamburg
Fühlsbütteler Straße 401
22309 Hamburg
Tel.: 040 - 631 11 10
Ponedeljak, Sreda 10 –12 i 16 –19, Četvrtak 10 –12
Određeni časovi za dogovor
http://www.kiss-hh.de

24 25
Beleške

26 27