Trema

Posted on May 2, 2011

Trema je neprijatna drugarica sa kojom malo ko nije imao prilike da se susretne. Imamo je u najrazliitijim situacijama, uglavnom u onim prilikama i sa onim osobama kojima mi lino pridajemo znaaj. Paradoksalno ali istinito - to nam je vie stalo da ostavimo dobar utisak i postignemo rezultat trema e esto biti vea, dovodei do toga da smo nekada sami sebi najvei neprijatelji, nesvesno minirajui sopstveni nastup. Jedan od najpoznatijih socijalnih psihologa Filip Zimbardo godinama je prouavao probleme vezane za tremu: anksioznost, stidljivost i strah od javnog nastupa. On smatra da je neprijatni oseaj koji nazivamo tremom normalna reakcija koja se samo kod nekih ljudi odraava u veoj a kod drugih u manjoj meri. Drugo zanimljivo zapaanje vezano je za takozvano socijalno uenje injenicu da je u najveem broju sluajeva uznemirenost koju nazivamo tremom nauena. Koliko puta ste samo uli decu da pitaju jedno drugo jel ima tremu, jel se plai, jel ti frka da to proita-otpevata veili jo gore starije osobe koje pitaju decu a jel imas tremu? ne shvatajui da upravo tako i podstiu stvaranje treme kod dece. Trema se javlja u najrazliitijim situacijama, od intervjua za posao do izjavljivanja ljubavi ili javnog nastupa koji je za neke ljude jedan od najveih strahova sa kojima se susreu. Tokom vremena ukoliko se strah ne razbije postaje sve vei, i moe da napravi ozbiljne probleme u situacijama kada je potrebno da neko ima bilo kakav javni nastup. U svaki pokuaj se ulazi sa predubedjenjem da e se desiti neuspeh, to dodatno poveava nervozu i dovodi do takozvanog self -fulfilling prophecy (kada svojim ponaanjem upravo proizvodite onaj efekat koga se plaite). Kontroliite tremu da ona ne bi kontrolisala vas. ta se deava u organizmu kada se suoimo sa tremom? Efekti treme su psihosomatski, odnosno na strah od neuspeha se projektuje u vidu fiziolokih reakcija (ubrzanog pulsa, podrhtavanja glasa isl). Fizioloki mehanizmi kojima se ovo odvija deo su prirodne, adaptivne reakcije organizma na stres. Medjutim mi sami smo u ovom sluaju oni koji stres

generiu negativnim razmiljanjem koje je naueno i uslovljeno. Jedno zapamtite sve to je uslovljeno, uz vebu i upornost moe biti i razuslovljeno. Najvie nervoze dolazi od nesigurnosti. Kada niste sigurni kako e se neka situacija razreiti, najgora stvar koju sebi moete uiniti je da ponete da razmiljate (ili jo gore vizuelizujete) nepovoljne ishode situacije. Zbog toga je jedan od preduslova za razbijanje treme postizanje maksimalnog nivoa sigurnosti koju u datoj situaciji moete imati. U nekim situacijama naravno, nee zavisiti sve od vas ali u onima poput javnih nastupa, ispita, prezentacija isl, problem treme moete donekle ublaiti time to ste jako dobro pripremljeni. Kako prevazii tremu 1. ta god radili, dobra pripremljenost je vana. Bilo da je u pitanju intervju, javni nastup, ispit, to ste sigurniji i bolje pripremljeni manja je ansa da vas nervoza izazvana tremom u tome omete. Ukoliko ipak primetite da vam se to deava i ponavlja u razliitim situacijama, konsultujte se sa nekim strunjakom, te stvari je mogue prevazii. 2. Praksa je najbitnija. Ako imate problema sa javnim nastupom, naterajte sebe da izadjete i govorite pred drugima, za poetak u nekim manje vanim situacijama. Ako vam je i to neprijatno vebajte govor pred ogledalom ili se snimite. 3. Ne postavljajte sebi prevelike zahteve. Umesto da vas greke plae i (unapred) frustriraju, posmatrajte ih kao proces uenja, svesni da ete posle svake greke izai bogatiji za jedno iskustvo i znanje i time biti korak blie zacrtanom cilju. 4. Nemojte oekivati da ete se treme potpuno reiti. Mnoge javne linosti imaju tremu i oseaju nelagodnost tokom cele svoje karijere pred svaki nastup. Verovali ili ne ali odredjena koliina treme moe ak delovati i podsticajno pripremajui va organizam za situaciju koju smatrate stresnom. 5. Razmislite ta je najgore to se moe desiti? U najveem broju sluajeva ta najgora opcija realno i nije toliko strana (a esto ni verovatna), koliko je mi sami sebi prikazujemo. 6. Budite pozitivni - zamislite sebe u najpozitivnijem moguem ishodu dogadjaja. Moe se desiti da (ipak) nita od svega ovoga za vas ne funkcionie. Nemojte se ustruavati i nadjite nekoga ko moe da vam pomogne da ovu prepreku (jer trema je samo to) prevazidjete. Postoje jako dobre metode za reavanje ovakvih problema, naroito kada je u pitanju strah od javnog nastupa. Izmedju ostalih, jedna od najnovijih i ini se jako efektnih metoda je i ona iz oblasti Sajberpsihologije - virtualna terapija.