DZEPNA

KNJIGA

. L1

kglw
V ‘I
\ ‘ .

2-»"

€%_?_

J J .['[I" G
.-Q .- -\ . I

.. run- ru.ill • ~ r [ (ii :]‘1,|J

f
1.
1|
\\__,

11 11~
fisr ALGI TA iTPni"HuJ“
NOSTALGIJA
... V,1|LU
_IL1|
N osom
ZA PROHUJAllM &-—. \\_. Z I\|'ZANOSOM
§
-—- —- ~.
DZEPNA
DZEPNA KNJIGA
KNJIGA JUGOSLOVENSKE KNJIGE‘
..1UGOSLOVENSKE KNJIGE"
biblioteka omiljeni pisci
DZEPNA KNJlGA
DZEPNA KNJIGA ..JUGOSLOVENSKE
JUGOSLOVENSKE KNJIGE"
KNJIGE
biblioteka omiljeni pisci
biblioteka omiljeni pisci
Momo Kapor
Kapor

0NA
ONA
ioflprifie
i offprice

!a
JUGOSLOVEIISKA
 ONA
DNA

Decembar
Decembar 1957. bio je jedan najhladnijih meseci
jedan od najhladnijih meseci
u ovom veku.
uovomveku.
Sto se mene
§t0 mene tice,
tiée, bio
bio je najhladniji
najhladniji za poslednjih
poslednjih
dvadeset godina
dvadeset godina koliko
koliko sam tada imao, dok
tad a imao, dok sam drhtu-
d1'htu-
rio u pretankom
pretankom kaputu
kaputu krozkroz éije
cije je rupice dugmad,
rupice za dugmad,
koja su nedostajala,
nedostajala, cvileo ledeni
ledeni vetar
vetar sa Kalemegdana.
Kalemegdana.
Cekao sam jednu
Cekao jednu od 0d svojih prvih
prvih neuzvraéenih
neuzvracenih lju-1ju-
bavi pred
pred Bibliotekom
Bibliotekom grada Beograda, poslednjoj
grada Beograda, poslednjoj zgra-
di u Knez Mihajlovoj
Mihajlovoj kada desnom stranom
kada se desnom stranom ide pre-
pre-
ma Kalemegdanu,
Kalemegdanu, cije Cije su se tamne
tamne kr0§nje ledile uu mili-
krosnje ledile mili-
jardu kristala.
jardu kristala.
Devojka,
Devojka, kojakoja je, takode,
takode, bila i jedna prvih zena
jedna od prvih Zena
koju nisam
nisam imao,
imao, bila je mojamoja vrfinjakinja trebalo je da
vrsnjakinja i trebalo
stigne u sedam
sedam sati. Ali nije.
Cupkajuéi
Cupkajuci u mestu
mestu da bi se ugrejao,
ugrejao, razgrtao
razgrtao sam
sumorno osvetljenje
sumorno Knez Mihailove
osvetljenje Knez Mihailove svesve do Americke
Ameriéke
éitaonice
citaonice uu dubini,
dubini, trudeéi
trudeci se se da je
je spazim
spazim i potrcim
potréim joj
joj
uu susret.
susret.
ono davno
Bilo je to u ono davno vreme
vreme dok su automobili
automobili josjoé
vozili tom ulicom koj
tom ulicom kojaa je danas
danas pesacka
pe§a<fka zona. I ne sarno
samo
automobilil
automobili! (Zak konjske zaprege. Ogromni
Cak i konjske Ogromni konji
konji isti-
marene dlake
marene dlake zvani ,,§taje“
,,~taje" koji su vukli speditere
§peditere na na
gumenim toékovima. Njihove
gumenim tockovima, Njihove potkovice
potkovice p0 asfaltu uda-
po asfaltu
rale su kao ii moje
rale moje srce te te veéeri.
veceri.
6 MoMo KAPOR
MOMoKApOR

U sedam
sedam i petnaest iznenada je stao
petnaest iznenada stao vetar nastupi-
vetar i nastupi-
grobna ti§ina.
la je grobna Odjedanput poce
tisina. Odjedanput poée da pada
pada sneg kao
neko iznad Beograda
da je neko rasparao nebeski
Beograda rasparao ncbeski jastuk.
jastuk.
U pola osam
Upola poéeo sam da brojim.
osam poceo brojim.
Odluéio
Odlucio sam da brojim brojim do sto, a onda onda da odem.odem.
Imao sam ja svoje ja!
Po Knezu
Knezu su jo§ jos jedino
jedino sumanuto fietali osamljeni
sumanuto setali osamljeni
manijaci
manijaci i samci.
Taéno preko
Tacno preko puta Biblioteke nalazi se Likovna
puta Biblioteke Likovna aka-
demija.
demija. Bio sam studentstudent slikarstva.
slikarstva. U U prizemlju
prizemlju smo od
§est do osam
sest crtali vecernji
osam crtali veéernji akt. To su éasovi kada nagi
casovi kada
model
model svakih pet minuta menja pozu
minuta menja pozu a studenti prave
studenti prave
brze skice i krokije.
brze krokije.
Pozirale
Pozirale su nam nam uglavnom Ciganke, mrsavih,
uglavnom Ciganke, mrfiavih, tam-
tam-
noputih maslinastih tela. Pravi raj za manijake
noputih i maslinastih manijake sa Kne-
za koji
koji su virili
virili kroz
kroz rupice
rupice na belojbeloj boji
boji kojom
kojom su bili
premazani nekadaénji
premazani nekadasnji izlozi te zgrade.
Decembar 1957. bio je
Decembar je toliko hladan, da se nas
toliko hladan, na§ pro-
pro-
fesor veéernjeg
fesor vecernjeg akta, pokojni Durde
akta, pokojni Durde Teodorovié,
Teodorovic, saialio
sazalio
na sirote manijake koji
sirote manijake koji su su virili
virili kroz
kroz ogrebotine
ogrebotine i
upla§io se da se ne zalede
uplasio zalede na ulici. Rekao Rekao mi je da
izadem napolje
izadem napolje i da ih pozovem
pozovem unutra.
unutra. Izasao
Izaéao sam i
ubedio ih da udu i da gledaju
ubedio gledaju gole devojke
devojke koliko
koliko god
hoée,
hoce, i oni, savladavsi
sav1adav§i stid, zaistazaista udose
udo§e u klasu. Dali Dali
smo im da sede pored pored ogromne
ogromne peci peéi "bubnjare"
,,bubnjare“ kojakoja se
loii pilotinom. Posedeli
lozi pilotinom. Posedeli su jedno
jedno vreme
vreme a onda
onda ustado§e
ustadose
zahvaliv§i profesoru i krenu§e
zahvalivsi se profesoru ponovo napolje,
krenuse ponovo napolje, na
zaledenu ulicu:
zaledenu ulicuz
Hvala yam!
Hvala vam! -— kazali
kazali su -- AliAli spolja
spolja je mnogo
mnogo 1ep§e
lepse
kad se gleda
gleda...
...
Tako
Thko sam u dvadesetoj otkrio skrivenu
dvadesetoj otkrio skrivenu tajnu eroti-
tajnu eroti-
ke.
ONAI OFF
ONAl PRICE
OFF PRlCE 7

Sa devojkom
devojkom kojukoju sam éekao
cekao (a vee veé je bilo dvadeset
dvadeset
i pet
pet do osam) nije nije bilo
bilo nikakve erotike, sem ako izuz-
nikakve erotike,
memo da mi
memo mi je
je jedanput,
jedanput, na na igranci
igranci uu podrumu
podrumu biosko-
biosko-
,,Luksor“ dozvolila
pa .Luksor" dozvolila da joj drzim
driim jedno
jedno vreme
vreme dIan
dlan nana
levoj dojci ispod angorskog
angorskog dzempera
diempera od koga su na sve
strane ostajale
strane ostajale bele
bcle dlaéice. Njene grudi bile su male, ali
dlacice. Njene
bradavice krupne
bradavice krupne i napuéene. Podseéale su na zivo
napucene. Podsecale Zivo dug-
me radio-aparata Blaupunkt. Pokusavao
radio-aparata Blaupunkt. Pokuéavao sam da pro- pro-
nadem Radio-Luksemburg na kome
nadem Radio-Luksemburg kome je svake noci noéi bila
bila
diez emisija koju
dzez emisija koju je vodio
vodio éuveni
cuveni Majkl
Majkl Kolovej, ali mi
vlasnica tog dugmeta
je vlasnica izvukla ruku
dugmeta izvukla ruku ispod
ispod dzempera.
diempera.
Odluéio
Odlucio sam da brojim brojim do hiljadu,
hiljadu, pa ako i posleposle
toga ne dode,
dode, onda,
onda, stvarno...
stvarno ...
Sa njom, dakle, nije nije bila stvar
stvar u erotici.
erotici. Stvar je bila
u njenim
njenim oéima
ocima — - dva divlja kestena
kestena po kojima
kojima je pala
pala
jutarnja rosa
jutarnja rosa u kalemegdanskom
kalemegdanskom parku. parku. U tome. I u
bledim isturenim
bledim jagodicama uokvirenim
isturenim jagodicama uokvirenim gustom gustom tam-
tam-
nom kosom
kosom koja je podsecala
podseéala na frizuru
frizuru kakvog paia.paza.
nestvarno krhka
Bila je nestvarno krhka u jednojedno tupo vreme sve-
tupo vreme
Op§teg zdravlja i driavnog
opsteg zdravlja optimizma. Nisam ni pri-
drzavnog optimizma.
meéivao
mecivao kakve ima noge noge i kakokako je gradena.
gradena. Mozda,
Moida,
uopéte, i nije
uopste, nije bila gradena?
gradena? Moida
Mozda je je jednostavno
jednostavno pobe-
pobe-
gla sa nekog
nekog Modiljanijevog
Modiljanijevog platna platna sa modrom osno-
modrom osno-
vom?
vom?
Osamsto pedeset i sedam,
Osamsto pedeset sedam, osamsto pedeset i devet,
osamsto pedeset devet,
devetsto
devetsto dvadeset
dvadeset i tri...
Poslednje brojeve sam razvlacio
Poslednje brojeve razvlaéio sto éto sam duze
duie mo-
gao, gotovo pevajuci
pevajuéi kao kakvu
kakvu liturgijuz devestoooooo
liturgiju: devestoooooo
deveeeeeedeeeset
deveeeeeedeeeset i osaaaaam... devestoooooo deveeee-
osaaaaam ... devestoooooo deveeee-
eedeeset
eedeeset i deeeeeeeveeeeet
deeeeeeeveeeeet... ...
Najgore je sto
Najgore §to se brojevi
brojevi sa mnogo
mnogo devetki
devetki tesko
te§ko
pevaju, ali sam ih, ipak,
pevaju, razvlaéio sto
ipak, razvlacio éto sam duieduze mogao!
8 MOM0 KAPOR
MOMOKApOR

Sneg je sve gusce gufiée i guéée padao. To vise

gusce padao. vi§e nije bilo
bilo
perje, vee
perje, veé je neko odozgo, nabaeivao
neko odozgo, nabacivao sneg pekarskom
pekarskom
lopatom.
lopatom.
Odluéih da je éastim
Odlucih jo§ jednom
castim sa jos jednom stotkom,
stotkom, a onda
onda
ako stvarno...
stvarno ...
Viée nisam
Vise nisam eupkao.
cupkao. Bio sam ukocen,
ukooen, samosarno su mi se
usne micale
usne mi<x11e dok je sneg padao padao po meni i pretvarao
pretvarao me
polako u vitkog Sneska
polako Sneéfka Beliéa,
Belica, kome
kome je umesto
umesto §argare-
sargare-
pe iz glave virila jedino cigareta ,,Ibar“,
jedino cigareta raskvaéfena od
.Jbar", raskvasena
snega.
Setih
Setih se mnogih
mnogih sneinih smrti u romanima
sneznih smrti romanima DzekaDieka
Londona. Kazu
Londona. Kaiu da je smrt smrt u snegu bezbolna
bezbolna i gotovo
gotovo
prijatna. Joé,
prijatna. kaiu, da onome
Jos, kazu, onome ko umire belom smrcu
umire belom smréu u
magnovenju proleti
magnovenju proleti kroz glavu éitav njegov zivot.
citav njegov iivot. Istina,
Istina,
meni nijenije imalo
imalo mnogo
mnogo toga proleti. Dve, tri neuz-
toga da proleti. neuz-
vraéene ljubavi i desetak
vracene Ijubavi desetak enformel-platana
enformel-platana koja koja su licila
liéila
na sve druge
druge slikare
sIikare sem na mene.
mene.
,,Ide§ li, Lujo?"
"Ides Ii, Lujo?“
,,Idem,
"Idem, idem...“
idem ..."
,,Hajde, hajde,
.Hajde, hajde, rode!“
rode!"
Ali nije bilo nikoga
nikoga cak
éak ni da me dozove.
dozove.
Uzalud.
Uzalud. Uzalud
Uzalud sam te veceri veeeri pozajmio
pozajmio od druga druga
diemper
dzemper boje boje londonske
londonske magle, mali tavanski tavanski atelje
atelje pod
gredama i novae
&.redama novac za boeubocu belog
belog vina. Monparnas
Monparnas na
Cuburi. Zvono ne radi.
Cuburi. Zvono
Ulica
Uliea je bilabila neute§no
neutesno pusta
pusta i bela, svetla Likovne
bela, svetla Likovne
akademije poga§ena,
akademije pogasena, cak oak su i manijaci nekuda
manijaci nekuda otisli0ti§1i...
...
Bilo je to u subotu uveée.
subotu uvece.
Moida je rekla
Mozda rekla da ce ée doci
doéi u nedelju?
nedelju? Sigurno
Sigurno sam
pogre§io! Ta misao
pogresiol misao me je odrzala
odriala u zivotu.
iivotu. Pa, da! Rekla
Rekla
jjee u nedelju.
nedelju.
Dogodilo se da sam 1994.
Dogodilo 1994. imao promociju
promociju nove knjige
u Biblioteci grada Beograda,
BibIioteci grada Beograda, u sedamsedam sati. OstaoOstao sam
ONAI
ONAl OFF PRICE
OFF PRICE 99

pred
pred ulazom
ulazom u zgradu,
zgradu, na onom istom stepeniku
onom istom stepeniku iz
1957. da popusim
popu§im jos jo§ jednu
jednu cigaretu
cigaretu i kezio se uctivo uétivo
onima
onima koji su ulazili.
balkone Akademije
Na balkone Akademije preko preko puta izaéli su svi sa
puta izasli
kojima
kojima sam nekadanekada studirao. mrtvi i iivi.
studirao. I mrtvi zivi, Jedan
Jedan sa
ridom bradom
ridom bradom visio je naglavaeke nogama okaéenim
naglavacke nogama okacenim 0 o
ogradu terase
ogradu terase i plazio mi se onako onako izvrnut.
izvrnut. Mladi, zara-zara-
sli u paperjaste
paperjaste brade,
brade, odeveni
odeveni u crnocrno i umazani
umazani skore-
skore-
nim bojama,
bojama, njih éfestorica su delili
njih sestorica delili cigaretu
cigaretu (svako po
dva dima), pravili mi magareée
dima), pravili magarece usi, uéi, kreveljili
kreveljili mi se pre-pre-
ko dugih noseva.
noseva. Dzoni
Dioni je u rukamarukama drzao
driao prvi pos1e-
posle-
ratni gramofon
ratni gramofon ,,Suprafon“
"Suprafon" na na kome
kome se okretala
okretala ploffa
ploca
Zoria Brasansa
Zorza ,,Porte des Lilas".
Brasansa "Porte Lilas“. Neki
Neki su jelijeli ogromne,
ogromne,
skamenjene évarke
skamenjene cvarke iz ,,Divéibara“,
.Divcibara'', a drugidrugi su crtali veé
crtali vee
nedeljama mrtvu rodu
nedeljama mrtvu rodu koja
koja se raspadala.
raspadala.
Kako sam Zeleo
zeleo da budembudem sa njima
njima umesto udem
urnes to da udem
Biblioteku i izigravam
u Biblioteku izigravam uspe§nog
uspesnog pisca!
Bilo je veoma
veoma hladno.
hladno.
I tada
tada je nai§1a
naisla ona, uzurbana,
uiurbana, treperava,
treperava, obmotana
obmotana
tamnim
tamnim krznom,
krznom, kose isto onako
kose isto onako erne
crne kao i u decembru
decembru
1957. oéiju boje
1957. I ociju kestena, takode.
boje kestena, Nedostajala je sarno
takode. Nedostajala samo
ona rosa. Bila je
ona je zaista, jo§ jos uvek lepa,
lepa, ali vise
vi§e ne,
ne, ne-
ne-
stvarna.
stvarna. Primetio
Primetio sam — zaista dobro
- zaista dobro Dama
Dama u godinama.
godinama.
Nai§la
Naisla je bas
ba§ kada sam sam pu§eéi brojao: pedeset
puseci brojao: pedeset ii sedma,
sedma,
éezdeset i osrna,
sezdeset osma, sedamdeset
sedamdeset i cetvrta,
éetvrta, osamdeset
osamdeset i prva,
devedeset i druga
devedeset druga......
Bila je nervozna
nervozna i kao kao uvredena.
uvredena.
Gde si ti one
Gde one veéeri?
veceri? -— upitala
upitala je -— Nisi mogao
mogao da
me sacekas
saeeka§ ni trideset
trideset sedamsedam godina?
godina? Kad obeéam0becam da
éu
cu doéi
doci -— uvek
uvek i dodem!
dodem!
Htedoh da joj objasnim
Htedoh objasnim ali nije
nije mi dopustila
dopustila da
kaiem
kazem ni reci,
reéi. Reée
Rece da se Zuri
zuri da zauzme mesto za moje
zauzme mesto moj e
knjiievno veée koje
knjizevno vece koje samo
sarno éto nije poéelo.
sto nije Uletela je
pocelo. Uletela je u
10 MOM0 KAPOR
MOMOKAPOR

Biblioteku ostavljajuéi za sobom

Biblioteku ostavljajuci pramen mirisa
sobom pramen mirisa krzna
krzna i
davne 1957.
davne
-— Potpisaces
Potpisaée§ mi je posle,
posle, jel’
jel' da? -— dobacila
dobacila je
je
osvrnuvéi
osvrn uvsi se.
Da, zaboravih
zaboravih da kaiemz lanjski sneg koji me
kazem: onaj lanjski
je zavejao dok sam je cekao,
éekao, posle
posle izvesnog vremena
vremena se
otopio.
otopio.
Ostao
Ostao mi je samo
sarno na kosi.
 DAMA
DAMA SKITNICA
SKITNICA

Nina je osetila
osetila da je uletela
uletela u klopku
klopku istog éasa
casa
kada joj je éopavi
copavi kelner
kelner u zapustenom
zapustenom restoranu
restoranu hote-
hote-
la ,,Evropa“
.Evropa" tresnuo
tresnuo na sto dve boce boee piva koje nije na-
ruéila.
rucila. Case nije doneo. Oéigledno,
Ocigledno, ovde, u ovoj zabitoj
varosici, pivo se pilo pravo iz flase. flase. Njen pogled naliven
naliven
zebnjom
zebnjorn srne koja je osetila
osetila vonj hajkaékih
hajkackih pasa, po-
diie
dize se prema
prema rosavom
rosavom konobarovom
konobarovom licu, lieu, no ono nije
odavalo nista drugo sem pomirenosti
pomirenosti sa sudbinom
sudbinom sto
ga je bacila
baeila ovamo, Bogu iza nogu; moida mozda i malo umora
umora
od beskrajnog
beskrajnog ponavljanja
ponavljanja istih sluéajeva,
slucajeva, §w
sto su uvek
poéinjali
pocinjali s dve boce piva.
—- Od drustva
drustva pored
pored muzike...
muzike ... —- procedi
proeedi i otetura
otetura
prema
prema sanku.
Za godinu
godinu dana provedenih
provedenih na neprekidnim
neprekidnim
putovanjima
putovanjima po palankama
palankama i gradiéima
gradicima duboke
duboke unutras-
unutras-
njosti,
njosti, stekla
stekla je izvesno iskustvo
iskustvo ss muskim nasiljem;
nasiljem; nije
ga se, naime,
nairne, plasila razumnim
razumnim delom delom svoga biéa,
bica, ali
postojao
postojao je jedan
jedan drugaéiji,
drugaciji, tesko odrediv
odrediv egzistencijal-
egzistencijal-
ni strah; taénije,
tacnije, nelagodnost
nelagodnost pomesana
pomesana s oseéanjem
osecanjem
poniienja
ponizenja ii bespomoénosti
bespomocnosti koja je u Nini s vremena vremena na
vreme razvijala
razvijala krivicu
krivieu sto je Zena,
zena, sto se bavi ovim
teskim
teskim zanatom
zanatom putujuéeg
putujuceg prodavca
prodavca knjiga, sto je uz to
jos dovoljno
dovoljno mlada da bude bude privlaena
privlacna muskarcima,
muskarcima, sto
drukéije
drukcije izgleda ii sto na licu,lieu, ma
rna koliko
koliko da se uspesno
uspesno
12
12 MOM0 KAPOR
MOMOKAPOR

skrivala, nosi neki beleg koji

skrivala, koji neprestano
neprestano privlaéi napa-
privlaci napa-
snike i kabadahije
snike ieljne nasilja
kabadahije zeljne neinosti.
nasilja i neznosti.
Mada
Mada se na ovim putovanjima trudila da izgleda
putovanjima trudila izgleda sto
neupadljivije i ne izaziva niciju
neupadljivije niéiju paznju,
painju, pa je zbog toga
skratila cak
skratila oak i svoju raskosnu
raskosnu smedu
smedu kosu kosu na uctivu
uétivu
duiinu (sta je uétiva
duzinu duiina na Balkanu?),
uctiva duzina Ba1kanu?), a upadljive
upadljive
boje posebne krojeve
boje i posebne krojeve odece
odeée za putovanje
putovanje zamenila,
zamenila,
éinilo se zauvek, jednostavnim
cinilo jednostavnim sakoom sakoom i pantalonama
pantalonama
diinsa i na taj se nacin
od dzinsa naéin u muskarackim
muskaraékim krajevima,
krajevima, u
koje je cesto
koje éesto zalazila, gotovo prerusila u muskarca;
gotovo prerusila muskarca; ot-
krili
krili bi njenu mimikriju vee
njenu mimikriju veé kroz nekoliko
nekoliko trenutaka
trenutaka
posto
posto bi stigla u kakav uémali ucmali gradié prodaje knjige.
gradic da prodaje
Kao da je iz Beograda,
Beograda, gde je rodena odrasla, ponela
rodena i odrasla, ponela
sa sobom
sobom i neku tipiéno cubursku
neku tipicno éubursku drskost
drskost u hodu hodu iIiili
drianju
drzanju glave, u nacinunaeinu na koji je vozila svoja mala mala zuta
iuta
kola, .Dijanu",
kola, ,,Dijanu“, ostro
ostro i mangupski
mangupski obesno.
obesno.
Ta pozna,
'Ia pozna, usamlj
usamljenieka veéera u jedinoj
enicka vecera jedinoj otvorenoj
otvorenoj
kafani jedinog
kafani mesnog hotela,
jedinog mesnog hotela, u stvari, obicnog
obiénog svratista
svratista
s tri sobe
sobe na jedinom
jedinom spratu, bila je kriva za neprilike
spratu, bila neprilike
koje
koje ée, oseéala je to Citavom
ce, osecala povrsinom koze,
citavom povrsinom koie, uskoro
uskoro
naiéi. Nije
naici. Nije vise mogla da izdrzi izdrii glad (nije nista okusila
(nije nista okusila
od jutra),
jutra), a nije joj se ostajalo
ostajalo u memljivoj
memljivoj sobetini
sobetini s tri
razlieita
razlicita kreveta,
kreveta, prekrivena
prekrivena umaséenom vojniékom
umascenom vojnickom
éebadi. olupani bokal
cebadi, Beli, olupani bokal za vodu, s umivaonika
umivaonika od
pre rata,
pre rata, gledao
gledao je glupo,
glupo, poput gusana; zavese su bile
poput gusana; bile
pocepane, rufinici
pocepane, rucnici providni
providni od éeste ceste upotrebe,
upotrebe, a ra-
suseni ormar,
suseni ormar, velik
velik kao kuéa, ispustao
kao kuca, ispustao je nestonesto sliéno
slicno
j ecaj u, kad god bi otvorila
jecaju, otvorila njegove
njegove rasklimatane
rasklimatane vratni-
vratni-
ce. Spustivsi
ceo Spustivsi se u restoran
restoran na veceru,
veeeru, izneverila
izneverila je, inace
inaée
svoje liéno pravilo, da u ovakvim slucajevima
licno pravilo, slufiajevima nasinosi uvek
nesto za jelo
nesto jelo u svojoj putnoj torbi. No njena
putnoj torbi. njena .Dijana'',
,,Dijana“,
éiji je
ciji je strainji
straznji deo
dec bio zatrpan
zatrpan paketima
paketima knjiga,
knjiga, opet
opet je
izdala; izgubila
izgubila je satsat ii po
po namestajuci
namestajuéi gore gore uu brdima
brdima
ONA1 OFF PRICE
DNA I OFF PRICE 13
13

ventilator
ventilator za hladenje
hladenje motora,
motora, ciji éiji je zglob razlabavio,
razlabavio,
pa je stigla u Mesto Mesto posto
posto su sve prodavniee
prodavnice i pekarepekare
veé odavno
bile vee zatvorene.
odavno zatvorene.
Kroz gusti
gusti dim jeftinog duvana, zadah
jeftinog duvana, zadah pivapiva ii vi-
znoja i prasine,
njaka, znoja prasine, trestala
trestala je pakleno
pakleno ozvuéena
ozvucena pe-
sma:
,,Oj, zivote
,,OJ, Zivote moja
moja tugo, oj kafano
kafano moja drugo...“
moja drugo ..."
Podrhtavao je drveni
Podrhtavao olajnisani patos,
drveni olajnisani patos, tresle
tresle se case
ease
na stolovima,
stolovima, slaveci
slaveéi moé elektriéne energije
moe elektricne energije provedene provedene
éak
cak i u harmoniku
harmoniku tamnoputog
tamnoputog pevaca,pevaea, cijieiji su prsti bili
prsti bili
okiéeni prstenjem
okiceni prstenjem svih oblika.oblika. Pogleda
Pogleda ispodispod trepavica
trepaviea
drustvo pokraj kafanskog
drustvo pokraj kafanskog orkestra,
orkestra, praveéi
praveci se da paz- pai-
reie becku
ljivo reze beeku sniclu; utvrdila
utvrdila je u jednom
jednom jedinom
jedinom
blesku ko im je
blesku je ovan-predvodnik.
ovan-predvodnik. Bio je to veé vee na prvi
pogled prilicno
pogled priliéno opak,
opak, kosooki
kosooki momakmomak s ernim crnim brkovi-
brkovi-
ma, pomalo azijatskog
rna, pomalo elegantan na provincij-
azijatskog izgleda, elegantan provincij-
ski nacin,
naéin, sapet usko krojenim
sapet usko krojenim belimbelim odelom,
odelom, na cije eije je
revere
revere bila drsko
drsko izbacena
izbaéena kragna
kragna erne
crne kosulje.
kosulje. Sedeo
Sedeo je
bahato, okruzen
bahato, okruien svojim drustvom poretku potkovice.
drustvom u poretku potkovice.
Prepozna im istog casa
Prepozna Casa karakter;
karakter; sirovost,
sirovost, beznade
beznade ii do-
sada gladna nasilja oseéala
gladna nasilja osecala im im sese u svakom pokretu;
pokretu; u
olabavljenim kravatama
olabavljenim kravatama i spustenim
spustenim stomacima,
stomacima, podve-podve-
zanim kaisevima
kaisevima s krupnim
krupnim metalnim
metalnim kopcama,
kopéama. Bili su
mladi od nje -— ni jedan jedan preko
preko trideset
trideset godina. U ovom ovom
éasu zurilo
Casu zurilo je u Ninu najmanje dvanaest
Ninu najmanje dvanaest pari pari podlive-
podlive-
nih, caklecih
cakleéih oéiju
ociju iz kojih
kojih je emitovana
emitovana zajedniéka
zajednicka po-
ruka: mala,
mala, veéeras
veceras ée ti se
ce ti se nesto
nesto strasno
strasno dogoditi
dogoditi ii to to
neée biti
nece biti sve!
sve!
Nije se toliko
toliko plasila preteéeg poretka
plasila preteceg poretka ovog mizan- mizan-
scena, koliko
seena, koliko jeje poniiavalo
ponizavalo to to zlobno
zlobno cerenje puno zlat-
eerenje puno zlat-
nih zuba i zjapeéi
nih crnih rupa,
zjapeci ernih rupa, tamo
tamo gdegde su zubi nedosta-
nedosta-
jali, tih oéiju
jali, tih ociju ii viliea
vilica sto
sto su je gutale
su je gutale -- kaokao dada nije bilo
nije bilo
uopste ljudsko
uopste biée, veé
ljudsko bice, nakazno smesan
vee nakazno smesan predstavnik
predstavnik
14
14 MOMO KAPOR
MOMoKAroR

nekog
nekog posve drugog drugog roda: zena-zaba,
Zena-Zaba, patulja, riba-de-
patulja, riba-de-
vojka u putujuéim
vojka cirkusima, u cije
putujucim cirkusima, Cije je
je satre
satre ponekad
ponekad
ulazila.
ulazila. "lekTek posle izvesnog vremena
posle izvesnog vremena otkri poreklo te ne-
otkri poreklo
lagodnosti -- bila je jedina
lagodnosti iena u kafani! Ta
[edina zena "Ia éinjenica
cinjenica je
sledi. Da Ii li se tako
tako oseéa Crnac na Jugu,
oseca Crnae Jugu, Zena peder-
zena u peder-
skom klubu klubu iIiili makro kongresu sifrazetkinja?
makro na kongresu sifraietkinja? Bilo je
kasno
kasno da ma rna sta popravi:
popravi: tektek tada
tada shvati
shvati da se nalazi
nalazi u
kraju gde je kafana
kraju muska privilegija,
kafana muska privilegija. ZeneZene su u ovoj
palanci
palanci veé odavno spavale
vee odavno spavale iiiili cekale
ifekale muzeve
muieve da ih pre-
tuku
tuku iIi ili traie peéenje pita
traze pecenje bureka u ponce,
pita i bureka ponoé. Upala
Upala je
zabunom
zabunom u musko musko svetiliste.
svetiliste,
Nije trebalo
trebalo dugo éekati cekati na kaznu: rnudonjamudonja u belombelom
odelu opkoraéi
opkoraci naslon
nasIon stolice
stoIiee pokraj njene njene i sede. Stoliea
Stolica
zacvile pod teiinom
tezinom njegovog, kao tuc tuo nabijenog
nabijenog tela.
—- Ako gospojica dozvoljava?
Ako gospojica dozvoljava? ~ nakloni se i dohvati
- nakloni dohvati
jednu
jednu od dve boce boee piva koje koje su ga cekale.éekale. Kuenuo
Kuenuo je
flasom 0o flasu,
flasom flasu. Nina odloii noz
Nina odlozi noi i viljusku
viljusku i obrisa
obrisa usne
usne
krajiékom papirnate salvete.
krajickom papirnate salvete.
-— Gospojca
Gospoj ca ne pije pije pivo?
pivo?
—- Ne, hvala
hvala...... — reée s uzdahorn.
- rece uzdahom.
Mudonja
Mudonja zabaeizabaci glavu i istrese istrese u jednom
jednom jedinom
jedinom
dahu éitavu
dahu bocu u sebe, dok
citavu boeu dok je Nina Nina mirno
mirno posmatrala
posmatrala
kako mu se ravnornerno
kako ravnomerno kotrlja kotrlja adamova
adamova jabucica,
jabuéica. Na
srednjem prstu
srednjem prstu nosio
nosio je je krupan,
krupan, zlatanzlatan prsten,
prsten, slican
sliéan
bokseru.
bokseru. Nina Nina se zagleda
zagleda u njegov oblik oblik dok
dok je pio:
klupko
klupko nagih nagih muskih
muskih i Zenskih
zenskih tela tela parilo
parilo se u kovitlacu
kovitlaeu
oko ernogcrnog kamena.
kamena.
Ubrisao
Ubrisao je pivsku penu penu s brkovabrkova i zagledao
zagledao se u
Ninu,
Ninu, kao da je tek spazio:
tek spazio:
-- Odakle
Odakle si?
-- Iz Beograda...
Beograda ...
-- SveSve ste
ste vi
vi iz Beograda!
Beograda! -— zareza.
zareia. -- Pitam
Pitam te,te, odakle
odakle
si?
ONAI OFF PRICE
ONAIOFFPRICE 15
15
-- Iz Beograda...-
Beograda... — ponovi Nina.Nina.
Kako
Kako je Beograd
Beograd bio daleko!
daleko! Eto, ovde ovde u Mestu,
Mestu,
verovali da neko moie
nisu verovali moze da bude iz njega!njega!
-— IzIz Beograda...
Beograda... Znam ja Beograd!
Beograd! -— recereée covek,
Covek. --
Sluiio
Sluziosam sam vojsku
vojsku na Banjici.
Banjici.
-- Stvarno?
Stvarno? —- osmehnu se Nina, misleci misleéi na to koliko
ée
ce dugo
dugo da traje ovo ovo muéenje.
mucenje. Vaino
Vaznoje je ne izgubiti
izgubiti pri-
sebnost. Doéekivati meko
sebnost. Docekivati udarce. Ne izazivati,
meko udarce. izazivati, a ipak
gledati
gledati u oCi. oci, Pokazati izvesnu dozu zanimanja,
Pokazati izvesnu zanimanja,
zadriavsi
zadrzavsise se na tacno
taCno odredenoj granici. pruiati ni-
granici. Ne pruzati
kakav
kakav otpor pre nego nego sto bude neophodno. Mozda Moida bih
ga mogla
ga mogla zaustaviti,
zaustaviti, pomisli, samo kad njegovo
pomisli, sarno njegovo drustvo
oéekivalo predstavu. Pogleda
ne bi ocekivalopredstavu. Iskesili su joj se i
Pogleda ih. Iskesili
teatralno nazdravili,
nazdravili, oéekujuéi
ocekujuci sta ce ée njihov istureni
drugar
drugar da izvede.
izvede. Znala je dobro: Cak cak i da se u njemu
pojavi civilizovano biée,
pojavi civilizovano bice, sam ée ce ga
ga raspolutiti jednirn
jednim
karate-udarcem,
karate-udarcem, samo sarno da ne izneveri
izneveri svoju
svoju losu reputa-
ciju. Medutim,
ciju. Medutim, posto je bio glup glup i polupijan, a opko-
raéivanje
racivanje naslona stolice i pijenje do dna boce piva piva
iserpljujuée,
iscrpljujuce,moranmorao je uskoro nesto da preduzme.
preduzrne.Uz Uz to,
njegove
njegove drugare ne bi zadovoljio
zadovoljio brz i lak uspeh; uspeh; hteli
su mrcvarenje,
mrcvarenje, ne znajuciznajuéi da je njihovom
njihovom predvodniku
predvodniku
masta veceras,ocigledno
masta veéeras, oéigledno zatajila.
zatajila.
Nina prede pogledom
pogledom preko gostiju u kafani. Svi su
kafani. Svi
zijali
zijali prema njihovom
njihovom stolu. KadaKada bi joj pogled
pogled dodir-
nuo bilo koje od tih lose obrijanih lica, lica, sva
sva bi se istog
Casa iskesila
casa iskesila udvoriéki
udvoricki -— verovatno,
verovatno, niko nije smeo srneo da
nekainjeno pokvari
nekaznjeno pokvari ovu
ovu uobiéajenu
uobicajenu predstavu.
predstavu. Cak ni
dva milicionera,
dva milicionera, koji su, utegnuti u koiu, masuéi
kozu, masuci
razmetljivo pendrecima,
razmetljivo pendrecima, obilazili
obilazili dvoranu
dvoranu blagonaklo-
blagonaklo-
pozdravljajuéi svoje pripite sugradane.
no pozdravljajucisvoje sugradane. Zaustavise
Zaustavise se
drustva pored orkestra i zapalise
kod drustva cigarete. Zabacili
zapalise cigarete.
su sapke na teme i popili po pivo. pivo.
16 MOMO KAPOR
MOMOKAPOR

Moida bi ovaj pomogao?

Mozda pomogao? -~ mislila
mislila je Nina,
Nina, gleda-
gleda-
juéi
juci jednog
jednog po jednog Coveka u sali. Ne. On, ne. IIon
jednog coveka on se
kesi oéekujuéi
ocekujuci spektakl.
spektakl. Ovaj? Ni, on. Nina Nina primeti
primeti
mrsavog procelavog
mrsavog proéelavog muskarca Cetrdesetih godina,
muskarca cetrdesetih godina, koji
koji
pognute glave jeo
je pognute jeo sam za malim stolom uza zid. On
malim stolom On je
je
jedini nije
jedini pogledao. Izgleda da mu je bilo neprijatno,
nije ni pogledao. neprijatno,
pravio da uopste
pa se pravio uopste ne primeéuje dogada za
primecuje sta se dogada
njenim stolom.
njenim stolom. Shvati da od njega ne treba treba oéekivati
ocekivati
nikakvu
nikakvu zastitu. Mrsava ramena
zastitu, Mrsava ramena i stakla naoéara, bez
stakla naocara,
okvira. Mesna
Mesna mastiljara, uplasena od rodenja.
mastiljara, uplasena rodenja. §ta
Sta da
potraii pomoé od milicionera?
potrazi pomoc milicionera? Ispala
Ispala bi smesna.
smesna. Nista
Nista
se jos nije dogodilo.
dogodilo. Samo jedan mestanin
Sarno je jedan trenu-
mestanin za trenu-
tak seo za njen
njen sto i castio
Castio je bocom
bocom piva. MoglaMogla bi jos
jos
da odgovara
odgovara za laznulainu optuzbu.
optuibu.
-- Hoce
Hoée Iigospojca,
li gospojca, mozda,
moida, neko
neko finije
finije piée?
pice?
-- Ne, hvala. Ne pijem.
-- Cokolad-liker?
Cokclad-liker?
—- Hvala.
-— Aero-konjak?
Aero-konjak? Pelinkovac?
Pelinkovac? IIi Ili gospojca
gospojca iz Beogra-
Beogra-
da pije
pije samo
sarno viski? Odakle
Odakle je ono, gospojca?
ono, gospojca?
-— Iz
lz Beograda.
Beo grada.
—- Nije
Nije Beograd
Beograd mali! ZnamZnam ja: tamotamo sam sluzio
sluiio voj-
Banjici...
sku, na Banjici ... Odakle,
Odakle, iz Beograda?
Beograda?
—-Sa Qa Cubure.
Cubure,
—- Cubure-Bubure!
Cubure-Bubure! -— rete.reée. To
Th ne postoji Beogradu!
postoji u Beogradu!
Mene gospojca
Mene gospojca neée
nece zezati. Sluiio vojsku na Ba-
Sluzio sam vojsku
njici, a Cubure-Bubure
Cubure-Bubure nisam nisam video!
Dohvatio
Dohvatio je i drugu bocu i iskapio
drugu bocu iskapio jeje na dusak, po-
dusak, po-
gledavsi, dokdok je pio, krajickom
krajiékom oka oka svoje drustvo,
drustvo. Oni
zaurlase od smeha. Dobio
zaurlase Dobio je jos jos malo
malo na vremenu,
vremenu, ali
uskoro ée
uskoro nesto zaista
ce nesto zaista morati preduzme. Nina
morati da preduzme. Nina mu se
zagleda
zagleda u oéi. Preko njegovog
oci. Preko pogleda bila
njegovog pogleda bila je navucena
navuéena
skrama.
skrama. Ipak, ispod ispod te zle opne svetlucao je
opne svetlucao je negde
neg de u
ONA] OFF PRICE
DNA I OFF PRICE 17
17

dubini topli,
dubini topli, jos neugaseni
neugaseni plamicak,
plamiéak. Pronadi
Pronadi u njemu njemu
ljudsko bicel
ljudsko biée! —- naredi
naredi NinaNina samasarna sebi. IonI on je Covek,
covek, sin
svoje majke, sigurno dobar
majke, sigurno dobar premaprema njoj, bivse dete dete kojekoje
je neko
neko nekada
nekada davno povredio,
povredio, pa se sad sveti svima.
Pomisli na njegove beogradske mesece u vojsci, na
njegove beogradske
besciljna nedeljna
besciljna nedeljna lutanja
lutanja po tmurnom staniénom kra-
tmurnom stanicnom
ju, na prezir
prezir otmenih
otmenih beogradskih
beogradskih devojaka devojaka prema
prema gea-
cima (osamljenost
(osamljenost i osveta), pomisli na camotinju
osveta), pomisli Camotinju jed- jed-
nog ovakvog mesta, mesta, gde je posle posle desetdeset sati
sati otvorena
otvorena jos
jedino ova kafana,
jedino kafana, gde trune trune iz noci noéi u noé... §ta bi mo-
noc ... Sta
gao da bude bude po zanimanju?
zanimanju? -- pita pita se Nina. Sofer?
§ofer? Bage-
rista?
rista? Ne, ima odnegovane
odnegovane ruke. ruke. Mesni
Mesni kockar?
kockar? Previse
Previse
je trom
trom i bez refleksa
refleksa za taj zanat.
—- A cime
Cime se vi bavite?
bavite? -— upita.
upita.
Pogleda
Pogleda je, zapanjen
zapanjen kako kako iz tek tek uhvaéene,
uhvacene, sapetesapete
ovce, kojoj
kojoj upravo
upravo podnose
podnose noi noz pod grIo,grlo, moie
moze izleteti
izleteti
tako drsko
tako drsko pitanje, umesto dahtanja
pitanje, umesto dahtanja i uzasa,
uiasa, stosto sese on,
on,
neosporni gospodar
neosporni gospodar MestaMesta ii ljudiIjudi uu njemu,
njemu, pribliiio
priblizio nje- nje-
nom
nom stolu,
stolu, odabravsi
odabravsi je je kao
kao zrtvu.
irtvu. Oci
OCi mumu se se suzise
suzise uu
dva opasna proreza.
dva opasna proreza.
-— Svacim
SvaCim -— procedi.
procedi.
Kao da je tim tim .svacim"
,,svaCim“ zeleo ieleo da joj kaze:kaie: ne, mala,
ovo
ovo nije
nije uCtiva
uctiva gospodska
gospodska igra, igra, ovde nema razgovora,
ovde nema razgovora, ja ja
sam tu da pitam, a ne ti! Nisam toliko
sam tu da pitam, a ne til Nisam toliko naivan da me tim naivan da me tim
trikom ponovo
trikom ponovo nateras
nateras uu Ijudsko
ljudsko bice.biée. Postaéu
Postacu to sutra,
to sutra,
kad odem u zoru na posao, ne pre toga - duga je noé...
kad odem u zoru na posao, ne pre toga - duga je noc ...
Da
Da smo
smo u u drugim
drugim prilikama,
prilikama, bio bio bihbih kao
kao ii ostali,
ostali, dobar
dobar ii
uétiv;
uctiv; da da si
si mi
mi uu kuci,
kuéi, da da sisi mi sestra, rodaka,
mi sestra, rodaka, kuma, kuma,
komsinica, ali one su sve postene,
komsinica, ali one su sve postene, one ne ulaze ukafa-one ne ulaze u,kafa-
nu uu jedanaest
nu jedanaest sati;
sati; zna
zna se se gde
gde je je mesto ienama! Sama
mesto zenamal Sarna
si kroéila ovamo, jesi li ili nisi? Niko
si krocila ovamo, jesi IiiIi nisi? Niko te nije zvao, te nije zvao, aa kadkad sisi
vee usla nepozvana, pravila ovde odredujem
vee usla nepozvana, pravila ovde odredujem ja, a ne til ja, a ne ti!
18
18 MoMo KAPOR
MOMOKApOR

—- Kako se... kako se zovete?

se... kako zovete? -- nacini
naéini Nina
Nina sledecu
sledeéu
gresku.
gresku.
—- Ne zovu me! -- nasmeja
nasmeja se covek
Covek imbecilno
imbecilno ot-
krivsi krupne
krivsi krupne bele
bele zube sa naglasenim
naglasenim ocnjacima.
oénjacima. —- Sam
dolazim. Sam!
dolazim.
Izvukao je bez pitanja cigaretu iz Ninine
pitanja cigaretu kutije
Ninine kutije
,,Kenta“ i zapalio
"Kenta" zapalio je njenim
njenim upaljacem.
upaljaéem. Pogleda
Pogleda ga sa
zanimanjem
zanimanjem i stavi mirno mirno u svoj dzep. diep. Izbacena
Izbaéena ovim
poslednjim gestom
poslednjim gestom iz ravnoteie, bezuspesno po-
ravnoteze, koju je bezuspesno
kusala da povrati,
kusala povrati, Nina
Nina preklinjuci
preklinjuéi pogleda
pogleda milicionere,
milicionere,
koji su veé vee izlazili iz kafane,
kafane, popravljajuéi
popravljajuci remenje
remenje na
uniformama.
uniformama.
-— Da prosetamo
prosetamo malo?
malo?
Paralisana strahom,
Paralisana nista nije
strahom, nista nije odgovorila.
odgovorila. Njegova
Njegova
teska sapa spusti
teska spusti se na njenu
njenu ruku. Pokusa da je izvuCe,
ruku. Pokusa izvuce,
uspela. Sarno
ali nije uspela. Samo da se nekako doCepa svoje
nekako docepa svoje .Dija-
,,Dija-
ne“ i potrazi
ne" potraii u njoj spas! Ali, sta bi to vredelo? Momak
vredelo? Momak
najpre ne bi pustio
je najpre pustio da sama
sarna izade iz kafane, onda,
kafane, a onda,
,,Dijanin“
"Dijanin" motormotor se tesko palio. Cak
tesko palio. éak i da uspe
uspe da pokre-
pokre-
ne kola, ne bi daleko pred hotelom
daleko stigla; pred hotelom ,,Evropa“ bilo
.Evropa" bilo
je parkirano
parkirano nekoliko
nekoliko snainih automobila i motorcikla
snaznih automobila motorcikla
-- tesko
tesko da bi se izvukla iz kotline strmim serpentinama,
kotline strmim serpentinama,
a da je oni pre pre toga
toga ne stignu. Mozda
Moida bi muzicari
muziéari pomo-
pomo-
gli? Ne. Oni Oni su mirno
mirno pakovali
pakovali instrumente.
instrumente. Bas ih bri-
ga. Drustvo
gao Drustvo pokraj orkestra poce
pokraj orkestra poCe da se polako
polako dize
diie od
stola. Klatarili su se laganim,
stola. Klatarili preteéim korakom,
laganim, pretecim korakom, gricka-
juéi
juci Caékalice
cackalice u uglu usana.
usana. Prodose
Prodose pokraj njihovog
pokraj njihovog
stola
stoIa i ne pogledavsi
pogledavsi ga.gao
-— Hajde,
Hajde, mala,
mala, diii
dizi se! Vreme
Vreme je...
je ...
~- Vreme,
Vreme, za sta? - prosaputa Nina
- prosaputa Nina bledim
bledim usnama.
usnama.
-- Videées!
Videce~!
Krvnik i njegova
Krvnik Zrtva. Koliko
njegova zrtva. Koliko se sarnosamo puta
puta pitala,
pitala,
zasto su svi oni ljudi ljudi po logorima
logorima mirno
mirno kleéali Cekajuéi
klecali cekajuci
ONA
DNA II OFF
OFF PRICE
PRICE 19

da ih dotuku,
dotuku, zasto nisu nisu pruzali
pruiali otpor
otpor svojim dzelatima;
dielatima;
moida sarno
mozda samo krikkrik (i to je dovoljno)
dovoljno) ili samar,samar, udarac
udarac
nogom, bilo sta? Zasto Zasto su tako bespomoéno cekali
tako bespomocno Cekali da
ubice dovrse
dovrse pusenje cigarete, ugase
pusenje cigarete, ugase opusak,
opusak, obave
obave
snimanje citavog
snimanje Citavog prizora,
prizora, da naostre
naostre noz,noi, ociste
oéiste sekiru;
sekiru;
gledali pred
zasto su gledaIi pred sebe u zemlju,zemlju, koju
koju ce ée za koji
koji tren
tren
natopiti krv
natopiti kw iz njihovih
njihovih zila?
Zila? Zasto? Zasto? Sta
Zasto? Zasto? §ta su mo-
gli da izgube
izgube kad su veé vee stigli na vratavrata smrti? Razgleda-
smrti? Razgleda-
juéi pokatkad
juci pokatkad te stravicne
straviéne fotografije,
fotografije, NinaNina je duboko
duboko
verovala
verovaia da bi, da se nade
nade slicnoj situaciji, nesto sigur-
u sliénoj situaciji, nesto
no preduzela:
preduzela: potrcala
potréala bi bar bar i pala pokosena rafalom,
pala pokosena rafalom,
grebla, ugrizla
ugrizla bi ubicu, iskopala
iskopala mu noktimanoktima oéi, oci, ili
iIi bi
svezana pojurila
svezana pojurila kk prvom
prvom zidu zidu ii razmrskala
razmrskala lobanju
lobanju o0
njega — - bilo sta bi ucinila
uéinila sarno
samo da pruzipruii dokaz
dokaz ljudskog
ljudskog
dostojanstva, da Ce
dostojanstva, ce sve dok bude bude ziva
iiva pruiati otpor zlu,
pruzati otpor
nikada ne pristajuci
nikada pristajuéi na nasilje. Ali najveci
nasilje. Ali najveéi broj
broj zrtava
Zrtava
nije nista preduzeo. Kao da je iz njih
nista preduzeo. njih odjedanput istekla
odjedanput istekla
sva energija.
energija. Sada je je shvatila
shvatila zasto. Ne, nije
zasto, Ne, nije to
to bila
bila nada
nada
da ce
ée se
se izvuéi,
izvuci, dada ce
ée u poslednjem
poslednjem Casu Casu stici
stiéi pomi1ova-
pomilova-
nje
nje —- za
za tako
tako nesto
nesto nije bilo nikakvih
nije bilo nikakvih izgleda.
izgleda. To To je
je bio
bio
strah od
strah poniienja; neka
od ponizenja; neka vrsta
vrsta paralisanosti dubinom
paralisanosti dubinom
ponora koji
ponora koji se, verovatno, pred
se, verovatno, njima otkrivao
pred njima otkrivao kadakada bibi
sasvim izbliza ugledali
sasvim izbIiza ugledali oveove iste oCi kakve
iste oci kakve je imao ii njen
je imao njen
muiiitelj,
mucitelj, ss odsutno svirepom mrenom,
odsutno svirepom mrenom, kroz kroz koju nije
koju nije
mogao da se probije ni traéak logike ili
mogao da se probije ni tracak logike iIi samilosti, nista samilosti, nista
ljudsko. Moida su
ljudsko. Mozda su tada,
tada, uu svojim
svojim poslednjim
poslednjim trenucima,
trenucima,
najzad
najzad spoznali
spoznaIi sustinu
sustinu Coveka-zveri,
coveka-zveri, svu svu zestinu
iestinu njego-
njego-
vog zla, svu tamu tamu koja
koja je kuljala
kuljala iz njega,
njega, i skrseni
skrseni tim
oifajniékim saznanjem jednostavno
ocajnickim saznanjem jednostavno odbijaIi
odbijali da nastave
da nastave
bitku za
bitku Zivot. Jer,
za zivot. Jer, evo, gotovogéetiri decenije
evo, gotovocetiri decenije nakon
nakon
poslednjih pokolja
poslednjih pokolja uu ovoj zemlji, do
ovoj zemlji, do veceras
veéeras tako hra-
tako hra-
bra Nina,
bra Nina, takode
takode nije
nije vristala, niti udarala,
vristala, niti grebala, ur-
udarala, grebala, ur-
lala, prekIinjala,
lala, preklinjala, nije
nije plakala niti zvala
pia kala niti zvala uu pomoc;
pomoé; jedno-
jedno-
20
20 MOMO KAPOR
MOMoKAPOR

stavno, nije
stavno, Cinila nista
nije cinila nista da se izvuce,
izvuée, stideci
stideéi se ponizenja
poniienja
kome je bila izlozena
kome izloiena i u ime ime sebe, i u ime coveka
Coveka sto je
sedeo
sedeo pokraj pokraj nje, i u ime onih onih kojima
kojima je to bilo
bilo svejed-
no, jer jer su mirno,
mirno, kao da se nista nista ne desava, jeli,jeli, pili i
Cavrljali
cavrljali o0 svakodnevnim
svakodnevnim stvarima. stvarima. Zasto
Zasto nije nista pre-
nije nista
duzimala‘?
duzimala? Bila je uzasna uiasna sramota
sramota da vice viCe ili
iIi plaCe.
place.
Moida je ipak
Mozda ipak posredi
posredi samo obiCna zabuna,
sarno obicna zabuna, moida
mozda ée ce se
sve zavrsiti dobro? Nije
zavrsiti dobro? Nije moguce
moguée da joj ti ljudi,ljudi, koje
koje je
veéeras
veceras prvi put put videla u iivotu, Zele naneti
zivotu, zele naneti zlo? Prokle-
Prok1e-
mlitavi intelektualae!
ti, mIitavi intelektualac! -— pomisli pomisli pogledavsi
pogledavsi ponovo
ponovo
proéelavog muskarca
procelavog muskarca s naoéarima,
naocarima, koji je mirno mirno citao
Citao
novine iznad
novine iznad ostatka
ostatka jela jela na stolu.
stolu. Cak i ne primeéuje
primecuje
sta mi se desava! A jedini jedini je nosio
nosio naoéare jazbi-
naocare u ovoj jazbi-
ni!
nil
—- Hocemo
Hoéemo li? Ii? —- stegnu
stegnu joj covek
Covek zglob.
-— Nisam platila...
Nisam platila ... — promuca Nina, oéekujuéi
- promuca ocekujuci pomoé
pomoc
bar od copavo éopavogg kelnera.
kelnera.
—- Gospojca
Gospojea oée oce da plati! -- dreknu momak i kelner
dreknu momak kelner
se istog casa Casa stvori
stvori iza njegovih
njegovih leda. Ravnodusno
Ravnodusno je
zapisivao u blok
zapisivao blok eene
cene jelajela i pica.
piéa. Momak
Momak joj na trenutak
trenutak
ispusti zglob, da bi mogla
ispusti mogla da izvadi novae, novac, koji
koji joj je
ispadao iz drhtavih
ispadao drhtavih prstiju.
prstiju.
-- I dva piva! -— rece. reée.
-— Molim
MoIim vas... —- promuca promuca Nina. -— Molim Molim vas...
Zastitite me!
Zastitite
Konobar je mirno
Konobar mirno sabirao
sabirao eifre:
cifre:
-- NeéeNece vam oni nista...nista ... -— reCe oborenih ociju
rece oborenih oCiju -— dva-
deset
deset sest hiljada trista osamdeset!
hiljada trista osamdeset!
Nina mu dade napojnicu, preziruéi
dade napojnieu, preziruci se kaokao nikada
nikada u
iivotu.
zivotu.
-- Dizi Diii se! -- prosikta momak.
prosikta momak.
A mozda moida jeje ovo sarno
samo straviéan
stravican sansan iz koga
koga ceée se pro-
pro-
buditi uu Cistoj
buditi cistoj postelji
postelji ii isplaziti jezik
jezik nocnim
noénim morama?
morama?
ONAI OFF PRICE
DNAIOFFPRICE 21

Diiuéi
Dizuci se sa stoliee,
stolice, momak
momak joj je lagano lagano uvrtao
uvrtao ru-
ku, takotako da se i Nina, protiv svoje volje, podize
Nina, protiv podiie i ucini
uéini
nekoliko
nekoliko koraka, osvréuéi se preko
koraka, osvrcuci ramena prema
preko ramena prema dvo-
rani, kao da traii trazi poslednju
poslednju pomoc, pomoé. Korak
Korak po korak,korak,
vukao ju je najpre najpre kroz
kroz klepetava
klepetava vratavrata hodnika,
hodnika, a ondaonda
prodose
prodose pokraj pokraj razvaljenih klozeta iz kojih
razvaljenih klozeta kojih je zapahnu
zapahnu
ostar
ostar miris mokraéemokrace i lizola. Presli Presli su zatim
zatim preko Cistog
preko cistog
prostora
prostora posutog mokrim sljunkom
posutog mokrim sljunkom i nasli se na zaklo-
njenom parkingu,
njenom parkingu, koji je osvetljavala
osvetljavala sarnosamo jedna
jedna Ski-
ski-
ljava sijalica. Pritisak
Pritisak na njen
njen zglob se pojaéa. Momak
pojaca. Momak
ju je sada gotovo vukao. Poce
gotovo vukao. Poée da se izbezumljeno
izbezumljeno otima,otima,
ali se zastide
zastide svojih trzavih
trzavih pokreta;
pokreta; sarna
sama jeje sebi licila
liCila
na kokosku
kokosku tek tek odsecene
odsetfene glave koja koja panicno
paniéno klepce
klepée kri-
betonu.
lima po betonu.
-— Ne boj se, mala mala...... — reiao joj je momak
- rezao momak u vrat vrat i
uho. - Ne Ne otimaj
otimaj se! Biée Bice ti ti fino!
fino! Nijedna
Nijedna se se jo~
jos nije
nije
poialila...
pozalila ...
-— Pustite
Pustite me, molimmolim vas! —- saputala
saputala je. -— Molim
Molim vas,
pustite me.
pustite me. Oh,
Oh, idiote!
idiote! To me me boli!
boli! Pusti
Pusti me!
me!
Ipak, ma
Ipak, koliko se
rna koliko se otimala,
otimala, njenenjene oduzete
oduzete nogenoge pra-
pra-
vile
vile su same od
su same sebe korak
od sebe korak po po korak,
korak, sve
sve dok
dok jeje momak
momak
ne
ne dovuCe
dovuce do do ,,Dijane“,
.Dijane'', kojakoja jeje skruseno stajala uu tami,
skruseno stajala tami,
kao
kao poslednji
poslednji dokaz
dokaz da da je pre ove
je pre ove noci
noéi postojao
postojao ii neki
neki
drugi razumniji ii bezbedniji
drugi razumniji bezbedniji iivot zivot iziz koga
koga jeje sada
sada bila
bila
potpuno iskljuCena. Oborio
potpuno iskljucena. Oborio je je grubo
grubo na na haubu.
haubu. NinaNina
pokusa
pokusa da da sese uspravi,
uspravi, ali ali joj
joj uu tom trenutku puce
tom trenutku puée potpe-
potpe-
lica. Vrati
tica. Vrati jjee na
na kosinu
kosinu metala
metala odluéan
odlucan pokret dlanom,
pokret dlanom,
koji je
koji je jednostavno
jednostavno pribi pribi za za .Dijanu".
,,Dijanu“. Ova Ova se blago za-
ljulja.
ljulja.
tame tada
Iz tame tada iskrsnuse
iskrsnuse i ostali. Neki Neki od njih su
driali
drzali boeeboce piva
piva uu rukama
rukama..
.' -— Pridrzite
Pridriite je! -— naredi
naredi im voda.
22
22 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

Dvojica je uhvatise
Dvojica uhvatise za za ruke,
ruke, dokdok treci
treéi ude
ude uu kola
kola
koja stajala parkirana
koja su stajala parkirana u blizini,
blizini, upali motor, usmeri
upali motor, usmeri
farove
farove na NinuNinu i upali
upali svetla.
-— Dugal
Duga! -— naredi
naredi njen otmiéar.
njen otrnicar.
Pod mlazom
mlazom svetla sto je peklo peklo o<‘£i, Nina za trenu-
oci, Nina trenu-
tak postade
tak postade omamljena
omamljena noéna leptirica prikovana
nocna leptirica prikovana za
sofer-sajbnu
sofer-sajbnu ,,Dijane“.
.Dijane". Pomisli na pakete knjiga u svo-
pakete knjiga
kolima, za koje
jim kolima, koje je bila
bila pribijena sakama muskaraca,
pribijena sakama muskaraca,
kao na kakvo zuto iuto raspeée. Unutra su -- 0,
raspece. Unutra 0, apsurda!
apsurda! —-
leiali kompleti
lezali kompleti dela grofa Tblstoja; Dostojevski, Oehov,
Tolstoja; Dostojevski, Cehov,
sabrana
sabrana dela Aldosa Aldosa Hakslija,
Hakslija, izbor Diemsa Dzojsa,
izbor iz Dzemsa Diojsa,
kolekcija
kolekcija jugoslovenskih
jugoslovenskih romana, filozofi od Platona
romana, filozofi Platona do
Markuzea,
Markuzea, tanani tanani Marsel
Marsel Prust, neprestano u traganju
Prust, neprestano traganju
za izgubljenim
izgubljenim vremenom...
vremenom ... U kakav je to kosmar kosmar izne-
nada zapala? Zar
nada zapala? Zar svi nataloieni
natalozeni vekovi evropske
evropske kulture
kulture
Ciji su opipljivi
i civilizacije, ciji dokazi lezali
opipljivi dokazi leiali na metar
metar od
nje, u ovoj tmurnoj
tmurnoj palanci
palanci danas
danas ne vrede
vrede nista?
nista? Zar
Zar je
Citav
citav taj napor
napor dug hiljade
hiljade godina
godina bio uzaludan,
uzaludan, bezvre-
bezvrc-
dan, ovde, na ovoj mokroj mokroj sljaci, pod pod ovim istimistim evrop-
evrop-
skim nebom
nebom i zvezdama,
zvezdama, koje koje su gledali
gledali mislioci, Cije je
mislioci, cije
Zivote i dela vukla
zivote preko ove nesrecne
vukla preko nesreéne zemlje;
zemlje; zar se
zaista, sve tako
zaista, tako zavrsava?
zavrsava? Ta misaomisao je potpuno porazi
je potpuno porazi i
ona izgubi
izgubi bilo kakvukakvu zelju
ielju za otporom.
otporom.
Za to vreme
vreme muskarci
muskarci su obavljali
obavljali svoj posao,
posao, kao
da se radi 0 o najobiénijem
najobicnijem dranjudranju koie zaklane ovce,
koze sa zaklane
kao da je u pitanju neki sasvim obicni,
pitanju neki obiéni, svakodnevni
svakodnevni po-
sao, istina,
istina, ne bez izvesne
izvesne ritualne ozbiljnosti. Nije
ritualne ozbiljnosti. Nije se
Cula ni jedna
cula jedna jedina
jedina rec,
reC. Pokatkad
Pokatkad bi samo sarno neko
neko
promrmljao, nesto
promrmljao, nesto kao ,,zapelo otkini ga"!
"zapelo je, otkini ga“! iIi
ili ,,podi-
"podi-
nogu!“, nista
gni joj nogu!", nista vise. Najpre svukose sako
Najpre joj svukose sako a za-
tim jednim pokretom potrgase
jednim pokretom potrgase bluzu,
bluzu, cijaCija se dugmad
dugmad
otkotrljase
otkotrljase preko haube na sljunak.
preko haube sljunak. NijeNije nosila
nosila grud-
grud-
njak. Jedan
Jedan od njih njih kleknu
kleknu i otkopéa
otkopca joj joj pantalone.
pantalone.
QNA
DNA Il OFF
OFF PRICE
PRICE 23

Svlaéio ih je grubo
SvlaCioih grubo zajedno
zajedno sa hulahopkama
hulahopkama i gaéicama,gacicama,
tako da su joj obe noge bile kao vezane, vezane, cak Cak i da je htela
htela
da ga udari,
udari, a nije. NajpreNajpre joj je izvukao jednu, a onda
izvukao jednu, onda
drugu nogu,
nogu, uspravio
uspravio se i sutnuo
sutnuo guivu
guzvu tkanine
tkanine u tamu.tamu.
Oseti na grudima
grudima i mahovini
mahovini izmedu rasirenih nogu
izmedu rasirenih nogu to- to-
plinu bolesno
bolesno mlakog vetra, koji se odnekud
mlakog vetra, odnekud probijao
probijao u
kotlinu.
kotlinu. I protiv
protiv njene
njene volje, bradavice
bradavice joj nabubrese.
nabubrese.
Zastide
Zastide se zbog njih. Oslepela svetlosti dugih
Oslepela od svetlosti dugih farova,
farova,
Nina nista
nista nije mogla da vidi. Zaéu samo nekoliko
Zacu sarno nekoliko sik-
tavih zvukova zipa; otvorilo otvorilo se, znaéi,
znaci, nekoliko sliceva.
nekoliko sliceva,
Seti se starog
starog uputstva
uputstva za ovakve prilike, prilike, kojekoje je negde
negde
pr0Cita1a, da se u bezizlaznim
procitala, sluéajevima ne vredi
bezizlaznim slucajevima vredi opi-
(biée samo
rati (bice sarno gore),
gore), nego se prepustiti
prepustiti na milost milost i
nemilost
nemilost i, mozdamoida cak Cak uzivati,
uiivati, kako je to preporuéivao
preporucivao
neki psiholog.
neki psiholog. Uiivati,
Uzivati, u Cemu?
cemu? U U tome
tome kakokako se se nana
ovom slucajnom
ovom sluéajnom parkingu
parkingu zavrsava
zavrsava jedan
jedan iivot; znala je
zivot; znala je
da je neée
da je ubiti, ali
nece ubiti, oseéala je
ali osecala je ii to
to dada posle
posle ovoga
ovoga vise
vise
nikada nece
nikada neée biti ista; ovde
biti ista; ovde ceée sese zavrsiti
zavrsiti dugeduge godine
godine
rada na
rada sebi, oplemenjivanje
na sebi, oplemenjivanje tudim tudim osecanjima
oseéanjima ii isku- isku-
stvom, lekcije
stvom, Iekcije iz iz lepote
lepote ii sklada,
sklada, poverenje
poverenje uu ljudski
ljudski rodrod
i njegovu dobrotu.
injegovu dobrotu. Pa Pa ipak,
ipak, ti
ti ljudi
ljudi susu bili
bili njeni sunarod-
njeni sunarod-
nici, ne, nikakvo
nici, ne, nikakvo divlje azijsko pleme,
divlje azijsko pleme, niti niti urodenici;
urodenici;
nosili su
nosili su "seiko"
,,seiko“ satove,
satove, vozili
vozili kola, gledali istu
kola, gledali televizi-
istu televizi-
ju; bili
ju; bili su njena
njena rasa, imali prezimena
prezimena sliéna slicna Nininom,
Nininom,
govorili
govorili su su istim jezikom ii bio
istim jezikom bio jeje mir,
mir, aa ne rat, kada
ne rat, kada se se ss
ovakvim
ovakvim divljastvom unapred racuna, a opet nalazila se
divljastvorn unapred raéuna, a opet nalazila se
usred
usrcd pakla
pakla koji Cak niko
koji cak niko neée
nece ni primetiti, jer
ni primetiti, jer je
je bez-
bez-
naéajan ii Cest
nacajan rest ii kod svih, kada
kod svih, Cuju za
kada cuju za njega,
njega, semsem blagog
blagog
gnusanja
gnusanja izaziva
izaziva uvek
uvek ii pomalo
pomalo skaredno
skaredno zadovoljstvo,
zadovoljstvo,
poluprikriveno uzbudenje
poluprikriveno uzbudenje sto sto golica
golica sputanu
sputanu erotsku
erotsku
mastu. Zelela
rnastu. Zelela je da krikne
je da krikne od od bola,
bola, ali
ali kao
kao u u snovima,
snovima,
ma koliko
rna koliko da da se
se upinjala
upinjala da vrisne ii otvarala
da vrisne otvarala usta,
usta, nika-
nika-
kav zvuk
kay nije izlazio
zvuk nije izlazio iz nje.
iz nje.
24
24 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

-— §ta
Sta to radite?
radite?
Ipak je san. JedanJedan razuman
razuman i odmeren
odmeren muski
muski glas
preseée
presece tisinu punu napregnutosti.
punu napregnutosti. U blesku farova, Ni-
blesku farova,
ugleda mrsavog
na ugleda mrsavog intelektualca naoCarima, kako
intelektualca s naocarima, kako stoji
napet kao luk, i drii
napet ruke u dzepovima
drzi ruke diepovima sakoa.
sakoa.
—- §ta
Sta da ti kaiem, doktore? -— rece
kazem, doktore? reCe zbunjeni
zbunjeni voda
Copora. -- Neces
copora. Neées mi ionako
ionako verovati...
verovati...
-— Pustite
Pustite je!
Istog Casa
casa ruke
ruke nepoznatih
nepoznatih ljudi ljudi sklonise
sklonise se sa Nini-
Nini-
nog tela.
-- Ugasite
Ugasite ta svetla! -— pakao pakao je utonuo
utonuo u tamutamu —-
Pokupite joj stvari!
Pokupite
NeCije ruke
Necije ruke joj gurnuse
gurnuse guivu odeée u narucje,
guzvu odece naruéje. Nje-
Nje-
ni muéitelji
mucitelji pretvorise pretvorise se iznenada senke. Da su zai-
iznenada u senke.
sta, postojali,
postojali, svedoéila
svedocila je samo skripa sljunka
sarno skripa njiho-
sljunka iza njiho-
vih koraka, koraka, a nesto nesto kasnije,
kasnije, paljenje
paljenje motora
motora i skripa
skripa
koénica na krivini.
kocnica
-- Obucite
Obucite se!
Drhteéi, Nina
Drhteci, poCe da navlaci
Nina poce navlaéi odecu.
odeeu. Za to vreme
vreme
Covek joj je okrenuo
covek okrenuo ledaleda i puseci
puseéi cutke
éutke gledao
gledao u tamu.
—- Mozete
Moiete liIi da vozite?
vozite?
—- Mogu Mogu... ... Mislim
MisIim da mogumogu......
I dalje
dalje drhteéi,
drhteci, usla je u .Dijanu''
,,Dijanu“ i pokrenula
pokrenula mo-mo-
tor. Covek
tor. Oovek sede pokrajpokraj nje. Govorio
Govorio joj je kuda kuda da vozi.
Prolazili su pokraj
Prolazili pokraj usnulih
usnulih kuéa,
kuca, praznim uliéicama po
praznim ulicicama
kojima
kojima se nocni vetar igrao starim novinama i liscem
noéni vetar igrao starim novinama liséem
kupusa.
kupusa. U jednom j ednom trenutku
trenutku u farovima
farovima se pojavi
pojavi milicij-
ska patrola.
patrola. Zustavise
Zustavise ih, ali Cimcim su ugledali
ugledali Coveka
coveka po-
kraj Nine, Nine, sarno
samo prinesose
prinesose rukeruke sapkama
sapkama i uklonise
uklonise im
se ssputa. puta. Najzad
Najzad su se zaustavili ispred omanje
zaustavili ispred omanje zgrade
zgrade
na kojoj je pisalo pisalo Ambulanta.
Ambulanta. OstaviliOstavili su ,,Dijanu“
.Dijanu" u
garaii
garazi i popeli popeli se mracnim
mraénim stepenistem
stepenistem koje koje je mirisalo
mirisalo
na medikamente
medikamente do prostrane prostrane sobe sobe u neopisivom
neopisivom nere-nere-
ONA
DNA II OFF PRICE
OFF PRICE 25

du, tipicnom
tipiénom za muskarca koji zivi
muskarca koji iivi sam. Tek kada je
'Iek kada
Covek upalio
covek upalio stonu
stonu lampu, Nine provali
lampu, iz Nine provali dugo obuzda-
obuzda-
vana bujica
bujica plata.
p1aCa. Tresla se kao u groznici,
groznici, grizuci
grizuéi usti-
ma
rna jastuk.
jastuk.
-- Sarno
Samo se dobro
dobro isplaéite
isplacite -- kazao
kazao je. -- Bice
Biée vam
yam
lakse.
(:Iinlo joj se da ce
Cinlo ée joj jecaji
jecaji pokidati
pokidati utrobu.
utrobu.
Covek se vratio
vratio u sobu s gazom, alkoholom
alkoholom i nekim
nekim
praskovima. Doneo
praskovima. Doneo joj je ca~u
Casu vode
vode i dao da popije
popije dve
Zute
zute pilule.
pilule.
—- Da vidimo
vidimo j esu li vas povredili?
povredili?
SvlaCio je lagano
Svlacio lagano ovlas zakopcanu
zakopsanu Nininu Nininu odecu,
odeéu,
kao sto
kao sto otac
otac svlaCi éerku koja
svlaci cerku koja je
je pala
pala u parku
parku igrajuéi
igrajuci sese
loptom. Prepusti
loptom. Prepusti mu se, uzivajuci
mu se, uiivajuéi uu bezbednosti
bezbednosti koja je
koja je
izbijala iz
izbijala iz vrhova njegovih prstiju.
vrhova njegovih Oéistio joj
prstiju. Ocistio joj je
je ogrebo-
ogrebo-
tine na
tine na ledima
ledima alkoholom
alkoholom ii posuoposuo belim
belim prahom.
prahom. Po- Po-
slusno se okretala u postelji koja je mirisala
slusno se okretala u postelji koja je mirisala na cistog, na Cistog,
odnegovanog muskarca, nudeci
odnegovanog muskarca, nudeéi mu mu bez
bez stida
stida telo,
telo, kojim
kojim
je baratao
je oprezno ii pazljivo,
baratao oprezno pailjivo, ss puno
puno blagosti,
blagosti, kao
kao dada je
je
neka Ziva
neka dragocenost. Oseéala
ziva dragocenost. Osecala se kao nekad
se kao nekad davno,
davno, uu
detinjstvu, kada
detinjstvu, kada je je pregledao
pregledao kuéni lekar uu koga
kucni lekar koga je je bila
bila
potajno zaljubljena.
potajno zaljubljena. BudiBudi dobra
dobra devojéical
devojcical Tako...
Tako... ToTo
nista ne
nista ne boli,
boli, je1’da? Sad malo
jel'da? Sad malo stisni
stisni zube.
zube. Vidis
Vidis kako
kako si si
ti hrabro
ti dete! Nisi
hrabro dete! Nisi kao
kao ostala
ostala deca.
deca. Ponovo
Ponovo je je bila naga
bila naga
ii osecala
oseéala Citavom povrsinom koze
citavom povrsinom koie prijatnu
prijatnu grubost
grubost lane-
lane-
I16 posteljine. Bradavice joj opet nabubrise,
ne posteljine. Bradavice joj opet nabubrise, ali ovaj put ali ovaj put
je nije bilo
je nije bilo stid zbog njih.
stid zbog njih.
—- Dodi...
Dodi... -- prosapta.
prosapta. -— Dodi!
Dodi!
—- Opustite
Opustite se se i spavajte...
spavajte ... -— kazao
kazao je.je. - Sve
Sve ée biti uu
ce biti
redu.
redu.
Prokleti intelektualac,
Prokleti intelektualac, pomisli
pomisli pre pre no sto utonu
no sto utonu uu
san. Probudila se
san. Probudila se oko deset sati
oko deset sati ii bosonoga
bosonoga pronasla
pronasla
kuhinju. Na
kuhinju. Na stolu
stolu susu lezale
leiale rastvorene
rastvorene novine, izmrvljen
novine, izmrvljen
26
26 MOMO KAPoR
MOMOKApOR

hleb, groide mleko. Pronade

grozde i mleko. Pronade u frizideru
friiideru slaninu
slaninu i jaja.
Jela je citajuci
lela Citajuéi preko
preko zalogaja,
zalogaja, sve dok dok ne primeti
primeti da je
neko posmatra. Covek je
neko posmatra. je stajao
stajao u dovratku,
dovratku, odeven
odeven u
beli mantil
beIi manti! sa slusalicama
slusalicama oko oko vrata.
vrata.
—- To
To ste sve samo
sarno sanjali!
sanjalil -— rete.
reCe. —- Najbolje
Najbolje ce ée biti
biti
ako uspeteuspete da se ubedite
ubedite da ste sve sarno samo sanjali
sanjali...
...
—- Tuzicu
Tuiiéu ih!
—-Kome?
Kome?
-— Sta
§ta ja Znam kome? Tuzicul
znam kome? Tuiiéu!
-- Polako,
Polako, polako
polako... — rekao
... -'- rekao je. -— Kako
Kako misIite
mislite da
dokaiete? Znate
dokazete? Znate li ko su, kako se zovu, odakle odakle su? Poz-
najete liIi ih?
najete
-- Ne poznajem.
poznajem. U stvari, stvari, prepoznacu
prepoznaéu onogaonoga s brko-
brko-
vima
virna u belom belom odelu.
odelu.
—- Oak
Cak i ako
ako ih pronadu
pronadu posle posle tri
tri meseca, neée biti
meseca, to nece biti
dovoljno. Reéi
dovoljno. Reci ceée da ste ih sami izazivali.
—- Ja1a ih izazivala?
izazivala?
-— Znate,
Znate, u ovim krajevima
krajevima jos se veruje veruje da nijedna
nijedna
Zena
zena ne moie biti silovana
moze biti silovana protiv
protiv svoje volje. Ai A i tuiilac
tuzilac
i sudije
sudije su iz ovog kraja, kraja, znate.
znate.
-- Kako mislite?
Kako to mislite?
-- Vidite,
Vidite, .kada
kada je Knez
Knez MilosMilos trebalo
trebalo da presudi
presudi ko
je kriv za neko
je neko silovanje,
silovanje, izvukao
izvukao je sablju
sablju i dao je
tuiitelju u ruke:
tuzitelju ruke: .Hajde,
,,Hajde, udeniudeni je u kanijukaniju dok dok ja
mrdam!“ -— kazao
mrdam!" kazao jje.e.
—- Ali vi ih poznajete!
poznajete! -— reCe Nina. -- Vi éete
rece Nina. posve-
tete posve-
doéitil
docitil
Pogledao je blago,
Pogledao blago, kao nerazumno
nerazumno dete dete koje ne zna
sta je iivot:
zivot:
—- Ja ne svedoCim!
svedociml -— kazao kazao je. -— Ja lecim.
leCim. Uz to, vi
odlazite odavde,
odlazite odavde, a ja ostajern
ostajem zauvek
zauvek da zivim
iivim s njima.
njima.
Zaustavila
Zaustavila je ,,Dijanu“
.Dijanu" na vrhu planinskog prevoja
planinskog prevoja
odakle se varos
odakle varos u kotlinividela
kotlinividela kao na dlanu. dlanu. Obrisa
Obrisa
ONA Il OFF
ONA PRICE
OFF PRICE 27

dlan 00 pantalone.
pantalone. Gledala
Gledala je dugo Mesto
Mesto obavijeno
obavijeno di-
mom Zutih fabrika sto su ga okruzivale
zutih fabrika okruiivale poput
poput smrd-
ljivog prstena; videla je hrpu
prstena; videla hrpu sivih kucerina,
kuéerina, sivog
drveéa i sive sljake.
drveca
Veé su dovoljno
Vee dovoljno kainjeni sto Zive
kaznjeni sto pomisli i
zive ovde, pornisli
potera kola drurnorn
potera drumom prerna
prema severu.
severu.
 ZAMAK
ZAMAK

—- Oh, boze,
boie, hoée
hoce li veé jednom zavezati! -— rnislila
vee jednom mislila je,
uvlaéeéi
uvlaceci se dublje dublje u podignutu
podignutu jakujaku kozne
koine bluze,
bluze, dok je
taksista neumorno hvalio sto se uputila
taksista neurnorno uputila tako
tako daleko
daleko van
grada,
grada, samo sarno da bi vecerala
veéerala u Zarnku.
Zamku.
-- Veruj
Verujtete -- okretao
okretao joj je lice isarano
isarano modrim Zilica-
rnodrirn zilica-
ma
rna -— nigdenigde nema
nema takve posluge,
posluge, ni takve
takve kuhinje!
kuhinje!
Mada sumrak veé
Mada je surnrak nalegao poput
vee nalegao poklopca na ko-
poput poklopca
tlinu, podignut na uzvisenju
tlinu, podignut uzvisenju uz sam bok bok planine,
planine, Zarnak
Zamak
jjee jos uvek uvek zadriavao u staklima
zadrzavao staklirna svojih ovalnih prozora
ovalnih prozora
odblesak
odblesak sunca sunca sto je tonulo
tonulo iza zapadnog
zapadnog venca.
—- Pre nego
nego sto ~mu dogodila ta nesreca,
-mu se dogodila nesreéa, njihov
njihov
glavni kuvar kuvar radio
radio je deset godina kod francuskog
deset godina francuskog kon- kon-
zula, a taj je, valjda, valjda, znao sta jede! Ali covek Covek nkad
nkad ne
zna sta ga sve Ceka iivotu...
ceka u zivotu ...
Zahvaljujuéi
Zahvaljujuci nekojnekoj optiéoj
opticoj varci, Zamak
Zarnak nekadas-
nekadas-
njih grofova,
njih grofova, posednika
posednika zelene doline s obe
zelene doline obe strane
strane reke,
reke,
udaljavao se kao
udaljavao kao da je je zacaran
zaéaran sto su se duzeduie vozili
vozili kroz
kroz
vlaina,
vlazna, tarnnatamna polja.
-— Stvarno?
Stvarno? -— rece
reCe tek
tek da uéestvuje.
ucestvuje.
—- Druga stvar —- nastavljao
Druga stvar nastavljao je razgovorljivi
razgovorljivi taksista,
taksista,
vozeéi krivudavim turskim
vozeci krivudavirn turskim drumorn,
drumom, preko
preko Cije
eije je kal-
drme bila prevuéena
drrne prevucena tanka tanka opna asfalta -— da oprostite
opna asfalta oprostite
na izrazu,
izrazu, kod kod nas u gradu
gradu se ne gleda bas najbolje
najbolje kad
iena vecera
zena veéera sarna
sama u kafani. Prost svet -— narod;
kafani. Prost desava se,
narod; desava
ONAII OFF
ONA OFF PRICE
PRICE 29

pa prilaze,
prilaze, dobacuju
dobaeuju a u Zamku Zamku nema nema sta da brinete,
brinete,
niko vas nece neée pipnuti
pipnuti ni prstom,
prstom, saéuvaj
sacuvaj Boie, jer tamo
Boze, jer tamo
vlada diseiplina
disciplina... Zatvor je to, ipak, nema
... Zatvor nema tu statijaz-
statijaz-
svejedno ~to
nam, svejedno sto je spolja
spolja kaokao restoran,
restoran, razumete,
razumete, a i
robijasi, to jest,
robijasi, jest, kelneri,
kelneri, dobro znaju da ce
dobro znaju ée ih vratiti,
vratiti,
samo ako...
sarno ako ...
—- Ba~
Bas vam
yam hvala...
hvala ... -- rece
reée tek da nesto nesto kaze,
kaie, uvukavsi
uvukavsi
dublje bradu
dublje bradu u vindjaknu.
vindjaknu.
Provela je Citavu
Prove1a citavu noé noc u spavacim
spavaéim kolima
kolima ne sklo-
pivsi oka i ceo dan u gradu
Eiv~i gradu gde nikog nikog nije
nije poznavala.
poznavala.
Cekala je veee, plaseéi se da joj je umor
vece, plaseci umor od putovanja
putovanja
ostavio tragove
tragove na lieu licu i da ne ne izgleda lepo. NekadaNekada je je
bila u stanju
stanju da igra po Citavu citavu noc,noé, pa da ujutru
ujutru ne oseti
oseti
ni zamor, ni jezu, jezu, sto joj sad puzi telom, telom, uvlaceci
uvlaCe6i se
duboko pod koiu.
duboko kozu,
-- Da vamyam ja to nisam nisam rekao, biste ni primetili
rekao, ne biste primetili 0 o
Cemu
cernu se radi! -— smejaosmejao se taksista.
taksista.
-— O
0 Cemu?
cemu? -- prenuprenu se iz polusna,
polusna, kojikoji joj se lepio za
lice.
-— Mnogi i ne primete primete da ih sluze sluie robijasil
robijasi! Ali vi
nema cega
nema Cega da se se bojite:
bojite: zaza kelnere
kelnere se se biraju
biraju sarno
samo oni
oni sa
sa
najboljim vladanjem.
najboljim vladanjem. A, A, ii nadzornici
nadzornici paze paze na njih sve
na njih sve
restoranu...
vreme u restoranu ...
trenutku kad su se kola
U trenutku kola brekcuci
brekéuéi ispela
ispela serpenti-
serpenti-
nama na
nama na parking,
parking, pogasise
pogasise se se ii najvisi
najvisi prozori
prozori Zamka,
Zamka, uu
kojima je
kojima je treperio
treperio dan. dan. SaSa platoa
platoa ispred
ispred trbusastog
trbusastog zda-
zda-
nja debelih
nja zidova videla
debelih zidova videla se se dolina poplavljena lju-
dolina poplavljena lju-
biéastim sutonom iz kojeg su se iskrila
bicastim sutonom iz kojeg su se iskrila svetla rastrkanih svetla rastrkanih
seoskih kuca,
seoskih kuéa. LevoLevo ii desno
desno od od glavne
glavne zgrade
zgrade protezali
protezali
su se
su se dvospratni, oéigledno docnije
dvospratni, ocigledno docnije dogradeni
dogradeni paviljoni,
paviljoni,
SH prozorcicima
sa prozoréiéima osiguranimosiguranim zicanomiiéanom mrezom.
mreiom.
—- Ako
Ako menemene pitate
pitate -— kazao
kazao je taksista
taksista vracajuci
vraéajuéi joj
kusur -- najbolje
kusur najbolje vam yam je je da
da trazite
traiite fazana...
fazana ...
30
30 MOMO KAPOR
MOMOKAPOR

—- Za
Za koliko
koliko osoba?
osoba? -— doceka
doéeka je na ulazu ulazu sef sale, a
kada
kada mu objasniobjasni da je sarna,
sama, povede
povede je kroz kroz red stolova,
stolova,
za kojima
kojima su u poboznoj
poboinoj tisini
tisini Zvakali
zvakali gosti.
Ugledala
U gledala ga je nagnutog stolom pokraj
nagnutog nad stolom pokraj prozora.
prozora.
I pored uzbudenja koje
pored uzbudenja koje ju je potpuno
potpuno paralisalo
paralisalo -- pro-pro-
cenila
cenila je u magnovenju
magnovenju da su sva mesta mesta u onome,
onome, sto bi
logiCno
logicno trebalo
trebalo da budebude njegov rejon, vee
njegov rejon, vec zauzeta,
zauzeta, a sef
sale je odvodio
odvodio sve dubljedublje u suprotnom
suprotnom pravcu pravcu prema
prema
stoéiéu
stocicu za dve osobe, osobe, postavljenom
postavljenom uz lazni laini kamin
kamin iz
koga se cerilo
cerilo crveno elektricno
elektriéno svetlo iz plasticne
plastiCne cepa-
cepa-
nice.
Srce joj je je udaralo
udaralo kao ludo, ludo, u usimausima joj zujalo;
zujalo;
povraéalo joj se od mogucnosti
povracalo moguénosti da citav Citav ovaj dugi put, put,
Cekanja da ga susretne
svi sati cekanja padnu u vodu,
susretne i vidi, padnu vodu, ako
joj daju sto tamo tamo gde sluii neki posve
sluzi neki posve drugi kainjenik.
drugi kaznjenik.
-— Molim
Molim vas...
vas... —- procvile
procvile ne prepoznajuci
prepoznajuci svoj glas- glas —
da li bih mogla da dobijem mesto pored
dobijem mesto pored prozora?
prozora?
’lamnoputo lice sefa sale
Tamnoputo sale zurilo
zurilo je u nju mirno,mirno, sa
neke ogromne
neke ogromne udaljenosti
udaljenosti koju koju su naseljavali
naseljavali jedino
jedino
sumovi
sumovi polutihog razgovora i odjeci
polutihog razgovora odjeci pribora
pribora za jelo.
jelo.
—- Thmo
Tamo nema
nema slobodnog
slobodnog stola...
stoIa ... -— rece
reCe mirnim,
mirnim, trpe-trpe-
ljivim glasom.
-- Ne moram
moram da sedim sarna! sama! -— gotovo
gotovo je ocajnicki
oCajniCki
viknula,
viknula, a onda pokusa da se osmehne.
onda pokusa osmehne. - Veselije je
- Veselije
veCerati drustvu!
vecerati u drustvul
§ef sale je osmatrao
Sef osmatrao red red stolova,
stolova, a zatim
zatim je proce-
je proce-
njivao nju, pre nego sto krenu
pre nego prema jednoj
krenu prema jednoj porodici.
porodici.
Dok
Dok je Cekala,
cekala, a on se naginjao
naginjao nad njihov njihov sto, debe-
ljuskasta
ljuskasta zena Zena je nepoverljivo virila
nepoverljivo virila u nju ispod sefovog
ispod
lakta, a sa njom
lakta, njom i dete,
dete, jedno
jedno od one one tupe,
tupe, osamljene
osamljene
dece koja vire iz svog starmalog oklopa, Cekajuci
starmalog oklopa, cekajuci da po-
stanu isto tako
stanu tako prosecni
proseéni i svirepi kao i njihovi
svirepi kao njihovi roditelji.
roditelji.
Saznavsi u jednom
jednom blesku
blesku sve 0 o njima,
njima, ipakipak se trudila
trudila da
ONA!
DNA I OFF PRICE
OFF PRICE 31
31

dopadne, dok
im se dopadne, dok je stajala
stajala nasred
nasred prolaza;
prolaza; da je ne
odbiju,
odbiju, da ne kazu kaiu kako
kako imaju
imaju nesto
nesto poverljivo
poverljivo da raz-
govaraju
govaraju i zbog toga toga ne mogu nikoga primati za sto.
nikoga primati
Najzad, izgleda da su pregovori
pregovori bili uspesno
uspesno okon~ani-
okonCani —
pristali su!
pristali Nadzornik joj je pridrzao
suI Nadzornik pridriao ljubazno
ljubazno stolicu
stolieu i
dodao jelovnik.
jelovnik. Otac
Otae porodice
porodiee uciniuéini trom
trom i trapav,
trapav, po-
luuCtiv pokret,
luuctiv pokret, kao da ustajeustaje u njenu
njenu cast,
Cast, a da se ipak ipak
ne potrudi
potrudi suvise, dok ju je Zena krajiékom oka
zen a krajickom oka ispiti-
ispiti-
vaCki promatrala
vacki promatrala kao moguéu opasnost. Dete
mogucu opasnost. Dete je je tupo
tupo
zurilo zvacuci
ivacuci komad
komad mesa.
Ali, sada je bilabila tu! U njegovom
njegovom rejonu.
rejonu. I moglamogla je
da ga gleda do mile mile volje. Ucini
UCini joj se se nepoznat
nepoznat uu tesnojtesnoj
kelnerskoj bluzi, sa
kelncrskoj bluzi, sa skraéenom
skracenom kosomkosom koju koju susu prosarale
prosarale
sede. Zazmuri
sede. Zaimuri od bolne bolne zelje
ielje da jeje dodirnu
dodirnu te te preplanu-
preplanu-
le ruke,
Ie ruke, dugih
dugih koséatih
koscatih prstiju.
prstiju.
-— Hleba!
Hleba! —- rece
reée majka,
majka. —- Ne jedejede se bez hleba!
hieba!
Sada je izlazio noseci na uzdignutom
iziazio noseci uzdignutom dlanu pladanj
dlanu pladanj
zatrpan
zatrpan mesommesom koje koje se se pusilo.
pusilo. NijeNije mogla
mogia nistanista da da
proéita
procita na njegovom zategnutom
njegovom zategnutom lieu, licu, sem usred-
usred-
sredenosti
sredenosti da da prenese
prenese jelo
jelo ss jednog
jednog na na drugi
drugi kraj
kraj dvora-
dvora-
ne. Sto
ne. Sto koji
koji jeje sluiio,
sluzio, oéigledno
ocigledno nekaneka malogradanska
malogradanska
porodiCna proslava
porodicna proslava — sest nakindurenih
- sest nakindurenih zena Zena ii procela-
proéela-
vih muieva -- nisu
vih muzeva nisu nini obratili painju na
obratili paznju na njega.
njega. KakoKako je je
mrzela taj
mrzela taj udobni
udobni restoran
restoran ii svasva mesta
mesta ,,na kojima se
.na kojima se
dobro jede“, to
dobro jede", to gastronomsko
gastronomsko leglo leglo -- izletiste,
izletiste, puno puno
umnoienih
umnozenm usta usta sto
sto su ozbiljno zvakala
su ozbiljno Zvakala hranu
hranu kao kao da da
Obavljaju neki vaian posao, te solidne
obavljaju neki vazan posao, te solidne malovaroske malovaroske
oCeve porodiea,
o~eve porodica, njihove uvaiene supruge,
njihove uvazene supruge, kojekoje su su nabo-
nabo-
rima sirokih
rima sirokih haljina
haljina pokusale
pokusale da sakriju naslage
da sakriju naslage drhta-
drhta-
V0g
vog sala, sve njihnjih sto nisu ni sanjali
sanjali odakle
odakle dolazi kelner
dolazi kelner
k0ji ih
koji ih sluii, ni kakvu
sluzi, ni kakvu krivicu ispasta uu ovoj
krivieu ispasta preuredenoj
ovoj preuredenoj
k0njusnici
konjusnici nekih lokalnih seoskih
nekih lokalnih seoskih plemica,
plemica, sa sa lainim
laznim
Vandarmima
vandarmima ii stilskim
stilskim ogledalima
ogledalima proizvedenim
proizvedenim masov- masov-
32 MOMO KAPQR
MOMOKApOR

italijanskim fabrikama
no u italijanskim fabrikama... Imaju planine
... Imaju planine da vuku vuku
svoje debele
debele strainjice
straznjice uz njihove
njihove staze,
staze, reku
reku da peru peru
kola preko
kola preko vikenda,
vikenda, sumu sumu da beru beru pecurke,
peCurke, Zamak
Zamak da
ne izgube oseéanjeosecanje slavne proslosti;
proslosti; sad su joj oteli oteli i
njega i postavili
postavili ga da im sluii, sluzi, a ne znaju
znaju mu vrednost,
vrednost,
bas kao seoskaseoska deca koja su nekim nekim slucajem
sluCaj em dobila
dobila pre-
skupu ii suvise krhku
skupu krhku i sloienu igraéku sa kojom
slozenu igracku kojom ne
umeju da se igraju.
umeju igraju. "
-— Hleba!
Hleba! —- ponovi
ponovi majka. -— Opet Opet nisi uzela hleba
hleba......
Dete je nepomicnim
Dete nepomiénim usnama drialo komad
usnama drzalo komad sredine
sredine
od hleba, piljecipiljeci netremice
netremice u goscu
goséu za stolom.
stolom.
-— Kako je slatka!
slatka! -— rece
reCe sa gadenjem.
gadenjem. -— Koliko
Koliko joj je
godina?
godina?
-- Devet
Devet -- odgovori majka.
odgovori majka.
-— Koga vise volis? -- upita upita nervozno
nervozno —- MamuMamu iIi ili ta-
ta-
tu?
Dete je nepoverljivo
Dete nepoverljivo éutalo.cutalo,
—- Kazi:
Kaiiz oboje!
oboje! -— rece reCe otae.
otac.
-- Oboje.
Oboje.
-- U koji razred
razred ides?
—- U treci
treci -- reCe ponosno majka,
rece ponosno majka.
smela da podigne
Nije smela pogled, a osetila
podigne pogled, osetila je da on veevec
stoji iznad
stoji iznad njenje iidada Ceka.
ceka.
—- Pa, ne znam znam... ... - promuca, plaseci
- promuea, plaseéi se da ceée iznena-
iznena-
zaurlati. -— Zaista
da zaurlati. Zaista ne znam znam...
...
Jagodice njegovih ispruzenih
Jagodice njegovih ispruienih prstiju
prstiju na iviei
ivici stol-
stol-
njaka pomerise
njaka pomerise se besmisleno. ,,Samo da me dodirne!"
besmisleno. "Sarno dodirne!“
—- Ako mene mene pitate
pitate -— reée otac - ovde yam
rece otae vam je najbo-
najbo-
divljaé. Imas Iijos
lja divljac. li jos fazana?
fazana?
-- Pogledacu
Pogledacu -- odgovori
odgovori kelner
kelner muklo.
muklo.
Naklonio se i otisao.
Naklonio otisao.
- Gledala
Gledala mu je u pleca pleéa dok
dok je koracao
koraCao prema kuhi-
prema kuhi-
nji: ima strkljaste
strkljaste lopatice, kao u kakvog
lopatice, kao kakvog neuhranjenog
neuhranjenog
ONA!
ONA I OFF
OFF PRICE
PRICE 33

mladiéa.
rnladica. Zelela Zelela je da zagnjuri oCi, nos, usne
zagnjuri oci, usne -— citavo
Citavo
lice, u ta mrsava leda, da ga obuhvati obuhvati rukama
rukama i da se
zajedno probude
zajedno probude iz ruznog ruinog sna, za koji nema nema nikakvih
nikakvih
izgleda da ce se uskoro uskoro zavrsiti, dete preko
zavrsiti, a dete preko puta
puta nje
kao da je veé naslutilo tajnu
vee naslutilo uhoda u ovom
tajnu da je uhoda ovom uk1e-
ukle-
tom ZamkuZamku i da ovamo ovamo nije dosladosla radi jela, kao kao ostali
ostali
posten
postea narod, narod, vec vee radi nekog
nekog nedozvoljenog
nedozvoljenog posla. posla. I svi
ostali, Cinilo
ostali, cinilo joj se, znali su zbog cega Cega je tu: covek
Covek za
sankom aperitiv-bara, garderober,
sankom aperitiv-bara, garderober, Cuvar parkinga, koji
cuvar parkinga,
j e uvek pogledao
bi je pogledao kada je ulazio da nesto
jc ulazio nesto popije;
popije; gosti
lica zajapurenih
zajapurenih od jela jela i pica, i njihove Zene koje
njihove zene koje su
zasluiile svoje subotnje
zasluzile subotnje uzimanje hrane -— Citav
uzimanje hrane citav svet kao
da se odjedanput pretvorio u laini
odjedanput pretvorio restoran -- zatvor,
lazni restoran zatvor,
ispunjen zadovoljnim
ispunjen zadovoljnim i sitnim sitnim gostima
gostima kojikoji zvacu
ivaéu
Cvrstim vilicama...
cvrstim I niko sem nje nije
vilicama ... Iniko nije nalazio
nalazio nista Cud-
nista cud-
no sto su
no su kelneri
kelneri kaznjenici,
kainjenici, a sefovi
sefovi sala
sala nadzornici
nadzornici -—
sve je
sve je to bilo potpuno
to bilo potpuno prirodno,
prirodno, svi su vee
svi su veé bili uhvaceni
bili uhvaceni
i osudeni
osudeni na na dozivotno
doiivotno varenje hrane.
varenje hrane.
—- Zasto
Zasto si dosla? —- prosaptao
prosaptao je nagnutnagnut nad
nad njeno
njeno
uvo, dok
uvo, dok je viljuskom ii kasikom
je viljuskom kasikom vesto vesto prebacivao
prebacivao
paréad
parcad raskomadanog
raskomadanog fazana fazana sa posluzavnika
posluiavnika na njen njen
tanjir.
tanjir. -— Graska?
Graska?
-— Ne, hvala...
hvala ...
Oseéala mu je dah u kosi; onaj
Osecala onaj njegov
njegov poznati
poznati miris
ipak se se probijao
probijao kroz kroz ostar
ostar vonj nekognekog dezinfekcionog
dezinfekcionog
sredstva kojim
sredstva kojim je bilabila natopljena
natopljena njegova
njegova bIuza.
bluza.
—- Kako,
Kako, inace,
inaCe, da te vidim?
vidim?
-— Postoje
Postoje dani za posete. posete.
-— Thda
'Iada ti dolaze Zena iideca...
dolaze zena deca ...
—- Th"lb je glupo! -- kazao kazao je sipajuci
sipajuéi vinovino u Ca~u,
Casu, a
zatim je novom, Cistom pepeljarom
zatim je novom, cistom pepeljarom poklopio upotreb- poklopio upotreb-
ljenu
ljenu ii vesto
vesto vratio
vratio Cistu na sto.
cistu na sto.
Covek je
Covek je ivakao Caékalicu.
zvakao cackalicu.
34 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

-— Ovakve posluge
posluge nemanema nigde! -— reée, obracajuéi se,
rece, obracajuci
za svaki slucaj,
sluéaj, vise svojoj zeni Zeni nego
nego njoj. — - Svaka im
Cast!
cast!
Htede
Htede da kaie:kaze:
,,Tb jedete u bivsoj grofovskoj
"Th sto jedete grofovskoj konjusnici
konjusnici nije
nikakav
nikakav razlograzlog da se ponasate
ponasate kao konji!“
konji!" Ali, ne. Cuta-
la je.
Ia
-— Kakav je fazan?
fazan? — - upita Zena.
upita zena,
-- Sjajan! - - odgovori.
odgovori.
Sada je stajao
stajao naslonjen
naslonjen uz stub stub pokraj
pokraj kolica
kolica sa
kolaéima. Posmatrali su se u odsjaju
kolacima, Posmatrali odsjaju tamnog
tamnog stakla,
stakla, da
ne bi privukli
privukli neciju
neCiju painju. leda mu se dosuljao
paznju, S leda dosuljao sef
sale i rekaorekao mu nesto nesto u uhouho s ledenim
ledenim smeskom.
smeskorn. Sa-
slusao
slusao ga je, ispravivsi se jedva primetno primetno u stav .rnirno",
,,mirno“,
klimnuo
klimnuo rasejano
rasejano glavom i otisao otisao do poslednjeg
poslednjeg stoIastola u
redu
redu da ocistioCisti pepeljare.
pepeljare. U potpunoj
potpunoj tisini, kojakoja iznena-
iznena-
da nastupi
nastupi iznad oglodanih kostiju, cula
oglodanih kostiju, Cula je kako
kako preiiva
preziva
porodica za njenim
porodica stolom. Otae
njenim stolom. Otac kao
kao da je isisavao
poslednje
poslednje sokove sokove iz ovlazene
ovlaiene cackalice
Caékalice kojakoja mu se po-
put klatna setala
put klatna setala s kraja
kraja na kraj usana.
usana. List zelene
zelene salate
salate
naboden
naboden na viljusku viljusku stajao Zeninoj ruei,
stajao je u zeninoj ruci, tacno
taCno u
visini stegnutih
stegnutih zuba devojéice.
devojcice, Niz salatu
salatu se eedilo
cedilo ulje.
—- Ovaj je najbolji!
najbolji! -- kazao
kazao je tonom poznavaoca
tonom poznavaoea
preko
preko Caékalice, pater familias. —- Uvek
cackalice, pater Uvek trazimo
traiimo da sedi-
mo tamo
tamo gde on sluii... sluzi ...
-- Tako je j e blag, nesrecnik::
nesrecnik; slozi sloii se Zena.
zena.
—- Neéu!
Necul -— rece
reCe kcerka.
kcerka. -— Sta mi je guras?
guras?
—- Pravi gospodin!
gospodin! -- kazala
kazala je zena Zena nagnuvsi
nagnuvsi se
poverljivo. - Ipak, znate
poverljivo. znate kad sarno
samo pomislim
pomislim da je neko neko
od njih, tim istim rukama rukama... ...
-- Ne, ne...
ne ... -— razmisljao
razmisljao je nj en muz
njen mui tonuéi
tonuci sve dub-
lje u stolicu.
stolieu. -— Ovaj nas pre robije sigurno
pre robije sigurno nije bio ko-
nije bio
nobar! Bas bih
nobar! bih voleo
voleo da znam
znam sta je bio!
bioI
ONAI
DNAl OFF
OFF PRICE
PRICE 35
35

-— Sto
§to ga ne
ne pitas?
pitas? —- zamumla
zamumla devojcica
devojéica punim
punim usti-
usti-
ma.
rna.
-— Ne govori dokdok jedesl
jedes! —- preseée
presece je majka. Zatvorila
Zatvorila
joj je usta novim naviljkom
usta novim salate.
naviljkom salate.
,,Mogla bih da yam
"Mogla vam ispricam
ispriCam sta je bio pre", pre“, mislila
je, a suze joj se zakotrljase
zakotrljase po stolu stolu zajedno
zajedno sa mladim
mladim
graskom. ,,Mogla
graskom. "Mogla bihbih jaja...“
..."
-- Nij
Nijee vam dobro? -— upita
yam dobro? Zena islednicki.
upita je zena isledniéki.
—- Ma, ne -— osmehnu
osmehnu se kroz kroz suze. -Th— "lb je od luka.
Pokazala je na salatu
Pokazala salatu u kojoj je, srecom,
sreéom, bilo krup- krup-
no nasetfenog
nasecenog luka. ,,Ovaj
"Ovaj put put sam se izvukla, ali od
sada zaista moram biti na oprezu.
zaista moram oprezu. Oni
Oni motre."
motre.“
—- Treba li ti sta?
sta? -— ugrabi
ugrabi malo kasnije
kasnije trenutak
trenutak da
prosapce, dok su Covek
mu prosapce, covek ii zena
Zena bili zauzeti
zauzeti kljuka-
kljuka-
njem svoje naslednice.
njem naslednice.
Zastide
Zastide se zbog straha sluéajno ne zatrazi
straha da joj slucajno zatraii
revolver i turpijicu
revolver turpijicu za nokte.
nokte.
—- Ne -— rekao
rekao je. -— Zelite
ZeIite liIi jos nesto?
nesto?
Razmisljala jjee jedan
Razmisljala jedan trenutak:
trenutak:
-— Moida, palaéinke?
Mozda, palacinke?
-- Sa diemom, orasima, flambirane
dzcmom, orasima, flambirane iIi ili u vinskom
vinskom
satou?
satou?
--Sadzemom.
Sa diemom.
—- Sa diemom...
dzemom ... -— zapisao
zapisao je u kelnerski
kelnerski blok.
blok.
Razgledala ga je sa neznoscu:
Razgledala neinoscu: nedostaje
nedostaje mu jedan jedan
zub sa leve strane strane i nesto
nesto je mrsaviji,
mrsaviji. Lepo
Lepo mu stoji stoji
kratko podsisana kosa. Ima srecan
kratko podsisana srecan oblik
oblik glave. Osmeh-
Osmeh-
nula se: sa tako tako retkim
retkim talentom
talentom za zivot,
Zivot, on je i od
ovog mesta
ovog mesta napravio
napravio svoj svoj posed
posed u kome mu
u kome mu je je manje
manje
neprijatno,
neprijatno, nego njoj. Opet
nego njoj. Opet ima neophodnu publiku
ima neophodnu publiku
Cijim se
cijim se divljenjem hrani! Zastide
divljenjem hrani! Zastide se se ljubomore
ljubomore koju koju
oseca
oseca premaprema jednom robijasu, ali
jednom robijasu, ali gotovo
gotovo da da je
j e mrzela
mrzela tutu
njegovu neumornu
njegovu neumornu sposobnost
sposobnost da da od svakog mesta
od svakog mesta ii od
od
36 MOMO KAPOR
MOMo"KAPOR

bilo kakvog
kakvog poloiaja,
polozaja, rnama kako
kako oni losi bili, izvuce
izvuCe neku
neku
prednost.
prednost.
A, sto je najgore,
najgore, i pored
pored svega, uhvatila
uhvatila je sebe
kako sa uiivanjem
kako uzivanjem jede! Neprospavana
Neprospavana noc noé u vozu i
predugi dan
predugi dan u kome
kome je popusila bezbroj cigareta
popusila bezbroj cigareta i popi-
popi-
la desetak crnih kafa, ucinili
desetak crnih uCinili su svoje; ona je - 0, o, Gospo-
Gospo-
de! — ona je osecala
- ona osecala uiasnu
uzasnu glad. OnaOna sto je do pre pre pola
pola
sata verovala
sata verovala da ée ce skapati
skapati od tuge
tuge kao kucka
kuéka za izgub-
ljenim gospodarom,
ljenim gospodarom, ona ona sto je zivela
Zivela hraneci
hraneci se sarno
samo
patnjom; naterana
patnjom; naterana njegovim
njegovim lukavstvom
lukavstvom i nezno
neino hitrim
hitrim
prstima koji su je sluzili
prstima sluiili sa prefinjenoscu
prefinjenoséu poznavaoca
poznavaoca --
ona
ona je jela!
jelal Sekla je meso, grabila viljuskom i nozem
grabila viljuskom noiem
mladi grasak,
mladi krompir, sitno
grasak, krompir, sitno seckanu
seckanu sargarepu;
sargarepu; proZdi-
prozdi-
rala palacinke,
rala palaéinke, uzivajuci
uiivajuéi u zaIogajima
zalogajima sto su klizili
klizili pre-
ma ielucu
rna zelucu i protiv
protiv volje joj cinili
Cinili zadovoljstvo;
zadovoljstvo; prisi-
ljavali je da prestane misliti na bol, da se uspava
prestane misliti uspava i opu-
sti, da gotovo
gotovo zaboravi
zaboravi gde se nalazinalazi i zbog cega Cega je,
uopée, dosla u Zamak...
uopce, Zamak. .. Eto,
Eto, to je zivot:
Zivot: gladni
giadni -— uzi-
maéemo
macemo hranu,hranu, ilezde
zlezde ceée luciti
luCiti neke
neke svoje nepoznate
nepoznate
sokove, varicemo
sokove, variéemo poslednju veéeru i dok
posIednju veceru dok budemo
budemo lezali
leiali
mrtvi. Kako
Kako jjee sve to ponizavajuce,
poniiavajuée, mislila
mislila je,
j e, ne presta-
presta-
jjuci
uci da guta
guta zalogaje. Pomisli jos: kakva je covek Covek iivoti-
zivoti-
nja, a rece:
reCe:
-- Ovde se zaista sjajnosjajno jede! -- a onda
onda se zgréizgrci od
bola: "Osam
,,Osam godina, Boze, Boie, osam
osam godina!
godina! Izaci ce odav-
de kad mu budu budu pedeset
pedeset i dye;
dve; sta da zapocnemo
zapoénemo sa
pedeset dve?“
pedeset i dve?"
Zgrabila
Zgrabila ga je za rukuruku i zarila mu nokte
zarila mu nokte u dIandlan ispod
ispod
rasirene salvete
rasirene salvete kojom
kojom je cistio
Cistio mrve sa stoIa.stola. U tom
trenutku, ka njima
trenutku, njima krenu
krenu sef sale. Zazmurila
Zaimurila jc je od uiasa
uzasa
sto je otkrivena
otkrivena dokdok joj se priblizavalo
pribliiavalo njegovo
njegovo strogo,
strogo,
nepomiéno i dostojanstveno
nepomicno dostojanstveno lice svestenika,
svestenika. Ko K0 zna na
kakav ce
kakav ée ga teiak posao vratiti
tezak posao vratiti zbog nje?
nje? Uvek
Uvek je kvari-
ONAI
ONA I OFF
OFF PRICE
PRICE 37

la sve sto bi taklatakla u njegovom

njegovom zivotu.
iivotu. Nadzornik
Nadzornik je bio
vec
vee nadnad stolom
stolom i sada ih je gledao gledao ocima
oéima za koje
koje nema
nema
tajni.
—- Jeste
Jeste li zadovoljni vecerom?
Iizadovoljni veéerom? —- upita.
up ita.
-- Oh, da, da da...
... —
- promucala
promucala je. -- Veoma.
-~ Imate
Imate li primedbe?
Iiprimedbe?
—- Ne —- rece,
reCe. -— Zaista,
Zaista, nemam.
nemam.
Stavila
Stavila je novéanicu
novcanicu ispod raéuna koji je lezao
ispod racuna leiao u
poluotvorenoj salveti na tanjiru.
poluotvorenoj tanjiru.
-— Pa. dodite
dodite nam opet. opet..... -— rece
reée nadzornik.
nadzornik.
Gledala
Gledala je u svog kelnera:
kelnera:
-— Svakako -— rece reCe -- svakako cu ponovoponovo doéi!
docil
Pustili
Pustili su je da se digne od stola gotovo dotetu-
stoIa i da gotovo dotetu-
vrata, osecajuci
ra do vrata, osecajuci im poglede temenu, na ledima,
poglede na temenu, ledima,
bokovima i listovima
na bokovima listovima nogu, a onda, onda, kada
kada joj je ruka
ruka
vec bila
vee bila na kvaki, nadzornik
nadzornik je zovnu:
-- Hej
I:Iej -- viknuo
viknuo je -- zaboravili
zaboravili ste ste ovo
ovo...
...
— Sta?
-Sta?
-— Upaljac.
UpaljaC.
-- Hvala
Hvala -— reCe
rece ii izade u noc,noé.
 CARSKE MRVICE
CARSKE MRVICE

-- Azra...
Azra ... -- prosaptao
prosaptao je u slusalicu,
slusalicu, uiivajuci
uzivajuci posle
posle
mnogo
mnogo godina godina ponovo
ponovo u zvuku njenog imena. —- Azra!
njenog imena.
To sam ja, zar zar me se ne secas?
Osluskivao je napregnuto
Osluskivao napregnuto tisinu,tisinu. Nakon izvesnog
Nakon izvesnog
vremena
vremena zacu zaéu duboki
duboki uzdah:
uzdah:
—- Ti si?
—- Nisi se onesvestila
onesvestila iIiili nesto
nesto sliéno?
slicno?
-- Odakle
Odakle ti moj broj?broj ?
—- Iz imenika.
imenika.
-— Promenila
Promenila sam prezime
prezime... ...
—- Pratio
Pratio sam sve promene!
promene! - rece, reCe, povrativsi sigur-
povrativsi sigur-
nost koju
nost koju je naéas
nacas izgubio. - Ako nemas
- Ako nemas neki drugi pro-
neki drugi
gram, bilo bilo bi lepo
lepo da veceramo
veéeramo zajedno?
zajedno?
vreme dok je bio
U vreme bio bezuspesno
bezuspesno zaljubljen
zaljubljen u Azru,
Azru,
jos nije postojao
jos postojao obiCaj
obicaj da se devojke
devojke izvode na veCeru.
veceru.
Nekoliko
Nekoliko godina godina Rima,
Rima, pet pet godina
godina Londona
Londona i tri
poslednje
poslednje godine godine Njujorka, odakle je izvestavao
Njujorka, odakle izvestavao razne
razne
listove,
listove, obojiseobojise njegov
njegov poziv preteranom
preteranom Iezernoscu,
leiernoscu.
Preveo je tu reéenicu
Preveo recenicu sa engleskog
engleskog na svoj maternji
maternji je-
zik, razmisljajuci
razmisljajuci pri tom kako neke
pri tom neke sasvim obicne
obiéne stva-
ri zvuoe
zvuce razliéito
razlicito na drugim
drugim jezicima.
jezicima.
-- Cekacu
Cekacu te te uu aperitiv-baru
aperitiv-baru ,,Internacionala“...
"Internacionala" ... — na-
- na-
stavio je
stavio je dada prevodi
prevodi samsam sebi, uzivajuci
uiivajuci uu osecanju
osecanju da je
je
ONAI OFF PRICE
ONAIOFFPRICE 39

stranac
stranac u svom rodnom rodnom gradu. —- Popicemo
Popicemo po koktelkoktel i
preéi u restoran.
preci restoran. O.K.?OK?
-— Sta cemo
éemo popiti?
popiti?
-— Piée!
Pice! — - ispravi se postiden.
postiden. -— Pice za mladicel
mladice! Oh,
Azra, da znasznas koliko
koliko sam misliomislio na tebe!
Obukao
Obukao je svoje najlepsenajlepse plisano
plisano odelo
odelo bojc
boje veneci-
janske magle i pogledao
janske magle pogledao se sa zadovoljstvom velikom
zadovoljstvom u velikom
ogledalu
ogledalu dok dok ga je lift spustao recepciji. Azra
spustao ka recepciji. Azra ée biti
ce biti
zadovoljna sto ne mora
zadovoljna uvlaCi stomak
mora da uvlaci stomak da bi u Cetrde-
cetrde-
setoj ostao
ostao vitak. Zaista
Zaista je vitak! Trim-Trim!
Trim-Trim!
No, i pored
pored sve sigurnosti, oseti kako ga obuhvata
sigurnosti, oseti obuhvata
val vreline
vreline kada
kada je ugledao kako ulazi kroz
ugledao kako okretna sta-
kroz okretna
klena vrata
vrata u strogom
strogom tamnom kostimu, bez ikakvog
tamnom kostimu, ikakvog
ukrasa sem slapa
ukrasa slapa zlatne kose koja
zlatne kose koja je je pratila
pratila njeno
njeno lice
poput neino
poput svilastog oreola.
nezno svilastog oreola. "S,,S tim jos nije, znaci,
znaéi, go-
tovo!“ _—- pomisli,
tovo!" pomisli, ne bez osecanja poraza. —- Azra,
osecanja poraza. Azra, Azra,
Azra,
Azra!
-- Jos volis
volis da ponavljas
ponavljas mojemoje ime?
—- Bila si jedina
[edina Azra u citavoj
Citavoj skolil
skoli! -— rece.
reCe. -— Stvar-
no, kako si? Kako Kako su tvoji?tvoji? Otac
Otac ti jos pravi
pravi najbolji
najbolji
sladoled
sladoled u varosi?
varosi?
Nije prestajao
Nije prestajao da se raspituje, nadajuéi se da ce
raspituje, nadajuci ée bu-
jicom recireCi nekako
nekako zatrpati
zatrpati zaboravljeni
zaboravljeni rov iz davno
izgubljenog rata.
izgubljenog rata.
—- Umro
Umro je -— reCe rece ona.
—- Zaista
Zaista mi je j e iao!
zao! KoK0 sad vodi poslasticamicu?
poslastiéarnicu?
—- Prodali
Prodali smo je.
—- Mnogo
Mnogo se toga promenilo promenilo u meduvremenu...
meduvremenu ... -—
prevede sa francuskog.
prevede francuskog. —- Jedino
Jedino ti tine!
ne!
U njenom drianju pronade
njenom drzanju pronade po ponovo onu istu
novo onu istu blagu
blagu
trpeljivost, neku
trpeljivost, neku vrstu
vrstu pomirenosti
pomirenosti sa sa sudbinom
sudbinom da da ce
ce
uvek biti
biti isto:
isto: ona, veéita
vecita meta
meta neuzvracene ljubavi, on
neuzvracene ljubavi,
—- smrtno zaljubljeni decak
smrtno zaljubljeni deéak cija
Cija joj je patnja
patnja oduvek
oduvek
40 MOMO KAPOR
MOMOKApOR

smetala. Razgledala
smetala. Razgledala je njegov njegov uspeh radoznaloscu
uspeh sa radoznaloscu
koja nista
koja sustinski ne menja
nista sustinski menja u toj staroj,staroj, ukletoj
ukletoj vezi.
Imala
Imala je pri tom pogled medicinske sestre
pogled medicinske koja je
sestre koja
osudena da sedi pokraj
osudena pokraj uzglavlja bolesnikabolesnika cija Cija bolest
bolest
ne izgleda lepo.
-— Nemas nista protiv
Nemas nista protiv ovog mesta?mesta? -— upitaupita je dok su
sedali centralni sto, na kome
sedali za centralni sepurila tablica
kome se sepurila tablica RE-RE-
SERVE.
SERVE. Restoran Restoran je inace
inaCe bio ispunjen
ispunjen do poslednjeg
poslednjeg
mesta.
mesta.
-- Svejedno
Svejedno mi je...
je ... -- kazala
kazala je Azra.Azra. -— Ne izlazimizlazim
Cesto
cesto uveCe.
uvece.
Prezirao je veliko svetsko
Prezirao svetsko bratstvo
bratstvo intelektualaca-
intelektualaca-
gastronoma,
gastronoma, koji su se poput poput riba
riba pirana
pirana obrusavali
obrusavali na
svako mesto mesto za kojekoje se proéuje
procuje da se u njemu ,,dobro
njemu "dobro
j ede“, pa ipak, igrajuci
jede", igrajuéi se kljucem
kljuCem na Cijoj cijoj je kugli pisalo
pisalo
zlatnim slovima
zlatnim slovima Apartman
Apartman I, on reCe:
on rece:
-- Ovde se sjajno
sjajno jede!
To je cudno,
Cudno, pomisIi,
pomisli, kakokako iznad
iznad ramena
ramena izvesnih
izvesnih
Zena
zena uvek lebdi neka carolijal Carolija! I to uopsteuopste ne zavisi od
njihove lepote;
njihove postoje lepotice
lepote; postoje lepotice na Cijim ramenima umi-
cijim ramenima
najskuplji Koko
re i najskuplji Koko §anel,
Sanel, dok iznad iznad Azrinih
Azrinih ramena
ramena
ogrnutih konfekcijom
ogrnutih konfekcijom jos jos uvek leluja
leluja neka tajna ljup-
neka tajna
kost, zlatni
kost, zlatni prah
prah ienstvenosti,
zenstvenosti, i ta misterija
misterija ostace
ostace ne-
resena
resena sve dok dok oboje
oboje budemo
budemo zivi, iivi.
-- Jos uvekuvek se analiziras?
analiziras? -- upita
upita ga ona.
-- Welcome home! home! - - uzviknu.
uzviknu. Kako Kako je j e to divno oseca-
oseéa-
nje kad si najzad okruien svetom
najzad okruzen svetom koji razume o0 Cemu
koji razume cemu
mislis!
mislisl — - Mogu
Mogu Ii li da izaberem
izaberem jelo tebe?
jelo za tebe?
-- Svejedno
Svejedno mi je sta jedem jedem......
—- Dobro!
Dobro! —- rekao
rekao je sefu sale. -— Dva puta puta svejedno,
svejedno,
molim
moIim vas!
Kelner
Kelner se umorno
umorno osmehnu.
osmehnu.
ONA I OFF
ONAI PRICE
OFF PRICE 41

-- Salu
§alu na stranu!
stranu! - odluéi da malo demonstrira
- odluci demonstrira
iivotnu vestinu
zivotnu vestinu svetskog Coveka. —- Bilo bi najbolje
svetskog coveka. najbolje da
otposnemo sa malo
otpocnemo malo dalmatinskog
dalmatinskog prsuta, prsuta, pa da onda onda
krenemo
krenemo na dva potaia;
potaza; ne, bolje
bolje dva puta konsome
put a konsome
kolber, a zatim
kolber, zatim...... Sta mislite
mislite 0 o pastrmkama?
pastrmkama? Nadam Nadam se
da su sveie?
sveze?
—- Jutras
Jutros su ulovljene.
ulovljene.
-— Mogu li da ih vidim? vidim? — upita. —- Nikada
- upita. Nikada naime
naime ne
jedem pastrmke pre nego
jedem pastrmke nego sto ih vidim...
vidim ...
Ribe poloiene
Ribe polozene na bledozeleno
bledozeleno lisce buljile buljile su u njih
njih
mrtvim ocima,
svojim mrtvim oCima. Dve vretenaste
vretenaste pastrmke
pastrmke iz reke reke
u kojoj je naucio
naucio da pliva.
—- Sjajno!
Sjajno! Potocne
PotoCne su... —- odadeodade priznanje
priznanje kelneru,
kelneru, a
zatim objasni
zatim objasni Azfi razliku izmedu
Azri razliku izmedu potoéne kalifornij-
potocne i kalifornij-
pastrmke koja
ske pastrmke koja nema
nema pege. -— Ove nase nase iz.brda
iz_brda mno-
mno-
go su ukusnije!
ukusnije! Stvarno,
Stvarno, sta je sa Tap-Tapikom?
Tapflapikom?
-- Udala
Udala se...
se... Ima dvoje deee.dece.
-— Jos je onako
onako lepa?
lepa?
—- Ne. Ugojila
U gojila se.
—- Steta
§teta za Tap-Tapiku!
Thp-Thpiku!
—- Uvek volela da jede
Uvek je volela jede...
...
-- Ti, ne?
—- Ne...
Ne ... -— rekla
rekla je Azra,
Azra, odgurnuvsi
odgurnuvsi sa gadenjem
gadenjem tek tek
rastvorenu
rastvorenu pastrmku
pastrmku iz koje se
iz koje se pusilo.
pusilo. Zapalila
Zapalila je je iurno
zurno
cigaretu,
eigaretu, kaokao dada ieli da odagna
zeli da odagna neprijatan
neprijatan ukus.
ukus.
-- Bila si najlepsa
najlepsa devojka
devojka pedeset
pedeset i druge! -- rece reée
izmedu dva zalogaja. -- Jedanput
izmedu Jedanput si me izabralaizabrala kada su
dame birale,
dame birale, titi se
se toga,
toga, naravno,
naravno, ii ne ne secas, ali noge
secas, ali noge su su
mi se odsekle
odsekle od straha.straha. Sve vreme
vreme si ti vodila,
vodila, a ja
jedva uspevao
jedva uspevao da da uhvatim
uhvatim korak!
korak! Htela
Htela si,si, uu stvari,
stvari, da
naljutis svog
naljutis svog momka.
momka. KasnijeKasnije su su me
me njegovi
njegovi drugari
drugari
prebili
prebili uu garderobi
garderobi ii baeili
bacili medu
medu zimske
zimske kapute
kapute... Ali,
... Ali,
vredelo
vredelo je!jet
42
42 MOMO KAPOR
MOMoKAPOR

Pogledala ga je prvi
Pogledala prvi put put sa
sa ljubavlju.
ljubavlju. Toliko
Tbliko se se tru-
tru-
dio da joj ulepsa ulepsa vece
veée u ovom gradu gradu gde su muskarci muskarci
uvek mrzovoljni
mrzovoljni i pospani.
pospani. Zasto Zasto da ne? Svi bi joj zavi-
deli na njemu.njemu. Ko zna, mozda moida bi ga, s vremenom,
vremenom, iizavo- zavo-
lela? Ipak, on je saucesnik sauéesnik njene njene mladosti.
mladosti. Posle svega
kroz sta je morala
kroz morala da prode,prode, bio bi to najzad najzad zasluieni
zasluzeni
odmor. Pruiila
odmor. Pruzila je ruku preko stela
ruku preko stola i stavila na njegovu,
njegovu,
koja se nervozno
koja nervozno igrala kljuéem.kljucem.
—- Ne
Ne...
... —
- reCe
rece Azra. —- Ne zamaraszamaras me!
—- §ta Zelis za desert?
Sta zelis desert? — upita drzeci
- upita drieéi slobodnom
slobodnom ru-
kom jelovnik.
jelovnik. -- Gle, carskecarske mrvice! Otkad Otkad to nisamnisam jeo!
—- Moraéete
Moracete malo saéekate...
malo da sacekate ... -— rekao
rekao je kclner,
kelner. -—
Carske mrvice se prave
Carske prave... ...
—- Ne mari, imamo imamo mnogo vremena pred
mnogo vremena pred sobom...
sobom ... --
reCe pobednicki.
rece pobedniéki.
Driali
Drzali su se za ruke ruke u polutami restorana u kome
polutami restorana kome se
Cuo sarno
cuo samo sapat
sapat i diskretno
diskretno zveckanje
zveckanje pribora
pribora za jelo.
jelo,
-- Najzad,
Najzad, jedno
jedno tihotiho bezbedno
bezbedno mestomesto... ... -— rece,
reCe. Naj-
Naj-
vainije u zivotu:
vaznije iivotu: izabrati
izabrati pravopravo mesto
mesto za prava prava oseca-
n'a!
nja!
J Odjedanput,
Odjedanput, negde negde duboko duboko u zgradi, zacuse zaéuse cilik
skolskog
skolskog zvona, a malo malo kasnije
kasnije do njih njih dopre
dopre to topot
pot
mnogih
mnogih nogu nogu niz stepenice
stepenice -~ kao da se priblizava pribliiava grm-
ljavina
ljavina stada. U restoran restoran nahrupise buljucima mladi
nahrupise u buljucima mladi
kelnerski pripravnici
kelnerski pripravnici vezujuéi
vezujuci u trku trku leptirkravate.
leptirkravate. Za-
kopéavali
kopcavali su uiurbano preostalu dugmad
uzurbano preostalu dugmad na bluzama.bluzama.
-- Vi se necetenecete ljutiti prisustvuju prav-
ljutiti ako nasi daci prisustvuju prav-
ljenju carskih
ljenju carskih mrvica...
mrvica ... - recereée ~ef
sef sale. -— VeeVec nedeljama
nedeljama
niko nije
niko nije narucio
naruéio carske
carske mrvice, a one one se nalaze
nalaze u oba-
veznom
veznom gradivu. Sem sto smo hotel, hotel, mi smo, name, name, i
visa ugostiteljska
ugostiteljska skola.
skola,
Sa svih stranastrana stola
stoIa okruii
okruzi ih beli kelnerski
kelnerski bedem.
bedem.
Mladi kelneri,
Mladi sirokih seljaékih
kelneri, sirokih seljackih lica, gurali
gurali su ih sa leda,leda,
ONA
ONAI I OFF
OFF PRICE
PRICE 43

pred naletom
pred naletom svojih drugova koji su jos uvek
drugova koji uvek pristizali.
pristizali.
Azra je virila
Azra virila izmedu
izmedu snaznih
snainih ruku
ruku okracalih
okraéalih rukava.
rukava.
Doguran
Doguran je i serverserver sa zapaljenim
zapaljenim primusom.
primusom.
-- Veceras
VeCeras cemo pokazati
pokazati kako
kako se prave
prave i serviraju
sen/iraju
carske mrvice! - - poCe
poce predavanje
predavanje sef sale. -— Dakle,
Dakle, naj-
pre u zdelu stavimo komad masla
stavimo komad masla s malo
malo sitna
sitna secera...
secera ...
Dodaj
Dodaj taj seéer, Dukicu! A
secer, Dukicul A zatim,
zatim, dodajemo
dodajemo Cetiri
cetiri
iumanca
zumanca i dva belanceta,
belanceta, i toliko
toliko brasna
brasna i mleka
mleka koliko
koliko
je potrebno
potrebno da se napravi napravi testa
testo malo gusce nego sto se
obiCno pravi za...
obicno pravi za... za sta? Ti tamo!
tamo!
-— ... za palacinke
palaéinke -— promuca mladi kelnerski
promuca mladi kelnerski streber.
streber.
-— Thko
Tako je: za palaCinke!
palacinkel
Azrinih leda progura
Iza Azrinih jedna pedesetogodisnja
progura se jedna pedesetogodisnja
goscaz
gosca:
-— Oh, tako
tako bih volela
volela da iijaja malo gledam
gledam... ... —
- zamoli
zamoli
sefa sale. -- Nadam se da ne ne smetam?
smetam?
-— Samo izvolite, gospodo!
Sarno izvolite, gospodo! -- dozvoli
dozvoli jojjoj on.
uspavanu, pa nanovo
Na uspavanu, nanovo probudenu
probudenu ljubav, padose padose
dva belanca,
belanca, poput krupne, lenje
poput dve krupne, lenje suze.
—- Najzad, ulupati
ulupati Cvrst sneg...
cvrst sneg ... — nastavi sef sale. —-
- nastavi
kud gledas tamo? tamo? Bice ti davo kriv kad kad budem
bud em posle
posle
propitivao! Staviti
propitivao! Staviti sneg u masu izmesati. Od ove
masu i ovlas izmesati,
mase,
rnase, sta? Prziti
Priiti na maslu debele palaéinke
maslu debele palacinke (ne mlataraj
mlataraj
tom tavom, dete,dete, ne igras ping-pongl),
ping-pong!), ito i to i sa jedne i sa
jedne isa
druge strane... Cim se jedna palaéinka
druge strane ... Cim jedna palacinka isprzi., isprii...
—- Jos si lepa,
lepa, znas?
—-Zar?
Zar?
—- Oim
Cim se, dakle, isprii, viljuskom je izdrobiti
isprzi, viljuskom izdrobiti u
istom tiganju...
istom tiganju ...
-- Bio sam svasta u Zivotu, samo ne -- oéigledna
zivotu, sarno ocigledna na-
stava!
stava!
—- ... posuti
posuti kristal-seéerom!
kristal-secerom!
44
44 MOM0 KAPOR
MOMOKAPOR

-- Ne
Ne vidim nistal
nista! -— zacvili mladi
mladi kelner.
kelner. -- On On se
gura!
-- Oprostite, molim vas -— obrati
Oprostite, moIim obrati se sef sale Azri. —-
I-Ioéete liIi biti
Hocete biti ljubazni
ljubazni da se malo pomerite?
pomerite?
-~ Laie,
Laze, druie nastavniCe! - rece
druze nastavnicel reCe drugi. -— Stalno
Stalno me
zasmejava; on je poceol
zasmejava; poCeo!
-— Tisinal
Tisina! GdeGde je kristal-seéer? Zaboravio? Trk, sta
kristal-secer? Zaboravio?
Cekas?
ceka~?
—- Sta
§ta je sa onom
onom starom salom za igranke?
starom salom igranke?
—- Srusena
Srusena je.
-— A jezero? Kupas
A jezero? Kupas Ii li se jos u njemu?
njemu?
—- Isuseno
Isuseno je.
Oekali su da stigne
CekaIi stigne kristal-seéer. Mladi kelneri
kristal-secer, Mladi kelneri su ih
posmatrali kao
posmatraIi kao dve Coveéije ribice u spiritusu.
covecije ribice spiritusu. Osetise
Osetise
da su vrsta vrsta u izumiranju.
izumiranju.
— Mnogo pum!
-Mnogo pusis!
—- ZnamZnam - - rece on pripalivsi novu cigaretu
pripalivsi novu cigaretu na stari
stari
Zar.
zar.
—- Ti kao kao da si otisao
otisao po svetu vodicu! -— viknu viknu sef
sale momku momku koji je najzad najzad doneo seéer. —Dakle,
doneo secer. ovako:
-Dakle, ovako:
posuti palacinku kristal-secerom,
posuti palacinku kristal-secerom, ovakoooooo, ovakoooooo, pa osta-
osta-
viti u serpi serpi da se testo
testo sa secerom,
secerom, sta? Malo proprii,
~ta? Malo proprzi,
naravno, tako
naravno, tako je, Dukicu...
Dukicu ...
—- §ta Sta je sa Citom?
Citom? —- upita.
upita.
—- Poginuo
Poginuo je u saobracajnoj
saobracajnoj nesreci...
nesreéi...
—-APop? A Pop?
-— Maneken
Maneken za muski ves u Parizu.
-- Zatim dodati malo suvog grozda,
Zatim dodati groida, izruciti
izruCiti sve na
zdelu, oprostite,
zdelu, oprostite, hej, polako
polako sstirn!
tim! -i tako postupati
- i tako sve
postupati sve
dok
dok se cela masa masa ne utrosi.
utrosi. Kad je sve gotovogotovo...
...
Zaista
Zaista je sve gotovo, gotovo, pomisli,
pomisIi, a rece:
reéez
—- A Una? Vidas Ii
Una? Vida~ li je?
—-Ne. Ne.
ONAI OFF PRICE
DNA I OFF PRICE 45
45
-— ... kad je sve gotovo,
gotovo, posuti
posuti secerom
seéerom zamirisanim
zamirisanim
vanilom, a zasebno
vanilom, zasebno sluiiti malina. Jos tople
sluziti sok od malina. tople
mrvice sluziti...
sluiiti... Izvolite! A A sad trk
trk u sobe i napisite
napisite sta
smo veceras
veéeras radili! -- naredi
naredi sef sale, pa razbijena
razbijena vojska
vojska
kelnerskih
kelnerskih pripravnika napusti popriste,
pripravnika napusti lenjo se vukuci
popriste, lenjo vukuéi
kroz restoran.
restoran.
-— Mnogo
Mnogo yam vam hvala na usluzi... -— zahvali se ceremo-
ceremo-
nijalno. -— Dve nedelje
nijalno. nedelje Cekamo
cekamo nekoga
nekoga da naruci
naruCi carske
carske
mrvice. Jer, jednojedno je je teorijska
teorijska osnova,
osnova, a sasvim drugo
drugo
praksa, razume se...
praksa, razume se...
—- Dobra
Dobro je sto nismo naruéili biftek!
nismo narucili
-- Zasto?
Zasto? -— zacudi
zafifudi se sef. -— Imamo
Imamo odlicno
odliéno meso!
—- Ali morali
morali biste
biste pre
pre toga
toga da organizujete
organizujete malu
malu
koridu!
koridu!
-- Vi imate
imate smisla
smisla za salul
salu! —- pohvali
pohvali ga sef.
Cutali
Cutali su dok pred pred njima
njima u mrvicama
mrvicama lezahu
leiahu ostaci
ostaci
njegovog carskog
carskog povratka
povratka u rodni
rodni grad. Sve to prelive-
pre1ive-
no lepljivim
lepljivim sokom malina.
sokom od malina.
-— Otpraticu
Otpratiéu te te kuci...
kuci ...
~- Ne treba
treba...
... — reée Azra
- rece Azra -— Autobus
Autobus je blizu.
 KARTA ZA
ZA VAVILON

Doslo
Doslo je vreme
vreme kad vec vee mogu mirno
mirno reci
reéi da nekog
nekog
nisam video punih
punih dvadeset
dvadeset godina. Citav zivot!
godina. Citav iivot! Naivno
Naivno
sam verovao
verovao da to necu
neéu doziveti,
doiiveti, a evo me, kako,kako, ne bez
izvesnog uzbudenja,
uzbudenja, pisem
pisem 0 o tome
tome kako
kako sam u Parizu,
Parizu, u
otmenom
otmenom ,,Raspucinu“,
.Raspucinu", posle dvadeset godina
posle dvadeset godina video
video Ve-
ru. Sedela
Sedela je okruzena,
okruiena, kao i obicno,
obiCno, muskim
muskim drustvorn
drustvom i
uCila
ucila svog prosedog
prosedog suseda
suseda da slomi vinskuvinsku Casu
Casu bez
buke, samo pritiskom kaiiprsta
sarno pritiskom tanki rub. Ruski
kaziprsta na tanki Ruski Ci-
gani su svirali
svirali ,,Ja
"Ja nje savjetskij,
savjetskij, ja nje kadjetskij,
kadjetskij, ja to-
ljka ruskij
ruskij anarhist...“ Kako je izgledala?
anarhist ..." Kako Isto kao
izgledala? Isto kao i pre,
kada se posmatra
kada posmatra sa izvesne
izvesne daljine,
daljine, a ja sam je je gledao
gledao
Cak pedeset i neke,
cak iz pedeset neke, iz sirotog restorana "Balkan",
sirotog restorana ,,Balkan“, koji
je u to doba,
doba, jedini
jedini u nasem
nasem gradu,
gradu, imao
imao lampe
lampe sa
abaiurom na stolovima
abazurom stolovima i po tome tome podsecao
podseéao na pariske
pariske
kafane, kako
kafane, kako smo ih mi tada tada zamisljali,
zamisljali. Svake veceri,
veseri,
sem ponedeljka,
ponedeljka, mesni pijanista maestro
mesni pijanista maestro Kolacek,
KolaCek, pre-
ludirao je, na
ludirao starom ,,Petroffu“
na starom bukete uvelih
.Petroffu" u uglu, bukete uvelih
melodija.
melodija.
Tih godina
godina nismo imali imali srece
sreée u ljubavi.
ljubavi. Zgodne
Zgodne i
bistre devojke napustale
bistre devojke napustale bi nas vee vec posle
posle prvog
prvog sastan-
sastan-
ka, cim
Cim bi videle
videle kako kuburimo
kuburimo sa novcem. Smetalo Smetalo im
je, izgleda, sto nemamo
nemamo nikakvih
nikakvih ozbiljnih
ozbiljnih namera.
namera. Bili
smo pomalo
pomalo dangube,
dangube, po pomalo estete. Okruzeni
malo estete. Okruieni ener-ener-
giénim mladim lavovima, koji su
gicnim mladim su znali sta
sta hoce
hoée ii trudili
trudili
ONAII OFF
ONA OFF PRICE
PRICE 47
47
se da to i postignu,
postignu, liCili
licili smo na sacicu
saCicu somnabula
somnabula sto se
saplicu
saplicu 0 o svoje sopstvene
sopstvene mastarije.
mastarije. Rasélanjivali
Rasclanjivali smo
sve sto bismo
bismo stigli, nista nista ne preduzimajuci
preduzimajuci da se iz-
vuéemo
vucemo iz pat-polozaja.
pat-poloiaja. Mora Mora da smo smo bili smesni, ona- ona-
ko zaneseni,
zaneseni, svako sa veoma veoma visokim
visokim misljenjem
misljenjem 0 o sebi,
ijednog stvarnog
bez ijednog stvarnog dokaza izuzetni, bez cega
dokaza da smo izuzetni, Cega
vam svet ne veruje
yam veruje na reC. rec. Jad i beda
beda -- sto se lepolepo videlo
videlo
i po nasoj odeéi, naroéito po pantalonama
odeci, a narocito pantalonama usjajenih
usjajenih
tureva i providnih
tureva providnih kolena. ipak, sanjali
kolena. A, ipak, sanjali smo Evropu!
Evropu!
Koncem pedesetih
Koneem godina mladost
pedesetih godina mladost josjos nije
nije bila
bila izu-
zetna privilegija
zetna privilegija kao danas; njen njen teror nastupiée tek
teror nastupice tek ka-
snije, kad i mi postanemo
postanemo sredoveéna dubrad.
sredovecna dubrad. S druge
druge
strane, i da je vredela
strane, nesto u to vreme,
vredela nesto vreme, mladost
mladost bi sva-
bila poslednja
kako bila poslednja stvar Ciji ciji bi sjaj ravnodusni
ravnodusni posma- posma-
traC zapazio na nasim
trac zapazio nasim licima. Bila su to to starmala
starmala i su-
morna lica gradskih
morna gradskih mladica, koji koji su se, da bi sacuvali
saéuvali
ono malo
ono malo preostalog dobrog misljenja
preostalog dobrog misljenja 0 0 sebi, trudili
trudili iz iz
petnih Zila
petnih zila da dva-tri puta nedeljno
dva-tri puta veCeraju u .Balka-
nedeljno veceraju ,,Balka-
nu“.
nu".
I tako,
tako, veeveé smo se pretvorili
pretvorili u drustvance
drustvance muskih muskih
osobenjaka kada
osobenjaka kada jedne
jedne avgustovske
avgustovske noci sluéajno dove-
noci slucajno dove-
doh Veru.
doh Veru. Bila
Bila jeje daktilogratkinja
daktilografkinja prve prve klase
klase ii prekuca-
prekuca-
vala besplatno
vala besplatno moje moje ivrljotine. Imala je
zvrljotine. Imala je gustu,
gustu, sitno
sitno
ukovrdianu
ukovrdzanu emu crnu kosukosu ii tamnoputo
tamnoputo lice lice sa sa ljupko
ljupko iz- iz-
baCenim zubima, sto
bacenim zubima, sto su neprestano uu poluosmehu
su neprestano poluosmehu pro- pro-
virivali kroz blede
virivali kroz usne.
blede usne.
kako bilo, postalo
Bilo kako postalo je nekako
nekako veselije
veselije sa Verom.
Umela je da cuti i da slusa.
Umela slusa, Palila je cigaretu
cigaretu na cigare-
tu, pila barabar
barabar sa nama, nama, a sto je najvaznije,
najvainije, postoposto je
jedina imala siguran posao i stalnu platu,
[edina imala siguran posao i stalnu platu, cesto nam Cesto nam je je
pozajmljivala novae,
pozajmljivala novac, ne ne oéekujuci
ocekujuci da da joj
joj gaga vratimo.
vratimo.
Zauzvrat,
Zauzvrat, VeriVeri je
j e prijalo
prijalo dada svake
svake noci,
noci, uu jednom
jednom dosad-
dosad-
nom, provincijskom
nom, provineijskom gradu, gradu, sedi okruzena
okruiena sa sa pet
pet kakvih-
kakvih-
48 MOMO KAPOR
MOMOKAPOR

takvih, ali, ipak, brbljivih

brbljivih mladica, kao jedina [edina dama u
drustvu.
drustvu, Pratili
Pratili smo je svi zajedno
zajedno do kuce, a onda onda odla-
zili na spavanje.
spavanje, Naravno,
Naravno, Ceznuli
ceznuli smo za nekimnekim potpu-
potpu-
no drugim, nedostiinim
nedostiznim devojkama
devojkama koje nas nisu htele htele
-- Vera je ublaiavala
ublazavala nas ljubavni
ljubavni jad a da se niko nikadanikada
nije zapitao
zapitao pati li moida
mozda zbog toga sto se ne zaljub-
ljujemo
ljujemo u nju. Postoje,
Postoje, naime,
nairne, takve devojke-drugari
devojke-drugari
kojima zauvek ostajemo
ostajemo duinici.
duznici, Slede po nekoliko
nekoliko go-
dina kakvo drustvance,
drustvance, a onda zaostaju,
zaostaju, gube se u vre-
menu, iséezavaju
iscezavaju u sporednoj
sporednoj ulici...
Evropa,
Evropa, ta stara
stara kurva! Nikada
Nikada vise nece biti tako
blistava, tako koketna
koketna i uzbudljiva
uzbudljiva kao tih davnih noci u
sirotom
sirotom ,,Balkanu“,
.Balkanu", dok smo sriéuéi sricuci prevodili
prevodili raskupu-
raskupu-
sani primerak
primerak pariskog
pariskog ,,Cahiers
"Cahiers de cinema“,
cinema", starstar tri
meseca...
meseca ... Oéajavali
Ocajavali smo u dosadnim
dosadnim ulicama
ulicama koje niku-
da nisu vodile, prezirali
prezirali susede,
susede, porodicu,
porodicu, tupu
tupu osred-
osred-
njost u koju smo bili gurnuti,gurnuti, osluskujuéi
osluskujuci grmljavinu
grmljavinu
Evrope
Evrope u kojoj su buktale
buktale umetniske
umetnicke pobune,
pobune, radale
radale se
nove, smele ideje, a svaka reC, rec, svaki znak koji bi dopro dopro
do Camotinje
camotinje u kojoj smo Ziveli,
ziveli, delovao je kao poziv na
avanturu.
avanturu. Kovali smo ludaéke ludacke planove
planove kako da se do-
mognemo
mognemo Evrope,
Evrope, smisljali
smisljali naCine
nacine da nas primeti,
primeti, ali
dok su nasi vrsnjaci pravilipravili Cuda
cuda po svetu, rodni rodni grad
nas je jos driao
drzao u deCjem
decjem vrticu, u nekoj nekoj vrsti pro-
duienog
duzenog boravka.
boravka. ZbogZbog toga smo provodili provodili veéeri
veceri
priéajuéi,
pricajuci, priéajuci,
pricajuci, priéajuéi,
pricajuci, oh, samo
sarno priéajuci...
pricajuci... Vec
Vee
tada nam je bilo jasnojasno da postoji
postoji neki kobni
kobni nespora-
nespora-
zum izmedu Evrope
Evrope i nas. Evropa
Evropa nas, naime,
nairne, nije hte-
la! Zeleli
Zeleli smo da joj ponudimo
ponudimo svoju sveiu svezu krv i oseéaj-
oseca]-
nost provincijalaca,
provincijalaca, a ona ona je od nas primala
primala samo
sarno fol-
klor i fudbalere.
fudbalere.
Dokazivali
Dokazivali smo nepotrebno
nepotrebno jednijedni drugima
drugima da se u
vreme
vreme dok Pariz nije imao ni kanalizacije,
kanalizacije, po nasim
ONAI
DNA I OFF PRICE
OFF PRICE 49

srednjovekovnim dvorovima
srednjovekovnim zlatnim kasikama
dvorovima jelo zIatnim kasikama iivi- vi-
ljuskama, a onda
ljuskama, onda bismo
bismo uvek stigli do iste taCke, uz-
iste tacke,
disuci nad prekinutim
prekinutim nitima.
nitima. -— Samo
Sarno da nije bilo bilo tih
tih
prokletih Azijata
prokletih Azijata -- zavrsio
zavrsio bi
bi obicno
obiéno neko
neko odod nas
nas svoj
monolog. U dimu, iznad
monolog. iznad zakrpljenog
zakrpljenog stolnjaka
stolnjaka u .Bal-
,,Bal-
kanu“, gradile
kanu", gradile su se kule kule i gradovi, osipali
osipali se u prah
prah i
pepeo
pepeo dvorci i zaduibine;
zaduzbine; lisée prekrivalo kamene
lisce je prekrivalo kamene
nekropole ispod
nekropole ispod kojih
kojih su spavali
spavali isCezli ratnici, plemici
iS~ezliratnici, plemiéi i
monasi... Cutali
monasi... Cutali smo, nemo nemo optuiujuéi pretke sto nisu
optuzujuci pretke
dobili svoj krug stafete
stafete na hiljadu
hiljadu godina.
godina. I ne znajuci,
znajuci,
uCinili su da nas mnogo
ucinili mnogo gori prestigose.
prestigose.
Svih tih
tih dugih
dugih noci, dok smo po ko zna koji koji put
put
raspredali priCu
raspredali pricu 0o Evropi,
Evropi, Vera je sarno
samo cutala
cutala i pusila.
pusila.
Poslednje veCeri
Poslednje veceri avgusta, uhvatila me je za ruku
avgusta, uhvatila ruku i prvi
put zatrazila
put zatraiila da je je sam otpratim
otpratim do kuée. Uvukli smo se
kuce, Uvukli
na prstima
prstima u njen sobiCak kroz
njen sobicak kroz neke tamne hodnike
neke tamne hodnike i
prostrane sobe,
prostrane sobe, u kojima Culo meskoljenje
kojima se culo meskoljenje spavaca
spavaéa u
snu, i tada,
tada, posto
posto je navukla
navukla rezu -— pokaza
pokaza mi kartukartu
treceg razreda
treceg razreda za Parizo
Pariz. Jos
Jos i sad vidim u njenim
njenim kostu-
kostu-
njavim prstima
prstima daktilografkinje
daktilografldnje dve mrke kartonske
mrke kartonske
karte —- ulaznice
karte ulaznice za Vavilonl
Vavilon!
-- Tvoje su!sul -— prosaputala
prosaputala je. -— Voz ide sutra sutra uveCe,
uvece,
u deset dvadeset.
deset i dvadeset.
Noge mi se odsekose
Noge odsekose od straha.
straha. U to vreme
vreme nijenije
mnogo ljudi
mnogo ljudi putovalo
putovalo u svet. Najpre Najpre sam kao nesto nesto
éutao, a onda
cutao, onda poéeh
poceh paniéno
panicno da se izvlaéim. stvari,
izvlacim, U stvari,
umirao sam od straha,
umirao straha, a govorio
govorio sam da stvar stvar jos nije
nije
zrela, da ne znam dovoljno dovoljno dobro
dobro francuski,
francuski, da mojamoja
umetnost mora
umetnost mora da proistekne
proistekne i da se rascveta
rascveta - da, bas
tako sam kazao,
tako kazao, iz ovog tla, iz ovog podneblja
podneblja i statijaz-
statijaz-
nam; na kraju
kraju rekoh
rekoh da je strasno
strasno Iepo
lepo od nje sto mi je
kupila kartu
kupila kartu za Pariz, ali da ja, na zalost.nemam
ialost,nemam uopsteuopste
pasosa,
pasosa, a ona me je j e samo gledala sa dva svica kroz
sarno gledala kroz poIu-
polu-
50 MOMO KAPOR
MOMOKAPOR

tamu sobe.
sobe. Bedno se izvukoh
izvukoh na prstima istim putem
kojim sam i dosao,
dosao.
I tako, umesto nas, genijalaca,
genijalaca, koji smosmo godinama
pretili Evropi, u Pariz ode mala daktilografkinja.
daktilografkinja. Ispra-
tili smo
smo je na ielezniéku
zeleznicku stanicu sa cvecem
cvecem ii nategnutim
salama. Bila
salama. Bila je bleda.
bleda. Videlo
Videlo se po podoénjacima
podocnjacima da je
plakala,
plakala, a ipak se smesila
smesila dok je sedela na svomsvom karton-
skom
skom koferu,
koferu, Cekajuéi
cekajuci da vozvoz krene. Ocigledno,
Oéigledno, bilo je
strah od Pariza,
Pariza, ali koliko je bila hrabrija od nas,
obiénih
obicnih brbljivaca!
brbljivaca! I dok smosmo se tako premestali
prernestali s noge
na nogu kao krivci,
krivci, ne znajuci
znajuci o0 cemu
Cemu da razgovaramo,
razgovaramo,
ona nas je vec gledala iz neke daljine, kao da vise nije sa
vee gledala
svojim starim drugarima,
nama, svojim drugarima, a onda se popela u va- va-
gon, ali prozor nije nikako mogao
gon, mogao da se otvori, pa smo
zurili u nju kao da je u nekakvom
nekakvom prasnjavom
prasnjavom akvariju-
akvariju-
mu, svesve dok se mutno staklo ne pokrenu i ne odnese
Veru u noé.
Veru noc,
-— Nije ni ovde
ovde tako lose...
lose... -— zakljuci
zakljuéi neko.
Mislio sam sve
Mislio sve vreme na to kako je Vera Vera poverovala
u nase prise
price da negde mora da postoji jedan drugi svet, svet,
sa vise smisla i radosti, tako razliéit
vise smisla razlicit od nase rodne pro-
vincije,
vincije, u kojoj
kojoj se nocu Cuje cuje jedino urlanje pijanaca i
zavijanje
zavijanjepasapasa u avlijama,pokatkad
avlijama, pokatkad cilik razbijenog
razbijenog pro-
zora iii
ili neéiji
neciji plaC.
plac, Postalo nam je, najzad,
najzad, svima
svima jasno
da smo kukavice
kukaviceidai da nikada necemo
necemo osvojiti
osvojiti Evropu, ali
Cekale
cekale su nas nas dobro poznate kuhinje, bezbednost doma
u koji se vracamo
vraéamo i jedemo ohladeni paprikas sa peci, peci,
Citajuci
citajuci usput sutrasnje izdanje novina. novina. Jer, sta ako ta-
niéega?
mo nema nicega?
Vraéali
Vracali smosmo se peske sa stanice u grad, grad, sutirajuci
praznu konzervu.
konzervu. Hteli smosmo da svratimo
svratimo u "Balkan"
,,Balkan“ i da
proslavimo Verin
proslavimo Verin odlazak,
odlazak, ali nas restoran je vec vee bio
zatvoren. Lunjali smo neko vreme ulicama
zatvoren. ulicama prateci jedni
ONAII OFF
DNA OFF PRICE
PRICE 51

druge, u stvari, bilo bilo nas je strah

strah da ostanemo
ostanemo sami sami tete
noci u kojoj smo najzad postajali odrasIi
najzad postajali odrasli -- neopozivo
neopozivo
pomireni sa sudbinom.
pomireni sudbinom. Plasili
Plasili smo se za nasu nasu malu
malu se-
stru i pitali
stru pitali jedni
jedni druge
druge sta ce Ce najpre uéiniti kada
najpre uciniti kada se
posle dva dana
posle dana i dve noéi voinje nade
noci voznje nade na stanici Gare
stanici Gare
de Lyon. Kuda Ii li ée
ce krenuti?
krenuti? Gde Gde ceée prespavati
prespavati prvu
noc? Sta §ta ée jesti? Kako
ce jesti? Kako ceée se sporazumevati
sporazumevati na francu- francu-
skom iz skole?
skole?
—- Snaci
Snaéi ceée se vee
veé ona...
ona ...
-- Voleo bih da vidim tebe, tebe, tamo
tamo medu
medu onimonim nepoz-
nepoz-
natim svetom!
natim
—- Pa sta? I ja bih bih se vee
vec nekako
nekako... ...
-- Zasto onda ne odes
Zasto onda odes tamo?
tamo?
-- Zasto
Zasto bas ja? Meni Meni je i ovde dobrodobro......
—- A ti? §ta tobom?
sta je s tobom?
—- Nemam
Nemam pasos pasosl!
A onda, kada kada se vise nije nije imalo
imalo kud, razidosmo
razidosmo se
svako na svoju stranu. stranu. Bledila
Bledila je zora i kondukteri
kondukteri su
vec
vee isli na posao
posao u remizu.
remizu.
Legao sam u posteljuposteIju ii ubedivao
ubedivao se da cu Cu ii sam
jednoga dana,
jednoga dana, kada za to dode dode vreme, krenuti tamo
vreme, krenuti tamo gde
se restorani
restorani ne zatvaraju
zatvaraju u jedanaest
jedanaest sati i gde ima mu-
zike Cakcak i ponedeljkom,
ponedeIjkorn, a staino stalno sam mislio na Veru
kako putuje
kako putuje prema
prema Vavilonu,
Vavilonu, kuda kuda su je oterale
oterale nase
nase
glupe price.
glupe pride. Video sam je je kako, ogrnuta svojim starim
kako, ogrnuta starim
kisnim mantilom,
kisnim mantilom, putujeputuje kroz
kroz nocnoc u vozu sto savIaduje
savladuje
ogromno rastojanje,
ogromno rastojanje, vekove
vekove i kilometre
kilometre izmedu
izmedu dva ta-
ko razliéita
razlicita grada, sama, sa pogiedom
grada, sarna, pogledom uprtimuprtim kroz
kroz
zamagljeni
zamagIjeni prozor
prozor kupea
kupea trece
trece klase, krozkroz Cija
cija se tamna
tamna
stakla probijaju
stakla probijaju samo svetla usamljenih
sarno svetla seoskih kuca
usarnIjenih seoskih kuéa i
njene, tada
njene, mlade oci,
tada rniade oCi. Cuo sam grrnljavinu
grmljavinu tockova
toékova na
skretnicama i taj
skretnicama taj monotoni
monotoni ritamritam meme najzad
najzad uspava.
uspava. U U
septembru
septembru se se prijavih
prijavih zaza vojsku.
vojsku.
52 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

Gospode, sta sve nisam

Gospode, nisam cinio
Cinio sarno
samo da se domognem
domognem
Evrope! Koliko muka,
Evrope! Koliko nizasta!
muka, nizastal
I evo, sad sam ovde, a Evropa
Evropa je, kazu,
kaiu, na umoru.
umoru.
Hocu nekako
Hocu doéepam sanka
nekako da se docepam sanka u ,,Raspuéinu“,
.Raspucinu",
nestalo mi je cigareta,
nestalo cigareta, a i grlo
grIo mi se susi, pa se probijam
probijam
laktovima kroz
laktovima nocni talog
kroz nocni talog sto se sleze
sleie u ovoj otmenoj
otmenoj
rupi, punoj
punoj izgnanika
izgnanika i pijanih
pijanih ispovesti pred zoru,
ispovesti pred zoru, kad
pokreti umrtvljeni,
su svi pokreti umrtvljeni, olovno usporeni, a lica unez-
olovno usporeni, unez-
verena i bleda
verena bleda od nekih
nekih nepoznatih
nepoznatih krivica, dimdimaa i dro-
ge.
Mimoilazim
Mimoilazim se sa malom daktilografkinjom a iz-
malom daktilografkinjom
medu nas su vekovi.
medu
-— Stigao
Stigao sam! -- kazem.
kaiem. —- Istina,
Istina, malo kasnim,
kasnim, ali
nema veze. Th
nema T11 sam
sam...
...
Gledamo
Gledamo se kao onda, onda, na peronu,
peronu, i sve je isto,
isto, Cak
cak i
ono prasnjavo
ono staklo vagona,
prasnjavo staklo koje nikako
vagona, koje nikako ne moze
moie da se
spusti.
spusti.
—- NiSta
Nista se nisi promenila!
promenila! -— slagah
slagah u prolazu.
prolazu.
-— Ti jesi
jesi -— reCe
rete ona.
 GLUMICA
GLUMICA

—- Sledeéil
Sledeci!
Usla je u sumornu
Usla sumornu uéionicu
ucionicu koja koja je zaudarala
zaudarala na
neuspeh sto su ga pretrpeIi
neuspeh pretrpeli oni pre pre nje, gledajuci pravo
gledajuci pravo
oCi Prijemnoj
u oci Prijemnoj komisiji
komisiji —- petorici
petorici vec
vee izmoidenih
izmozdenih pro-pro-
fesora. Oni
fesora. Oni su tog trenutka
trenutka driali rukama kljuceve
drzaIi u rukama kljuéeve
pozorisne umetnosti,
pozorisne umetnosti, slave i bogatstva.
bogatstva.
-- Jeste
Jeste li veé igrali negde?
Ii vee negde?
-- Nisam.
—- Koliko
KoIiko imate
imate godina?
godina?
—- Dvadeset
Dvadeset i sedam
sedam......
Znala
Znala je i sama
sarna da je prestara
prestara za prvu godinu
godinu studija,
a premlada
premlada da se pomiri pomiri sa ostalim stvarma. Stajala je
tako na sredini
sredini uéionice,
ucionice, posmatrajuci vrhove vee
posmatrajuci vrhove vec dotra-
dotra-
jalih mokasina, i oseéala
jalih mokasina, osecala kakokako je sazaljivo
saialjivo gledaju. Nije
gledaju. Nije
imala nikakvih
imala nikakvih sansi. KrozKroz prozor
prozor na prvom spratu Po-
prvom spratu
zorisne akademije
zorisne akademije videla
videla je den deo trotoara
trotoara ispred
ispred izloga
izloga
robne kuce
robne kuce i coveka
Coveka koji se setkao setkao paleci
paleci ko zna kojukoju
cigaretu.
cigaretu.
-- Jeste li veé nesto
Jeste Iivee nesto studirali?
studirali?
- Ne.
-Ne.
-— Za~to?
Zasto?
-— Nisam
Nisam imala uslova...
imala uslova ...
Jedan clan
Jedan Clan Komisije
Komisije je kunjao,
kunjao, drugi
drugi je
je nesto
nesto zapisi-
zapisi-
vao, treci
treci zurio
zurio u prazno;
prazno; ostala
ostala dvojica su je gledala
gledala sa
54
54 MOMO KAPOR
MOMoKAPOR

oéiglednom dosadom.
ociglednom dosadom. Vec treci dan kako
Vee treci kako ispred
ispred njiho-
njiho-
vog zastrtog stola defiluju
zastrtog stoIa talenti i obozavaoci,
defiluju talenti oboiavaoci. Prvog
dana jos im je
dana je i bilo zao Zao tih
tih mladica
mladiéa i devojaka
devojaka stiglih
stiglih ko
zna odakle,
odakIe, njihovog glumaékog zanosa
njihovog glumackog zanosa i niéim
nicim nepo-
tvrdene ljubavi
tvrdene prema pozoristu,
Ijubavi prema pozoristu, ali od jutrosjutros su veevec
duboko zaronili
duboko zaronili otupelost.u otupelost. Na usnama osecaju posle-
usnama osecaju posIe-
popusenih cigareta,
dice popusenih cigareta, a u dnu dnu stomaka talog kofeina.
stomaka talog kofeina.
Uostalom, sta se tu moze?
Uostalorn, moie? Na ispit prijavilo preko
ispit se prijavilo preko
trista kandidata,
trista kandidata, a glumaéka
glumacka klasa moze moie da primi samo
prirni sarno
sedamnaest
sedarnnaest novih studenata. studenata.
-— Pa, sta ste nam Iepo lepo spremili?
spremili? —- pita
pita umorno
umorno pred-pred-
sednik.
sednik.
—- Monolog
Monolog Julije...
Julije ... - rekla je tiho
- rekia tiho gutajuci
gutajuéi knedlu.
knedlu.
—- Je Iili neko udarao
udarao recke?
recke? —- upita
upita predsednik.
predsednik.
-— Trideset i sesta
sesta Julija...
Julija ... -- odgovara
odgovara rida kozja bra- bra-
dica. -- Dvadeset
Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest
jedna Ofelija! Petnaest poena
poena pred-
pred-
nosti
nosti za Julije!
-- Molim?
Molim? — upita mlada
- upita Zena.
rniada zena,
—- Nista, nista...
Ngta, nista ... — kaie predsednik.
- kaze predsednik. -— Sarno
Samo vi pocni-
poCni-
te! Izvolite
tel Izvolite... ...

... Ne kuni
kuni mi
mi se. Ma koliko da se
Ma koliko
Radujem tebi, ne veseli me
Radujem me
N0c'a§nji ovaj dogovor: i odvec
Nocainji 0dvec'
Nagaoje
Nagao je on, brz,brz, nepromisljen:
nepromisljen:
II odvec
odvec’ nalik
nalik munji
munji koja
koja zgasne
Pre no sto reces:
rec“es: seva...

Prenuli
Prenuli su se iz popodnevnog
popodnevnog dremeza.
dremeia.
I gle Cuda! Pet olinjalih,
glecudal ustajalih intelektualata pretvorise se
olinjalih,ustajalihinteIektuaiacapretvorisese
ovom, ne vre
pred ovom,ne vise tako mladom Zenom u pet Romea;
mladomzenom suzise im
Romea:suziseim
se stnlkovi
strukovi i ~Ceze
iséeze nekud kiselina u trbuhu i ova ucionica
uéionica
ONA
DNA II OFF PRICE
OFF PRICE 55

zidova, a neko slatko-gorko

plesnivih zidova, slatko-gorko ocajanje
oéajanje od lepo-
lepo-
te ispuni
ispuni im grlo suzama
suzama i sreéom.
srecom.

Mili moj, laku ti n0c'! D0 naseg

noel Do nasegponovnog
ponovnog
Susreta ovaj pupolj
pupolj ljubavi
Razviée maida
Razvice moida zreli leta dah
U divan cvet...
cvet...

izgovorena rec
Svaka nova izgovorena reC pretvarala
pretvarala je
j e ovu skrom-
skrom-
minut ranije
nu, minut ranije utucenu
utuéenu mladu Zenu u jeftinoj
mladu zenu jeftinoj haljini
haljini u
bestelesni prizor
bestelesni savrsene srece,
prizor savrsene senCila joj sanjivoscu
srece, sencila sanjivoscu
maékaste zenice,
mackaste zenioe, Cinila teskom poput
cinila kosu teskorn poput zlatnog
zlatnog slapa,
pretvarala je u znak za davno izgubljenu, pa nanovo
pretvarala nanovo pro-
nadenu ljubav iz prelaznih
nadenu prelaznih dana mladosti, pa im se blazi-
ranost topila
ranost topila kap po kap, a strah
strah da ce
ée ovaj Cudesni mono-
cudesni mono-
uskoro prestati
log uskoro prestati ispunjavao neizrecivom tugom.
ispunjavao ih neizrecivom tugom.

O,
0, laku, laku n0c’!
noel
Nek pokoj steku se u tebi
N ek mir i pokoj
Onakvi
Onakvi kakve
kakve nosim ja u sebi...

Iza poslednje
poslednje reCi ostade tisina
reci ostade tisina u kojoj
kojoj je jos dugo
brujao njen
brujao njen zlatni
zlatni glas. A onda
onda pet
pet iskusnih pozorisnih
iskusnih pozorisnih
intelektualaca koji
intelektualaca koji su gledali
gleda1i najpoznatije Julije na sve-
najpoznatije Julije
pet uvaienih
tu, pet profesora koji
uvazenih profesora koji su zevali najCuveni-
zevaIi na najcuveni-
jim Sekspirovim
§ekspirovim predstavama
predstavama u Stratfordu,
Stratfordu, podigose
podigose
ruke
ruke i nesto Cudno, nesto
nesto cudno, potpuno neobjasnjivo
nesto potpuno neobjasnjivo naredi
naredi
njihovim dlanovma
njihovim tapsu.
dlanovma da tapsu,
-- Bravo! -— uzviknu
uzviknu predsednik.
predsednik. -— Vi ste rodena
rodena glu-
mica! Zaista,
Zaista, izuzetno
izuzetno...
...
—- Znate,
Znate, ovako sta se ovde retkoretko desava
desava...
... — objasni
- objasni
kozja
kozja bradica.
bradica.
—- Jesam
Jesam Ii
li primljena?
primljena? -— upupita
ita mlada Zena.
mlada zena.
56 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

-— Da liIi ste primljeni?

primljeni? -- rece reoe predsednik
predsednik pruiajuci
pruzajuci
joj ruke.
-— Mogu
Mogu Iida
li da dobijem
dobijem potvrdupotvrdu da sam primljena?
primljena?
—- Potvrdu?
Potvrdu? Sta §ta ce yam vam povrda?
povrda? Vee Vec sutra cete se
sutra rete
upisati
upisati i dobitidobiti index!
—- Ja bih ipak
ipak vise volela
volela potvrdu...
potvrdu ... -— bila
bila je uporna.
upoma.
-— Naravno,
Naravno, ako je moguée... moguce ...
Napisali
Napisali su joj potvrdu.
potvrdu.
-— Recite
Recite —- up upita predsednik -— sta ce yam,
ita je predsednik vam, kog
davola,
davola, to parce parCe hartije?
hartije?
-— Znate
Znate -- kazala
kazala je na izlazu iz ucionice, uCionice. —- Ja, u
stvari, uopste
stvari, uopste ne zelmZelm da postanem
postanem glumica!
Pogledali su je zapanjeno.
Pogledali zapanjeno.
-- Imam
Imam dve kcerkekcerke i muia muza i... pa dobro
dobro -— recimo,
recimo,
sre_éan brak! Uopste
srecan Uopste nisam nisam ambiciozna,
ambiciozna, znate.znate. I ne bih
volela
volcla da zauzmem zauzmem mesto mesto nekom nekom mladem.
mladem.
—- Ali sta ce Ce vam,
yam, onda, potvrda? -- promuca
onda, potvrda? promuca kozja
bradica.
bradica.
—- Vidite,
Vidite, mada
mada je to sreéan brak, ponekad
srecan brak, dolazi do
ponekad dolazi
svada. To To je normalno
normalno u svakom svakom braku,
braku, je l'l’ da? Ionda
I onda...
...
Pa, ja cesto, Cesto, znate,
znate, izgubim
izgubim zivce Zivce i poénem
pocnem da viéemvicem da
bih postalapostala glumica
glumica iIi ili nesto
nesto slisnol onda moj muz
slicnol I onda mui
poéinje da se smeje
pocinje smeje kao lud: "Ti ,,Ti da postanes
postanes glumica?
glumica?
Ti? Ma nemoj, molim te!“
nemoj, molim tel" E, pa sad sadaa najzad imam pot-
najzad imam pot-
vrdu da bih bih mogla! I pokazacupokazaéu mu je u takvim takvim prilika-
prilika-
ma, da znate
rna, znate da hocul
hocu!
-- Steta,
§teta, velika steta...
velika steta ... — kazao je predsednik.
- kazao predsednik. -- Ali,
ako se predomislite
ako predomislite... ...
-— Necu se predomisliti
predomisliti -— reCe rece izlazeéi.
izlazeci,
-— Gde si toliko dugo? -— upita je Covek covek ispred robne kuce,kuée.
-- LekarLekar je imao
imao dva pacijenta
pacijenta pre pre mene
mene -— kazala
kazala je.
—- Rekao
Rekao je da cemo cemo dobiti
dobiti bebubebu...... — nasmesila se na onaj
- nasmesila
svoj sanjivi naéin. nacin.
 JAJE
JAJE

-— Preporucujem
Preporuéujem yam vam sto vise kretanja
kretanja i pojacanu
pojaCanu
ishranu! —- kazao
ishranu! lekar mladom
kazao je lekar braénom paru
mladom bracnom paru koji je je
oéekivao bebu.
ocekivao bebu.
Tako su otpoCeli setnjama. Vracali
otpoceli sa setnjama. Vracali su se u svoju
periterijsku
periferijsku sobu izmoreni i srecni,
sobu izmoreni srecni.
Setajuci se, susretali
Setajuci susretali su cudne
Cudne ljude,
ljude, prolazili
prolazili pored
pored
mesta za zabavu, propustali
mesta propustali duge kolone
kolone automobila
automobila u
kojima su se porodice
kojima porodice vracale
vracale sa izleta, stajali pred
izleta, stajali pred no-
vim kucama
kuéama i divili se njihovim
njihovim skladnim
skladnim linijama,
linijama, a
jedanput
jedanput mlada iena primeti
mlada zena primeti da od citavog
Citavog tog mnostva
mnostva
prozora ni jedan
prozora jedan ne pripada
pripada njima. Inace,
InaCe, bili su srecni,
sreéni.
Jedanput, veée
Jedanput, vece ih iznenadi
iznenadi na ivici donjeg grada,
donjeg grada,
tamo gde metalne
tamo linije starih
metalne linije starih koloseka
koloseka prate krivinu
prate krivinu
reke
reke prema uscu. Istoga
prema uscu, Istoga Casa kada su odluéili
casa kada vrate
odlucili da se vrate
osetise na dlanovima
kuci, osetise dlanovima kapi kapi kise. Nalazili
Nalazili su se na
poéetnoj stanici
pocetnoj stanici autobusa
autobusa broj dvadeset
dvadeset sedam.
sedam. Pregle-
Pregle-
diepove, mladi
davsi dzepove, mladi Covek pronade u njima
covek pronade njima samosamo
osamdeset dinara.
osamdeset dinara. Jedno njih dvoje moralo
Jedno od njih moralo je ostati
ostati i
vratiti
vratiti se peske.
peske,
On odluci
odluCi da u autobus
autobus ude ude zena,
Zena, ali ona,
ona, naravno,
naravno,
odbije.
odbije. Pronade
Pronade i razloge: neko je u guzvi
razloge: neko guivi mogao
mogao povre-
povre-
njenu bebu,
diti njenu bebu, na krajnjoj
krajnjoj stanici
stanici bilo je pusto
pusto i lampe
lampe
su se sumanuto
sumanuto ljuljale vetru -— rekla
ljuljale na vetru rekla je sve sem onog onog
58 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

pravog,
pravog, onog jedinog,
jedinog, onog nikada ne sme izgovo-
onog sto se nikada
riti.
Tako zajedno
Thko krenu peske
zajedno krenu pored prozora
peske pored prozora iza kojih
kojih
je dopirala treperava svetlost
dopirala treperava upaljenih televizora.
svetlost upaljenih televizora.
Inaée,
Inace, bili su srecni.
srecni.
Od svih bogatstava
bogatstava sveta,
sveta, od svih kraljevskih
kraljevskih rizni-
rizni-
ca,
ea, tajnih
tajnih trezora
trezora u bankama
bankama i numizmatickih
numizmatiékih zbirki, zbirki,
posedovali su jedan
posedovali krupan komad
jedan krupan metalnog novca
komad metalnog novea od
pedeset
pedeset i tri sitnija
sitnija komada
komada od po deset deset dinara.
dinara. To"Io se
desavalo
desavalo u vreme
vreme kada
kada je jos bilo mladogmladog i siromasnog
siromasnog
sveta.
Na sta da upotrebe
upotrebe say sav taj novae?
novac?
OdluCe da kupe
Odluce kupe jjaje.
aje.
Produ
Produ kroz
kroz staklena vrata velike
staklena vrata velike samoposluge
samoposluge i kre- kre-
nu preko
nu preko glatkih mermernih ploca
glatkih mermernih ploCa gurajuci
gurajuéi predpred sobom
sobom
Ziéanu korpu.
zi~nu korpu.
Videli su
su iraéke urme na
iracke urme na kojima
kojima je je pisalo
pisalo "Lion
,,Lion ofof
Babylon“, videli su jabuke
Babylon", jabuke iz Normandije,
Normandije, pomorandie
pomorandze
slovima "Jafa"
sa slovima ,,Jafa“ i tamne
tamne zlataste
zlataste viskije
viskije sa brojem
brojem 69,
videli su egipatsku
videli egipatsku kafu
kafu i skamenjene
skamenjene bakalare
bakalare iz Sever-
nog mora, leteée ribe
mora, letece Juinog, i suseno
ribe iz Juznog, suseno grozde
groide iz
Grifke, i spanska
Grcke, spanska vina, i konjakekonjake iz Gruzije, lesnike sa
Gruzije, lesnike
Lelije, fazane
Lelije, fazane sa saémom
sacmom umestoumesto srca (spavali su na na le-
du Cekajuéi
cekajuci neko
neko svoje jutro
jutro u kome
kome ée otperjati iz trgo-
ce otperjati trgo-
vine), videli su ledene
vine), ledene torte
torte sa naslikanim
naslikanim Eskimima,
Eskimima,
videli su kako
videli kako se u oblacima
oblacima dima ocerupani oéerupani pilici
piliéi
okreéu skladno u taktu
okrecu skladno taktu nekeneke zujece
zujeée igre, i otirace
otiraée za
noge su videli: pisalo
noge pisalo je je na njima ,,Dobro dosli,
njima .Dobro dosli, dragi
dragi
gosti!“
gosti!" videli su i to to da ih gledaju
gledaju ljudi
ljudi neupadljivo
neupadljivo
obuéeni, oni
obuceni, oni sto paze
paze na lopove,
lopove, videli su sve te stvari,
stvari, a
kupili su samo
kupili samo jedno jaje sa malim
jedno jaje peéatom na sredini
malim pecatom sredini --
jaje se kotrljalo
i to jaje kotrljalo u onoj onoj zi~noj
Ziéanoj korpi dok su se
korpi dok
ONA I OFF PRICE
ONA I OFF PRICE 59

pribliiavali
priblizavali kasi kroz kroz to sveukupno
sveukupno obilje obilje planete
planete sto im
leialo pred
je lezalo pred nogama.
nogama.
Vraéajuéi ostatak od pet
Vracajuci ostatak dinara, zen
pet dinara, Zenaa za kasom
kasom po-
kusa da bude duhovita pa reCe:
bude duhovita rece:
-- Hocete
Hocete li Ii da vam
yam ga zamotam
zamotam iIi ili cete ga odmah
odmah
pojesti?
pojesti?
-— Hvala, kotrljacemo ga do kuée!
HvaIa, kotrljacemo kucel -— odgovori
odgovori mladi
mladi
Covek.
covek,
kotrljali. Nosili
Ali ga nisu kotrijali. Nosili su ga pazljivo
pailjivo u njego-
njego-
vom diepu
vorn sakoa dok su isli kroz
dzepu od sakoa kroz kisu, srecni
srecni sto jeje
bar buducoj
bar buducoj bebi
bebi toplo
topio i sto se ljuljuska
ljuljuska u svojoj opni,
opni,
Cekajuéi cas
cekajuci Cas kada ce ugledati
ugledati svet svojih
svojih roditelja.
roditelja.
Mladi
Mladi Covek pogleda petodinarku
covek pogieda petodinarku kao da je je prvi put
put
iivotu. U krugu
vidi u zivotu. krugu je bilo
bilo ispisano: ,,FEDERATIV-
ispisano: "FEDERATIV-
NA NARODNA
NA NARODNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA“, a on-
REPUBLIKA JUGOSLAVIJA",
da je stavi u mali diep dzep za sat (kojeg
(kojeg nije imao),
imao), nadajuci
nadajuci
se da ce ée mu ova mala para privuci
mala para privuci druge.
Nevolja
Nevolja je nastala
nastala tektek onda
onda kada kada su stajali
stajali iznad
jajeta
jajeta sto je nevinonevino leialo njihovu stoIu,
lezalo na njihovu stolu, ocekujuci
oéekujuci
sta ce se s njim dogoditi.
dogoditi. On On jeje zeleo
Zeleo da mlada iena, s
mlada zena,
obzirom
obzirom na svoje stanje, umuti
stanje, umuti jaje jaje sa secerom ii tako
secerom tako
poboljsa oskudnu
poboljsa oskudnu ishranu.
ishranu.
—- Citao
Citao sam...
sam ... -- govorio
govorio jc je sa zarom
Zarom -— Citao
citao sam da
jedno
jedno jaje jaje ima isto toIiko
toliko kalorija belanéevina kao i
kalorija i belancevina
biftek.
biftek. Moras
Mora~ ga pojesti...
pojesti...
-- Znam
Znam te pricet
prise! -- kazala
kazala je je mlada iena. -- Lane
mlada zena, Lane si
tvrdio
tvrdio da jedan sedenja na suncu
jedan sat sedenja suncu vredi
vredi kao
kao dve sni-
cle.
cleo Sedeo
Sedeo si po pet pet sati
sati na onoj ogradi i pogledaj
onoj ogradi pogledaj kako
si samo mrsav!
sarno mrsavl
On se pogleda
On pogleda i utvrdi
utvrdi da sasvim pristojno
pristojno izgleda.
Jer,
Jer, to je bilo vreme vreme kadakada su mladi mladi ljudi
ljudi cinili
Cinili
ogromne napore
ogromne napore da dobijudobiju na tezini,
teiini, a ne da smrsaju
smrsaju
kao danas. Jedno
kao Jedno sasvim sasavo vreme. vreme.
60
60 MoMo KAPOR
MOMOKApOR

-— Ispeci cu
éu ti jaje
jaje na oko! -- molila
molila je Zena.
zena,
—- Umuticu
Umuticu ti ga sa seceroml
secerom! -- preklinjao
preklinjao je mladi
mladi
Covek.
covek.
Prepirali su se
Prepirali su se citavih
Citavih pola
pola sata iznad strpljivog
sata iznad strpljivog jaje-
jaje-
ta.
tao
-— Pojesces
Pojesées ga ipakipak til
ti! -- rece
reCe na kraju
kraju mladi
mladi covek
Covek
potegavsi svoj najdragoceniji
potegavsi najdragoceniji adut, adut, svoju poslednju
poslednju kar-
tu. - - I to ne zbog tebe tebe veeveé zbog nase nase bebe.
bebe. Njoj ne
moies uskratiti to jaje!
mozes uskratiti jajel
Ono je i dalje
daIje stajalo
stajalo na sredini
sredini stola nije bio
stoIa koji nije
njihov, na sredini
sredini sobe
sobe koja je bila bila gazdariéina, peri-
gazdaricina, na peri-
feriji grada koji nije bio njihov,
grada koji centru sveta koji se
njihov, u centru
opirao da bude
opirao bude njihov. Jaje Jaje se kupalo
kupalo u ljubicastim
ljubiéastim po-
lusenkama zaklonjene
Iusenkama zaklonjene lampe.
Mlada zena
M!ada Zena iznenada
iznenada izvuce
izvuCe tiganj
tiganj i poli ga uIjem.
uljem.
-— Sta to Cinis?
cinis? -— viknu
viknu iznenadeni
iznenadeni muz, mui, drzec!
drieci praz-
praz-
nu solju
solju sa kasikom
kasikom i seéerom
secerom u kojoj je zeleo ieleo da umuti
umuti
]a]6.
jaje.
—- Imam
Imam resenje!
resenjel — reCe mirno
- rece Zena. —- Umutiéemo
mirno zena, Umuticemo
iumance za mene,
zumance ispeci belance
mene, a ispeci belance za tebe!
tebe!
Ljubili
Ljubili su se iznad onog onog jajeta, snesenog negde
jajeta, snesenog negde na
industrijskoj traci
industrijskoj traci jaja,
jaja, od kojih
kojih ni jedno
jedno (a svaki dan dan ih
izlazi sto hiljada
hiljada komada)
komada) nije nij e imalo nikakvih izgleda
imalo nikakvih izgleda da
retko lice srece,
izbliza vidi retko sreée.
Prislanjali su dlanove
Prislanjali dlanove na stomak stomak mlademlade zene,
Zene,
oseéajuci budenje
osecajuci buduée bebe, koja
budenje buduce koja se protezala u bez-
seprotezala
bednoj tami,
bednoj tami, osecajuci
osecajuéi da dolazi
dolazi uu jednu
jednu sasvim pristoj-
pristoj-
porodicu.
nu porodicu.
Zatim
Zatim zenaZena razbi ljusku
Ijusku jajeta
jajeta 00 ivicu stoIa.
stola.
Bilo je muéak.
mucak.
 SNEZANA
SNEZANA

Jedne Nove godine, ne seéam

Nove godine, secam se vise
vise koje,
koje, izadoh
pred jutro na ulicu.
ulieu. Bilo je to u onoone daleko vreme
vreme dok
je jos padao sneg ijelke
i jelke bile prave, plastiCne.
prave, a ne plasticne.
Ulica
Uliea je bila zasuta slomljenim
slomljenim staklom
staklom i od-
baéenim
bacenim sarenim kapama od kartona. UCini Ucini mi se da u
snegu vidim
snegu jednu paIu,
vidimjednu palu,izgub1jenu
izgubijenu zvezdu.
zvezdu.
Jesam Ii
li rekao da je ulim
uliea bila pusta, i duga,
duga, i bela, i
bez zvuka?
zvuka?
Tada
Tada je ugledah kako ide prema meni. meni. Bila
Bila je
ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlueala svetlucala duga
veéernja
vecernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena
uz njeno telo, kao da je sasivena magle i paucine.
sasivena od magle pauéine.
Gazila
Gazila je sneg
sneg u lakim sandalama,
sandalama, koje su uz nogu
driala sarno
drzala samo dvadva jedva vidljiva
vidljiva zlatna kaisica.
kaisica, Pa ipak,
njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala dodirivala
sneg. Jednom rukom pridrzavala
sneg. pridriavala je ovratnik kaputa, a u
drugoj nosila malu balsku torbicu od pletenog alpaka,
drugoj
istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo
onakvu kakve nasledstvo najmili-
najmili-
unukama.
jim unukama.
li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile
Jesam Ii
licu, poput najfinijeg
na lieu, najfinijeg nakita?
Prosla je pokraj mene ne primetivsi
primetivsi me,
me, kao u snu.
prolazu, obuhvati me oblak nekog egzotiénog
U prolazu, mirisa.
egzoticnogmirisa.
Nikad ga
Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam nisam sreo.
62 MOMO KAPOR
MOMOKAPOR

plava. Ne, crna. Ne, rida! Imala

Da, bila je playa. Imala je ogromne
ogromne
tamne
tamne oci; oCi; u to sam siguran. Zasto je napustila
siguran. Zasto napustila pre
pre vre-
mena novogodisnje
mena slavlje? Da li
novogodisnje slavlje? je neko
Iije neko ko je je te
te noci
noéi
bio s njom
bio zaspao iIi
njom zaspao ili odbio
odbio da je prati? Da li
prati? Da li se napio
napio i
bio prost?
bio prost?
Da li je to, u stvari, stvari, bila Nova godina?
godina? Jesam
Jesam 1i,
li,
moida jedan
mozda jedan od retkih
retkih noénih setaCa koji
nocnih setaca imao srecu
koji je imao sreéu
da je vidi licno?
liéno?
Ili to bila Sneiana
IIi je to kojoj su dojadili
Snezana kojoj dojadili pijani
pijani patu-
patn-
l'ci?
ljci?
J Ali, zasto
zasto jeje plakala?
plakala?
Jesam
Jesam Ii li veé
vee rekao
rekao da sam ovu pricu priCu napisao
napisao sarno
samo
zbog toga da je ona ona mozda
moida procita
proéita ii javi mi se telefo-
telefo-
nom?
nom?
Vec vise od
Vee od petnaest
petnaest godina
godina razmisljam
razmisljam 0 o tome
tome
zasto je plakala
plakala oneone noéi.
noci,
 KINOTEKA
KINOTEKA U TRI
TRI

Svake
Svake nedelje, taCno
tacno u deset do tri, jedna mlada
Zena stiie
zena Kosovske ulice vodeci
stize iz dubine Kosovskeuliee vodeci za ruku kcer-
kcer-
ku. Njena kcerka ima majcine
ku. majéine oci
oCi boje dima.
dima.
U isto vreme,
vreme, iz suprotnog smera, svakesvake nedelje do-
lazi jedan mladi covekvodeci
lazi Covek vodeéi za ruku sina,
sina, koji se klata-
ri u hodu bas kao i njegov otac.
njegov otae.
Mlada zena
iena ii mladi Covek kupuju, svako
mladi covek svako za sebe,
sebe, po
dve karte za predstavu od tri u Kinoteci.
dve Kinoteci.
Volim Kosovsku ulicu
Volim Kosovsku ulieu nedeljom u tri, tri. Ona izvire
izvire
ispod Glavne peste,
poste, pa tece
teée siva
siva i sumorna pokraj kafa-kafa-
ne ,,Kosovo“,
.Kosovo", pored jednog kioska,kioska, zaobilazeci
zaobilazeéi parkié
parkic
Skupstine, protiée kraj starog hotela "Union"
Skupstine, protice ,,Union“ i uliva
uliva se
u podzemni dragstor, odakle pod drugim drugim imenom,
imenom, kao
Nusiceva, nastavlja
Nusiceva, nastavlja kao ponornica prema Robnoj kuci, kuci,
da bi se na kraju utopila u terazijski vrtlog.
vrtlog. Nedeljom
Nedeljom u
Kosovska ulica
tri, Kosovska ulica je za
za mene najlepsi i najtuzniji
najtuiniji pre-
deo
den na svetu, zbog jednog mladog
svetu, zbogjednog éoveka i jedne mlade
mladog covekai
iene, koji dovode
zene, dovode svojudeeu
svoj u decu u Kinoteku.
Kinoteku.
Ako se ne vide pred ulazom, traie se ocima
ulazom, traze oéima po dvo-
dvo-
rani.
Kinoteka mirise na deéje kapute!
decje kapute!
Kada se mladi covek
Covek i mlada zenaiena otkriju u toj sali
punoj tajanstvenog filmskog sumraka, oni skrenu po-
filmskog sumraka,
gled svako na svoju
gled svako svoju stranu. Mlada zena Zena tada rasejano
64 MOMO KAPOR
MOMOKApOR

pomiluje devojCicu koja

pomiluje devojcicu koja ima majCine oci;
ima majcine oCi; mladi
mladi covek
Covek
otkopéa
otkopca svom sinu
sinu gornje dugme od kosulje.
gornje dugme kosulje.
Ja od tuge
tuge progutam
progutam karamelu,
karamelu, mada
mad a uopste ne vo-
uopste ne
bombone.
lim bombone.
Onda po ekranu
Onda ekranu Kinoteke poCnu da se jure
Kinoteke pocnu jure Tom i
Dieri.
Dzeri.
Mladi covek
Covek posmatra
posmatra u treperavom
treperavom mlazu svetla
mlazu svetla
mladu ienu.
zenu,
Mlada zena
Mlada Zena oseti
oseti da jeje on gleda, pa popravi nestasni
popravi nestasni
pramen kose.
pramen
Mladi covek
Covek voli da gleda
gleda kako
kako se miada
mlada zenaZena smeje
smeje
uhvati na lepak.
kad se Tom uhvati lepak.
Mladi Covek,
covek, inaCe, nije bas tako
inace, nije tako mlad. Uspeva
Uspeva da
bude vitak
vitak sarno
samo kad uvuée stomak i duboko
uvuce stomak udahne
duboko udahne
vazduh.
Mlada iena
Mlada zena nije bas takotako mlada,
mlada, mada
mada nosi izbIede-
izblede-
le traperice i visoke
Ie traperice visoke Cizme. Uspeva da bude
cizme. Uspeva bude mlada jedi-
miada jedi-
no u polutami
polutami Kinoteke,
Kinoteke, na predstavi
predstavi od triotri. Ujutru
Ujutru to
ne uspeva. Ujutru,
Ujutru, ima podoénjake. Ujutru, na rukama
podocnjake, Ujutru, rukama
joj se pojavljuju
pojavljuju pege. Ujutru,
Ujutru, kosa joj ni na sta ne lici,
liCi.
UveCe, odbija
Uvece, odbija da sedi na mestima
mestima gdje je osvetljenje
osvetljenje
neonsko. Mlada zen
neonsko. Mlada Zenaa se uvek
uvek najpre
najpre raspita
raspita kakvo
kakvo je
svetlo tamo
tamo gde ce je izvesti.
Mladi Covek
covek i mlada
mlada zenaZena zaista
zaista su miadi
mladi sarno
samo u
Kinoteci, nedeljom
Kinoteci, nedeljom u tri.
trio
Ali ja ih poznajem
poznajem jo~ jos iz vremena
vremena kad su zaista bili
zaista bili
mladi. Iz onog vremena kad
onog vremena kad je mladi
mladi Covek
covek bio vitak
vitak i
uvlaéenja stomaka,
bez uvlacenja stomaka, a mlada mlada zena
iena sveza
sveia pod
pod bilo
bilo
osvetljenjem. Poznajem
kakvim osvetljenjem. Poznajem ih iz Kinoteke,
Kinoteke, gde smo
satima Cekali
satima cekali u predug
predugom om redu
redu za karte, kad bi se prika-
karte, kad prika-
Caplinov ciklus i svi oni
zivao Caplinov oni divni filmovi Marsela
Marsela
Karnea, gde uvek
Karnea, uvek na kraju
kraju pogine Zan Gaben
pogine Zan Gaben sa ciga-
usana. I dok smo tako
rom u uglu usana. tako Cekali
cekali u redu,
redu, svi smo
ONA
ONA II OFF
OFF PRICE
PRICE 65

zavideli mladom
zavideli mladom Covekucoveku i mladoj Zeni sto se nikad
mladoj zeni nikad ne
razdvajaju. Dok
razdvajaju. trljali ledima
Dok smo mi trljali ledima hrapavi
hrapavi zid Kino-
teke,
teke, oni su se oslanjali
oslanjali jedno
jedno na drugo.
drugo. Bila je to,
oéigledno, jedna
ocigledno, jedna od onih dugih deéjih
onih dugih ljubavi koje
decjih ljubavi traju
koje traju
od prvog osnovne
osnovne sve do smrti smrti u staraékom
starackom domu. Mla-
di covek
Covek je nagovarao
nagovarao mladumladu zenuienu da se malo malo proseta
proseta
dok on Ceka
ceka za karte,
karte, pa bi ona pravila krug
ona pravila krug Kosovskom
Kosovskom
iivracala ponovo u red pred
vracala se ponovo pred Kinotekom
Kinotekom - videlo se da
- videlo
ne ume sama
sarna da setaseta ulicama
ulicama i da joj je je lepse
lepse sa njim,
makar
makar i u redu.
redu. Donosila
Donosila bi miadommladom coveku
Coveku novine,
novine, ili
devrek,
devrek, a jedanput
jedanput nas je sve ponudila semenkama, pa
ponudila semenkama,
sam posle
posle dugo Cuvaocuvao njene semenke, nadajuci
njene dve semenke, nadajuci se
da ce iz njih jednogjednog dana i za mene mene proklijati
proklijati divna
ljubav. Svi smo im, dakle, dakle, zavideli
zavideli i svi znali
znali njihova
njihova
stalna mesta u Kinoteci
staina mesta Kinoteci — sedista topla
- dva sedista topla od neznosti.
neinosti.
Danas stare
Danas stare filmove prikazuju televiziji i ja se
prikazuju na televiziji
pomalo osecam kao da sam pokraden.
pomalo osecam pokraden. Ne, nisam nisam se-
biCan: volim
bican: volim da svi vide filmove
filmove kojikoji su mi nekada
nekada bili
dragi, ali mislim
mislim da nije u redu redu sto za to vise niko niko ne
placa dugim Cekanjem
placa cekanjem u reduredu i neizvesnoséu
neizvesnoscu hoce hoée li biti
biti
karata
karata kada se najzad
najzad stigne
stigne do staklenog
staklenog otvora blagaj-
otvora bIagaj-
ne.
Presedeli
Presedeli smo tako tako i ne primecujuci
primecujuci gotovo
gotovo Citav
citav
iivot
zivot u tom divnom,
divnom, mirisljavorn
mirisljavom podrumu
podrumu u Kosovskoj
Kosovskoj
ulici, u kome
kome su se okretali
okretali stari
stari filmovi.
Ali vratimo
vratimo se u jednujednu danasnju nedelju, u tri po
danasnju nedelju,
podne!
podne!
Kada se Tom
Kada 'lbm i Dzeri
Dieri najzad
najzad izjure
izjure do milemile volje,
mladi
mladi Covek mlada zena
covek i mlada Zena oblace
oblaée svoju decu decu i izlaze
napolje
napoIje na Kosovsku
Kosovsku ulicu. Neste Nesto severnije
severnije nalazi
nalazi se
parkié kod Skupstine,
parkic Skupstine. To je je jedan kriljav, pretuian
jedan krzljav, par-
pretuzan par-
kic, sa retkim oazama izgaiene
retkim oazama izgazene trave. Odlazim
Odlazim tamo tamo po-
sle
ste Kinoteke
Kinoteke da popusim
popusim cigaretu.
cigaretu. Vidim tako tako miadog
mladog
66
66 MOMO KAPOR
MOMoKApOR

Coveka mladu ienu

coveka i mladu zenu kako
kako sede na odvojenim klupama.
odvojenim klupama.
Mladi Covek
Mladi covek drii rastvorene novine
drii rastvorene novine u rukama;
rukama; mladamlada
Zena pusi
zena pusi i klati
klati nogom.
nogom.
njihova decal
Ali njihova deca! Ljudi,
Ljudi, necete
necete mi verovati
verovati -~ njiho-
njiho-
va deca
deca se zajedno
zajedno igraju! Njih Njih dvoje
dvoje se klackaju
klackaju na
klackalici, spustaju
klackalici, spustaju niz tobogan,
tobogan, menjaju
menjaju se za slicicena
sliCice‘na
kojima su Zivotinje
kojima zivotinje i stari
stari tipovi automobila...
automobila ... I lepolepo se
nesto silno i nesto
vidi, nesto nesto strasno
strasno tajanstveno
tajanstveno privlaci
privlaéi sina
mladog Coveka
mladog kéerci mlade
coveka kcerci iene. Desava
mlade zene. Desava se nesto
nesto sto
uopste ne mogu da razumem,
uopste razumem, dok pusim pusim u parkicu
parkicu kod
Skupstine. Neste
Skupstine, Nesto strasno Cudno, tuino
strasno cudno, i lepo.
tuzno ilepo.
Raspitivao sam se.
Raspitivao
Mlada iena ima muia
Mlada zena muza koji je strastan
strastan pecaros.
pecaros.
Mladi Covek
Mladi covek ima ienu zenu koja ne voli stare filmove iz
stare filmove
Kinoteke.
Kinoteke.
Svi su mislili da ce ée mladi
mladi Covek
covek postati
postati jednog
jednog danadana
slavan
slavan glumac. Zaposlio
Zaposlio se kao sudski pripravnik u
sudski pripravnik
opstinskom sudu.
opstinskom
Svi su mislili da ceée mlada
mlada Zena
zena biti neéija divna
biti necija divna mla-
mla-
da zena.
Zena. Postala
Postala je zenaZena coveka
Coveka koji nedeljom
nedeljom nikadanikada
nije kod kuce,
kuce.
Mlada zena
Mlada iena i mladi Covek rastali
mladi covek rastali su se davno
davno zbog
nekog nesporazuma
nekog nesporazuma kojeg se vise niko niko i ne seca.
 MADAM BOVARI
MADAM BOVARI SA
SA "TASA"
,,TAsA“

imala dvadeset,
Kada je imala dvadeset, Zene
zene od cetrdeset
Cetrdeset su joj iz-
gledale starice. Mislila
gledale kao starice. Mislila je
j e da nikada
nikada nece
nece doiiveti
doziveti te
strasne
strasne godine, da ce ée umreti
umreti mlada
mlada kao Fani pod pod plin-
plin-
skom
skom svetloséu.
svetloscu, Kako su se zvali svi oni filmovi?filmovi? Orkan-
Orkan-
ski visovi, Pesma mrtvih mrtvih ljubavnika,
ljubavnika, Rebeka...
Rebeka ... A evo je,
Ziva relativno zdrava,
ziva i relativno zdrava, kaze
kaie kelneru
kelneru bifea "Sansa"
,,§ansa“ na
Tasmajdanu:
Tasmajdanu:
-- Molim j ednu votku
Molim vas jednu svepsom i malo limuna!
votku sa svepsom limuna!
-— Mogu
Mogu li jos jedan
Iijos jedan krug, maaaaaaama?
maaaaaaama?
-— Moies,
Mozes, srce, ako ako pre toga pojedes
pre toga pojedes breskvu!
-- Ne volim breskve...
breskve ...
-- Zasto?
Za~to?
-- Tako su mi nekakonekako antilopske!
antilopske!
Jedna
Jedna sigurna
sigurna iena pred "Sansom"
zena pred ,,Sansom“ u pet pet po podne
podne
pita samu sebe: ,,Otkud
pita "Otkud ja u ovoj Cetrdesetogodisnjoj
cetrdesetogodisnjoj
koii?“ -- a oko nje zuje devojcice
kozi?" devojéice na rolsuama
rolsuama i tresti
tresti
muzika iz italijanskog
muzika italijanskog LunaLuna parka.
parka. Luj Armstrong:
Armstrong:
,,The
"The foggy day in London London town“.
town". IonI on -— veé
vee mrtav. Stari
Stari
Lujika.
Lujika.
,,Oh, boze,
"Oh, boie, nacvrcacu
nacvrcacu se,“ sigurna zena
se," misli sigurna Zena i kaze:
kaie:
-- Molim
Molim vas jo~ j os jednu
jednu votku
votku i novi limun
limun -- sveps ne
treba da donosite!
treba donosite! Hvala.
,,I uopste, kakvo
,,1uopste, kakvo je ovo vreme?
vreme? Vise se ne snalazim,
snalazim,
uopste se ne snalazim:
uopste juni, a oblaci
snalazim: gle, juni, oblaci kao u novem-
novem-
68 MOMO KAPOR
MOMoKAPOR

bru,
bru, sve se ispreturalo ispremestalo, vise nema
ispreturalo i ispremestalo, nema godis-
njih doba: otkud
njih otkud breskve
breskve u junu, kad smo cekali
junu, kad Cekali avgust
da ih beremo?
beremo? Tresnje
Tresnje u aprilu,
aprilu, nekako
nekako vodenaste
vodenaste i bez
onog
onog tresnjastog
tresnjastog ukusa,
ukusa, a juée
jute smo za rucak ruéak imali
imali lube-
nicu...
nieu ... Lubenicu
Lubenieu u junu?junu?
-— U redu,
redu, moies,
mozes, samo
sarno pazi da ne padnes! padnest -- kaze
kaie
svojoj kcerci,
kcerci, a misli: ,,Oh, sasava devojcice,
misIi: "Oh, devojéice, ludaco
ludaéo jed-
na, gle, bas si se nacvrcala,
nacvrcala, postaées solo-drinker, boga-
postaces solo-drinker,
mi ées postati! Veé
ces postati! liéis na olinjalu
Vee mi litg olinjalu macku,
maéku, veteran-
veteran-
ku, koja je prosla prosla sve i svasta, pa se najzad najzad vratila
vratila u
dvoriste, nasmrt
svoje dvoriste, umorna se vratila
nasmrt umorna vratila pred staru
pred staru
,§ansu’,
.Sansu', gde vise nema nema onog
onog mladog
mladog sveta iz pedesetpedeset
seste. Sve neki neki klinci,
klinci, uostalom
uostalom vrlo lepi lepi klinci. Vrlo.“
kIinei. Vrlo."
Jedan
Jedan je primetio
primetio i znacajno
znaéajno pogledao.
pogledao. Osmehnula
Osmehnula
mu se.
muse.
Kazao
Kazao je svom drugaru:drugaru:
-— Moze
Moie da me ima, ako doplati doplati razliku
razliku u godinama!
godinama!
nedelju dana
Pre nedelju Cula je kako
dana cula kako jedna mala vestica
jedna mala vestica
kaie drugoj
kaze drugoj tamo
tame na Slaviji, gledajuéi
gledajuci sa zaviscu njenu njenu
skupu
skupu tasnu tasnu od zmijske
zmijske koie:
koze: ,,§ta
"Sta joj vredi torba kad je
vredi torba
vec ugradila
vee klima-uredaje?“
ugradila klima-uredaje?"
,,Nije moguée
"Nije moguce da sam veé klimakteriéna“, misli, "je-
vee klimaktericna", ,,je-
sam li zaista vec
Ii zaista ugradila klima-uredaje?“
vee ugradila klima-uredaje?"
-- Jo~
Jos jednu votku, molim
jednu votku, molim vas -— kaie kaze kelneru
kelneru -- iIi,
ili,
ne, bolje
bolje donesite
donesite odmah
odmah dve,dye, da ne pesacite
pesaéite......
osluskuje zujanje
Sada osluskuje zujanje rolsua
rolsua po asfaltu.
asfaltu.
,,Bas yam
"Ba~ vam je lepo,
lepo, devojéice koturaljkama! Lepo
devojcice na koturaljkama! Lepo
vam
yam je dok tako tako kruiite dodirujuci gresnu
kruzite ne dodirujuci gresnu zemlju,
zemlju, vi
kotrljajuée kceri
kotrljajuce asfalta sto veslate
kceri asfalta veslate rukama
rukama kroz kroz vaz-
duh.“
duh."
,,Za seljake
"Za seljake asfalt
asfalt je svugde
svugde isti. Ali vi osecate
oseéate vrlo
fine razlike
fine razlike podpod toc~vima.
toékpvima. Znate zavrsava stari,
Znate gde se zavrsava stari,
izandali, onaj sto je
izandali, je vee
veé napukao,
napukao, a gde zapoéinje
zapocinje novi
ONAI OFF PRICE 69

komad, deviéanski nevin i taman, posut malim belim

taékicama zalivenog sljunka, onaj preko kojega rolsue
samo predu... Najlepse je voziti rolsue kroz plitke lokve
vode po kojoj se razlila nafta. Na suncu, u takvim lokva-
ma se ponekad pojavljuje benzinska duga.“
I evo, sigurna gospoda od Cetrdeset godina ispred
bifea ,,§ansa“, u pet i petnaest po podne, navlaéi u mi-
slima nove rolsue na noge, veie kaiseve, pa se spusta niz
breg, pravi piruete, zviidi kroz sredoveéne setaCe: oh,
kako j e lepo sigurnoj gospodi na rolsuama!
- Jos jednu — kaie ~ moie bez limuna! Kome je do
limuna?
,,Bas vam je lepo, devojCice,“ misli, ,,automobili su
za vas stado na parkingu; oni pokusavaju da vas zgaze,
ali vi ste male gradske srne, zujite kroz opasnosti i
Zvacete svoju ivaku po rahitiénim parkicima, pisete
prstom po prasnjavim karoserijama OPERIME IDIO-
TE! Bas ste slatke, male sasavice, bas vam zavidim!“
,,Za vasim toékicima ostaje kaligrafija tragova u
prasini — izvodite krivine i zavitlavate se iznad istorije;
sta je za vas istorija? §ta je za vas Tasmajdan, sta su za
vas podzemne katakombe u kojima su umirali ranjenici,
a Karadorde kovao planove kako da osvoji Beogradsku
tvrdavu, sta je za vas ovo mesto na kome je ne znam ni
sama koje godine (moida 1830?) objavljen sultanov ha-
tiserif o unutrasnjoj nezavisnosti Srbije? Zujite iznad
grobova i zatrpanih kostiju ustanika, begova i dervisa i
ivaéete ivaku, a oni vas gledaju odozdo, ispod asfalta,
mrtvi ratnici - bas vas briga!“
,,Ali, vidite, drage devojéice,“ misli sigurna dama,
,,doéi Ce dan kada éete morati da sidete sa svojih gume-
nih toékical Imacete muia koji tri dana ne svlaci pi-
diamu bez dugmadi...“
70 MOMO KAPOR

— Gospode!
— Molim? — pita kelner.
— Nista, nista... - kaie sigurna dama, pa plaéa i odla-
zi prema autodromu da pronade kcerku.
- Jos samo jedan krug, mamice... — moli mazno de-
vojCica. — Jos samo jedan!
— Neverovatno! Koliko ta moie da popije! — kaie
kelner sankerici gledajuéi za sigurnom damom. — Nema
tog muskarca koga ne bi oborila pod sto!
 PAR

Svake noéi, jedan dobrodrieéi gospodin, poodma-

klih godina, dovodi svoju mladu prijateljicu, sa kojom
letuje u Dubrovniku, u disko-klub ,,Nokturno“. Na-
lakéen na sank, on mirno ispija votku s limunom. Po-
vremeno mu na preplanulo, izbrazdano lice, proslo sito
i reseto, pada snop ljubiéastog vsvetla sto luta i pre-
traiuje ,,Nokturno“ dok besne ,,Zivotinje“ Pink Flojda
- i tada to lice, naglo izvuéeno iz tame, otkriva svoje
pozne sedamdesete godine. ~_
Lepotica liCi na devojke koje smo sanjali u puberte-
tu. Dvadeset i pet joj je, prema proceni poznavalaca sto
se okupljaju oko sanka. Stari Covek je ovamo dovodi da
se istutnji i izigra, bas kao sto bi vodio na uzici neko
mlado stene u noénu setnju. Dok je posmatra kako se
ludira i besni, na njegovom licu ima mudrosti i mnogo
strpljenja.
Devojka ne igra ni s kim posebno. Ona se jedno-
stavno baca u uskovitlani vir mladih, oznojenih tela i
plese sa svima u isto vreme; slobodno, neuhvatljiva,
niéija, sem onog starog Coveka uz sank. Biéevi negovane
zlatne kose (izbledela je od mora i soli) sibaju joj pre-
planula, oznojena leda i mokre sapi. Njeni listovi sevaj u
u dimu. Pre no sto, oko dva sata, ode sa starcem, ona
izmori nekoliko garnitura igraéa, koji slomljeni otpuze
72 MOMO KAPOR

u uglove disko-kluba. Starac je saéekuje srecnu i zadiha-

nu; ogrée je, da se ne prehladi, belim diemperom koji je
sve vreme driao u ruci, bas kao kais rasne kuéke. Penju
se liftom do svoje hotelske sobe. Za njima se zaklapaju
vrata tajne.
Pratim vec dva leta tog starca i njegovu besnu
igraéicu. VuCem se za njima po koncertima i slusam ka-
ko Volfgang Amadeus Mocart, prah i pepeo, sto osam-
deset i sest godina posle smrti uspeva da Koncertom za
violinu i orkestar, G-dur, No.3. K. V. 216, natera usnule
dubrovaéke Ciope da zapevaju usred noéi za vreme
adada. Sledim ih na otvaranjima izloibi, leiim u blizini
njihovih naslonjaéa na plaii i zavirujem u korice knjige
koju stari gospodin Cita (Soul Belou: ,,Humboltov
dar“), uspevam da pronadem slobodan sto iza njihovih
leda na terasi Gradske kavane, gde éuteéi ispijaju uo-
biéajeni ajs-kafe u pola sedam. Ona svakog dana ima
drugu haljinu; on je, uglavnom, u belim pantalonama i
plavim espadrilama. Primecujem da su mu sarene kosu-
lje preuske i da tesko dise, sapet modom uskog struka.
,,Nemojte da se zanosite, moj gospodine, ma ko da
ste!“ savetujem ga u sebi, jer mi je sve draii taj stari
besprekorni gospodin koji se vec nekoliko leta oCajniCki
bori u jednoj, vec unapred izgubljenoj bici. - Neée vam
pomoci ni mudrost, ni iskustvo, ni novac, ni moc, ni
slava, da ta jedra lepotica pokraj vas najbanalnije ne
poieli svog vrsnjaka, mladog raznosasa suncobrana i
leialjki, koji upravo izlazi iz treperavnog mora. Njegova
bronzana put posuta je zlatnim dlaéicama. Iz dva svetla
proreza umesto oCiju siklja modro. Pogledajte samo taj
ravni, misiéavi stomak (vitak je kao britva), zaustavljene
kapi na tamnoputoj koii, zlatne kovrdie, pogledajte -
lep j e kao neki mladi antiCki bog! Vidite kako vas devoj-
ONA I OFF PRICE 73

ka rasejano slusa i klima potvrdno lepom tuinom gla-

vom; drii vas za ruku, a tako j e daleko! Gleda kroz vas,
moj gospodine, uznemirena letom, sumovima sto stiiu
iz dalekih dansinga s druge strane zaliva, nezadovo-
ljena, gladna ludosti, valjanja u pesku, gladna slatkih
grubosti...“
Zasto sledim taj Cudni par? Ne pratim njih. Uho-
dim, u stvari, pogrbljenog, izmoidenog bolestima, bezu-
bog, pakosnog Voltera, koji ne prestaje da sipa genijal-
ne dosetke nekoj maloj beznaéajnoj markizi, a ona po-
gledom traii konjusara koji ée je smoiditi. Pratim Ge-
tea, bolesnog od ljubavi za nekom balavicom, kojoj je
draia sperma od stihova sto upravo potresaju Evropu, i
pratim Pabla Pikasa, Cija lucidna linij a ne moie da zave-
de nikoga sem sterilne poznavaoce, pa u oéajanju, jedan
za drugim, otiskuje litografske listove ciklusa ,,Suzana i
starci“ i ,,Slikar i njegov model“, gde se umetnik pojav-
ljuje kao patuljasta, mudra nakaza, a model kao lenja
odaliska koja ne zna sta bi sa svojim neupotrebljenim
telom. Slusam Pabla Kazalsa i razmisljam koliko je taj
predivni barsunasti ton Bahovih syita za Celo bio dosa-
dan njegovoj unuci-Zeni; sledim Carlija Caplina i Unu
O’Nil (bio je dobar prijatelj i vrsnjak njenog oca Ju-
diina), zavirujem u kafu nesreénom Nabokovu, struC-
njaku za hronometriju, filologiju, inceste i izgnanstvo,
Cija je Lolita Citala od svega samo stripove i pitam se:
kako ih genijalnost, mudrost i bogatstvo nisu nista
nauCili o jednoj jednostavnoj stvari: o mladom razno-
saéu suncobrana na plaii, i o poreklu Ceinj e koja magli
bademaste oCi devojke sto svake noéi besni u ,,Noktur-
nu“.
 BOING — BOING

Napred je koraCao vodiC — Stonjanin, speéen starac

lisiCijih kretnji, za njim mladi Covek, na kraju, posréuéi,
stjuardesa koja je stalno zaostajala zbog visokih potpe-
tica.
— Rekao sam ti da poneses nesto sa niskim stikla-
ma...
- Ko je znao da je ovoliko daleko?
Manastir svetog Mihajla koji se iz doline Cinio bli-
zu, kao da se sve vise udaljavao sto su duie pesaéili.
Prosli su kroz stonsku solanu isparcelisanu plitkim ba-
zenima u kojima je trunula morska voda. Svaki bazen
nosi ime nekog sveca, objasnio im je Stonjanin. Posled-
nji od njih zove se Mundo, sto znaéi ,,svet“, a namenjen
je sirotinji da iz njega besplatno uzima so.
Uski kameni put pretvori se u strmu kozju stazu
kroz sikaru. Omamljeni avgustovskom jarom, gusteri su
ih lenjo gledali svojim prepotopski starim oCima sa vre-
log kamenja dui puta.
Stonjanin je vesto skakao s kamena na kamen. Mla-
di Covek se kolebao izmedu njegovih pognutih leda,
kroz Ciju je kosulju probijao znoj, i stjuardese koja je
sve vise zaostajala. Njene lepe, preplanule butine ispod
kratke mreiaste suknje bile su veé izgrebane sibljem
drenjina.
ONAI OFF PRICE 75

— Ne prestajes da se obrazujes Cak ni leti... — govori-

la je, razmiéuci nisko poleglo granje. — Stari manastiri,
stare tvrdave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve
same stare, polovne stvari!
— Zar ti nisam lepo rekao da ostanes dole?
- Sama medu onim muvama?
Oetiri kaluderioe Cuvaju manastir svetog Mihajla,
na brdu iznad Stona.
Primetile su ih jos pre nego sto izadose na zaravan
ispred crkve. Uvele su svoju Cetvrtu sestru u manastirski
konak i sklopile za njom drvene salone.
- Eli, Eli, lama azavtani... — cvilela je zatvorena
monahinja. — Eli, Eli, lama azavtani...
— Sta joj je? — upita stjuardesa.
~ Poludjela — objasni Stonjanin.
— Sirota! — uzdahnula je kaluderica oborivsi pogled.
Otkljuéala im je crkvu.
~ Eli, Eli, lama azavtani! — Culo se jeéanje iza sklop-
ljenih Zaluzina.
— §ta kaie? - upita stjuardesa.
— Pita Gospoda zasto je ostavio... - reCe Covek. -
,,Gospode, Gospode, zasto si me napustio?“
- Na kom to j eziku?
- Na hebrejskom.
Stiuardesa se okrenu kaluderici:
- Sta joj je? - upita. - Je l’je to Cesto hvata?
- Nije joj dobro...
— Zasto j e ne odvedete u neku... sta ja Znam?
— Vodili smo je svuda... - uzdahnu kaluderica.
Sada se iz kuée Culo glasno zapomaganje:
— Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli...
- Oh, poludecu od ovog... - prosapta stjuardesa
mladom Coveku.
76 MoMo KAPOR

Stajali su i u iznenadnoj tisini osluskivali plimu

cvrCaka, sto su monotono cvrCali ispunjavajuéi ubi-
taCnim cvrCanjem vrelinu koja je pritiskala brdo.
- CvrCci! - reCe mladi Covek.
— To su krestala... — ispravi ga Stonjanin.
Kaluderica podiie ruku, prepreCivsi put stjuardesi:
- Ne moiete goli u crkvu!
Dva muskarca pogledase noge mlade Zene kao da ih
prvi put vide. Stajali su pred crkvom i gledali njene gole
noge, punih i oblih butina, Ciji se misici iznad kolena
lako napese, ostavljajuéi dve slatke jamice. Noge koje
umeju svasta da izvedu!
— Ma, dajte! — reCe stjuardesa. - Niko nece znati!
Kao da je to toliko vaino?
— Ne moiete unutra! — ponovi mirno kaluderica.
— Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo
stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka.
— SaCekacu napolju... — reCe mlada Zena sa dosadom
i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida
ka gustijerni. Napila se vode iz limene solje vezane
zardalim lanoem. Voda je bila mlaka i slankasta. Nije
gasila Zed.
— Kakve su freske? — upita Coveka kada je izasao iz
crkve.
— Uglavnom, propale... - reCe on.
Kaluderica ih uvede u kuhinju poploCanu grubo te-
sanim kamenom. Druga monahinja stavi na sto zdelu sa
smokvama i flasu lozovaCe sa tri male razliCite Case, a
zatim se vrati pokraj kredenca i ostade da stoji éuteéi,
prekrstenih ruku.
- Od Cega Zive? — upita Covek Stonjanina.
— Nose mlijeko dolj e u Ston - reCe ovaj. - Peru robu
i pletu pogrebne vijence...
ONA I OFF PRICE 77

— I§oliko ih ima?
- Cetiri.
Cetiri kaluderice Cuvaju manastir svetog Mihajla na
brdu iznad Stona.
— Eli, Eli, lama azavtani... - dopirao je udaljeni,
vristeéi glas Cetvrte sestre.
- Koliko smo duini? — upita mladi Covek kaludericu.
- Nista.
Onda su Stonjanin i Covek nesto saputali, pa Covek
izvadi iz diepa novCanicu od deset hiljada i stavi je na
sto, pocrvenevsi pri tom.
Niko je nij e takao. NovCanica je leiala na stolu, Cez-
nuéi da je neko podigne. Ali niko je nije uzeo. Sedeli su
cuteci.
- Koliko je sati? - upita Covek, tek da nesto kaie.
— Ne znam — reCe kaluderica. - Nemamo sata.
Onda su Culi grmljavinu aviona. Najpre udaljenu i
potmulu, a zatim veoma snainu, gotovo zaglusnu. Na
vrhu brda avion se Cuo mnogo bolje nego u dolini. Izisli
su iz kuhinje i pogledali u nebo, koje je postalo gotovo
ljubiCasto od vreline.
- Ovo je onaj u tri... - reCe kaluderica drugoj sestri.
— Vrijeme je da das kravama...
Cetiri kaluderice koje Cuvaju crkvu svetog Mihajla
raCunaju vreme prema avionima sto preleéu brdo iznad
Stona.
- Boing! - reCe sanjivo stjuardesa. — Rimski Boing u
tri. Boing - Boing!
Dok su se spustali niz kamenjar, napred stari vodiC,
za njim Covek, stjuardesa slomi potpeticu.
- Zar ti nisam rekao... — zausti mladi Covek.
- Oh, prestani, molim te! — reCe ona, razgledajuéi
cipelu bez stikle.
78 MOMO KAPOR

Te vrele noci, dok su leiali goli na plahtama sto su

mirisale na bosiljak, stjuardesa iznenada prosapta:
— Eli, Eli, lama azavtani!
— Napredujes... — reCe mladi Covek zevnuvsi.
 TERASA

Popeo se na Terasu sa sveinjem novina pod

miskom.
— O, koga to vidim! - pozdravio ga je sef Terase. -
Sjajno izgledate!
,,ZnaCi, vec je vreme da mi kaiu kako sjajno izgle-
dam“ — pomislio je. ,,Nekada se to podrazumevalo...“
- Hvala! - rekao je. - Sto ima kod vas?
- Sve po starom - odgovorio je sef Terase. - Kad ste
stigli?
~ Jutros.
— Koliko ostajete?
- Ne znam. Moida do jeseni...
— Gdje ste odsjeli?
- Tu blizu.
— Fino — kazao je sef Terase. - ZnaCi, poCelo je
ljeto!
- Jos jedno... ~ rekao je nostalgiCno.
Dogodilo se da je bas toga jutra, u aerodromskom
toaletu, razgledao svoje lice unisteno ranim jutarnjim
letom i utvrdio da stari. Najpre je mislio da je to samo
prolazno oseéanje, stvar ranog ustajanja, jer je pripadao
svetu koji se budi u podne, pa je sa nestrpljenjem
isCekivao voinju autobusom — onaj trenutak kada za-
poCne spustanje niza strmu cestu iznad Svetog Jakova i
80 MOMO KAPOR

kada se iznenada i bez opomene pojavi Grad. Oekao je

taj Cas kao poslednju proveru, nadajuéi se da Ce se tada
pojaviti i ono staro uzbudenje - drhtavica u kolenima,
bol u dnu stomaka, suvo grlo — znaCi da ga Dubrovnik
jos raduje, neoborivi dokaz da jos nije sasvim star. Ali
autobus je protutnjao ,,Argentinu“, ,,Excelsior“, PloCe;
obisao oko grada pokraj stare ,,Loze“, ispod ,,Tonija“, i
zaustavio se na Pilama pred agencijom a da nije osetio
nista sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopste nije
mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto
1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto?
- To treba proslaviti! - reCe sam sebi i otpi dobar gutljaj
lozovaCe, stresavsi se reda radi, bas kao sto je to Cinio i
njegov otac. — To treba proslaviti!
Ali ono neprijatno oseéanje nije ga napustalo ni
posto ga preseCe prvim viskijem, misleéi da je stvar u
piéu. Ali nije, izgleda, bila stvar u tome. Oinilo mu se da
ovde na Terasi, ispod zastava Igarai tromog jata ugoje-
nih turistiCkih golubova koji su ga posle sestog piéa
veoma podsecali na leteée krave, ne sedi uopste on, veé
samo ono sto je preostalo od njega posle svih okrsaja i
trosenja tamo gore, u onom oblaCnom gradu na koji
neprestano pada smog - oseéao se kao sopstvena ljustu-
ra koja nosi njegovo ime, prezime i osmeh pun najskup-
ljih dieket-navlaka. — Jutros... - odgovori kad su ga za-
pitali kad je stigao.
— A koliko ostajete?
— Ne znam. Moida do jeseni...
1 Fino - reCe mui. - A gde ste se smestili?
Zena i ne saCeka odgovor:
— Mi smo u ,,Libertasu“! Cele noéi nismo oka sklo-
pili! Erkondisn j e neprestano zujao...
ONA I OFF PRICE 81

,,O dubradi!“ — pomisli. ,,O, dubradi! Smeta vam

erkondisn! “
— Zaista mi je iao... - kazao je. ~ Ponekad to stvar-
no moie biti neprijatno!
,,’Ia veCna idiotska pitanja! Kad ste stigli? Koliko
ostajete? Gde ste se smestili?“ - mislio je, a kazao naj-
milije sto moie (stari lisac), kazao je:
— Divno je sto smo svi tu! Nadam se da Cemo se
vidati?
Onda oni odose na plaiu ,,Excelsior“, a on i dalje
ostade na Terasi. Kelner donese novi viski sa ledom.
— To firma Casti — reCe sef Terase. — Danas Ce biti
pakao...
~ Vrlo ljubazno od vas... - kazao je. — Kako vasa
familija?
- O, dobro su, dobro... — reCe sef Terase. - Stariji mi
je u vojsci...
- Ma, stvarno! - izvukao je jedno malo divno Cude-
nje iz tajne rezerve. - A gde?
— U Zagrebu.
— Fino — kazao je. — ZagrepCanke su pristupaCne;
neée mu biti lose...
— Nadajmo se — kazao je sef Terase. — Ali, vojska je
vojska!
~ Pa da - reCe. — Vojska je vojska...
,,Dobro je ovde“, mislio je, ,,sasvim dobro, mada mi
ni ovo sunce, ni ova Terasa koju sam toliko voleo, ni
ovaj otmeni svet kome sam nekada Zeleo da pripadam,
ni zastave na vetru, vise ne priéinjavaju nikakvu radost,
bas kao da je neki rasejani scenograf posle predstave
zaboravio da skloni stari dekor (sve je isCezlo sem ne-
potrebnih kulisa i statista! Ribarske svade Karla Golde-
nija, moida?), ali dobro je“, mislio je, ,,dobro je kao na
82 MOMO KAPOR

poslednjoj strani ,,Lajfa“, gde se reklamiraju cigarete ili

duvan za lulu, gde ima mnogo prijatnih stvari na okupu,
mnogo lepih i udobnih stvari za oko, dobro je sto sam
tu, a ne negde gore u kopnu, gde je sada prasnjavo i
znojavo, ulice puste, a svet kunja iza spustenih roletni,
dobro je, ipak je dobro sto sam ovde!“
,,Dobro je sto sam tu, sa svim ovim svetom koji se
leti seli na Terasu, a zimi u ’Golf’ na Bledu — jesenji
festivali i proletnje sveCanosti... Prezirem ih, a opet sam
neprestano s njima“, mislio je, ,,ali bar su uCtivi, a to je
ipak nesto, svejedno sto iza njihovog keienja nema
niCega sem puste zemlje gospodina Tomas Stern Elio-
ta.“
- O, bas divno sto ste ovde! Moramo da se nademo,
vaii?
— Svakako, svakako...
- Molim vas jos malo leda!
— Jutros!
— Tu blizu... Ne znam. Moida do jeseni?
Ona se pojavila u jedanaest, kada je veé bio toliko
nacvrcan da mu je bilo sasvim svejedno hoce li se
uopste pojaviti. Nalazio se, naime, u onom blagoslove-
nom stanju kada je moguée prizvati bilo koje od dragih,
izgubljenih lica na ovu Terasu, Cak i one koji leie dubo-
ko pod zemljom.
Ali ona je bila jos Ziva! I jos su joj oCi svetlucale
onim starim sjajem iz pedeset osme, kada je u ,,Labirin-
tu“ igrala ,,Tintarela de luna“, okruiena zadivljenim
gledaocima, sama, u jednostavnoj ruZiCastoj haljini na-
vuCenoj na golo mlado telo.
Pronela je izmedu stolova samosvesno svoju lepotu
iz pedeset osme i, bogami, jos je delovala na goste, koji
je ispratise poiudnim pogledima do njegovog stola.
ONA I OFF PRICE 83

— Stigli ste - reCe, ustajuéi.

A odmah zatim:
- Jutros... — kazao j e.
— Fino — rekla je. — A gdje ste se smjestili?
— Tu, blizu...
— Danas Ce biti pakao... — kazala je i pogledom iz-
brojala Case na belom stolu. — Veé radite?
— Trudim se...
Onda su zaéutali. Jedanput, dok je bio jos vrlo
mlad, i dok je imao obiCaj da se klati na stolici i smeje
bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno
pokraj drugog i Cute. Zajedno, a svako od njih tako
daleko! Gledao ih je kao neko Cudo. Jos je imao toliko
toga da ispriCa da nije mogao ni da pomisli kako se ista
stvar moie i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sa-
njao da ée ga moida jednog jutra mrzeti da priCa i da
neée imati Cemu da se raduje, da Ce isto tako sedeti
potpuno miran i utuCen i gledati nekuda ispred sebe u
prazno. To treba proslaviti, pomisli!
I mada nista nije govorila o sebi, znao je i kada je
dobila svoj prvi bikini, i prve farmerice od dunda Joza iz
Kalifornije, poznavao je i pravu boju njene kose iz pe-
desete: zlatnoiuti mokri biCevi, kao da se uvek vraéala
sa plivanja! — naCin na koji je skakala u more sliCan letu
plosnatog kamena kada se odbija od povrsine vode;
njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto
kada je prvi put dosla u bastu ,,Jadrana“... Mladiéi su
molili njenu majku da dozvoli da odigraju jedan éa-éa-
éa i vraéali je uzbudenu i nasmejanu, jos toplu od igre, u
beloj platnenoj haljini ispod koje su sevale njene tamne
noge mulatkinje, njeni blistavi zubi ispod ruZiCastih na-
puéenih usnica — biCevi njene svetle kose u letu u okre-
tu igre — i njen prvi silazak u ,,Labirint“, njen strah od
84 MOMO KAPOR

tog, tako otmenog mesta i livrejisanih kelnera; seéao se

i vremena u kome je poCela da vlada platoom za igru, i
doba kada je ceo grad pitao za koga Ce da se uda, ko Ce
odvesti taj lepi tamnoputi i svetlooki cvet sa Straduna,
koga li Cekaju ona i njena majka? Jer Grad je dobro
znao da je suvise skupa igraCka za sve njih koji je poz-
naju jos od detinjstva, da je luksuz posedovati je i da
nije moguée odbraniti je! ~ pa su vrlo brzo digli ruke od
nje, Cekajuéi rasplet, bas kao sto se Ceka hepi-end u
nekom dugo najavljivanom skupom filmu, a ona se vrte-
la po Gradu, ni sama ne znajuéi sta Ceka. Osmehnula bi
mu se leti u prolazu kada bi ga ugledala (kao da je bio
sauCesnik u njenojv maloj tajni), a onda je jednog sep-
tembra odveo Pol Sefer u Brisel, ali se posle ispostavilo
da je peder i da mu je bila potrebna samo kao alibi, a za
njim je dosao Tomas Hartvik, veé oienjen i na ivici ludi-
la od piéa, a za njim jedan argentinski slikar u Parizu,
Antonio Diego Garsija, pa italijanski glumac iz kopro-
dukcija, Roberto Bali, i svi oni drugi. Smenjivale su se
sobe u potkrovlju, apartmani, krstarenja po Sredozem-
lju i tuine noéi na stanici u metrou — do njega su stizali
razliCiti glasovi: uspesi su smenjivali priCe o potuca-
njima i njenoj propasti — o neverovatnom bogatstvu i
pukoj sirotinji - i, najzad, ona je tu, za njegovim stolom,
a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada priCali,
nikada se kupali na plaii Svetog Jakova u ponoé, ni
ljubili na zidinama, ni saputali u kapijama, niti se krili
od znatiieljnika u kamenim uvalama Lokruma — nista
sem dugog tajnog sauCesnistva, dok je ona jurila za svo-
jom predstavom o sreéi — nepostojecim vistaviinom u
boji, a on pokusavao da iz svog proseCnog talenta i lica
naéini zastitni znak za uspeh - sve do ovog jutra na
Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola
ONA I OFF PRICE 85

sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde

u belom svetu, drugi zaraden ovde, kod kuée.
Pogledali su sei osmehnuli.
— Koliko ostajete? - upita ona.
Pogledao je kao da je prvi put vidi u njenom pruga-
stom minijaturnom bikiniju na plaii ,,DanCe“ i rekao:
— Ne znam. Moida do j eseni?
 DAR

Doputovavsi iz Pariza u Beograd, za boiicne prazni-

ke, tri dana su raznosili novac, lekove i razne paketiée
koje su njihovi pariski prijatelji slali rodacima.
Treéeg dana, u nedelju, nadose se tako na Novom
Beogradu u bloku 45, gde ranije nikad nisu bili. Ogrom-
ni sivi bedemi stambenih zgradurina, nalik na pCelinje
saée od betona, na pustim ledinama po kojima je sipala
ledena kisa, delovali su im, posle grada svetlosti, vise
nego sumorno. Citavo to naselje, poput blatnjave zmije-
belouske, opasivala je Buvlja pijaca — pokisla i uzgibana
traka nesrece, sverca, bede i sluCajnih sudbina, nimalo
nalik na saroliki, vedri metei pariske Buvlje pijace u
Klinjankuru, prepune antikviteta i bizarnosti. Mada je
ienina bunda od srebrne lisice odudarala od posivelog
beogradskog predela, postajuci gotovo nepristojna, a
njene stikle bile sasvim neprikladne za tanki sloj Zitkog
ljigavog blata koje je prekrivalo stazu, potpuno opCinje-
ni ovim prizorom, krenuse da obidu zaCarani krug, koji
j e porodila strasna blokada njihovog rodnog grada.
Ljudi su stajali na kisi koja se lagano pretvarala u
susneiicu; neki pomireni s losom sreéom i zlom sudbi-
nom, a drugi obesno razdragani, kao da su izazivali
Zivot pod ovim teskim olovnim nebom, puni Cudne sna-
ge iivljenja i optimizma. Uz to, mnogi su bili i blago
ONA I OFF PRICE 87

opijeni ruskom votkom ,,stoliCnaja“, koju su slovenska

braéa sverceri prodavala budzasto - dve i po nemaCke
marke po boci.
— Zar sam se za ovo skolovala? — vikala je jedna
postarija Zena sa sedim pramenovima koji su joj padali
na lice. — Majka mi se sigurno prevrée u grobu! — Proda-
vala je poslednje preostale drangulije iz kuéez mesinga-
nu lampu u stilu art-dekoa, srebrne balske cipele, mlin
za kafu i kutiju punu raznobojne dugmadi...
— Eto, imala sam istu ovakvu bundu, kao ova go-
spoda — pokaza prstom na beogradsku Pariianku, koja
porumene od stida i iurno se utopi u reku kupaca i
dokonjaka.
- Draga damo! Ovo je specijalno za vas! - uhvati je
za ruku neki starCié koji je prodavao stari radio-aparat i
telefon bez slusalice. — Uzmite ovu kinesku vazu! Dina-
stija Ping-Pong!
Bilo je tu starih zidnih Casovnika, slavina za vodu,
subara i sesira bez oblika, raskupusanih knjiga, deCijih
tricikala, drvenih konjiéa bez glave, belog luka, kobasi-
ca i rasparenih sen/iza za jelo, slika koje su bile jevtinije
od ramova - Citav predasnji iivot bio je na rasprodaji,
iivot bez sjaja, pokisao, zardao, uzaludan. Dublje se ni-
je moglo pasti od svepokrivajuéeg blata s ove strane
Save, odakle je poCinjala zemljana puCina Panonskog
mora. Pa ipak, najveéi broj ovih ljudi bio je, moglo bi se
slobodno reéi, Cak i razdragan, na neki poseban, oCaj-
niCki naCin, u raspoloienju sto Cesto obuzme oialoséeni
skup posle sahrane dragog pokojnika i nesto pica, kada
se zaboravlja na nesreéu, a Zivot i pored svega nastavlja.
— Ostali smo bez igdje iCega... — ispovedala se neko-
me zrela Zena jakog hercegovaékog akcenta. — I Stari
most su nam porusili, zlotvori! Pogledajte mog muia,
88 MOMO KAPQR

nesreénika! Jos ne moie da dode sebi. Sve smo izgubili;

dvoja kola, kuéu, zemlju... — Prodavali su bugarske sar-
dine, ameriCke cigarete i rumunski med. Covek je snebi-
vajuéi se stajao, ne znajuéi sta ée s besposlenim rukama.
Ljudi su svoju robu driali na kartonskim kutijama
ili, jednostavno, na prostrtim novinama kroz koje je po-
lako probijala vlaga veCnog, neunistivog balkanskog
blata koje nas, mislila je hodajuéi, prati od najmanjih
nogu, Citavog iivota, poput kakve ljigave metafore.
— Boie, sta su nam to uCinili! — prosapta iena svom
muiu koji ju je pratio u stopu i stitio svojom otmenoséu
i pouzdanoséu — bas kao i ovih poslednjih godina u Pari-
zu, posle prvog braka, Ciji je raskid preleiala kao kakvu
tesku, nesnosnu bolest. — Pogledaj, molim te, samo ovo!
Probijali su se kroz svetinu korak po korak, ne gle-
dajuéi uopste lica kao i ostali — njihovi pogledi su prela-
zili preko stvari koje su se prodavale, pokraj nogu u
blatnjavim patikama, Cizmama i dubokim cipelama.
Odjedanput, medu sveopstim sivilom i sveprisut-
nom bedom, ona ugleda malu blistavu oazu, nalik na
svetlucavo ostrvo usred prljavog mora prekrivenog naf-
tom i otpacima. Ustremila se prema njemu i gotovo kle-
kla pred kartonsku kutiju u kojoj su se prodavali ukrasi
za jelku. Gotovo da je zaboravila na Novu godinu! Uh-
vati prstima u rukavici od jelenske koie jednu zlatnu
kuglu, na Cijoj se magijskoj povrsini odslika njeno
Cetrdesetogodisnje zrelo lice polu-Beogradanke, polu-
Pariianke i deo tmurnog neba sto se istog Casa pozlati.
Kao u kakvom snu, preturala je po tim malim dra-
gocenostima medu kojima prepozna srebrni vrh za jel-
ku, Sneska Beliéa od obojenog seéera, svetlucave trake i
malog satenskog Pjeroa, koga je sama davno sasila od
ostataka bakinog jastuka iz salona. Tu su se nalazili svi
ONA! OFF PRICE 89

ukrasi sa svih njenih novogodisnjih jelki, od one prve, iz

deCije sobe — ostaci Zivota posle mnogih selidbi — do
prvih grana srebrne j elke s takozvanim dvostrukim igli-
cama, koje su ona i njen bivsi mui uneli u iznajmljenu
podstanarsku sobu na Gubu1'i— ukrasi iz one rajske no-
vogodisnje noci koju su prvi put proveli u njihovom
sopstvenom, najzad steéenom domu i svi ukrasi iz ka-
snijih kuéa, sto su odslikavali uobiCajene svade braCnih
partnera pred izlazak ili dolazak gostiju, sve, sve je bilo
u ovoj obiCnoj kartonskoj kutiji na koju je sipila su-
sneiica.
- Pjer! Pjer! Pogledaj, molim te, ovo! - pozva svog
muia, koji takode pride kutiji sa ukrasima, ali ne vide u
njoj nista neobiCno; samo stari, veé pomalo izandali na-
kit za jelku.
- Da — reCe rasejano. — Lepo je. Kupi ih!
Za sve to vreme, od Coveka koji je prodavao kutiju
sa ukrasima nije videla nista sem nogu u dotrajalim pa-
tikama i nogavica u izbledelom diinsu. Najzad, podigla
se i pogledala ga - pred njom je stajao njen bivsi mui,
bolest od koje se leCila (i poverovala da je najzad
izleCena) punih sedam godina! Kao da se u meduvreme-
nu nista nije dogadalo, gledao je svojim pomalo sa-
njivim, tuinim sivim oCima, ubledeo, lica obraslog u
kratku prosedu strnjiku staru nedelju dana.
Naravno, kao da sve ove godine nije ni vadio iz ugla
usana obaveznu cigaretu. Pokraj njega, umotana u nje-
gov stari zimski kaput koji joj je sezao do Clanaka, staja-
la je, takode puseci, mlada iena duge, prave svetlo-
smede kose - jedno od onih kosCatih lica visokih jagodi-
ca i tamnih oCiju koja kao da preziru Citav svet oko
sebe, Cuvajuéi neku samo njima znanu tajnu.
90 MOMO KAPOR

Stajali su tako i gledali se bez reCi, moida pola mi-

nuta ili pola stoleéa, svejedno, dok je Pariiankin mui
razgledao neki prepotopski foto-aparat na susednoj tez-
gi, na samo njemu svojstveni miran naCin procenitelja
stvari, a onda ona prosapta jedva Cuj no samo jednu reC:
- Koliko? - klimnuvsi glavom prema kutiji. A pro-
sedi Covek, ne vadeéi cigaru iz usta, reCe:
- Nista.
Njegova pratilja gledala je kroz Zenu u krznu sre-
brne lisice.
Sagao se i pruiio joj Citavu kutiju, namestivsi pai-
ljivo njene otvorene strane poklopca.
— Hvala... — kazala je.
— Zasto si joj poklonio? ~ upita ga mlada iena.
Gledao je kako odlazi niz Buvlju pijacu s kutijom u
naruCju:
- "lb je njeno - reCe.
 GOLF KLUB

KoraCam kroz Kosutnjak preko susketavog Zuto-

zlatnog tepiha uvelog liséa, tragom jedne stare ljubavi,
bas kao sto su posleratne generacije isle tragom Prve
proleterske brigade.
Na samom vrhu Kosutnjaka stoji jos uvek zavejan
liséem stari Golf-klub. Jos od pre Drugog svetskog rata
ovde niko nikad nije zaigrao tu anglosaksonsku igru s
lopticom i stapovima, ali stari naziv ovog mesta odriao
se do dana danasnjeg. Posto su se otmeni igraCi golfa
zavukli u misiju, to jest golf-rupu, 1947. u klub su ka-
mionom marke ,,dodiafrikanac“ dovezli nas, rahitiCnu
beogradsku decu na oporavak.
Beograd nam je izgledao daleko kao da je na kraju
sveta. Ni najhrabriji medu nama (a bili smo ratna deca)
nije se usud-ivao da pobegne kuéi kroz gustu sumu
Kosutnjaka, jer smo jos uvek verovali da se u njoj kriju
Nemci i divlje zveri. Ispod Golf-kluba bio je Pionirski
grad kroz koji je prolazio pravi mali deCji voz — poklon
pionira iz Sovjetskog Saveza, ili delo ruku nasih udarni-
ka. Prvi put u iivotu video sam jednu tako luksuznu
kuéu s kaminom u koji je Covek mogao da se sakrije i
gipsanim stukaturama po tavanici. IspriCali su nam da
su se tu pre rata zabavljali kapitalisti i mi smo ih mrzeli
92 MOMO KAPOR

iz dubine duse. Posle je Golf-klub izvetrio iz mog seca-

nja poput kuée duhova...
Izronio je ponosno u zimu 1958. kada se po Beogra-
du proCulo da je u njega stigao prvi diuboks u gradu!
Naravno, tamo su odlazili samo retki, oni koji su u
to vreme imali kola. Bilo je to preotmeno i preskupo
mesto za nas, ali radoznalost je bila snainija od siro-
mastva. Jednog decembarskog popodneva, krenuo sam
u Golf s devojkom u koju sam bio smrtno zaljubljen.
Stigli smo tramvajem broj tri do TopCidera, a zatim
pokraj HajduCke Cesme poCesmo da se penjemo
preCicom uz korito presahlog potoka ka Carobnom bre-
gu na kojem se nalazio prvi diuboks. Dobro, usput smo
se nesto kao malo ljubili i valjali po liséu gospodina
Zozefa Kozme, jer je decembar bio bez snega, ludirali
se i prevrtali preko glave, a onda, pred nama poput
dvorca grofa Zende iskrsnu to Carobno zdanje. Otresli
smo granéice i lisce sa odeée i usli leierno unutra, kao
da smo bas minut pre toga parkirali nepostojeci auto-
mobil.
Nisam mogao da prepoznam stari Golf! U onom ve-
likom kaminu pucketala je prava vatra, stolovi su bili
prekriveni stolnjacima od batista, a izmedu njih su se
poput senki kretali elegantni konobari s posrebrenim
posluiavnicima.
Na stolovima su gorele sveée, a u dnu, kao neko
boianstvo elektronske civilizacije, stajao je diuboks ra-
sipajuéi obojenu svetlost na sve strane. Gospode! Nala-
zili smo se u raju!
MuziCka masina gledala nas je prezrivo, kao sto
Marsovac posmatra niia biéa. Cini mi se da je trebalo
ubaciti tadasnjih metalnih dva dinara, pa da se Citava
stvar zavrti, zablista i zatrese od muzike. Naruéili smo
ONAI OFF PRICE 93

dva Caja s rumom, izdriali prezir konobara i razmenili

sve preostale pare, ostavivsi samo za povratnu tramvaj-
sku kartu na liniji broj tri.
Seéam se, izabrali smo Bili Holidej. Pevala je Dim u
tvojim 0c“ima. Slusali smo je ni sam ne Znam koliko pu-
ta, zaneseni tim barsunastim napuklim i maznim glasom
boje nikotina i mekote breskvine koie, gledajuéi se sve
vreme oCi u oCi, u kojima jos nije bilo dima i razoCara-
nja. Na kraju, pala je uveliko noc, ostadosmo samo sa
po dve metalne dvodinarke za tramvaj. Pogledali smo se
i bez reCi odluCili: Cuéemo jos dva puta staru Bili i vrati-
ti se peske u grad! Slusali smo je sanjareéi o tome kako
bi bilo lepo da je Golf nasa kuca i da se ne vracamo u
bedu 1958. Kada se jedanput obogatim, obeéao sam
svojoj maloj prijateljici, kupiéu Golf-klub i najlepsi
diuboks koji ée svirati za nas i nase prijatelje, a da se ne
mora ubacivati novac. E pa, nisam ispunio obeéanje.
Naialost, nisam se obogatio, a i muziCke masine su vec
odavno izasle iz mode.
Spustali smo se, taCnije klizili i valjali, niz preCicu
kroz sumu tamnu kao vreme, a zatim satima pesaCili i
pesaCili preko Dedinja, kroz jednu ulicu u kojoj su se
nalazile diplomatske rezidencije s travnjacima i milicio-
narima koj i su kunjali u straiarama.
Odjedanput, privuCe nas svetlo iz ogromnih prozo-
ra jedne vile. Cula se udaljena muzika i prigusen iamor
zvanica. Stali smo kao opCinjeni i piljili u taj nestvarni
srecni svet i diinovsku ukrasenu jelku. Svetlo je padalo
na moju ranu ljubav i njen izlizani, istanjeni mantil od
kamilje dlake, koji je dobila preko organizacije ,,Care“,
na njene dotrajale plitke cipele ravnih peta i njene oCi
boje badema, blede jagodice i sjajnu tamnu kosu nijan-
se divljeg kestena. Stajala je kao ukopana pred tim pri-
94 MOMO KAPOR

zorom, niala svrgnuta princeza Cijeg su oca ubili 1948. a

nju i majku preselili iz jedne sliCne vile u dvorisnu kuhi-
nju neCijeg zajedniCkog stana. Zidovi te kuhinje, seéam
se, bili su prekriveni zelenkastom vlainom memlom, pa
sam jedanput (da je utesim) vrhom kuhinjskog noia u
jednoj jedinoj liniji nacrtao njen ljupki profil, verovat-
no svoje najvainije slikarsko delo u iivotu. Stajali smo
tako, neko vreme vireéi u raj, sve dok nas nije oterao
milicionar, a onda smo nastavili da pesaCimo, Cini mi se,
sve do jutra.
Ponekad odlazim na diplomatske prijeme u tu ulicu.
Ispratio sam generacije ambasadora. Samo uCtivi kono-
bari neprozirnih lica i ja pamtimo male diplomatske taj-
ne i koketerije. Oni me znaju jos iz onih vremena dok
su me prijemi zaista radovali i kada nisam bio dosadan
sam sebi. Samo oni znaju kako i koliko da mi sipaju
viskija u Casu.
Odlazim, dakle, ponekad u tu kuéu i posle serije
lainih i uCtivih osmeha koji nista ne znaCe, i gledam
kroz prozor hoéu li sluCajno naiéi osvetljenim trotoa-
rom s malom ljubavlju iz pedeset i osme. Sto vise pijem,
verujem da Ce se to dogoditi.
I gle, evo zaista nailazi neki mladi par; zastaju pred
osvetljenim prozorom i penju se na nisku ogradu da nas
bolje vide.
Stojim i gledam ih: isti sjaj u oCima i kosi, isti po-
kret i ista pohabana odeca. Odakle se vraéaju u moje
pice?
Znam, oni zavide meni, a ja njima.
Ipak, niko od nas se ne bi menjao.
,,Ostalo je Cutanje“, rekao je Hamlet umiruci.
 ODRI, MOJA LJUBAV

Odri Hepbern me je prvi put primetila tek negde u

septembru 1954. u plisanoj sali jednog bioskopa koji je
mirisao na mentol-bomone i nosio zvuCno ime — ,,Impe-
rijal“. Uhvati me panika kada se samo setim koliko smo
vremena do tada propustili nas dvoje. Odri i ja. Seéam
se svega, bas kao da se dogodilo juCe: upravo sam bio
raskinuo sa starom Avom (Gardner) u filmu ,,Bosonoga
kontesa“ zbog nekog sasvim proseCnog toreadora sa ko-
jeg nije skidala oCi. Kupio sam kartu za film ,,Praznik u
Rimu“ i seo u drugi red partera desno. Seéam se dobro,
bas te nedelje dobio sam nov diemper sa izvezenim je-
lenima. Jeleni su te godine bili u modi. Patio sam kao
ubogi davo sto mi je na grudi mogao da stane samo
jelen i po, jer sam bio Zgoljavko, dok su moji drugovi iz
razreda nosili i po sest jelena-kapitalaca u trku. Odri
Hepbern je izgleda najpre primetila mog snuidenog je-
lena i po, a tek onda mene. Upravo se ljubila sa onim
naduvenim Gregori Pekom, koji je u tom filmu igrao
ameriCkog novinara, kad se iznenada zagleda u parter
desno. I Gregori je osetio da se dogada nesto Cudno, pa
je pokusao da je na brzinu odvuCe u Vilu Borgeze, ali se
mala Odri neprestno okretala traieéi me po sali. Da je
samo sisao dole u parter, dobio bi takavvdon u trbuh da
bi me pamtio dok je iiv! Ali nije sisao. Sta mi je drugo
96 MOM0 KAPOR

preostalo nego da grickam semenke i Cekam sutrasnju

predstavu? I ponovo se dogodi ista stvar: i na matineu
od deset i u dva, Cetiri, sest i osam... Stalno me je gleda-
la.
Bio je to priliCno jadan i pohaban bioskop u kome
se oseéao zadah obliinjeg toaleta. Gazilo se do kolena
kroz ljusture semenki. Ali mala Odri me je spasavala —
nisam primeéivao ni taj grad, ni njegove bioskope, ni
stanovnike, nista. Iduée nedelje opazise da izmedu Odri
i mene postaje ozbiljno, pa su skinuli film sa programa.
Tako vam je to u provinciji! Ne daju ti da se istaknes,
izdvojis! SvlaCe te u svoje blato. Provincijalci! Ali znao
sam dobro da ce se Odri Hepbern kad-tad veé jedanput
pojaviti.
I pojavila se, i to gde — u bisokopu ,,Drina“, posle
osamnaest meseci Cekanja. Iz novina saznadoh da se
udala za nekog tipa koji se zvao Mel Ferer, mislim. Vi-
deo sam ih u filmu ,,Rat i mir“ (ameriCka verzija) bez
veze, odmah sam znao da ga ne voli, da je sa njim samo
onako. I opet se ponovi ista stvar: Cim me je ugledala —
sedeo sam i ovaj put u drugom redu partera, desno -
odmah mi se osmehnula. Kao da je htela da mi kaie da
samo mene voli, u njenom srneéem pogledu bilo je
neCeg izvinjavajuéeg. Uostalom, i ja sam se zabavljao sa
jednom malom iz sedmog be, kojoj su se neprekidno
znojile ruke dok smo se driali za vreme filma. Kosa joj
je mirisala na sirce. Odvedoh je jos iste veCeri na pred-
stavu od dvadeset i trideset i, moram da priznam, tu sam
napravio veliku budalastinu: ljubomorna Odri nije htela
ni da me pogleda!
Trebalo je da produ Cetiri i po godine pa da se stvar
izgladi i da se opet sretnemo u filmu ,,Ljubav po pod-
ne“, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer je
ONAI OFF PRICE 97

pokojni Gari (Kuper) bio lafCina i nije pravio pitanje.

Te zime zbog male Odri upropastih svoj zimski kaput.
Sedeo sam u bioskopu ,,Balkan“ pored velike peéi
,,bubnjare“, koja se loiila pilotinom, i nisam ni primetio
da mi se kaput zapalio. Onako bez kaputa, razboleh se
od upale pluéa i jedva sam izvukao Zivu glavu, jer smo
bili u zavadi sa okolnim narodima pa nam niko nije
prodavao lekove. Dobro je sto Odri Hepbern nikada
nije saznala nista o tome. Imala je, jadnica, i svojih bri-
ga. Citao sam da je najzad ostavila onog éelavka Mel
Ferera i da se udala za nekog drugog tipa, isto tako
nesimpatiCnog. Patili smo oboje.
Poslednji put videh je kako jede pon-Cips u ,,Do-
ruCku kod Tifanija“. Pomislih da je ipak dobro sto ni-
smo otisli predaleko sa nasom vezom. Ja sam bio u
najboljim godinama, a ona je veé lagano venula. Pogledi
nam se susretose iznad onih bitangi u prvom redu par-
tera (neprestano su se gadali kuglicama od hartije, sto-
ka jedna!) i njene oCi napunise se suzama. Oboje smo
oseéali da nam je to poslednji susret. Sedeo sam u sali
jos dugo posle slova THE END, sve dok me razvodnica
nije izbacila napolje.
Odri, moies li da mi oprostis, Odri, sve moje kasni-
je veze? Ljubav sa platinastom Merilin Monro, i sa brb-
ljivom Briiit Bardo, pa posle nje sa Antonelom Lualdi,
naCitanom Monikom Viti i sasavom Diuli Kristi? I uvek
su pokraj njih, kao po nekom pravilu, bili neki zadovo-
ljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim
satovima na dlakavim rukama: govorili su vesto strane
jezike, bas kao sef recepcije u hotelu ,,Evropa“; bacali
su tek zapaljene cigarete dok smo mi moljakali jedan
drugoga: ,,Ostavi da pusim!“ I svi oni rasturali su se od
ljubomore, Odri, zaklanjali vas, glumice ramenima i
98 MOM0 KAPOR

mantilima, pokretnim krovovima automobila, svim i

svaCim, od nas gladnih i Zednih velikog sveta i devoj aka
Cija kosa ne mirise na sirée.
I mogu vam reéi da nema strasnije i oCajnije bitke
od one koju decenijama vode mali sivi provincijalci,
izlizanih rukava, sa svojim suparnicima sa filma.
Jer, to je bitka bez ikakvih izgleda na pobedu.
 PORAZ

Nisi lep al’ si drag Bel Ami...

(Stari slager)
Stajali su sa rukama u diepovima i razgovarali, pra-
teéi krajiCkom oka ljude iz orkestra koji su se priprema-
li da zasviraju novu igru. Bili su tu: Pupa Hava, Hozn,
Aladin, Kalauz, Hapac, Kilo, Lepi, Coka, Baéko, Maki,
Cimer, Buraz, Vito, Ciga, Bel Ami i jos neki momci iz
mladih razreda.
Velika gimnastiCka dvorana Gimnazijuma, nepre-
gledno prostranstvo parketa koji je blestao pod svetlom
golih sijalica, pretvarala se jedanput nedeljno u salu za
igranke.
U svojim najsveCanijim odelima, mladiéi su stajali
uz samu ivicu te parketirane pustosi, odmeravajuéi sa
neprijateljstvom jedni druge. Njihove preterano usjaje-
ne cipele i posudene kravate odavale su pailjivo skriva-
no siromastvo. Ziveli su od subote do subote u gradu,
daleko od bilo kakvih uzbudljivih doiivljaja, po kuhi-
njama i sobama sa krkljavim radio-aparatima koji su
prenosili udaljeni iamor neke srecnije planete.
Devojke su tada nosile siroke suknje, stegnute u pa-
su jeftinim plastiénim kaisevima, a iz njihove kose sirio
se miris parfema ,,Crna maCka“. Kad bi prelazile salu, te
100 MOMO KAPOR

haljine su se klatile tamo-amo, poput zanjihanog

abaiura stone lampe.Na igrankama je obiCno bilo mno-
go vise mladiéa nego devojaka, ne raCunajuéi one ne-
sreéne ienske sluCajeve, zaboravljene po uglovima. Bilo
j e potrebno Citavo malo lukavstvo da se stigne na vreme
do partnerke na ples: Citava mala taktika da bi se brzina
denfovala, a na lice navukao ravnodusan izraz u trenut-
ku kad se prsti dotaknu devojaCkog ramena. Zbog toga
su mladiéi, ne prestajuéi sa razgovorom, zauzimali pozi-
cije za start, pribliiavajuéi se gotovo neprimetno izabra-
nim devojkama, korak po korak, jedva primetljivim
pomicanjem donova po patosu. Istovremeno, morali su
paziti i na bubnjara koji je sa Cetiri kratka udarca palice
po Cineli davao orkestru znak za poCetak svirke. Za ta
Cetiri jedva Cujna udarca znali su samo momci po-
sveceni u tajnu — veterani gimnastiCke sale, najlukaviji i
najhitriji lovci gimnazijalki i studentkinja iz provincije.
Ta Cetiri krhka udarca vainija od revolverskog hica star-
tera na olimpijskoj stazi dugoj sto deset metara sa pre-
ponama, taj znak koji otvara kapije raja u zemlji Bogu
iza leda, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom
prvih cigareta u Zivotu i prvim poznanstvom sa zano-
snim mirisima mladih Zenskih vratova, trenutak koji
malim bludnicama otvara kapije straha izazvanog blizi-
nom muskog daha; ta Cetiri takta ljubavi i smrti — Cetiri
takta kojih Ce se Bel Ami seéati i na samrtnoj postelji -
a sve to u nevainom gradu u kome je prvi put upoznao
vrtoglave dubine bluda.
Ponekad bi sviraCi prevarili mlade lavove. Bubnjar
bi uzeo palicu u ruke i izveo svoja Cetiri Cuvena udarca,
na sta bi momci jurnuli ka partnerkama koje su se luka-
vo igrale ravnodusnoséu i svilenim maramicama. I u
onom blagoslovenom trenutku, kada bi ih se dotakle
ONAI OFF PRICE 101

muske ruke pozivajuéi na igru, u Casu kada je bitka iz-

gledala sasvim dobijena, orkestar bi grmnuo ,,tus“, pa bi
trubaC uz ciniCan naklon izgovorio najstrasniju reCenicu
na svetu: ,,Dame biraju!“
Bel Ami je pravio plan: potrebno je biti dovoljno
brz i izabrati taCno onaj trenutak u kome se zavrsava
kucavi znak, a poCinju prvi taktovi igre, ali ne toliko
hitar da se na vreme ne prepozna zamka. Vest poput
izgladnele i dugo proganjane zveri koja vreba hranu,
uspevao je da se ubaci u to meduvreme, u taj kratki,
gotovo nepostojeci pasai, i da pri tom poputk1izaCa na
ledu izvede okret i iznenada se nade licem u lice sa
buduéom partnerkom, izbegavsi da Citava stvar izgleda
nametljiva i dugo Cekana.
Stajali su tako izigravajuéi nehajnost, a klavirista je
uporno zapoCinjao priCu sa bubnjarom koji se igrao pa-
licama. Zatim su podesavali instrumente traieéi neka-
kav zvuk - prokleti idioti koji setaju po Bel Amijevim
iivcima poput pelivana — da bi Cas kasnije izmislili ne-
kakav blesavi vic, pa su se cerekali dok se njemu koCio
vrat od gledanja iskosa u devojku koju je izabrao,
plaseéi se da mu ne klisne u sasvim drugi kraj sale, gde
bi lov bio sasvim onemoguéen.
Devojka sa kojom je nameravao da igra bila je
nesto starija od ostalih u dvorani. Njena leda i njene
misice nalazili su se na samoj ivici zrelosti. Bel Ami je
danima izdaleka pratio njen hod ulicama, poznavao je
naCin na koji nosi knjige ili zabacuje kosu nervoznim
pokretom glave, a nekoliko puta njene oCi u prolazu
zadriaée se duie nego sto je prirodno na njemu, na-
smesene i ispitivaCke (ili mu se to samo Cinilo?), tako
da je malo-pomalo podigao Citavu gradevinu pomoéu te
nepoznate osobe, neku vrstu zida kojim je uspevao da
102 MOMO KAPoR

se zastiti od sopstvenog grada. Zamisljao je buduée

veCeri u nekoj nestvarnoj sobi i brzi prolazak ulicama
koje bi u tom sluCaju izgubile za njega svaku vainost.
Kada bi j e posedovao, postao bi na neki naCin posveéen
u tajnu, i ona bi ga Cuvala od svakodnevnih profesorskih
muCenja i poniiavajuéih preskakanja konja na Casovima
gimnastike. Sve bi bilo moguce izdriati kada bi ga ona
Cekala na izlasku iz skole, u onim maglovitim jesenjim
veCerima u kojima uliCna svetla pretvaraju sumorni
grad u jos sumorniju tamnicu.
Bel Amiju se u to vreme desavalo ono sto se pre ili
kasnije dogada svim uCenicima sedmog razreda gimna-
zije kada preziru svoje godine, Zeleéi da sto pre budu
primljeni u klan odraslih ljudi. Pripadao je onoj vrsti
preterano osetljivih deCaka koji su ustrojstvo gimnazij-
skih pravila mrzeli do te mere da su izlazak iz skole
oCekivali kao pretvaranje ruinog paCeta u belog labuda.
Ne znajuci da iskoriste prednost svojih godina, opo-
nasali su manire starijih, Cekajuci strpljivo svoj trenutak
u kome ée se godine poklopiti sa njihovom sopstvenom
predstavom o njima samima.
U ovom trenutku, dok prilazi devojci sa leda, Bel
Ami je umorni veteran koji je preiiveo gomilu vaz-
dusnih bitaka, mesavina razoéaranog Remarkovog dok-
tora Ravika i Gari Kupera kada prelazi prostor izmedu
dva uperena revolvera na prasnjavom trgu vestern-gra-
diéa. Na nekoliko koraka od devojke zaCu Cetiri udarca,
a zatim bi obmotan lepljivom grmljavinom saksofona
koji su zapoCinjali uvodnu temu u melodiju ,,Covek ko-
ga volim“. Taj tuleci oblak provincijskog zvuka kroz koji
se probijao prema crnom puloveru i siskama na Celu
spustenim sve do trepavica, pokloni njegovom kretanju
neoCekivanu eleganciju — a Cas kasnije zaroni u neki
ONAI OFF PRICE 103

Cudan miris, koji sigurno nije poticao iz njegova grada, i

jos Cudniji naCin igranja u kome se devojka priljubila uz
njegovo telo za nijansu Cvrsée nego sto su to dozvo-
ljavala pravila gimnastiCke sale za igranje. I ne gledajuéi
ga, ona podiie svoju ruku pa on oseti na vratu laki do-
dir mekih prstiju, a sasvim dole pritisak Cvrstih i u isto
vreme toplih butina koje su se njihale praéene kola-
njem truba prigusenih denferima. Za trenutak potpuno
ga napusti laina veteranska sigurnost - i sasvim izgubi
glavu oseéajuci kako se vraéa u svoju skolsku klupu,
preplasen, povreden i uzbuden do krajnjih granica.
Smetalo mu je i to sto nije mogao sakriti drhtanje ruke
kojom je driao njenu i osetno klecanje nogu - ali devoj-
ka, izgleda, nije nista primeéivala — vodila ga je kroz
lavirinte saksofona, zaneta svojom igrom i sigurnoséu
zrele maCke.
— Dolazite li Cesto ovamo? — promuca Bel Ami
oseéajuéi i sam besmislenost tog rutinerskog pitanja. A
odmah zatim, ne Cekajuéi odgovor, reCe zapinjuéi: — Ne
sviraju lose! — i to je bilo sve sto je uspeo da izgovori, a
igra je veé bila zavrsena i oni su stajali oCekujuCi nasta-
vak. Prvi put oseti da ne zna sto da uCini sa rukama. Da
ih stavi u diepove, bilo je nepristojno. Nije mogao ni da
se igra k1juCevima jer ih nije imao. Da ih skrsti na gru-
dima, nije mu se dalo - nekoliko momaka stajalo je u
toj pozi oko njega, a on nije ieleo da se ponavlja.
— Lepo je... reCe devojka zirkajuéi po sali.
— A meni je dosadno!
- Zasto onda dolazite? - upita ona i prvi put ga
pogleda sa stvarnim zanimanjem.
- Sta bih drugo radio dok sam tu?
— Niste odavde?
104 MOMO KAPoR

On joj reCe ime velikog grada koji nikad nije video

sam u bioskopu.
Nastavise da igraju, i Bel Ami vise nije mogao da
zatvori usta. Prepriéavao joj je hiljadu sitnih anegdota
koje je Citao u novinama, hvalio se svojim poznanstvima
sa slavnim liCnostima, a njen somotasti pogled lagano se
nalivao divljenjem.
Bilo je to pravo malo Cudo. ReCi kao da su provalile
branu od zuba, jedan sasvim drugaCiji, briljantni Bel
Ami poCinjao je da izvodi sloiene figure ,,bugi-vugija“,
koji je te zime sa zakasnjenjem osvajao grad, ne preki-
dajuci svoju priCu, vest i elegantan, brz i uspesan, zavod-
ljiv i uCtiv - sasvim drugaCiji od onog koji se svakog
jutra penjao uz klizave stepenice gimnazije, koraCajuCi
kao konj koga vode na klanicu.
Vise nisu primeéivali pauze izmedu igara, vise se
nije znalo kada biraju mlada gospoda, a kada dame, sala
se stapala u bezbroj svetala, dok su se igraCi pred njego-
vim, sreéom ozarenim oCima, pretvarali u blistavi zid
smrti koji vozaC motocikla ne uspeva ni da primeti, za-
net svojom hazardnom brzinom, osloboden teiine i svih
fiziCkih zakona.
Na kraju tog vrtoglavog tobogana, prosavsi kroz
guivu garderobe i miris sirotinjskih kaputa, koji su svo-
je vlasnike napreCac vracali u periferijske ulice iz kojih
su pokusali pobeéi, njih dvoje se nadose na ulici zasuti
sneinim konfetama. Duboko zavuéenih ruku u diepove,
Bel Ami je skrivao dotrajalost svoga zimskog kaputa
dobijenog na stovaristu CARE. Jos uvek je govorio o
svojim glumaCkim planovima tamo u glavnom gradu i o
kafanama u modi, gde su svi gosti i kelneri bili na ti,
vezani dugim prijateljstvom.
ONA I OFF PRICE 105

Stigose zatim do devojCine kapije, mraCnog tunela

kroz koji je duvao vetar raznoseéi dubre iz pretovarenih
kanti. Prasnjavo gvoide sa ornamentiranom vizijom ne-
kog austrougarskog arhitekte, koje je trebalo da
predstavlja Cudo ljupkosti, baci zaista Carobnu senku na
njeno lice i trepavice sa kojih se cedio sneg. Zastase
trenutak naslonjeni na kante za dubre, obmotani mirisi-
ma prvog snega i prosutog pepela ohladenih peéi, pa
Bel Ami reCe:
- E, pa onda... — a odmah zatim zagnjuri svoju glavu
u njen kaput, osetivsi se potpuno bezbednim. Celo to
vreme nepoznata devojka je pevusila melodiju njihove
poslednje igre. Kompozicija se zvala ,,AmeriCka patro-
la“. Momci iz orkestra su danima odlazili u bioskopsku
salu sa notnom hartijom i baterijskim lampama da za-
pisu note iz filma u kome je svirao orkestar Glena Mile-
ra.
Bel Ami je znao: sad ili nikad — i njegove usne jur-
nuse ka toj ruiiCasto vlainoj povrsini lica pa, naravno,
pogodise najpre nos, a posle uho, jer je devojka mazno
izmicala glavu, plaseéi se oCigledno virtuozne tehnike
velegradskog zavodnika. 'l'l'Cao je zatim preko belih, ne-
dirnutih povrsina snega, gadao u letu grudvama limene
lepotice sa frizerskih firmi i najzad, sam sa svojom taj-
nom, zaspao u svom lisiéjem leglu, toploj zasedi noci.
U onim Casovima pred jutro, kad su mladiéi njegove
epohe ustajali u sobama zamrznutih prozora, nesreéni
zbog dana koji neée doneti nista novo, Bel Ami napusti
svoju logu sa oseéanjem da ga od danas pa sve do smrti
oCekuju sami pokloni prebogatog nepoznatog darodav-
ca, koji je najzad uvideo da on zasluiuje vise od ostalih
u ovoj rupi od varosi.
106 MOMO KAPOR

Nikoga ne zateCe u kuhinji. Svi su veC bili otisli na

posao. Odseée krisku hleba koja se mrvila pod noiem, a
preko nje namaza tanak sloj masti i sve posu kao cigla
crvenom paprikom. Diepovi kaputa veé su mu bili na-
trpani sveskama i jednim raskupusanim primerkom
,,Lingva latine“. Tada se seti da ima Cas gimnastike i da
mora vuéi sa sobom one odvratne gumene patike — po-
traii ih i smota u novinsku hartiju, pa se sjuri niz stepe-
nice, proizvodeéi potpeticama zvuk sliCan preletanju
nokta preko dirki klavijature.
U razredu ga zapahnuse mirisi mokrih daCkih kapa,
jeftinog ulja za patos i ugljene prasine. Obrisi uCionice
su se gubili u toploj izmaglici pokvarene ,,Kraljice
peéi“, dok je on iz poslednje klupe zurio kroz prozor
prema brdima sanjareéi o sinoénjoj lepotici, o tome ka-
ko mora da izgleda kada naga leii na odranoj koii surog
medveda ispred kamina. OCigledno, sarmiranje je uspe-
lo! Prede superiorno pogledom preko idiotske galerije
svoga razreda — ko se od njih mogao pohvaliti jednom
dvadeset petogodisnjom studentkinjom koja tako vesto
barata nepcima, jezikom, pa Cak i zubima kada se ljubi u
tajanstvenoj kapiji. Niko od njih! Bel Ami povrati
izgubljeno poverenje u sebe; sada je pouzdano znao da
je izabranik sreée.
Tako neprimetno proletese Casovi latinskog, fizike i
geografije a da nije primetio Cak ni lica profesora, isto
tako bezbojna kao sto su i zidovi uCionice.
Oduvek je imao urodenu odvratnost prema Casovi-
ma gimnastike. Poput mlade Zivotinje, oseéao je nela-
godnost ulazeéi u svlaCionicu ispred sale, gde su se gura-
li njegovi vrsnjaci pokazujuéi nezdravu boju koie i
bubuljice. Oko njih se sirio neprijatan zadah znoja i
prasine sa patika. LiCili su na krdo uhvaéenih, ruinih
ONA l OFF PRICE 107

zveri. Bel Ami se najeii kada ga dotaCe neCije golo ra-

me, a sasvim ukoCi kada otpoCe guranje po betonu uz
mutirajuéu ciku i Cudno, polupedersko uzbudenje na
ivici histerije. Gadio se svojih tankih nogu posutih ma-
ljama, i svojih ruku na kojima nije bilo ni traga misiéa.
Nervirao ga je i dres od crnog satena pri Cijem se dodiru
najeii koia, kompletna glupost situacije koju nije mo-
gao izbeéi, susret sa profesorom veCno uvuCen0g stoma-
ka sto uiiva u svojoj nadmoéi praveéi CuCnjeve i dosko-
ke ispruienih ruku u nekom, samo njemu razumljivom
gimnastiCkom ritualu. Sve te stvari Bel Ami niti je vo-
leo niti razumevao. Stvoren od sasvim drugog materija-
la, nije pristajao na srdaCnost tog profesora, koji je ne-
prestano upotrebljavao reCi ,,momci“, ,,CoveCe“ ili ,,ki-
lavko“, stvarajuéi atmosferu pripadanja muskom krdu.
Bel Amijevo unutrasnje ustrojstvo spadalo je u onu fa-
miliju osamljenih muijaka koji love samo za sebe u
Cestarima sopstvenih izmisljotina. Sveden sada na
obiCnog uéesnika sletskih veibi, on, kome su oteti svi
trikovi, Cak i izuzetno maCkasti hod koji je bio izbrisan
svirepo preciznim taktovima ,,jen’—dva, jen’-dva“! -
oseéao se degradirano dok je stajao u stroju, opkoljen
sa svih strana mesom svojih drugova.
Gekali su na nesto, ne zapoCinjuCi Cas.
UvuCen u sebe, Bel Ami je kao iz kornjaCine ljustu-
re posmatrao salu koja mu je liCila na srednjovekovno
muCiliste, sa svim onim karikama, vratilima i pocepa-
nim strunjaCama. Plasio se pada, a svaki od ovih pred-
meta ga je izbezumljivao svojom besmislenoséu. Bio je
duboko uveren da je svet svakako potpuno poludeo ka-
da uzima ozbiljno ove smesne naprave naterujuéi ra-
zumne ljude da ih ko zna zbog Cega preskaCu ili se
vesaju o njih. Sem jednog hroniénog debeljka koji je
108 MOMO KAPOR

imao neverovatno ljubiCaste iks noge, bio je neosporno

najnespretniji veibaC na spravama u skoli. Na otvore-
nom prostoru stvar se iz osnova menjala. Bel Ami je
redovno pobedivao u svim trkaCkim disciplinama, ne to-
liko zbog Zelje za uspehom koliko iz Cistog gadenja koje
mu je pomagalo da trCeCi stavi iza sebe tu smrdljivu
rulju sto je dahtala poput Copora lovaCkih kerova. Ne
dodirujuéi gotovo zemlju, trCao je beieéi od sveta u ko-
me se nekom greskom rodio; trCao je u stvari prema
moru, a nikada nije stigao do njega, jer su se izmedu
njih dvojice ispreCile visoke planine i neke druge okol-
nosti.
Najzad, njegova razmisljanja prekide reski pisak
profesorove zviidaljke. DeCaci se naglo ispravise i zau-
zese stav mirno.
Kroz siroka vrata gimnastiCke sale prvi put u istorij i
skole ude jedna iena. Odevena u crni triko i majicu bez
rukava, u snopu svetlosti koja je dolazila kroz prljave
prozore prelamajuéi se kroz milijarde Cestica prasine,
ona je delovala gotovo nestvarno - kao znak za Zenu i
njenu sustinu svedenu samo na siluetu. Ugledase napete
lukove njenih bokova i tamne vrhove grudi, sve to oba-
vijeno oreolom svetleée prasine. Bili su opCinjeni, i ne
primeéujuéi da su za mladom ienom u salu usli i neki
drugi, njima nepoznati ljudi sa sveskama i stopericama.
Gledali su u nju kao u dugo prieljkivani san. Nemirne
noéi u sirotinjskim sobama, topline jutra i sve porno-
grafske fotografije kojih su se ikada doCepali u Zivotu,
veé izbledele od mnogih kopiranja i dodira - sve se to
slilo u jedan utisak u kome uCenici sasvim zaboravise na
deprimantni izgled svojih izbledelih i neuhranjenh zim-
skih tela. Otrezni ih sportski bariton njihova profesora,
koji reCe:
ONAI OFF PRICE 109

— Momci, danas morate biti izuzetno pailjivi na

Casu! Od toga zavisi uspeh moje mlade koleginice koja
Ce sada polagati ispit za profesora fiziCke kulture!
Pokazavsi niz belih zuba, on pljesnu onog debelog
kilavka po stomaku: ,,Uvuci tu vaterpolo loptu,
momCe!“ na sta deCaci prsnuse u smeh, vise da otklone
nelagodnost, nego zbog uspelog vica.
Zena tada izade iz svetlosne zavese i stade pred
njih, takode uznemirena svojim otkrivenim telom.
Bel Ami tada vide da je to njegova sinoénja partner-
ka sa igranke, a nevidljiv udarac u pleksus sasvim mu
preseCe dah.
Buduéa profesorica poCe sa uobiCajenim komanda-
ma. Najpre trCanje ukrug oko dvorane, zatim prevrtanje
preko glave, a onda Bel Ami vise nije imao gde da sakri-
je glavu - dosla je na red veiba na karikama i kolona se
vrtoglavo smanjivala pred njim dok su se karike opasno
primicale.
Jos trojica, dvojica, jos samo jedan — i on se nade
oCi u oCi sa devojkom u crnom trikou. Gledala ga je sa
blagom nevericom koju smeni zaledeni smesak.
Bel Ami odstupi od strunjaCe i, uhvativsi zalet, na-
pravi okret u karikama. Nedostajao mu je jos samo de-
lié snage, onaj zalogaj mesa koji bokseru nedostaje da
bi izveo poslednji, odluCujuCi udarac u ringu. Ali njego-
ve misice naCinjene od lukavstva lisice, kostiju i koie,
lose uhranjeni misici deCaka koji je upoznao glad ratnih
dana, nikada do kraja najeden, Cak ni u najbednijoj po-
slastiCarnici najsiromasnijeg od svih siromasnih grado-
va, taj presudni delié snage koji je poput oCajniCkog
signala tonuéeg broda dopirao iz njegove svesti do nje-
govih tetiva, koje, mada su Cule naredbu, nisu mogle da
je poslusaju, driao ga je u pat-poziciji, ne uspevajuéi da
110 MOMO KAPOR

ga prebaci preko nevidljive ose ravnoteie — ne dozvo-

ljavajuéi mu ni da se Casno vrati u normalan poloiaj.
Visio je tako pred oCima iene, svestan iscepanih patika
koje je morala videti odozdo, svestan ruinih nogu i pe-
gave koie. Gledao je svoju sinoénju izbaviteljicu izvrnu-
tu naopaCke, dok mu je do usiju dopirala graja dvorane
- besmisleni saveti i krici uvreda. Taj zvuCni zid i slika
na glavu izvrnutog parketa, sto je u tom Casu liCio na
Zutu puCinu videnu iz aviona, ostar bol dlanova koji su
pekli slepljeni u drvo karika, i oseéanje nemoéi pred
ovom svemoguéom Zenom, gomilom drekavaca i izvrnu-
tim preteéim izrazom profesora, nemoé pred gradom iz
koga se nije moglo pobeéi, kao sto je nemoguée bekstvo
iz lonca glatkih zidova - sve to i jos mnogo drugih stvari
proletese kroz glavu sirotog Bel Amija, dok je onako
raspet visio izmedu neba i parketa Citavu jednu veCnost,
a moida i duie od toga, sve dok mu se prsti sami od
sebe ne rastvorise a on tupo pade na strunjaCu pred
devojCine noge.
 PRIJATNO MESTO

- Halo! — pozva mladi Covek kelnera. - Halo, kel-

ner!
Kelner je imao prosirene vene i bio je veoma star.
To se sasvim lepo moglo videti kada je iz polutamne
kuhinje izasao na svetlo dana.
- Gle, koga to vidim? - osmehnu se on. - Odavno te
nije bilo.
- Poslovi... - reCe mladi Covek, a zatim se okrenu
Zeni koja je sedela za njegovim stolom: ~ Svida li ti se
ovde?
- Zaista prijatno mesto... Volim ovakva mesta.
— Kako ti je majka? - upita kelner, otresajuéi salve-
tom nevidljive mrve sa stola.
- Poboleva — reCe mladi Covek. - A ti? Kako tebi
ide?
- Gura se...
— Bavis li se jos politikom?
- Ne, otkako su poskupele novine!
Covek stavi svoju ruku preko ruke mlade Zene:
- Ovde sam presedeo svoje najlepse godine.
- Je li? - reCe ona.
- Pa, sta biste za ruCak?
— Kakva j e kolenica?
112 MOMO KAPOR

— Nije losa — reCe kelner — ali biée bolje da uzmete

mlado jagnjeée.
- Litar kutjevaCkog ,,burgunca“ i dve zelene salate.
Salate, ako moie, odmah!
Kelner odsepa do subera, viknu kroz njega naru-
dibinu, a onda se ponovo vrati za njihov sto, noseéi u
ruci vazu sa dva karanfila.
— Dobro izgledas! - reCe. - Samo si se malo ugojio.
- Godine... - odgovori mladi Covek. — Zasto ne sed-
nes s nama?
— U sluibi sam — pokaza kelner na bluzu, a zatim se
okrenu mladoj ieni koja se igrala potpuno novom bur-
mom — izvinite, ako dosadujem — reCe — ali poznajem ga
jos kad j e bio ovoliki!
Zena se osmehnu:
- Onda sigurno znate i koga je sve dovodio ovamo?
- Tb vise nije vainol — prekinu celu stvar Covek. -
Znas — reCe — on godinama igra na prognozi! Jesi li
dobio sta u poslednje vreme?
— U ovom kolu devet pogodaka! Da je ,,Olimpija“
igrala nereseno, i da je ,,Zvezda“ tukla ,,Dinamo“...
— Sta je sa onim peCenjem? - prekinu ga mladi
Covek, pa kelner ponovo ode hramljuéi do kuhinje i ta-
mo isCeze na neko vreme.
— Ovo je zaista prijatno mesto! - reCe Zena. — I kel-
ner j e veoma ljubazan!
— 'lb je najbolji kelner u gradu! - reCe Covek. - Sa-
mo, nikako nije imao sreée.
Posle su mladi Covek i mlada Zena jeli mladu jag-
njetinu i pili kutjevaCki ,,burgundac“ preseCen sodom.
- Mislio sam da si u penziji? - reCe mladi Covek
kelneru, koji je skupljao tanjire. I
ONAI OFF PRICE 113

— I jesam. Ovde su me primili na ispomoé. Uosta-

lom, sta bih radio noéu? Veé godinama ne mogu da
spavam.
— Sta imate od slatkog? — upita mlada Zena.
— Orasnice, suva pita, palaCinke s diemom i orasi-
ma.
— Onda radije donesite kafe. Malo gorCe, molim vas.
Kad kelner ode po kafe, mlada Zena reCe polugla-
sno:
— Imam utisak da me ne voli preterano. Koga si sve
dovodio ovamo ranije?
- Varas se! Siguran sam da mu se svidas.
— Ipak, Zasto nas malo ne ostavi na miru?
Kelner stavi dve gorCe kafe pred njih:
- Pratim sve sto pises! — reCe. — Mislim, ne razumem
bas sve do kraja, ali ljudi ovde kaiu da si odliCan! Neki
advokati koji te Citaju. Stari Beogradani!
- Hoées li ,,kent“? — ponudi ga mladi Covek. Kelner
je uzeo cigaretu i pailjivo razgledao, a zatim stavio u
mali diep od bluze.
— Ne dozvoljavaju da se pusi dok radimo ~ reCe. -
One u nedelju si odliCno sredio! Hoée li ti odgovarati?
- Ne verujem - reCe mladi Covek i pogleda na sat. -
E, pa vreme je da se ide. Pisi!
Kelner napisa raCun miCuCi usnama dok je sabirao:
- Sest hiljada i dvesta pedeset...
Mladi Covek izvadi iz diepa zguivane novCanice i
stavi pored ceduljice taCno sest hiljada i dvesta pedeset
dinara.
- Jagnjetina ti j e bila odliCna! - reCe.
— Gle, tvoj poslednji Clanak! — nasmeja se Zena, po-
kazujuéi na kelnerov novCanik dok je slagao novac.
1 14 MOMO KAPOR

Olanak je bio presavijen naCetvoro i nalazio se od-

mah pored novCanica od pet hiljada. Iz ugla pored na-
slova smesio se zajedljivo mladi Covek sa fotografije od
pet cicera.
— Zamolio me jedan gost da mu ga donesem - reCe
kelner. — Zaturio j e taj broj.
Napolju je ulica bila tek polivena. Na svakom stolu
stajala je veza sveiih mladih rotkvica. Stolnjaci su bili
zakrpljeni ali ustirkani.
- Ovo je zaista prijatno mesto! - reCe iena mladom
Coveku uhvativsi ga ispod ruke. — I kelner je bio jako
ljubazan. Zasto mu nisi ostavio baksis?
Mladi Covek se okrenu ka izlogu kafane. Kelner je
upravo tresao mrve sa stola ili se pravio da ih trese.
Videlo se da je preturio toliko toga preko glave a da ga
sve to ipak nije slomilo. Videlo se jos iz njegovih pokre-
ta da je nekada imao svoju sopstvenu kafanu, da je
doCekivao goste na vratima u tamnom odelu i sedeo sa
njima barabar za stolom, priCajuci nedeljom pre podne
o politici. Videlo se jos da je posle toga prodavao sreéke
na ulicama, bio fotograf na Kalemegdanu, trgovao
voéem na veliko, osiguravao stanove od poiara i krade,
imao svoju taCnu vagu - taCno merenje, i da se na kraju
vratio kelnerskom zanatu.
- Stvarno, zasto mu uopste nisi ostavio baksis? -
ponovi mlada Zena mladom Coveku dok su ulazili u tak-
s1.
- 'lb je moj otac - reCe on.
 PRISLUSKIVANJE

- Sta bismo radili svake noéi pred gostionom da

nije njih dvoje?
- Koga bismo ogovarali?
- Je li joj to sin?
- Mogao bi da bude.
- Pa nije, valjda...
- Nego sta mislis?
— Boiel
— A ne smeta vam kad je muskarac stariji dvadeset
godina?
— Tb je, ipak, drukCije...
— Zasto bi bilo drukCije?
— Sta ja Znam? DrukCije je.
— Mora da je neko pogresio kad je rentirala kola?
— Kako?
— Pa, umesto da joj iznajme nov auto i starijeg Cove-
ka, dali joj stari ,,peio“ i ovog deCaka!
- Sigurno je bila lepa...
— Pre rata!
— Ona je, izgleda, nasa. On, jadnik, nista ne razume.
— Francuz je.
— Ili Amerikanac? Govore i francuski i engleski...
— Eno, poruCuje veCeru!
~ I-Ioces li ribu?
116 MOMO KAPOR

— Ako nema kostiju.

- Imate li neku ribu bez kostiju?
— Sve nase ribe imaj u kosti.
~ Sve njihove ribe imaju kosti. Hoées li nesto dru-
go?
— Oh, svejedno mi je!
— Dobro. Njemu donesite neko meso, a meni litar
belog...
— Zeli li gospodin nesto za piée?
— Koka kolu.
— Zasto li ga je dovela ovamo, pored onolikih hote-
la?
— Ovde je sigurna da joj neée umaci. Nema plaia,
nema igranki, nema drugih Zena, sem starih mestanki...
A, lukava je ona: ume ta da izabere pravo mesto!
- Svejedno, to ne vodi nCemu!
— Briga nju za to! Hoée Zena lepo da se provede dok
jos moie.
— Kod koga su odseli?
— Kod Frana.
~ Sta on kaie?
— A, nista, znas ti Frana. Svejedno mu je dok
plaéaju.
— Gde se kupaju?
- Na stenju. Ona potpuno gola, on, onako. Video
sam ih juCe dok sam prolazio Camcem.
— Kako izgleda?
— Sa one daljine, nije losa. Dobro se drii.
- Opet Ce se napiti! Svake noéi se napije.
— I kad je pijana, vozi kola bolje od njega!
- Eno, poCeli su izgleda opet da se svadaju... Sta mu
sad kaie?
ONA I OFF PRICE 117

- Kaie da ni ona ne ogovara njegovu zemlju, kad su

tamo, i da to isto oCekuje i od njega, ovde.
— Dobro mu je rekla!
- sta jos kaie?
— Sada mu objasnjava da joj je ovo najdraie mesto
na svetu, jer je tu letovala kad je bila mala. Kaie da je
ovde prvi put u iivotu videla more!
— A on? Sta on kaie?
- Pita je kada je to bilo.
— Davno. Vrlo davno. Jos se nisi bio ni rodio!
— Dobro, bili smo ovde nedelju dana, videla si ga i
sada moiemo da se vratimo u civilizaciju. Dosta mi je
ove kafane, u kojoj svi bulje u nas kao u neko Cudo!
Hajdemol
— Ja ostajem.
— Pijana s.
— Ne miCem se nikuda sa ovoga mesta!
- Pijana si, kaiem ti!
- To sam veC Cula. Ako ti smeta, kupi se!
- Gde da se kupim bez kola i novaca, kad si me
dovukla ovde, Bogu iza leda?
— Uzmi sve i ostavi me na miru! Novac je u nesese-
ru.
— Je li to tvoja poslednja reC?
- Beii, dok se nisam predomislila!
- Onda, zbogom!
— Ne budi patetiCan, a kad veé ides, prodi pokraj
sanka i naruCi mi jos litar belog...
- Bogami, on ode...
- I j a bih otisao da sam na njegovom mestu.
— Sta Ce sad da radi?
- Snaéi Ce se veé ona!
— Da je pozovemo za sto?
118 MOMO KAPOR

- Je li za vas litar belog?

— Jeste. OdliCno vam je vino. Samo, moglo bi da
bude malo hladnije! Odakle je?
— Gore, iz Zupe, gospodo.
- Koja je to vrsta?
— A otkud znamo? Vino ko vino! Da donesem i
koka kolu za gospodina?
- Ne treba. On se neée vraéati.
- Ziveli, gospodo!
— Ziveli, momci!
— Sto ne predete za nas sto?
- Predite vi bolje za moj!
— U redu. Da se upoznamo: ja sam...
— Ostavite imena! Kome je do imena? Ionako Cemo
ih posle zaboraviti!
- Dobro ste to rekli.
— Da se kladimo da Ce da se vrati...
— Ko to?
- Onaj vas mladié! Siguran sam da Ce da se vrati!
— Neée. 'l\Irdoglav je na oca.
- Poznajete mu oca?
— Kako ne bih poznavala muia?
— A mladi Francuz?
- To mi je sin.
- Kako mislite — sin?
— Dovela sam ga da upozna moju zemlju...
- Prvi put je ovde?
- Prvi put.
— Je l’ mu se dopada?
— Ne preterano.
- A vama tamo?
— Ni meni, tamo.
- Sta mu smeta?
ONAI OFF PRICE

— Sve.
— Pa, sta éete sad da radite?
— Nista. Naruéiéemo j os litar belog.
— Ne plaCite; sve Ce se srediti!
- Hoée. Samo da se zavrsi ovo glupo leto!
 ZASEDA

Gitavog Zivota jurim jednu priCu. Jurim je, jurim...

Ali ona se uporno skriva od mene. Ta priCa koju traiim
trebalo bi da ima sveiinu maestrala, odavno isCezli miris
borove smole, tamnu boju mlade osunCane koie. I jos
nesto. I jos mnogo toga sto Cu doznati ako je ikada
pronadem. Ali Cim joj se pribliiim nadohvat ruke, iz-
miCe mi kao riblje jato na koje je pala senka ronioca.
Ponekad mi se uCini da je najzad imam — tu priCu koju
toliko dugo Cekam. Proslavljam susret i beleiim je na
prvoj salveti. Presreéan, budim se pre zore da je uredno
prekucam, ali, avaj, isCezla je preko noéi, ostavivsi iza
sebe samo nerazgovetne, prazne reCi. Izluduje me. Vara
s drugim piscima. Zakazuje sastanke na koje ne dolazi.
Moj optimizam razbija se kao Titanik o kocke leda sto
zveckaju u Casi. Leto sipi poput pesCanog Casovnika, a
nje nema pa nema...
Najzad, postavljam zasedu toj hirovitoj priCi za na-
j lepsim stolom Gradske kavane u Dubrovniku, nadajuéi
se da Ce mi sama priéi i pitati da. li je jedna stolica
slobodna. I gle, prilaze mi mnoge priCe, sedaju i priCaju,
ali one moje, prave, nikako nema. Neke od tih priCa su
oCigledno tude, neke su lepe (ali nisu za mene), druge
sam veé negde Cuo, treée su otrcane, toliko puta preZva-
kane i napisane, prosle kroz stotine usta i ruku. Ne
ONAI OFF PRICE 121

znam kako izgleda priCa koju Cekam, ali siguran sam da

cu je prepoznati Cim je ugledam. I zato, molim vas, ne
prilazite mi ako niste moja priCa. Ona Ce veé naiéi jedne
noéi, pa ako vidi da mi je sto zauzet, bojim se da Ce otiéi
zauvek.
Unapred hvala.
 GOLUBOVI

'laCno u pola osam svake veCeri, na terasu Gradske

kavane u Dubrovniku, stiie Covek koji je pravio istoriju.
Mada veé godinama nije na vlasti, ljudi ga gledaju s
postovanjem i divljenjem. Govek koji je pravio istoriju,
ispija polako svoju crnu kafu, visoko uzdignute glave.
Njegov pogled upravljen je nekud, prema nebu i zvezda-
ma, pa svi letnji gosti misle da je strasno ponosan i
nepristupaCan. Grese. On posmatra golubove na spava-
nju. Golubovi spavaju pod krovnim vencem crkve sve-
tog Vlaha. Covek koji je pravio istoriju, broji ih svako
veCe. U sredini tog crnog golubijeg friza na sivoj osnovi
kamenog zida, spava jedan beli golub. Jedan jedini, beli.
Covek koji je pravio istoriju, otkrio je posle dugog
posmatranja tajni golubiji zakon: beli golub je uvek na
sredini, u samom centru usnulog jata. Otkrio je, takode,
da svaki golub ima svoje taCno odredeno mesto. A kada
neki golub s kraja pokusa da se pribliii centru, ostali ga
kljunovima oteraju na mesto koje mu pripada. Posto se
uveri da su svi golubovi na broju i da je svaki od njih na
svom mestu, Covek koji je pravio istoriju plaéa svoju
kafu i osmehnut odlazi, gledajuéi ispred sebe.
 SKITARA

Moj prtljag stiie uvek poslednji kad ga Cekam na

aerodromu. Nikad medu prvima. Izgleda da imam najle-
nju torbu u Evropi. Dok drugi koferi hrle svojim vlasni-
cima, moja torba se izleiava na kolicima. Ne ume da se
progura. Svi su preko nje, pritiséu je, gaze... Sta da ra-
dim s njom? Koliko mi je samo puta stigla rastvorena!
Kupio sam s pokretne trake sapun za brijanje, uspome-
ne i donje rublje; trCao za pastom za zube, paniCno vu-
kao rukav od diempera koji je po svaku cenu hteo po-
novo napolje, u svet.
Torba mi je nepopravljiva skitara. Neée kuéi. Kad se
tako vracamo s nekog putovanja i kad pomislim da joj
je najzad dosta vucaranja po jeftinim hotelima i sum-
njivim mestima, da je poielela da se lepo isprazni i pop-
ne na vrh ormara gde joj je i mesto, utvrdim da je
uopste nema na traci. Gde je?
Oprostite, kaie mi Covek zaduien za prtljag, ali vasa
torba je otisla u Amsterdam!
Sta Ce u Amsterdamu, kad tamo nemamo nikoga?
To se i ja pitam? — sumnjiCavo vrti glavom kontro-
lor.
Sta da radim.
Pet puta je beiala preko granice i vraéala se sva
izlepljena nalepnicama stranih avionskih kompanija.
124 MOMO KAPOR

Mora da je letela nekud daleko, negde gde je toplije

nego kod nas: to sam utvrdio po crnoj pasti za cipele,
koja se istopila i iscurela na moje bele kosulje.
Ipak, posle izvesnog vremena Covek se navikne na
skitaCku prirodu svoje torbe. Vainije stvari sada nosim
po diepovima i vise se ne uzbudujem. Neka putuje, ne-
ka se nagleda sveta dok joj ne dosadi!
Kad ostari, smiriée se.
 GOSTOVANJE

Istina, nisam vise u godinama kada se ide na

gostovanja po provinciji: sale su nam poluprazne i neza-
grejane, publika nikakva, instrumenti dotrajali, a raz-
glas bedan — smrzavamo se, kisnemo i gazimo blato,
hranimo se gde stignemo, pijemo najgori vinjak, a spa-
vamo po svratistima; kombi nam je propao, pa ga sve
Cesée guramo, na koncertima nam uglavnom zviide,
lose smo i plaéeni, ali bar — nisam kod kuéel
 OGLAS (I)

Traii se jedan svet, prekjuCe isCezao.

Trail se jedna polovna nedelja bez vesti o ne-
sreéama i ratovima. Traie se prijatelji, makar dotrajali,
svi oni isCezli, raseljeni, umrli, izgubljeni, poienjeni ~
traie se svi oni sto su nas raznosili komad po komad,
deo po deo: delove naseg vremena, nase ljubavi, traie se
da vrate ljubav.
 PORTRET

U zimu 1941. tata je naruCio od poznatog beograd-

skog slikara portret moje mame u prirodnoj veliCini.
Mama je pozirala tri nedelje. Slikar je neprestano odla-
gao da zavrsi to platno, mada je primio predujam. Vero-
vatno se zaljubio u moju mamu, koja je u to vreme bila
prava lepotica.
U proleée se zaratilo. 'lata je otisao u rat i poginuo
veé na poéetku. Nas dve ostadosmo same. Mama je naj-
pre prodavala stvari, a onda je radila po tudim kuéama.
Ostarila je preko noci. Da bi nekako preiiveo, slikar je,
verovatno nekom prodao mamin portret. Ko zna ko je
sve kupovao, i gde je sve visila ta slika?
Jednog dana posle rata, neko nam reCe da se mamin
portret prodaje u staretinarnici, u bivsoj Hartvigovoj
ulici. Otisle smo tamo. Tada sam imala devet godina i
svega se dobro seéam. Duéan je bio dubok i polum-
raCan, zatrpan starudijom. lznad vrata je visila ispu-
njena zmija, ispod koje je pisalo: ,,Zmija Piton. Uh-
vaéen na 'I‘asmajdanu.“ Mamin portret je stajao blizu
ulaza, tako da je na njega lepo padalo svetlo. Tek tada
se uverih koliko je nekada bila lepa. Senka slamnatog
sesira s plavom vrpcom padala je na njene ogromne
tamne oCi i rastvorenu knjigu u krilu. Bila j e odevena u
1 28 MOMO KAPoR

belu haljinu bez rukava. Videlo se da je portret raden s

mnogo ljubavi. Stajale smo pred njim vrlo dugo.
— Koliko kosta? — upita najzad mama staretinara.
- Dvadeset hiljada... — odgovori starac.
U to vreme, to su bile ogromne pare. Nas dve smo
iivele Citav mesec s dve hiljade. Ali slikar je pre rata bio
j edan od najboljih.
Mama me uze za ruku i krenu k izlazu.
— Oprostite, gospodo! — zaustavi nas staretinar, po-
kazujuci portret. - Jeste li to vi na ovoj slici?
Mama mu ne odgovori odmah. Pogledala je svoje
upropaséene ruke, otresla nevidljivu mrvicu s izbledele
haljine, dodirnula kosu u kojoj je veé bilo mnogo sedih.
- Nisam... — reCe, i mi izadosmo iz duéana.
 OGLAS (II)

Traie se svi oni barovi u kojima smo uCili da se

opijamo i igramo englis valcer, traii se Megi Friza, Desa
Kesa, Lili Petobanka, koje su plesale igru sa sedam ve-
lova pod lainim imenima Kora Kent, Beti Bup, Lulu
Brekfast, traie se ma gde bile, ma za koga sreéno udate.
Traie se.
I jos se traie svi oni podvodaCi, stranci, pokerasi,
bleferi, sve one lepe iene i ukleti pesnici sto su prvi
sedeli u kafe-baru ,,Terazije“ dok je bio jos nov novcat i
dok se u njemu sluiilo vruée mleko u Casama op-
toCenim srebrom. Traie se svi oni bivsi ministri, genera-
li, policajci, dousnici, isluieni spijuni, pederi, arhitekte
s olinjalim leptir-masnama, sve one kurve se traie sto
su nekada sedele u plisanom ,,Maiestiku“ i pile kapuci-
ner u sest po podne, priCajuéi da ih je zaveo profesor
matematike kada su mu odnosile pismene zadatke kuci
na ispravku.
Traie se da dodu na ponocni bal kod Nebojsa-kule,
mrtvi ili iivi i zaigraju valcer ,,Na lepom plavom Duna-
vu“ s vilenjacima, vesticama, duhovima i davnim dav-
ljenicima. Traie se.
 MALINA

Odjedanput, strasno poieleh da popijem malinu sa

sodom. Stariji kelneri su se samo osmehivali i 0dmahi-
vali rezignirano rukom, a mladi nisu ni znali sta je to.
Kako da im objasnim da su nekada kafanske baste
bile posute sitnim belim sljunkom? Subotom su nam
prali kolena i trljali usi krajiCkom od peskira, vodili na-
veCe na rostilj u ,,Kikevac“, ,,S0kolac“, ,,KaleniC“, ,,'la-
bor“, ,,Maraton“, ,,Sloinu braéu“... Odrasli su pili pivo,
a nama deci naruCivali bi malinu sa sodom. Pili smo je
polako da sto duie traje, razvlaCili taj dragoceni ,,ku-
povni“ napitak divne grimizne boje, gledali lica i kros-
nje drveéa kroz zamagljenu Casu kao kroz Ticijanovu
lazuru nekog kraljevskog plasta. Nismo mogli da zami-
slimo nista skuplje - nikakvu veéu nagradu od te retke,
tako dugo Cekane subotnje Case hladnog malinovog so-
ka razblaienog sodom koja rezi. Uvek bih rasipniCki
prvi popio svoju Casu i posle zavideo deci koja su umela
da razvuku preko cele veCeri svoju malinu sa sodom.
Seéam se: soda je rezila, a malina je bila slatka.
Medutim, taj slatki sok moga detinjstva vise ne drie po
kafanama. Zamenili su ga koka-kolom.
Posle mnogo godina, jedanput na Jugu, u nekom
malom zalivu, u krCmi ,,Kod sidra“, najzad naidoh na
starog sankera koji je ulivao poverenje. Izgledao je kao
ONAI OFF PRICE 131

neko ko zna sta je malina sa sodom. Upitah ga da li ima

himber, a njemu oCi zacaklise, kao da sam izgovorio
neku veé davnu zaboravljenu sifru s pomoéu koje se
otkriva skriveno blago; kao da sam glasnik koji je naj-
zad stigao iz nekog tamnog vilaj eta s vainom porukom.
ReCe mi da veé sedamnaest godina nikome nije napra-
vio malinu sa sodom. Stavio je prst na usta i zaverenifiiki
se odsuljao u sobiCak iza sanka, odakle se uskoro vrati s
prasnjavom bocom lepljivog malinovog soka. Dovukao
je veliku metalnu bocu sode i u Casu ubacio jedan dugi,
veliCanstveni strc, koji penusavo proslavi povratak sta-
rog napitka. Smesao mi je pravi himber, gledajuéi me sa
pravom nevericom. Malina je bila ista onakva, kao ne-
kad!
Mnoge stvari su se promenile, mnoge izgubile ukus,
ali ova malina sa sodom, nije. Zaista, nije! Osetih pod
nepcima skripanje belog sodera u onim divnim kafani-
cama ispod rascvetanih lipa, zaCuh sanjivu muziku peri-
ferijskih orkestara, a nozdrve mi ponovo ispuni dim
rostilja na kome su se pekli éevapCiéi; osetih da opet
pripadam onim divnim skromnim, porodicama koje su
jedanput nedeljno izvodile svoju decu na malinu sa so-
dom, osetih kako mi to sreéno vreme klizi niz grlo i
kako ljubav rezi - osetih sve one stvari koje mi nikada
nisu padale na pamet dok sam pio koka-kolu ili
svepsssss! — ali ponovo naCinih staru gresku: prebrzo
sam ispio svoju Casu, umesto da je sto vise razvuCem.
NaruCih brzo drugu, ali jest — vreme, ono daleko vreme,
pobeglo je, izgleda, u bocu sa sodom i vise nije htelo
napolje.
 OGLAS (III)

Traii se onaj uliCni Casovnik na banderi pod kojim

smo Cekali, pod kojim su nas Cekali, onaj sat sto jos
uvek otkucava u nasem paméenju. On se traii.
Ispod njegovih kazaljki upoznavali su se buduci lj u-
bavnici.
Ispod tih kazaljki proiivljavane su najveée tragedije
sedamnaestogodisnjaka, prema kpjima je brodolom ne-
ke krstarice - bura u Casi vode. Cekanje bez ikakve na-
de. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve
sto poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare.
Ispod tog istrosenog brojCanika dangube su dangubile,
prevarene verenice Cekale svoje sreéne suparnioe sa
naostrenim noktima i iivom sodom, bekrije pokusavale
da utvrde koliko kasne za svojim iivotom, neuspeli -
koliko je uspeh odmakao ispred njih, bolesni - koliko
im j os preostaje sati; ilegalci - koliko treba Cekati dok se
ne rasprsne paklena masina, policajci — hoée li naiéi
neko sumnjiv; gimnazijalci - koliko Ce jos trajati skolski
Cas sa koga su pobegli...
Sve to ispod uliCnog Casovnika koji se traii.
Jedanput bismo primetli da mala kazaljka stoji na
sest, a velika na dvanaest, i ne bismo se Cestito ni okre-
nuli a kazaljke su ponovo stajale na sest i na dvanaest,
samo bi izmedu ta dva pogleda protekao ceo iivot. I on
ONAI OFF PRICE 133

se traii — taj iivot sto promiCe od danas do sutra, onaj

iivot sto je kolao, kljuCao, puzio, preklinjao, voleo,
cmizdrio, Cekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i
ponovo padao i opet se dizao ispod onog uliCnog Casov-
nika koji se traii, a koji je ko zna kuda odnesen.
 PRE

— Kako sam samo bila zaljubljena u vas! - reCe mi

j edna sredoveCna dama.
~ Kada? - upitah iznenaden.
— Pre dvadeset godina!
— Zasto mi to onda niste rekli?
- Nisam imala hrabrosti.
— A sada?
— Sada je imam, ali...
- Ali, sta?
— Imam i veliku decu...
 POSLE

— Kako sam samo bio zaljubljen u vas! — rekoh jed-

noj sredoveCnoj dami.
- Kada? - upita ona, ljupko iznenadena.
— Pre dvadeset godina.
— Zasto mi to onda niste rekli?
- Nisam imao hrabrosti.
— A, sada?
— Sada je imam, ali...
- Ali sta?
— Ne mogu vise da se zaljubljujem.
 LJUBAVI

Imao sam Cetrnaest prvih ljubavi.

Moja prva prva ljubav bila je jedna uCiteljica. Sada
je veé baka.
Moja druga prva ljubav danas je jedna veoma debe-
la gospoda, koja me se sigurno i ne seéa.
Moja treéa prva ljubav nije me primeéivala.
Moja Cetvrta prva ljubav bila je jedna od prvih iena
u iivotu koje nisam imao.
O petoj, sestoj, sedmoj, osmoj, devetoj i desetoj
prvoj ljubavi ne vredi ni govoriti! Bile su tako sliCne
ostalima da mi se vee mesaju u glavi.
No, najCesCi oblik prve ljubavi za svakoga je ljubav
prema samom sebi! Covek zaljubljen u samog sebe ima
najvise izgleda da bude sreéan. Najpre, nikada se neée
razdvajati od predmeta svoje ljubavi, nikada ga prva ljubav
neée izneveriti sa drugim, stariée zajedno, i bide sreéni.
Naravno, ponekad Ce biti malih prevara; okrenuée se na
ulici za nekom lepom prolaznicom, biée i sluCajnih avan-
tura, ali uvek Ce se na kraju vratiti samom sebi.
Ipak, nisam bio sasvim iskren: jedna od mojih prvih
poslednjih ljubavi svakako je knjiievnost. 'lb je veoma
zgodna partnerka i ostaje uz vas i onda kad vas svi na-
puste. Zahvaljujuéi toj srecnoj vezi, vi i Citate ove redo-
ve o prvoj ljubavi.
 LJUBAVNIK

Sta radi ovaj poslovni Covek sam usred noéi na dru-

mu? Zasto je zaustavio kola i upalio dugaCka svetla?
Zasto je na nos natakao naoCare sa dioptrijom plus de-
vet, i sta to traii na rasirenoj beloj kosulji, kleCeéi u
travi ispred farova?
Pedeset i pet mu je. Lice pravilno. Kosa seda. Sto-
mak jedva naznaCen. Jos se dopada devojkama i ima
povremene ljubavne veze. Ima ljubomornu suprugu ko-
ja ne razume njegovu neutaiivu glad za neinoséu.
Noéas se vraéa sa sluibenog puta iz Ljubljane, a nije
stigao da pregleda svoje stvari. Moida se negde zadriala
dugaCka svetla dlaka mlade kose? Moida je neki ne-
stasni poljubac zalutao na okovratnik? Ako ih on ne
pronade, ujutru Ce mu ih pronaéi iena. Poslovan je
Covek i nista ne prepusta sluCaju. Profesionalac. Zbog
toga je parkirao automobil uz ivicu auto-strade i sada
uklanj a ljubavne tragove.
Toliko se zaneo svojim poslom da i ne primeéuje kako
mu sa leda prilaze dva milicionera sa uperenim pisto-
ljima. U blizini je vojni aerodrom; moida se radi o ne-
kom spijunu, koji se upravo orijentise prema tajnoj mapi?
Ali to nije spijunska karta - to je samo obiCna bela
kosulja sa otiscima neCijih obojenih usana. Geografija
poljubaca. Poslednji tragovi poslednje ljubavi.
138 MOMO KAPOR

I gle, kad vide u Cemu je stvar, milicioneri se najpre

valjaju od smeha, a onda kleknu u travu i pomaiu sta-
rom ljubavniku da pregleda ostale kosulje, povezani
preéutnom muskom zaverom.
 RUZE
8.05.4???
C v»22t~"'}

KoraCa1i smo Drugom avenijom u devet sati pre

podne. Tako naidosmo na tek otvorenu cveéarnicu, u
kojoj je jedan Covek diinovskog rasta pailjivo namestao
buket iutih ruia u izlogu.
Usli smo unutra i ja kupih pet ruia.
Covek je govorio srpski. ReCe da se zvao Krstié, ali
ga u Njujorku svi zovu Kris. Prosao je sito i reseto dok
se nije smirio ovde, gde sada prodaje cveée.
Poklonio sam pet iutih ruia Diil Sajmon, koja je
sve vreme Cutala i slusala nas kako zagrcnuto razgovara-
mo na jednom egzotiCnom jeziku.
Kada joj ih pruiih, briznula je u plaC.
- Zasto plaCes, Diil?
- Nikada mi niko u iivotu nije poklonio ruie! -
reCe. — Mislila sam da ih kupujes za nekog drugog, i sve
vreme sam zavidela kao kuCka!
Ruie su kostale deset dolara.
Suze Diil Sajmon nemaju cene.
 ZAVODNIK

- Fajront! — viknuo je konobar u dva sata i podigao

prvu stolicu na sto.
— Moiemo kod mene na piée... - rekla je iena.
— Kako? — upita Covek.
- Mui mi je na putu.
Poloiio joj je dlan na koleno dok ga je vozila u
malom ,,fijatu“.
— Posle... — reCe iena i povuCe ruku.
- Imate lep stan! — kazao je razgledajuéi slike na
zidu.
Slusao j e dobovanje vode kroz poluodskrinuta vrata
kupatila. Pregledao je ploCe i stavio na gramofon
,,CIying Time“ Reja Carlsa. Utisao je zvuk i nasuo dve
Case armanjaka.
Onda su se otvorila jedna vrata i u dnevnu sobu,
kroz Cije je otvorene prozore sumila noé, usla je mala
bosonoga devojCica u dugoj ruiiCastoj spavaéici. U ruci
je nosila neku deCiju knjigu.
— Hej - prosapta — hoées li malo da mi Citas?
— Sta?
- Pepeljugu.
- Dobro! - reCe - ,,Bio jednom jedan dobar Covek
koji je imao lepu kuéu i divnu kéer kojoj je Cinio sve sto
bi zaielela...“
ONA I OFF PRICE 141

Zena je izasla iz kupatila. Kroz raskopCani bade-

mantil provirivala joj je vlaina, tamna koia.
- sta mats tu? - upita devojCicu.
- Ne mogu da spavam... - odgovori dete.
— Znas li koliko je sati?
DevojCica nije znala. Bilo je tri i pet.
— Hoéu da mi zavrsi Pepeljugu!
— Smesta da si otisla u krevet!
- Pustite je! — reCe Covek. - Zavrsiéu joj. ,,... u mno-
gim sitnim poslovima pomagali su joj misevi i ptice. Ali
kad dode vreme polaska na bal, Pepeljuga shvati da ne-
ma nijednu lepu haljinu.“
- Oh, Boie! - uzdahnu iena i iskapi armanjak.
— ,,... Misevi su verovali da je njihova drugarica
najbolja i najlepsa devojka na svetu.“
- E, sad je dosta! — reCe iena i nasu novo piée u
svoju Casu.
Pogledao je u njene duge, preplanule noge, a zatim
u devojCicu koja mazno reCe:
- Hoéu da mi Cita dok ne zaspim!
Uhvatio je za ruku i odveo u njenu sobu. Seo je na
ivicu kreveta, drieéi knjigu u krilu. Bilo je petnaest do
Cetiri.
- ,,Nekad davno, u jednoj dalekoj zemlji, lepa kra-
ljica je sedela kraj prozora u svom dvorcu i vezla. Dok
je tako radila, ubode se u prst, pa tri kapi krvi padose
na sneino-belo platno...“
- Znam! - reCe devojCica. - Tako se rodila Sneiana!
— Pa, kad znas, zasto onda lepo ne zaspis?
— Hoéu da legnes pokraj mene!
- ,,Onda se Plava Vila — Citao je leieéi pokraj de-
vojCice - okrete Pinokiju, pa diie blistavi Carobni stapié
i progovori...“
142 MOMO KAPOR

- ,,Probudi se lutko mala, iivot sam ti darovala“ -

zapevusi devojCica.
Nije Cuo kad je iena iskljuCila gramofon. Oprala je
Case i istresla pepeljare. Usla je na prstima u deCiju
sobu i videla ih kako spavaju, pokriveni knjigom bajki.
Noé je uveliko razvijala fotografski sivu zoru. Pro-
budila ga je u sest.
— Vreme je da idete!
Pomilovao je po nozi, ali ona je veé bila odevena:
- Dobro jutro! - reCe zevajuéi.
Otpratila ga je do vrata. Provirila je kroz mali otvor
i otkljuCala bravu.
— Da vas nazovem sutra?
— Sutra je veé danas! — reCe ona.
Pokusao je da je poljubi.
- Oh, Boie! - reCe ona i odmaknu glavu.
,,Gle, porasla mi je brada!“ pomisli, presavsi na ulici
rukom preko lica.
 PAKAO

Svi su u gradu spavali sa njom (mada to nije bio

neki naroCito veliki grad) i imali je kad god su hteli,
samo njemu nije nikada dozvolila Cak ni da je poljubi,
jer je znala da je godinama slepo oboiava i da misli da
je mnogo bolja od onog sto se 0 njoj priCa.
 MIR

Rat je zavrsen.
Niko nije pobedio.
Ipak, potpisao sam dobrovolj nu kapitulaciju.
Diplomatija Ce obaviti ostalo.
Neéu vise da se borim. Digao sam ruke od svega.
Pusti me da pokupim svoje mrtve.
Optimizam mi je izdahnuo na rukama.
VuCem za noge nadu.
Prikupljam raskomadana oseéanja.
'leglim na ledima ljubomoru, od Cije mi teiine kle-
caju kolena.
Izgorela su mi pisma, razglednice, fotografije i po-
ruke, pisane po ogledalima zapaljivim ruiem za usne.
U pepeljari plivaju sibice udavljene u vinu.
Nad popristem se vuCe magla bezbroj popusenih ci-
gareta.
Pusti me da pokupim svoje mrve.
Sada ti vise neée trebati ovi citati, stihovi, ovi mali
trikovi, ove lozinke, ovi u ognju istopljeni kljuCevi, ove
igre i ove navike.
Pusti me da ih pokupim i sahranim kako dolikuje
jer posle svake bitke nailazi olos, koji grabi sve sto sti-
gne.
Neéu da im sve to padne u ruke!
ONA I OFF PRICE 145

Tebi je, naravno, kao i uvek svejedno: nisi ostavila

nista iza sebe, osim otiska svog lepog tela u postelji, u
kojoj smo se borili na iivot i smrt, a sutra se, ionako,
menja posteljina.
 OGLAS (IV)

Traii se nada.
U ovom malom oglasu traii se ona davna nada po-
lagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada
izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priz-
najemo za svoje.
U ovom malom oglasu traie se i vlasnici onih adre-
sa koje nam jos stoje po fiokama. Traie se da nam opro-
ste sto im ne pisemo i sto ne mislimo na njih.
Traie se dedovi, pradedovi, bake, prabake, striCevi,
ujne, ujaci, braéa od striCeva, tetaka i ujni, kumovi se
traie, suraci, surnjaje, deveri, pasenozi, punci, taste i
svekrve, susedi; posluiitelji koji su nas gledali kako ula-
zimo mali, manji od makova zrna, a izlazimo iz skola
veliki, i ne primetivsi da stoje u kapijama gimnazija i
fakulteta, svi oni ielezniCari i nepoznati vojnici koji su
nam u vagonima treée klase nudili peCeno pile iz masne
hartije i vino iz pletara, i one starice sto su nas darivale
smokvama i stavljale nam bosiok na jastuk da lepse sa-
njamo, i one gazdarice iz iznajmljenih soba sto su nas
zvale na kafu u kuhinju, a bili smo im duini; svi oni su
nas pustali da besplatno udemo na stadione i u biosko-
pe, svi oni sto su nam punili diepove orasima, a torbe
slaninom i crnim hlebom kada smo odlazili i obeéavali
sami sebi da Cemo ih se setiti i da Cemo vratiti dobro
ONAI OFF PRICE 147

dobrim, svi oni koje smo zaboravili, zaokupljeni sami

sobom.
Traie se svi oni koje smo ostavili u sporednim soba-
ma, u podrumima i po tavanima, u kasarnama i bolnica-
ma, na usamljenim salasima, na grobljima bez pratnje,
svi oni koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi
oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni
sto nikada nisu nista traiili od nas, nego samo davali.
Svi oni se traie.
 JADAC

Godine 1932, posle obilatog slavskog ruCka, dva sta-

ra prijatelja, knjiiar i birtas, polomise jadac. Dogodilo
se to u jednoj planinskoj varosici Bogu iza nogu, gde se
odvajkada iivelo natenane. Bili su ugledni domaéini, a
poznavali su se jos od rodenja. I tako to poCe!
K0 ne zna za jadac? Tb je ona tanka pileéa kost sa
dva kraka, koju deca lome za opkladu. Igra se sastoji u
tome da se oni sto se klade na jadac posle nutkaju svim
i svaCim sto im dode pod ruku, ali pri tom uvek moraju
reéi: ,,Znam za jadac!“ — inaCe gube opkladu. Divna,
stara, besmislena igra kojoj niko ne zna ni svrhe, ni po-
rekla, ali koja igraCe drii neprestano na oprezu.
ZapoCeta u zimu 1932, igra se bez ikakvog rezultata
odvijala neometano medu dokonim pajtasima, od kojih
je svaki pokusavao da bezuspesno nadmudri onog dru-
8°2-
Tako stiie i rat. U proleée 1942. u njihov gradié
upadne nemaCka kaznena ekspedicija. Na zvuk crkve-
nog zvona, sve sto je moglo da trCi pobeie u obliinju
sumu; ostadose samo stariji ljudi, a medu njima i dva
prijatelja pred birtijom.
- Ako treba da se gine, neka to bude ovde, na
kuénom pragu! — rekose i nastavise da mirno piju pivo.
ONAI OFF PRICE 149

Nemci su ih pokupili zajedno sa preostalim mesta-

nima i postavili pred zid skole da ih streljaju. Dok su
namestali mitraljeze, a njihov plavokosi komandant
nervozno setkao ispred streljaCkog stroja, knjiiaru po-
tekose suze. Pogledao je varos u kojoj provede Citav
iivot, knjiiaru na malom trgu, birtiju, zvonik, zelenu
planinu iznad krovova, komsije i kumove.
— Doslo, izgleda, vreme da se ide Bogu na istinu... -
reCe kroz suze birtasu. - Pa, oprosti pobratime, ako je
sta bilo medu nama!‘
Tu se izgrle i izljube, a knjiiar nastavi, vadeéi iz
diepa budielar i sat sa lancem:
— Mladi si od mene pet godina, pa ako se nekim
Cudom desi da ostanes iiv, kumim te Bogom, odnesi
ovo malo novca mojima, nek imaju od Cega da preiive
do slobodel
Birtas, kome su oCi takode bile pune suza, uze iz
knjiiarevih ruku novCanik i sat, na sta ovaj viknu koliko
ga grlo nosi:
- Jadac, burazeru! Jadac!
Tako se okonCa najduia igra jaca u istoriji srpskog
naroda. Birtasu, koji je posle toliko godina najzad izgu-
bio opkladu, pade mrak na oCi, pa poteie stap da bije
pobratima, a ovaj nadade da beii oko streljaCkog stroja,
smejuéi se od sveg srca.
NemaCki oficir da zine od Cuda! Svasta je vidao u
ovom ratu, ali da se dva sedamdesetogodisnja starca ju-
re kao deca po stratistu - to, zaista, nije nikad video.
Zatraii da mu tumaC prevede o Cemu se radi, i ovaj mu
drhtavih kolena objasni igru. Nemac tada naredi ibu-
njenim vojnicima da se kupe u kamione.
— Lud narod! — reCe i ode.
 KLAVIRI

Klaviri nisu odlazili u ratove. U sumu su isle harmo-

nike i gitare. Klaviri su ostajali u gradovima za vreme
rata i saradivali sa okupatorom. Zbog toga su mnogi
klaviri po domovima kulture i hotelima i dan-danas zat-
voreni, a na poklopcima im vise veliki zakljuCani katan-
c1.
 PAPUCE

Taj profesor geografije bio je blagorodan Covek.

Zbog toga bi se svi u razredu zapanjili kada bi ga izne-
nada obuzeo bes dok je predavao lekciju o reci Rajni i
njenim pritokama. Prsti bi mu se tad grCevito hvatali
katedre, lice bi mu naglo potamnelo, a glas postajao
zamuéen. Kasnije smo doznali da je bio zarobljenik u
nemaCkom gradu Nirnbergu. U njegovoj kuéi iznad par-
ka ostala mu je iena, kojoj su za vreme rata gradske
vlasti dodelile na stanovanje mladog nemaCkog oficira.
Nikada nije ieleo da sazna ime tog Coveka. Samo je
svugde oseéao njegovo prisustvo. Caki u papuCama ko-
je su ga posle rata poslusno Cekale, poput strpljivog psa
pokraj vatre.
 OGLAS (v)

Traii se jedan diemper.

Vuna mu je ostriiena sa hercegovaCkih ovaca. Prela
j e jedna seljanka sa Peljesca. Plela jedna devojka iz Beo-
grada, koja je veé odavno udata. S vremenom je popri-
mio boju londonske magle. Bio je to diemper koji pria-
nja uz telo poput sopstvene koie. Nosio sam ga godina-
ma, sve dok od njega ne napravih liCnost. _
Njegov levi rukav mirisao je na gar starih ieleznica.
Njegov desni rukav mirisao je na povratak iz vojske,
diip ,,Vilis“ i tovatnu mast za konzerviranje motora.
Onaj deo koji zovu ranfla, mirisao je na ,,Gerlen“
jedne mlade dame; prednja strana - na trule daske jed-
nog splava na Adi Ciganliji, kada se spava potrbuske.
Bilo je tu jos nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasu-
tim dubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze ,,Stari
grad“, pa onda, mirisa nekih uliCnih uglova, kad Covek
ne zna sta drugo da radi nego da pridriava ledima neki
zid da se ne srusi — svega i svaCega je u njemu bilo.
UveCe, na moru, taj diemper se mogao elegantno
nositi svezan oko vrata. Na njemu se leialo, volelo, u
njemu se kisnulo. U Vrsaru ga je zakrpila neka ljubazna
starica, jer se pocepao na trnju.
ONAI OFF PRICE 153

Sta je sve Cuo, sta je sve upijao kao sunder, koga sve
nije dodirivao, odakle sve nije bio izbaCen zajedno sa
svojim vlasnikom, taj stari sivi diemper!
Jedanput, na nekom dugom putovanju, poCe da mi
nedostaje. Ne znam sta bih sve dao, samo da j e ponovo
na meni! Kako sam mogao da ga ostavim kod kuéel
Vratih se ranije nego sto sam nameravao. Pootvarah sve
ormare - nije ga nigde bilo!
Odnela ga neka Ciganka, zajedno sa ostalim starim
stvarima, u zamenu za Curku.
Da niste sluCajno negde videli moj diemper?
Niko nista ne zna o njemu. Sta da radim?
Molim gospodu Ciganku da mi vrati bar izgubljene
mirise. Diemper moie da zadrii.
 LILIAN

Eto, uzmite, na primer, moga sina: zubar u Cirihu.

Kakav zubar, budaletina! Mogao je i ovde da iivi ko
gospodin Covek. Zena mu, inaCe, Svajcarkinja. Nema
dece. Dodi, te dodi! Moja stara isla Cetiri puta, ja nijed-
nom. Sta Cu tamo? Da mu setam kuCiCe? Opet, sin je
sin!
Odem da ga obidem. Ponesem sto pedeset sarmica u
vinovoj lozi i dvaest kila kora za gibanicu. Sir, kajmak,
sve. A oko vrata venac ljutih papriCica. Znam da ne sme
da se unosi, ali dete se uielelo. Pita me njihov carinik:
sta vam je to? Havaji, kaiem, Honolulu! Kao, mi Srbi
nosimo feferone umesto cveéa. Otkinem jednu pa-
priCicu i pojedem je pred njim. Ponudim i njega. Danke,
kaie i zagrize. Mila majko, kad se zagrcnu! Suze mu na
oCi udarise. Samo mi mahnu rukom da prodem; one
sarme i kore za gibanicu nije ni pogledao. Svaka Cast
tom Cirihu, mali me svuda vodio, sve smo obisli. Kupio
mi i ovaj sat. Elektronik! Jednog dana kaie on meni,
hajde Cale, kaie, da te vodim na ruCak! Hajde, de! Nek
sam i to doCekao. Odvede me na Banhofstrase, to im je
kao glavna ulica, u neki skup restoran gde se sluie samo
salate. Trista salata sam nabrojao. Uzimas sam od Cega
hoées i koliko ti dusa iste, samo piée sluie kelnerice.
Jedna lepsa od druge! Prilazi nam za sto neka crnoma-
ONA I OFF PRICE 155

njasta, oCi evo ovolike — zelene; sa takvim oCima pre

rata nisu pustali u pristojne kuée. Nema joj vise od dva-
est dve, tri. Pita na nemaCkom sta Cemo da pijemo. Na-
ruCi nam neko belo, kaiem malom, samo nemoj mi tu
neke vase svajcarske kerefeke, razumes, da sluCajno bu-
de slatko, nego da rezi ko nase i da bude malo pre-
seCeno! Objasni curi, kaiem, a ona Ce ti meni: Razu-
mem ja, veli, srpski, Ciko; ne treba nista da objasnjava,
doneéu...
- Ma, jesi li stvarno nasa?
— Nasa sam — kaie.
— Pa, odakle si, dete?
— Iz Gruie.
- Hej, devojke iz Gruie, lepe su ko ruie!
Samo sto zapevusih, kad ona briznu u plaC! Onako,
iz Cista mira. Suza suzu stiie, sve mi suze kaplju u sala-
tu. Nisam je, valjda, nesto uvredio?
- Sta ti je - pitam — zasto plaCes?
— Nista — kaie — sve mi se skupilo! A i vi, kao da
sam mog tatu videla. On isto pije belo. Nista, sad Cu ja
da prestanem...
Ali, vraga! Ne prestaje. A moj sin, budaletina, sve je
nesto kao okreée i zaklanja. Sta j e okreées, pitam, pusti
dete nek se isplaCe, biée joj lakse!
- Sad Cu ja odma da prestanem — kaie ona i razma-
zuje sminku oko oCiju. — Oprostite, molim vas, ne znam
sta mi je!
Ljiljana se zvala, imala je i tablicu na grudima, pise:
Lilian.
- Ako je gazdarica vidi da plaCe na radnom mestu -
kaie moj mali — smesta Ce je otpustiti. Zato je okreéeml
Oni, Svajcarci, izgleda, niti se smeju, niti plaCu. Ali
umalo i ja ne zaplakah. Presede mi ruCak. Na Casnu reC,
156 MoIvIo KAPOR

teo sam odma da je uvatim za ruku i vodim kuéi, pa sta

kosta da kosta! Pitam je koliko je dugo tamo. Kaie,
sedam godina.
- Pa, sto se, bre, ne vratis ~ kaiem - gde ima mesta
za dvaest i dva miliona, biée, valjda, i za tebe?
- Ne mogu — veli — ne mogu ni da se vratim, ni da
ostanem. Ne znate vi kako je meni ovde...
Jedva se nekako smiri.
Posle moj sin kaie kako je Svajcarska sredena zem-
lja, a ja Cutim i mislim u sebi: bem ti sredene zemlje u
kojima kelnerice ne smeju ni da plaCu!
 POSETA

Posle dvadeset i sest godina javio je telegramom da

stiie na Veliku Gospu. Prva su ga spazila deca. Postavili
su ih jos od jutra na ulazu u selo, da jave kad naide. Peo
je sa naporom svoje veliko, oteialo telo uz kozju stazu,
nogu pred nogu, u belim zumbanim cipelama i belom
odelu kroz koje je probijao znoj, dok je oko njega zujao
roj muva. Branio se panama-sesirom. Nekoliko koraka
iza njega, pratio ga je DubrovCanin, sofer, sa koinom
torbom u ruci. Iznajmljena kola, jedan olupani plavi
sevrolet, ostavili su u podnoiju brda, na magistrali.
- Dobro nam dosao, gospar Ivo! - povikase okup-
ljeni seljaci.
Pogledao ih je. Kako su ostareli! Sve sto je moglo
nekud da ode, otislo je veé odavno iz ovog sela, sto se
ugnezdilo na vrhu brda, poput jata sivih galebova.
- Pa, kako iivis, narode? — upita, a zlatni zubi mu
blesnuse na suncu.
- Bogu fala, iivi se nekako! — odvratise krezubi star-
c1.
— Pomalo... — rekose starice.
- A kako je kod vas, u Ameriki? Ima li svega? Kako
familija? — zagraktase iene.
- Nemam ti ja tamo nikoga...
158 MOMO KAPOR

Gitavo selo, psi, maCke i kokosi, otpratise ga do

groblja. Cekali su da vide hoée li pustiti suzu, hoée li se
prekrstiti, zapaliti sveéu.
Pripalio je dugaCku cigaru ,,davidof“ i, ne skidajuéi
sesir, odbijao dimove iznad sveie oplevljene humke.
— Od Cega je umro? - upita.
~ Od starosti... — rekose.
- Je li se dugo muCio?
— Nije. Ugasio se sam od sebe.
Kroz sikaru naherenih, crvotoCnih krstaCa i kame-
nja po kojima se nahvatala mahovina, ispod brda, iza
polja, ljeskalo se more u bledoj izmaglici. DugaCki sto-
lovi u crkvenom dvoristu, doneseni iz kuéa, klimavi i
razliCitih visina, uvijali su se pod teiinom prsuta, kozle-
tine, barenog krompira, voéa i pletara sa vinom. Otki-
nuo j evdva zrna groida i popio Casu vode.
- Sto se ne zaloiis, gospar lvo? — dovikivali su mu s
kraja stola. — Uzmi! Sluii se!
— Ne smijem... — procedi i zapali ponovo ,,davidof“,
koji se bio ugasio.
Gledao ih je kako slatko jedu i srCu Corbu.
- Sto ne otjerate ove muve? — upita.
— De ima stoke, ima i njih!
— Oli u vas, u Ameriki, nema muva?
— Nema.
Kada zavrsise sa ruCkom, pucnuo je prstima i sofer
pride. Otvorio je torbu u krilu i prekrstio ruke preko
1116.
- Ima li ovde da je ko sta duian? - upita.
Svi su Cutali pognute glave.
- Ima li ko da je sta duian kome, a ne moie platiti?
— ponovi.
ONA I OFF PRICE 159

— Ja sam duian, gospar Ivo! - javi se starCiC suznih

oCiju. - Kad su ono uvodili vodu, nijesam...
- Ne pitam te zasto si duian, no koliko? - preseCe
ga.
- Osamdeset tisuéa... — promuca starac.
- Koliko je to u dolarima?
Rekose mu i sofer odbroja nekoliko zelenih
novCanica.
- Mi smo duini sto i dvaest! - vrisnu neka iena i
pritisnu uiasnuta maramu na usta.
Sofer i njoj odbroja pare. Javljali su se redom: naj-
pre najbliii rodaci, zatim oni dalji, na kraju ostali... Sva-
ko je dobio koliko je traiio, a sveinjevi u torbi jos kao
da nisu bili ni naCeti. Za manje od sat vremena, svi
dugovi bili su isplaéeni i njega ponovo obuze praznina.
Mislio je da Ce vise uiivati u ovom prizoru, koji je toli-
ko dugo Cekao.
Selo ga isprati do magistrale. Neke iene pokusase
da ga poljube u ruku, ali im on to ne dozvoli. Usao je u
kola i odvezao se a da se nije ni osvrnuo.
Umro je tri meseca kasnije u San Hozeu, driava
Kalifornija.
 ISPOVESTI

Moj domaéin, psihijatar, odveo me u staru roman-

sku crkvu na obali mora. Posto razgledasmo starine, lju-
bazni iupnik nas pozva na piée. Sedeli smo ispod pergo-
le na terasi iupnog dvora i pili orahov liker iz minijatur-
nih Casica. Razgovor se povede oko ispovedaonice i
ispovedanja. Primetih da se i iupnik i njegov vrsnjak,
psihijatar, bave sliCnim zanatom. Ali otkako se narod
manje ispoveda u crkvi, psihijatri imaju vise posla.
Covek koga nesto tisti, sve teie nalazi nekog ko bi ga na
miru saslusao i posavetovao.
— Znate — reCe iupnik — sa svim duinim post0va-
njem koje gajim prema znanosti, moram ipak reéi da je
vasa nauka isuvise mlada, da bih u nj u vjerovao...
— TaCno - odvrati psihijatar koji se strasno znojio -
ali barem ne upotrebljavamo one vase zagusljive sandu-
ke sa resetkama, u kojima se ne vidi ni prst pred nosom!
— Vidite - nastavi iupnik — mi to radimo veé gotovo
dvije tisuée godina i imamo jednu veliku prednost:
moiemo dati oprost od grijeha i razrjesenje. A vi?
- Moiemo da otvorimo bolovanje...
'— I to je nesto! — reCe iupnik i ode da nam nabere
smokava.
ONA I OFF PRICE 16 1

— Zanimljiv Covek... — kazao je psihijatar dok smo

odlazili. - Tesko je s njim izaéi na kraj? Zavrsio je tri
fakulteta...
- Jesi 1i ga kad leCio? - upitah.
— Jos ga leCim.
— Od Cega?
— Od nesanice... - reCe psihijatar.
Odlazeéi, videli smo iupnika kako sedi pred kuéom
i gleda prema puCini. Mrsavi CoveCuljak u tamnom ode-
lu, usred mora svetlosti.
 OGLAS (VI)

Traii se jedna reC.

Traii se ona reC sto mi je veé danima navrh jezika, a
nikako da je izgovorim i, moida, napisem. Traiim veé
godinama tu strasno vainu reC koja bi me spasila, a ne
mogu nikako da je nadem, pa izlazim da je traiim po
ulicama. Pre toga, otvaram sanduCe za pisma (moida mi
je neko poslao postom?), ali tamo su samo neplaéeni
raCuni i opomene.
Odlazim, da je traiim po "Ierazijama; moida sedi
pred ,,Moskvom“ i pije pivo, a moida je u kiosku sa
novinama; kupujem dve i po kile novina — nema je ni
tamo.
Moida je u tek olistalim krosnjama i peva zajedno
sa horom raspomamljenih diivdiana? Moida je u izlogu
sajdiije? Moida je neko izgubio ili bacio u presahlu
Terazijsku Cesmu? A moida je izgrickana, zajedno sa
semenkama, na trotoaru ispred bioskopa ,,20. oktobar“?
Sta radis? - pitaju me poznanici.
Sta da im kaiem? Da traiim neku reC, a ne mogu
nikako da je nadem‘QLSve stoésu traiili, to su i nasli, zato
sto i nisu hteli nista naroCitt;);’ Lepo se vidi: umrle su u
njima prave reCi, a ostali samo brojevi i opsta mesta.
ReCi, reCi, reCi...
Kako naéi onu pravu koju toliko dugo traiim?
 DECAK

Zivi u kamenoj kuéi s one strane pruge PloCe—Beo-

grad.
Zaradivao je od malih nogu, dole na drumu pored
rampe, prodajuéi sumske jagode u malim kosarama od
hrastove kore, sljive zamagljene rosom, susene smokve,
cveée i rakiju lozovaCu, Cak i hladnu izvorsku vodu iz
Zmijskog vrela, ali poslednjih godinu dana malo je sta
prodao; letnji putnici se plase zaraze, pa je poCeo da
pere automobilska stakla dok kola Cekaju da se podigne
rampa.
Prilazi prasnjavim automobilima i ispod uprskanih
stakala izvlaCi sunderom umorna lica vozaCa i putnika.
Njegov vlaini sunder spira avgustovsku prasinu i razmr-
skane noéne leptirove — lakoverne drumske musice,
zlatni prah Mediterana i slepljene kazne za pogresno
parkiranje...
Za njegov trud daju mu dinar-dva, a onda odlaze
dalje Cim se podigne rampa, govoreéi razmaienoj deci:
,,Vidite, on zaraduje od malih nogu, bas kao Mestrovié
ili Nikola Tesla, a vi samo trosite! Od njega Ce biti
Covek...“
U sumrak, vraéa se preCicom u brda, pitajuéi se
zbog Cega ga ona deca iz kola gledaju kroz stakla sa
zaviséu i mrinjom.
 ' MESO

U vreme sveopste neimastine i gladi, dubrovaCke

iene su udarale tuCkom po praznoj dasci za meso, da bi
zlobni susedi pomislili kako za ruCak tuku snicle. Ulice
u starom delu grada su uske: Covek rasirenih ruku moie
dodirnuti zidove suprotnih kuéa - prozori su uvek otvo-
reni, iivot bez tajni. Svako zna sta mu susedi jedu i oko
Cega se svadaju. U toj predstavi tuCenja nevidljivog me-
sa, koju igra Citava familija, ima nekog divnog prkosa i
ponosa. Porodica sedi iznad serpe i umaCe koru kruha u
bledu, nezaCinjenu Corbu od rastana, dok majka peva-
juéi udara svom snagom po dasci, koja je zapamtila i
manje posne dane. ,,Gradiéi opet imaju mesa za objed!“
siri se vest puna divljenja niz strmu, kamenitu ulicu. U
tom tupom batu malog drvenog malja koji muklo odje-
kuje nad skalinama, ima divljeg otpora i nepristajanja
na bedu: ima oCajniCkog optimizma, nepredavanja ne-
sreéi i losim razdobljima ima lude ielje da se pod svaku
cenu spasi poljuljani ugled porodice koja propada. Taj
magijski ritam, koji oslobada nakupljeni bes, pomaie da
se istrpi siromastvo, prebrode nevolje: na kraju, da se
uprkos svemu ostane na okupu i ne prizna poraz.
 POVRATAK

Dugo te nema, kaie tetka dok sedimo na klupi

ispred kuée. Gde si sve skitao?
Kako da joj kaiem da sam obigrao pola sveta
traieéi nesto sto se sve vreme nalazilo ovde, u njenoj
iskrzanoj kutiji za naoCare, u njenom dvoristu po kome
setaju piliéi, na ovoj crvotoCnoj klupi, u ovom jarku
pokraj izlokanog druma? Kako da joj objasnim da me je
iivot vise od Cetrdeset godina driao kao taoca, a nije-
dan parlamentarac nije dosao da pregovara o mom
oslobodenju? Da sam rasipao dane, nedelje i mesece
gde god sam stigao, kao da Cu iiveti sto godina; kako da
joj objasnim da joj nisam doneo nista osim umora, do-
sade i ielje da malo posedim ispred njene kuée? Vidim,
ispucala cigla, propala gvozdena kapija, ljusti se malter,
usahnuo bunar u dvoristu. Nije moguée da i mi nismo?
Pa, nismo od Celika. Samo drveée izraslo; ne mogu da ga
prepoznam.
PriCaj, kako tamo iive ljudi? Isto kao i kod nas.
MuCe se. Svugde je isto.
Gde sam bio? Sta sam radio? Nista.
Vreme je da se ide, kaiem.
Tetka mi daje deset jaja.
Pa, svrati ponekad...
Hoéu, kaiem i odlazim, drieéi ona jaja u ruci.
 MESEC

U vreme kada sam bio deCak, Mesec je bio daleko.

Onda se jedne letnje veCeri na njega spustise prvi
l'udi.
J Gledao sam Citavu tu stvar na televiziji, sa stricem,
starim kolonistom. Televizor je bio postavljen visoko na
kredencu, u letnjoj kuhinji iutog, zemljanog poda.
Ispod nogu su nam se motali psi, maCke i goluidravi
pilici.
— Ti stvarno vjerujes da su oni gore? — upita me stric
iznenada.
— Zasto ne bih verovao?
Video sam ljude bez teiine kako plutaju kroz Me-
seCevu prasinu. Cuo sam njihove udaljene metalne gla-
sove.
Moj stric je pusio lulu i nikom nista nije verovao.
Pre no sto se naselio u BaCkoj, iiveo je dugo u
Americi, driava Kalifornija. U vreme velike krize stati-
rao je u Holivudu. Pogledao me je saialjivo kroz oblak
dima i pljunuo na zemlju:
- Sve ti je to snimljeno tamo u Kolivudu! — kazao je
mirno. — Neée mene niko prevarit’! Vidijo sam rodenim
oCima sta sve oni mogu...
Smejao sam se dugo njegovoj neverici. Ali kako je
vreme odmicalo, poCinjao sam sve vise da sumnjam. Jer,
ONA I OFF PRICE 167

sta ako je moj stric u pravu? Sta ako ljudska noga nika-
da nije kroCi1a na Mesec? Sta ako je sve to zaista snim-
ljeno u studijima ,,Paramunt pikCersa“? I sta ako jedno-
ga dana dvojica upornih novinara ,,Vasington posta“ ot-
kriju prevaru stoleéa, a mi svi ispadnemo budale? Ko Ce
se tada izviniti mom stricu, koji je odavno umro?
Za njega, Mesec je ostao neoskrnavljen ljudskim
tragovima.
Za mene, on je ponovo isto tako daleko kao kad
sam bio deCak.
Jer, neke stvari ne bi nikada smele da budu osvoje-
ne.
Mesec, na primer.
I jedna stara ljubav iz 1959.
 JELOVNIK

Ne Cudim se nimalo sto su Srbi posle toliko godina

najzad pobedili Turke, ni predaji kljuCeva Kalemegdan-
ske tvrdave 1867. se ne Cudim, niti se Cudim Ali Riza-
pasi, turskom komandantu gradova koji posle svega
odlazi na sveCanu veCeru u Cast svoga poraza, ne Cudim
se ni knezu Mihajlu Obrenoviéu koji mu prireduje taj
banket: sve su to lepo vaspitani, svetski ljudi, sve je to
stvar istorije i diplomatije; samo se jednom Cudim — je-
lovniku sa te sveCane veCere petog aprila 1867. On me
zaista zapanjuje:
Huitres
Potage d la Reine
Cassolettes de riz d ’/lgneau
Iilrbot d la Chambon‘
Filets de Boeuf Jardiniére
Saute’filers de Beccasses
Epigrames D’/lgneau au pois
Aspic d ’Homard en belle vue
Asperges Artichauts
Punch Imperial
Faisan Perdreawc rotis
Pilaw
Gelée de Marasquin aux fruits
ONA I OFF PRICE 169

Charlotte a la Russe
Baklava
Fromage glacée
Dessert*

Zapanjuje me kako su tog petog aprila 1867. stigle

do Beograda sveie ostrige, koliko su dugo putovale iz
Stona ili negde od Soluna, kako su prenesene preko
neprohodnih planina, drumovima izlokanim proletnjim
bujicama - odakle led da se ne pokvare (ili su donete u
hrastovim buradima u morskoj vodi?) — preko divljih
reka, kroz tamne sume i opasnosti - ostrige u Beogra-
du, petog aprila 1867, one me zaista zapanjuju!

' Ostrige. KraljiCina supa. Kasoleto sa pirinCem ijagnjetinom. Iver

a la Sambor. Govedi file, bastovanski. Fileti odvprienog sljukinog mesa.
Jagnjeéi epigram na grasku. Rak u aspiku. Spargle i aitisoke. PunC
Imperijal. PeCeni fazani i jarebice. Pilav. Zele od maraskina sa voéem.
Sarlot na ruski naCin. Baklava. I-Iladan sir. Poslastioe.
 OGLAS (VII)

Traii se svastara; ona divna, debela sveska-kupusa-

ra, koju smo nekada davno zvali svastarom. Svastara!
Gudesna reC. Medu njenim koricama ima Cezarovih po-
hoda, levih i desnih pritoka Sene, ima nepravilnih gla-
gola, sasusene jagorCevine i jednaCina sa tri nepoznate.
U njoj su nasi prvi stihovi, u njoj smo veibali svojeruCni
potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta
puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah
posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana reCeni-
ca: Ne valja se kititi tudim perjem!“ Crteii na margina-
ma, mrlje od uiine, zagonetke, igra podmornica i
potapanja, razliveno mastilo (tragovi suza), citati i dik-
tati, u njoj je ljubav... Mnogi od nas maturirali su samo
sa tom jednom jedinom sveskom, svastarom, koja je la-
ko mogla da stane u levi diep kaputa. Sedeli smo na
njoj u parku, u proleée, kada je trava jos vlaina, njom
smo se gadali na velikim odmorima ili je driali nad gla-
vom umesto kisobrana, dok smo jos umeli da trCimo po
kisi. Kao da smo veé tada znali da iivot nije samo jedan
predmet i da ne moie stati u jednu jedinu svesku, na
kojoj pise Istorija. Moida se taj iivot, u stvari, najprijat-
nije oseéao u onoj staroj svastari koju smo usput negde
zagubili, a koja se traii u ovom oglasu.
 HRIST

Stigavsi tog jutra u grad Ankonu, izabrao je jedan

lep i Cist komad trotoara na Korzo Kavuru, taCno ispred
butika ,,Stop and shop“. Odloiio je svoju staku i, ska-
kuéuéi na zdravoj nozi poput barske ptice, obisao sa
svih strana to parCe asfalta, pailjivo ga zagledajuéi. U
obliinjoj kanti za dubre pronasao je zatim praznu kar-
tonsku kutiju od cipela. Postavio je levo od sebe. Iz
diepova je izvadio skolske krede u boji i pailjivo ih
rasporedio, a onda je izabrao plavu kredu i napisao na
trotoaru:
,,Umetnik Antonio na putovanju u Jerusalim moli
gradane Ankone da svojim novoem omoguée spas nje-
gove duse. Hvala svima!“
Uskoro, ispod njegovih prstiju poCe da se pojavljuje
Hrist, koji mu je bio veoma sliCan. Hristove oCi bile su
uprte u nebo, taCnije u firmu ,,Stop and shop“. Bio je to
veoma dobro naslikan Hrist.
UtiruCi dlanom kredu u asfalt, Antonio je postizao
neine prelive ruiiCastog i svetloplavog na tamnoj osno-
vi trotoara boje istopljenog katrana. Pred nasim oCima
radalo se njegovo izmuCeno lice, uokvireno nekada
crnim, danas veé prosedim kovrdiama. Skakutaoje oko
tog portreta kao oiivela kamena nakaza sa portala neke
crkve — izlizan i tamnoput,1iCio je na pauka, na iabu, na
172 MOMO KAPOR

kepeca iz bajke, na umanjenog Mikelandela koji je

ostao bez svojih kapela, papa i skela, prepusten na mi-
lost i nemilost ulici. Crtajuéi, nije obraéao nikakvu pai-
nju na novac koji je zveCeCi punio kutiju za cipele. Ni-
kome nije zahvaljivao.
Bio je to, zaista, posteni uliCni umetnik koji je
odradivao novac potreban da se odrii u iivotu.
Kada je zavrsio svoju sliku, napisao je kao nebo pla-
vom kredom Ecce homo, i mirno poCeo da vraéa krede u
die .
pZnao je da i ovaj Hrist iz Ankone nece dobro
zavrsiti, jer su nad lukom poCeli da se navlaCe oblaci, pa
je, pomiren sa sudbinom slikara na trotoaru, sedeo i
gledao kako sujeverni gradani Ankone bacaju novac u
kutiju i brzo odlaze za svojim poslovima, nadajuéi se da
su jeftino platili iskupljenje od grehova.
Taj Antonio je imao spokojstvo nekoga ko unapred
zna da mu je trud uzaludan.
U Padovi mu je julska kisa sprala crtei.
U Bolonji su raskopali bas tu ulicu.
U Firenci su na Hristu parkirali hladnjaCu od pet-
naest tona.
U Ferari su sve sto je naslikao oprali ulCni polivaCi.
U Raveni je pogresno odabrao mesto — crtao je od
tri posle podne do sedam uveCe, ne znajuéi da se svakog
jutra na tom mestu dovlaCe tezge za buvlju pijacu.
U Katolici je bila ludnica — letnj i karneval je presao
preko Antonijevog Hrista.
U Riminiju nije uspeo da zavrsi crtei j er su ga ote-
rali policajci.
U Pezaru je preko Hrista presla vojna muzika.
Sedeo je na trotoaru Korzo Kavura, Cekajuéi da vidi
kako Ce zavrsiti ovaj poslednji Hrist. Gledajuéi ga, setih
ONAI oI=I= PRICE 173

se onih davnih noéi koje smo probdeli svadajuéi se oko

toga sta je trajnije: slika ili skulptura? Kamen, bronza
ili terakota? Ulje ili kazein?
Tog vrelog dana u Ankoni, italijanski trotoari do-
bise iznenada za mene ogromnu vainost. 'lb vise nije
bio asfalt za gaienje, veé izbrisano iivotno delo sirotog
Antonija, umetnika u uzaludnosti.
Mada nisam kolekcionar, nisam mogao da se
uzdriim i ne sakupim najdragocenij u zbirku izbrisanih i
ispranih italijanskih trotoara.
Ouvam je na donovima svojih cipela.
 KORACI

Ne treba biti naroCito pametno dete (a ja sam bio

izuzetna beba), pa da vam odmah, Cim progledate, bude
jasno da ljudi idu uspravno, na dve noge. Medutim, me-
ni je bilo mnogo prijatnije da leiim. Sklon sam i danas
da tvrdim da je leianje, u stvari, mnogo prirodniji po-
loiaj za ljudsko telo od stajanja ili hodanja. Sve do treée
godine, pravo sam se, dakle, da nista ne razumem i da
uopste ne primeéujem koliko moji roditelji insistiraju
da se najzad uspravim i prohodam. Ne znam zbog Cega
im je bilo do toga toliko stalo? Tako, kad god bi me
podigli na noge, ja bih se istog Casa skljokao i legao, u
najboljem sluCaju seo. Kao da sam unapred predoseéao
da Cu kasnije, u iivotu, imati malo prilika da se toliko
izleiavam kao u detinjstvu. Sta sve nisu radili, nesreCni-
ci, samo da prohodam! Podigli bi me tako na noge i
ostavili da stojim, a oni se izmicali, pruiali ruke-prema
meni i govorili: ,,Hodi, hodi mami i tati!“ Kako su samo
bili smesni! Klatio bih se neko vreme, kao da imam
problema sa ravnoteiom, a onda bih jednostavno seo.
Znao sam dobro: Cim prohodam, vise me niko neée vo-
ziti u kolicima, a biée, naravno, gotovo i sa nosenjem!
Najzad, j ednog dana u petoj godini, ne znam sta me
je to obuzelo; verovatno neka mutna ljubav prema ho-
dajuéem CoveCanstvu, sta li, ja — zakoraCih! Krenuo sam,
ONA I OFF PRICE 175

u stvari, pri1iCno spretno, i to izazva takvo odusevljenje

kod mojih nesreénih roditelja da nisam mogao odoleti
njihovom divlenju. Aplauz je, ipak aplauz! Tbliko zanet
vestinom hodanja, nisam mogao da se vise uzdriim; iz-
gleda da sam usput pravio i neke igraCke figure. No,
moj zanos je trajao, na ialost, kratko; usred jednog
okreta na sredini sobe, osvestih se i sa uiasom shvatih
da Cu ostatak iivota morati da provedem na nogama,
kao i ostali smrtnici. Bilo je kasno da se ista popravi -
hodao sam! Zbogom, slatko izleiavanjel
 MALI PRINC

Da mi je samo znati kako li je izgledao dan kada se

u knjiiarama prvi put pojavio Mali princ Antoana Sent-
Egziperija?
Je li bio sunCan, oblaCan, vetrovit ili kisovit?
Da li je Egziperi usao u neku knjiiaru, otvorio svoju
knjigu i omirisao njene stranice?
Je li setao Parizom, zagledajuéi krisom izloge?
Dali muje, moida, prisla neka mlada dama i zamo-
lila ga da joj se potpise na njenom primerku?
Sta su kazale prve kritike? Da knjiga nije za decu,
nego za odrasle? I nije! Ili da je vise za decu, nego za
starije? I jeste!
Jesu li njegove kolege, pisci, priCali da je bolji ilu-
strator, nego pripovedaC; a slikari, da je mnogo bolji
pisac nego ilustrator?
Da li su saputali da je podetinjio, da je sentimenta-
lan; da mu je priCa isuvise simboliCna, a crteii nevesti?
Stvarno, ko je mogao predvideti da Ce tu knjiiicu
zaljubljeni poklanjati jedni drugima sve do danas? .
Pitam se kako li bi izgledao taj dan da se Egziperi
nije zauvek izgubio na nebu, pre no sto je Mali princ
izasao u Parizu?
 NEDELJA

Ustala si u pola sedam. On je jos spavao.

Jutro je bilo neutesno mraCno, dok si kupovala
nedeljne novine, hleb, pogaCice, jogurt. Mora da izgle-
dam kao neko Cudo, mislila si ogledajuéi se u praznom
izlogu mesarnice gde si Cekala u redu. Samo da me ne
vidi neko poznat!
Sve je poskupelo! — kazao je neko iz reda.
Nema tog poskupljenja koje ja ne bih mogla da od-
gladujem! — rekla je prkosno jedna stara dama.
Sesto grama mlevenog!
On je jos spavao.
Onda si se vratila istim putem vukuéi svoja veCna
kolica za pijacu. Onda si skuvala kafu. Onda ste do-
ruCkovali. On se probudio i uzeo prednji deo ,,Politike“,
na Cijoj su naslovnoj strani bili neki novi ratovi. Onda
su ti deca uzela drugi deo, da vide bioskopski program.
Nije vaino, mislila si, proCitacu ih kasnije. Ali, nisi. On-
da si pospremila sto. Iseckala sitno crni luk. Potopila
krisku hleba u hladnu vodu. Razbila jedno jaje. Dodala
persuna, soli i bibera. Izmuljala sve to u ravnomernu
masu i pomislila na mamu, koja te je nauCila da pravis
fasirane snicle. Onda je on otisao na pivo u ,,Balkan“.
Onda si zapalila cigaretu i, dok si Cekala da se skuva
krompir za pire, slusala si kako neka pevaCica priCa
178 MOMO KAPOR

voditelju Studija ,,B“ na Cemu sada radi. Onda su fasira-

ne snicle, prethodno uvaljane u brasno, bile ispeCene.
Sipala si ulje u salatu. Stavila na sto tanjire, noieve,
viljuske, salvete od hartije i slanik. Izrezala si hleb. On-
da se on vratio iz ,,Balkana“.
Kako je napolju?
Hladno.
Opet fasirane snicle! — kazala su deca.
Ostavite mamu na miru! - rekao j e.
Onda ste ruCali. Onda je on zevnuo i otisao da spa-
va, a deca u bioskop. Onda si pospremila sto, oprala
tanjire, tavu, serpu, obrisala mrve... Ima li besmislenijeg
posla od ovog? Radila si Citavo prepodne, a od svega
nema ni traga. Sve je pojedeno. Pogledala si u ruke i
utvrdila da vise nema nade za njih. Skuvala si kafu i
ukljuCila televizor. Neka nedeljna utakmica. Gledala si
u zeleni ekran preko koga su tamo-amo trCali zgodni
mladiéi. Onda si pogledala kroz prozor na ulicu. Pustos.
Nigde nikoga.
Onda se on probudio.
Koje je poluvreme?
Ne znam
A rezultat?
Ne znam.
K0 igra?
Ne znam.
sta ti je?
Nije mi nista. Nisam ukljuCila ton.
Onda ste Cutali i gledali televiziju.
Onda su se vratila deca.
Kakav je bio film?
Onako...
ONA I OFF PRICE 179

Onda je neko telefonirao: Kako si? Dobro sam. I mi

smo dobro.
Onda si postavila tanjire za veCeru. Noieve, vi-
ljuske, slanik. Jaja na oko, sir i salata od krompira.
— Opet jaja na oko! — kazala su deca.
Onda si oprala tavu. Produiila sinu farmerice, ispe-
glala kéerci kecelju za skolu.
Sta ima na televiziji?
Nema nista.
Poljubila si ih pred spavanje.
Istusirala se. Stavila na lice kremu za noé. Navila
budilnik za sest.
Onda je on zaspao.
Onda si pusila u postelji i slusala kisu.
Onda je dosao ponedeljak.
 SUDBINE

Svako prepodne, dve sredoveCne domaéice odlaze

jedna drugoj u goste dok su im muievi na poslu, a deca
u skoli. Kroz prozor kuhnje u kojoj sede dok se kuva
ruCak, one vide sumorni lavirint stambenih paviljona i
prostore smrznute zemlje po kojoj se vuku trule skele i
prazne pivske boce.
Posto se izjadaju na godine, skupoéu, umor i ljud-
sku nezahvalnost, i posto popiju kafu, okreéu soljice da
se niz njih ocedi sudbina. Puse i Cekaju Cudo.
Frizure su im u neredu, lica bez sminke; na rukama
nabubrele vene. Odevene su u izlizane kuéne haljine
kojima nedostaje pojedina dugmad, a koje su, nekada
bile veoma lepe. U diepovima im kljuCevi od stana,
novCanik, aspirini i maramioe za suze, ako sluCajno po-
teku.
Sede i Cekaju da im buduénost postane zrela za
gledanje.
Onda jedna od njih uzima soljicu u ruku, okreée i
zagleda iz svih poloiaja.
— E, ovako dobru solju, zaista, jos nisam videla u
iivotu!
— Reci, sta vidis?
Ona vidi goluba koji donosi pismo, i pticu koja
znaCi glas; vidi granato drvo, to je uspeh, — i otvorene
ONA! OFF PRICE 181

puteve na sve strane! 'll1 je i kao neki crnomanjasti

muskarac, zavist zbog iznenadne sreée, novac, mnogo
novca i vernost do groba u obliku psa koji leii.
— Pritisni prst na dno! — nareduje domaéica i njena
prijateljica sklopljenih oCiju pritisée kaiiprst u meki
tamni talog. — E, ovo je stvarno, ali stvarno... — uzvikuje
iena sa soljom. — Sve Ce ti se ispuniti! Evo, pogledaj:
pun krug!
Zatim druga uzima soljicu u ruke i vidi u njoj sve
teskoée resene: susetkina kéerka Ce najzad diplomirati i
udati se, deliée se povisica, a na zmiju kao da je neko
stao nogom; u ovoj solji nema ni suza, ni tuge, ni bolesti
- bas je njena prijateljica rodena pod sreénom zvez-
dom!
Sede i gledaj u se ozareno, ispunjene slatkim
oCekivanjima. Odjedanput, sve je zaboravljeno i ne-
vaino: i godine, i zapusteni ten, i neverstva, i kuhinje
vlainih zidova od pare, iovo glupo novo naselje sa istim
sobama, istim lusterima, istim namestajem i istim sta-
novnicima.
Pale jos jednu cigaretu, smese se sudbini u lice i
rastaju do sutra, noseéi svaka u sebi po jednu divnu,
slatku tajnu.
 OSVETA

Taj Covek je iiveo samo za svog sina. Radio je sest

dana da bi sedmog mogao da ga vidi. Nedeljom posle
podne razvedeni oCevi imaju pravo da se druie sa svo-
jom decom. Sud im je to dosudio. Vidaju se u zoo-
loskom vrtu, po poslastiCarnicama i restoranima. Sede i
Cute. Otudili se.
I-Ioées li jos kolaCa? Neéu, hvala. Hoées li jos jedan
krug ringispilom? Ne, hvala. Hoées li da ti nesto ku-
pim? Ne treba, hvala! Ostani jos malo! Ne mogu, zaista
ne mogu. Moram da uCim.
Nedeljom posle podne, taj Covek je ieleo da nadok-
nadi sve one dane kada nije sa sinom: poljupce pred
spavanje, pikanje lopte, deCje bolesti, kad treba sedeti
pokraj uzglavlj a i priCati bajke, zajedniCke doruCke... Tb
je, naravno, gotovo nemoguée, kad se ima toliko malo
vremena na raspolaganju, ali Covek se nij e ialio na sud-
binu. Sin mu je predstavljao jedno zaista vredno delo u
iivotu.
Zena Coveka o kome je reC, upotrebljavala je sina
kao malog taoca protiv svog bivseg muia. Moida je tre-
balo da ti to kaiem mnogo ranije, rekla j e jednog dana,
ali to uopste nije tvoj sin! Ako ielis da ga vidas i dalje,
samo nastavi... Nemam nista protiv!
ONA I OFF PRICE 183

Sada Covek i deCak sede za ruCkom u ,,.Iugoslaviji“,

ali nesto je zauvek pokvareno. Vise ne razgovaraju kao
ranije. Covek sve vreme paniCno traii sliCnost, bilo ka-
kav dokaz na deCakovom licu ili pokretu: neki trag,
znak, treptaj, gest, neko podseéanje.
Lepe su nedelje postale pakao.
 JELKA

U januaru nailazim na baCene novogodisnje jelke.

Leie pred kapijama polomljenih grana sa po kojim
zaboravljenim, napuklim ukrasom sto tajanstveno sve-
tluca medu crnim vreéama dubreta.
A samo pre dvadesetak dana isli smo na pijacu da
kupimo nasu jelku! Birali smo je dugo i pailjivo medu
poseCenom sumom; okretali je sa svih strana, sirili joj
grane, merili visinu...
Odakle je ova jelka? Sa Romanije! U granama joj
jos zavijaju vuCji urlici Crvenih stijena. V
A ova? Sa Tare. Ukus meéave i katuna. Sum ledenih
potoka.
Ova je sa Zlatibora! Jos je iiva: niz stablo joj kaplju
lepljive, teske suze smole.
Neka je sa sreéoml — rekao je brkajlija koji je pose-
kao.
Nosili smo je ponosno kroz grad, vukli uz stepenice
i postavili na poCasno mesto u sobi. Kitili smo je kugla-
ma i srebrnim girlandama. Palili sveéu u njenu Cast.
Nazdravljali joj. Polagali poklone pod njeno granje.
Hvalili se njenom lepotom pred gostima. Divili se nje-
nom stasu. Milovali je, dodirivali, mirisali. Oboiavali je.
I mada je Nova godina prosla, bilo nam je iao da se
rastajemo od tog Cudesnog drveta. Onda je naglo poCela
ONA I OFF PRICE 185

da se susi. Venula je na nase oCi. Najpre smo poskidali

ukrase. Branila se, boduéi nas u dlanove sasusenim igli-
cama, koje vise nisu bile neinozelene, veé iutosmede i
ostre, gotovo pakosne. Ko je imao pec, iscepao je jelku
i naloiio je. Izgorela je dostojanstveno, okiéena posled-
nji put sopstvenim iskrama. K0 nije imao peéi, izbacio
je onako oglodanu i ogoljenu pred kuéu, da je odnesu
dubretari.
Ne govorite mi samo o ljubavi!
Znam sve o njoj.
 SPOT STORY

U trenutku kada je umirao, zazvonio je telefon.

— Ako mene traie, recite da nisam tu! - kazao je
okupljenima oko samrtniCke postelje i umro.
 SETNJA

Niko ne zna koliko mu je hrabrosti potrebno da

posle poraza o kome su pisale sve novine, i posle goto-
vo pola godine kuénog izgnanstva, ponovo zakoraCi na
Knez Mihailovu u podne i pronese svoju sudbinu levom
i desnom stranom ulice. Niko. Kako Ce ga primiti re-
dovni setaCi, oni sto su pali pre njega? Hoée li ga
vredati? Hoée li, najzad, iskoristiti priliku da mu kaiu
sve ono o Cemu nekada nisu smeli ni da sapuéu?
KoraCa sredinom ulice, kao da ide u susret odredu
za streljanje. I gle, od njega okreéu glave oni sto su mu
se jos do juCe dodvoravali, a prilaze mu i rukuju se neki
o koje se silno ogresio.
Vraéa se kuéi, na ruCak, ozaren poput deteta koje je
bilo prvi dan u skoli. Od danas, njegov iivot ima pono-
vo smisla; Cekaju ga u Knez Mihailovoj! Ona je prisna i
trpeljiva. Ona ga je ponovo primila i nauCila filozofiji
pada.
 KNJIZEVNIK

Posle knjiievne veCeri u biblioteci, vode ga na zaku-

sku u mesni hotel. Bibliotekarka, koja je organizovala
ovaj uspeli susret pisca sa Citaocima, gleda ga zadivljeno
kao knjiievnog andela palog sa neke druge planete. Za
drugim krajem stola,njen mui, sumar, opija se iz ljubo-
more. Jedu u tisini, a onda se razilaze. Knjiievnk odlazi
u hotelsku sobu. Veé dugo nije nista napisao, mada svi-
ma govori kako punih osam godina radi na neCem
znaCajnom i velikom. U prugastoj pidiami i papuCama,
liCi na ostarelog madioniCara posle predstave: bez fraka,
stapa i zeCeva iz sesira. Posto je stavio zubalo u Casu sa
vodom, a na nos natakao naoCare, knjiievnik pije raz-
nobojne pilule; neko vreme Cita novine, a onda gasi
lampu i tone u san. MuCi ga gorusica od jakih, zapapre-
nih jela na koja nije navikao. U vinu je bilo mnogo
sumpora. Zaboravljen od domaéina, koji veé Cekaju
drugog knjiievnika, ujutru se sam vraéa nezagrejanim
lokalnim vozom, sreéan sto ipak iivi u Beogradu.
 TAKSI

Ej, budalo, ko ti dade volan u ruke! Ma, pogledaj

ga, molim te kako uleée u makaze! Posle Ce davo da mu
bude kriv. A i ovo vreme, neki pritisak, svi napeti —
samo sto ne puknu. Oim se kvrcnu kolima, odma iskaCu
i oée da se biju. Mrtve glave da padnu! A uzmite kako
se to radi u Evropi! Dogodi se, sudare se dvojica; raz-
mene posetnioe, i drago mi je sto smo se upoznali. Bog
zna kako! Treba nam jos najmanje trista godina da se
opasuljimo. Ma, vidi samo onog kako vozi! Seljak!
Getrdeset i dve godine sam za volanom kao taksista a
ovo Cudo jos nisam video! Ja ne znam sta je u pitanju?
Kakvo je ovo vreme doslo? Kuda sve to vodi? Kud se svi
ovoliko iure? Kud sve to srlja? Sve se ispromenilo.
Kaiu i te sunCane pege... Godina Majmuna! I jesu maj-
muni! Pogle ih samo! Svi bi sve. Ito odma. Nema Ceka-
nja. Sto pre! Zato su tako i napeti. Oée i kola i da se
provedu i da putuju. A moja pokojna majka i otac pede-
set godina bili u braku, pa opet nisu imali vagu, nego je
pozajmljivali od komsiluka. Nekad se Covek kuéio Cita-
vog veka. A sada? Cap! Infarkt! Pukne ko kesa od harti-
je. Organizam to ne moie da izdrii. Sto se mene tiCe, ja
polako. UveCe, nema tih para za koje bi ja taksirao.
Sednem lepo sa starom u kujnu; mezim sir i pijem pivo.
Bas me briga! Tako ja gledam na tu stvar.
 OPSTA MESTA

Kisa je lila kao iz kabla.

Magla je bila gusta kao testo, a more mirno kao
ulje.
Brod je bio orahova ljuska, prepustena razbesneloj
stihiji.
Ona se zagonetno osmehnu.
 KAPA

— Skini kapu!— naredi sudija za prekrsaje Lepom

Zoriu, koji je sa drugarima nasred sobe Cekao da poCne
ispitivanje.
— Skini kapu! - ponovi povisenim tonom.
Lepi Zori je Cutao i gledao pred sebe. Ostali u nje-
ga.
- Poslednji put ti kaiem da skines kapu! — viknu
sudija. - Nalazis se na sluibenom mestu, a ne na ulici!
Lepi Zori je snuideno posmatrao vrhove dotrajalih
cipela.
— Skini kapu! - dreknu sudija. — InaCe Cemo ti je mi
skinuti!
— Skini kapu... — zamolise ga i drugovi.
Lepi Zori je gledao u tavanicu kao da od nje oCeku-
je pomoé.
— Skinite mu kapu! — naredi sudija dvojici milicio-
nera, koji udose na njegov poziv.
Kapa je, inaCe, bila francuska, natuCena do obrva
Lepog Zoria.
Krupniji milicioner pride mladicu i jednim pokre-
tom mu strie kapu. Zori se nije branio. Te veCeri se
spremao za igranku.
U kosi je imao papilotne.
 KIKIRIKI

Jedna tamnokosa devojCica ulazi taCno u ponoé u

,,Tri lista duvana“.
Prilazi stolovima u predugom kisnom mantilu, na-
sledenom od majke, prilazi stolu i stoji, bez reCi, drieéi
u rukama otvorenu skolsku torbu. U toj torbi nema sve-
ski, nema pernice, ni udibenika — u njoj je kikiriki.
Ispekla ga u rerni njena mama.
Od proslogodisnjih sveski za lepo pisanje, tata je
uvio fiseke ~ pedeset fiseka sa kosim i pravim, ispod
kojih crvenim mastilom pise ,,Pet minus“.
DevojCica stoji i Cuti, a njena skolska torba otvara
se pred gostima poput Cudne tamne skoljke sa miste-
rioznim plodovima.
Neko kaie:
Sramota, ko ovo dozvoljava!
Rasipnici otkupljuju deset fiseka odjedanput.
Bivsi tenori samo za nju izvlaCe visoko C i kupuju
tri fiseka.
Dvoje zaljubljenih razmotavaju njen fisek i sapucu
stihove na slovo S: ,,Isa i Sana, eno, nose srnama so i
seno...“
A jedan pijanac zuri u mrak rastvorene tasne i Cini
mu se da vidi svoj grob, i kako ga spustaju u hladnu
crnu zemlju, a jedan hipohondar pita devojCicu da li je
ONAI OFF PRICE 193

kiriki prethodno opran, a ljubitelj zagonetki pokusava

da izraCuna koliko zrna kikirikija proseCno stane u je-
dan fisek, a poslovni Covek joj daje sto dinara da je se
resi, ali ona mu ih vraéa i kaie da prodaje kikiriki, a ne
prosi — i u tom trenutku nailazi sef sale pa devojCicu
izbacuje na ulicu, a svi Cute kao zaliveni i prave se da ih
zanima dno Case ili tanjira.
Sedim i razmisljam o tome koliko nas malo stvari
deli od trenutka kada Ce nase kéerke prodavati kikiriki,
a mi ih Cekati da se vrate pred zoru i zaspu sa palcem u
ustima.
 KUCA

Jos od malih nogu svi su mi govorili da se jedanput

spustim na zemlju.
Ne iivi se u oblacima, savetovali su me!
Pogledao sam dole - zaista, svi su iiveli na zemlji.
Uglavnom, prizemno.
I nase kuée imale su duboko ukopane temelje.
Malo, malo, neko bi me vukao za noge da se spu-
stim na zemlju.
Kao najgori dak Treée muske gimnazije, sedeo sam
u poslednjoj klupi i sanjario da me je roda, koja me je
donela na svet, spustila u Italiju, u grad Firencu. Ali
mojoj rodi je, izgleda, crkao motor i imala je prinudno
spustanja ovde, u ovoj zemlji, gde su me neprestano
budili na Casovima i pitali:
Hej, gde si? Spusti se veé jedanput na zemlju!
I tako, privremeno sam se spustao iz svog oblaka u
kome je bilo belo i meko, kao u nekoj snenokli...
Ali na zemlji je bilo tako dosadno!
Mogu misliti kako je bilo tek ispod zemlje!
I tako sam nekako tavorio dok ne otkrih reku Savu,
taCnije, Adu Ciganliju.
Ko se nije kupao u Savi prvog maja, nije bio niko!
Odlazili smo na njene obale kao rani hriséani na
krstenje.
ONA I OFF PRICE 195

I mogle su da padaju sekire, ulazili smo hrabro u

vodu, da nas ne potera maler.
OsenCena vrbacima, reka je izgledala zagonetno i
pomalo smo se plasili njenog prividnog spokojstva,
ispod koga su udarali damari virova.
Sava u sebi ima mnogo ienskog. Kada u proleée
prvi put ulazite u nju, Cini vam se kao da gubite nevi-
nost.
Zaboravljate sva ranije iskustva. Pitate se kakva Ce
biti? Kako Ce se ponasati? Hoéete li se obrukati?
Zaimurite i zaronite, a ona vas mazno obmota du-
gim vlatima reCnih trava i prosapéez ,,Opusti se! Vidis,
nije nista strasno...“
I kao sto smo se docnije hvalili koliko smo imali
devojaka, tako smo se u maju hvalili brojem kupanja.
Koliko si imao kupanja?
Tri.
Ja, pet!
Ali, ma koliko rano stigli na Adu Ciganliju, uvek bi
nas neko pretekao!
Jedna veoma stara gospoda veé je bila crna i mazala
se blatom, jer je otkrila da Ce pomoéu njega ostati be-
smrtna.
I jedan ruski emigrant obrijan do glave, koji je sva-
ke nove godine razbijao sekirom led i kupao se kod Sest
topola.
I jos jedna spisateljica koja je veslala u predratnom
skifu.
Gospoda Topalovié sa kéerkom.
Onda sam poCetkom pedesetih upoznao genijalnog
beogradskog arhitektu Pedu Ristiéa, koga smo zbog
ride brade i asketskog izgleda, zvali Peda Isus.
196 MOMO KAPoR

Kada sam ugledao njegovu kuéu na drvetu, za mene

su prestali da postoje Le Korbizje, Gropijus i RiCard
Ra't.
]Ponekad bi me pustao da se popnem na njegovo
drvo. Znao sam gde krije kljuCi odlazio noéu da prespa-
vam u kuéici. Najzad, pokazalo se da Covek ne mora
iiveti iskljuCivo na zemlji!
Kuéica je liCila na zaCarane kolibe vestica iz Puski-
novih poema. Baba Jagina kuéa...
Da bi mogao da iskomponuje i odsvira muziku koja
mu je brujala u glavi, kompozitor Gica Hristié je zamo-
lio Pedu Isusa da mu napravi instrumenat koji do tada
nigde nije postojao. U njegovim iicama brujali su vetro-
vi koji miluju grivu krosnji na Adi. U njegovoj akustici
klokotala je voda iz supljeg korena. Nazvali su ga:
drndafon!
Budili smo se zajedno sa pticama iz obliinjih gnez-
da. Nasa prva susetka bila je jedna melanholiCna go-
spoda Caplja. Na ostalom drveéu iivele su rode i savski
galebovi...
Sto je najlepse, nigde nije bilo nikoga ko bi te zvao
da se spustis na zemlju. V
Naprotiv, svi su vikali: Hej, popenji se gore! Sta ces
dole?
Posto je drvo raslo, kuéa je svake godine bila visa za
jedan sprat, pa je Peda Isus dokucavao preCke da moie
da se popne.
Ta kuéa nam je vratila izgubljenu nadu da se moie
iiveti i drukCije, sem na zemlj i. Zar nisu nas preci, Stari
Sloveni, stanovali u sojenicama?
No, neki popadase sa drveta, jer ih je stablo otreslo.
Drugi su, opet, pali sa grana probudivsi se jednoga dana
ONA I-OFF PRICE 197

iz lepog i nemirnog sna. Jos i danas Cujem njihove tupe

udarce o svakodnevicu.
Treéi su napustili kuéu na drvetu zbog poslova; u
krosnji nije bilo telefona. Nekima iene nisu dozvolile
da stanuju tamo, jer su bile ljubomorne na reCne sirene,
koje bi s vremena na vreme navraéale na piée.
Ostali su prestali da dolaze jer su se plasiéi visine.
Ponekad se sretnemo na pesaCkim prelazima. Gle-
damo se kroz automobilska stakla i procenjujemo ko-
liCinu propasti na svojim licima.
U kuCi na drvetu uselili su se neki drugi vlasnici.
Ovog proleéa proplovio sam pokraj nje.
Vidim, na nasem drvetu iive neki novi deCaci...
 SANGAJAC

Sa njegovog posluiavnika prekrivenog belom salve-

tom sirili su se mirisi Orijenta.
Bademi, orasnice, useéereno groide, susam, glazira-
ne kruske... Polazio je od ,,Malog Pariza“, obilazio ,,Ma-
njei“, ,,Zonu Zanfirovu“; zadriavao se u ,,Sloinoj
braéi“ i nastavljao kroz ,,Ma1u Maderu“ do ,,Madere“,'a
onda, kada ne bi sve prodao, stizao Cak do ,,Kosova“,
,,Boke“, ,,Tri grozda“, ,,GrmeCa“ i ,,Prozora“.
Bio je cenjen i uvaiavan kao poslednji trgovac sta-
rog kova, Cija je Citava radnja mogla da stane na dlan
leve ruke. Poznavao je sve noéne ptice i bio svedok
mnogih ljubavi. Video je i kako se one zavrsavaju, i
kako se male gili-gili devojCice pretvaraju u ugojene
matrone iznad mesanog mesa na iaru; kako rastu njiho-
va gili-gili deca i ponavljaju sudbine svojih roditelja.
Kada je napustio svoju pokretnu trgovinu, vise se
niko nije seéao noéi u kojima nas jos nije bilo sramota
da se driimo za ruke.
 IZVOR

PesaCe satima iz najudaljenijih krajeva Beograda

prema tom izvoru u TopCideru, poput hodoCasnika neke
samo njima poznate nade. Stavljaju zatim ruke pod nje-
gov izdisuéi mlaz i dugo piju, osluskujuéi u iuboru vode
sapat svojih predaka. Posle, stoje zagledani u platane,
kao da su najzad na putu da pronadu staro korenje,
zatrpano vekovima. PesaCili su do kraja svojih izlizanih
iivota za tom slatkom pticom sto ih je mamila i
obeéavala im Cuda: penzionisani generali koji su izgubi-
li svoje bitke, konjiCki pukovnici, bivsi arhivari i dvorski
kapelnici, bakali, lekari sto su posumnjali u moé nauke,
bogomoljci i rentijeri bez rente, sluCajno preiiveli piloti
dvokrilaca, lepotani i zavodnici s poCetka veka - bivsi
ludi sto su, zakoraCivsi veé jednom nogom na onaj svet,
najzad shvatili sustinu stvari - lepotu umiruéeg izvora,
jedinog Cistog mesta u podzemnom spletu cevi kroz ko-
je krklja hlorisana voda. I dok se polako, nogu pred
nogu, vraéaju peske u grad, vukuéi pletare sa dragoce-
nom topCiderskom vodom, dok se probijaju kroz beton-
ske prstenove, preko zamrsenih asfaltnih petlji, kroz
sume semafora, preko vetrovitih raskrsnica, na licima
im se Cita tiho likovanje: opet su nadmudrili veliki, pr-
ljavi grad, otevsi mu jedinu preostalu Cistu stvar.
 PISMO

Dugo te nema na Savi.

Neki se jos pitaju kuda si otisla sa Ade, a drugi te
veé polako zaboravljaju.
Bas neki dan, onaj stari gospodin Pesié primeti da te
dugo nema na reci. Seéas li ga se? On jos uvek uporno
vesla u svom predratnom skifu, uzvodno, uz maticu, sve
do OstruiniCkog mosta. Nizvodno samo curi i Cita ruske
klasike.
Znam da te to vise ne zanima, ali i ja sam jos u
starom sidristu. U istom onom Camcu i sa istim moto-
rom od Cetiri konja. Trebalo nam je uvek mnogo vreme-
na da savladamo reku i pobegnemo sto dalje od ostalih,
ali kad bismo stigli gore do Makisa, zaboravljali smo
nevolje, staru Cetvorku i umaséene sveéice. Bili smo si-
romasni da se skijamo na vodi, pa sam te vukao na ko-
nopcu uz reku. Najlepsa haljina u kojoj sam te ikada
video bila je ona, od vode. NavlaCila si je na golo telo.
Oko tebe je proplovljavalo uvelo lisée maestra Kosme,
perje reCnih galebova i poneka osamljena pivska boca,
kojaje klimajuéi grliéem hitala da se ulije u Dunav.
Cuo sam da si postala stjuardesa. Lepo. Vise, znaCi,
ne plivas. Sad letis. I vise ti nista nije daleko. Kaiu da
spavas u Dubaiju, da si na smeni u Singapuru; priCaju
ONAI OFF PRICE 201

da kupujes haljine u Hong-Kongu, a nakit kod Tifanija

na Petoj aveniji...
Vise ne mirises na reku, nego na aerodromski djuti-
fri sop. Sad najzad moies da kupis Kabosar, Gerlen,
Ferst, Opijum — sve one mirise koje si toliko ielela; da
pusis dugaCke cigarete od sto milja i da ih palis zlatnim
upaljaCem. A nekada, na Savi, kada bismo ostali bez
sibica, odriavali smo veCnu vatru — iar na iar!
Koliko dugo te nema na reci? -
Avioni Cesto preleéu Adu. Tada mislim, moida si u
nekom od njih i za svaki sluCaj masem. Bacis li neki put
pogled dole, na nas? Ili vise nemas vremena ni za to?
Ja sam dobro. Zivot je nekako sve kraéi, godine le-
te, meseci brzo produ - samo dan kao da nema kraja,
otkad te nema na Savi.
 JESEN

Vreme je da se pakujem. Krajnje je vreme.

Postoji vreme za raspakivanje ivreme za pakovanje,
ali sta mi ostaje da strpam u torbu kad su mi se farmer-
ke izlizale, majice isprale i pocepale, kad su knjige za
leto proCitane, sandale pokidane, a stari iileti tupi? Po-
trosio sam, dakle, nerazumno jos jedno leto, a mogao
sam da ga pailjivije koristim, da mi duie traje.
Ispratio sam desetak generacija kupaCa i osetio se
starim kada su se menjali. Video sam kako stiiu umorni
i bledi, i kako zauzimaju mesta na plaii. Bacili bi
ruCnik, ostavili leialjku, dusek za naduvavanje ili neku
sitnicu, koji su ostali mogli da prepoznaju kao njihov
znak. To je moje mesto! - govorili su za komadié obale,
za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo
mola ili lanternu. Ovo je moje mesto! Ali, ko moie da
poseduje more?
Gledao sam kako im iz dana u dan tamni koia, pra-
tio letnje ljubavi, bio sluCajni svedok malim avgustov-
skim prevarama, slusao ispovesti i zauzvrat se povera-
vao drugima, pio sam vise no sto treba, gresio, preteri-
vao sa jelom i ludorijama, druiio se, a onda ih ispraéao,
razmenjivao adrese, obeéavao da Cu pisati - ali veé su-
tradan, prvog, desetog ili dvadeset i petog, stizali su no-
ONAI oI=I= PRICE 203

vi gosti i govorili za komad obale da je to njihovo me-

sto, i sve je bilo isto.
Ne, ne, zaista je krajnje vreme da se pakujem!
Bio sam sa kelnerima na ti. Pusio sa starcima sver-
covani duvan iz Hercegovine. PriCao 0 vetrovima: izgle-
da da Ce okrenuti na tramuntanu? Plaéao piéa nepozna-
tim. Prihvatao da me Caste. Raspitivao iar pod gradela-
ma i gasio ga u sebi. Slavio neCije rodendane. Pevao bez
sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam
reCi. Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosi-
li mrtve. Kupovao potkovice na stoCnim vasarima, za
sreéu. Sedeo danima u samostanskom vrtu i mislio da
bih mogao odreéi se sveta i ostati zauvek ispod limuno-
vog stabla za kamenim stolom, na kome bih ponovo
napisao Aleksandrijski kvartet gospodina Darela ili neku
sliCnu knjigu, debelu i svetlu. Ali ne, nije manastir za
mene, i zaista je krajnje vreme da se pakujem!
Plaie su opustele, ponovo niCije, jahte su digle sidra
i otplovile za Denovu i Maltu, preko trga ne nailazi vise
niko zanimljiv, a i prestoniCke novine poCele su da stiiu
neredovno. Vise nikada neéemo biti lepi, mladi i ludi
kao ovoga leta; ne, ne, krajnje je vreme, zaista je krajnje
vreme da se pakujem.
 SMAK

Samo dva sata posle katastrofalnog zemljotresa u

nedelju petnaestog aprila 1979, u Kumbor je stigao pro-
povednik Hriséanske verske zajednice Jehovinih svedo-
ka. Sa njim je bilo jos troje neidentifikovanih propoved-
nika. Isli su od rusevine do rusevine i preplasenim i
uplakanim ienama govorili da je dosao smak sveta i da
predstoji potapanje cele Boke Kotorske. Stiie nas Boiji
gnev, govorili su, sve je to samo zato sto se svet iskvario
i sto ne veruje u Boga! Pozivajuéi se na svete knjige,
propovednici su tvrdili da Ce se tek nakon totalnog ruse-
nja uspostaviti novo uredenje, i da Ce mir, sreéu i
blagostanje doneti jedino Jehova. Zbog sirenja lainih
vesti, protiv njih je podneta kriviCna prijava Opstin-
skom javnom tuiilastvu.
1979. nije doslo do smaka sveta.
,,Moida neki drugi put...“ reCe propovednk izlazeéi
iz zatvora.
 MADIONICAR

Na kraju leta stigao je u Ston ,,pI'V1 evropski slijepi

madioniCar Karma“, tridesetpetogodisnjak krupna, po-
malo mlitava tela i duge tamne brade. Kosa mu je bila
svezana u perCin. Tog dana u podne, stajao je u svom
prasnjavom crnom odelu nasred trga i slusao ptice.
Predstava je odriana u zakupljenoj bioskopskoj dvora-
ni, a poCela je sa velikim zakasnjenjem, jer je Karmu
iznenada napustila pomoénica. Uz to, niko nije hteo da
madioniCaru pozajmi sto; plasili su se da ne baci Cini na
njega. Ipak, pronade se nekako jedan rasklimatani,
bastenski astal, preko kojeg Karma prebaci belu plahtu.
Rasporedivao je sam svoje Carobne predmete pipajuéi
ih dugim, bledim prstima, kao da se prvi put upoznaje
sa njima. Dvorana je bila dupke puna. Plasio sam se za_
Karmu i njegovu predstavu. Na njegovom licu bilo je
gorCine i razoCarenja, ali i neke divne sabranosti profe-
sionalca koga je poterala losa sreéa, ali koji se ipak ne
predaje.
- Za jedno kratko vreme - poCeo je svoju predstavu
- za j edan mali momenat, ova voda postaée vino!
I postala je.
- Za jedno kratko vreme, za jedan mali momenat,
ova novinska hartija postaée divan cvet!
I postala je.
206 MOMO KAPOR

I dok se deCurlija razilazila priCajuCi o Karminim

Carolijama, a odrasli odlazili na piée, vraéeni iz madije u
vedru noé poznog avgusta, sedeo sam u praznoj bio-
skopskoj sali i posmatrao Karmu kako pakuje svoj alat
u pleteni kovCeg. Osetio je da nekog ima u dvorani,
zastao naCas i okrenuo lice prema toj beskrajnoj tamnoj
praznini, u kojoj ga je neko razumeo.
Za jedno kratko vreme, za jedan mali momenat,
pretvarao sam, kao i on, dosadu u lepotu, usputne sim-
patije u burne ljubavi, proseCne saputnike u izuzetne
liCnosti, tupe dane u plemenitu dokolicu, obiCne datu-
me u praznike, a sada, bas kao i Karma, pakujem svoje
male trikove; osmehe i nostalgiju, sarene marame, me-
sta i dane, uspomene, kutije sa duplim dnom i reCenice
sa dvostrukim smislom...
Potrosio sam ovo mesto; nista nije ostalo od njega.
Potrosio sam ove dogadaje, ove ljude, prijatelje i pozna-
nike, ove priCe, potrosio sam ovu knjigu, nista nije osta-
lo od nje.
 Beleska 0 piscu

Beogradski pisac i slikar Momo Kapor (1937), poznat

je jugoslovenskoj c'itala5k0j publici kao autor dvadesetak
knjiga - romana, kratkih pric'a, putopisa i umetniékih mo-
nografija, kao i pribliino istog broja dela izvedenih u po-
zoristima, na radiju i televiziji Njegove knjige godinama
se nalaze na listama jugoslovenskih bestselera. Kritic'ari i
teoretidari knjiz"evn0sti smatraju ga jednim od rod0na6el-
nika ,,diins-proze“ kod nas, istic'uc'i njegovo, majstorstvo u
vladanju kratkim literamim forrnama.
Zbirka priCa ,,Ona i OFF-pric'e“ sastavljena je od ne-
koliko novih kao i 0dpn'Ca koje su usle u mnoge ant0logi-
je kod nas i u svetu. Osim njih u zbirku su uvrséene i
OFF-pride, literame minijature iz porodice short story, ko-
je je poznati kritidar Igor Mandiéproglasio novim knjiiev-
nim rodom nazvavsi ih spot-story zbog njihove kratkoée,
saietosti i minucioznosti
Ono sto povezuje ove pride je ljubav, doiivljena kroz
vizuru glavnih junakinja — iena, koje su najC'esc'e liénosti
Kaporoveproze.
 SADRZAJ

Ona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dama skitnica . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zamak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Carske mrvice . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Karta za Vavilon
Glumica . . . . . . . . . . . . . . . . - . . - .-
Jaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Sneiana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kinoteka u tri . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Madam Bovari s ,,'Iasa“ . . . . . . . . . . 67
Par . . . . . . . . . . . . . . . » . . . . - - - . - --
Boing-boing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Terasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Golf klub . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odri, moja ljubav . . . . . . . . . . . . . . . 95
Poraz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prijatno mesto . . . . . ~ . - ¢ - ~ . . . . . -
Prisluskivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zaseda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Golubovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Skitara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gostovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oglas (I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 MOMO KAPOR

Portret . .. - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - - - - - . - -- .. . . . ..127
Oglas (II) . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..129
Malina. . . . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - - - - - - -- .. . . . ..13O
Oglas (III) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..132
Pre . . . . . .. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..134
Posle . . . . . - - - - - - - - - - - . - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..135
Ljubavi . .. .. . . . ..136
Ljubavnik . - - - - - - - - . - . . - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..137
Ruie . . . . . - - - - - - - - - - - - - - - - . - - - - - - - . - - -- .. . . . ..139
Zavodnik . .. . . . ..14O
Pakao - - - - . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..143
Mir . . . . .. - - - - - - - - - - - - - - . - - - - . - - - - - - - -- .. . . . ..144
Oglas (IV) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - - - - -- .. . . . ..146
Jadac . . . . . .. . . . ..148
Klaviri . . . . .. . . . ..150
PapuCe - - - - - - - - - - - - - - - - . - . - - - - . - - - -- .. . . . ..151
Oglas (V) . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..152
Lilian. . . .. - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - - - - - - - -- .. . . . ..154
Poseta - - - - - - - - - - - - - - . . . - - - - . - . - - - -- .. . . . ..157
Ispovesti .. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..16O
Oglas (VI) - - - - - - - . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..162
DeCak - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - . . -- .. . . . ..163
Meso - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..164
Povratak .. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..165
Mesec .. . . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - .- .. . . . ..166
Jelovnik .. - - - - - - - - - - - - - - - - ¢ - - - - - - - - - - -- .. . . . ..168
Oglas (VII) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - - -- .. . . . ..170
Hrist . . . . . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - - -- .. . . . ..171
Koraci . . . . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . - -- .. . . . ..174
Mali princ. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..176
Nedelja - - . - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..177
Sudbine . . . - - - - - - - - - - - - - - . - - - - - - - - - - - . -- .. . . . ..180
Osveta . . .. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- .. . . . ..182
ONA I OFF PRICE

Jelka . . . . . .
Spot story . . 186
Setnja . . . . .
Knjiievnik .
Taksi . . . . . . 189
Opsta mesta
Kapa . . . . . .
Kikiriki . . . .
Kuéa . . . . . .
Sangajac . . . 198
Izvor . . . . . . 199
Pismo . . . . . 200
Jesen . . . . . . 202
Smak . . . . . . 204
MadioniCar 205
D2EPNA KNJIGA ,,JUGOSLOVENSKE KNJIGE
bihlioleka omiljeni pisci

Momo Kapor
ONA I OFF PRICE

Glavni i odgovorni urednik

Merima Rankovié

Urednik hihlioteke
Tatjana Stanojevié

Likuvna oprema
Gordana Virovkié

Izdavai‘
,,Jugoslovenska knjiga“
Trg Republike 5/VIII, Beograd

Za izdavafia
Zoran Nikodijevié

Stampa i povez
,,Mladinska knjiga“, Ljubljana

Tirai
3000 primeraka

Prvo izdanje, I997.

ISBN 86-741 I-030-5

CIP - Karanorvlsarrnja y I‘ly6JII/lKa[II4jI/I
Haporrna 6!/IOJII/IOTCKH CPO]/lj6, Beorparr

8861-32

KAIIOP, Momo
Ona i off pn'Ce / Momo Kapor ; — [l. izd.]. — Beograd :
Jugoslovenska knjiga, 1997 (Ljubljana : Mladinska knjiga). —
206 str. ; 18 cm. — (Diepna knjiga ,,Jugoslovenske knjige“.
Biblioteka Omiljeni pisci)

Tirai 3000. — Beleska 0 autoru: str. 207

ISBN 86-7411-030-5

ID=55862796
j>——'

I orr PIIICII
Ova Zbirka sastavljena je od nekoliko novih priCa
kao i od onih koje su usle u mnoge antologije kod nas
i u svetu. Osim njih u zbirku su uvrséene i minijature
iz porodice short story koje jepoznati kritiCar Igor
Mandié proglasio novim knjiievnim rodom nazvavsi
ih spot-story.
Ono sto povezuje sve ove priCe je ljubav — melan-
holiCna, setna, satkana od prolaznosti, iskazana samo
pogledom ili osmehom. Ljubav videna oCima iena za
koje pisac ‘ima mnogo neinog razumevanja i posto-
vanja. Saiete, kratke, zaokrugljene celine, ove pn'Ce
predstavljaju svet izgraden na uspomenama kojih ima
u iivotu svake iene i zbog kojih ée im Citanje ove
knjige izmamiti osmeh i zamagliti pogled.