Дечја глиста

Дечја глиста - Enterobius vermicularis – је начешћи паразит како код деце тако
и код одраслих. Свако девето или десето дете има дечју глисту.

Спада у групу ваљкастих црви који се одликују малим бројем ћелија јер расту
увећањем величине ћелије а ње њеним умножавањем. На површини тела
имају дебео слој кутикуле. Цревни систем се пружа у виду цеви дуж тела.
Имају усни и анални отвор. Варе храну у потпуности у цревној дупљи.
Дисање преко коже, чулни органи су слабо развијени.

Изглед одраслог паразита дечје глисте је беле боје и дугачак је 5-13 мм. Јаја
дечје глисте су врло отпорна и могу преживети у телу и до десет година.
Глисте су раздвојеног пола. Мушки примерци су величине око 3-5 мм, а
женски 8-13мм и они су и покретљивији. Игледају као бели кончићи и
њихово се пиусусво може открити у столици голим оком. Женка полаже јаја
око аналног отвора. То изазива непријатан свраб, због чега се деца чешу а
тим несвесно скупљају оплођена јаја.

Живе углавном у дебелом или у танком цреву. Глиста помоћу ждрела узима
сокове домаћина и тако се храни. Када сазри у цекуму, женка мигрира до
ануса, излази из њега и у околну кожу полаже јаја која садрже емброне. Јаја
дечје глисте могу да преживе две до три недеље на површинама

Како се добијају. Да би се дете инфицирало овим паразитом није потребан

контакт са животињама. Довољно је играње на отвореном простору или
запрљаним предметима а најчешће због прљавих руку које се приносе
устима.

Док дете спава паразит излази у предео око аналног отвора и тамо полаже
јаја. Заједно са јајашцима глиста избацује излучевину која изазива свраб.
Дете се чеше и јаја се задржавају испод ноктију. Преко прљавих руку које
дете гура у уста поново долази у црево. Таквим кружним процесом
настављају да живе. Уколико друга особа дотакне инфицирану површину и
она може да убаци јаја у своја уста.

Симптоми. Највећи број инфицираних је без симптома. Нека деца имају

свраб у пределу ануса или код девојчица – вагине кад се може јавити и
печење. Лош сан, умор, нервоза, болови у трбуху, мучнина, лош апетит,
губитак у тежини или лоше напредовање су неки од симптома.

Дијагноза се поставља перианалним брисом. Он се узима селотејп траком са

подручја поред ануса непосредно након буђења детета пре него што оде у
купатило. Ова се треака гледа под микроскопом и траже јаја паразита.
Класичан преглед столице често даје лажне негативне резултате јер дете има
паразите али их нема у столици. Болест је безазлена али постоје
компликације у виду уринарних инфекција или код женске деце када пређе
паразит у вагину, материцу или јајнике.

Лечење. Како је болест док је блага може проћи без симптома, дете може и
да прође без лекова али ако је потребно дају се лекови (Мебендазоле,
Албендазоле, Пирантел памоат). Да би се спречило враћање болести
потребно је да се спроведе неколико терапија са размаком од по две-три
недеље. Такође је потребно лечити све укућане без обзира да ли имају
симптоме. Важно је да се води рачуна о хигијени – мењање постељине,
прање предмета које дете носи или се игра, обавезно прање руку и док се дете
не излечи забрањено је враћање у колектив.

Прогноза и превенција болести. Болест је нешкодљива и лечење даје добре

резултате. Од заразе или поновне заразе се штити честим купање,
коришћењем, чистог веша, ноћне одеће и постељине, редовним прањем руку
поготово након коришћења тоалета, редовно сечење ноктију.