Matematika 3

D.
CURCIJA , MATEMATIKA-III ( Green – Gauss- Ostrogradski )

1/431
NASLOVNICA
x 2  y2  z2  R 2 x 2  y 2  Rx
Matematičko rešenje
9 2
Area  R 
2
str92 Tomić
R  1.46   3.14159
Area  26.786  3.3483  30.1343
Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

D.CURCIJA , MATEMATIKA-III ( Green – Gauss- Ostrogradski )
2/431
DVOSTRUKI INTEGRALI
Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima
1
 4 x 2
2 2 2  4 2 y2
 dx
2 1
 f ( x , y)dy prema slikama........


2
dy  f ( x , y)dx
 4 x 2  4 2 y 2
2
1
Crvena boja je na  4  x2
2
Područje integracije je elipsa sa poluosama a=2 i b= 2 .Jednadžba elipse glasi

x 2 y2 1
  1 ili kako je napisano y   4  x 2 ,slika gore lijevo.
4 2 2
Inverzna funkcija od elipse glasi: x   4  2 y , slika gore desno.
2
2
2
Generalna slika zadanog problema dolje, i parcijalne slike gore.

3/431
r 2 rx  x 2 r y
 dx  f ( x, y)dx prema slikama........  dy  f ( x , y)dx

0  r2  y2  r
0 x
Slika kružnice: y  2rx  x 2 ili x 2  y 2  2rx  0 , gore lijevo(r =3). Njezin inverz je slika
desno x   r  y  r 2 2
Generalna slika zadanog problema dolje, i parcijalne slike gore.

1 y 1 x
 dy  f ( x , y)dx prema slikama .......  dx  f ( x, y)dy

0 y 0 x2

4/431

2 2x 2 y 4 2
 dx  f ( x, y)dy
1 x
prema slikama .......  dy f ( x, y)dx   dy  f ( x, y)dx
1 1 2 y/2
Integrirana površina je na obadva grafa ista.Kako se rađaju dva integrala?

5/431
2 y 4 2
 dy  f ( x, y)dx   dy  f ( x , y)dx
1 1 2 y/2
plavi..trokut    tamnožuti..trokut
2 2x
 dx  f ( x, y)dy
1 x
crvno  zeleni  trokut
D va integrala se rađaju zbog zrcalne simatrije.Pravac y = 2x se preko zrcala y = x

preslikava u pravac x = y/2. Tačke A i B ostaju usidrene u zrcalu dok se taćke C i
D preslikavaju u Co i Do . Tako se zeleni trokut preslika u tamno žuti. Granice integrala
po inverznoj osi Y se sada razlažu na dvije površine trokuta u različitom inkremantu.
Granice po y sada idu po plavom trokutu od 1(točka A do D o) do 2 i u tamnožutom
trokutu od 2 do 4.
Granice po inverznoj osi X u plavom trokutu idu od 1 do y , i u tamnožutom trokutu
od y/2 (inverzne funkcije) do 2 (točka B). Ovo će se najlakše shvatiti ako se zakrene
pogled glave za 90o u matematički pozitivnom smijeru. Na potezu B-D o integral se
ulančava.
Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima APSEN str.161

2 6 x 4 y/2 6 6 y
 dx  f ( x, y)dy
0 2x
prema slikama ...  dy  f ( x, y)dx   dy  f ( x, y)dx
0 0 4 0

6/431
2 6 x
 dx  f ( x, y)dy
0 2x
4 y/2 6 6 y
 dy  f ( x , y)dx   dy  f ( x, y)dx
0 0 4 0
Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima APSEN str.165
1 3 y 2
 dy  f ( x, y)dx prema slikama ...

0 y2 / 2
1
2 2x 2 1 3 3 x 2
 dx 
0 0
f ( x, y)dy   dx  f ( x, y)dy   dx
1 0
 f ) x, y)dy
0
2
2
Zrcalo je zelena crtkana linija.

Usidrena kružnica je crvena linija.
Plava linija se preslikava u crvenu crtkanu.
Polazni dvostruki integral se ulančava u nova tri
dvostruka integrala prilikom zamijene
redosljeda integracije.

7/431
1 3 y 2
 dy  f ( x , y)dx
0 y2 / 2
2 3
2 3
1
2 2x 2 1 3 3 x 2
 dx 
0 0
f ( x, y)dy   dx  f ( x, y)dy   dx
1 0
 f ) x, y)dy
0
2
2

8/431
1 3x  2
Promijeni redosljed integriranja  dx  dy

2 x2 4x
3 x 2
 2
 1 d y  ( x)  2  x
2
x  4 x
1

 ( x)  2  x2 d x  9
 2
2
y  3x  2
y  x 2  4x

9/431
5 y 4  2
 dy  dx
4 1
 y 2 
3
1
 y  42 2 4 1
 1 d x  ( y  4)    y
( y 2) 3 3

3
5

  1 
 4 1  9
 2
 ( y  4)    y d y 
  3 3  2
4

  1  3
  2 4 1  2 2 4 1 2
 ( y  4)    y dy   ( y  4)   y   y
  3 3  3 3 6


10/431
x y42
y2
x
3

11/431
Izračunati dvostruki integral prelazom u eliptičke koordinate:
x 2 y2
 4  a 2  b 2 dxdy , gdje je Sxy dio prstena kojega omeđuju dvije elipse:
Sxy
x 2 y2 x2 y2
  1   1 , a leži u I kvadrantu.
a 2 b2 4a 2 4 b 2
Prelaz u eliptičke koordinate vršimo po pravilu:

x  au cos v
y  bu sin v Ako ove smjene stavimo u prvu elipsu dobivamo u = 1
dxdy  abududv
Ako ista smjena ide u drugu elipsu slijedi u = 2.
/2 2
 1  ab 3
4  u 
2
2 3
I  ab  dv  4  u udu   ab   
2

0 1 2 3 1  2
x 2 y2
 1
a 2 b2
x2 y2
 1
4a 2 4 b 2

12/431
Pomoću dvostrukih integrala izračunaj volumen tijela omeđenog sa:
y  0,z  0 , a  3x  y  6 , b  3x  2 y  12 , x  y  z  6
1 2
Prelaz na inverznu ravninu daje; a  x   y  2 i b  x   y  4
3 3
V  z( x , y)dxdy V   z( cos ,  sin )dd

Sxy 
2
 y 4
6 3 6
 y2 
V    6  x  y  dxdy   dy   6  x  y  dx     2 y  6 dy  12
Sxy 0 y 0 6 
 2
3
Modelirani volumen potvrđuje integralna izračunavanja.
Izračunaj volumen tijela koje je omeđeno; koordinatnim ravninama, valjkovitom

1 2
plohom; b  z  y okomitom na ravninu YZ , te ravninom:
2
a  2 x  3y  12  0 .

13/431
Isječeni volumen kao model ovoga zadatka.Ravnine XOZ i ZOY su providne.

Postoji modelirano riješenje ovoga zadatka, sa slikom Dragana i iznosi 16.0395
2
 x4
1 16 3
V   y 2 dxdy   dx y
2
dy  16 4
Sxy 2 20 0
 2 x
 42
3
z
3 6
8 2
V   dzdx   dz  dx  16 0
Szx 0 0 0 2 4 6
x
Gornja granica za dx dobije se iz sistema jednadžbi
2
y x  4.................  x  0......z  8
3
1 z
z  y 2 ................................  x  3 6
2 2

14/431
Lik je omeđen kružnicama x  y  2x , x  y  4x i pravcima y  x , y  0 .
2 2 2 2
Izračunati površinu preko dvostrukog integrala.
Kružnice glase: Crtež je na gornjoj slici (crveni okvir) kao i modelirana površina ispod
crteža.
 x  1 2
 y2  1
 x  2 2
 y2  4
Prelazimo na polarne koordinate uz smjene:

  2 cos 
  4 cos 
/4 4 cos  4 cos 
1 /4 2
S  dd   d 
2 cos 
d 
2 0
 d
Sxy 0 2 cos 
/4
1 /4
 16 cos 2   4 cos 2 d  6   sin 2   1
 3  
2 0 2 4 0  4 2

15/431
Tijelo je omeđeno kružnim valjcima x  y  2 x , x  y  2 y i ravninama
2 2 2 2
z  x  2y z0
i . Izračunati volumen.
Vršimo prelaz u polarne koordinate

1  2 sin   2  2 cos  dxdy  dd
V    x  2 y  dxdy    1 cos   21 sin   1d1d     2 cos   2 2 sin   2 d 2 d Okre
sxy S1 S2
ću se granice drugog integrala

16/431
2 sin  2 cos 
/4
12 2 /2
 22 2
V 0
d
3
cos   12
3
  d
/4 3
cos    22 sin 
3
0 0
8 /4 /2

V     cos  sin   2 sin   d   (cos4   2 sin  cos3 )d
3 4
3 0 /4 
 sin 4  1 2 3 3sin 2 1 2 3 
/4
  sin  cos       sin  cos     

8 4 2 4 8 0 4 8  V  3    1
V
3  3 2 cos   / 2 
2 2 
4
 sin 2   / 4 
 16 4 
Lik je omeđen valjkovitim plohama y  e x , y  e  x , z  e 2  y 2 i ravninom z  0 .
Odredi volumen.
TOP-pogled FRONT Isometric
U TOP-pogledu (Almira) vidljiva je simetrija pa se integracija duplira na desnu stranu.

e
1 e
y3
1
 2e 3  1 
V  2 dx   e  y  dy  2 dx e y 
2 2 2
 2 e 2  
0 e x 0 3 ex  9 
APSEN str.202
Valjkovitim plohama y  ln x , y  ln x , z  0 , y  z  1 , omeđeno je tijelo.

2
Odredi volumen.

17/431
y 1 1
e 
 y
2
y   1 

1 dx  e e   y 2 y
 y  ( 1  y)  e  e  d y  3 e  8
e 
0
V  3e  8

18/431
Napomena: S obzirom na zadane funkcije modeliranje je bilo aproksimativno, tako da

je modelirani rezultat V = 0.1531 , dok je računati 0.154 .
Napiši jednadžbu tangente i normalne ravnine ako su zadane prostorne krivulje;

y 2  z 2  25 , x 2  y 2  10 u tački T( 1, 3 ,4).
Prostorna krivulja je zadana kao presječnica dvaju kružnih valjaka , u ravninama XOY
i XOZ , radijusa 5 , 10 . Računamo parcijalne izvode u zadanoj tački;
F  y 2  z 2  25  0 , G  x 2  y 2  10  0
F F F  F   F   F 
0  2y  2z   0 
 y 
 6   8
x  y z  x  x 1   y 3  z  z  4
G G G  G   G   G 
 2x  2y 0   2 
 y 
 6   0
x  y z  x  x 1   y 3  z  z  4

19/431
Apsen str304.
Zeleni valjak y  z  25 , Plavi valjak x  y  10
2 2 2 2
Crvena ravnina(normala)12x  4 y  3z  12  0
x 1 y  3 z  4
Žuto ,tangencijalna ravnina  
12 4 3
Bijela kugla, skalirana točka T(1,3,4), leži u crvenoj ravnini. Evo još nekih pogleda;

20/431
x 1 y3 z4 x 1 y3 z4
t     
6 8 8 0 0 6 60  68 8 2  0 0 06  26
6 0 0 2 2 6
x 1 y3 z4 1
t   ........:
48  16 12 4
x 1 y3 z4
t  
12 4 3
Nul dijagonala mijenja predznak prilikom izlaza ispod apsolutne vrijednosti.

Formula je :za točku T ( x 0 , y 0 , z 0 )
x x0 y y0 z z0
t  
F F F F F F
y z z x x y
G G G G G G
y z z x x y
Normalna ravnina n.r.
x  x   y  y  z  z 
0 0 0
F F F
n.r.  0
x y z
G G G
x y z
n.r.  12 x  4 y  3z  12  0
Izračunaj površinu dijela kugline plohe x 2  y 2  z 2  a 2 , isječene valjkom

x 2  y2  R 2 ,  R  a  .
z x z y
 , 
x z  y z
S x 2 y2 z2  x 2  y2
  1  2  2 dxdy   dxdy 
8  z z  z
dxdy dd /2 R
d
 a  2  a   a  d  
 a  x 2  y2  a 2  2 0 0 a 2  2

21/431
1Apsen str.224.
Modelirana kapa kuglinog isječka valjkom.

Radijus kugle a = 1
Radijus valjka R = 0.5
Iz kotiranih dimenzija može se izračunati plašt
valjka i baza kruga.
Kada se napravi diferencija tih izračunavanja
sa modeliranom površinom, koja je ispod slike
dobije se vrijednost po integralnom računanju,
umanjena za polovinu jer se računa samo kapa
(gornja)na slici Anka.
S  4.3479  0.5 2  3.14159 
 3
    3.14159  0.5  2  0.841786
 2 
S
8

a
2
R
a 2  2  
0
a
2

a2  R2  a 
a
2
 
a  a2  R2 
 
S  4a a  a 2  R 2  1.68357
Formula:
dxdy
S     1  p 2  q 2 dxdy
 cos  
z z
p q ravnina XOY
x y

22/431
1. 1.Izračunati  2 xdx
C
ako je C kriva koja se sastoji od dela parabole y  x 2 između
tačaka (0,0) i (1,1) i duži sa krajnjim tačkama (1,1) i (1,2).

Borzan 294
Naći diferencijal dx preko y.
Radna os će biti y
Parabola
x y
dy dy
dx  
2x 2 y
___________________________
Prava x =1 , dx = 0
Ovo je krivuljni integral uzet po koordinatama u ravnini. O(0,0) , A(1,1) i B(1,2).

dy=2xdx
1
ydy 2
C  OA  AB  20 2 y  1 2  1  0  1  0  1
Za volumene i komplanaciju granice integrala ostaju iste jer proizlaze iz domena

projekcija na radnu ravninu , obiöno je to XOY , Čak i onda ako se pod integral
inkorporira neka druga funkcija uz volumen.
Vidi str.240, zadatak 2.16. fotokopija Sarajevo.
Plošni integrali kontroliraju se preko linijskih integrala.
 preko a  preko bilo bi lijepo kada bi bila inverzija.??????

23/431
Izračunati krivuljni integral I    x  2xy  dx   y  2xy  dy
2 2
K
Gdje je ;
a)dio pravca od ishodišta do tačke A(1,1)
b) luk parabole od ishodišta do tačke A(1,1)

1
29
I    x 2  2 x 3  dx   x 4  2x 3   2xdx    x 2  2 x 3  2 x 5  4 x 4  dx  ili
0 30
radna os je y.
c)Izlomljena crta O(0,0) B(1,0) i A(1,1)
Primjetimo da na luku otpada

pod integralom Q ,
dok na luku otpada P.
Primjena krivuljnog integrala I vrste U zadatku je matematički pozitivan
smijer , dakle suprotan gibanju
Izračunaj ploštinu eliptičnog valjka , između ravnina kazaljke
z = 0 i z =na
y. satu.
Matematičko modeliranje. Žuta zakrivljena površina se traži. Ova dva tijela su
simetrična. Baza je zadana elipsa , dok su gornje dvije crvene plohe poluelipse.
Integralna modelirana površina iznosi:
Od te površine treba oduzeti površine dviju elipsi:

Prva bazna elipsa:
Druga gornja elipsa :
Modelirano riješenje:
Matematičko riješenje:
gdje je K zadana elipsa.
Uvodimo parametarsku vezu
, uvodimo smenu

24/431
2. Izračunati ako je tijelo D ograničeno parabolom i ravni .Borzan 257. sarajevo

241.
Slika lijevo je
zarotirana.
Raspored osa je
pravilno postavljen.
Projekcija presječnih
tačaka, paraboloida
i ravni , je zeleni
Prelaz u cilindrične koordinate;

trostruki integral
I=264/15=128/15
3.Izračunati ako je D elipsoid , u gornjem poluprostoru.Strojari str,262 Apsen

str.358, Apsen 269 i 270. riješeni zadaci.245kop.244.
Projekcija na ravninu XOY je elipsa. Iz

jednadžbe elipsoida dobivamo granice po Z ; Z
= 0 i u gornjrm poluprostoru. Prelaz se može
vršiti u eliptičke koordinate.
DIREKTNO
d ucosi (vt)su eliptičke koordinate koje se vežu sa
Uvodimo smenu; x = a sint , d t ( a sin ( t) )  apravokutnim xiy
a 2  x 2  a 2  cos 2 t  , a i b su  a cos telipse. JAKOBIJAN.
dxpoluose

25/431
 
 2
 1  cos 2t 
2 2
2bc 2
2abc 2
I 3 a cos tdt  3  2  dt 
4 4
3a  
2 2


2 12
1  cos 4t 
abc 2   1  2 cos 2t  dt 
3 4 2 

2
2 13 sin 4t  


abc 2  t  sin 2t   2
  abc 2
3 4 2 8  
2 4
1  cos 2 t
cos2 t  potencija od cos2 t  cos 2t linearno
2
Ispomoć:
a

 2 b  c2  
 
3
  2
a x
2
dx 
1 2
 b  c  a 
 3 a3   a 4
 
Izračunati duljinu luka prostorne krivulje x  3t , y  3t 2 , z  2t 3

Između ishodišta i točke A(3,3,2).
 
Po luku OA zadane krivulje parametar t se
mijenja od 0 do 1.
0 3 3  3t t  1 0  3t t  0
0 3 3t  3
2
t 1
0 2 2t  2
3
t 1
s  ds   x2  y2  z2 dt

OA 0
1 1 1
s   3   6t    6t 
2 2
dt  3 1  4t  4t dt  3 1  2t 2  dt  5
2 2 2 4 2
0 0 0

26/431
Zadan je helikoid parametarskim jednadžbama x  r cos , y  r sin  z  h

Nađi ploštinu S dijela helikoida 0  r  a , 0    2
Show[TranslateShape[
Graphics3D[ Helix[0.5, 0.5, 2, 20] ],
{1.5, 0, 0}],
Graphics3D[ Helix[1, 0.5, 4, 20] ]]
Graphics3D
x    r sin  x r  cos  E  r2  h2
S   EG  F 2 ddr y   r cos  y t  sin  G  cos 2   sin 2   1

z  h zr  0 F   r sin  cos r sin  cos   0
2 a a
EG  F 2  r 2  h 2 S   d  r 2  h 2 dr  2  r 2  h 2 dr
0 0 0
parcija ln a int egracija u r h 2 2

dv  dr
r 2 h2
 r 2  h 2 dr 
2
r  h2 
2
 ln r  r 2  h 2  C
 
S   a a 2  h 2  h 2  ln a  a 2  h 2  h 2  ln h  
 a  a2  h2 
S   a a 2  h 2  h 2 ln 

 h 

27/431
Гринова формула
4.Primjenom Grinove formule (teoreme) izračunati integral
 xe
2x
dx   x 4  2x 2 y 2  dy , gdje je D kružni prsten omeđen kružnicama:
D
x 2  y2  1 x 2  y2  4
Mora se ići na razliku integrala po jednoj pa drugoj kružnici.

Direktno preko Grinove formule.Borzan str.315
P  xe 2 x ....P / y  0....Q  x 4  2 x 2 y 2 ....Q / x  4 x 3  4 xy 2

    4 x  4 xy 2  0  dxdy  4   x 3  xy 2  dxdy
3
K  
Prelazom u polarne koordinate;x=cos ; y=sin; dxdy=dd

 /2 a cos
3cos cos2  sin2 dd  4* 4 cosd 4d 

4 0 0

Gornja granica za  je acos (=)......a=R


a cos ( )
 4 1 5 5 2
  a  cos  

 d 
5

   1 5   5 1
 16 cos    5  a  cos   d   2   a
5
0
  
0
 1    ( 32  1)
 2
 
2 5
 15   31

28/431
Apsen str.375
Izračunaj pomoću Grinove formule I    x  y  dx   x  y  dy , gdje je kontura ABC
2 2 2
predstavljena na donjoj slici.

a) Pomoću Grinove formule
Jednadžbe stranica trokuta glase;
y  y1
y  y1  2  x  x1 
x 2  x1
1 1
AB... y  x
2 2
BC... y  3x  11
CA... y  4 x  3
P   x  y  ...Q    x 2  y 2 
2
Q P
 2 x....  2 x  y 
x y
 Q P 
I1    x   dxdy     2 x  2 x  y  dxdy     4 x  2 y  dxdy   I1
  y  ABC ABC
2 4 x 3 3 3 x 11
I1   dx
1 1
  4x  2 y  dy   dx   4x  2 y  dy
2 1
( x 1)  x 1
2 2
Po X idemo od 1 do Po X idemo od 2 do 3
2 ,crvena crtkana crvena crtkana
linija linija(zatvara područje)
Po Y uzimamo Po Y uzimamo
pripadne jednadžbe pripadne jednadžbe
prava ,plave linije prava , plave linije sa
2
2 4 x 1
3
3 x 11 2
I   4xy  y 1
 x 1
dx   4xy  y 2 1  x 1 dx  46  46.6666
1 2 2 2 3

29/431
b)Izračunajmo integral neposredno kao krivuljni. I    x  y  dx   x  y  dy
2 2 2
K
3
 2
 ( x  0.5x  0.5) d x  26.

1
2
 20
 ( 2y  1)  y  d y 
2 2
 3
1
2
 2 109
 ( x  3x  11) d x 
 3
3
5

  1 ( 11  y ) 2  y 2 d y  58

  9

 
2
1
 2 67
 ( x  4x  3) d x 
 3
2
1

  1 ( y  3) 2  y 2 d y  152

  16

  3
5
20 109 67 152 140

26    58   
3 3 3 3 3

30/431
Izračunati V koji se sastoji od valjkovitih ploha: z  4  y , z  y  2 i ravnina:

2 2
x  1 i x  2 .
z
6
4.5
2
4y
3
2
y 2
1.5
0
2 1 0 1 2
y
Radna ravnina integracije je data na gornjoj slici desno.

2 1 4 y 2 1
V   dxdydz   dx  dy  dz  x 1   4  y 2  y 2  2  dy  8
2
V 1 1 y2  2 1
Granice integracije u ravnini XOY su vidljive na slici desno, a po osi z su date u polaznom
zadatku kao funkcije.Kako smo dobili granice po y ? Na slici lijevo presjecište je za z =3.
zz
3 = 4-y2 odakle slijedi y = 1. Ili 4  y 2  y 2  2.......y  1
Izračunati volumen tijela ograničenog površinama;

z  x 2  y 2 , xy  1, xy  2, y  x , y  2 x , z  0 .
A). Odabiremo radnu površinu XOY.Određujemo granice u 2D.Volumen se nalazi u I i III
kvadrantu i centralno je simetričan pa je jednak dvostrukoj vrijednosti I kvadranta.

31/431
3
1
x
2
x 0
2x
3
3 0 3
x
2.Određujemo granice integrala u 2D

32/431
3
Krivocrtni trapez
Tačke;
A( 2 / 2, 2)
1
B(1,1)
x D
C( 2 , 2)
2 D(1,2)
x 0 Površina ABD
C
x Površina BCD
A Krivolinijski trapez Jakobijan će
2x
prevesti u hiperbolnu ovisnost 1/2u.
B
3
3 0 3
x
VOLUMEN (ABD)OZ
2 x
 x2  y2 dy  14x3  1  3x
 4
 1
1 3 3 3
 x
x
1 1 2x
 y 2  dy

V1 214 zdxdy


3 1 3  x 2 1 dx x11 
4

2
2   x   d x 
  3 3 3 2 / 2 1 / x 12
 x 

 2
2
VOLUMEN (BCD)OZ
2
x
 
 4
2 2 2 3 x  4 4 3
 x  y d y    x
 3 3 3
x x
 2
  2 3 x4  4 4 3 
2      x  dx 
4
  3 x3 3  3
  
1
33/431
2 2/ x
V2  2 zdxdy  2  dx   x 2  y 2  dy
 1 x
11 4 27 9
Ukupni volumen je V    
12 3 12 4

34/431
B) Međutim do istoga rezultata možemo doći vješto odabranom smjenom u jednom
integraljenju.Preslikavanje preko Jakobijana1.
xy  v
y  ux
u
x
v
y u  v ...............u  0....v  0
D x , y  1
  u  0
D u , v  2u
1 u  2
1 v  2
x 2  y2 
v
uv
1  u 2   v
u u
V  2 
 1  u2 v 1
dudv  
2
1  u2 2
9
 u

2u 1 u 2
du 
1
vdv 
4
ISPOMOĆ

 1  u2 1
 du  u 
 2 u
u

C) Matematičko modeliranje
1
Vidi sledeću stranicu

35/431
V  2  1.126  2.252
Greška modeliranja je mala
J A K O B I J A N za prethodni zadatak
y v xy
u
x

36/431
v v
y x
D ( x , y) x y y
  y 1  2  2 u
D( u , v) u u  2 x
x x
x y
1
J
2 u
Izračunaj  zds
k
gdje je k luk stožaste zavojnice:
x  t  cos t y  t  sin t zt za 0  t  t 0 .
Trebamo parametarske derivacije;
x   cos t  t  sin t, y  sin t  t  cos t z  1 dt  2  t 2 dt
 
t0
1 2
 zdt   t
k 0
2  t 2 dt  ( t  2) 3 / 2  2 3 / 2
3 0

37/431
Preslikavanje preko JAKOBIJANA
D je oblast ograničena parabolama; y  px , y  qx , x  ay , x  by .
2 2 2 2
0  p  q , 0  a  b . Preslikavanje f je dato odabranim smjenama; y 2  ux , x 2  vy .

u  u y2 2y
 2
y2 x2 D  u , v  x  y x  1  4 xy  1  4  3
u ...v  J 1    x
x y D  x , y  v  v 2x
 2
x2 xy
x  y y y
1
Kako je J    0 , to je preslikavanje regularno.
3
Slike parabola su prave u = p , u = q ; v = a , v = b . Polazna oblast krivolinijskoga

tarapeza se preslikava u pravokutnik.

38/431
zx y3
Crvena ravan
z0
5.Izračunati  xdxdydz , ako je D tijelo ograničeno sa ; x 2  y2  4
D Nije ucrtana
x 2  y2  9 Zeleni valjak
Bijeli valjak
Vidljiva je ravan z = 0 koja gore nije ucrtana

kao i crvena ravan koja u pogledu kamere sa
odsjecanjem, jasno pokazuje kako se sijeku
valjci, i volumen koji možemo izračunati za
x = 1 ( pod integralom)
Dati krivulje u sve tri ravni da se vide granice integrala.strojari 264str.Naći dV.Tomić 234.

39/431
Izračunati integral :
I   xdxdydz ako je D oblast ograničena cilindrom x 2  y 2  1 ravninama z  3 i
D
z  5.
5 1 1 x 2 1
I   xdxdydz   dz  xdx  dy  4  x 1  x 2 dx  0 jer je funkcija

D 3 1  1 x 2 1
f (x)  x 1  x 2 neparna na segmentu   1,1 pa je I = 0 .
0.5 Neparnost funkcije ogleda se u činjenici

postojanja centralne simetrije između I i
III kvadranta što rezultira da je ukupna
x 1x
2 0 površina integraljenja od -1 do 1 po apscisi
jednaka nuli.
0.5
1 0 1
x
Zato je išao neuobičajeni redosljed integracije jer zadnji integral po dz ne treba

riješavati.
Grafički prikaz oblasti integraljenja.
ISPOMOĆ
3


 x 1  x
2
d x 
1
 1 x
2
2

 3

40/431
dxdydz
Izračunati integral I  
D  x  y  z  1 3 , gdje je D oblast omeđena ravninama
x  0...y  0...z  0...x  y  z  1 . Tomić str.234. fotokopija.
1 x y
 1 1 1

dz  
 3 8 2
 ( x  y  z  1) 2 ( x  y  1)

0
1 x

  1  1  dy  3  1  x  1
 8 2  8 8 2 ( x  1)

  2 ( x  y  1) 
0
1

  3  1  x  1  dx  5  1  ln( 2)

8 8 
  2 ( x  1)  16 2
0

41/431
TOČAN REZULTAT.

42/431
Grafički prikaz oblasti integracija.
Ravnina u prostoru; x  y  z  1 Projekcija ravnine na XOY ravan.
Izračunaj moment inercije lika zatvorenog lemniskatom r 2  2a 2  cos 2 u odnosu na os

okomitu na ravninu lemniskate koja prolazi kroz kordinatni početak.
Udaljenost elementa ploštine ,

koji je jednak elementu mase, od
koordinatnog početka bit će r , te
je prisutna simetričnost lika.
Lik koji ograničava pravac
y = x i pravac y = 0 , posjeduje
4 jednake površine .
plavo y  x
crveno r 2  4  cos 2 
a 2 cos 2 
/4 a 2 cos 2  /4
 r4  /4
I  4  d  r 2  rdr  4     d  a 4  4 cos 2 2d

0 0 0  4 0 0
/4
1  cos 4  d  2a    sin 4  a 4
/4
I  2a  
4 4
0  4  0 2

43/431
xdx  ydy x 2 y2
6.Izračunati  , ako je C deo elipse   1 , koja leži u prvom
C 1  x 2  y2 a 2 b2
kvadrantu i orijentisana je u smijeru kazaljke na satu. (Krivuljni III vrste)Apsen
str,348.
Borzan str.306.
Ovaj krivuljni integral predočuje totalni diferencijal podintegralne funkcije ili kažemo da je to
krivuljni integral III vrste, (ne možemo ga riješiti preko Grinove teoreme).Tako je;
x y
P ....Q 
1 x  y
2 2
1  x 2  y2 P Q

y x
  x  x
y
y
 2 2 3
 1 x  y 
 1  x2  y2
2
  y  x
y

x 1  x2  y 2
 3
 
 1  x2  y2
2
Vrijednost integrala tada računamo po formuli;Rastave se na dva integrala kao

razlomci, preko zajedničkog imenioca.
x y
U   P( x , y)dx   Q( x , y)dy
x0 y0

44/431
K ako je integrand totalni diferencijal vrednost krivuljnog integrala ne ovisi o putu

integriranja. Možemo integrirati po pravcu poluosa elipse , od tačke A(a,0) do
tačke B(0,b) u prvom kvadrantu kako je to pokazano na slici(zelena prava).
x
x y
y
U  dx   dy  C  1  x 2  y 2  C
x0 1 x  y 2 2
y0 1 x  y2 2
1



x
dx  1  x  y  2 2 2
2 2
 1 x  y

( 0 ,b )
U 1  x 2  y2  1  b2  1  a 2
( a ,0)
S obzirom na zadani smjer integracije samo promjeniti predznake u riješenju.
x  a cos t....dx   a sin tdt

Isti integral riješiti uvođenjem eliptičke2 smjene; y  b sin t....dy  b cos tdt
xdx  ydy 0
 a 2 cos t sin tdt  b 2 sin t cos tdt
C
 1  x 2  y2
 
/2 1  a 2 cos 2 t  b 2 sin 2 t
0   b 2  a 2  sin t cos tdt  du

 / 2  1  a 2   b 2  a 2  sin 2 t  ..... Smjena...sin t  u....sin t cos tdt  2
2
 
0
b 2
 a 2  du Smjena....1  a 2   b 2  a 2  u  t 2
2
1 1  a 2   b2  a 2 u
..................
b 2
 a 2  du  2 tdt
1 a 2
 dt   b2  1  1  a 2
1 b 2
 1 1

0  
 a  cos ( t)  sin( t)  b  sin ( t)  cos ( t) 
   2
 2 2 2
   dt   1  b2  2
 a 1
  2 2 

 1  ( a cos ( t) )  ( b sin( t) ) 

2
Prva metoda je lakša.
2
Nismo primjetili postojanje totalnog diferencijala ?

45/431
Plošni integrali I vrste
 4  x y z
Izračunaj I    z  2x  y dS ako je S dio ravnine    1 u prvom oktantu.
S  3  2 3 4
dxdy
dS 
cos 
Normala na površinu je:
Kada je radna ravnina XOY tada se projekcija
1 1 1 
i  j k vektora računa preko funkcije koja je zadata kao
 2 3 4
n z z
1 1 1 z to jest x ...... y ....
 
4 9 16
2
4 z z 4 1   4 61
z  4  2x  y....  2....   :::  1    2    
2
3 x y 3 cos   3  3
3
3 x
 4 4  61 4 4 2 2
I    4  2x  y  2x  y  dxdy  61 dxdy  61 dx  dy  4 61
Sxy  3 3  3 3 Sxy 3 0 0
Do površine Sxy , dakle (z = 0) možemo doći jednostavnom geometrijom.
x
33
 2
 3
 1 dy  3  x
 2
0
2

  3  3  x d x  3

 
  2 
0

46/431
7.Izračunati  zdS
S
,ako je S površina ograničena cilindrom x 2  y 2  1 , i sa ravni
z  0.....z  1  x .
Projekcija presjeka ravni i valjka na ravan XOY je crveni krug.
Izračunaćemo volumen tijela ; z = 1 , dS= dxdy iako se to ne traži.Decartesove koordinate;

1 x

 1 dz  1  x

0
1 1
2
 1 x



( 1  x) d y  2 1  x
2 2  2 1  x2 2 x
 2
 1x
1

  1 1 
 

 
2 1  x2
  2

 2 1  x 
2
2

 x d x  

1

47/431
Slika modeliranoga volimena data je

gore na slici Ana.
Zatim je proračunat isti volumena i
dobivena je njegova vrednost od 
jedinica. Zatim je program koji je
modeliro sliku Ana izračunao isti
volumen i on je dat lijevo u pregledu
SOLIDS i iznosi 3.1416 jedinica. Prema
tome granice integrala su pravilno
postavljene
Izračunat ćemo istipa se može
volumen ići ka riješavanju
prelazom u cilindrične koordinate.
x   cos 
y   sin 
Projekcija cilindra na radnu ravan XOY (z=0) je crveni
krug na gornjoj slici.
zz
Radijus je 0    1 , 0    2
dxdydz  dddz 0  z 1 x
Granice integrala po z 0  z  1   cos 
2 1 1 cos 
V  d  d  dz
0 0 0
1 cos( )

 1 d z  1  cos  

0
1
 1 1
  1  cos      d    cos  
 2 2
0
2

  1  1  cos    d   

2 2 
  
0
POVRŠINSKI INTEGRALI PRVE VRSTE
Modelirani zadatak

48/431
Izračunati površinski integral prve vrste ako je ; S dio sfere x  y  z  a , unutar
2 2 2 2
cilindra x  y  ay .
2 2
Slika u 3D(a=1)
Modelirano riješenje. S  3.0685   4.7124  3.9269  2.283
 
Matematičko riješenje; Area  4  a   1...a  1...Area  2.283
2
2 
7.Izračunati  zdS
S
,ako je S površina ograničena cilindrom x 2  y 2  1 , i sa ravni
z  0.....z  1  x .
Sada prelazimo na računanje površinskoga integrala I vrste. Pod dS treba uvesti

vektor smijera ravnine, z = 1 +x .

49/431
dxdy
I  f ( x , y, z)dS   f  x , y, z x, y   cos 
S 

2 2 Ovdje je  projekcija plohe S u radnu

 z   z 
 f  x, y, z x, y   1    
 x 
 dxdy
  y 
ravan XOY , dok je kut  normala na dS što ga zatvara sa osi +Z (aplikatom).
Projekcija ravni z  1  x na XOY je;
z
1
x
2 Sa osi +Z , zatvara šiljati kut, cos   0 .
1  z 
  1    11  2
cos   x 
1 1 x 2 1 1 x 2
I   zds  2  dx
S 1
 1  x  dy ili I   1  x  dx 
1
2dy
 1 x 2  1 x 2
Ako se traži integral preko površine elipse pristup je drukčiji. Treba preći u eliptičke
koordinate.
Ovo je rešenje u Decartesovom sustavu.
1
2
 1 x



1 d y  2 1  x
2 2
 2
 1x
1

  1
  1


 
2 2 1  x
2  2
  ( 1  x) dx   2 2


1

50/431
Ili prelazom u polarni sustav;

1
 1 1
  1    cos      d   cos   
 3 2
0
1
2

 1 1
2   cos     d    2
2
 3 2

0

51/431
Ne može ići projekcija u XOY ravan?Vidi

str.49.i 50.
x 2 y2
Nađi volumen tijela koje nastaje rotacijom lika omeđenog elipsom 2  2  1 oko Y-
a b
ose.
b
b
 b
y2   y3  4 2
V    x dy    a  1  2 dy  a 2  y  2 
2 2
 a b
b b  b   3b  b
3
4 b 1.5  y2 
V  a 2 b a 1
 6.2832 x  a 1  2 
2 2
3  b 

52/431
Izračunati I   1  x  y  z dS , ako je S površina kruga koja se dobiva

2 2 2
presijecanjem kugle x 2  y 2  z 2  1 sa ravninom z  y  1 .
Da bi našli presjek kugle i ravnine , riješimo sustav eliminacijom z.

x 2  y2  z2  1
z  y  1 slijedi
  z  1  y
2
   y  1 
2  x2 
 1 1
   
2
x 2  y 2  1  y   1 kanonizaci
 ja  x 2  2 y    dije
lim 1
2 o ..sa ..1 / 2
 2  2 1
  1
 
 2 4
 1 
Projekcija presjeka sustava na os XOY je elipsa sa središtem  0,  i poluosama
 2 
 1 1
 ,  .Zato prelazimo u eliptičke koordinate
 2 2
1
x  ar cos .....x r cos 
2
1 1 1 1
y   br sin    r sin ......gdje.. je.. ..pomak..središta..elipse..po..osi..y
2 2 2 2
Projekcija vektora ravnine na XOY je ; z  1  y (Uvijek je to parcijalna derivacija

preko funkcije z ako je radna ravnina XOY).
2
1  z 
  1     1    1  2 pa je dS 
2
2dxdy
cos  
  y
I   1  x 2  y 2   1  y  2dxdy  2  2 y  2 y 2  x 2 dxdy
2
Sxy Sxy
Prelazom na eliptičke koordinate slijedi dxdy  rdrd
 2y  2y2  x2 substitute  y

2
 1  r sin  2   r sin  x
1 1 r sin 1 1 2
 
2 2 2 2 
2
1  r sin  2    r sin  x expand     r  sin  x
1 1 2 1 1 2 2 2
2 2  2 2
1 1 2 2 2 r cos 1 1 2 2 1 2 2
  r  sin  x substitute  x    r  sin   r  cos
2 2 2 2 2 2

53/431
1 1
2 y  2 y 2  x 2    1  r 2  sin 2   cos 2    1 r2
 
2 2
1 2 1
1
I  2  1  r rdrd  2  d 
2
1  r 2 rdr
Sxy 2 0 0 2
1
 1
2
 1  r  r dr 
 3
0
2
 1 2
 d  
 3 3

0
Slijede prostorne slike i slika elipse modelirane.
Interesantno je dodati da su ovo kotirane dimenzije elipse na visini na kojoj je isječena a

ne u ravnini XOY(kao projekcija isjećene elipse).
S
2
 
Izračunati I   y  z  a  x dS ako je S dio površine valjka x 2  y 2  a 2
Omeđen sa z  0 i z  h . Borzan str.338.
Ne možemo integral svesti na radnu ravninu XOY jer je projekcija plašta valjka

54/431
z  h , opseg kružnice.Zato ćemo za radnu ravninu uzeti XOZ.Projekcija površine u
ravninu XOZ je pravokutnik ABCD.Paralele sa osi Y sijeku površine u dvije točke pa
integral treba rastaviti na dva integrala po desnom dijelu površine.
y   a 2  x 2 ....i....y   a 2  x 2
2 2
 y   y  a
dS  1        dxdy
 x   z  a  x2
2
I1  ....po...pov sin i...y  a2  x2

I 2  ...po...povr sin i....y  a2  x2
I1  
Sxz
 a2  x2  z  a2  x2  a  x2
2
a
dxdz

I 2    a 2  x 2  z  a 2  x 2
Sxz
 a
a2  x2
dxdz
I  I1  I 2  2  z  a 2  x 2
Sxz
  a  x2
2
a
dxdz
a
h a
 z  h
x
I  2a  dz   1  dx  2 a  dx x  z arcsin
0 a  a2  x2  0 a a
h
I  2a   2a  z  dz  ah 4a  h 
o
ISPOMOĆ
  z  1    x 
  dx  z    dx  z  arcsin 
 a 
 a x   a x  
2 2 2 2
 2 2 1
a x  x
x 1
 a2  x2
2
 2 2
a x 0
z
2 2 2
 y   y   x  x2 a
1       1  2   0  1   2
 x   z  a x
2 2
 a x  a  x2
2

55/431
Projekcija plašta valjka na XOY je krug (linija) pa se mora ići na projekciju u ravnini
XOZ gdje se valjak projecira kao pravokutnik.
Projekcija vektora funkcije y   a 2  x 2 na radnu ravninu XOZ je  1 na slici TEA
    
8.Израчунати  Fd r
C
, ако је F( x, y)   x 2 y i  xy 2 j , а крива С је кружница
x y R
2 2 2
, оријентисана у смеру супротном од казаљке на сату.Курепа.
Izračunati I    y z  z x  x y  dS ako je S dio površine stožca

2 2 2 2 2 2
z  2 x 2  y2 koju
S
isjeca valjak x 2  y 2  2x .
Radna površina je XOY , a projekcija vektora ide preko funkcije z.

56/431
  2 x y
2 2  2
x
x 1
 x2  y2 2
  2 2
x y
2  2
y
y 1
 x2  y2 2
2 2 1
1
 2 2  2 2 
 2 x  y    2 x  y  simplify  5
2  
x  y 
2 2
z  z 
Sada je: dS  1        5dxdy
 x   y 
I    4 y 2  x 2  y 2   4 x 2  x 2  y 2   x 2 y 2  5dxdy 
Sxy
/2 2 cos 
5  d   4r sin 2   r 2  4r 2 cos 2   r 2  r 4 sin 2   cos 2   rdr

2
 / 2 0
Gornji izraz je dobiven prelazom u polarne koordinate:

x  r cos 
y  r sin 
dxdy  rdrd
Prema slici EMINA valjak isijeca površinu stožca u ekvatorijalnom pojasu od
  / 2..do..   / 2 , dok je radijus stožca kao gornja granica drugug integrala
2 cos  ( u prelazu na polarne koordinate).
109 5
I
8
ISPOMOĆ
2 cos

 4 r2 sin     2 r2  4 r2 cos   2 r2  r4 sin  2 cos   2  r d r  128 cos6 sin  2  128 cos   2 cos6  32 cos6 sin  2 cos   2
 3 3 3
0

1
2
 128 6 2 128 2 6 32 6 2 2 109 2
5   cos    sin    cos    cos     cos    sin    cos   d   5 
3 3 3 8

 
2
Borzan str.336.

57/431
Borzan str.333.
Izračunati I   z
2
dS ako je S dio površine stožca zadane parametarski;
S
x  r cos  sin 
y  r sin  sin 
z  r cos ;.....0  r  a...a.. je..kons tan ta
0    2;.....0     / 2
x  r0 cos 
y  r0 sin ......r0  r sin 
z  r sin 
dS se računa po formuli: dS  EG  F 2 dudv  EG  F 2 ddr

58/431
E  x 2  y 2  z 2    r sin  sin     r cos  sin    0  r 2 sin 2 

2 2
G  x 2r  y 2r  z 2r   cos  sin     sin  sin    cos 2   1

2 2
F   r sin  cos  sin 2   r sin  cos  sin 2   0

dS  r sin drd
2 
4 4
I   d  r sin   r cos dr  sin  cos   2 
2 2 2
sin  cos 2 
0 0 4 2
Apsen str.352
dS
Izračunati I   r gdje je S valjak x  y  R omeđen ravninama z  0 i z  H
2 2 2
2
S
Dok je r udaljenost bilo koje tačke T plohe od ishodišta koordinatnog sustava.
Prema slici r 2  z 2  R 2 .Projekcija plašta valjka na ravninu XOY je kružnica sa

vektorom smijera cos   cos 90 0  0 , pa moramo plašt valjka projecirati na ravninu
XOZ a ta je projekcija pravokutnik baze 2R i visine H.Tada je dS=dxdz.
dxdz
I  f ( x, y, z)dS   f ( x, y( x, z), z) cos  
S S
2 2
 y   y 

Sxz
f ( x , y( x , y), z) 1    
 x 
 dxdz
 z 
Ovdje je Sxz projekcija plohe S na ravninu XOZ,dok je  kut normale na dS sa osi
 Y.
Napomena:Ploha S se projecira na jednu bilo koju koordinatnu ravninu , ukoliko je ta
projekcija omeđeni dio te ravnine a ne krivulja ili pravac.Računa se kosinus onog kuta
što ga zatvara normala na zadanu plohu s ordinatom koordinantne ravnine u koju se
vrši projekcija.
y x y
y   R2  x2 pa je  , dok je 0
x R x
2 2
z
2
1  y  x2 R
 1    1 2 
cos   x  R x 2
R  x2
2
Za stražnji dio plašta cos   0.......y   R 2  x 2  0

Kako valjak projeciramo na XOZ sa prednjim i stražnjim dijelom plašta to se vrijednost
integrala duplira.
dxdz H
dz R
dx
I  2R  2  2 R   
Sxz  R  z  R x 0  R  z  R
2 2
2 2 2
R 2  x2
H R
z x H
2 arctg  arcsin  2arctg
R0 R R R

59/431
Tačka T u plaštu stožca drži radijvektor r čija je projekcija u XOY ravninu R a vezana
je sa apscisom i ordinatom.
dS
Izračunaj I  
S 1  x  z  2 gdje je S dio ravnine x+y+z =1 koji se nalazi u I oktantu.
z z 1
z  1  x  y...  1...  1...   111  3
x y cos 
1  x  z  2
 1  x  1  x  y   2  y
2 2
1 x
dxdy 1 1 x
dy 1
1 1
 1 1
I 3   3  dx   3  dx  3   dx
Sxy  2  y   2  y 2 2 y 0 1 x
2
0 0 0 0
2
1
x  1
3 ln  1  x    3 ln 2  
2 0  2
Radna ravnina je XOY , projekcija vektora teče preko funkcije z.

60/431
ШТОКСОВА ФОРМУЛА
9.Помоћу Штоксове формуле израчунати   y  z  dx   z  x  dy   y  x  dz

C
x 2  y2  z2  a 2
по кривуљама x yz0
TOTALNI DIFERENCIJAL.
 P( x, y, z ) dx  Q( x, y,z ) dy  R ( x, y, z ) dz 
K
  R Q   P R   Q P  
   y  z  cos    z  x  c os    x  y  cos  dS
S     

dS c os  dydz
dS c os  dxdz
dS c os   dxdy
dS cos   dydz
dS cos   dxdz
dS cos   dxdy
Primjena Štoksove formule
P  y  z.....Q  z  x....R  y  x
R  Q
  11  0
y x
P R
  11  0
z x
Q  P
  11  0
x y

61/431
Kako je podintegralna funkcija totalni diferencijal ( u Štoksovoj formuli)vrijednost integrala
po zatvorenoj krivulji jednaka je nula.Kako su podintegralne funkcije nulirane, nema potrebe
razmatrati projekcije krivih na radnu ravninu.
Izračunaj krivuljni integral neposredno i prevođenjem i preko Štoksove formule, i pokaži da

je taj integral jednak plošnom integralu uzetom po površini polukugle koju omeđuje ta
kružnica K.Apsen str.370
a) Neposredno računamo krivuljni integral
prelazom u polarni sustav.
 x y dx  dy  zdz
2 3
Gdje je K kružnica x 2  y 2  R 2 , z  0 .
z  0...dz  0...x  R cos t........y  R sin t
......................dx   Rsitdt ...dy  R cos tdz
2 2 2
    R cos 2 t  R 2 sin 4 t  R cos t  0  dt   R 6  sin 4 t cos 2 tdt  R  cos tdt 

6
K 0 0 0
R 6

8
Sada po Štoksovoj formuli računamo plošni integral uzet po površini polukugle:

z   1  x 2  y2
P  x 2 y 3 .......Q  1......R  z
R Q P R Q P
  0....   0.....    3x 2 y 2
y z z x x y
Orijentirana normala na gornju polovinu kugle zatvara kut manji od 900 pa je predznak
pozitivan.Prelazimo u polarne koordinate.
I  3  5 cos 2   sin 2   dd

R
 5 1
  d    R6
 6
0
2

  R6 
3      cos    2  sin   2 d  1   R6

  6  8
0
ISPOMOĆ
 1
 2 4 3 3 1 3 1 1
 ( cos ( t) )  ( sin ( t) ) d t  6  sin ( t)  cos ( t)  8  sin ( t)  cos ( t)  16  cos ( t)  sin ( t)  16  t


62/431
t sin 4 t sin 3 2 t
 sin t cos tdt   
4 2
16 64 48

 1 1 1

 cos    2  sin   2 d  3
 sin    cos     cos    sin    
 4 8 8
9.Израчунати запремину тијела ограниченог површинама:

y x
y2 x
xz6
z0

63/431
V  dxdydz
V
Granice po x se nađu iz sistema; x= 0 i x+z = 6 ; granice
6 2 x 6 x po y su funkcijskuzadane ;
 dx  dy  dz granice po z su funkcijski zadane.Od tri granice jedna
0 x 0 granica mora biti sasvim čista -brojčano, u ovom slučaju
to je granica po x, da bi volumen bio numerički izraz.
6 x

 1 dz  6  x

0
1 3
 2 x 2 2
 ( 6  x) d y  6 x  x

x
6

  1 3 1
  2 2  48 2
  6 x  x  dx   6
 5
0
48 6
V
5

64/431
11.Izračunati linijski3 integral po ravnoj krivulji , (prema slici dolje)

  x  2 y  5 dx   3x  4 y  7  dy
K
Segmentni oblik jednadžbe prave je

x /6  y/5 1
Smer obilaska konture je matematički
pozitivan.

K
   

OA

AB

BO
Obratiti pažnju na gornje i donje

granice integrala pri obilasku konture
Područje S je trougao OAB
3
Boris Apsen Repetitorij više matematike III, Tehnička knjiga Zagreb

65/431
6
6
x2
  x  0  5 dx  0  0  x  5 dx  2  5x  48
OA 0
  x    y 
  x  10 1  6   5 dx   181  5   4 y  7 dy 
AB   AB  
0
  x  5
  y 
  x  10 1  6   5 dx   18 1  5   4 y  7 dy  58
6   0  
0
  0     4y  7  dy  85 
BO 5
K
 48  58  85  75
Primjena Grinove formule

Dvostruki integral po ravnom području S prevodi u krivulji integral po istom području
 Q
P 
  x
S 
 dxdy   P( x , y)dx  Q( x , y)dy

y  K
P Q
P  x  2 y  5.....  2       Q  3x  4 y  7..... 3
y x
6*5
    3  2  dxdy  5 dxdy  5S  5
 75
K S S 2
Ovdje je S poznata površina trougla na slici:  baza * vi sin a  / 2
12.Izračunati  xyzdxdy
S
gdje je S dio kugline plohe x 2  y 2  z 2  R 2 , koja se nalazi u
I i V oktantu. Kako je funkcija z   R  x  y treba područje S rastaviti na dva
2 2 2
dijela. U prvom oktantu orijentacija plohe S je pozitivna , vanjski vektor u odnosu na

matematički pozitivni smjer zatvara ugao manji od 900 ,(cos > 0) NS1 , dok u V oktantu
vektor NS2 , zatvara ugao veći od 900 (pa se mijenja predznak drugom integralu , cos <
0 ).
Predznak funkcije Z u I oktantu Predznak funkcije Z u V oktantu

66/431
       xy R  x  y dxdy   xy R  x  y dxdy
2 2 2 2 2 2
(1)
S S1 S2  
0   /2
Prelaskom na polarne koordinate reševamo integrale: 0    R
1
x   cos ....y   sin ....dxdy  dd sin  cos   sin 2
2
Predznak funkcije po cos >0 ; pozitivan Predznak funkcije po cos <0 ; negativan
    sin  cos  R 2   2 dd    3 sin  cos  R 2   2 dd

3
(2)
S  
/2 R
2R 5
  2  sin  cos  R   dd   sin 2d   R   d 
3 2 2 3 2 2
S  0 0 15
 3
2 R

 sin ( 2x) d x  1

 3 2
  R   d 
2 2 2
R  R 2 2
  15
0 (3) 0 (4)
Integral (1) je prvo predstavljen po funkciji z koja je u V oktantu negativna , a potom

će projekcija vektora NS2 u V oktantu donijeti novi minus tako da će oba integrala biti
pozitivna.
Prvi integral (3)riješavamo uz smjenu 2x=t dx=dt/2 , tablični je

1 /2
2
 sin tdt   cos t / 2   cos 2x / 2 0
 1/ 2  1/ 2  1
Drugi integral (4) riješavamo uz smenu
R 2   2  t 2 .... 2  R 2  t 2 ....d   tdt
R 2 3 R 2t5
I    3 R 2   2 d    2 R 2   2 d     R 2  t 2  t 2 dt   t  0
3 5 R
5
2R
I
15

67/431
10.Izračunati zapreminu tela ograničenog sa površi:

y  1 x2
y  x2  1
x yz2
2 x  2 y  z  10  0
10.Izračunati zapreminu tela ograničenog sa površi:

y  1 x2
y  x2  1 6
x yz2 4.5
2 x  2 y  z  10  0 2 3
1 x
1.5
x 2 1 10  2 x  2 y 2
1 x 1 0
V   dxdydz   dx  dy  dz 1.5
V 1 1 x 2 2 x  y
3
2 1 0 1 2
Granice od x prema slici
x su od -1 do 1.
Po y i z idu funkcije.
10 2 x 2 y

 1 d z  8  3 x  3 y

2xy
2
 x 1 2 3
 ( 8  3 x  3 y ) d y  16 x  16  6 x  6 x
 2
1x
1

  16x2  16  6x3  6x dx  64
 3
1

68/431

69/431
Pogled sa druge strane u odnosu na gornju, prethodnu sliku.
Apsen str249.
Zadane su krivulje; sfera x 2  y 2  z 2  4Rz  3R 2 i stošac z  4 x  y . Traži se volumen
2 2 2
onog dijela kugle koji se nalazi u nutrini stošca.Slike su crtane za R=2.

70/431
2D 3D
Jednadžba sfere se kanonizira pa se dobiva; x 2  y 2   z  2R   R 2 Ako u jednadžbu stožca

2
stavimo x=0 , dobivamo rotacionu pravu z = 2y , koja rotacijom oko ose z daje plašt
stošca.Ona je veza za traženje y kada se riješi z po kvadratnoj jednačini.
Jasno se uočava crveni plašt stožca i donji bijeli

odsječak kugle, visine 0.4 , kotiran na gornjoj slici
lijevo, koji ulazi u traženi volumen.
Slika traženoga volumena u 3D. Kompjuterski

izračun .
Mass: 14.0743
Volume: 14.0743
Moments of inertia: X: 162.6618

Y: 162.6618
Z: 19.0017
Products of inertia: XY: 0.0000
YZ: 0.0000
ZX: 0.0000
Radii of gyration: X: 3.3996
Y: 3.3996

71/431
Z: 1.1619
Riješavajući jednadžbu sfere i stožca , da bi odredili granice integrala po z i po y slijedi:

z2
 z 2  4Rz  3R 2 ....5z 2  16Rz  12R 2  0
4
6
z 1  2R....z 2  R  Pr eko... jednadzbe..stosca..za..x  0...dobiva..se..veza..za..y
5
z z 3
y 1  1  2R / 2  R....y 2  2  R.........granice....za...
2 2 5
z   R 2  x 2  y 2  2R....donja...polovina...sfere..funkcijska...granica...za...z
z  2 x 2  y 2 ....preko....stosca....funkcijske...granice...za...z
Pola volumena kugle(donja polovina sfere) minus volumen V1 na slici je traženi volumen.
Vršimo prelaz u polarne koordinate u trostrukom integralu gdje u ravnini XOY vrijedi
klasična pretvorba dok integral po dz ima funkcijske granice po osi z.
2 R 2 x 2  y2
V1  dddz   d 
V1 0 3R / 5
d  dz
 R 2  x 2  y2  2 R
 2 
R
 2 2  R 2   2  2R d
3R / 5
R
2 1 8
 2  2  ( R 2   2 ) 2  R 2  R 3
3 3 3R / 5 75
4 8  R 3 42R 3
V R 2

23 75 75
42  3.14159  8
 14.0743
75
Izračunati volumen tijela ograničenog sa površinama:

x 2  y 2  a 2 čija je osa z(crveni valjak) , x 2  z 2  a 2 čija je osa y(zeleni valjak).Tijelo je
simetrično s obzirom na koordinantne ravni pa račun izvodimo u I kvadrantu množeći ga sa
8.U crtežu uzimamo da je a  2 .

72/431
Stavljajući u riješenje a  2 dobivamo

V=10,666
što je rezultat matematičkog modeliranja
kompjutera lijevo.
Područje integracije je u ravnini XOY četvrtina
kruga
x 2  y 2  a 2 , pa zato pod dx dolazi : a 2  x 2 , što
ne treba miješati sa istom vrijednosti gornje
granice integrala po y. To zorno pojašnjava
riješenje preko trostrukoga integrala.
a a2 x2 a
V  8 a  x dxdy  8 a  x dx
2 2 2 2
 dy  8  a 2  x 2  dx
D 0 0 0
a
 x 3  16a 3
 8 a 2 x   
 3 0 3
Riješenje preko trostrukog integrala;
1 2 2
2
 a x
2  a x



( 1) d z  2 a  x
2 2 2 



1



2
a x
2 
  
2 a2  x2  2
 d y  4 a2  4 x2

 2 2
 a x
a

  4a2  4x2 dx  16a3
 3
a

73/431
Izračunati volumen tijela ograničenog površinama:

x 2  y2  8 , x  y  z  4 , x  0 , y  0 , z  0 .
Crvena ravan je ; x+y+z =4
Na gornjim slikama ucrtan je valjak radijusa

r  8 i ravnina u prostoru koja ima odreske
na koordinatnim osama 4. Modelirani volumen
na slici IRINA iznosi 10.0478 , što se slaže sa
32  2
analitičkim riješenjem V  8 
3
2 2 8 x 2
32  2
V    4  x  y  dxdy   dx   4  x  y dy  8  3
D 0 0
Nađimo riješenje istoga zadatka preko trostrukog integrala.
2 2 8 x 2 4 x  y
 dxdydz   dx Radnja,Linijski

V Komplanacija,Volumeni,
V 0
 dy  dz i Plošni integrali
0 0
74/431
4 x y

 ( 1) d z  4  x  y

0
1 1
2
 8 x
 
( 4  x  y ) d y  4 8  x
2 2

 8x
2  2 x  4  1 x2
 2
0
 2 2
  1 1  1
  
   
2 2
 2 2 1
4 8  x  8  x  x  4   x  d x 
2 32 2
 2  8 
  2  3

0
Izračunati volumen tijela ograničenog površinama z  3  x 2  y 2 , x 2  y 2  2 i ravninom

z  0 ,( x 2  y 2  2 ).

75/431
Odsjecanje pogleda kamerom je na lijevoj slici kada y teži nula , a na desnoj strani je za y =0.
Ako izvršimo prelaz na polarne koordinate: z  3    2 cos 2    2 sin 2  
dxdy  dd i zbog simetričnosti integraciju vršimo u prvom kvadrantu množeći konačni
rezultat sa 4.
/2 2
V  4  d   3   2  d  4
0 0

 2 2
  3   2  d  2 
 4 2 d   4 
 
0 0
Izračunati volumen tijela omeđenog površinama z  x 2  y 2 , z  2 x  y  , i ravninom

2 2
z  4.
Volumen koji se računa zorno je
prikazan na slici IVANA između
zelenog i crvenog paraboloida,
omeđen sa gornje strane ravninom
z=4, pogledom kamere „ kroz zid“.
U toj ravnini su i dvije kružnice
x 2  y2  4 i x 2  y2  2
Na ravninu z=0 , data je njihova
projekcija.
Zadatak riješavamo uvođenjem
polarnih koordinata,
kao u prethodnom primjeru.
x=cos

76/431
Traženi volumen jednak je razlici

volumena zelenoga paraboloida i
crvenoga paraboloida na slici
IVANA.
Primjetimo da  4   2  i
 4  2 2 
leže u ravnini z= 4 , i projeciraju
se na z = 0 , pa volumeni mogu ići
preko dvostrukih integrala.
Napomena; U matematičkom
2 2 2 2
V   d   4   2  d   d   4  2 2  d  4
0 0 0 0
Zeleno Crveno
 2


2
 4   2  d  4 
2
4  2  d   2 
 
0 0
2 2
 
 4 d   8   2 d   4 
 
0 0
8  4  4 
Zadatak možemo riješiti i u pravokutnim (Decartesovim ) koordinatama, preko trostrukog

integrala. V   dxdydz
V
Zeleni paraboloid;

77/431
4

  x2  y2 dz  4x2  4y2

0
1 3
2
 4 x


 4x2  4y2 dy  4x2 4  x2 2  4  4  x2 2
 3
0
2

  1 3
  2
   4  x 
2
 4 x2 4  x2 4 2  dx  8 

  3 

0
Crveni paraboloid;
4

  2x2  2y2 dz  8x2  8y2

0
1 3
2
 2 x


 8x2  8y2 dy  8x2 2  x2 2  8  2  x2 2
 3
0
 2
  1 3
  2
   
2
 8 x2 2  x2  8  2  x2  dx  4 
  3 

0

78/431
Primjećujemo da je prelaskom u polarni sustav lakše doći do rezultata.
Izračunati volumen tijela koje je ograničeno cilindrom x  y  Rx i gornjim dijelom sfere

2 2
x  y  z  R . U modeliranju uzimamo da je R  3 .
2 2 2 2
U ovome primjeru postupamo suprotno u odnosu na dosadašnja modeliranja.Modelirat će mo

volumen cilindra izvan kugline sfere(slika Marijana u sredini dolje) i naći razliku volumena u
odnosu na integralni cilindar.
Za R=3 integralni volumen cilindra je V  1.52    3  21.2058 .
Modelirani volumen iznosi 4.9321 . Računati volumen je razlika 21.2058 - 4.9321=16.2737.
Pogled kamerom kroz zid Поглед одоздо.
Računati volumen je :
/2 R cos 
V   R 2  x 2  y 2 dxdy  2  d  R 2   2  d
D 0 0
3 3 Uz napomenu da je
R cos( )

 2 2
R    d 
1 
 R  R  cos  
2 2 2 2

1  2
 R
2  u stvari 
u granicama integrala.
 3 3
0 d=d

2
  3 3
 1
3 3


 1 2 2
2    R  R  cos  
2 
2
1 2 
2
  R  d  
2 2 2
4  R
2
1 2
  R
2
    
 3 3  9 3
 Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali
0
79/431
3 3
1
2 2  2
4  R
2

1  2 2  
 R
9 3
V=16.2743 što se slaže sa modeliranim volumenom ; 21.2058 - 4.9321=16.2737.
TROSTRUKI INTEGRALI
Izračunati integral  z

D
x 2  y 2 dxdydz , gdje je D oblast omeđena sa donje strane ravninom
z  0 ,sa gornje strane ravninom z  x , sa površinom cilindra x 2  y 2  2x i ravninom y  0 .

Preuređenje jednadžbe cilindra daje :  x  1  y 2  1 , dok je sjecište cilindra i prave z = x,
2
y  2 x  x 2 , Ako je y = 0, tada je x = 2 u ravnini XOY. U modeliranju ćemo uzeti da je z =

2.Cilindar odsjeca ravan z = x .( U prvom kvadrantu leži pola cilindra, 3 slika).

80/431
Radijus cilindra je R=1 , a izvan

ishodišta pomjeren je po osi x za
x=1. Bounding box ukazuje da je
volumen u I kvadrantu(pola
Klasični volumen 1.5708 ( I kvadrant)

2
1  1
2 
V   dxdydz x  2x x
D

 1 dz  x 


x d y  2 x  x
2  2
x

  2x  x2
2
 xdx 
1

0   2
, 0 , 0
Traženi integral modificira se drugom podintegralnom funkcijom z x 2  y2
Trostruki integral riješavamo prelazom u polarne koordinate.

x   cos 
y   sin 
dxdy  dd
zz
Pri tome je y  , dok je gornja granica integrala po y čije preslikavanje preuzima  ,
2x  x 2
y = 2cos (to je ) , gornja granica po z je x = cos. x  y   2 2
/2 2 cos   cos 
I   z x  y dxdydz   z dddz 

2 2 2
 d   d 2
 zdz
D D0 0 0 0
  cos( )
 1 2 2
 z dz     cos  
 2
0
2 cos( )
 2

      cos    d  
2 1 1 16 7
  cos  

  2  5
0

2
 16  cos    7 256
 d 
 5 175

0

81/431
Preuzeto iz knjige ?OK
Izračunati  dS
S
,i  dxdydz ako je S
V
površina ograničena cilindrom x 2  y 2  1 , i
sa ravni
z0
z 1 x
Slika lijevo; cilindar plavi solid , z = 0 XOY crvena ravan , z = 1+x tamno žuta ravan.
Slika Sanja; modelirani solid čije tražene parametre kompjuter daje dolje ispod.

82/431
1 x

 1 dz  1  x

0
1 1
2
 1 x
 ( 1  x) d y  1  x  2  2   1  x2 2 x

0
Standardni izraz preko Decartesa po trostrukom integralu
1

   1 1 
  

 
2  1  x2
   2

 1x
2 2

 x d x  

1
Pola kruga u ravnini XOY
Množenje sa 2 zbog pola kruga u drugom integralu
Prema slikama lijevo:

Površina se dobiva i preko klasične matematiake kao zbroj kruga  + elipse 1*2^0.5 + plašta
2R*2/2=2 pa je ;   2  2  13,8677 r  R sin 
xT  0
yT  0
Izračunaj težište homogenog tijela koje je omeđeno sferom x 2  yz2 z 2M

R 2
XOY i stožcem
ztg  x  y 2
(kuglin isječak)Apsen str.265
2
T
V
mV
Prelaz u cilindrične koordinate

prostorne:
x = cos
y = sin
z=z
Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali dxdydz=dddz
83/431
R 2  x 2  y2
M XOY   dd

 zdz
x 2  y2
tg
2 2 2 Vidi ISPOMOĆ
 R x  y 1 2 1 2 1 2 1 x y
2 2
 z dz   R   x   y  
 2 2 2 2 2 2 2
 x y tan   
tan (  )

84/431
1 2  R sin   2 1 
M XOY 
20
 d   R   2  2  2 d
0  tg  
R sin 
2 4 1
 R2   4
2 4 4 tg 2  0
R sin 
 2  sin 2   cos 2     R 4 sin 2 
4 2

4 4
Slično izračunamo:
2
mV R 3 1  cos  
3
3R sin 2  3R 1  cos 2   3R
zT    1  cos  
81  cos   8 1  cos   8
Ako uzmemo podatke sa slika

  30 0 R 1 r  0.5
31
zT  1  cos 30 0   0,699759
8
Na slikama je to težište po osi z ucrtano kao žuti marker.
ISPOMOĆ
2 2
1 2 1   cos     y
2 2 2
1 1 2 1 2 1 x y 1 1 2 2
  cos        cos    
2 2
R  x  y   substitute  x R  y  
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

tan   tan   
2 2 2 2 2 2
1 2 1   cos     y 1   cos       sin
2
1 1 2 2 1 1 2 2 1 2 2
   cos        cos    
2 2
R  y   substitute  y   sin  R     sin  
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
tan    tan   
tan    tan 2 
2

85/431
y2
Odredi težište homogenog tijela omeđeno valjkovitom plohom z  i ravninama;
2
x0 y  0 z  0 2x  3y  12  0 .
Približno modeliranje (Centroid)
M YOZ
xT 
V
y2 2
 x4 2
2
1 6 3
y2 16  2 
M YOZ   xdxdy  dz   xdx  dy   x  x  4  dx
 0 20 0 2 60  3 
2 y2
 x 4
96 6 3 2 6
M YOZ  , m  V   dx dy  dz  16 , x T  5 , Analogno dobivamo;
5
0

0 0
12
yT  , zT  8
5 5

86/431
Odredi težište tijela omeđeno valjkovitim plohama y  x y  2 x , i ravninama
z  0 i x  z  6.
x 4
2 x
2
0
0 2 4
x
Približno modeliranje daje:
 
 x6
6 2 x 6
864 6
M YOZ   xdx  dy  dz   x 2 x  x   x  6 dx 
0 x 0 0 35
 x6
6 2 x
48 6
m  V  dxdydz   dx  dy  dz 
 0 0 0 5
M YOZ 18
xT  
V 7

87/431
Na isti način dobivamo da je ;
Težište tijela računato Težište tijela modelirano(Centroid)

18
xT   2.5714
7
15 6
yT   2.2963
16
12
zT   1.7142
7
Nađi težište tijela ograđenog paraboloidom c x  y   2a z , i stožcem: c  x  y   a z .

2 2 2 2 2 2 2 2
2 2a
zT 
M XY V   dxdydz   d  rdr  dz
V V 0 0 cr 2
2a2
 c  r2 c  r2 
2a
8  4
V  2    2 dr  2 c  a 2  2c  a 2   c  a 2 
0 a 2a  3  3
2 2a
M XY   zdxdydz   d  rdr  zdz

V 0 0 c r 2
2a 2
 c2  r3 c2r3 
2a
 8  4
M XY     2  4 dr   4a 2 c 2  c 2 a 2   c 2 a 2 
0 a 4a   3  3
M
z T  XY  c Težište je : T 0,0, c 
V
1
Matematičko modeliranje uz a  c 
2

88/431
Grafička interpretacija domene.
Ako očitamo Centroid vidimo da je T(0, 0, ½).

Kao i u većini modeliranih zadataka daju se riješenja za volumen i inerciju modeliranih tijela.

89/431
Izračunaj moment tromosti homogene sfere x  y  z  1 , s obzirom na svaku njezinu os.
2 2 2
Uzeti da je m = V ( gustoća  = 1).

Modelirana vrijednost: (Moments of inertia)
Računata vrijednost:
4 3
V r   4.18878
3
x   1  y2  z2
x
I z   y 2  z 2  dxdydz  2  y 2  z 2  dydz dx  2  y 2  z 2  1  y 2  z 2 dydz

V  0 
2 1 Ispred integrala je 2 zbog dvije polusfere i izvršen je

I z  2  d   1   d
3 2
prelaz u polarne koordinate.
0 0
2  2      8 
1 2 2
  
  3 1   2 d   2  1 d   2   15  15
 15 
0 0
ISPOMOĆ
3 3
   
 2 2
 3 2 1 2 2 2 2
   1   d  5    1   
15
 1

8
Iz   3.14159  1.6755 Modelirano riješenje je ; 1.6755
15

90/431
Izračunaj moment tromosti kugle polumjera R sa obzirom na tangentu t.
Infinitezimalni pomak tačke T(R,0,z)

po tangenti , daje njezinu udaljenost
d od bilo koje tačke u kugli
K(x,y,z) kao:
d   x  R    y  0   z  z 
2 2 2
Odnosno:
d   x  R   y2
2
m=V (gustoća = 1 )
V=(4/3)R^3
R=1
I Z  5.86430
I t     x  R 2  y 2  dxdydz  prelaz na sferne koordinate

V
I z     2 sin 2   2R sin  cos   R 2   2 sin ddd 

V
2  R
 d  sin d   sin   2R sin  cos   R   d

2 2 2 2
0 0 0
R
2 
4 4 2 
3
I z  0  d  sin d sin   2R sin  cos   R

2

0 0 5 4 3 0
2 
1 1 1 
R 5  d   sin 3   sin 2  cos   sin  d 
0 05 2 3 

R 5 2  1 2 2    sin 2 
 6  sin  cos   cos    15 
30 0  3 3  2 4 
 cos   10 cos 
0
R 5 2   15  28 7
Iz  
30 0 
8 
2
cos   20 d  R 5  m  R 2  5.8643
 15 5

91/431
Modelirano riješenje;R = 1 , Moments of inertia I Z  5.8643
Izračunati moment tromosti uspravnog valjka kojemu je baza elipsa a i b , dok je visina
H, sa obzirom na veliku os 2a srednjega presjeka.
Moments of inertia
X=135.0090

92/431
I 2a 
V
 3b 2  H 2   abH (3b 2  H 2 )  1.8653  1.1524  3.14159  6  3  1.1524 2  36
12 12 12
I 2a  135.006
Izračunati moment tromosti uspravnog valjka kojemu je baza elipsa a i b , dok je visina
H, sa obzirom na veliku os 2a baze.
I 2 a   y 2  z 2  dxdydz   b 2 u 2 sin 2   z 2  

V V
2
H 1 2 H
  sin 2 
1
 ab dz  udu   b u sin   z  d  ab dz  udu b u  

2 2 2 2 2
z  
2
2
0 0 0 0 0 2 4  0

m
 3b 2  4H 2   abH (3b 2  4H 2 )  499.668
12 12
Modelirano riješenje:Moments of inertia X = 499.6781

93/431
Izračunaj moment tromosti tijela omeđenog stožcem z  x  y , i ravninama
2 2 2
0  z  2 . Sa obzirom na os z i os y.
Matematičko riješenje
16
IZ   10.053088 I Y  8  25.13272
5
Modelirano riješenje: ( Moments of inertia ) X=25.1327

94/431
Izračunaj moment inercije homogenog torusa u odnosu na x-osu.
I x   4 ab 2  4a 2  5b 2 
2
  1 I X  3128.9376
Matematičko modeliranje
Izračunaj moment tromosti paralelopipeda sa stranicama a , b i c u odnosu na stranicu

a.
Moment of inertia X = 290.000
1
I a  abc b 2  c 2   290
3
a b c
1
I a   dx  dy   y 2  z 2  dz  abc b 2  c 2 
0 0 0 3

95/431
Odredi težište tijela ograđenog površinama:

Zajednički dio : x  y  z  2z , x  y  z z2  x 2  y2 ,
2 2 2 2 2 2
Modelirano riješenje: Centroid
2 1 1 1 r 2
m  V   d  dr  rdz 
0 0 r
2 4 1 1 r 2
7 M XY 7
M XY   d  dr  rzdz   zT  
0 0 r 6 m 6
Dobivanje presjecišta za gornju granicu integrala po dz.

Kugla je u cilindričnim koordinatama r 2  z 2  2z z  1  1  r 2
Odrediti moment tromosti (inercije), uspravnog stožca kojemu je visina H a baza elipsa
s poluosama a i b, s obzirom na os X.
I X    y 2  z 2  dxdydz    b 2 u 2 sin 2   z 2  abu  dud

V V
Eliptički stožac ima u modelu dimenzije: a = 1, b = 1.5 , H = 5 .

96/431
Moments of inertia X: 22.2857
Iz lijeve slike slijedi za S1:(Sličnost trokuta)

x z a
S1    1, x   H  z 
a H H
Slično se dobiva za S2:(Sličnost trokuta )
y z b
S2    1, y  H  z
b H H

97/431
Prelazom na eliptičke koordinate slijedi:apscisa i ordinata zamjenjuju se poluosama
elipse a i b:
H 1 2
  b2 a b 2
IZ   dz  udu   2  H  z  u 2 sin 2   z 2    H  z  d
2
0 0 0  H H H 
ab H
 H  z  2 dz  udu   b 2  H  z  2 u 2 sin 2   z 2 d 
1 2 2

H 2 0 0 0 H 
2
ab H b2 2 2  sin 2  2
1
  H  z dz0 udu H 2  H  z  u  2  4   z  
2
H2 0 0
1
ab H b2 2 u
4
  H  z  dz H 2  H  z  4  z u 
2 2 2
H2 0 0
ab H  b 2  H  z 2 2
4
  z  H  z  dz
H 2 0  4H 2 
ab b 2  H  z
H
2
z3 z4 z5
    H2  2H  
H 2 4H 2 5 3 4 50
abH 2
3b  2H 2   m  V  3b2  2H 2 
60 20
a  1, b  1. 5 , H5
Uvrštavajući: I  22.2857 a to je i modelirani rezultat.
X
Izračunaj masu nehomogenog tijela omeđenog sferom x  y  z  c i ravninama

2 2 2 2
x y
x  0, y  0, z  0,   1 , ako je gustoća u svakoj točki jednaka koti
a b
dotične točke tijela (a < c , i b > c ).
dm   ( x , y, z)dxdydz
Prema slici niže slijedi:
m   ( x, y, z)dxdydz
V
 x
b  1 
a  a c2  x 2  y2
m   zdxdydz   dx  dy  zdz

V 0 0 0

98/431
Masa tijela koja se računa

 x  x
b  1  b  1 
1 a  a
1 2
a
y
 c  x 2  y 2  dy 
 a
2 0 2 0
m dx 2
c x  x 2
y  dx
0 30
1 a  2  
3
x  x  b 3
 x
m    bc  1    bx 2  1     1   dx
20  a  a 3  a 
b a  2 c2 1 3 b2 b2 b 2 2 b3 3 
m  c  x  x  x 
2
 x  2 x  3 x dx
a 0 a a 3 a a 3a 
ab 2
m  6c  a 2  b 2 
24

99/431
KOMPLANACIJA
Računanje površina zakrivljenih ploha.

Odrediti površinu na kuglinoj plohi isječenu valjkom; x  y  z  a , x  y  R , tako da je
2 2 2 2 2 2 2
R  a ( u gornjoj polusferi ).
dxdy
S  cos 

 

1  p 2  q 2 dxdy
Za ravan XOY
z z
p ............q 
x y
Za modeliranje je uzeto; radijus sfere a =3 , valjka; R = 2 , visina H=6.Napomena: visina
valjka (crvena) data je više da se vidi koja površina kugle se računa.
Pojašnjenje slike desno;zelena boja je sfera, crvena boja je cilindar, žuta boja je računata
zakrivljena površina sfere po matematičkom modeliranju , koju odsjeca cilindar.
z x z y
 , 
x z y z
x 2 y2 z2  x 2  y2 dxdy
S / 2   1  2  2 dxdy   dxdy  a  2 
 z z  z  a  x 2  y2
dd d a 2
 
/2 R R
a   a  d   a  2  2a a  a 2  R 2
 a 
2 2
0 0 a 
2 2
2 0
Primjetimo da za; R= a , površina je pola sfere S= 2R2

R= 0 , površina je nula.(valjak nigdje ne odsjeca sferu ).
Odrediti površinu onog dijela oplošja valjka x  y  R , z  0 , koja se nalazi između

2 2 2
ravnina z  mx i z  nx , m  n  0 .

100/431
Dokaz matematičkog modeliranja;

Površina manje elipse: 2,23607*3,14159=7,0248
Površina veće elipse : 4,47214*3,14159=14,0496
Integralno riješenje plašta cilindra
Površina =2(2 - 0.5 )*4 = 12
S=2(m-n)R2
Sumirana sve tri rezultata =
33,0744
Ovaj rezultat donosi i računar a daje se odmah
dolje ispod lijevo.
Slike dolje ; Kotirane dimenzije

poluosa elipse i to veće elipse lijevo
dolje , koju odsjeca ravan z = 2x, i
manje elipse koju odsjeca ravan z = 0.5
Izračunajmo površinu vanjskog plašta odsječenog cilindra , matematički .

101/431
z z
x x x 2  y2  R 2
m n
z2 y2 z2
 y2  R 2  1 a1  R b1  mR
m2 R 2 m2R 2
y2 z2
 1 a2  R b 2  nR
R 2 n 2R 2
x y x
x 2  y2  R 2  0
y x z
2
x 2  y2
2
 x   x  y2 R
1        1 2  
 y   z  x x R  y2
2
m R 2  y2
dydz R
dy R
S  R  R  dz  R   m  n  dy  2 m  n  R 2
 R 2  y2 R R 2  y2 n R 2  y2 R
Primjetimo da je radna ravnina integraljenja bila YOZ.Tada je površina ;

2 2
dydz  x   x 
S     1       dydz
 cos    y   z 
Napomena za dobivena riješenja ; Ona su iznuđena preko Hesove jednadžbe prave , to jest
segmentnih odrezaka;
y2 z2
 1
R 2 m2R 2
z2
y  0 tada je  1 odakle slijedi z  mR  odrezak b1
m2R 2
z0 odrezak a na osi y je a1  R
1 1
 2 2
R y  y 1
1
y 1  2 2
R 
1
R x 0 2
y 2 2
x
R 2
y 
2
2
z
1
Volumen:
Budući da je računar modelirao i volumen koji je 8 jedinica provjeravamo ga izračunavanjem

u Decartesovim pravouglim koordinatama.

102/431
Zelena ravan Crvena ravan
x
2x 2

 1 d z  2 x  1
  1 dz   x
0  2
0
1
1 2
 4 x 2
 
2
 4 x 1 x
 
2  1 2
 2 dy   4  x  x
2 x d y  2 4  x  x  2 2
 
0 0
2 2
 
  1    1 
  
 2 

  
2 4  x2 2  x d x  16
    
 1  4  x2  x d x  4

0 3 
 2  3
0
Mnozimo sa 2 jer smo racunali diferenciju volumena

u I kvadrantu a solid lezi u I i II kvadrantu.
Ovdje je I kvadrant
2 
16 4
 8
 3 3
Ili ovako ;

103/431
Zelena ravan Crvena ravan
x
2x 2

 1 d z  2 x  1
  1 dz   x
0  2
0
1 1
2 2
 4 x  4 x



2 x d y  4 4  x
2  2 x 

1 x 
dy  4  x  2 x
2
  2
2 
 4x 2
 4x
2 2
 
  1 
  1 
   

    
4 4  x2 2  x d x  32 
  
 4  x2 2  x dx  8
 
 3  3
0 0
1 
32 8
 8
 3 3
Izračunaj ploštinu S dijela površine koju isjeca valjak x 2  y 2  a 2 , unutar paraboloida

z  x 2  y2 .
Modelirano riješenje: Približno

104/431
S 
SXY
1  z 2x  z 2y dxdy , prelaz u polarne koordinate
1  4 x 2  4 y 2  1  4r 2  1  z 2x  z 2y
2 a
S   d  1  4r 2 rdr 
0 0
2
8
1  4r 2  0.5 d1  4r 2   
6
 1  4r   1  5.3304
2
3
ILI OVAKO;
S  14.7494  3  5.3246
Od kompjuterskog riješenja oduzima se baza i oplošje valjka(crvena linija).
O drediti površinu onog dijela ravnine 6 x  3y  2z  12  0 , koji se nalazi u prvom

oktantu , projecirajući zadani dio ravnine na ravninu XOY.
3 z z 3
z  6  3x  y p  3 q 
2 x y 2
9 7 7 2 4 2 x
S   1  9  dxdy   dxdy   dx  dy  14
 4 2  20 0
Modelirano riješenje

105/431
Napomena: Površina S , ravnine 6x + 3y + 2z -12 = 0 , u 3D računa se preko njezine

projekcije u horizontalnu ravninu XOY. Površina S je zapravo raznostranični trokut.Njezina
vrijednost je ista bez obzira na koju ravninu prvoga oktanta se projecirala.

106/431
Izračunaj ploštinu dijela plašta valjka x  y  ax , koji se nalazi u poluorostoru
2 2
z  0, u nutrini kugle x  y  z  a . Borzan str.240

2 2 2 2
Analitičko riješenje S  2a 2 .
Matematičko modeliranje nije urađeno. Crteži su napravljeni za a = 2.
Ovaj sferni cilindar je izvučen iz polulopte EMINA. Računa se crveno obojeni plašt cilindra.
Matematičko riješenje: Tražena površina plašta cilindra nema projekcije na ravninu XOY.
x 2  y 2  ax , y  ax  x 2
Radna ravnina je XOZ.
S   1  y 2x  y 2z dxdz
SXZ
y 2  ax  x 2
2 yy X  a  2x derivacija yZ  0

107/431
 a  2x  2
a
1  y 2X  y 2Z  1  
4 ax  x 2
 2 ax  x 2
a 2  z2
x 2  y2  z2  a 2 x 2  y 2  ax  x
a
a 2  z2 a 2  z2
a a a
dx a a
dx
S 2
20
 dz  ax  x 2
 a  dz  2 2
0 0 0  a   2x  a 
   
 2  2 
a
2x  a a 2  z2

S  a  arcsin a dz  a 2  aI1
0 a 0
2
a   z  
2
  z  
2

I1   arcsin 1  2  dz 
parcija ln o u  arcsin 1  2   dv  dz
0  a   a 
 z  a 4 a
2
z 2 dz
I1  z arcsin 1  2   0  2 
 a  a 0  
2 2
z 
1   1  2  
 a 
a a a
a
a
zdz
I1    2  2 2    2 a 2  z 2   2a
2 0 a z 2 0 2
 2  2
S a  a  2a 2  2a 2
a 2
ISPOMOĆ
  1


dx 
  
1
arcsin  2ax  b  asin ( 1)  
  ax 2  bx  c  a 
 b 2  4ax  2
    2x  a 
dx 1
arcsin    arcsin 2 x  a 
 
 x  ax  1   
 a



2 2
 a 

108/431
Izračunaj ploštinu dijela površine x  y  z , koja se nalazi u I oktantu i ograničena je sa
2 2 2
ravninom; y  z  a
Matematičko modeliranje- približno: a  2
Slika 1. Slika 2. Slika 3.
Slika 4. Slika 5.
Slika 2- total Area = 4.9471

Slika 4-zelena površina Area = 0.5311
Slika 5.- svijetlo zelena tri trokuta Area = 1.000
Modelirana površina S na slici 3. S = 4.9471 - 0.5311 - 3*1.0 = 1.416

109/431
Matematičko riješenje: Radna ravnina je YOZ.
x 2  y 2  z 2 , predstavlja rotacioni stožac kojemu je vrh u ishodištu a os rotacije je os X.

y z
x  y2  z2 , x Y  , xZ 
y z
2 2
y  z2
2
S 
SYZ
1  x 2Y  x 2Z dydz
y2  z2
1  x 2Y  x 2Z  1   2
y2  z2
a ay a
 a  y 2
2 2
S   dy  2dz  2   a  y  dy   2 
a
 a
0 0 0 2 0
2
Matematičko riješenje: S 
2
2
 2 2
 2  1.4142
Modelirano riješenje-približno: S  1.416

110/431
Nađi ploštinu dijela kugline površine z  a  x  y koji je određen sa
2 2 2
x  0, y  0, x  y  a .
Modelirano riješenje : a = 1.
S
a 2
2
 
2  1  0.65064
Modelirano riješenje: a = 1
Kristina
S = 0.6506
Prvi oktant sa kuglinom površinom i ucrtanom ravninom.
Area 1 =0.78541 (cyan boja) Area 2 =3.5068 ( objekat)
Area 3 = 0.5 Area 4 = 0.25 S

a 2
2
 
2  1  0.65064
S  3.5068  0.5  0.78541  0.5  0.6506

111/431
x y a
zx  2 , zy  2 ; 1  z 2x  z 2y  2
a x y
2 2
a x y
2 2
a  x 2  y2
a ax
dy a
y y a  x
a
ax
S  a  dx   a  arcsin  a  arcsin dx
0 0 a x y
2 2 2
0 a x
2 2 y 0
0 ax
ax
Parcijalnom integracijom: u  arcsin , dv  dx
ax
 ax a a x dx a2 a x dx
S  a  x arcsin 
a
a  x  0
 
2 0  a  x a  x
 
20 axax

x at 2 2atdt 1 1 t2
Supstitucijom:  t, x  , dx  
ax 1 t 2
1  t 2  2 a  x a 1  2t 2 
x  0, t  0, x   a t  
a2  2 t 2 dt
S 
2 0  2 t 2  11  t 2 
2t 2 At  B Ct  D
 2  A  0, B  2, C  0, D  2
 2t  11  t  2t  1 1  t 2
2 2
2a 2   dt 
dt 
S   2
   
2  0 2t  1 0 1  t 2 
 1
S  2a 2   arctg 2  t   
 arctgt
  2
  2 a 
1  
 
   2 2 2
0 0
2
S
a2  
2
 
2  1  0.65064

112/431
LINIJSKI INTEGRALI DRUGE VRSTE
x
Izračunati površinu ograničenu sa linijama; y  0, y  ,x  y  3.
2
1
P  xdy  ydx Grinova formula (integraljenje ide ili po dx ili po dy).
2L
x  3 dx  0
OA 
y  0 dy  0
AB  y   x  3 dy   dx x  3  y dx  0
x 1
BO  y  dy  dx x  2y dx  2dy
2 2
A B O
1 3  1 2  1 0 0
x 
P    3  0  0  dx     0dy    3  x  dx     0dy   dx 
2 0 0  2 3 A  2 2 2 2 B
3

1  0 d x  0

0
2
 1
 ( 3  x) d x 
 2
3
0
 x
 dx  1
 2

2

113/431
P  1  0.5  3 / 2

114/431
POVRŠINSKI INTEGRALI II VRSTE
Izračunaj I   zdxdy  xdzdx  ydydz ako je S gornja strana ravnine

S
2x  z  4 0  y  4 u prvom oktantu.
I  I1  I 2  I 3
I1 projekcija površine u ravninu XOY

I2 projekcija površine u ravninu XOZ
I3 projekcija površine u ravninu YOZ
Kako je izvodnica površine paralelna sa osi Y to je I 2  0
4 2
I1    4  2x  dxdy   dy   4  2x  dx  16
XOY 0 0
4 4
I3   ydzdy   dz  ydy  32
ZOY 0 0
I  16  32  48

115/431

116/431
NASLOVNICA
dy y1  t  y 
 , t  2  1
dt t
0 1
Runge-Kut IV 0
1 1.98
2 1
0.971
2 1.96 0.943
1
3 1.94 0.916
4 1.92 0.891
0.8 Y- numerička integracija
5 1.9 0.866
y(t) – analitičko
6 1.881
riješenje
0.843
Y 0.6 S 7 1.861 0.82
8 1.841 0.798
y ( t) 0.4 9 1.821 0.777 x2  2
x
8
Analiticko rijesenje y
10 1.801 0.757
0.2 11 1.781 0.738
12
Provjerimo numericku integraciju za x = 1.821 1.761 0.719
0 a to je 9 tocka u tablici : y = 0.777 13 1.741 0.701
0.01 0.41 0.81 1.2 1.6 2 14 1.721 0.684
15 1.701 0.667 2 x
Tt x  2 8
y
2 x 3.642
x  2  8 substitute  x 1.821  ( 4.683959) 
y y
3.642
( 4.683959)  solve  y  .77754736965033212289
y

117/431
Statički momenti i koordinate težišta ravnih likova
Izračunaj statički moment homogenog ravnog lika prema slici:(gustoća je 1).
x 2  y2  r 2
y r2  x2
polarne koordinate
x   cos 
y   sin 
dxdy  dd
 r
M x   ydxdy    sin dd   sin d   2 d

S S 0 0
 3 r 2
M X   cos  0   r3
3 0
3
Izračunaj statički moment kruga s obzirom na tangentu ( koja je os Y) prema slici:

gustoća je 1.
M Y   xdxdy
S
Polarne koordinate

2 2 r cos 
M Y    cos   dd   cos d   d

2
S  0

2

118/431

8 2
M Y  r 3  cos 4 d
3 
2
ISPOMOĆ
2
cos4
   cos  
1  1

  1  cos 2    1  2 cos 2   cos 2  
2 2 2

2  4
1 1 
1  2 cos 2  1  cos 4  
4 2 

2
 1 1  1  cos  4    3
  1  2 1 cos  2     1 d   
4 2  8

  8 3
MY  r3      r3
2 3 8
Pločica ima oblik pravokutnog trokuta s katetama OB = a , i OA = b , pri čemu je njena

gustoća u bilo kojoj točki jednaka udaljenosti točke od katete OA. Odredi statičke
momente pločice s obzirom na katete OA i OB.
Gustoća =y
x y
AB   1
b a
a
y xa
b
b b
 xa  xa
b a b
y3 a
M X     ydxdy   dx  y 2 dy   dx
S 0 0 0 3 0

119/431
1 b  a3 3a 3 3a 3 
MX     3 x3  2 x2  x  a 3 dx 
3 0 b b b 
b
1 a 3 4 a 3 3 3a 3 2 a 3b
 3x  2x  x  a 3x 
3 4b b 2b 0
12
M Y   xdxdy b
x y  b,   y
S a
b
 y b
a a
M Y   yxdxdy   xdx  ydy   xdx  ydy

S 0 0
 b  y b 
a
  a 

  1 2 y2  2 y a  a2 
 2
1 2 y  2 y  a  a
2   d y  1  b2 a2
 y  b 
 xd x  b 
 2 2  24

0 2
a
2
  a 
0
a 2b2
MY 
24
Odredi težište ravnog lika prema slici:(crvena šrafura)
MY  xdxdy
xT   S
S  dxdy
S
MX  ydxdy
yT   S
S  dxdy
S
2
OA  y  x


120/431
/2 sin x
 xdx  dy  2 
/2
 xdxdy 0 2
x
  sin x   x  xdx
xT  S
 
 0

 dxdy
/2 /2
sin x
2
S  0
dx  dy
2
0 (sin x   x )dx
x

/2
2x 2
 x cos x  sin x 
3 12   2
0

3 4   
/2
x2
 cos x 
 0
 ydxdy
yT  S
 dxdy
S
sin( x) 2 
 1 2 x
 y dy   sin ( x)  2 2
 x 2  1 2
2 
2   sin ( x) 2  2 x  dx  1  

 
2 2 24
   
0

sin( x) 2
 x 
 1 d y  sin ( x)  2  sin ( x)  2 x  d x  1    1
 x    
2 
   4
 0
  1  
  24   1 
 1  simplify  6 
     1  4
 4 
 12   2
YT  XT 
6 4    6 4   
1.Lik je omeđen krivuljom y  x 1  x , x  0.

121/431
Slika lijevo (zelena) prikazuje lik u cjelosti , dok desna slika (žuta) prikazuje površinu S
kojoj tražimo težište.
0.5
2
x 1x
0
2
 x 1x
0.5
1 0 1
x
1  x 1 x 2
2  xdx  dy 2 dolazi ispred integrala zbog

XT  0
1
0
 x 1 x 2 simetričnosti funkcije(žuti graf) crvena
2  dx  dy linija i plava crtkana su simetrične u
0 0 odnosu na apscisu ( os x) a čine površinu
S čije se težište traži.
1
Integral u brojniku riješavamo parcijalnom integracijom
x 1  x 2 dx
2
i pri tome je moguće više analitičkih riješenja prilikom
XT  0
1 prolaza preko integrala:
x
0
1  x 2 dx  1  x 2 dx
 Prva parcijalna integracija brojnika

 2 2
 x  1  x dx

2 du  2xdx
xdx
u  x
Ovo je integral koji sadrži

2  2 četiri koraka do riješenja, po v
dv  1  x dx v   1  x dx


122/431
Pošto je slobodni član jedinica prvi korak otpada.
Drugi korak: Vršimo racionalizaciju pa slijedi:
1 x2 1  x2 1 x2 1dx x2
I  dx   1 x2 dx   1  x 2  1  x 2 dx  I1  I 2
 (A)
1 1  x2
x
I1  arcsin Tablični integral
1
Druga parcijalna integracija-Treći korak
xdx xdx
u  x , du  dx , dv  , v
1 x2 1 x2
Supstitucija
 1 dt 1  12
1  x  t ,  2xdx  dt , v      t dt   1  x 2
2
2 t 2
I 2  u  v   vdu   x   
1  x 2   1  x 2 dx
 1  x dx  arcsin x  x 1  x 2   1  x 2 dx
2
Vratimo se na početak (A)
2  1  x dx  arcsin x  x 1  x
2 2
:2 Četvrti korak
1 1
 1  x 2 dx 
2
arcsin x  x 1  x 2
2
Riješenje integrala po v glasi
Vratimo se na početak parcijalne integracije u brojniku:

x
2 1 1  1

1  x 2 dx  x 2   arcsin x  x 1  x 2    arcsin x  x 1  x 2 2xdx B
2 2  2

Prvi integral riješavamo opet metodom parcijalne integracije:
1
u  arcsin x du  dx
1  x 2
 x arcsin xdx  1
dv  xdx v  x2
2
1 2 1 x 2 dx
 x arcsin xdx 
2
x  arcsin x 
2  1 x2
, parcija ln a int egracija
ux du  dx
 1 x 2 dx 1 x x
2  1  x2 2
  x  dx  dv  dx v   1  x2
1 x2 1 x2

123/431
1 x 1

2
 x
1 x 2
dx   ( x  1  x 2   1  x 2 dx )  ovaj int egral
2
je riješen

1
2
1

 x  1  x 2  arcsin x  x  1  x 2 
2
 Tako je
1 1 1 1 1
 x  1  x 2  arcsin x  x  1  x 2  x  1  x 2  arcsin x
2 4 4 4 4
riješenje prvog integrala u zagradi:B
1 1 1
 x  arcsin xdx  2 x arcsin x  arcsin x  x  1  x 2
2
4 4
Sada B prelazi u oblik:nakon što se na desnoj strani pojavi polazni integral suprotnog
predznaka.
1 1 1
x 1  x 2 dx  x 3 1  x 2  arcsin x  x 1  x 2
2
4 8 8
 1   x3 1  x2   1   asin ( x)   1   x 1  x2 substitute  x 0  1  asin( 0)
   8  8
 4       8
 1   x3 1  x2   1   asin ( x)   1   x 1  x2 substitute  x 1  1  asin( 1)

   8  8
 4       8
1
 1
 x2 1  x2 d x  
 16
0
Integral u nazivniku je lako riješiv:

dt
1  x 2  t  xdx 
 x 1  x dx 
2
2
Smjena
3
1 1 12 1 t2 1
 2
 t dt    t dt    1  x 2 3
2 2 3 3
2
1
 1
 x 1  x2 d x 
 3
0
Tada je težište po apscisi:


3
X T  16 
1 16
3
Težište po ordinati prema slici je YT  0 .
Odrediti težište ravnog lika , kardiode r  a 1  cos   , prema slici.

124/431
Prema lijevoj slici YT  0
Prelaz na polarne koordinate:
x   cos 
y   sin 
dxdy  dd
3
2 a  1 cos  
 xdxdy   cos   dd  cos d 

XT  S
 S
 0
a  1 cos  
0
 dxdy  dd
2
S S  d  d
0 0
3 2
a
 cos 1  cos   d
3
3
X T  02 2 2
a
1  cos   d
2 0
2
2a 
 cos   3 cos 2
  3 cos 3   cos 4   d
XT  0
2
 1  2 cos   cos   d
3 2
 3   15 
 0  3  0   2a  
2a  4  4  10a 5
XT      a
3  2  0    9 12 6
ISPOMOĆ
2

 cos   d   0

0
2

3  cos   
2
  d   3 

0
................................................................................................
125/431
2

3  cos   
3
  d  0

0
2
 3
  cos    4 d  
 4
0

 1 3 3

 cos    4 d  3
 cos    sin     cos    sin    
 4 8 8


  3  2    
 3 cos  d   cos   sin   2 sin 

2

 1 d   2 

0
2

 2  cos    d   0

0
2

  cos    2 d  

0

126/431
Izračunati težište lika omeđenog parabolama prema slici: y  4 x  4 , y  2 x  4
2 2
Vrhovi parabola su:
(-1,0) i (2,0) bijeli kružići.

Presjecišta parabola:
(0,-2) i (0,2)
U odnosu na apscisu, vrhove
parabola, prisutna je simetrija.
Zato je 2 u formuli koji se krate.
YT  0
4 y2
2 2
2 xdxdy
16  dy  xdx
2 y2 4
2
XT  S   5  4
2 dxdy 2
8 5 4 y2
2
 dy  xdx 1
S
2 y2 4
4
2
4 y
 2
 3 4 3 2 3
 xd x  y  y 
 2 32 4 2
y  4
4
.....................................................................................................
2

  3  y4  3  y2  3 16

 32  dy  5
  4 2
2
2
4y 2
 2 
   3  y 2  3 d y  8
3 2

 4 
 1 dx  y  3
  
 2 4 2
y  4
4
127/431
Momenti tromosti (inercije) ravnih likova
Odredi moment tromosti pravokutnika OACD kojemu su stranice: OA = a , OB = b , s

obzirom na vrh O i stranice OA i OB.Gustoća je proporcionalna s udaljenosti od
stranice OB ( k = faktor proporcionalnosti).
Za izračunavanje I 0 primjenjujemo
Pitagorin teorem.
a
b a b
x4 x2
I 0  k  x  x 2  y 2  dxdy  k  dy   x 3  xy 2  dx  k   y2
S 0 0 0 4 2 0
b
b
 a4 a2  a 2k a 2 y3 a 2 bk
I 0     y 2 dy  y   3a 2  2b 2 
0  4 2  2 2 3 0 12
a b
a
x2 b
y2 a 2 b3k
I a  I X  k  xy dxdy  k  xdx  y dy  k
2
 2

S 0 0 2 0 3 0
6
a 4b
b a
I b  I y  k  a  x dxdy  k  x dxdy  k  dy  x dx 
2 3
k 3
S S 0 0 4
a b
 3 
1 4
 x dx   a  k ( 1)   1  a4  d y  1  b  k a4
 
4 
0 4
   4
0
Napomena: I X  I y  I 0

128/431
Odredi moment tromosti kvadrata stranice a s obzirom na jedan njegov vrh ako je
gustoća proporcionalna sa y.
Možemo koristiti prethodnu sliku Renata u kojoj je a = b.
5 5
I 0  k  a   x 2  y 2  dxdy  k  x  x 2  y 2  dxdy  a k
S S 12
a
 2 2 1 4 1 2 2
 x x  y d x   a   y  a
 4 2
0
a

 k  1  a4  1  y 2 a2  d y  5  a5 k

4 
  2  12
0
Izračunaj moment tromosti homogenog lika (=1) , istokračnog trokuta baze a i visine h,
prema slici, s obzirom na vrh 0.
Jednadžba stranice OA i OB glasi:

y  y1  k  x  x 1   tg x  x 1 , kroz tocku A 0,0
h 2h 2h
tg   , y0  x  0  , y   2h  x
a/2 a a a
a
x y Moment tromosti s obzirom na vrh O je:
2h
a
y
h
I 0    x 2  y 2  dxdy   dy  x  y 2  dx
2h
2
S 0 a
 y
2h

129/431
a
y
x3 h2h h
1 a3 3 a 3
I 0  2  dy  y2x  2 (  3
y  y )dy 
0 3 0 0 3 8h 2h
h
1 a 3 y4 a y4 ah 3
2  2
     a  12h 3 
3 8h 4 2h 4 0
48
Izračunaj moment tromosti homogenog kruga polumjera R s obzirom na tangentu

prema slici.
Geometrijska veza:
I T   x 2 dxdy   L2 dxdy
S S
LRx
Prelaz na polarne koordinate:
x   cos 
y   sin 
I T    R  x  dxdy    R   cos   dd 

2 2
S S
2 R
 d   R   2R 2 cos    2 cos 2  d´

2
0 0
R
2
2 2 4 2
1 2 1 
 d R  R 3 cos   cos 2   R 4    cos   cos 2  d 
2
0 2 3 4 0 0 2 3 4 
 2 1   sin 2 
2
 5
R   sin    
4
   R 4
2 3 4 2 4 0  4
 
2 

  1    cos    2 d  1     1    cos    2 d  1  cos    sin    1  

 4 
 4
   4   8 8
0 

130/431
Odredi moment tromosti homogenog segmenta parabole prema slici, u odnosu na točku
A koja leži na paraboli.Moment se određuje u odnosu na vrh parabole.
Izvod jednadžbe parabole: A ( h , a / 2)

y 2  2px xh y  a/2
a 2
a 2
 2ph 2p 
4 4h
2
a
y2  x
4h
a x
y
2 h
Parabola je simetrična u odnosu na x.
a a
x  x
3 2
 x 2  y 2  dy  2 dx x 2 y  y
h h
I 0    x  y  dxdy  2 dx
2 h h

2 2
S 0 0 0 3 0
h
 a 5/ 2 1 a 3
  ah 3 a 3 h   2h 2 a 2 
I 0  2  dx x  x 3 / 2   2    ah   
0 2 h 3 8h h   7 60   7 30 
ISPOMOĆ
5 3
 2 3 3
 x  y  y  substitute  y  a   x  1  x 2  a  1  a  x 2
 3   2 h  2 1 24 3
2 2
h h

131/431
Odredi moment tromosti kruga polumjera r s obzirom na točku kružnice T, prema slici.
Prelaz u polarne koordinate

x   cos 
y   sin 

2 r cos 
4 /2
1 /2 4
I T    x  y  dxdy   dd   d
2 2 3
  16r cos 4 d
S  / 2 4 0
4  / 2
/2
1 3 3 3 3 3 4
I T  4r 4 sin  cos 2     sin 2  4r 4     r
4 8 16  / 2 8 2 8 2 2

 1 3 3

 cos    4 d  3
 cos    sin     cos    sin      cos   4
 cos 4 
 4 8 8

132/431
Modeliranje( računanje) volumena preko dvostrukih integrala
Izračunaj volumen kojega omeđuje valjkovita ploha x  2 y , i ravnine

2
x y z
  1 , i z  0. Apsen str.199.
4 2 4
Modelirano riješenje (približno ) ne ovisi o geometrijskim parametrima crteža.
Modelirano riješenje je V=16.12
Matematičko riješenje je V=16.20
 y x
z  4 1   
 2 4
V   z x , y  dxdy

Uvrštenje z = 0 , u jednadžbu ravnine daje jednadžbu pravca x/4 + y/2 =1. u ravnini
XOY. Sjecište krivulje i pravca je u točkama A i B.

133/431
 y  y
4  1  4  1 
1  2
 x y 1
1 2 1  2
V  4  dy   1   dx  4  x  x  xy
2 2 y2  4 2 2 8 2 2y 2
1
 3 2 y4  1
V  4   2  2 y  y  y  dy  16  16.20
3
 2 2 2 5
Izračunati volumen koji omeđuje valjkovita ploha z  4  x 2 , i ravnina 2 x  y  4 ,

x  0.
Modelirano riješenje
Modelirano riješenje je V= 13.3219

Računato riješenje je V= 13.333

134/431
y y
 2  2
4 4
x3
V    4  x 2  dxdy   dy  4  x  dx   dy 4x 
2 2

2
 0 0 0 3 0

4
1 2 y 8 2
1
V  8  y   dy  13  13.333
0 24 2 3 3
Izračunati volumen tijela omeđenog koordinatnim ravninama i ravninom 2 x  3y  12  0 i

1 2
valjkovitom plohom z  y , okomitom na ravninu YOZ.
2

135/431
2
 x4
1 16 3
V   y 2 dxdy   dx y
2
dy
 2 20 0
V  16
Modelirano riješenje je V=16.0395
Ovaj zadatak je dva puta riješavan jer nije bilo jasno
postavljeno samo modeliranje.
Izračunati volumen omeđen paraboloidom z  x 2  y 2 , eliptičkom valjkom x 2 / 4  y 2 / 1  1 i

ravninom z  0 i z  1.
Matematičko modeliranje:
x 2 y2
Paraboloid z  x 2  y 2 , V=1,5694 Eliptički cilindar   1 , V=6,2832
4 1
Modelirano tijelo V =4,7137

136/431
Matematičko riješenje po Bulovoj algebri:
a) Volumen eliptičkog cilindra
1 1


2 
    
2
 1   x  dy  4  x2  2

   4 
0
2

  1
  
2  
 1  4  x2  2 dx  2

 1 
0
b) Volumen paraboloida
1
 1
  ( y ) d y   
 2
0

c)Volumen tijela = 2   4.712385
2
Naći volumen tijela omeđenog površinom z  ae   x  , cilindrom x 2  y 2  R

2
 y2
i ravninom XOY. Prema donjoj slici je :
Modelirano riješenje: a = 1 , R = 1 .
R
 er 
2
 a  1  R 
2 R R
1
V   d  ae rdr  2a  e rdr  2a  
r2 r2
2
0 0 0  2 0  e 
V  1,9858

137/431
Izračunati volumen tijela ograničenoga površinama:
x 2  y 2  x , x 2  y 2  2x, z  x 2  y 2 , y  x, y   x, z  0 .
Matematičko modeliranje:
V    x 2  y 2  dxdy
D
/4 2 cos 
15
2  d   3 d   3  8
0 cos  64
V=4,0839

138/431
Nađi volumen omeđen krivuljama :
a2
z 2 , z  0 , x 2  y 2  1, x 2  y 2  a 2 ,  0  a  .
x y 2
Modelirano riješenje:  a  0.5 V  1.0923
Matematičko riješenje:  a  0.5 V  1.0886
a2
Površina z  2 , siječe se sa cilindrom
x 2  y 2  1 , u ravnini z  a 2 , a sa cilindrom
x y
2
x 2  y 2  1 , u ravnini z  1 ( Vidi sliku Almira). Tako je kružni prstem odrežen

radijusom krugova 1 i a.
a2 2 1
d 1
V   dxdy  a 2
 d    2a 2 ln  0  a  1
D x y
2 2
0 a  a
ILI
a2 2 a
d
V   2 dxdy  a 2
 d   2a 2 ln a 1  a 
D x  y 1 
2
0
Izvršen je prelaz u polarne koordinate:

x   cos  y   sin  dxdy  dd =
dxdy
Prilikom riješavanja integrala   x
D
2

 y  1  3 x 2  y2
2
 , oblast
D    x, y  : x 2  y 2  0, 1  x 2  y 2  4 , preslikati u polarni sustav.

139/431
yx
Iz x  y  0 , slijedi x 2  y2 , x  y,
2 2
y  x
R1  1
Iz 1  x  y  4 , slijede dvije kružnice radijusa
2 2
R2  2
Odatle slijedi original D:

Smjena:
x   cos  
y   sin 
Slika D/:

140/431
dd 3 / 4 2
d 7 / 4 2
d
I      
D 
 1  3 2

/4
d


1  1
3
  d

 2 5 / 4 1  1  3  2

 
2
d


1  1
3
2 
Smjena 3
2  t
3 4 1 3 
3
t 3
4 32
I   ln  ln
2 1 t  t  1 2 t  1 1

2 1 3 4  3

  1  d t  ln( t)  ln( t  1) d
3
2 2
 t ( t  1)    
   d 2
  2 3 Integracija
3 
racionalnih
funkcija
x 2 y2
Prilikom riješavanja integrala : I   1   dxdy , preslikati oblast D
D a 2 b2
 x2
y 2

D   x , y  : 2
 2  1 .
 a b 
Oblast D:

141/431
Uvodimo smjenu eliptičku smjenu : x  a cos  y  b sin  .
 
 a   cos      a   cos    
   2 2
   a cos    b   a   sin   b
   b   sin      
b    sin   
  

J  ab
2 1
I  ab  1   dd  ab  d   1   2 d 
2
D 0 0
1
2
 2ab   1   2 d  ab
0 3
dxdy
Prilikom riješavanja integrala : 
D 1  x 2  y 2  3 / 2 , oblast D preslikati :
D    x, y  : 0  x  1, 0  y  1 .
Original:4
Uvodimo smjenu prilikom preslikavanja:
x  a cos  y  b sin  
Kartezij Polar
1
x 1 
cos 
1
y 1 
sin 
90
120 60
40
150 30
1 20 Slika pravaca u polarnom sustavu.
cos( )
180 0 0
1
4
Pojašnjenje
sin( ) ovoga zadatka vidi u sledećem generalnom primjeru
210 330
240 300
270

142/431
1
1
dd d /2 sin d 

 / 4 cos
I   2 3/2   d  1  2  2/3  /4 d 0 1  2 3/2  6

D 1    0 0
0 x 1 0 y1

    d  1
Smjena : 1   2  t
  3  1
   dt
d 


 
 1 
2  2
 1 
2  2 2


143/431
Pojašnjenje prethodnog zadatka.
Zadani dvostruki integral preslikaj u polarne koordinate:

1 1
 dx  f  x, y  dy
0 0
Iz slike se vidi da je područje integracije kvadrat stranice 1. Pri prelazu na polarne

koordinate slika gore, dijagonala polovi kvadrat na dva dijela.Trokut OBA daje da je
1 1
1   
1  , dok je u trokutu OCD 2 cos     sin 
cos   
2 
Na osnovu toga granice integrala , preslikane glase:
1 1
/4 cos  /2 sin 
I  d  f   cos ,  sin   d   d  f   cos ,  sin   d

0 0 /4 0

144/431
R
1 R 2 R2 x2
Rx
y R
y
Zadani integral 
0
dx  f ( )dy 
0 x 
R
dx 0
f ( )dy preslikaj u polarni sustav
x
1 R 2
prema slici.Zadani integral prema slici sastoji se od dva integrala.
R R2 x2
R
y
1 R 2 Rx
y  dx  f ( )dy
 dx  f ( )dy
x
R 0 x
0 0 1 R 2
Trokut OAC Oblast CAB
Pojašnjenje slike:
Luk AC ima jednadžbu:
y R2  x2
Točka C ima koordinate:
 R 
C ,0 
 1 R 
2
Rx
tg 0  R  tg 0  R
x
R
x
1 R2
Preslikani integral u polarnom sustavu ima slijedeće granice:
R arctgR
R2 arctgR
I   d  f  tg  d   f  tg  d

0 0 2 0
Računa se površina crvenog trokuta preko prvog integrala;

R
1 R 2 Rx
y

0
dx  f ( )dy
0 x

145/431
Izvršiti eliptično preslikavanje integrala i izračunati ga:
4
xydxdy , gdje je D omeđeno krivuljom;  x  y   xy , a leži u I kvadrantu.

2 2

D  2 3  6
Eliptične koordinate glase; a  2 v 3

x 2u cos v y 3 u sin v dxdy  6ududv
Izračunavanje Jakobijana:
 
 2 u cos ( v)   2 u  cos ( v )  
 1 1 1 1
u v  2 2 2 2 2 2
   2  cos ( v )  3  u  2  u  sin ( v )  3
   3 u  sin ( v )    
3 u  sin ( v ) 
 u v

J  2  3  u  cos 2 v  sin 2 v   u  6  u  a  b
Određivanje granične vrijednosti za u ; uvrštenje u međašnju krivulju:
 x 2 y2  4 2
    u  cos v  sin v  6 / 8 6  
 2 3
u 2  cos 2 v  sin 2 v   u  4 cos v  sin v  2
u 3  cos v  sin v  u  6 cos v  sin v
I  6  2  3  u 2  cos v  sin v  ududv 

D
 
6
/2 cos vsin v 4
63 /2
2
64 6 
0
cos v  sin vdv 
0
u 2 du 
3

0
cos v  sin v dv 
/2
4
6 sin v
3 2 4
63
1
 4
3 2 0 6 6

146/431
   x 
 y 2  dxdy preslikavanjem oblasti D :
2 2
Izračunati integral
D
I1  x 2  y 2  2x  0 , I 2  x 2  y 2  4x  0
D 
I3  x  y  2 y  0 , I 4  x  y  4y  0
2 2 2 2
Original oblasti D predstavljen je na sledećoj slici:
Preuređenje kružnica:
x
I1  1  2 0
x  y2
2
x
I2  1  4 2 0
x  y2
y
I3  1  2 2 0
x  y2
y
I4  1  4 2 0
x  y2
Koristimo smjenu:
x y u v
 u, vx 2 y
x y
2 2
x y
2 2
u  v2 u  v2
2
Slijedi:
D x , y  1 1
 2 , u 2  v2  2
D u , v  u  v 
2 2
x  y2
I   dudv . Oblast D koja je preslikana u oblast D glasi:

D
1 1 1 1
I1  u  I2  u  I3  v  I4  v  Slika od D izgleda :
2 4 2 4

147/431
1 1 1
I  
4 4 16
 
Nađi duljinu luka krivulje y  ln sin x od x  do x  .
3 2
Rektifikacija
0 krivulje;
S   1   f derivirano ( x ) dx
b
2
ln( sin(ax) ) 1
d cos ( x)
ln( sin ( x) ) 
dx sin ( x)
2
0 0.52 1.05 1.57 2.09 2.62 3.14
x
/2 /2
sin 2 x  cos 2 x
S 
/3
1  ctg 2 x dx  
/3 sin 2 x
dx 
/2 /2
dx x 3 3 1
 / 3 sin x  ln tg 2   ln 3  ln 3  ln 3  2 ln 3
/3
Ovo je inkrement u tekstu.

148/431
Izračunati integral   x  y  dxdy , gdje je D područje omeđeno pravcima :
D
p1  x  y  1 p2  x  y  2
p 3  2x  y  1 p 4  2x  y  3
Zadani integral prema slici možemo izračunat da podijelimo područje integracije D , na
tri površine , ali ćemo lakše doći do rezultata preslikavanjem.
ORIGINAL SLIKA
Uvodimo smjene i dobivamo:

x  y 1 x y2 2x  y  1 2x  y  3 ORIGINAL
x yu x yu 2x  y  v 2x  y  v
u 1 u2 v 1 v3 SLIKA
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
xuy xuy Pr iprema za Jakobijan
uv 2u  v
v  2x  y  x  v  2x  y  y 
3 3
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Računamo JAKOBIJAN:
   u  v    u  v  
 u  3  v  3   1 J 
1
   3
3
  2u  v    2u  v  
  
u  3  v  3   
1 13 2
I    x  y  dxdy   ududv   dv  udu  1
D D 3 31 1

149/431
Naći opseg lika omeđenog krivuljama: y 3  x 2 , i y  2  x 2 , prema slici.
Matematičko modeliranje: Perimeter =5.0955
y2  2  x 2  x 2  2  y2  1 
y  y  2 solve  y  ( 1)  i
3 2
x y
2 3
 
y3  y 2  2  0 ( 1)  i 
Realna sjecišta zadanih krivulja su točke: A(1,1) i B  (1,1) .
S  2 OA  AC 
  
 1 9 11 1 2 1 1
 
1 3
OA   1  ydy    4  9 y  2 dy      4  9 y  2
1
 13 13  8
0 4 20 2 3 9 0
27
 1 x2 1
dx x  2
AC   1  dx  2   2  arcsin 
0 2x 2
0 2 x 2
2 4
 1  2
S 2  
13 13  8  
  5.10
 27 4 

150/431
Nađi oplošje površine nastale rotacijom oko osi X luka parabole y  x , između sjecišta
3
2 2
sa pravcima : x   , x  , prema slici.
3 3
Modelirano
oplošje:Nikolina
O = 0.8476
Računato oplošje:
O = 0.8446
Modelirani volumen:
Računati volumen
2
3
 6 256
2  x d x  
 15309
0
V=0,0525
2
 3. O  .26886145404663923185

 3 4
4   x  1  9 x d x  .26886145404663923185

0
 O  0.845
1  9x 4  z
x0 z 1 25
2  125
36x dx  dz dz 
9
3
2 25 4  z    1  0,845
x z 1 36 27  27 
3 9
dz
x 3dx 
36

151/431
1.Naći volumen tijela omeđenog površinom x  2 y , i ravninama x  2 y  z  4 ,
2
z  0, y  0 . Prema slici:
Modelirano: V = 3,3842
Računato: V=3,4
Računato:
Područje integracije u ravnini XOY nalazimo ako stavimo u jednadžbe z = 0.
Iz sustava x  2 y 2 , x  2 y  4 , dobivaju se točke presjacišta: T1 ( 2,1) , T2 (8,2) ,
tako daje druga točka izvan područja računanja.
1 4 2 y 1
 x2  4 2 y
V   dy   4  x  2 y  dx    4x   2 xy  2 y dy 2
0 2y 2 0 2 
1
  4  2y 2 
V   16  8 y   2 y 4  2 y   8 y 2  2 y 4  4 y 2  dy 
0  2 
1
17
0  8  8y  6 y  2 y  4 y  dy  5 3.4
2 4 3
RADNJA SILE ( A) UZDUŽ KRIVULJE K
U svakoj točki ravnine djeluje sila F , kojoj su projekcije u koordinatne osi X = xy i

152/431
Y = x+y . Izračunati radnju sile F pri pomicanju točke iz ishodišta koordinatnog sustava
u točku M( 1 , 1) za slučajeve:
a) po pravcu y = x
Y  ( x  y)  x  x  2 x
X  x  x  x2 ,
y  x , dy  dx
A   Xdx  Ydy
K
A  xydx   x  y  dy
1
1
x3 4
A    x  2 x  dx 
2
 x2 
0 3 0
3
b) po paraboli y  x
2
X  x  x2  x3 , Y  x  x 2
yx , 2
dy  2 xdx
K
A    x 2   x  x 2   2 x  dx 
1
0
1
x4
 x2 x4  17
 2   
4  3 4  0 12
c) po slomljenoj crti ONM

O N  y  0 , dy  0 , X  1 0  0, Yx
NM  x  1, dx  0 , X  1 y  y, Y 1 y
1 1
A ON   Xdx  Ydy   0  dx   x  0  0
K 0 0
1
1 1
y2 3
A MM   y  0   1  y  dy  y  
0 0 2 0
2
OR  x  0 , dx  0 , X  0 , Y  y
X  1 x  x
RM  y  1, dy  0 ,
Y  x 1
d) po crti ORM
K
1 1
1
A RM   xdx    x  1  0 
0 0 2
1 1
1
A OR   0  0   y  dy 
0 0 2
A 1
153/431
x 2 y2
U svakoj točki M elipse   1 , djeluje sila F koja je po veličini numerički jednaka
a 2 b2
udaljenosti od Točke M do središta elipde a usmjerena je prema tom središtu. Izračunaj
radnju sile F pri pomaku točke uzduž luka elipse u I kvadrantu.
F Fx2  Fy2
X  Fx   x
Y  Fy   y
prema
sila , djeluje
centru
polarne koordinate
x  a cos t
y  b sin t
dx   a sin tdt
dy  b cos tdt
K
A    xdx  ydy
K
/2
 a sin t cos t  b sin t cos t  dt  a sin t  b 2 sin t  a  b

/2 2 2 2 2
A 
2 2 2
0 2 2 0 2
 1 
 2 2 2  2 1 2 2
 a  sin ( t)  cos ( t) d t  2  cos ( t)  a  ( b )  sin ( t)  cos ( t) d t  2  cos ( t)  b
 

154/431
Izračunati radnju uzduž cijele elipse
2
a2 b2
A sin 2 t  sin 2 t  0
2 2 0
Projekcije sile na osi koordinatnog sustava zadane su formulama X  2 xy , Y  x .

2
Pokaži da radnja zadane sile ovisi samo od početne i konačne točke puta , a ne zavisi od
oblika puta i to za gibanje točke od M(1,0) do N (0,3). Vidi sliku.
Točka se giba po pravcu MN :

x y
 1 y   3x  3 dy  3dx
1 3
X  2 xy Y  x2
1 1
A  Xdx  Ydy   2 x   3x  3 dx    3x 2 dx 
MN 0 0
1 1
 ( 9 x  6 x )dx   3x 3  3x 2  0
2
0 0
Neka se u drugoj varijanti točka M giba prema O a onda do točke N.

155/431
MO  y  0 dy  0 X0 Y  x2 A0
ON  x  0 dx  0 X  0 Y0 A0
Ne zaboravite da je :
X xy X x00 Y  x2
0 0
A MO   Xdx  Ydy   0  dx  x 2  0  0
1 1
X  xy  0  y  0 Y  02  0
3
A ON   0  0  0  dy  0
0
Sila je po veličini obrnuto razmjerna s udaljenošću njena hvatišta od ravnine XOY

k
F , a usmjerena je prema ishodištu koordinatnog sustava. Izračunati radnju pri
z
pomicanju točke pod djelovanjem navedene sile po pravcu p  x  at, y  bt, z  ct
od točke N(2a,2b,2c)(t2) do točke M(a,b,c)(t1). Sa k je obilježen koeficijent razmjernosti.
Parametarska jednadžba pravca glasi:

x y z
t  
a b c
k x k a
X  FX  F  cos      
z x 2  y2  z 2 c  t a 2  b2  c2
k b
Y  Fy  F  cos     2
c  t a  b2  c2
k c
Z  FZ  F  cos     2
c  t a  b2  c2

156/431
dx  adt
dy  bdt
dz  cdt
k  a 2 b2 c2 
2
A   Xdx  Ydy  Zdz       dt

K a 2  b 2  c 2 1  ct ct ct 
k  a 2  b 2  c 2  2 dt k 2
2 
  a  b 2  c 2  ln 2
a b c 1 t
2 2
c
Ako je to kocka
k
A   a 3  ln 2   k 3  ln 2
a
S ila je po veličini obratno razmjerna s udaljenosti njena hvatišta od osi Z, okomita

je na toj osi i usmjerena je prema njoj.Odredi radnju te sile pri pomicanju točke
pod djelovanjem sile po kružnici x = cost , y= 1 , z = sint od točke M(1,1,0) do
točke N (0,1,1) prema slici.
Uvrštenje koordinata točaka M i N u jednadžbu kružnice daje t 1  0 za točku M i

k
t 2   / 2 za točku N, dok je sila F  ,( vidjeti prethodni zadatak), gdje je k
x  y2
2
koeficijent razmjernosti ( proporcionalnosti). Također slijedi kao u prethodnom

zadatku;
k k x kx k  cos t
X  FX    cos      
x y
2 2
x y
2 2
x y2 2
x y
2 2
cos 2 t  1
k  sin t , slika desno

Y  FY   , Z  FZ  0, cos   cos 900  0
cos 2 t  1
dx   sin tdt , dy  0

157/431
A   Xdx  Ydy  Zdz   FX dx  FY dy  FZ dz 
K K
 k  cos t  sin tdt /2

cos t  sin t
K cos2 t  1  1  0  0  dz   k 0 cos2 t  1 dt   uz cos2 t  1  u  
k 
k
 ln  cos t  1 02    ln1  ln 2   0,5k  ln 2
2
2 2
Izračunaj rad potreban da jedinica mase obiđe konturu kvadrata x  a , y   a ,

u polju sile kojoj su komponente u smjeru koordinatnih osi X i Y a predstavljene su
izrazima : P( x , y)  x  y , Q x , y   x . Prema slici je :
A   P( x, y)dx  Q( x, y)dy    x  y  dx  xdy 

K K
a a a a
  x  a  dx   ady    x  a  dx    ady  8a
2
a a a a
y  a xa ya x  a
Komponente sile u smijeru koordinatnih osa X i Y su: P( x, y)  2 xy , Q( x, y)  x .

2
Pokaži da radnja ne ovisi o obliku puta već o položaju početne i konačne točke
T1 (1,0) , i T2  0,3 .Kako se radi o totalnom diferencijalu radnja je neovisna o putu.
 0 ,3   0, 3 
A  2xydx  x dy  x  y
2 2
  0 2  1   9  0  0
 1, 0   1, 0 

158/431
PRESLIKAVANJA u 2D i 3D
Oblast D preslikati pomoću preslikavanja: f : ( x , y)  (u , v).

   
1. D   x, y  :  x , 0  y  a  , dok je preslikavanje f dato sa
 2 2 
u  sin x  chy , v  cos x  shy .
Preslikavanje je obostrano jednoznačno na D  A, B  , jer je:
u u
D u, v  x y cos x  chy sin x  shy
   cos 2 x  ch 2 y  sin 2  sh 2 y  0
D x , y  v v  sin x  shy cos x  chy
x y
Za  x , y   D  A, B . Dio , preslikava se na dio

 1  u  1, v  0 , pravca v = 0. ( vidi slike Svjetlana). Dužina BC ima jednadžbu

x , 0  y  a , pa je njena slika skup točaka (u, v) za koje je u = chy , v=0.
2
 
Dužina DC ima jednadžbu y = a ,   x  , pa se preslikava na skup točaka (u,v)
2 2
Za koje je u = sinxcha , v = cosxsha , v  0 , tj. na gornju popovinu elipse
. Dužina DA preslikava se na dužinu DA  .
Da se unutrašnja točka M oblasti D preslikava u unutrašnju točku oblasti gornje

poluelipse može se zaključiti na sljedeći način. Kroz točku M vidimo dužinu d paralelnu
sa dužinom AB: njezina slika će biti gornji luk elipse čije su poluose manje od cha i sha ,
budući da je M  d  M   d  .

159/431
Za  x , y   D  A, B . Dio , preslikava se na dio

 1  u  1, v  0 , pravca v = 0. ( vidi slike Svjetlana). Dužina BC ima jednadžbu

x , 0  y  a , pa je njena slika skup točaka (u, v) za koje je u = chy , v=0.
2
 
Dužina DC ima jednadžbu y = a ,   x  , pa se preslikava na skup točaka (u,v)
2 2
Za koje je u = sinxcha , v = cosxsha , v  0 , tj. na gornju popovinu elipse
. Dužina DA preslikava se na dužinu DA  .
Da se unutrašnja točka M oblasti D preslikava u unutrašnju točku oblasti gornje

poluelipse može se zaključiti na sljedeći način. Kroz točku M vidimo dužinu d paralelnu
sa dužinom AB: njezina slika će biti gornji luk elipse čije su poluose manje od cha i sha ,
budući da je M  d  M   d .

160/431
Oblast D preslikati pomoću preslikavanja:
 1 3 
D   x , y  ; x  ln a ,    y    , dok je preslikavanje f dato sa
 4 4 
u  e cos y , v  e sin y .
x x
Odredimo konturu slike Brigita pravokutnik. Dužina AB ima jednadžbu


y ,  ln a  x  ln a , pa će slika biti:
4
 ex ex 
AB   u, v  : u  , v ,  ln a  x  ln a 
 2 2 

161/431
a a 1
Dakle AB je dio pravca v = -u pri čemu je: v  0,  v Na isti načina
2 2
a 1 a
je:CD ima sliku CD na pravcu v   u , v .
2 2
 3
Dužina BC je ima jednadžbu x  ln a   y pa će njena slika biti skup točaka
4 4
  u, v  : u  a  cos y,
v  a  sin y . To je dio kružnice radijusa a. Tako se zaključuje da
dužina DA ima za sliku kružnicu radijusa a 1 . Preslikavanje je obostrano jednoznačno
D( u , v )
jer je  (e x ) 2  0 za svako x.
D( x , y )
  excos (y)  excos (y)   excos (y)   ex sin(y)

x y
  exsin(y)  exsin(y)
x
  
ex cos ( y) ex  sin( y) 
 
2 2
 
  ex  cos ( y) 2  ex  sin( y ) 2
 x x 
 e  sin( y) e  cos ( y ) 
  exsin(y)  excos (y)

y
Uvodeći poopćene cilindrične koordinate izračunati integral:

dxdydz
I   , gdje je oblast integracije : x 2  y 2  1, 1 z 1
x  y   z  2
2 2 2
V
x   cos  , y   sin  , J  , zz

Preslikavanje ide sa:
0    2 , 0    1,  1 z  1
prema slici: Točka T(x,y,z) ima u ravnini svoj  , i 

162/431
x   cos 
Prema slici granice
integrala su: y   sin 
Slika: zz
0    2 dz  dz
0  1 dxdy  dd
 1  z  1
Original;
x 2  y2  1
1 z 1
dddz 2 1 1
d
I     d  dz 
 2   z  2  2   z  2
2 2
V 0 1 0
I  2   2   z  2 
1
dz 
2
0
1
 1
 
1 1
2  1   z  2   z  2 dz  2   1   z  2 2  dz    2  z  dz  
2
1  1 1 
z  2  2  z , za 1 z  1
1
z  2 1 z2 
 2  1   z  2   ln  z  2  1   z  2   2z   
2 2
 2 2 2  1
 2 3 1 10  3 
2   10  ln  4
 2 2 2 2 1 
1  1 1  1  1

  1  ( z  2) 2 dz  1  2 2  1  ln 2 2  1  3  102  1  ln( 3)  102
     
 2 2 2 2
1
Uvodeći poopćene cilindrične koordinate izračunati integral:

I    ax 2  by  cz 2  dxdydz , ako
3
je oblast
V
V; ax 2  cz 2  1  a  0, c  0 i 0  y  b

163/431
Prema slici je :
Original: slika lijevo
ax 2  cz 2  1,  a  0, c  0 ,  0  y  b 
Preslika:
x  a 1
   cos 
yy
z  c     sin 
1
J   a  c  
dy  dy
dxdz  dd
0    2, 0    1, 0  y  b
I     2  by 
3
  1
ac dddy
V
 
2 1 b
 d  d     by  dy
1 3
ac 2
0 0 0
  1
1
 2  d
 2
 by 
4
b
  1

2 1 2
   b 2  4   8  d  
I ac
0 4b 0
 ac 
4b 0
  2  b2  10 
   
5

ac
1
  
b
 ac
1
 32b10  b10  b10  
2b  10 10  0
20b
3 9
2
b  ac  1

Izračunati integral I   x  y  dxdydz , gdje je oblast V ograničena površinama:

2 2
( prelazom na generalisane sferne koordinate)

z  0, r 2  x 2  y2  z2  R 2 , 0  r  R

164/431
Pogled:
(0,0,0)
T(x,y,z)
Kroz krak kuta
 (crveni)
Slika lijevo
Pojašnjenje generalisanih sfernih

koordinata:
Slika gore lijevo- opći pristup
Slika dolje lijevo:
Prostorna točka T ima u polarnom
sustavu svoj:  i 
 je ekvatorijalni kut
Za generalisane koordinate dodaje se još
kut  , slika gore desno , koji leži
između: +z ose i , zakrenut za 
x   sin  cos  , y   sin  sin 
z   cos  , J   2 sin 

z  0   cos   0  cos   0  0   
2
r  x  y  z  R  r    R  r    R  0    2
2 2 2 2 2 2 2 2
2 /2 R
I   2 sin 2   1   2  sin ddd   d  1  cos 2   sin d   4 d

V 0 0 r
 1 R  r5
4 5
5
 2 1    R  r5 
 3 5 15

165/431
Uvodeći generalisane sferne koordinate izračunati integral:
I    x  y  z  dxdydz , gdje je oblast V određena sa:
2
2az  x 2  y 2 , x 2  y 2  z 2  3a 2 ,  a  0 .
Slika lijevo;
Original:
Crvena linija je jednažba sfere.
Plava linija je jednadžba
paraboloida.
Jednadžba sfere u polarnim
koordinatama je   a 3
Jednadžba paraboloida je:
2a cos 

sin 2 
Presjecište sfere i paraboloida je:

2a cos 
a 3
sin 2 
3 cos 2   2 cos   3  0
1
cos  
3
1
  arccos
3
I   2   cos   sin   sin   cos    2 sin ddd  

2
V V
   cos   sin   2 sin  cos    sin   2 cos   sin    sin  cos   cos 2   
2 2 2
 4 sin ddd 
 1  2 sin  cos  sin    2 cos   sin    sin  cos  
2
V
 sin  4 ddd
Vršimo prelaz na poopćene sferne koordinate:

166/431
1
arccos
2
d   4 d  1  2 sin  cos  sin 2   2 cos   sin    sin  cos  sin d 

3 a 3
I 
0 0 0
2 a cos 
/2 sin 2  2
  d   d  1  2 sin  cos  sin 2   2 cos   sin   sin  cos  sin d 

4
1 0 0
arccos
3
1 2 a cos 
arccos
3 a 3 /2 sin 2 
2  sin d   d  2  sin d   d
4 4
0 0 1 0
arccos
3
9 3a 5  1  /2
32a 5 cos 5 
I  2 1    2  
5  3 arccos
1 5 sin 9

3
18 3a  18a  64a 5
11 a 5 
5
97  5
     18 3  
5 5 5 3  8  16 5  6 
Izračunati zapreminu ( volumen) ograničen datim površinama:

x 2  y 2  z 2  R 2 . Na što se preslikava lopta kada se uvedu cilindrične koordinate?
x 2  y2  z2  R 2 .
Slike prikazuju dio sfere u I oktantu sa istaknutim sfernim kutovima.

U pravokutnom sistemu sfera se preslikava u pola valjka što nema neko veće značenje.
Kut  je udaljenost od apscise u ravnini XOY , bilo koje točke prostora, dok kut  ,
prati pomak  , ali se računa u odnosu na aplikatu ( osa z).

167/431
Uvodimo preslik sa cilindričnim koordinatama:
x   cos 
y   sin 
zz
J 
dxdydz  dddz
Računamo volumen lopte ( kugle)
2 R R 2 z2
V  dxdydz  dddz   d  dz  d 

V V 0 R 0
 R  z 2  dz  4R 
3
R
1 2
2 
R 2 3
Izračunati volumen ograničen površinama:

z  x 2  y 2 , z  2 x 2  2 y 2 , y  x , y  x 2 .Prema slici i postavljenom zadatku ne
trebaju preslikavanja.
Standardni pogledi modeliranog zadatka.

168/431
U prikazu Top y  x , i y  x
2
Matematičko riješenje (analitičko)
2 x 2  2 y2
1 x
3
V   dxdyz   dx  dy  dz   0.0857
V 0 x2 x 2  y2 35
Multi PRESLIKAVANJA
Mnogi integrali u kontrolama analitičkih riješanja dala su dobru podudarnost sa
modeliranim riješenjima.
Izračunati volumen omeđen krivuljama: 2z  x  y , z  x  y
2 2
Po prvom riješenju :
3 / 4 2  cos   sin     cos   sin  
V  dxdydz   d  d  dz 
V  / 4 0 2
2
Stvarno riješenje gornjeg zadatka se potvrđuje ; Uvođenje cilindričnih koord.

  ( cos ( )  sin( ) ) x   cos 
 1 2
 1 d z    cos      sin     y   sin 
 2 2 zz

J 
2
dxdy  dd
2 ( cos ( )  sin( ) )

    cos      sin   1   2    d

 
  2 
0
2 4 8 3 2 2 8 3 2 4
 cos     cos    sin    4 cos    sin     cos    sin     sin  
3 3 3 3

3
 4
  2  cos   4  8  cos   3 sin    4 cos   2 sin  2  8  cos    sin  3  2  sin  4  d   
 3 
  3 3 3 
 
4
169/431
Po drugom riješenju :
2 2 2    cos   sin  
V  d  d  1dz  
0 0 2  2   cos   sin     2
2
Projekcija presjecišta paraboloida i ravni je;

2   ( cos ( )  sin( ) ) 2z  x 2  y 2 , z  x  y, daje
 1 2
 1 dz  1     x  1 2
  y  1  2 ,
2
preslik glasi
 2
 2 2   ( cos ( )  sin( ) )   
2
x  1   cos 
 
 2  y  1   sin 
zz
J 
2
 1
 d  
 2

0
 2
  1  1   2    d  1
I ovo 
preslikavanje
 
je dobro.
  2  2
0
Modelirano riješenje: Decartesov sustav
Uz ove interesantne preslike daje se i interesantan model:

170/431
Integralni pogled na model Top pogled na model
Right pogled na model Front pogled na model
Ako kompjutersko riješenje pomnožimo sa 3

V=1.0465*3= 3.1391
Što je blisko
V  1.0465  3  3.1391  
sa obzirom na aproksimativno modeliranje.

171/431
2 2 2
sa:  x    y    z   1,
3 3 3
Izračunati volumen tijela omeđenog a  0, b  0, c  0 .
a  b c
Analitičko riješenje:
Ploha je predstavljena na slici lijevo

žutim linijama sa odrezcima na osama :
a,b,c.( a  b  c)
Uvodimo smjenu preslika:
x y z
 X3 ,  Y3 ,  Z3
a b c
Tada preslik daje kuglu
X 2  Y 2  Z2  1
Slijedi određivanje Jakobijana:
3aX 2 0 0
D ( x , y, z )
J  0 3bY 2 0  27abcX 2 Y 2 Z 2
D ( X , Y , Z)
0 0 3cZ 2
V  dxdydz   27abcX 2 Y 2 Z 2 dXdYdZ

V V
Uvodimo generalisane sferne koordinate:
Površina na gornjoj slici Ana predstavlja dio površine u I oktantu.

Ovdje se vrše dva preslika zaredom pa govorimo o multipreslikavanju.

172/431
Izračunati volumen kojeg ograničava: sfera , paraboloid i konus:
Modelirano riješenje V = 9.0314 ( Analitičko riješenje : V = 9.096)
Slijede različiti pogledi modeliranog tijela.

173/431
Top pogled Left pogled
SW Isometric Orbit Free Orbit
Analitičko riješenje: V = 9,096 ( Modelirano : V = 9.0314)
 3 cos(  ) 
  ( sin(  ) ) 2
  2 cos   
3
8
   sin    d   9   sin   
 5 3
2 sin   

1
3
  cos    3 8 
  9   sin     d  
10 4 2
 2
 5 3  3 3


 sin   

4
2

  1 1
 10 4 2  20 8
 2
    2  d        2
  3 3  3 3
0

174/431
x 2  y2
Tijelo ograničavaju sfera x  y  z  4 , paraboloid z 
2 2 2
i konus z  x 2  y 2 .
3
Jednadžbe tih površina u sfernim koordinatama glase:
2
3 cos 

sin 2 


4
Odredimo presjek lopte i paraboloida:
3 cos 
2
sin 2 
2 sin 2   3 cos 
2 cos 2   3 cos   2  0
1 
cos   , 
2 3

  2,   , je presjek lopte i paraboloida .
3
 3 cos 
2 3 sin 2 
V   dxdydz   sin dd   d  d   2 sin d
2
V V 0  2
4

1  27 cos3  
3
V  2    8 sin d 
 3  sin 
6

4

2  271  sin 2   2 sin  cos 

3


3 

2 sin  
2 3  8 sin  d 

4

2 27   3 2
 
1
3 2   2 sin 2  
2

1

28
 sin 2  27
cos    10  4 2  
 3
4

175/431

z 2  a 2  x 2  y 2  , x 2  y 2  bx  b x 2  y 2 ,  a, b  0 .
x   cos 
J 
Uvodimo smjenu; y   sin  tada je polarni preslik:
dxdy  dd

z 2  a 2   2  cos 2   sin 2     a 2   2
x 2  y 2  bx  b x 2  y 2    b  1  cos  
Polarni plot funkcije   b 1  cos   , b  2

 b  1 cos  
V  2a   dd  4a  d
2

2
d
D 0 0
4a  3
V   b  1  cos   d 
3
3 0
4ab 3  10
   1  3 cos   3 cos 2   cos3   d  ab 3 
3 0 3
b=2

2 2
x 2 y2 z  x 3  y 3
 2   1,       1, z0
a2 b c a b
x   cos 
Polarni preslik glasi: y   sin  J  3ab sin 2  cos 2 


176/431
Treba izračunati Jakobijan:
  a    cos    3 

a    cos    
3 
   2 4 4 2
   ( 3)  a   cos    sin    b  3 a cos    b    sin 
  b     sin    3   3 
    b    sin    
 
sin 2   sin    ,
2
respektivno
 x 2 y2 
V  4c   1  2  2 dxdy 
D  a b 
4c  1   2 cos 6    2 sin 6    3ab sin 2  cos 2 dd 
D
/2
12abc  sin  cos d      3  cos 6   sin 6    d 

1
2 2
0 0
/2
1 1 
 12abc  sin 2  cos 2      cos 6   sin 6   d 
0 2 4 
/2 /2 /2
6abc  sin 2  cos 2 d  3abc  cos8  sin 2 d  3abc  sin 8 cos 2 d 
0 0 0
75abc
256

2
 2 2 3
6 a b  c   sin      cos    d    a b  c 
 8
0

2
 8 2 21
3 a b  c   cos      sin     1 d    a b  c 
 512
0

2
 8 2 21
3 a b  c   sin      cos    d    a b  c 
 512
0

177/431
 3  a b  c   21  a b c   21 a b  c   simplify  75  a b c 

8 
 512 512  256
Izračunati volumen tijela omeđenog površinom z  3  x  y i ravninom z  0 .

2 2
3
2 3
 3r 2 r 4 
V   d   3  r 2  rdr  2   
0 0  2 4 0
 9 9  9
2     14.137
 2 4 2
Modelirani volumen V = 14.133
Izračunati volumen tijela ograničen površinama:

z  x  y, y  0, x  0, z  0, x 2  y2  r 2
2D plot x  y  r , sa znakom funkcije z .

2 2 2

178/431
3D plot ( z  x  y ) Znak funkcije u odnosu na ravninu z  0 .

r2 x2
r r
r4
V  4  x  ydxdy  4 xdx  ydy  2  r  x  dx 
2 2
D 0 0 0 2
To su četriri jednake površine I oktanta , zbog simetričnosti.

x 2  y 2  Rx , x 2  y 2  z 2  R 2 . ( Vivanijevo tijelo)
Analitičko riješenje
V  2 R 2  x 2  y 2 dxdy , tijelo je simetrično u odnosu na I i II oktant.

D
x   cos 
D je unutrašnjost kruga x 2  y 2  Rx . Preslik je y   sin  , jednadžba prelazi u oblik:
  R cos  .
/2 R cos  /2 Rcops
V2 
 / 2
d 
0
R 2   2 d)  4  d
0

0
R 2  2
4 3 /2
4   2
 1  sin   d  3 R   
3 3
R
3 0  2 3

 1   sin    3 d    1  sin   2 cos    2  cos  
 3 3


2
 4   R3  1   sin   3 d  4  R3  1    2 
 3  2 
  0 3  3
Modelirano riješenje: R = 2

179/431
Analitičko riješenje: R=2
V=9.64403
Modelirano riješenje: R=2
V=9.6437
Zanimljivo je da se volumen onog dijela polukugle koji ostane ako uklonimo modelirano
8 3
tijelo izračunava racionalno preko polumjera kugle : V0  R
9
8
V0    1.234567   1.67260
3

180/431

x 2  y 2  z 2  2Rx , z 2  x 2  y 2 ,  z  0 , z 2  x 2  y 2 
Modelirano riješenje : R = 1.
Crvena površina : z 2  x 2  y 2
Svijetlo plavo : x 2  y 2  z 2  2Rx

181/431
Modelirano riješenje:V = 0.15830862
Analitičko riješenje :
Uvodimo sferne koordinate ( generalne )
x   sin  cos 
y   sin  sin 
z   cos  , J   2 sin 
Konus z  x  y ,  z  0 , određen je nejednadžbom  2 cos 2    2 sin 2 

2 2 2

Ili tg   1 , odnosno 0    , a lopta x  y  z  2Rx nejednadžbom
2 2 2 2
4
0    2R sin  cos  . Polazna kartezijeva oblast preslikava se u oblast :
  
0  ,     , 0    2R sin  cos  .
4 2 2
V  dxdydz   2 sin ddd 

V V
Tada je : /2 /4 2 R sin  cos 
 d  sin d   d
2
 / 2 0 0

182/431
/2 /4
 8R 3  8R 3  / 2 /4
V   d  sin d   sin 3  cos 3    cos 3

d   sin 4 d 
 / 2 0  3  3  / 2 0
8R 3 /2 /4
1 1  cos 4 
 1  sin    cos   d    1  2 cos   d 
2
3  / 2 0 4 2 
R 3
  3  8
9
Ako uvrstimo R = 1. slijedi V = 0.1583078 što je praktično i gore modelirano
riješenje .

 1 3 3 1 3 3

 sin     4 d 
3
 sin     cos      cos     sin      
3
 sin     cos      cos     sin     
 4 8 8 4 8 8

4
 4 1 3
  sin     d    
 4 32
0

2

  cos    3 d  4
 3
 
2
 R3   1
 8     3     simplify   R3 ( 8)  3 
 4 1
 3  4 32   3  9
Izračunati volumen tijela određen: sferom x  y  z  4 i paraboloidom

2 2 2
x 2  y 2  3z .
x 2  y2  x 2  y2
Sjecište sfere i paraboloida je : z 2  3z  4  0
z1  1
Projekcija sjecišta ploha na ravninu XOY je krug : x 2  y 2  3 , radijusa r  3 .

183/431
Prelaz na cilindrične koordinate daje:
2 3 4 x 2  y 2
V  dddz   d  d  dz 
V 0 0

1 2 2
3
x y 
 x 2  y2  1
 
2 3 3
0 0
d d  4  x        3 4   2   2 d
2
y 2
2
 3  3 0
3
2 4 19
V  4   
2 3
 
3 4 0
6
 2

 2 1 2
 4     d   4
 3
Paraboloid ( sada zeleno ) unutar crvene sfere.

184/431
Modelirano tijelo Donja polovina modeliranog tijela
Modelirano tijelo :
V = 9.9471
19
V  9.9483
6
dxdydz
Izračunati integral : I   , gdje je V kugla x 2  y 2  z 2  1 .
x  y 2   z  2
2 2
V
Budući da je područje integracije V kugla , zgodno je preći na sferne koordinate.

Sferne koordinate :
x   sin  cos  , 0    2 , ekvator , crvenaLinija
y   sin  sin  , 0     , merdijan , plavaLinija
z   cos 
dV  dxdydz   2 sin ddd
Vidi sliku lijevo
0   1

185/431
2 1 
sin d  cos   t dt   sin d 
I   d   2 d   
0 0 0  2  4 cos   4   4t  4  u
2
du  4dt 
1
1 
I  2   2   2  4 cos   4 
0 2 0
 
1
     2  4  4   2  4  4 d 
0
1 1
      2     2  d  4  d  2
0 0
1 1
 2 2
 d   1     2  1    2 
2 2

  sin   
 
 2  2 
   4   cos     4 
2

 
0
dxdydz
Izračunati integral. I   , gdje je V valjak x 2  y 2  1 ,
x  y 2   z  2 2 2
V
kojemu su baze u ravninama : z  1, z  1 .
Prelaz na cilindrične koordinate
jer je područje integracije valjak.
x   cos 
y   sin 
zz , slika lijevo
dV  dxdydz  dddz
0  1
0    2

186/431
2 1 1
d  2 dt 
I   d  dz      t d  
0 1 0  2   z  2
2
2 
1 1 1
 2   2   z  2 dz  2  1   z  2   z  2  dz
1
2
0 1
 2

z  2  t , dz  dt 
z2 1  z2 
 2  z  2 2
1  ln  z  2   z  2 2
1  2z 
1

2 2  2 
1
 2 1 
  3 10  ln  2  8 
 10  3 
1



 1  ( z  2) 2  ( z  2) d z  1  ( 2 z  4)  5  z2  4 z
    2  1 asinh(z  2)  1 z2  2z
 4 2 2
1  1  1  1  1
 1  ( z  2) 2  ( z  2) d z  2   1  2 2  1  ln 2 2  1  4  3  102  1  ln ( 3)  102
    
2        

1 2 2 2 2 
Izračunaj volumen, kojeg omeđuje krivulja:  x 2  y 2  z 2   axyz,  a  0 .

2
Tijelo se nalazi u oktantima: I, III , VI , VIII .Kako je funkcija pod kvadratom to je

lijeva strana uvijek pozitivna u svim oktantima , i sa obzirom na desnu stranu moramo
odrediti znak funkcije ( plohe) u oktantima:
 
  x  2    y  2    z  2  a    x     y   z   , III ok tan t
2
2
   sin     cos    2     sin     sin    2     cos     2 simplify   4
Zadanu krivulju prevodimo u sferne koordinate:ona tada glasi:
 4  a 3 sin  cos  sin  sin  cos  , prevedena funkcija

  a sin  cos  sin  cos  , 2
polarni radijus

187/431
Budući da je tijelo simetrično u 4 kvadranta računamo ¼ volumena u I kvadrantu.

V
dV   2 sin ddd ,  dV
4 V
/2 /2 a sin  cos  sin 2  cos 
V
  d  sin d  d
2
4 0 0 0
Separacija varijabli:izračunavanje zadnjeg integrala u nizu;
V a3 /2 2 /2
      sin 7  cos 3 d

3
sin cos d
4 3 0 0

 1 3 1 1

 sin     7  cos     3 d 
6
 sin     cos    
4 4 4
 sin     cos    
2 4
 sin     cos      cos   
4
 10 40 20 40

2
 7 3 1
  sin       cos     d  
 40
0

 1 1

 sin    3  cos    3 d  2
 sin    cos   
4
 cos  
4
 6 12

188/431

2
 3 3 1
  sin      cos    d  
 12
0
 a3   1   1 
        simplify  1  a3
 3   12   40  1440
V 1
 a3
4 1440
a3
V
360
Odredi vrijednost trostrukog integrala:  xyzdxdydz ako je prostor V omeđen

V
ravninama: x  1, x  2 , y  2 , y  4 , z  5 , z  8 , prema slici.

Područje integracije je pravilni paralelopiped
pa su sve granice integrala konstantne.
Lako se izvrši separacija varijabli pa se isto

tako izračuna i integral.
2 4 8
3 6 39 1242
I   xdx  ydy zdz    
1 2 5 2 1 2 4

189/431
Izračunati volumen kojeg omeđuje krivulja:  x 2  y 2  z 2   a 2 z 4
2
Ovu implicitno zadanu funkciju teško je modelirati.Zato je preslikavamo u sferne

koordinate. U odnosu na prethodni zadatak ona se nalazi u svim oktantima jer je i desna
strana pozitivna za sve vrijednosti z. U svih 8 oktanata tijelo ima isti volumen .
z  a cos 
 4  a 2  4 cos 4 
  a cos 2  dV   2 sin ddd
Separacija varijabli pod integralom sa granicama intefrala u I oktantu.
2
V /2 /2 a cos 
  d  sin d   2 d
8 0 0 0
a cos 2 
V /2 /2 3
  d  sin d 
8 0 0 3 0
/2
a3  /2 a3 cos 7  a3
   cos 6  sin d    
3 2 0 6 7 0
42
4
V a 3
21

 1

 cos     6 sin   d   cos   
7
 7

190/431
Izračunati volumen tijela omeđen plohom;
 x 2  y 2  z 2  3  3xyz
Po predznacima x,y i z vrijednosti tijelo se nalazi u I, III, V i VIII oktantu.
Preslik vršimo u sferne koordinate.
Sferne koordinate :
x   sin  cos  , 0    2 , ekvator
y   sin  sin  , 0     , merdijan
z   cos 
0   1
Lijeva strana plohe

 2 2 2 
3
6
   sin    cos        sin    sin        cos       simplify  
Desna strana plohe
3 2
3    sin     cos        sin     sin       cos     3   sin     cos    sin    cos   
Eksplicitno 
Računamo ¼ volumena u I kvadrantu:
 1
1 

 3
3
 sin    2
 cos    sin    cos  
 
3


 1 1
 
1 5
 3
  3   sin     cos    sin    cos     solve     1 3
3 0 2
 2
 3  sin     cos    sin    cos    
3
1  2
  i 3  sin     cos    sin    cos   
6  
2 2 
 1 1

 1 5 
 1 3
 2 
3
1 6 2
 2  3  sin     cos    sin    cos     2  i 3  sin     cos    sin    cos     3

 
/2 /2 3 
3 sin 2  cos  sin  cos  
V
  d  sin d   d
2
4 0 0 0
3
 3 ( sin(  ) )  cos ( )  sin( )  cos (  )
2
 2 2
   1 d   sin     cos    sin    cos   

0

2

 
2  1
sin     cos    sin    cos     sin    d    cos    sin  
Komplanacija,Volumeni,

0
Radnja,Linijski i Plošni 4 integrali
191/431

2
  1  cos    sin    d  1
 4 
   8
0
V 1

4 8
1
V
2
Izračunati volumen omeđen plohom :  x 2  y 2  z 2   a 3 x ,  a  0 .

2
Lijeva strana plohe je pozitivna za sve x, y i z. Desna strana plohe je pozitivna u onim
oktantima u kojima je a 3  x  0 , to jest x  0 . To su I, II , V i VI oktant.
U tim oktantima dijelovi tijela su jednaki pa se računa V/4.

Sferne koordinate
Prelazom u sferne:koordinate slijedi:
x   sin  cos  , 0    2 , ekvator
y   sin  sin  , 0    , merdijan
z   cos 
0   1
192/431
x 2
 y2  z 2   a 3x
2
 4  a 3 sin  cos 
  3 sin  cos 
/2 /2 a 3 sin  cos 

V
  sin ddd   d  sin d
2
  d
2
4 V/4 0 0 0
a 3 sin  cos 
V /2 /2
3 a3 /2 /2
4
 
0
d 0
sin d
3

3 0
cos d  sin 2 d 
0
0
/2
a 3
/2  cos 2 a  3
sin  0    
3 2 4 0 3 4

V  a3
3

193/431
Izračunati volumen omeđen eliptičkim valjkom x  4 y  1 i ravninama :
2 2
z  0, z  x  2 .
Modelirano tijelo Ljudmila ima volumen V = 12.5653 , prikazano je na donjim slikama

kao i baza eliptičkog vakljka sa poluosama a = 2 i b = 1.
Nadalje je prikazan presjek eliptičkog valjka i ravnine z = x + 2 , što je također elipsa.
Eliptičke koordinate :
Preslik vršimo preko eliptičkih koordinata. x  au cos  , a  2 , 0    2
y  bu sin  , b  1, 0  u  1
dxdy  ab  udu  d
x2
V  dxdydz   dxdy  dz    x  2 dxdy    2u cos   2 2  1  udu  d 

V  0  
2 1
 4  d   u cos   1 udu
0 0

194/431
1 2
2
u2 u2 2
1 1 1 
V  4 cos   d  4   cos   d  4 sin    4
0 3 2 0 03 2 3 20
Modelirano riješenje: V = 12.5653
Analitičko riješenje : V = 12.5663
Izračunaj volumen tijela omeđen paraboloidima: z  8  x  y i z  x  3y .

2 2 2 2
Eliptičke koordinate:
x  au cos  , a  2 , 0    2
y  bu sin  , b  1, 0  u  1
dxdy  ab  udu  d
u je kao  , u polarnom, sustavu
x 2 y2
Projekcija sjecišta zadanih ploha je elipsa :  1
4 2
x 2  3 y2
V  dxdy  dz   8 u  1 dxdy
2
 8 x 2  y2 
2 2
 x  3 y 2 2
 1 d z  2 x  4 y  8
 2 2
8x  y
2
2 u  cos     8 u  cos     4 y  8
2 2 2 2
2 x  4 y  8 substitute  x
2 2 2
8 u  cos     4 y  8 substitute  y 2 u  sin     8 u  cos     8 u  sin     8
2 2 2 2
2 1 2 1
V  8    u 2  1 2 2udud  16 2  d   u 2  1udu
0 0 0 0
V 8 2

195/431
 x 2 y2 z 2  x 2 y2
Izračunati volumen tijela ograničen površinom:  2  2  2   2  2 .
a b c  a b
Preslik vršimo na GENERALISANIM sfernim koordinatama:
Sferne koordinate GENERALISANE:

x  a   sin  cos  , 0    2 , ekvator
y  b   sin  sin  , 0     , merdijan
z  c   cos 
J  abc 2 sin 
dV  dxdydz  abc   2 sin ddd
0    sin 
2
 x 2 y2 z2  x 2 y2
 2  2  2  2  2
a b c  a b
2 2
 a   sin  cos    b   sin  sin  
4        sin 
2 2
 a   b 
  sin 
U ravnini   const ( z = 0 ) dobivamo krivulju   sin  , koja je elipsa.Rotacijom te
elipse oko z – ose slijedi površina koja ograničava traženi volumen.
2  sin 
V  dxdydz  abc 2 sin ddd  abc  d  sin d   2 d

V V 0 0 0
1 
2  3 cos 2 cos 4 
V  abc2 
30
 sin 4 d  abc    2  8 d 
3 08
2
V abc
4

 1 3 3

 sin     4 d 
3
 sin     cos      cos     sin     
 4 8 8

 3
  sin    4 d  
 8
0

196/431
Prilog slike uz ovaj zadatak:
Izračunaj vrijednost integrala  xyzdxdydz

V
, ako je V omeđen sa :
x  0, y  0, z  0, x 2  y2  z2  1 .
Analitičko riješenje bez preslikavanja:

1 1 x 2 1 x 2  y 2
I   xyzdxdydz   xdx  ydy  zdz

V 0 0 0
1 x 2  y 2
1 x 2 1 x 2
1
z2 11
I   xdx  y dy   xdx  y 1  x  y 2  dy
2
0 0 2 0 20 0
1 1  y2 x 2 y2 y4  1 x 2
I  x  2  4 
20  2 0
dx


197/431
1 1 1  x 2 x 2 1  x 2  1  x 2  
2
I   x    dx 
20  2 2 4 
11
x  2  2x 2  2x 2  2x 4  1  2x 2  x 4  dx 
8 0

1
11 1 x2 x4 x6  1
 x  1  2 x 2
 x 4
 dx      
80 8 2 2 6  0 48
Analitičko riješenje sa preslikavanjem:
Sferne koordinate :
x   sin  cos  , 0     / 2, ekvator
y   sin  sin  , 0     / 2, merdijan
z   cos 
dV  dxdydz   2 sin   d  d  d
Volumen je uI ok tan tu
0   1
V   xyzdxdydz
V
xyz   3 sin 2   sin   cos   cos 

Separacija varijabli:
xyzdV   5 sin 3   sin   cos   cos   d  d  d
1 /2 /2
V    d  5
 sin  cos d   sin
3
 cos d
0 0 0

2
 3 1
  sin      cos    d  
 4
0

2
 1
 sin    cos   d  
 2
0
1 1 1 1
V   
1 4 2 6 48
 5 1
  d 
 6
0

198/431
Izračunajte volumen preko dvostrukog integrala, prelazom na polarne koordinate ako
je tijelo omeđeno sa : z  mx , x  y  a , z  0
2 2 2
Na slici je predstavljeno tijelo u I oktantu i tako je modelirano, rezultat V = 4. 000
Analitičko riješenje:Ulaz u polarne koordinate ;

V   F( x, y)dxdy   m    cos   dd
S S
/2 a
m  a 3 1.5  2 3
V 0
m cos d   2 d 
0 3

3
 4.000
a
 2 1
  d    a3
 3
0

2

1   1  a3   ( m)  cos   d  1  a3 m
3 
   3
0
Prelaz na polarne koordinate u 2D :

x   cos 
y   sin 
dV  dxdy  dd
Izračunajte volumen preko dvostrukog integrala, ako je tijelo omeđeno sa:

 x  y  2  az  a 2 , x  0 , y  0 , z  0 .

199/431
Plohu nacrtajte pomoću presjeka : x  0 , y  0 , z  0 , z  h  a .
( Zadatak nejasno postavljen ?)
Modelirani rezultat daje se po slici Elvira. V = 0.9425 .

Napomena autora knjige: Presjeci ravninama z  h , x  y   a  a  h  su paralelni
pravci tj. ploha je valjkasta.
x a
 
   2  2 2 3   4 ( 3)  a2  8 x2 4 x3
a  ( x  y )   d y  4  x ( 3)  a  8 x  4  x 1 3
4     x    dx   a

  a  3 a 3 a 
 3 a 3 a 3
0 0
a 3  1.4142
3
V   0.94278
3 3

200/431
Izračunajte volumen tijela omeđen plohama:
z  x 2  y 2 , y  x 2 , y  1, z  0 .
Pojašnjenje solida lijevo:
Crveno:
z  x 2  y2
Žuto :
y  x2
Zeleno :
y 1

201/431
Slika Petra daje polovinu modeliranog

solida u I oktantu.
V  0.4193  2  0.8386
Analitičko riješenje :
1 1
88
V  2 dx  zdy   0.8381
0 x2 105
1
 
 1
2 2 2 1 4 1 6 
 x  y dy  x   x   x 2   x2  1  x4  1  x6  d x  88
2 3 3 
 
x   3 3  105
0
Kako je zadatak lakše izračunati nego prostorno razumijeti donosimo još prikaza.
Top pogled. Isometric pogled

202/431
Tijelo u I i II oktantu ( zeleno) Tijelo u I oktantu
Izračunati volumen tijela omeđen plohama:

x 2  y 2  z 2  a 2 , x 2  y 2  ax  0 , unutar valjka. Str.129 Tomić. Borzan 240.
Dva crvena valjka unutar žute sfere.

U modeliranju je uzeto a = 2
Model je dao vrijednost za jedan crveni
valjak V/2 = 9.6439
Ukupni volumen je V=19.2878
Analitičko riješenje je :
4a 3
V = 19.2881; V   3  4
9

203/431
Analitičko riješenje : Prelaz na cilindrične koordinate

jer je područje integracije valjak.
V  F( x, y)dxdy
S
x   cos 
y   sin 
z a 2   x 2  y2 
zz , slika lijevo
z a 2  2 dV  dxdydz  dddz
0    a cos 
Pokušajte sami doći preko ovoga  
 
preslikavanja. 2 2
Uradit ćemo zadatak sa polarnim
preslikavanjem preko dvostrukog
integrala.Funkcija sfere z se izražava eksplicitno i preslikava preko polarnih koordinata.
dxdydz   F(x, y)dxdy
V D
 2 a   x  y 2  dxdy
2 2
D
/2 a cos 

 / 2
d 0
2 a 2   2 d
/2
2 2 2  4
V 
 / 2
( a 3 sin 3   a 3 )d  a 3    
3 3 3  3

204/431
Ovo je modelirani rezultat jednog sfernog cilindra.
3 3
a 1 cos ( )

2 
2 2
a     d 
2 
 a  a  cos  
2 2 2 2  2  a2 2
 3 3
0

2
  3

3
1
3 3




 2 2 2
 3  a  a  cos  
22 2 2
2
 
  a  d 
4 2 2
4  a   2  2  a2 2 
3  9 3
 

2
2  4
Nakon uređenja slijedi: V  a    
3
3  3
Izračunajte volumen tijela omeđen plohama :

y 2  z 2  4ax , y 2  ax , x  3a , izvan valjka .
Modelirani volumen u I
oktantu ( a=1/2)
V=0.6905

205/431
Analitičko riješenje u I oktantu:
 
3a 2 ax
V   dx  4ax  y 2 dy  3a 3 4  3 3  0.6909
0 ax

206/431
Različiti pogledi modeliranog tijela u 3 D.
Tablični integral :
1  x 
 a  x dx  2  x a  x  a arcsin a 
2 2 2 2 2
 
1   y  4 a x  y  ( 4 a x)  asin 
2 1 y 
2 

 2 a x 
1
1 
 y  4 a x  y  ( 4 a x)  asin 
2 1 y  substitute  y 1 2
 2 a x asin 
1
 a x   a x 3 
2   2 a x  2  2
1   y  4 a x  y  ( 4 a x)  asin 
2 1 y  substitute  y 2 a x  2 a x asin ( 1)
2 

 2 a x 
 1  1
1 
 2 a x   2  2 1
   a x 3  2 a x  simplify   a x    a x 3
2
 
 2  2 6  3 2
3 a 1
 asin ( 1) 1  
  1
2 1
2
9
 2 3 3 2
   a x    a x 3  d x  3 a     a  3
  3 2  4
0
asin 
1 1
  
 2 6

V  3a 3 4  3 3 

207/431

208/431
NEPRAVI INTEGRALI- DVOSTRUKI
 
Izračunaj neprave dvostruke integrale u ravnini; I    e

 x 2  y2
dxdy
  
Izračunajmo taj integral kao da je pravi integral po krugu  .

2 r
I  e dd   d  e d
2 2
 
 0 0
 2 
1 
2
e
2 r
0

   e r  1 
2


 1  e r
2

Sada prelazimo na limes jer r  
 
I   lim r  1  e  r    1  0   
2
 1

 2
 x y
2
x
2
2
 e dy  e 




  1
   x2 2 
  e    dx  


Izračunajmo isti integral ali kao konačno područje uzmimo kvadrat;

 
I  e
 x 2  y2
dxdy
  

209/431
a a
 e dxdy   e  x dx   e  y dy 
2
x  y2 2 2
 a a
2
 a x 
  e dx 
 a 
2
a    
I  lim a    e  x dx    (e  x dx) 2    e  x dxdy  

2 2
 y2
 a     
 1

 x
2
2
 e dx  


Ovo je Euler-Poissonov integral.
 
 1 
Izračunaj nepravi integral: I     dxdy
    1  x
2
 y 2 
Prevodimo ga u polarne koordinate:

dd 2  r d 1
 1   2  0 d0 1   2  2  2 ln1    0    ln1  r 
2 r 2
Sada tražimo limes toga riješenja:

I    lim r   ln 1  r 2     Zadani integral divergira, ne postoji.

 1
  



1 
d y  csgn  1  x
2   2


2 2 1
 1 x  y

 1  x2
 2
 

  1
  
 
2
  2 
 csgn  1  x  dx  
1




 1  x2 2


210/431
Još jedan dokaz da integral divergira.
1
0.99995 0.01
0.9999
0.02 0.99985 0.005
0.015 20 0.9998
0.01
0.005 10
-0.01 0
0 -0.005
-20 0
0 -0.005
-10
0 -10 0.005
10 0.01 -0.01
-20
20
Djelomični prikaz grafa podintegralne funkcije
0.0008
0.0006 100
0.0004
1
0.0002 50
0.75
2 0
0.5
0.25 1 -100 0
0 -50
-2 0 -50
0
-1
0 -1 50
1 100 -100
-2
2

211/431
 
dxdy
Izračunaj nepravi integral: I    2
0 x  y  a 
2 2 2
0
Kako je integrand pozitivan za sve x i y a uzima se za z  0 ,konačno područje

integracije neka bude I kvadrant kruga.Preslik u polarne koordinate.
r
dd /2
d 1 /2 1  1 1
   2  a 2  2 0    2  a 2  2
 d   
2 0
 d 
 a 0
2 2
  2
4r  a 2
 2  Sada potražimo
a 
limes dobivenoga riješenja:
  1 1 
I   lim r   2  2
r a a  4  a2
2
4

 1
  

 1 1  2 2
d y   csgn  x  a  2



 x2  y2  a2
2 4 3

 x2  a2
 2
0
 

  1
  


1 
 2 2
 csgn  x  a  2


dx 
1

4 3 2
 4 a

 x2  a2
2


0
0.0015
10
0.001
0.01
0.0005 5
0.0075 10
0 0.005
-10 0 0.0025 5
0
-5 -0.00001 0
0 -5 -5  10 - 6
0 -5
5
5 10 - 6
10 -10 0.00001
-10
Grafički prikaz je sličan grafu prethodne funkcije, i mijenja se po osi z.(a=10).
 
  x  y e
 x  y 
Izračunati nepravi integral : I   dxdy
0 0

212/431
Supstitucija  x  y   t i parcijalna integracija daju, uz prethodni prelaz na I kvadrant
po kvadratu:
a a
  x  y  e dxdy   dx   x  y  e  x  y  dy
 x  y 
 0 0
 dx   x  a  e  e  x  a   xe  x  e  x  
a
 x  a 
 x  ae   xa  a
 e  x  a   e  x  a   xe  x  e  x  e  x 0
 2ae 2a
 2e 2a
 ae  2e  a  2e  2
a a a a
Ponovo tražimo limes dobivenog izraza:

 2a 2 2a 4 
I  lim a   2 a  2 a  a  a  2   2
e e e e 
2a    2 1
Naprimjer; lim a       Lopital  lim a  0
 2  e 2a
2a
e 1
 
  ( x y ) x  x
 ( x  y) e dy  e  ( x  1)  e  ( x  1) d x  2
 
0 0
t
e t 0
5
10 0 10
0
t
-20000
10
-40000
-60000 5
-80000
-10 0
-5
0 -5
5
10 -10 Graf podintegralne
funkcije
 
Izračunati nepravi integral: I    xy  e

 x 2  y2
dxdy
0 0
Prelaz na polarne koordinate i I kvadrant daje :

213/431
1 /2 r
  cos  sin   e dd       2 e   d

2 2
2 
sin 2 d
 2 0 0
/2
1 cos 2 1 1  r2 1 
    2   r  r   1 
r
    2 e    e 
2 2
2 2
2 2 0 2 0 8  e e 
1  r2 1 
I    r  r  1 Ako potražimo limes od lijevoga izraza slijedi:
2 2
4 e e 
1
I Naprimjer:
4
r2 2r 1
lim r   lim  lim 0
e r  2r
2 2 2
r  r 
er er
4 10 - 2 1
2 10 - 2 1 10
0
-2  10 - 2 1 5
-4  10 - 2 1
-10 0
-5
0 -5
5
-10
10
Grafički prikaz podintegralne funkcije.
0.1
1
0
-0.1 0.5
-1 0
-0.5
0 -0.5
0.5
-1
1


 x y  exp x  y 2  dy  1 xe x
2
2
 2
0


 Komplanacija,Volumeni,
1 x
2
1 Radnja,Linijski i Plošni integrali
 x e dx 
 2 4

0
214/431
1
Izračunaj nepravi integral :  ln dxdy gdje je  krug x 2  y 2  1 .
 x  y2
2
Integrand je u središtu kruga prekinut jer je za x = y= 0 , ln    , zadani integral je

nepravi. Ako zaobiđemo krug u blizini središta možemo izračunati integral u području
,    .
2
1 1
I  ln
 
 dd    d  ln   d
0 r
1
2 2
I  2 ln   
2 4 r
 1 r2 r2  
2   ln r   
4 2 4 2
 1 r2 r2  1 
2  lim r 0   ln r     Lopital  2  
4 2 4 4 2
Napomena: integral se teško

izračunava ako se ne pređe u polarne
koordinate.
-0.5
-1
10
-1.5
-2 8
-2.5
6
2 4
4
6 2
8
10
Graf podintegralne funkcije.(0.5 do 10)

Zadani integral konvergira i ima u prelazu na polarne koordinate vrijednost  / 2 .
Izračunaj volumen tijela omeđen plohom: z  x 2  y 2  e   x 

i ravninom z  0 .
2
 y2

215/431
Zadana ploha ne siječe ravninu XOY (z = 0) , vidi dolje graf. Tako je traženi volumen
izražen nepravim integralom.
 
V x  y 2  e  x 
2
2  y2
dxdy Prelaz u polarne koordinate daje:
0 0
2 r
V1   cos 2   sin 2 d   5 e   d

2
0 0
2

r  1
 5  2  1  r4  r2  1  e r  1
2
  sin    2  cos    2 ( 1) d  
  e d   2   4

0   0
Jer je :
 1 4 2   r2 
lim   r  r  1   e  1  1
r   2  
-10
1.5  10
0.1 1
1 10 - 1 0 10
-11
5 10 5 0.05
0.5
0 0
-10 0
-1 0
-5
-5 -0.5
0
0 -0.5
5
10 -10 0.5
-1
1
Graf podintegralne funkcije, lijevo u širem inkrementu(-10,10) i desno u užem(-1,1).
Volumen tijela u I oktantu.


1  1
 

 2 2  x y
x y e
 2 2  dy  1  x2 e x   2 2
 1 2 x 2
x e
2
  dx 
1

 
 4 4 16
0 
0
ISPITIVANJE KONVERGENCIJE INTEGRALA

216/431
3/ 2
dx
A)   3x
0
2
 10x  8
 4 
 3x2  10x  8 solve  x   2 Podintegralna funkcija ima prekid u točki x = 2/3 koja leži
 3 u granici integracije pa je integral divergentan.
0.5
 1 
 2  0
 3 x  10 x 8 
0.5
1
5 0 5 10
x

217/431
2
dx
B)  ln x
0
Kako je podintegralna funkcija prekinuta za x = 1 , rastavimo integral u
dva integrala.
1
2
dx 1
dx 2
dx 1 ln x
 ln x   ln x   ln x
0 0 1
Potražimo limes lim x 1
ln x
 lim x 1
1
x 1
 1  Opet je ln 1 = 0 , pa je integral divergentan.

 ln( x) 
lim   1
x 1  1
 10
 x1 
1
0
ln( x)
10
0 2 4
x
1
xdx
C) 
0
3
1 x4
Integral ima singularnu (posebnu) točku za x = 1.
1

 4 x  d x  1  Beta 1  2 
   
 2 3
 1  x4  4  2 3
 x   
 0
 3 1 x40
 
2
4
10 0 10
x
Matematički program mu daje riješenje preko Beta funkcije.

Pokušaj objašnjenja, kada je u pitanju singularna točka.
1
Usporedimo funkciju sa naprimjer: 3 (Poredbena funkcija) , da pogledamo
1 x
grafičke prikaze ;

218/431
5 10
 x   x 
 3 1 x4   3 1 x4 
   
0 0
 1   1 
3  3 
 1 x   1 x 
5 10
5 0 5 0 0.5 1
x x
Sličnost je donekle vidljiva , imaju istu vertikalnu
asimptotu za x = 1.
Ako potražimo kvocijent limesa kada x teži 1 , slijedi:(u slučaju singularne točke)
  x   x
3  2
 4
3
1  x 4  lim x 1
  1  x   1 3 lim 3
lim  4 x 1
1 x 1 3
1 x  x  x
2 3
4
x 1  1  4
 3 1 x 
3
1 x
 
4
1x 3 2
simplify  x  x  x  1
1x
Limes postoji pa integral konvergira.
Singularna točka zahtijeva poredbenu funkciju sa podintegralnom u

traženju limesa , ili ako je granica integrala beskonačna.
2
ln x
D) 1 x
0
2
dx
Matematički program mu pripisuje riješenje;
2

  ln( x)  dx  1  2  1  dilog( 3)  1  ln( 2)  ln( 3)
  2 8 2 2

 1x 
0
Singularna točka je za x = 0.
lim  ln( x)   
 
x 0  1  x2 
Za x = 1 podintegralna funkcija nije definirana, ali ima limes pa nije singularna točka.
lim  ln( x)   1
  2
x 1  1  x2 

219/431
1 1
Sad tražimo poredbenu funkciju oblika(naprimjer) : 4 3 ili
x x
10 30
 ln( x)   ln( x)  20
 2  2
 1x   1x 
0 10
 1   1
 4 x3  2 
   x 0
10 10
0 1 2 0 1 2
x x
Sličnost je u poredbi da imaju vertikalnu asimptotu za x = 0.

Zato tražimo limes kvocijenta.
ln x  ln( x) 
ln x  2 
lim x  0 1  x  lim x  0 1
2
1x
 0 ili lim   0
1 
3
  1 
x x
2 2 x 0
x  4
3

 x 
Limes postoji u realnom skupu brojeva i iznosi nula.
Dopuna sa Lopitalom:
1 1
ln x x x2
lim x 0  lim x 0  2 lim 0
1  3x 2
1 3
x

 x2 1 3 x
2

2x x 2
1
Kako je u funkciji , eksponent manji od 1 , to zadani integral konvergira.
x
/2
ln sin x
Ispitaj konvergenciju integrala :  0 x
dx
Integral ima singularnu točku za x = 0.
Matematički program mu ne donosi riješenje : ili ga ne može analitički riješiti .
 1

2 2

  ln( sin( x) )  d x   ln( sin ( x ) )
   dx

  x  
1
0 2
 x

0

220/431
Kako je u pitanju singularna točka tražimo podintegralnoj funkciji poredbenu funkciju
u traženju limesa u okolišu singularne točke.
Evo dviju poredbenih funkcija u grafičkom prikazu u okolišu x = 0.
40 5
 ln( sin( x) )   ln( sin( x) ) 

  20
  0
 x   x 
 1   1 
0 5
 4 x3   3 x1 
   
20 10
0 1 2 1 2
x x
Pripadni limesi su :
 ln( sin( x) )   ln( sin( x) ) 

   
x x
lim   0 lim    undefined
x 0  1  x 0  1 
 4
3   3
1 
 x   x 
Druga poredbena funkcija nije dobro odabrana. Po prvoj poredbenoj funkciji zadani
integral konvergira.

x2
Ispitati konvergenciju integrala:  4 dx
0 x  x 1
2
 1 
 2  Polinom četvrtog stupnja u nazivniku nema
  1 
 1   2  2 i 3 2   realnih nula , pa prema tome nema ni
 2   
singularnih točaka , funkcija je definirana
 
 1
 za sve x.
  1 
2
 1   
   2  2 i 3 2   Kod traženja limesa kada x teži beskonačno
2
x  x  1 solve  x    1
4 2
 1  odabrat ćemo poredbenu funkciju 2
 2  x
  1 
 1  2 
  2  2 i 3 
 2 
 
 1
 1 
2
  
 
 1   2  2 i 3 2  
 2 
Evo grafičkoga prikaza podintegralne funkcije sa poredbenom.

221/431
Potražimo limes1 kvocijenta ovih dviju

funkcija
 x2  limesa je 1 pa zadani
Vrijednost
 x4x2 1konvergira.
integral 
 
0.5
 1
 2
x 
0
10 0 10
x
 2  Simbolički pišemo:
x
  x2 1
 4
x x  1
2
 1  2
lim x  x 1 x
4 2
x 
 1 
 2

 x 

dx
Ispitati konvergenciju integrala: 
0 x  x2  1
3
1 1
Kada x   , podintegralna funkcija prelazi u oblik  3 3
x3  x2 x5
Ovo je ujedno i njezina poredbena funkcija. Potražimo limes kvocijenta kada x teži
beskonačno jer je to gornja granica integrala:
 1 
 x 3 x2 1   1 
 
3 2
 1 
0.5  x x  1 
lim   1
 3 x5  x   1
  
 3
x
5 
0
10 0 10
x
Graf podintegralne funkcije i poredbene , te izračunati limes ukazuju da je zadani

integral konvergentan.

222/431
1
 2  arcsin
Ispitati konvergenciju integrala: x
1 1  x dx
Ovdje je važno znati da je poredbena funkcija u nazivniku 1  x  x kada x teži

dx
beskonačno. Nadale je važno znati da integral  divergira kada x  
1 x
Prema tome i ukupna vrijednost integrala divergira.
10 
 1
 dx  
1  x
5 
x 1
0
0 5 10
x
NEPRAVI INTEGRALI- TROSTRUKI

  
dxdydz
Izračunaj I    
0 0 0 (1  x  y  z) 7
Za neprave dvostruke integrale etalon je bio krug ili kvadrat a za neprave trostruke
integrale neka etalon bude kocka.
a a a
dz
I 0   dx  dy 
0 0 0 1  x  y  z  7
Polazni integral sveden na etalon.

Kada izračunamo I0 trebamo naći
njegov limes da znamo I.
Čeka nas integral potencije:

2


7
t 5
2 1
 t 2 dt  2

5 t5

5

223/431
a
2a a
1
I 0    dx  dy 
50 0 1  x  y  z  5
0
2 a a  1 1 
dy 
I0    dx 
5 0 0 

1  x  y  a  5
1  x  y  5 
a
2 2a 1 1
   dx  
5 30 1  a  x  y  1  x  y  3
0
4 
a
1 1 1 1 
dx 
15 0 
  
 1  2a  x  3
1  a  x  3
1  a  x  3
1  x  3 

a
4  1 1 1 1 
 2     
15  1  2a  x 1 a  x 1 a  x 1 x  0
8 1 3 3 
     1.
15  1  3a 1  2a 1 a 
8  1  1
I  lim a  I 0  lim a    0
15  1  3a  
ln x 2  y 2  z 2
Izračunaj 
V x 2  y2  z2
dxdydz , gdje je V kugla polumjera R sa središtem u O
(0,0,0). Etalon je kuglin sloj .
Integrand je prekinut u O(o,o,o) pa se od

točke ishodišta pomaknemo za r , mali
radijus sfere i integralimo u području
od r do R. ( slika lijevo). Tako se integral
riješava u kuglinom sloju gdje je mali ili
infinitezimalni kuglin sloj oko ishodišta
eliminiran.
I0 se nalazi između r i R , kada ga
izračunamo moramo naći njegov limes da
bi znali riješenje postavljenog integrala.
Tražimo limes po malom r jer on teži nuli.

224/431
Prelazom na sferne koordinate dobivamo:
ln  2  R
I 0   2  2 sin ddd    sin d  ln d

V0  0 0 r
2  cos  0   ln    r  4  R ln R  R  r ln r  r 
 R
I  lim r  0 I 0  4 R ln R  R 
Limes teče po malom r jer je on određen da teži nuli prema slici.
1
ln r
lim r0   r  ln r   lim r 0  lim r 0 r  lim r  0
1 1 r 0
 2
r r
INTEGRALI OVISNI O PARAMETRU
Formule:Granice integrala ne ovise o parametru

b
dF d b b
f ( x ,  )
Za F()   f ( x , )dx  F()   f ( x ,  ) dx   dx
a d d a a 
Izračunaj zadane integrale pomoću deriviranja po parametru tj. pomoću Leibnizove

formule.
1  e   x

I dx gdje je  parametar   1 .

0 x  ex
Prvo deriviramo po  , pa integriramo u zadanim granicama po x.


x  e    x     1   x e    1  x 1
F()    0 e dx   
0 x  ex  1 0
 1
Zatim integriramo po  .
dF() 1 d d
 , dF()  , F()  I    ln   1
d  1  1  1
Slijede dva grafa sa izračunatim integralima.
2 2
 1x  10x
1 e 1 e
1 1
x x
x e x e
0 0
10 0 10 10 0 10
x x

225/431
  1, I  ln 2   10 , I  ln11
 
  1 x   10 x
 1e  1e
 d x  ln( 2)  d x  ln( 11)
x x
 x e  x e
 
0 0
1  e   x
2

I dx ,    1
x  ex
2
Prvo deriviramo po  , pa integriramo u zadanim granicama po x.

1  e   x
2

I  F( )  
x  ex
2
0
2

e   x 
F()     x  e    1 x dx   uz sup stituciju    x 2  t 

2
dx
0 xe
2
x
0

e    1   x
2
1
F()    Integriramo po .
2   1 0
2   1
dF() 1 
1
 F()   , F()   d
d 2   1 0 2   1
1
F()  I  ln   1
2

226/431
Lijevo 2, graf podintegralne funkcije za

  10 , i pripadna vrijednost integrala:

 10 x2 2
1 e  10 x
 2 1 0e 1
x d x   ln( 11)
xe x
2 2
 x e

0
2
10 0 10
x
Integral ovisi o dva parametra
e   x  e    x
2 2

I dx    0,   0
0 x
I  F(,  ) Deriviramo po  i integriramo po x.

F(,  ) e    x 2
 x2 
 dx    xe  x dx uz supstituciju    x 2  t
2
 0 x 0
F(,  ) 1   x  1
 
2
e
 2 0 2
Stigli smo do parcijalne diferencijalne jednadžbe:
F ,   1

 2
1
F ,      d Da odredimo C( ) stavimo   
2
1
F ,     ln   C  
2
Tada je polazni integral jednak 0.
I  F ,    0
1
0   ln   C  
2
1
C( )  ln 
2
1 1 1 
I  F ,     ln   ln   ln
2 2 2 
Grafički prikazi podintegralne funkcije za    ;

227/431
Vrijednost integrala za
2
5


   2 x2  5 x2 
0.001  e e 1 1
5
  dx   ln( 2)   ln( 5)
  x  2 2
0.0005
4 
0
0
1 3
2
3 2
4
51
Primjena na izračunavanje integrala koji se ne mogu izraziti

elementarnim funkcijama
Primjenjujemo formulu:integrali mijenjaju mjesta , redosljed integracije.

2 b b 2
 d  f (x, )dx   dx  f (x, )d

1 a a 1
b y 
1
Izračunati integral : I     x dy dx integral je određen. 

0 a   y 1 y
 x d y  ln( x)  x

b
1
xy 1
xb  xa
I dx   dx
0 ln x a 0 ln x
Ovaj se integral ne može izraziti elementarnim funkcijama , pa ćemo primjeniti gornju
formulu.
1
b
1  b
x y 1 b
1
dy  ln y  1 a 
b
I     x y dx dy   dy  
a 0  0 y 10 a y 1
1 b
ln b  1  ln  a  1  ln
1 a
1
x x
b a
1 b
I dx  ln
0 ln x 1 a
Gornje riješenje integrala kontrolirat ćemo numeričkim metodama.
Neka je : a  2.718 , b  3.141 , Analitičko riješenje je :
1  3.141 4.141
I  ln  ln  0.107751
1  2.718 3.718

228/431
Numerička integracija daje za riješenje:
NIntegrate[(x^3.141x^2.718)/Log[x],{x,0.000,1}]
0.107751
b
dx
Polazeći od integrala 1   x
0
naći vrijednost sljedećih integrala;
xdx b b
x 2 dx
I integral  II integral 
0 1    x  a 1    x 
2 3
Prvi integral možemo riješiti kao obični integral:

b
dx 1 1
 1    x  a ln1    x   ln1    b 
b

0
0
a
b
dx 1
 1    x    ln1    b
0
Ako i lijevu i desnu stranu ovoga riješenja deriviramo po 
, slijedi:
  1  1
x
  1     ln 1    b    1  ln 1    b  1  b
    
  1    x   1    x 2      
2  1  b
b
xdx 1 1 b
   2 ln1    b    Ako mu promjenimo predznak:
0 1    x  a 1   b
2
a
b
xdx 1 1 b
 1    x   ln1    b    Riješen je I integral.
a 1   b
2
0 2
Ako riješenje I integrala još jednom deriviramo po  ,i to i lijevu stranu pod

integralom i desnu stranu koja je njegovo riješenje slijedi:
  1
 x 
2
x
2

  1    x 2

   1    x 3
2
  1  ln 1    b   1  b   2  ln 1    b  2  b 1
 
b
 2  1  b  3 2 1  b 
 
     1    b 2
 2 b 2 
 
b  simplify  ( b )  2  3   b
 2 2 2 2
   1    b    1    b     1    b
229/431
Uređenje gornjih podataka daje riješenje II integrala;(dioba sa 2)

b
x2 1 b 2  3  b 
0 1    x  3   3 ln1    b   2   2 1    b  2 (Q)
Kontrola riješenja numeričkom integracijom:

Analitičko riješenje: I =2.52002
Numeričko riješenje: I =2.52002
  0.2718 , b  3.141
Analitičko riješenje daje:(Q) I = 2.52002
Numerička integracija ga potvrđuje.
NIntegrate[(x^2)/(1+0.2718*x)^3,{x,0.000,3.141}]
2.52002
x
sin  m 2  1 x
Znajući da je  cos m  1 xdx 
2
, deriviranjem po parametru m izračunaj
0 m2  1
x

integral:  x sin m  1 xdx
2

0
Deriviramo lijevu i desnu stranu po parametru m :

 x  sin  m 2  1 x
cos m  1 xdx 
m 0
2

m m2  1
Lijeva strana glasi :
  cos  m2  1 x  (2)sin m2  1 mx

m

230/431
Desna strana glasi:
  
 sin m2  1  x    
  2 cos m2  1  m x  2 sin m2  1  x
m  
m  
 
2 2 2
 m  1  m  1 2
m 1
Uređivanjem gore datih derivacija slijedi :
2m
  2   2   2 
x
 2m  x sin  m 2  1 xdx  2 x  m  1 cos m  1 x  sin m  1 x

0  m  1
2
Odakle slijedi riješenje traženog integrala:
1
 sin  m 2  1 x  x m 2  1 cos m 2  1 x 
x
 x sin  m  1 xdx 
2
0  m  1
2 2

sin(  x )
Provijerimo riješenje sledećeg integrala; I   e
x
dx
0 x
U literaturi se daje njegovo riješenje: I  arctg  

Provijera numeričkom integracijom:
3
Analitičko riješenje je I = 1.249045
Numerička integracija daje:
NIntegrate[Exp[x]*Sin[3*x]/x,{x,0.000,100}]
1.24905
Numerička integracija potvrđuje analitičko riješenje.

/2
dx
Izračunati vrijednost integrala:  a
0
2
cos 2 x  b 2 sin 2 x 
2
Krenut ćemo od njemu poredbenog integrala čiju vrijednost možemo lakše izračunati;
/2
dx 1 /2 dx
I  a 2 cos2 x  b 2 sin 2 x b 2 0

2 a 
2
cos x 2  tg 2 x 
0
b 
Koristimo trigonometrijsku supstituciju:

231/431
dx
tgx  t  dt
cos 2 t
x  0,  t0

x ,  t
2
c
1  dt 1 c
dt 1 b  b t 
I 2  2  2 lim c  2  2  lim c arctg  
b 0a  2 b 0 a b c  a  0 2ab Kada znamo
 2t 2
 t2
b  b
vrijednost poredbenog integrala uzimamo da su a i b parametri u poredbenom
integralu. Deriviramo ga po parametrima.
  /2 dx   
 2 2  
a  0 a cos x  b sin x  a 2ab
2 2
Dobivamo:
/2
cos 2 xdx 

0

 a 2 cos 2 x  b 2 sin 2 x  4a 3 b
2
Analogno dobivamo:
  /2 dx   
 2 2  
b  0 a cos x  b sin x  b 2ab
2 2
/2
sin 2 xdx 

0
2 2 2 2

 a cos x  b sin x  4ab3
2
Ako zbrojimo parcijalne derivacija po a i po b slijedi:

/2
 sin x  cos 2 x  dx
2
 1 1

0
   
 a 2 cos 2 x  b 2 sin 2 x  4ab  a 2 b 2 
2
/2
dx  1 1
 a
0
2 22 2 2   2  2
cos x  b sin x  4ab  a b 
Kontrola integracijom: a = 2.718 , b = 3.141

2 2
  1  d x  .21777726126690343085e-1
 
 2 2 2 2 
  ( 2.718)  ( cos ( x) )  ( 3.141)  ( sin( x) )  
0
 3.141592654    1    1   substitute  a 2.718  .21777726129533923235e-1

2 2
 4 ( 2.718)  ( 3.141)   2.718  3.141
     

232/431
EGZAKTNI DIFERENCIJALI I NJIHOVO
INTEGRIRANJE
Linearni diferencijal oblika:

P( x , y)dx  Q( x , y)dy predočuje totalni diferencijal ako je :
P Q P Q
 , ili  0
y x y x
U tom se slučaju funkcija U( x , y) određuje prema :
x y
U   P( x , y)dx   Q( x 0 , y)dy  C
x0 y0
Gdje su x 0 , y 0 neke konstante.
Pri računanju funkcije U ( x , y) , granice integracije se ne uvrštavaju, a pri računanju

drugog integrala izostavljaju se svi članovi s x 0 .
Pokaži da su linearni diferencijali totalni diferencijali nekih funkcija i odredi te funkcije

: U.
4 x 2  y 2   xdx  ydy Nakon množenja i grupiranja slijedi:
2 2  3 2 2
4 x  y  ( x dx  y  dy ) expand x  4 x  dx  4 x  y  dy  4 y  x dx  4 y  dy
3
3 2 2 3  3 2  2 3
4 x  dx  4 x  y  dy  4 y  x dx  4 y  dy collect dx  4 x  4 y  x  dx  4 x  y  dy  4 y  dy
4 x 3  xy 2  dx  4 x 2 y  y 3  dy
P Q
što predočuje totalne diferencijale.
P Q
 8xy  8xy
y x
Funkciju U određujemo :
x y
U   P( x , y)dx   Q( x 0 , y)dy  C
x0 y0

233/431
x y
U ( x , y)  4  ( x 3  xy 2 )dx  4  ( x 02 y  y 3 )dy  C
x0 y0
x 4
x  2
y 4
U  4   y2   4  C
 4 2  4
2
Granice integracije se izostavljaju i izostavljamo x 0 y
x y
U ( x , y)  4  ( x 3  xy 2 )dx  4  ( x 02 y  y 3 )dy  C
x0 y0
x 4
x  y2 4
U  4   y2   4  C
 4 2  4
 x4 2 y2  y
4
4 2 2 4
4  x   4 collect x  x  2 x  y  y
4 2  4
U   x 2  y2   C
2
 x  2y  dx  ydy
odredi funkciju U .
 x  y2
x  2y y
dx  dy
Rasčlanimo izraz:  x  y 2
 x  y 2 Potražimo parcijalne derivacije:
P Q
2 x  2 y y
  x  2 y   2
 2
x  2 y  2 simplify  ( 2) 

y ( x  y ) 2  2 3 ( x  y)
2
( x  y)
3
( x  y)
3
  ( x  y) ( x  y)
  y   ( 2)  y

x ( x  y ) 2
 3
  ( x  y)
Vidljivo je da se radi o totalnom doferencijalu.

Slijedi određivanje funkcije U :

234/431
x y
U   P( x , y)dx   Q( x 0 , y)dy  C
x0 y0
x
x  2y y
y
U  dx   2 dy  C drugi integral otpada zbog x 0
 x  y y  x  y
2
x0 0 0
x
x  2y y
y
U x  x  y  2 dx  y  x  y  2 dy  C Riješenje prvog integrala je:
0 0 0

  x  2y  dx  y  ln( x  y)
  2 x y Tako dobivamo:(granice integrala se ne uvrštavaju):
  (x  y) 

y
U  ln x  y  C
xy
Odredi funkciju U linearnog diferencijala:

(2 x cos y  y 2 sin x )dx   2 y cos x  x 2 sin y  dy
Parcijalnom derivacijom dokazujemo totalni diferencijal:
  2xcos (y)  y2sin(x)  (2)xsin(y)  2ysin(x)

y
  2ycos (x)  x2sin(y)  (2)xsin(y)  2 ysin(x) Otpada

x
U   (2 x cos y y 2 sin x )dx    2 y cos x 0  x 02 sin y  dy  C

x y
x0 y0



 2xcos (y)  y2sin(x) dx  cos (y)x2  cos (x)y2
 Granice integrala se ne uvrštavaju.
U  x 2 cos y  y 2 cos x  C

235/431
2 x 1  e y   ey 
dx   dy Dokaz totalnog diferencijala:
1  x 2  2 1 x 
2

 2 x 1  ey

    (2)x e
y
y 
  
 1  x2
2 2
2
 1 x 
 ey  y
   1   ( 2)  x
e
x  1  x2 
 
2
  1 x
2
x
2xdx y
 ey 
U  1  e y       1 dy  C
x0 1  x 2  y  1  x 0 
2
0
2
Otpada

  2 x  dx  1
 

 
 1  x2
  2


1 x
2
ey  1
U  yC
1  x2

x 2 dx  y 2 dy
 2  2
y 0 x 0
x y
Zadovoljen je uvjet totalnog diferencijala.
x
x 3  y3
y
U   x dx   y dy 
2
C 2
x 0 y 30

236/431
e x  y  1  x  y  dx  1  x  y  dy
x x x x x x
xy e e e e e e
e  [ ( 1  x  y )dx  ( 1  x  y )dy ] expand x   dx   dx x   dx y   dy   dy  x   y  dy
e e e e
x x x x x y x y x yx x y x y x y x
e ee e e e
 y  dy collect dx    y 
e e e e e e e e
 dx   dx x   dx y   dy   dy  x    x  dx   dy   dy  x   y  dy
y y y y y y  ey y y  y y y
e e e e e e  e e  e e e
Preuređen linearni diferencijal glasi;
 ex x x   ex x
e 
x
  y  e  e  x  dx  x 
e
y   dy
 ey y y  +  ey y y
 e e   e e 
P Q (ovaj integral u potpunosti otpada)
Dokazujemo totalni diferencijal:
 ex x x  x x
   y  e  e  x  e  y  e  x
y  ey y y  y y
 e e  e e
 ex x x x x
   x  e  y  e   e  y  e  x
x  ey y y y y
 e e  e e
Vršimo integraciju.

  ex x x  x x x x
  y  e  e  x dx  e  y  e  e  x  e

  ey y y  y y y
 e e  e e e

x x x x
e e e x  e xy x y
y   simplify  y  e e x
y y y
e e e
U  e x y  x  y  C

237/431
x 
Odredi funkciju U linearnog diferencijala:  ln y  2 x  dx    2 y dy
y 
Dokazujemo postojanje totalnog diferencijala:

( ln( y )  2 x) 
1   x  2 y   1
 
y y x  y  y
Tražimo riješenje:
x y
U   P( x , y)dx   Q( x 0 , y)dy  C
x0 y0
x y
 x0 
U   ln y  2x  dx    y  y
 2 y dy
x0 0 
 2  2
 ( ln( y )  2 x) d x  ln( y )  x  x  ( 2 y ) d y  y
 
U  x ln y  x 2  y 2  C
 3y  x  dx   y  3x  dy
 x  y3
Nakon rasčlanjenja:
 3y  x  dx  y  3x  dy
 Dokazujemo postojanje totalnog diferencijala:
 x  y 3  x  y 3
  3 y  x   3
 3
3 y  x

y ( x  y ) 3  3 4
  ( x  y) ( x  y)
  y  3 x   3  3 y  3 x

x ( x  y ) 3
 3 4
  ( x  y) ( x  y)
 3  3
3 y  x   3
  3
y  3 x 

6
 3
3 y  x
 3
y  3 x
 3 4   3 4  3 4 4
 ( x  y) ( x  y )   ( x  y) ( x  y)  (x  y) (x  y) ( x  y)
Nisu zadovoljeni uvjeti totalnog diferencijala.

238/431
EGZAKTNI DIFERENCIJALI I NJIHOVO
INTEGRIRANJE U 3D
x y z
U   P( x , y, z)dx   Q( x 0 , y, z)dy   R ( x 0 , y 0 , z)dz  C

x0 y0 z0
P Q P R Q R
 ,  , 
y x z x z y
Pri računanju U granice integracije se ne uvrštavaju, a prilikom računanja drugog i
trećeg integrala izostavljaju se članovi sa x 0 , y 0 .
Odredi funkciju U linearnog diferencijala u 3D:

yzdx  xzdy  xydz
1  x 2 y2z2
Nakon rasčlanjenje dokazujemo postojanje totalnog diferencijala:
yz xz xy
dx  dy  dz
1 x y z
2 2 2
1 x y z
2 2 2
1  x 2 y2z2
P Q R
________________________________________________________
3
  y z  z 2
 2 y 
z
x
2
 
 
2 2
y 1  x  y  z2 2 2 2 2
  1  x y z 2 2 2
1  x y z
_____________________________________________________
3
  x z  z 2
 2 y 
z
x
2
 
x 1  x2 y 2 z2
 
2 2 2 2
  1  x y z 2 2 2
1  x y z
2
  y z 
_____________________________________________________
y 3 z 2
 2 y  x
 
z 1  x2 y 2 z2
 
2 2 2 2
  1  x y z 2 2 2
1  x y z
2
  x y  y 3
 2 y 
z
x
2
 
x 1  x2 y 2 z2
 
2 2 2 2
  1  x y z 2 2 2
1  x y z

239/431
Q R
Totalni diferencijali su zadovoljeni jer je i 
z y
Tada je riješenje:
x y z

x0 y0 z0
x
yz y
x 0z z
x 0 y0
U x 1  x 2 y 2 z 2 dx  y 1  x 2 y 2 z 2 z 1  x 2 y 2 z 2 dz  C

0 0 0 0 0 0
otpada otpada

  y z  dx  atan ( y z x)
  2 2 2
  1  x y z 

odnosno

 y  z     1 
 2 2    1  2 dx  atan( y z x)
 y z    x
 2 2 
  y z 

1
U  yz  arctg x  y  z   C
yz
2 zxdy  xydz  yzdx

 x  yz 2
Nakon rasčlanjenja potvrđujemo postojanje totalnog diferencijala:
2 yz 2zx 2xy
 2 dx  2 dy  dz
 x  yz  x  yz  x  yz  2
P Q R
Postojanje totalnog diferencijala je dokazano preko P i Q , ali je ono prisutno i kod:

P R Q R
 , 
z x z y

240/431
___________________________________________________
_________________________________________________
2
   ( 2) 
 2 y  z z z
 4 y 

( y ) ( x  y  z) 2
 2 3
  ( x  y  z) ( x  y  z)
 2 z x   2
 z
 4 z
x

x ( x  y  z) 2
 2 3
  ( x  y  z) ( x  y  z)
________________________________________________
2
z z x  y z
( 2)   4 y  simplify  ( 2)  z
2 3 3
( x  y  z) ( x  y  z) ( x  y  z)
z x x  y z
2  4 z simplify  ( 2)  z
2 3 3
( x  y  z) ( x  y  z) ( x  y  z)
Riješenje po U je :
x
yz y
zx 0 z
x 0 y0
U  2  dx  2   2  2 dz  C
 x  yz y  x  yz z  x  y z
2 2
x0
0 0 0 0 0
otpada otpada

2
  y  z  dx  2  y  z
  2 x  y z
  ( x  y z) 

Tada je riješenje:

241/431
2 yz
U C
x  yz
Odredi funkciju U linearnog diferencijala u 3D :
dx  3dy 3y  x  z 3

z z2
Nakon uređenja slijedi :
______________________________________________________________________
 
 dx  3 dy    3 y  x  z  dz expand z  1  dx  3  dy  3 dz  y  dz  x  dz z
3
 
 z   2  z z 2 2
z  z z
1
 dx 
3
 dy  3
dz
y 
dz
 x  dz z collect dz   3 y  1 x  z  dz 
1
 dx 
3
 dy
z z 2 2  2 2  z z
z z z z 
______________________________________________________________________
dx 3  3 1 
 dy   2 y  2  x  z dz Totalni diferencijali daju:
z z z x 
P Q R
  3   3
 
z  z  z
2
  3 y  1 x  z 
3

y z2 2  2
 z  z Riješenje je :
x y z
U   P( x, y, z)dx   Q( x 0 , y, z)dy   R ( x 0 , y 0 , z)dz  C

x0 y0 z0
x
dx y 3 z
3 1 
U    dy    2 y 0  2  x 0  z dz  C
x0 z yz 0z z z 0


242/431
x 3y z 2 x  3y z 2
U   C  C
z z 2 z 2

243/431
dx  dy  dz
Odredi funkciju U linearnog diferencijala u 3D : x  y  z
Nakon rasčlanjenja traže se totalni diferencijali:
 dx  dy  dz  expand x  1
 dx 
1
 dy 
1
 dz
 x y  z 
  x  y  z x  y  z x  yz
  1  1   1  1
 x y  z   x y  z 
z   ( x  y  z)
2 y   ( x  y  z)
2
Uvjeti su zadovoljeni pa je tražena funkcija U :

x y z

x0 y0 z0
x
1 y
1 z
1
U  ( )dx   ( )dy   ( )dz  C
x 0
x yz y x0  y  z
0 z x 0  y0  z
0
int egriramo otpada otpada

 1
d x  ln( x  y  z)
 x y  z Riješenje po U je:

U( x, y, z)  ln  x  y  z   C
1 z  1 x  1 y 
  2 dx    2 dy    2 dz
y x  z y  x z 
P Q R
Provijeravamo postojanje totalnog diferencijala:

244/431
__________________________________________________
  1  z   1   1  y   1

z y x2
 2 
x x z2
 2
  x   x
   1  x    1   1  y   1

z z y 2
 2 
y x z2
 2
  z   z
_________________________________________________
Opće riješenje po U je:
x y z

x0 y0 z0
x
1 z y
1 x z
1 y
U   (  2 )dx   (  02 )dy   (  20 )dz  C
x y x 0 y z y 0 z x0 z 0
int egriramo
int egriramo otpada
djelomicno

  1 z  dx  1  x  z
  y  21 d y  y1  y x
   x z z
 
x y z
U  x , y, z     C
y z x
EGZAKTNE DIFERENCIJALNE JEDNADŽBE

245/431
EULEROV MULTIPLIKATOR
Diferencijalna jednadžba ima oblik:

P( x , y)dx  Q( x, y)dy  0
Razlikujemo dva slučaja:
P Q
1. Ako je y  x tada je riješenje :
x y
 P x, y  dx   Q( x 0 , y)dy  U( x, y)  C
x0 y0
P Q
2. Ako je x  y množimo diferencijalnu jednadžbu sa Eulerovim
multiplikatorom     x , y  , da njenu lijevu stranu pretvorimo u totalni diferencijal.
P( x , y)   x , y  dx  Q( x , y)   ( x, y)  0
Prvi slučaj smo riješavali dok je drugi slučaj teži.

Eulerov multiplikator može se lako odrediti ako je funkcija komponirana samo od x ili
samo od y.
U tome slučaju  ( x ) , računamo po : samo od x
d ln   x  1  P Q 
   
dx Q  y x 
1  P Q 
    F( x )
Q  y x 
U slučaju   y  računamo po : samo od y
d ln   y  1  Q P 
   
dy P  x y 
1   Q P 
    F1 ( y)
P  x y 
xdy  y 
Nađi opće riješenje diferencijalne jednadžbe:   1dx
x 2  y 2  x 2  y 2 
Rasčlanjivanjem u uređenjem slijedi:
 x dy  
y  dy y
 2 2  2 2  1  dx expand dx  x 2 2  dx 2 2  dx
x y  x y  x y x y
Komplanacija,Volumeni, Radnja,LinijskiiyPlošniintegrali dy
 dx collect dx  
dy y
x  dx
2 2 2 2  2 2  1   dx  x 2 2
x y x y x y  x y
246/431
 y  x
 2  1dx  2 dy  0
x y x  y2
2

P Q
2
  y  1   1  2 y
 
y x2  y 2
 
2 2 2
  x y 2
x y
2
2
  x   1  2 x
 
 
2
x x  y 2 2 2 2
  x y 2
x y
2
1
 2
y
2
simplify 
 2  y2
 x
 x2  y2  x2  y2
2 2 2 2
x y
Totalni diferencijali su isti.

1
 2
x
2
simplify 
 2  y2
 x
 x2  y2  x2  y2
2 2 2 2
x y
Opće riješenje glasi:
x y
 P x, y  dx   Q( x 0 , y)dy  U( x, y)  C
x0 y0
x
 y  y
x0
x  x 2  y 2 
  1  dx  y ( x 2  y 2 )dy  U( x, y)  C
0   0 0
int egriramo otpada

  y  1 dx  atan  1  x  x
  2 2  y 
 
  x  y 

x
arctg xC
y

247/431
Odredi partikularno riješenje diferencijalne jednadžbe:

 x
 x
 x
 x  e y dx  e y  1  dy  0
   y koja zadovoljava početne uvjete
P Q
x  0, y  2.
Totalni diferencijal je zadovoljen:
 x 1
x 1 1 1 1
  x 1 x x x
 y 1 y 1 y y y 1 y
 x  e    x e e  e simplify   x e
y 2 y y 2
y y
 1 x
x 1  x
1 1
  x
  x y 1 y y y
 1    e    e   e
x  y  y y
Partikularno riješenje je :
x0
 xy  y y  x 0 
x  x  e dx   e 1  dy  C
0
 
x0
 y  y
0
int egriramo otpada

Opće riješenje:  x 1
x
 y 1 2 y
 x  e dx   x  e y
 2
x
x2 y 0 2 02
Početni uvjeti:  e  y  C  C   e  2  2
2 2
Partikularno riješenje je :
x
x2
 y  ey  2
2
Provjerimo numeričkom integracijom riješenje ove diferencijalne jednadžbe.

Ciljani grafički i tablični rezultati daju se niže:
0 1
200
0 0 2
1 0.04 1.959
2 0.08 1.915
0 3 0.12 1.869
Y 4 0.16 1.82
5 0.2 1.768
200 6 0.24 1.714
Z  7 0.28 1.656
8 0.32 1.594
400 9 0.36 1.529
0 10
Komplanacija,Volumeni, 20 30 i
Radnja,Linijski Plošni integrali0.4
10 1.46
11 0.44 1.385
T
12 0.48 1.305
13 0.52 1.216
248/431
Provjerimo rijesenje za x = 0.28

a to je 7 tocka u tablici
y = 1.656
Analiticko rijesenje
x
2
x y
2  ye
2
x .28
2
x y y
2  y e substitute  x 0.28  1.9608000000000000000
 y e
2
.28
y  1.6557317061713359700
 y e
1.9608000000000000000 solve  y   
 
.91293624468108469908e-1
Komparacija numeričke metode Runge-Kuta IV i analitičkog riješenja je izuzetno

dobro.Preciznost Solvera numeričke integracije se mogla pojačati.
Krenuti uvijek od Solver sa rows Z -1.

3x 2 e y   x 3e y  1 y derivirano  0
Za početne uvjete x  0 , y  1
dy
y derivirano  Nakon preuređenja slijedi:
dx
3x 2 e y dx   x 3 e y  1 dy  0
P Q
Provjeravamo postojanje totalnog diferencijala:
  3x2ey   3x2ey   x3ey  1  3x2ey

y x
Tražimo opće riješenje diferencijalne jednadžbe:
 x 
x y
 3x e y  dx  e y  1 dy  U ( x , y)  C
2 3
0
x0 y0
djelomicno
int egriramo
int egriramo

249/431
 
 2 y 3 y  1 d y  y
 3 x  e d x  x  e 

Na osnovu rezultata integriranja pišemo opće riješenje:
C  x3  ey  y
Uvrštavamo početene uvijete: x  0 , y  1 i dobivamo partikularno riješenje:
x 3  e y  y  1
U užem intervalu dajemo grafičko riješenje numeričke integracije i tabelarno:
0 1
2 0 0 1
1 0.04 1
2 0.08 1.001
3 0.12 1.005
Y 1
4 0.16 1.011
5 0.2 1.022
6 0.24 1.039
0 Z 7 0.28 1.064
0 0.2 0.4 0.6
8 0.32 1.098
T 9 0.36 1.147
 x3ey  y  1 substitute  x 0.28  .21952e-1e

 y 1
y
10
11
0.4
0.44
1.216
1.318
12 0.48 1.491
13 0.52 0.818
14 0.56 0.957
y  1.0635894585197117082

  y  1 solve  y 
.21952e-1e   15 0.6 1.266
 5.2706670634192517310

Numerička integracija kontrolirana je u prolaznoj točki x = 0.28 (matrica 7,1)
i dobivena je opet dobra podudarnost sa analitičkim riješenjem.

2 xdx y 2  3x 2
 dy  0 uz početni uvjet: x  2, y  1
y3 y4
Provjeravamo postojanje totalnog diferencijala:
  2 x   ( 6)  x  y2  3 x2 
    ( 6)  x
 
y y 3 4  4  4
  x
y  y  y
Tražimo opće analitičko riješenje:

x
2 x y
 y 2  3  x 02 
 y 3 dx  y  y 4 dy  U( x, y)  C
x
0  0 
djelomicno
int egriramo
int egriramo
 2 
  2 x  dx  x   1  dy  1
  3 3   2 y
 y  y  y 
 
Sastavljamo opće riješene:

250/431
x2 1
 C početni uvjeti C  3
y3 y
Partikularno riješenje glasi: x  y  3y
2 2 3
I ovo ćemo analitičko riješenje kontrolirati sa numeričkom integracijom a vrijedi i

obrnuto. Grafički i tablični prikazi daju se ispod.
0 1
0 2 1
1 Kontrolirat ćemo matricu
1 1.8 0.926 0.8 (5,1) x = 1 , y = 0.598
2 1.6 0.849 Analitičko riješenje daje:
3 1.4 0.77 0.6
Y
S 4 1.2 0.686
5 1 0.598
0.4 y =0.598193
6 0.8 0.505 0.2
7 0.6 0.404
8 0.4 0.292 0
0 0.4 0.8 1.2 1.6 2
9 0.2 0.163
10 0 0.04 T
 x2  y2  3y3 substitute  x 1  1  y  3 y
2 3
( .46576341572209433188  i
)  .58335043881067566554
2 3 
1.  y  3 y solve  y  ( .46576341572209433188  i
)  .58335043881067566554
 
 .59819349811085533043 
Odredimo Eulerov multiplikator  ( x ) tako da lijeva strana jednadžbe :

 x 2  y  dx  xdy  0 postane totalni diferencijal.
1  P Q 
  ?  
Q  y x  ( x) ( x1)  1
x x
1 1

Q x
¸
1  P Q  2
      F( x )  je funkcija samo od x ako je ;
Q  y x  x
d ln  ( x ) 2
  dx
dx x
2
d ln    dx
d ln   x  1  P Q  x
   
dx Q  y x  2
ln     dx  2 ln x
1  P Q  x
    F( x )
Q  y x  1
ln   ln 2
x
1
 2
x

251/431
Uvrštenje u polaznu diferencijalnu jednadžbu daje:(  se uvrštava uz dx i dy)

 x 2  y  12 dx  1 dy  0 Provjera:
x x
P 1 Q 1
P Q  1 2   2
y x x x
Opće riješenje diferencijalne jednadžbe je :
x y
 P x, y  dx   Q( x
x0 y0
0
, y)dy  U( x, y)  C
x
1 y
1
x  y   dy  U( x , y)  C
2
2
dx
x0 x y x0
0
int egriramo otpada
y
x C je opće riješenje dif. jednadžbe podešene sa Eulerovim multiplikatorom.
x
Odredimo Eulerov multiplikator  , tako da lijeva strana diferencijalne jednadžbe:

y1  xy  dx  xdy  0 , postane totalni diferencijal , i odredimo njezino partikularno
riješenje za početne uvjete: x  2 , y  1 .
Određujemo Eulerov multiplikator lijeve strane uz dx ,

d ln   x  1  P Q 
   
dx Q  y x  1  P Q  2
      xy  1  F( x , y)
1  P Q  Q  y x  x
    F( x )
Q  y x 
 nije funkcija samo od x:
d ln   y  1  Q P 
   
dy P  x y  1  Q P  1
     1  2 xy  1   2
1   Q P  P  x y  y 1  xy  y
    F1 ( y)
P  x y 
 d ln   y  2
  dy
 2 d y  ( 2)  ln( y ) dy y
 y
 2
d ln    dy
y
Diferencijalna jednadžba prelazi u oblik: 2
ln     dy  ln   2 ln y
 1  xy  x y
 dx  2 dy  0
 y  y 1
 2
y
Njezino opće riješenje glasi:

252/431
x
1  xy y
x0
x y dx  y y 2 dy  C
0 0
1 x  2
 x  y   C  x  2, y  1 C  4
y 2 
1 x2 
x  y   4
y 2 
x
2  x2  8
y
Partikularno riješenje
Usporedimo numeričku integraciju sa analitičkim riješenjem.

253/431
0 1
1
0 2 1
0.8 1 1.81 0.766
0.6 2 1.62 0.603
Y 3 1.43 0.48
0.4
S 4 1.24 0.384
0.2 5 1.05 0.304
6 0.86 0.237
0
0 0.4 0.8 1.2 1.6 2 7 0.67 0.177
T 8 0.48 0.124
9 0.29 0.073
Grafički prikaz i tablična riješenja polazne 10 0.1 0.025
Diferencijalne jednadžbe svedene preko Eulerovog multiplikatora na totalni diferencijal.
Napravimo komparaciju sa analitičkim riješenjem za matricu (4,1) to jest
x= 1.24 , y = 0.384 .
2 x Provjerimo rijesenje za x = 1.24

Analiticko rijesenje x  2 8
y a to je 4 tocka u tablici
y = 0.384
2 x 2.48
x  2  8 substitute  x 1.24  ( 6.4624) 
y y
2.48
( 6.4624)  solve  y  .38375835602871998019
y
Komparacija je dobra.
Odredi partikularno riješenje diferencijalne jednadžbe , preko Eulerovog multiplikatora

,za početne uvjete: x  0.5 , y  2
 y  y 2  dx   x  xy 2  dy  0 .
P Q
 1  3  y2  1  y2
y x
 y  y  dx   x  xy  dy  0
3 2
1  P Q 
1  3y 2  1  y 2    4 y 2  F( x, y)
2
1
   
Q  y x  x  xy 2
x  xy
1  Q   1
    1  y 2  1  3y 2   4 y 2  F1 ( y)
P  x y  y  y 3
1 y

254/431
d ln  4y ydy
 ln   4 
dy 1  y2 1  y2
1
ln   2 ln 1  y 2  
1  y 2  2
y x 1  y 2 
dx  dy  0
1  y2 1  y 2  2
y x y
x 0 1  y 2 
 y 1  y2  2 dy  C
1  y2 x
dx 
0 0
xy y2 1
C   xy   0
1  y2 3 3
Runge-Kut IV 0 1
0 0.5 2
3.5 1 0.55 2.121
3.3 2 0.6 2.245
3.1 3 0.65 2.372
2.9
S 4 0.7 2.5
2.7 5 0.75 2.63
Y 2.5 6 0.8 2.762
2.3 7 0.85 2.895
2.1 8 0.9 3.03
1.9 9 0.95 3.166
1.7 10 1 3.303
1.5
0.50.55 0.6 0.650.7 0.75 0.80.85 0.9 0.95 1
T
 y2 1  Provjerimo rijesenje za x = 0.8

   x y  a to je 6 tocka u tablici
 3 3  y = 2.762
Analiticko rijesenje
  y2 1 
    x y   substitute  x 0.8  1  y2  1  .5 y
 3 3  3 3
 1  y 2  1  .8 y  solve  y   .36204993518133087883


3  
 3   2.7620499351813308788


,za početne uvjete: x  e , y  2

255/431
 y
 dx   y  ln x  dy  0 .Pokušajte zadatak riješiti sami .
2
x
0 1
Runge-Kut IV 48 6.214 1.681
2.5 49 6.286 1.675
2.4 50 6.359 1.668
2.3 51 6.432 1.661
2.2 52 6.505 1.654
ordinata y
2.1 53 6.578 1.647

Y 2 54 6.65 1.64
1.9
S  55 6.723 1.633
1.8 56 6.796 1.625
1.7 57 6.869 1.618
58 6.942 1.611
1.6
59 7.014 1.603
1.5
2.72 3.19 3.65 4.12 4.59 5.05 5.52 5.99 6.45 6.92 7.39 60 7.087 1.595
T 61 7.16 1.587
62 7.233 1.579
apscisa x 63 7.306 1.571
Na dijagramu su uočljivi početni uvijeti diferencijalne jednadžbe: x  2.718..y  2
2
Analiticko rijesenje ln( x) y
  2.5
y 2

y = 1.611
2
ln( x) y ln( 6.942) 1 2
  2.5 substitute  x 6.942    y  2.5
y 2 y 2
 2.5530146670768031301

ln( 6.942) 1 2
  y  2.5 solve  y   .94246080643769953328

y 2  
 1.6105538606391035968

Prenosimo testirano analitičko riješenje:
1 ln x y 2 ln y 2 5
 ,   C ,  
y2 x 2 y 2 2

256/431
,za početne uvjete: x  e , y  2
 2 y  xy 2  dx   x  x 2 y 2  dy  0. Zadatak pokušajte riješiti sami.
0 1
Runge-Kut IV 85 1.258 4.519
2.5 86 1.241 4.584
2.25 87 1.223 4.65
2 88 1.206 4.719
1.75 89 1.189 4.79
ordinata y
1.5 90 1.172 4.862

91 1.155 4.937
Y 1.25 S  92 1.137 5.014
1
93 1.12 5.094
0.75
94 1.103 5.176
0.5 95 1.086 5.26
0.25 96 1.069 5.348
0 97 1.052 5.438
2.72 3.19 3.65 4.12 4.59 5.05 5.52 5.99 6.45 6.92 7.39
98 1.034 5.531
T
99 1.017 5.627
apscisa x 100 1 5.727
Dijagramski prikaz početnih uvijeta riješenja diferencijalne jednadžbe
2 3 3 2 3
Analiticko rijesenje 3 x  y  x  y  6 e  8e

y = 5.627
2 3 3 2 3 3 2 3
3 x  y  x  y  6 e  8e substitute  x 1.017  3.102867
 y  1.051871913
 y  6 e  8 e
( 2.8142202444653242513  i
)  5.1681098344027131798
  1.051871913
3.102867y
3 2 3
 y  6 e  8 e solve  y  ( 2.8142202444653242513  i
)  5.1681098344027131798
Prenosimo analitičko riješenje:  
3 3 5.6284404889306485026 
  x , 3x y  x y  C ,
2 3 3
3x y  x y  6e  8e
2 2 3

257/431
PLOHE
x 1 y z 1
  i sfere  x  2   y  1   z  3  6
2 2 2
U probodištu pravca
1 1 2
položi tangentne ravnine na sferu.
Jednadžbu pravca prevodimo u parametarski oblik da bi dobili presjačne točke P I Q sa

sferom.
x  t 1
x 1 y z 1
   t, y  t  t  1 2
   t  1   2 t  2  6
2 2
1 1 2
z  2t  1
6 t 2  12 t  0 , t 1  1, t 2  2 , P 1,0,1 Q 3,2,5
Tangentna ravnina na plohu u točki T1  x 1 , y1 , z1  plohe:tražimo parcijelne izvode sfere:

258/431
F
F x , y, z   0  x  x 1   F  y  y1   F  z  z1   0 (1)
x y z
Za točku P
F F F
 2 x  2  21  2   2  2 y  1  2  2 z  3  4
x y z
Za točku Q
F F F
2  2  4 Uvrštenje u (1) daje tangencijalne ravnine:
x y z
 2 x  1  2 y  0   4 z  1  0
 x  1  y  2z  2  0 x  y  2z  15  0
x  y  2z  3  0 , Tangencijalne ravnine su u 3D paralelne
Crvena tangencijalna ravnina na slici Anamarija
Naći jednadžbu sfere koja prolazi točkom A(0,-3,1) i siječe ravninu XOY u kružnici
x 2  y 2  16

z  0
Crvena sfera točka A(0,-3,1)
Središte sfere leži na osi z .

x 2  y2   z  q  r 2 p? q? r?
2
z0 x y q r
2 2 2 2
x  y  16
2 2
dio je sferne jednadzbe
16  q  r 2 2
Kako sfera prolazi točkom A ( 0,-3,1) uvrstimo to u traženu jednadžbu sfere:

0  9  1  q   r 2
2
Riješimo sistem:

259/431
16  q 2  r 2
Tražena jednadžba sfere glasi:
9  1  q   r 2 q  3 r  5
2
x 2  y 2   z  3  25
2
Napiši jednadžbu sfere opisane oko tetraedra kojemu su vrhovi :

O 0,0,0  , A 2,0,0 , B 0,5,0  , C 0,0.3 .
Pogled 3D kamerom, koja dokazuje da sfera prolazi kroz sve 4 točke.
Zadatalk se svodi na riješavanje 4 jednadžbe sa 4 nepoznanice.

m2 n2 q2 r2
 2  m 2 n2 q2 r2
m2  5  n 2 q2 r2
m2 n2  3  q 2 r 2
Iz prve jednadžbe n  q  r  m , m  q  r  n , m  n  r  q
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Uvrštavajući to u ostale tri jednadžbe slijedi:

 2  m 2  m 2  0
5 3 38
 5  n  2  n 2  0 m  1, n  , q  , r 2 
2 2 4
 3  q 2  q 2  0
2
 5  3  38
 x  1 2
 y   z  
 2  2 4

260/431
x2 y z
Pravac p    okrće se oko osi X .Odredi jednadžbu nastale rotacijske
3 2 6
plohe.
Pravac siječe osu X u točki V(2,0,0) , opisujući opisujući stožastu plohu u vrhu V , pri
čemu izvodnica p zatvara s osi X stalan kut:
3 3
cos    ,   64,6230 Sve je vidljivo na slici Jasenka.
3 2 6
2 2 2
7
radijus ravnalice
1 2  40
r  2tg  2  1 
cos 
2
3
2 40
r  4,22
3
Ravnalica glasi
160
y2  z 2  r 2  ravnina x0
3
Slijedi 3D prikaz dolje:slika Magdalena:
Volumen stožca daje se desno uz ostale pokazatelje primjenjene matematike.

Napišimo jednadžbu izvodnice :
x2 y z b c
  , Racunamo y   x  2 z   x  2
3 b c 3 3
3y 3z
b c
x2 x2

261/431
Uvrštenje b i c u ravnalicu daje:
Jednadzba ravnalice
2 2 160
y z 
9
2 2 160 b 1 2 2 2 160
y z  substitute  y  ( x  2)   b  ( x  2)  z 
9 3 9 9
1 2 2 1 2 2 160 4 2 1 2 160
 b  ( x  2)   c  ( x  2)  substitute  x 0  b  c 
9 36 9 9 9 9
Odakle slijedi : b 2  c 2  40
2 2
b c
1 2 2 2 160 c 1 2 2 1 2 2 160
:  b  ( x  2)  z  substitute  z  ( x  2)   b  ( x  2)   c  ( x  2) 
9 9 6 9 36 9
2
2 2 y y 2
b  c substitute  b 3  9 c
( x  2) 2
( x  2)
2 2 2
y 2 z y z
9  c substitute  c 3  9  9
2 ( x  2) 2 2
( x  2) ( x  2) ( x  2)
Tražena jednadžba je jednadžba stožca: 40 x  2  9 y 2  9z 2  0 .

2
Pokaži da se međusobno tangiraju stožac i sfera:

x2  y2  z2 x 2  y 2   z  2  2 u točki D 0,1,1 .
2
Izvesti ćemo jednadžbe tangentnih ravnina u točki D na stožac i sferu.F(x,y,z)=0
F F F
 2 z  2  z1  2
D D D
 2 x x´0  0  2 y y1  2
x y z
F F F
SFERA x  x  x D   y  y  y D   z  z  z D  
0   x  0   2   y  1  2   z  1  0  2  y  2  2z  2  0
yz  0

262/431

263/431
Položaj točke D između sfere i stožca.
Na slici Tea pokazano je da sfera i stožac imaju istu tangencijalnu ravninu kroz točku D.
Stožac:
x 2  y2  z2  0
F D F D F D
 2 x x´ 0  0  2 y y 1  2  2 z  2
x y z z 1
F
 x  x D   F  y  y D   F  z  z D  
x y z
0   x  0   2   y  1  2   z  1  0  y  z  0

264/431
x 2 y2 z2
Odredi projekciju na ravninu XOY presječnice elipsoida    1 i ravnine
16 4 4
x  4z  4  0 .Primjetimo da elipsoid ima iste odreske na osama y i z radi lakšega
crtanja.
2 2 2 2
( 4  x) 1 2 1 
 y    1   x  1
x y z 1 2 1
   1 substitute  z  x 
16 4 4 4 16 4 4  4 
2
1 2 1 
 y    1   x  1 simplify 
1 2 1 5 2 1 2 3 1
x  x  y   x
16 4 4  4  64 4 4 8
Presječnica je elipsa koja glasi:

 x  .8 2
y2 crvena
  1,
10.24 3.2 elipsa
Rotirana elipsa daje žuti elipsoid.

Presječnica između žutog elipsoida i
crvene ravnine x  4z  4  0 je
crvena elipsa čija je jednadžba data u
žutom tekst boksu. ( z = 0)
Tako je projecirana na ravninu XOY.
Odredi probodište pravca i plohe:

x 2 y2
Jednokrilnog hiperboloida :   z2  1
16 9
x  4 y  3 z 1
Pravca :  
4 0 1
Prelazeći na parametarsku jednadžbu pravca:
x4 y3
t  t  z  1  t x  4 t  1 , y  t  3 , z  t  1
4 0
Uvrštavajući to u jednokrilni hiperboloid dobivamo jednažbu po t čija su riješenja:
1 2 1 2 2 0
 ( 4 t  4)   ( t  3)  1  ( t  1) solve  t   
16 9 6
265/431
Tako dobivamo dvije točke probodišta : P 4,3,1 , Q 28,3,7 
Točke P i Q (markirane kao crvene kuglice) u probodištu pravca i jednokrilnog

hiperboloida.
x 2 y2 z2
Na jednokrilni hiperboloid :    1 položiti tangentne ravnine koje prolaze
36 9 4
x y z2
pravcem:  
6 3 4
Izraziti parametarski oblik jednadžbe pravca i x, y, z, uvrstiti u hiperboloid:

x y z2
t t  t  x  6 t y   3t z  4 t  2
6 3 4
Slijedi kvadratna jednadžba koja ima jedno dvostruko riješenje a time i jedno
probodište pravca i jednokrilnog hiperboloida.
2 1 2 1
2 t   ( 4 t  2)  1 solve  t   
4 1
To je točka T(6,-3,2). Samo jedna jednadžba tangencijalne ravnine glasi:

x  x 1 y  y1 z  z1
   1  x  2 y  3z  6  0
36 9 4
x 1  6 y1  3 z 1  2

266/431
Na sve tri slike vidljiva je crvena
tangencijalna ravnina koja prolazi
probodištem pravca i jednokrilnog
paraboloida kroz točku obojenu i
lociranu kao zelenu kuglu.
Ciljani pogled to najbolje ilustrira.
Top pogled
Front pogled
Ciljani pogled

267/431
Odrediti jednadžbu ravnine koja tangira dvokrilni hiperboloid:
x 2 y2 z2 xx y y zz
   1 , u točki T ( 6,2,6) . 2 1  2 1  2 1  1 formula.
9 1 4 a b c
 6 x 2 y 6z
   1 E  4 x  12 y  9z  6  0 , tražena ravnina.
9 1 4
Dvokrilni raznostrani hiperboloid je okrenut uzduž ose z.

268/431
Zadan je eliptički stožac z  2x  4 y .Odredi onu izvodnicu S stožca koja je paralelna
2 2 2
sa ravninom 12x  14 y  11z  25  0 . Zatim odredi onu tangentnu ravninu zadanog

stožca koja prolazi tom izvodnicom.
Jednadžbu stožca ćemo pisati u obliku:

x 2 y2 z2
   0 .Ta slika daje se kao prva dolje u nizu od 4 slike za z = 2.
2 1 4
Budući da svaka tangentna ravnina stožca prolazi kroz ishodište, a mora biti paralelna
sa zadanom ravninom to tangentna ravnina glasi: E  12x  14 y  11z  0 .
Nadalje mora biti zadovoljen uslov da u diralištu tangentne ravnine na stožac vrijedi:
F F F 1
 x1 .  2 y1 ,   z1 dobivamo jednadžbu tangentne ravnine po
x y z 2
formuli: E  x 1  x  x 1   2 y1  y  y1   z1  z  z1   0
1
2
Izjednačimo li to sa gore već poznatom jednadžbom tangentne ravnine slijedi:

1
x 1  12 , 2 y1  14 ,  z1  11 . Točka kroz koju prolazi izvodnica je
2
T1  12,7,22  . Kako izvodnica mora prolaziti i ishodištem O 0,0,0  , možemo napisati

jednadžbu izvodnice S kao pravac u prostoru kroz dvije točke:
x0 y0 z0

  .
12 7  22
Slika desno: Jednadžba izvodnice S
ucrtana na eliptički stožac u prostoru
,kroz gore dvije točke.

269/431
Slika gore Bernarda:
Pokaz da je izvodnica S
paralelna sa zadanom
ravninom na ciljanom
snimku u 3D.
Slika Mirela:
Pokaz da izvodnica S leži

u tangentnoj ravnini.
Napomena: Radi
preglednosti donji dio
eliptičkog stožca se ne
daje.
Odredi tangentne ravnine elipsoida: x 2  2 y 2  z 2  1 , koje su paralelne sa ravninom:

x  y  2z  0 . To je dvoosni elipsoid sa bazom elipse ,koji u prostoru izgleda:
11
Rješenje je : E  x  y  2z  0
2

270/431
Donja tangentna ravnina paralelna
je zadanom ravninom
Točka dirališta tangentne ravnine i elipsoida ; Preko jednadžbe tangentne ravnine:

x  x 1 y  y1 z  z 1
  1
1 0.5 1
x1 y1 z1
1  0 .5  1
1 1 2
x1 y1 z
  1
1  0.5 1
x 1  2 y1  y1  0.5z1
x 12 y12 z12
  1
1 0.5 1
Približna vrijednost kote(ravnina je solid)

x 12 y12 z12
Uvrštavajući x 1 i y1 u    1 slijedi diralište:
1 0.5 1
2
2 y 2 2 2
x   z  1 substitute  x 2y  6.0000000000000000000
y  z  1
0.5
2 2 2
 y  z  1 substitute  y
6.0000000000000000000 0.5z  2.5000000000000000000
z  1
2  .63245553203367586640


 z  1 solve  z 
2.5000000000000000000 
 .63245553203367586640

y1  0.5  z1  0.3162277 x 1  2 y1  0.6324555
Točka dirališta sa donje strane je : T   0.6324555 , 0.3162277 , z  .6324555

271/431
x 2 y2
Odredi tangentnu ravninu eliptičkog paraboloida   2z koja je paralelna sa
6 2
ravninom: x  y  2z  0 .
Tražena ravnina ima jednadžbu:

 z  z1 diralište  x 1 , y1 , z 1  se određuje iz uslova paralelnosti:
x  x 1 y  y1
E 
6 2
x1 y1  2z 1
6  2  1 Slijedi: x 1  3z 1 , y1  1z1 Uvrštavanje u el. paraboloid daje:
1 1 2
2 2 2 2
x y x y 3 2 1 2
  2z   2z substitute  x 3 z   z   y  2 z
6 2 6 2 2 2
D(3, -1, 1)
3 2 1 2
 z   y  2 z substitute  y
2
z  2 z  2 z 2 0
2 z  2 z solve  z   
2 2 1
E  x  y  2z  2  0
VEZANI EKSTREMI FUNKCIJA

272/431
Odrediti ekstremne vrijednosti zadane funkcije: z  x  2 y uz uvjet x  y  5 .

2 2
Geometrijsko riješenje traži točke gdje valjak presjeca ravninu.Postavljamo uvijet:

F  x  2 y    x 2  y 2  5 . Računamo parcijalne derivacije:
  
x  2 y   x2  y2  5   1  2  x Eksplicitno izvlačenje daje :
x 1 1
x , y
2 
  
x  2 y   x2  y2  5   2  2  y
y
Eksplicitne izraze uvrštavamo u uvjet:
x 2  y2  5
 1   1
2
1
2
Vraćamo se unazad i dobivamo:
      5   
 2     2
 T1  x 1  1; y1  2 
1
1 
2
Da bi znali vrstu ekstrema u ovim stacionarnim
 2    T2  x 2  1; y 2  2 
1
2
točkama moramo uraditi druge parcijalne derivacije.
2  2F  2F 2  12  F 
d2F  dx 2
 2 dxdy  dy T1   1  F  Pr ema (F )
x 2 xy y 2  x2y
2
 
x  2 y   x2  y 2  5   2 

2
x  y
d 2 F  2 dx 2  2 dy 2  2  dx 2  dy 2 
Gore je predstavljen zapis mješovite parcijalne
x
d 2 F derivacije.
0
uvjetni min imum T   1,2,5
 1
Mješovita derivacija T2   2     Pr ema ( )
 2
 

  1  2  x   0 d F  2 dx 2  2 dy 2  2  dx 2  dy 2 
2
x 
yKomplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski idPlošni
2
F  0 integrali
uvjetni maksimum T 1,2,5
273/431
U ravnini 3x  2z  0 , odredi točku za koju je zbroj kvadrata udaljenosti od točaka

A (1,1,1) i B(2,3,4) najmanji.
 x  1   y  1   z  1
AT 
2 2
/
2 2
Neka je T(x,yz) tražena točka .  AT   d   x  1   y  1   z  1

2 2 2 2 2
1
 BT   d   x  2   y  3   z  4
2 2
2
2 2 2
F  d12  d 22    3x  2z 
Fx  2 x  1  2 x  2  3  0 (1)
Fy  2 y  1  2 y  3  0  y2 ( 2)
Fz  2 z  1  2 z  4  2  0 (3)
3x  2 z  0
Ako prvu jednadžbu pomnožimo sa 2 a treću sa 3 da se neutralizira  , nakon uređenja

dobivamo:
4x +6 z -21 = 0 . Iz jednadžbe zadane ravnine slijedi: z = 3x/2. Tako se razriješava
tražena točka T(21/13 , 2 , 63/26 ).

274/431
Traži se crvena točka u zadanoj

ravnini .
Točka A je ispod ravnine a točka B je
iznad zadane ravnine.
Parametar  određuje samo jednu
točku.
x2
Na rotacijskom elipsoidu  y 2  z 2  1 odredi točke P i Q koje su najbliže i najdalje
96
od zadane ravnine : 3x  4 y  12z  288  0 .
3x  4 y  12z  288 3x  4 y  12z  288
d 
4 2  32  12 26
3x  4 y  12z  288  x2 
F     y 2  z 2  1 Tražimo parcijalne derivacije.
26  96 
1

  3 x  4 y  12 z  288 
 x2 
      y2  z2  1  3  26 2  1   x
x  26   96  26 48
1

  3 x  4 y  12 z  288 
 x2 
      y2  z2  1  2  26 2  2  y
y  26   96  13
1

  3 x  4 y  12 z  288 
 x2 
      y2  z2  1  6  26 2  2  z
z  26   96  13

275/431
Točka Q je
najudaljenija točka
elipsoida od zadane
ravnine.
Nasuprot tome, točka P
je najbliža ravnini.
Formiramo sustav jednadžbi

1
72 26
3 2 1 x  (A)
 26    x
=0 (1)
13 
26 48
1 26
1 y  (B)
2 13 
2
 26  2  y 3 26
13 =0 (2)
z 
1 13  (C)
6 2 Ako to uvrstimo u elipsoid (4) slijedi .
 26  2  z
13 =0 (3)  1 
 8 2
2
x 2 2   26 
13
 1 solve     
y z 1 128
96 =0 (4)
2  1 
13   8 2  (D)
 13  26 
 
Ako  ( 1>0) iz (D) vratimo redom u: (A) , (B) i (C) slijedi tocka Q ;
1 1
1 1
2 2
72 26 8 2 3 26 8 2 3
 substitute    26  9  substitute    26 
13  13 13  13 8
1 1 3
1 Točka Q (  9, , )
2 8 8
1 26 8 2 1
 substitute    26 
13  13 8
Traganje za vrstom ekstrema daje sljedeća tablica:

276/431
2   x2 
  3 x  4 y  12 z  288   2 2
  1  

2      y  z  1
x  26   96  48
2   x2 
  3 x  4 y  12 z  288    y 2  z2  1  2 

2     
y  26   96 
 1 
  8 26
 2 2 1 
  26  2  y   0 13
x  13 
1 1
 1    2 0  2   substitute   8 2 97 2 1  0
 48   26   26
>0
  13 78
daje tocku Q , koja je najudaljenija točka elipsoida od zadane uvjetne ravnine.
Podešavanje pogleda kamerom u kome se jasno vidi da je točka P bliža zadanoj ravnini.
x 2 y2
Na elipsi   1 odredi točke koje su najmanje i najviše udaljene od pravca
4 9
3x  y  9  0 .
Ako napišemo formulu za udaljenost točke T(x,y)

od pravca kao:
3x  y  9 3x  y  9
d  i formiramo funkciju;
32  12 10
3x  y  9  x 2 y2 
F     1
10  4 9 
Postavljamo parcijalne izvode i sustav jednadžbi;

 1 
 3 2  =0 4 (1) 3
 2  P( , )
D.CURCIJA
9 4
, MATEMATIKA-III
  5
( Green – Gauss- Ostrogradski 5)
 1 solve   
277/4312  1   4 3 
8   3 2  Slijede stacionarne točke; =0Q  (2) ,
 5 5


 4 2  1
 3 x  y  9  
 x2 y 2 
Da bi znali 3 točkama
2 1
 tip ekstrema    u stacionarnim
 1    10   potražimo
x drugi
x  102  F
2
 2
4 9  F
2 10 2 2
 F
diferencijal: d F  2 dx  2 dxdy  1 2 dy 2 za točku Q
x 2 2 xy y

 3 x  y  9
x y 1 2 2
      1    10    y
y  10  4 9  10 9
2 2
x y
 1 =0 (3)
4 9
Izvlačeći eksplicitno iz (1) i (2) x i y i uvrštavajući u (3) slijede riješenja za  .
Točka Q
1
1 1 1
2
3 10 3 2 2 2 2
 substitute   2   10  2 apscisa točke
5  4 5
1
1 1 1
2
9 10 3 2 3 2 2
 substitute   2   10  2 ordinata točke
20  4 10

2  3 x  y  9  x2 y
2  1
      1    Ako je  
3 2
slijedi
2
x  10 4 9  2
4
2   x2 2  Točke Q
 3 x  y  9 y 2
      1    
2
y  10 4 9  9
 1 
 
 1 2 2
  10    y   0
x  10 9 
1 1
 1    2 0  2    substitute   3 2 13 2
2  2  2
>0 ;uvjetni maksimum,
 9  4 24
Točka Q je najdalja točka elipse zadanom uvjetnom pravcu.

278/431
Odredi najveću i najmanju vrijednost funkcije z  x  y  3xy u pravokutniku

3 3
0  x  2 ,  1  y  2 . Kao ispomoć nacrtajmo mrežu analize i funkciju.
Prikaz funkcije lijevo unutar zadanih

granica i analiza za mrežu dolje. U
točki B je uvjetni maksimum
dok je u točkama A i S2 , uvjetni
minimum funkcije.
B(2,-1); z max  13
A(0,-1); z min  1
S2(1,1); z min  1
Crvene sfere:
Otpadaju iz analiza jer
izlaze izvan mreže
Bijele sfere:
Ne predstavljaju ekstreme
unutar mreže
Žute sfere:
Ulaze u rezultate analize
Krenimo konturom mreže:

AB  a  y  1. z a  x 3  3x  1, 0  x  2
u A  0,1 , z a  1; u B 2,1 , z a  13
z a
 3x 2  3  0  x 1, 2   i
x
B C  b  x  2 , z b  y3  6y  8, 0  y  2
z b
u C 2,2 , z b  4;  3y 2  6  0  y1, 2   2
y
u  
C1 2, 2 , z b  8  4 2  2.36  C1 leži na pravcu BC
C 2 (2, 2 ) , otpada jer je izvan mreže

279/431
C D  c  y  2 , z c  x 3  6x  8 , 0  x  2
z c
u D(0,2) z c  8,  3x 2  6  0  x 1, 2   2
x
u D1  2 ,2  z c  2,36 , D 2 ( 2 ,2) otpada
DA  d  x  0 , zd  y 3
za  1 y  2
z d
 3y 2  0  y  0, u S1 (0,0) zd  z  0
y
Analiza unutar mreže:
z  x 3  y 3  3xy
x1  0 x2  3
z
 3x 2  3y  0 yx 3x  3x  0
2
y1  0 y2  1 S1 (0,0) S2 (1,1)
x
z 2  1 min imum
z
 3y 2  3x  0
y
Dokaz da je u S2(1,1) minimum:

2
2
 x3  y3  3xy  6x d2F  6  0
x
u S2

2
2
 x3  y3  3xy  6y min imum
y
  3y2  3x  3
x
_----------------------------------------
( 6 x  2 3  6 y ) substitute  x 1  6 y
( 6 y ) substitute  y 1  6
Odredi singularne točke zadane krivulje u ravnini; x 4  y 4  8x 2  10 y 2  16
Ako pomoću solvera zadanu krivulju izrazimo eksplicitno preko x da bi je mogli ucrtati
u ravninu , imamo četiri grafa od kojih su dva u parovima. U sva četiri slučaja nije
vidljiva singularna točka , već samo u: T 1(2,0) i T2 (-2,0). Prednost, dakle , treba dati
zelenom i tamno-plavom grafu jer u tim



1 
2
spomenutim
 4 4 točkama
2 3
2, grafovi funkcije
x  y  8 x  10 y  16  4 x  16 x
1 šiljku.Radi se dakle o dvostrukoj singularnoj
teže 
   x
 5   9  x4  8 x2  točki.
2
    x4  y4  8 x2  10y2  16  4y3  20y

 1
y
 2
 
1
  T1  2,0 i T2   2,0  stac. t.
 

2   
2
4
5  9  x  8 x  
x  y  8 x  10 y  16 solve  y  
   
4 4 2 2
 1  T3 0, 5 T4 0, 5 ne leže u zadanoj
 2 
 1  krivulji pa ih odbacujemo.
  
 2
 5  9  x4  8 x2   
Komplanacija,Volumeni,  Radnja,Linijski 1
 i Plošni
T1 i T2integrali
su zapravo singularne točke.
 
  1 
2
   
2
5  9  x4  8 x2  
  
  
280/431
r0  t 0  s 02  ? ..................................................................................................
r0  Fxx
S0 = Fxy
  4x3  16x  12x2  16 r1 =r2 = 32
x s1 = s2 = 0
t0 =Fyy
  4y3  20y  12y2  20 t1 = t2 = -20
y
  12x2  16  0
y
r0  t 0  s 02  32 *   20  0  640  0 Obje točke dvostruke.
Odrediti singularne točke za krivulju : y  sin x .

2 3

281/431
Singularne tocke
1
0.67
0.33
3
( sin( x) )
0
3
 ( sin( x) )
0.33
0.67
1
0 0.7 1.4 2.1 2.8 3.5
x
F  sin 3 x  y 2  0
Fx  3sin 2 x cos x  0 sin 2 x  0 x 1  k

Fy  2 y  0 cos x  0 x2   2k  1 k  0,1,2,3...
2
y0 sin gularna tocka je T k,0
r  3    sin x  sin 2x  cos x ..........................r  0
2
s  0..................................................................s  0
t  2................................................................t  2
r  t  s 2  0................................Šiljak prve vrste
Odredi singularne točke krivulje x 2 y 2  x 2  y 2  0

Pomoću solvere pronažemo eksplicitni izraz za y da bi graf mogli uctrati u ravnini.
 1
 x
 1
 
 2   
2
 2 2 2 2 
x  y  x  y solve  y  
x 1 
 1 
  x
1
 
 
2
 2 
 x 1 
Singularna tocka
10
1
x
1 0
 x21 2
5
10
10 5 0 5 10
x
282/431
F  x 2 y 2  x 2  y 2 .......................slijede derivacije
Fx  2xy 2  2x  0
Fy  2 yx 2  2 y  0
.......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ...
2x 3  2x  0
yx 2 x ( x 2  1)  0
x 1  y1  0.......... ....x 2 ,3  y 2 , 3  1
T (0,0) je sin gularna tocka
.......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ...
r  2y 2  2 r0  2
s  4xy s0  0
t  2x  2 2
t 0 ` 2
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
r0  t 0  s 02  4  0 izolirana tocka u T 0,0
1.str.133
To je vidljivo i na grafičkom prikazu.
1.

283/431

284/431
NASLOVNICA

285/431
REKTIFIKACIJA KRIVULJE (L)....(2D)- JEDNADŽBE
Jednadžba krivulje je zadana u pravokutnim kkordinatama
y  y( x )
x  x ( y)
b
L   1   y( x )  dx
2
a
d
L   1   x  y   dy
2
Jednadžba krivulje je zadana u parametarskom obliku
x  x(t)
y  y( t )
t2
t1  t  t 2
L  x  2
  y  dt
2
t1
Jednadžba krivulje je zadana u polarnim koordinatama
    
2
L   2           d
2
1

286/431
VOLUMEN ROTACIONIH TIJELA (V)....(3D)- JEDNADŽBE
y  f (x)
1. b
V    y 2 (x)
a
x  f ( y)
d
V    x 2 ( y)dy
c
x  x(t)
2. t1  t  t 2
y  y( t )
t2
V    y 2  t  x  t  dt
t1
3.     
2  3
V        sin d
2
3  1
ODREĐIVANJE POVRŠINA ROTACIONIH PLOHA (S)......(3D)

287/431
1. y  f (x ) Rotira oko osi X

b
S  2  f ( x ) 1   f ( x )  dx
2
2. x  ( y) Rotira oko osi Y

d
S  2  ( y) 1    y   dy
2
t2
x  x(t)
S  2  y( t )  x  t     y t   dt
2 2
3. t1  t  t 2
y  y( t ) t1
4.      Rotira oko polarne osi X

2
S  2   sin   2     d
2
1
  ( ) Rotira oko polarne osi Y
2
S  2   cos   2     d
2
1
ODREĐIVANJE POVRŠINE u 2D
y  f (x)
1. x  ( y)

288/431
b
S   f ( x )dx
a
d
S    y dy
c
x  x(t)
2. t1  t  t 2
y  y( t )
t2
S   y( t ) x  t dt
t1
3.     
1 2
S       d
2
2 1
Izračunaj integral:

289/431

290/431
VOLUMEN nastao rotacijom
1) Zadatak: Odredi volumen rotacijskog tijela koje nastaje rotacijom ograničenom sa
krivuljom x 2   y  2   1 oko ose x.
2
Rotacija nastalog tijela je torus.

291/431
 
1 1
2
V    2  1  x 2 dx    (2  1  x 2 ) 2 dx 1
1 1 
  dx 
2 1

  2 
1 1  x dx  
2 2
 2
 2  1  x 2
1 x 2
1
1
1
4 * 2  1  x 2 dx  8 *  / 2  4 2
1
2.5
2
2 1 x
2
2
2 1 x
1.5
1
1 0.5 0 0.5 1
x

292/431
Zadatak 2) Odredi volumen rotacijskog tijela koje nastaje rotacijom
x 2  y 2  r 2 oko ose x.
Rotacija nastalog tijela je kugla.

293/431
1.Naći zapreminu tijela koje nastaje rotacijom elipse 2x 2   y  2   2

2
oko ose x.
x 2  y  2
2
 1
1 2

294/431
V = 55,8309 približno
Proračun:
y2 2  2x 2
V  V1  V2
 
1
2
V1    2  2  2 x 2 dx
1

295/431
1 1

2  
 2
2 32 2
 2  2 x dx   2 2  
 3
1
 
1 2
V2     2  2  2x 2 dx
1
1 1

2  
 2
2 32 2
 2  2 x dx   2 2  
 3
1
V  (
32
3
 2 2 * 
32
3
 2 2 *  )  2 2  2 2 *  2  55,830  
Površina rotacijskog tijela iznosi približno 96,0120
2)Izračunaj duljinu jednog luka cikloide , x = a(t-sint) , y = a(1-cost) , 0  t  2

296/431
Pojašnjenje zapisa računanja: 1- cos(t) = 2 sin2(t/2)

a  3 da bi se mogla
nacrtati
CIKLOIDA y ( t )  a ( 1  cos ( t ) )
x( t )  a ( t  sin ( t ) )
10
y ( t) 5
0
20 0 20
x( t )

297/431
Napomena uvijek se kod rektifikacije traži jedan (korak) luk krivulje od 0 do 2 kao i
kod rotacija tijela, ako nije izričito zadano drugačije.
3) Naći dužinu luka krive: x = a(2cost - cos2t) ; y = a(2sint - sin2t)
KARDIODA uzeto je a = 2 , da
bi se nacrtala
x( t )  2( 2 cos ( t )  cos ( 2 t ) )
y ( t)  2 ( 2 sin ( t)  sin ( 2 t) )
10
y ( t) 0
10
10 5 0 5
x( t )
Kompjutersko riješenje
x( t )  a ( 2 cos ( t)  cos ( 2 t ) ) y ( t )  a ( 2 sin ( t )  sin ( 2 t ) )
d
x( t)  a [ ( 2)  sin ( t )  2 sin ( 2 t ) ]
dt
2 2 2 2 2 2
[ a [ ( 2)  sin ( t )  2 sin ( 2 t ) ] ]  [ a ( 2 cos ( t )  2 cos ( 2 t ) ) ]  a  [ ( 2)  sin ( t )  2 sin ( 2 t ) ]  a  ( 2 cos ( t )  2 cos ( 2 t ) )
2 2 2 2 2 2 2
a  [ ( 2)  sin ( t)  2 sin ( 2 t) ]  a  ( 2 cos ( t)  2 cos ( 2 t) ) simplify  8 a  8 a  sin ( t)  sin ( 2 t)  8 a  cos ( t)  cos ( 2 t)
d
y ( t)  a ( 2 cos ( t )  2 cos ( 2 t) )
dt
1
1
2

S  
2 2 2
8 a  8 a  sin ( t)  sin ( 2 t)  8 a  cos ( t )  cos ( 2 t) d t  8 a  2 2
4
2

0
298/431
Ako kardiodu prevedemo u polarne koordinate tada ona glasi :
  a  2  2 cos   
  ( 2)  a sin  
d
d
1
2 1

        
 a  2  2 cos    2  ( 2)  a sin  2 d  4 a2  16 2 2

0
RIJEŠENJE
90
120 8 60
6
150 30
4
2
2 ( 2 2 cos ( ) ) 180 0 0
210 330
240 300
270

U polarnim koordinatama je lakši integral za izračunati.

2 2
a  2  2 cos      2 a sin   simplify  8 a  8 a  cos  
2 2

299/431
4.Odrediti volumen rotacionog tijela koji nastaje rotacijom krivulje

y= sinx , oko ose y , za 0  x  /2 .

300/431
1 1
V    x 2  y  dy     arcsin y  dy
2
0 0
1 
arcsin y 

  y arcsin y  
2 1
0  2  y dy 
0 
 1  y 2

   2
 

1
1
    2  1  y 2 arcsin y 0   dy  
 2  0 
 2

   2
4 
Napomena ; Pazi na parcijalnu integraciju i granice integrala po osi y

sin(1.57079... rad) = 1.0

301/431
5a).Astroida rotira oko osi X. Odrediti površinu rotacijskog tijela

x = acos3(t)
y =asin3(t)
Astroida u parametarskim koordinatama (a = 1)

1
3
sin( t ) 0
1
1 0 1
3
cos ( t )
2 jednake površine osno
simetrične u odnosu na osu y ili u odnosu na osu x.
Rotirana astroida oko ose x.

302/431
Riješenje;
x  a cos 3 t
y  a sin 3 t
dx
 3a cos 2 t sin t
dt
dy
 3a sin 2 t cos t
dt
2 2
 dx   dy 
y( t )       3a sin t cos t sin t  sin t cos t 
2 3 4 2 4 2
 dt   dt 
3a 2 sin 3 t sin t cos t  3a 2 sin 4 t cos t
/2
S  2 * 2 * 3 * a 2  sin 4 t cos tdt   sin t  z, cos tdt  dz

0
/2
sin t
5
12 2
12a 2  a
5 0
5
Napomena ; ispred S se množi sa 2 jer imamo 2 jednake površine u odnosu na osu y.
Zadatak 5b). Odrediti veličinu površine5 P koju ograničava astroida:

x = acos3t , y = bsin3t (a, b >0) ( U odnosu na gornji zadatak ab)
Riješenje: Kriva je simetrična u odnosu na koordinantne ose. Ona seče x osu u tački za
koju je t = 0 , tj, u tački a. Kada x varira od 0 do a , tada t varira od /2 do 0. Zbog
spomenute simetričnosti računamo ¼ površine.
1 a 0
3ab  / 2
P   ydx  3ab  sin t cos tdt 
4 2
 sin 2 2 t  1  cos 2 t  dt 
4 0 /2 8 0
3ab   / 2 2 /2
 3
   sin 2 tdt   sin 2 t cos 2 tdt   ab
2
8  0 0  32
3
P  ab
8
5
Ovdije astroida ne rotira

303/431
4
U odnosu na zadatak 5a) da bi se
2 nacrtao graf uzeto je u
parametarskom zapisu
3
a=2
3 sin( t ) 0
b=3
Iako je graf izdužen uzduž osi x , on i
2 dalje posjeduje naznačenu
simetričnost.
4
2 1 0 1 2
3
2 cos( t )
Bernulijeva lemniskata u polarnim koordinatama;
 2 = a2cos(2)
90 90
120 60 120 60
0.8 0.8
150 0.6 30 150 0.6 30
0.4 0.4
0.2 0.2
1 cos( 2 ) 180 0 1 sin( 3 ) 180 0 0
210 330 210 330
240 300 240 300

270 270
 
Grafički prikaz za a = 1. RUŽA SA TRI LATICE

RUŽA SA DVIJE LATICE
PRELAZAK U POLARNE KOORDINATE
Lik je omeđen krivuljom

 x 2  y 2  3  4a 2 xy x 2  y 2 
Odrediti površinu omeđenu ovom krivuljom.

304/431
Vršimo prelaz u polarne koordinate x = cos , y = sin .
 6  4a 2  4 cos  sin  cos 2

 2  2a 2 sin 2 cos 2  a 2 sin 4
   a sin 4
/4
1 2 /4 1
S  4S1  4 a  sin( 4)d  2a 2 cos 4  a2
2 0 4 0
90
120 60
0.8
150 0.6 30
0.4
0.2
1 sin( 4 ) 180 0 0
210 330
240 300
270

Ruža sa 4 latice radijusa  = 1 (0.2 , 0.4, 0.6, 0.8, 1.0)

Napomena ; sve 4 latice imaju istu površinu. Prva latica prekriva polarni ugao od 0 do
/4 .
KRUŽNICA ZADANA PARAMETARSKI u DECARTESOVOM SISTEMU

i u POLARNOM SISTEMU
a) ANALITIUČKI u DECARTESOVOM SISTEMU

 x  3 2
  y  4  2
2
S(3,4)....r  2

305/431
b) PARAMETARSKI u DECARTESOVOM SISTEMU

x 2 cos t  3
y 2 sin t  4
2 sin( t )  44
2
1 3 5
2 cos( t )  3
c) ISTA KRUŽNICA u POLARNIM KOORDINATAMA
x 2 cos 
y 2 sin 

306/431
Obratiti pažnju kako je obilježen radijus kružnice u polarnom sustavu.Pomak

središta kružnice nije bitan jer ona ima u integraljenju istu površinu i opseg kao i u
Decartesovom sustavu.
Drugi položaj kružnice u polarnom sistemu opet ništa ne mijenja u komplanaciji i

rektifikaciji krivulje.
IZVODI VOLUMENA
Lik je omeđen parabolom y = 4 - x2 i osi X a rotira oko pravca x = 3. Izračunati

volumen rotacije.

307/431
Napomena ; Crveno – parabola koja rotira oko osi x = 3 , plavo- crtkano zarotirana
parabola na desnoj strani.

308/431

309/431
RIJEŠENJE:
R 3 x
r 3 x

dV  R 2 dy  r 2 dy    3  x    3  x  dy  12xdy
2 2

dV  12 4  ydy
4 0
V  12  4  ydy  8  4  y 3
 64
0 4
Lik omeđen jednim lukom cikloide; x = r(t-sint) y = r(1-cost) i osi X , rotira oko ose X.
Naći volumen rotacijskog tijela?(Graf cikloide je na stranici 13.)
2
V    y 2 ( t ) x ( t )dt
1
d
[ r ( t  sin ( t) ) ]  r ( 1  cos ( t) )
dt
2 
 2 2 3
  [ r ( 1  cos ( t) ) ]  ( r  r cos ( t) ) d t  5   r

0

  [ r ( 1  cos ( t) ) ]  ( r  r cos ( t) ) dt   r t  3 r sin ( t)  3 r   cos ( t)  sin ( t)   t   r   cos ( t )  sin ( t)   sin ( t )   r
 2 1 1 1 2 2 2
  2 2  3 3 
x 2 y2
Lik omeđen hiperbolom   1 , osi X i pravcima y = b i y = -b , rotira oko osi Y.
a 2 b2
Naći volumen rotacijskog tijela?

310/431
Riješenje:
b

   y 2 
a  1    d y  8   b  a2
2
 
   b 2  3
   
b
Grafički prikaz:

311/431
CIKLOIDA rotira oko ose X , povrsina rotacije je = ?
y  1  cos ( t)
x  t  sin ( t)
d d
( 1  cos ( t) )  sin ( t) ( t  sin ( t) )  1  cos ( t)
dt dt
Rotacija oko osi x
1
2

2
 2
( 1  cos ( t) )   ( 1  cos ( t) )  ( sin ( t ) )
2 32 2
 dt    4
 3
0
1
1
 2
  2 2 1 2 ( 2  2 cos ( t) )
 ( 1  cos ( t) )   ( 1  cos ( t) )  ( sin ( t) )  d t  3  ( cos ( t)  5)  4  sin ( t)  ( 1)  cos ( t)

1 1
 2
( 1  cos ( t ) )   ( 1  cos ( t ) )  ( sin ( t ) )
2 2 2
 simplify  ( 2  2 cos ( t) )  ( 2  2 cos ( t) )  cos ( t)

312/431
x2 3
Lik omeđen lukom parabole y  i pravcem y   x  rotira oko osi X.
2 2
Izračunati rotacijski volumen ?
20
18
16
14
2 12
x
10
2
8
3
 x 6
2 4
2
0
2
4
6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4
x
3D pogled odozdo ili sa približno negativne apscise.
Riješenje:

313/431
1 1
 
 2   x4 
  x  3
dx      d x  272 
 

  2 
 4 15
3 3
Lemniskatu  x 2  y 2   2a 2  x 2  y 2  prevesti u polarne koordinate.

2
Smenom  x   cos , y   sin 

Riješenje: Postaje    2a cos 2
2 2
Graf se prikazuje za a = 2.

314/431
OVOJNICE (ANVELOPE)
Odredi familiju ovojnica pravca y  2  m  x  m , gdje je m parametar.

2
350 Slika lijevo:

Grafički prikaz ovojnice za:
3
4
x 300 m  0,1,2,3,4
 27
16
2 x 1 250
4 x 16
6 x 81 200
 2 x 1
 4 x 16 150
 6 x 81
100
8 x 256
 8 x 256
50
0
50
10 0 10
x
F  2mx  m 2  y  0 (1) 
F x
 2 x  4m 3  0 (2)  m   3 
m 2
x x4
slijedi (1)  23 x3 y0
2 16
3 x 27
  x  3  y    x 4  y3
2 2 16
27  x  16  y  0 jednadžba ovojnice
4 3

315/431
a2
Odredi ovojnicu za familiju kružnica :  x  a   y 2 
2
gdje je a parametar.
2
a2
F   x  a   y 2   0 (1)  Slika anvelopa zadane
2
2 kružnice za a:
F a  1,2,...  6,7
 2 x  a   a  0  a  2x 
a
izraz (1) daje y   x ovojnica
40
4 x
30
 4 x
a
Odredi ovojnicu
1 familije pravaca y  kx  , gdje je k parametar dok je a konstanta.
x 4
1 20
a
F  kx  1 y  0 (1) 
k
 x
F a1 10 a
x 2 0  k 
k k x
1
2 x a x
2  x  a y
Uvrštenje u (10) x a
1 2 ax  y  y 2  4  a  x ovojnica
 2 x
2
10
1
3 x
3
20
1
 3 x
3
30
40 Radnja,Linijski i Plošni integrali
10 0 10
x
316/431
Grafički prikaz ovojnica

familije pravaca oko parabole:
y 2  4a  x
a 1
Parametar pravca k,
k  1,2,3
Odredi ovojnicu familije parabola y  a  x  a  .

2
F  ax  a 2  y 2  0 (1) 
F x
 x  2a  0  a 
a 2
2
x x
Uvrštenje u (1) y2   y ovojnica
4 2
Slijedi grafički prikaz familije ovojnica.

317/431
x
2
4
x
2
x 1
2
 x 1
2 ( x 2)
0
 2 ( x 2)
3 ( x 3)
 3 ( x 3) 2
4 ( x 4)
 4 ( x 4)
4
6
10 5 0 5 10
x
x 2 y2
Odredi ovojnicu familije elipsa 2  2  1 konstantne površine S.
a b
S
S ab  b
a
x 2 a 2  2  y2
F  1 0 
a2 S2
F 2x 2 2a 2 y 2 Sx .
 3  0  a2   
a a S2 y
yx 2 Sx 2 y 2 S 1
  1  y  ovojnica
Sx yS2 2 x

318/431
0.5
x
0.6
 0.5
x
2
1 x
 0.4
4 16
2
1 x
  1
4 16
0.2
2
1 x
 1
9 81
2
1 x
  1 0
9 81
2
1 x
 1
16 256
0.2
2
1 x
  1
16 256
2
1 x
 1 0.4
25 625
2
1 x
  1
25 625
0.6
10 5 0 5 10
x
1 1 1 1
Ovojnica familije elipsa. S   a  2,3,4,5 b  , , ,
2 3 4 5

319/431
VEKTORSKA ANALIZA – SKALARNO POLJE
 U  U  U 
gradU  i j k
x y z
Izračunaj gradijent zadanog polja u zadanoj točki polja. U  x  y  z u točki

2 2 2
T1  2,2,1 .
  
gradU  2 x i  2 y j  2zk derivacija polja
  
 gradU 1  4 i  4 j  2k
 gradU  1
 16  16  4  6
4 2 2 1
cos    cos    cos  
6 3 3 3
U  x 2  y 2  z 2  3xyz , T 2,1,1 . Odredi također u kojim je točkama polja gradijent

okomit na osu Z, au kojim je jedanak
 nuli. 
gradU   3x 2  3yz  i   3y 2  3xz  j   3z 2  3xy  k derivacija polja
 
 gradU  1  9i  3 j  3k uvrštenje toč. T
 gradU  1  81  9  9  3 11
3 1
cos   cos   cos   
11 11

cos   0 uz k
Ako je gradU okomit na os Z 3z 2  3xy  0
z 2  xy  z   xy U okomito
 Z
3x  3yz  0
2
(1) x /3
gradU  0 ako je 3y  3xz  0
2
(2) y / 3 pomnožimo
3z  3xy  0
2
(3) z/3
Slijedi: x  y  z  xyz .
3 3 3
Given
3
x  y z 0
3
y  x z 0
3
z  x y 0
 0 1 1 13 1 1 1 1 1 i i i i i i i i 
x
x ( x yyz z) 0  (01) 1 z1 i i 1 1 i i i x3i  xi 2 zi 
Find 3
1 1 x1 z1 
 y 
 0 1 1 i i 1 1 i i 1 1 1 1 i i i i 
Ili: y 3  xz  0 (2)  
x9
z  xy  0
3
(3)  xy  y  x2  i td.
y3
 1  16 
Odredi točku u kojoj je gradijent polja z  ln x   jednak i  j.
 y 9
  ln x  1    1 1 y
    simplify 
1 x y  1
x   y 
x
1 x
y
y Radnja,Linijski i Plošni integrali
320/431
y  1  16 
gradz  i 2 j i  j
xy  1 xy  y 9
y 1 16
 1 (1)  (2)
xy  1 y xy  1 9
1 16 3
xy  1  y   y1, 2  
y y  9 4
y1 1 7 1 3  7 3
x1   x2  T1 (  , ) T2  , 
y1  1 3 3 3 4  3 4
Odredi najvći uspon plohe z  x 2  4 y 2 , u točki T ( 2,1,8) .

 
gradz  2 x i  8 y j derivacija
 
 gradz 1  4 i  8 j
 grad 1  16  64  80  8.94427191
4 8
cos      63.43490 , cos   0.894427191
80 80

321/431
Rezultati izračuna govore: Idemo li iz točke T (2,1,8) za jedinicu pod kutem od

63,435 stupnja u odnosu na os X maksimalna promijena kote z zadane plohe iznosit će
8.94427191
8.94427191. pa je to kut najvećega uspona plohe. tg 
1
Slijedi   83.620 . Na gornjoj slici je pronađena kota za  cos  ili tg / 10 .
0
R R 3
Odredi kut dviju ploha u zadanoj točki: T ( , ,0)
2 2

322/431
Valjak x 2  y 2  R 2 i Sfera  x  R   y 2  z 2  R 2
2
Obilježimo zadane plohe kao nivo plohe polja:

G G G
G  x 2  y2  R 2  2x  2y 0
x y z
H H H
H   x  R   y2  z2  R 2  2 x  R   2y  2z
2
x y z
 G   G   G 
  R   R 3   0
 x  x  R  y  y  R 3  z  z  0
2 2
 H   H   H 
   R   R 3   0
 x  x  R  y  y  R 3  z  z  0
2 2
gradG  gradH  R 2  3R 2 2R 2 1 
cos      
gradG  gradH R 2  3R 2  R 2  3R 2 4R
2
2 3
gradG  gradH    R 2

 R 3  2
 R 2  3R 2
  
gradG  gradH  R  R 3   R  R 3   R 2  3R 2 Skalarni  produkt
Pokaži da su plohe ortogonalne to jest da se sijeku pod pravim kutom.

Sfera x 2  y 2  z 2  ax Sfera x 2  y 2  z 2  by
 a  2 , b  4 prilikom mod eliranja

323/431
G G G
G   x  a / 2  y 2  z 2  a 2 / 4  2 x  a / 2   2y  2z
2
x y z
H H H
H  x 2   y  b / 2  z 2  b 2 / 4  2x  2 y  b / 2   2z
2
x y z
Neka je točka T(1.6, 0.8 , 0) :
2 2
( x  1)  y  z  1 solve  z
2 2  2  2x  y2
 x
  x   y  4 y
2 2 2 2 2 2
x  ( y  2)  z  4 solve  z
 1
 
 1  1  1  4 y 2  8 y
2 2
  2


  2 2 2  
x  2 x  y   x  y  4 y solve  x  
2

1
 
1 1 2
 2  2  1  4 y  8 y   2

 
1
1

1  2
 1  4 y  8 y  2 substitute  y 0.8  1.6000000000000000000
2 2
T ( 1.6 0.8 0)
gradG  gradH   1.2  1.6  0   3.2  2.4  0   0 Skalarni produkt

gradG  1.2 2  1.6 2  0 2  gradH  3.2 2    2.4   0 2  16
2
4,
gradG  gradH 1.2  3.2  1.6  2.4 0 

cos     
gradG  gradH 8 8 2
z  x 2  xy  y 2  4 x  2 y
Odrediti stacionarne točke polja: .
z  x 3  y 3  3xy

324/431
 
grad  z   2x  y  4 i   2y  y  2 j usmjerena derivacija
x2
z 2x  y  4  0
 2x  y  4  0 y0
x
2y  x  2  0 T(2,0)
z
 2y  x  2  0
y
Stacionarna točka T(2 , 0) Stacionarne točke T 1(0,0) i T2(1 ,1)

 
grad  z  (3x  3y) i   3y  3x  j
2 2
usmjerena derivacija
T1  0,0
z 3x  3y  0
2
 3x  3y  0
2
T2 (1,1)
x
3y 2  3x  0 3 3
f( x y  z)  x  y  3 x y
z 2  d f( x y  z) 
 dx 
 3y  3x  
y Grad( f  x y  z)   d
f( x y  z) 
 dy 
 
 d f( x y  z) 
 dz 
 3 x2  3 y 
 
Grad( f  x y  z)  
3 y  3 x 
2
 
 0 

325/431
Izračunaj usmjerenu derivaciju z  arctg( xy) u T(1,1) u smjeru raspolovnice prvog

kvadranta:   
  1i  1 j i j y  x 
s  1i  1 j s0   gradz  i  j
12  12 2 1  x 2y2 1  x 2y2
1 1

( atan ( x y ) ) 
y  gradz T
i j
2 2
2 2
x 1  x y  
z  i  j  1  1   1 1 2
(  ) Usmjerena    i  j  
 2  
 s0  2  2  2 2 2 2 2
 x
( atan ( x y ) )   z 
Usmjerena

y 1  x y
2 2  
 s

  s0   gradz  T
 0 
Izračunaj usmjerenu derivaciju z  ln  e  e  

x y
u T(0,0) u smjeru .
  
s0  cos   i  sin   j
ex  ey  1 1
gradz  x i  j u T (0,0)  gradz  i j
e  ey ex  ey
T
2 2
Usmjerena  
 z    i  j cos   sin 
    (cos   i  sin   j)  
 s  2 2
 0 
 ln ex  ey   
x
 e
x x y
e e
 ln ex  ey   
y
 e
y x y
e e

326/431

327/431
x 1 3
Izračunaj usmjerenu derivaciju z  arctg  u T( , ) koja leži na kružnici
 y 2 2
x 2  y 2  2x  0 u smjeru te kružnice.
Iz zadatka se zaključuje da se derivacija traži u smjeru tangente u točki T kružnice.

1 x 3
y  tg  yT  tg T   je  T  300
y 3
   T  1800  2100
   3  1 
s0  cos 2100  i  sin 2100  j   i  j
2 2
y  1   
gradz   i j  gradz T   3  i  1  j
y  y 
2 2
2 2
(1  2 )  x 2 1  2   x
x  x 
Usmjerena
 z   3  1   3 1  3 1 1 Skalarni
       i   j       j    
 s  produkt
 0  2 2   2 2  4 2 2
  atan y    y
  x
x     y 
2
2
x 1
 2
 x 
  atan y    1
  x
y     y 
2

x 1 
 2
 x 
Odredi kut što ga u točki T(3,4)zatvaraju gradijenti polja.
z x 2  y2 i u  x  3y  3xy .

328/431
x  y 
gradz  i j
x 2  y2 x 2  y2
 3y    3x  
gradu   1  i   3  j
 2 3xy  
 2 3xy 
3 4
gradz T  i  j
5 5
 9
gradu T  2 i  j
4
3 2  4  9 6 9
       
ab  5 1   5 4  5 5
cos    
ab 2
 3  4
2 2
 2   9
2
81

          1 4 
5  5 1  4  16
12
cos     0,199    1010 30
5 145
Odredi točke u kojim je modul gradijenta polja z   x 2  y 2 

3/ 2
jednak 2.
2 
 
 2 2 3
 x y   3 2
 x y  2x
2
x 1
2

 2 2 3
x y  
2
  x2  y2 3  3 2
 x y  2y
2
y 1
2

 2 2 3
x y  
1
2 2 2

 3 2  
 x  y  x  
2 2 3  2   2 2 2
 x  y  y  3  x  y 
2 2    
 1   1 
 2   2 
  2 2 3
     2 2 3   
 x  y    x  y  
2
3   x2  y2   2  x 2  y2 
3
Odredi za polje : U  2 y 2  z 2  xy  yz  2x , stacionarne točke.

Given
   0x  1 y  2 0
gradU    y  2 i   4 y  x  z  j   2z  y  k
4 y  x  z 0
0x  y  2z 0
7
Find( x y  z)   2 
 
Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali 1
329/431
U
 y  2  0
x
U
 4y  x  z  0
y
U
 2z  y  0
z
Stacionarna točka je :
T (7, 2, 1). Pokušajmo je izolirati u grafičkom prikazu:
2
z 2 z  2 2.5
3
0 1 2
z
Ako stavimo u U , x = 7 , y = 2
jasno izoliramo stacionarnu
točku po z , u z = 1.
Ako stavimo z = 1 , u kontur
plotu jasno izoliramo x = 7, y = 2.
Izračunaj derivaciju zadanog polja u zadanom smjeru: U  x  y  z u točki P(1,-1,3) u

2 2 2
smjeru točke Q(0, 1,1).

x 1 y 1 z3
PQ   
0  1 1    1 1  3
x 1 y 1 z  3
PQ   
1 2 2
   
s  1i  2 j  2k

330/431
     
      i  2 j  2k  i  2 j  2k
s   i  2 j  2k  s0  
  1   2     2
2 2 2
3
  
gradU  2 xy 2 z 2  i  2 yx 2 z 2  j  2zx 2 y 2  k
 
  
gradU P  6 3 i  3 j  k
   
U
Usmjerena
     
  2  i  2 j  2k  3 i  3 j  k  2  3  6  2   22
 s0
U
Usmjerena

  s0  gradU P
 s0
VEKTORSKA ANALIZA – VEKTORSKO POLJE¸
Vektorsko polje određeno je vektorskom funkcijom točke T prostora kao:

      
v  v(T )  v( r ), r  x i  y j  zk je radijvektor tocke T
   
u prostoru v  v x ( x , y, z ) i  v y  x , y, z  j  v z  x , y, z  k
To su prostorne krivulje koje imaju za tangentu u svakoj točki zadanog polja
vektor koji pripada toj točki.
   
v  vx i  vy j  vzk
Diferencija ln a jednadzba za to polje glasi
diferencij a ln e
dx dy dz
  1 a to je sustav dvije jednadzbe
vx vy vz
dy v y dz v z
2   slijede 2 tražene funkcije
dx v x dx v x
y  y x  z  z x 

331/431   

Odredi vektorsku krivulju zadanog polja: v  a  i  b  j  c  k , to je polje konstantna
vektora.
dx dy dz dy b dz c b c
      dy  dx dz  dx 1
a b c dx a dx a a a
y
b
 dx  y 0 
c
z   dx  z 0 z0 i y0 konst. int egracije 
a a
b c
y x  y0  z  x  z0
a a
y  y0 x z  z0 x y  y0 z  z0
      P
b a c a b c
.......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ..
dx a dz c
  okrecemo 1
dy b dy b
a c
dx 
b
 dy  x 0 dz 
b
 dy  z 0 dx dy
 
dy b

a b dx a
a c
x y  x0 z y  z0 dx dy dx a
b b   
a b dy b
x  x0 y z  z0 y x  x0 z  z0
     Q
a b c b a c
x  x0 y  y0 z  z0
iz  P  i  Q slijedi  
a b c
Riješenja su vektorske krivulje, koje su pravci i koji su paralelni sa zadanim vektorom.

332/431  

Odredi vektorsku krivulju zadanog polja: v   y  i  x  j , to je ravno polje gdje je
 konstanta.
dx dy

vx vy
dx dy dy x
  ili 
y x dx y
ydy   xdx
y2 x2 R2 R2
  kons tan ta int egracije
2 2 2 2
x 2  y2  R 2
Napomena: Konstanta integracije se naslutila ili bolje rečeno podesila prema izlaznom
riješenju diferencijalne jednadžbe , jer su vektorske krivulje koncentrične kružnice sa
središtem u ishodištu koordinatnog sustava.
DIVERGENCIJA I ROTOR VEKTORSKOG POLJA

Vektorsko polje čine sile F , koje su obratno razmjerne s kvadratom udaljenosti
njihova hvatišta od ishodišta koordinatnog sustava O i usmjerene su prema O . Odredi
divergenciju i rotor toga polja sila?
Vektorsko polje i sustav sila u proizvoljnoj

točki T(x,y,z).

 
  k  k    k r
F  F  F0   2  r0   2 cos   i  cos   j  cos   k   2  
r r r r
k x  y  z   x  y  z  
  2   i   j   k    k 3  i  3  j  3  k 
r r r r  r r r 
Ovdje je k koeficijent razmjernosti dok je r x 2  y2  z2 Dalje računamo:

333/431
x y z
vx  k 3 v y  k 3 vz  k 3
r r r
r 2x
v x r 3  x  3r 2  r 3  3xr 2 
2 r   k r  3x
2 2
 k x   k
x r6 r6 r5
v y r 2  3y 2 v z r 2  3z 2
 k   k
y r5 z r5
 3r 2  3r 2
divF   0
r5
Zadano polje sila je solenoidalno.

Slika dolje : Prostorna sila F , sa svojim pripadnim kutovima u prostoru.
y z
v z v y z  3r 2  y  3r 2 
  k r k r  k 3yz  3yz  0
y z r6 r 6
r5
v x v z v y v x
 0  0
z x x y

rotF  0

Polje je potencijalno , (konzervativno)
 pa je i harmonično.U točkama osi Z polje sila F
nije određeno jer je za x = 0 i y= 0 F   .
Odredi divergenciju i rotor zadanih polja.

   
v  x  i  y  j  z  k.
 v x v y v z
div  v    111 3
x y z

334/431
  
i j k
     z y   z x   y x 
rot  v   i    j    k     0
x y z   y z   x z   x y 
x y z
     
x i  y j  zk  r div  r  3 rot  r  0
Polje radijvektora je bezvrtložno pa je potencijalno.
ROTOR
 x
A ( x y  z)   y 
 
z
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
 dy 2 dz 1
 
Curl( A  x y  z)   d
A ( x y  z)  A ( x y  z) 
d
 dz 0 dx 2 
 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
1 dy 0
 dx 
0
Curl( A  x y  z)   0 
 
0
 x
A ( x y  z)   y 
 
z
DIVERGENCIJA
d d d
Div( A  x y  z)  A ( x y  z)  A ( x y  z)  A ( x y  z)
dx 0 dy 1 dz 2
Div( A  x y  z)  3
Div( A  1  1  1)  3
Odredi divergenciju

i rotor

zadanih polja
v   y2  z2  i   z2  x 2  j   x 2  y2 k


div  v  0
  
i j k
   
rot  v   y 2  z2  
x y z
y 2  z22 z22  x 2 x 2  y 2
 A ( x y  z)  z  x  
  


i  2 y  2z   j 2 x  2z   k  2 x  2 y   2  y  z  i   z  x  j   x  y  k
 x2  y 2 
 
DIVERGENCIJA
d d d
A  x y  z)  A ( x y  z)  Radnja,Linijski
Div(Komplanacija,Volumeni, A ( x y  z)  A (ixPlošni
 y  z) integrali
dx 0 dy 1 dz 2
Div( A  x y  z)  0
Div( A  1  1  1)  0
335/431
ROTOR
 y 2  z2 
 
A ( x y  z)  z2  x2 

 
 x2  y 2 
 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
 dy 2 dz 1
 
Curl( A  x y  z)   d
A ( x y  z)  A ( x y  z) 
d
 dz 0 dx 2 
 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
1 dy 0
 dx 
 2 y  2 z 
Curl( A  x y  z)   2 z  2 x 
 
 2 x  2 y 
Odredi divergenciju i rotor zadanih polja
v  grad  x 2  y 2  z 2 

primjenimo gradijent
    
v  2 x  i  2 y  j  2z  k  div  v  2  2  2  6
  
i j k
    
rot  v  2  i  1  1 ......  0
x y z
x y z
 2 x
A ( x y  z)   2 y 
 
 2 z 
DIVERGENCIJA
d d d
Div( A  x y  z)  A ( x y  z)  A ( x y  z)  A ( x y  z)
dx 0 dy 1 dz 2
Div( A  x y  z)  6
Radnja,Linijski i Plošni integrali
Div( A  1  1  1)  6
336/431
ROTOR
 2 x 
A ( x y  z)   2 y 
 
 2 z 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
 dy 2 dz 1
 
Curl( A  x y  z)   d
A ( x y  z)  A ( x y  z) 
d
 dz 0 dx 2 
 
 d A ( x y  z) 1  d A ( x y  z) 0 
 dx dy 
0
Curl( A  x y  z)   0 
 
0

337/431
Ispitaj da li zadana vektorska polja imaju potencijale i odredi ih.
   
v   y  z i   x  z j   x  y k
P yz Qxz Rxy

 R Q  P R  Q P
 11 0  0 
y z z x x y

rot  v  0
Polje ima potencijal i konzervativno je. Potencijal je:
  y  z  dx    x  z  dy   x  y 0  dz  C
x y z
U 0 0
x0 y0 z0
otpada
otpada kompletno
djelomicno
 xy  xz  yz  C
Ispitaj da li zadana

vektorska polja imaju potencijale i odredi ih.
v   5x 2 y  4 xy  i   3x 2  2 y  j

P  5x 2 y  4 xy Q  3x 2  2 y
 Q P
rot  v    6 x  5x 2  4 x  0 polje nema potencijal a
x y
ROTOR
 5 x2 y  4 x y 
 
A ( x y  z)  
3 x  2 y 
2
 
 0 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
 dy 2 dz 1
 
Curl( A  x y  z)   d
A ( x y  z) 
d
A ( x y  z) 
 dz 0 dx 2 
 
 d A ( x y  z) 1  d A ( x y  z) 0 
 dx dy 
 0 
 
Curl( A  x y  z)   0 
 10 x  5 x2 
 
ROTOR
 y z 
A ( x y  z)   z x 
 
Ispitaj da li zadana vektorska polja imaju potencijale  x y  i odredi ih.
    d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
v  yz  i  zx  j  xy  k  dy 2 dz 1
P  yz Q  zx R  xy  
Curl( A  x y  z)   A ( x y  z) 0  A ( x y  z) 2 
d d
 dz dx 
 
Polje ima potencijal jer je :  d A ( x y  z) 1  d A ( x y  z) 0 
rot  v  0  dx dy 
Konzervativno je.
Komplanacija,Volumeni, 0
Radnja,Linijski i Plošni integrali
Curl( A  x y  z)   0 
 
0
338/431
  yz dx    x  z  dy    x 0  y 0  dz  C
x y z
U 0
x0 y0 z0
otpada kompletno
x otpada
kompletno 0 zbog x 0 y 0 umnoška
 xyz  C odbacuje se donja granica int egrala
Ispitaj da li zadana 
vektorska polja 
imaju potencijale

i odredi ih.

v  yz 2 x  y  z  i  xz x  2 y  z  j  xy x  y  2z  k
ROTOR
Poljeima porencijal jer je:
y  z ( 2 x  y  z)  rot  v  0
A ( x y  z)   x z ( x  2y  z)  Konzervativnno je.
  Curl = rot v
x y  ( x  y  2 z) 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
 dy 2 dz 1
 
d d
 dz dx 
 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
1 dy 0
 dx 
 x ( x  y  2 z)  x y  x ( x  2 y  z)  x z 
Curl( A  x y  z)  y  ( 2 x  y  z)  y  z  y  ( x  y  2 z)  x y 
23.  
 z ( x  2 y  z)  x z  z ( 2 x  y  z)  y  z 
0
Curl( A  1  1  1)   0 
 
0
Given
x ( x  y  2 z)  x y  x ( x  2 y  z)  x z 0
y  ( 2 x  y  z)  y  z  y  ( x  y  2 z)  x y 0
z ( x  2 y  z)  x z  z ( 2 x  y  z)  y  z 0
 x
Find( x y  z)  y
 
z
Potencijal je :

339/431
  yz 2x  y  z  dx    x  z   x  2 y  z  dy    x 0  y 0   x  y  2z  dz  C
x y z
U 0
x0 y0 z0
kompletno
otpadaju
zbog umnoška
x
  yz 2x  y  z  dx  C
x0
x x x
 2 yzxdx   y zdx   yz dx  C
2 2
x0 x0 x0
x2
2 yz  y 2 zx  yz 2 x  x 2 yz  y 2 xz  z 2 xy  xyz( x  y  z  C
2
Ispitaj da lizadana 
vektorska polja imaju potencijale i odredi ih.

v  a  i  b  j  c  k , to su konstantni vektori.
ROTOR Kako je rotor konstantnog vektora

a  jednak nuli , polje je konzervativno i
A ( x y  z)   b 
  ima potencijal.
c 
 d A ( x y  z)  d A ( x y  z) 
 dy 2 dz 1
 
d d
 dz dx 
 
d d
 A ( x y  z) 1  A ( x y  z) 0 
 dx dy 
0
Curl( A  x y  z)  0
 
0
x y z
U   a  dx    b  dy    c dz  C
x0 y0 z0
donja granica int egrala se ne uvrštava

 ax  by  cz  C
   
Odredi radnju polja sila F  xy  i  yz  j  xz  k prilikom kretanja točke po zatvorenim
putevima:
a) Put TEA :

340/431
Put TEA ide po odresku pravaca
i luku u I kvadrantu kao :
x  z  1, y  0 C A  ,
kvadrantu kružnice
x 2  y 2  1 z  0  ,  
luk AB 
i po odresku pravca
y  z  1 x  0   B C 
Radnja je:
A   X x, y, z  dx  Y x, y, z  dy  Z x, y, z  dz
K
A CA   y  0, dy  0, z  1  x , dz   dx  
0
1
   x  1  x  dx  , A   Pdx  Qdy  Rdz , L put
1 6 L

A A B  z  0, dz  0, y  1  x 2  
/2
/2
0
cos3 t 1
  x 1  x dx  2
 sin t cos tdt  
2

1 0 3 0 3
0
1
A B C   x  0, dx  0, z  1  y, dz   dy    y1  y  dy 
1 6
1 1 1 2
A   
6 3 6 3
b) Put Ines:

341/431
Put Ines ide samo po odresku pravaca:
x  z  1, y  0 C A  ,
po odresku pravca
y  z  1 x  0  B C 
po odresku pravca
AO, O B
A AO  A O B  z  0, dz  0, y  0, x  0  0
Radnju po BC i CA imamo izrač. kod TEA i iznosi
1 1 1
 
6 6 3
c) Put Dragana:
Put Dragana ide samo po
odrescima pravaca:
x  z  1, ( y  0)   C A 
y  z  1 x  0   B C 
x  y  1 z  0   AB 
Znamo: C A i B C
1
1
A AB   z  0, dz  0, y  1  x    x 1  x  dx 
0 6
1 1 1 1
Sumarna radnja : A    
6 6 6 2
2
  
Izračunaj radnju ravnog polja sila F   2a  y  i   y  a j , uzduž prvog luka cikloide:
x  a  t  1.5
sin t  , y  a  t  cos t  , z  0 .
1
2a Prvi luk cikloide ili
prvi svod cikloide
0.5
1 2 3 4 5 6
342/431
Prvi luk cikloide

a=1
2
2
A   Pdx  Qdy 
L
  2a  y  dx   y  a  dy  0dz
0
Ravno polje to je 2D
dx
d
[ a ( t  sin ( t) ) ]  a ( 1  cos ( t) )
dt
dy
d
[ a ( 1  cos ( t) ) ]  a sin ( t)
dt
2

 [ [ a ( 1  cos ( t) )  a] ]  ( a sin ( t) ) d t  0

0
2
 2
 [ 2 a  [ a ( 1  cos ( t) ) ] ]  [ a ( 1  cos ( t) ) ] d t  a  

0
2
 2 2
 2a  ( 1  cos ( t) ) d t  4 a  

0
2
 2 dx 2  a  sin t 2dt
 a  ( 1  cos ( t) ) d t  ( 3)  a  

0 dy  a  cos t  dt
dz  2dt
B
A   x2 2 dx  ydy  cos zdz

Radnja je : A  0  a   Aa   2
3


2
a2 
A     a 2 cos 2 t sin t  sin 2t  2 cos t 2t dt
0  2 
3

cos 2 t a 2 cos 2t 2
A  a2    sin 2t
  3  2 2 0  
Odredi radnju polja sila F  x 2  i2  y  j  cos z  k uzduž luka AB cilindrične spirale:
x  a cos t , y  a sin t , zA 2 ta , pri
 3 čemu
2a  je za točku A ,t = 0 , a za B,
6
t =3/2.

343/431
-1-0.5
1 0 0.5
0.5 1
0
-0.5
-1
Slika u 3D cilindrične spirale u zadanim granicama.


3
 2
 a3 ( cos ( t) ) 2 sin ( t)  a2 sin( 2 t)  2 cos ( 2 t) d t  1  a2  1  a3
  
  2  2 3
0

 a3 ( cos ( t) ) 2 sin ( t) d t  1  cos ( t) 3 a3
 3


 a2 sin ( 2 t)  2 cos ( 2 t) d t  1  cos ( 2 t)  a2  sin ( 2 t)
 2 4

  , uzduž luka elipse

  
Izračunaj radnju polja sila F   a cos t  i  b sin t  j
x 2 y2
  1, z  0 , između točaka A a ,0,0  do B 0, b,0  .
a 2 b2

344/431
Prelazimo na parametraske jednadžbe elipse:

x  a cos t
A   Pdx  Qdy  Rdz , L put
y  a sin t L
Prvi kvadrant (0, /2) vidi se iz zadanih točaka elipse.

d
( a cos ( t) )  a sin ( t)
dt
d
( b  sin ( t) )  ( b )  cos ( t)
dt
0
 1
 ( a cos ( t) )  ( a sin ( t) ) d t   a2
 2

2
0
 1 2
 ( b  cos ( t) )  b  sin ( t) d t  b
 2

2
a 2  b2
A matematički pozitivan smjer.
2
TOTALNI TOK I CIRKULACIJA VEKTORSKOG POLJA

Green-Gauss-Ostrogradski
Ravno vektorsko polje

  
v  P ( x , y ) i  Q( x , y ) j

345/431
Totalni tok prema Green-Gauss-Ostrogradskom:
  P Q 
T  div  vdxdy    x  dxdy 
y 
v n
ds
S S  k
Ovdje je S dio ravnine omeđene zatvorenom krivuljom k.

Cirkulacija C je:
Q P
C   v t ds   P x , y  dx  Q x , y  dy   (  )dxdy
k k S x y
Odredi T i C zadanih vektorskih polja:

  
v  a  r , a je skalar , r je radij vektor uzduž bilo koje zatvorene krivulje koja omeđuje
dio S ravnine.
  
v ax i  a y j
P Q
P  ax Q  ay a a
x y
T    a  a  dxdy  2aS
S
Q P
C    0  0 dxdy  0 0 0
x y
 
v   x 3  y  i   y 3  x  j uzduž kružnice polumjera r sa dredištem u ishodištu

koordinatnog sustava.
 
v   x 3  y i   y 3  x  j

P Q
P   x 3  y Q  y3  x  3x 2  3y 2
x y
T    3x 2  3y 2 dxdy  3   2 cos 2    2 sin 2   dd
S S
2 r
r4 3
T  3  d   3 d  3  2     r 4
0 0 4 2
Q P 2 r
r2
1  1 C    1  1 dxdy  2  d  d  4
x y S 0 0 2
  
v x i  y j uzduž zatvorene krivulje k.
P Q
Px Q  y 1  1
x y
T    1  1 dxdy  0
S
Q P
C    0  0 dxdy  0 0 0
S x y

346/431  

Odredi cirkulaciju vektora v   y  i  x  j po kružnicama:
a) x 2  y2  a 2
b)  x  2 2
 y2  2
P Q
  
y x
a)
C        dxdy  2  dxdy  2S  2  a 2  S  povr sin a kruga
S S
b)Ishodište koordinatnog sustava prenosimo u centar kružnice : Tako površina za

cirkulaciju ostaje nepromijenjena a zadani vektor je podešen prema pomaku kružnice,
i sada glasi:
 

v   y  i   x  2 j
Q P
P    y Q   x  2   
x y
C        dxdy  2  S  2   2 2
  4
S
Potencijal polja brzina čestica tekućine jednak je U  ln r gdje je r  x  y . 2 2
Odredi količinu tekućine koja istječe u jedinici vremena iz zatvorene konture k , koja
obuhvaća ishodište O koordinatnog sustava a također i cirkulaciju ili količinu tekućine
koja u jedinici vremena teče uzduž te konture k. Kako će se promjeniti rezultat ako
ishodište leži izvan konture k , ali ne na njoj?
Polje brzina je potencujalno: Kontura protoka tekućine.


 
v  grad  U  grad ln x 2  y 2  grad ln r 
U x U y
P  2 i Q 
x r y r 2
P y2  x 2 Q y2  x 2
 2  
x  x  y 2  y  x 2  y2  2
2
T   0dxdy  0
S

Kako je zadano polje brzina potencijalno to mora biti : rot  v  0 i C0

347/431
2
Protoka T je nula jer je smo izostavili ishodište O u kojem

1.75
je U  ln x  y  ln 0   pa P i Q tu nisu definirani.
2 2
( Slika desno)
1.5
Da pokažemo da je u O izvor, zamislimo oko točke O 1.25
kružnicu polumjera 1 , i izračunajmo protok kroz tu 1
kružnicu. 0.75
Prema donjoj slici desno:
T   v n ds   1ds  2
0.5
k k 0.25
0.25 0.5 0.75 1 1.25 1.5 1.75 2
Cirkulacija je C = 0 , bez obzira da li je

izostavljeno ishodište ili ne.
Iz navedenog slijedi da se za protoku T dobije

vrijednost 2 samo u tome slučaju kad ishodište
O leži u nutrini konture k.
Leži li ono izvan konture k protoka je :

T= 0 , i C = 0 u oba slučaja.
Potencijal polja brzina čestica tekućine glasi : U  x 3  3xy 2 . Izračunaj protoku T , to

jest količinu tekućine koja proteče u jedinici vremena kroz odrezak pravca , koji spaja
točku A( 1, 1 ) s ishodištem O koordinatnog sustava.
Prema slici desno:

OA  y  x
U
P
 3x 2  3y 2
 x
v  grad  U
U
Q  6 xy
y
 
v  3 x 2  y 2  i    6 xy  j

T   Pdx  Qdy   3 x 2  y 2  dx  6 xydy 

S S
y  x  teče od A prema O
0 0
T  3  x 2  x 2  dx  6  y 2 dy 
1 1
3 0
y
T  6 2
3 1

348/431
Prostorno vektorsko polje

v  P x , y, z  dx  Q x , y, z  dy  R  x , y, z  dz
   P Q R 
T  div  vdxdydz      dxdydz 
( )
v v  x y z 
 v n dS   Pdydz  Qdxdz  Rdxdy
S S

C  v t ds   Pdx  Qdy  Rdz    rot  v  n dS
k k S
i j k
     R Q    P R    Q P  
rot  v      i     j      k
x y z  y z   z  x   x y 
P Q R

Dokaži da je tok T radijvektora r kroz bilo koju zatvorenu plohu jednak trostrukom
volumenu V tijela omeđenog
 
tomplohom.

r  x i  y j  zk
T  1  1  1 dxdydz  3V
V
jer je
r r r 
   1  1  1  div  r
x y z

Izračunaj tok radijvektora r :
a) kroz plašt kružnog valjka ( R,H) ako os valjka prolazi ishodištem koordinatnog
sustava
b) kroz obje baze valjka
a) Slika kada tok vektora prolazi kroz plašt valjka.

a)
T1   rn dS   rn  cos   R 
S
T1  R  S S  plašt valjka
T1  R  2R  H  2R H 2
Za sve donje točke baze

rn  0 , pa je i T0
Tok radijvektora kroz baze: Kroz

donju zelenu bazu prema gornjoj slici tok radij vektora je nula. Tok radijvektora kroz
gornju bazu valjka prema donjoj slici je:

349/431
Ovdje je rn  H  H je vi sin a valjka
T2   HdS  H  S  H  R 2
S
R je radijus valjka
Provjera izračunatok toka vektora:
Tok kroz sve plohe valjka mora biti T = 3 V
T  T1  T2  3R 2 H  3 Volumena valjka
   
Odredi tok radijvektora r  x  i  y  j  z  k
a) kroz bazu stošca x  y  z , 0  z  h
2 2 2
b) kroz plašt toga stožca

a)
Px Q y Rz
T1   xdydz  ydxdz  zdxdy
S
T1   0  0  zdxdy   rn dxdy  h  S
S S
T1  h  h  h
2 3
Napomena: Visina stošca h, jednaka je radijusu baze, h. Kada računamo tok

radijvektora kroz bazu prema gornjoj slici, otpadaju dva integrala iz razloga: Baza
stošca se na tavnine ZOX i ZOY projecira kao pravac dužine 2h. Treći integral postoji
jer se baza stošca projecira kao krug na ravninu XOY.
b)Tok radijvektora kroz plašt stošca lako izračunamo ako prvo odredimo tok
vektora kroz cijeli stožac, T i od toga rezultata oduzmemo već izračunati tok
kroz bazu, T1.
 1
T  div  r  dxdydz 3dxdydz  3  V  3  h 2 h  h 3
V V 3
T2  T  T1   h  h   0
3 3

Odredi tok radijvektora r kroz plašt kružnog stošca ( R = 2 , H= 1) kojemu je baza u
ravnini XOY , a os se podudara sa osi Z.

350/431
Totalni tok kroz cijeli stožac:


T  3V  3 div  r  dxdydz  R 2  H  4
V
Tok vektora kroz bazu prema slici lijevo jednak je

nuli. Tako je totalni tok radijvektora jednak toku
kroz plašt stošca.
   
Odredi tok vektora v  y  i  z  j  x  k kroz oplošje piramide koja je omeđena
ravninama: x  0, y  0, z  0, x  y  z  a  a  0 .

T   div  r  dxdydz   0  dxdydz  0 jer je
V V
Py Qz Rx

P Q R 
0 0 0 div  r  0
x y z
   
Odredi tok vektora v  yz  i  xz  j  xy  k kroz bočne plohe piramide kojoj je vrh
S (0,0,2) , a bazu čini OAB ,  O 0,0,0  , A 2,0,0  , B 0,1,0   prema slici Ivana.
Zadatak ćemo riješiti tako da

izračunamo tok kroz sve plohe
piramide T ,a onda oduzmemo
tok kroz bazu piramide T1.
Tok kroz sve plone T = 0.

P  yz Q  xz R  xy
P Q R
0 0 0
x y z

div  r  0

T   div  r  dxdydz  0
V
Tok kroz bazu piramide: Projekcija crvene baze na XOZ i ZOY je pravac duljina 2 i 1 i
taj tok je nula. Ostaje tok zadanog vektora kroz ravninu XOY-
T1   z  0, dz  0, cos   cos180 0  1 pa je T1    xydxdy
S
x
1
x 2 2
1
AB  y  1  T1    xdx  ydy  
2 0 0 6
1
T2  T  T1 
6
OA  y  0
OB  x  0

351/431
cos   cos   cos   0  0  cos180  1
   
Odrediti tok polja vektora v  x 3
 i  y3  j  z3  k kroz plašt stošca
R2
x 2  y2  2 z2 0  z  H .
H
Kao i u prethodnim zadacima tok T2

vektora kroz plašt stošca odredimo kao
razliku toka vektora kroz cijelo oplošje
stožca T i toka T1 kroz bazu.
P Q R
 3x 2  3y 2  3z 2
x y z
T  3 x 2  y 2  z 2  dxdydz 
V
T  3  x 2 dxdydz   y 2 dxdydz   z 2 dxdydz  3 I1  I 2  I 3 .

 
 V V V 
2
R H
x 2  y2  2 z2  z   x 2  y2
H R
H
 H 
I1   x 2 dxdydz   x 2 dxdy  dz   x 2  H  x 2  y 2 dxdy 
V  H 2
x y
 2  R 
R
 H  2 R
2 1  R4
I1    cos  H   dd  H  cos d    1   d  H
2 2 2
  R  0 0  R  20

352/431
Analogno dobijemo i ostala dva integrala uz prelaz na polarne koordinate:
H
R4
I 2   y dxdydz   y dxdy
2 2
 dz  H
V  H 2 2
x y
20
R
H
2
I 3   z 2 dxdydz   dxdy z
2
dz  H 3 R 2
V  H
 x 2  y2
10
R
T  3 I1  I 2  I 3  
3
HR 2  R 2  2H 2 
10
H3 H 3 2 R 4 2
TBaze  T1   z 3 dxdy    dd 
4
3 
d   d  H 3 R 2
S R3  R 0 0 5
Napomena:Baza stošca se na ravnine YOZ i XOZ projecira kao pravac pa je tu tok

nula. Ostaje tok kroz ravninu XOY. Ovdje se z izražava preko x i y i on leži na visini H.
Obratite pažnju da formula Green-Gauss-Ostrogradskog ne sadrži za tok vektorskog
polja kroz bazu trosktuki integral , pa prema tome ni uporabu divergensa. Vidi formulu
() , na početku ovoga poglavlja- Prostorno vektorsko polje.
 H3 
z 3 dxdy   3    3  dd
R 
R
 4 1 5
  d  R
 5
0
 H3   2  1 5 
      R  d  2  H3 R2 
 R3  
  0  
5 5
1
TPlašta  T2  T  T1  R 2 H 3R 2  2H 2 
10

353/431
   
kroz sferu x  y  z  R .
2 2 2 2
Izračunaj tok vektora v  x 3  i  y3  j  z3  k
Prelaz na sferne koordinate:

x   sin  cos 
y   sin  sin 
z   cos 
dxdydz   2 sin ddd
T  3  x 2  y 2  z 2  dxdydz
V
T  3 x 2 dxdydz  3 y 2 dxdydz  3 z 2 dxdydz  3 T1  T2  T3 

V V V
2
z 2
R y
 4 3 5 R
3   d   R  4 3 5
 5 3   d   R
0 
0 5

1 
 3 3 4
 R   sin     d  
 5 5
  3  R5    sin    1  cos     2 d   2  R5 R
 5   5 5
   5 
0 0
2

2  4 2 4
 R   sin    d  
 5 5
  2  R5   1 d  4   R5   R

5   5 5
   5 
0
0
2
x
R
 4 3 5
3   d   R
 5
0


  3  R5    sin    3 d   4  R5

5 
   5
0
2
 4 2 4
 R   cos    d  
 5 5
  R
 5 5

0
12
Ukupni tok : T  R 5
5

354/431   

Izračunaj cirkulaciju vektora v  x y  i  j  z  k uzduž kružnice
2 3
x2  y2  R 2 , z  0 , uzimajući za
plohu polusferu z  x  y  z .
2 2 2
Prema Stokesovoj formuli određujemo:
P  x 2 y2 , Q  1 R  z
Q P P R R Q
  3x 2 y 2 ,  0  0
x y z x y z
Cirkulacija je: C  3 x y dxdy gdje je S površina kruga x 2  y 2  R 2 . Prelaz na

2 2
polarne koordinare daje;

1 R 3 2
C  3  2 cos 2    2 sin 2   dd    3    d  4 sin 2  cos 2 d 
S 40 0
2
R 4 2 2 R4 sin 4 
C
8 0
 sin 2 d   
16

4 0
  R4
8
  
Izračunaj cirkulaciju radijvektora r uzduž jednog zavoja AB , cilindrične spirale
x  a cos t , y  a sin t , z  bt gdje su A i B točke spirale kojima odgovaraju
vrijednosti parametra t  0 , t  2 .
Da dobijemo zatvorenu krivulju k , što

omogućuje primjenu Stokesove formule
moramo spojiti točke A i B pravcem,
slika lijevo , koji će biti okomit na
ravninu XOY. 
Radijvektor

je :

r  x i  y j  zk
P  x, Q  y , R  z

355/431
C   v t  dt   Pdx  Qdy  Rdz   xdx  ydy  zdz
k k k
x  a cos t  dx   a sin tdt

y  a sin t  dy  a cos tdt
z  bt  dz  bdt
2
2
t2
C     a sin t  cos t  a sin t cos t  b t  dt b
2 2 2
 2 2 b 2
2
0 2 0

Budući da je rotor radijvektora nula , rot  r  0 , ovo je polje potencijalno , pa
vrijednost krivuljnog integrala ovisi samo o izboru početne i konačne točke puta. Tako
se za cirkulaciju C treba dobiti ista gore izračunata vrijrdnost samo sa suprotnim
predznakom.
Između točaka A i B na slici Jelena , slijedi jednadžba pravca: x = a , y = 0 . Pri tome z

se mijenja od 0 do 2b. x  a dx  0 y  0 dy  0
0
2  b
z2
C    zdz     2 2 b 2
0 2 2  b
Kako je vrijednost krivuljnog integrala po bilo kojoj zatvorenoj krivulji jednaka nuli
slijedi : 2 2 b 2  2 2 b 2  0 .
   
Odredi tok vektorskog polja v  xy  i  yz  j  xz  k kroz dio sfere koji se nalazi u I
oktantu: x 2  y 2  z 2  1 .
   
v  xy  i  yz  j  xz  k
P  xy Q  yz R  xz

T    div  v  dxdydz
V
T   y  z  x  dxdydz
V
prelaz na polarne koordinate
T   ydxdydz   zdxdydz   xdxdydz  T1  T2  T3

V V V
T1 
1 2
 3
  d 
1   1      sin    d   1  
  16 

0 4
   16
0

2
  1    sin    2 d   1  
  4 1
  16 T1  
 16
0

356/431
T2 
1 2
 3
  d 
1   1   ( 1) d   1  
  8

0 4
   16
0

2
  1    sin    cos     d   1
  4 1
   8 T2  
0 16
T3 
1 2
 3
  d 
1   1      cos    d   1  
  16 

0 4
   16
0

2
1
  1    sin    sin     d  1   T3  
  4 16
   16
0
3
T  T1  T2  T3  
16
Tok vektora kroz ravnine oktanata je nula jer je dx = dy = dz = 0 , uvijek na nekoj od

ravnina oktanta. XOY, z  0 dz  0 itd.
Čvrsto tijelo rotira oko osi Z sa konstantnom brzinom  . Izračunaj:

a) Cirkulaciju C polja obodnih brzina uzduž kružnice polumjera R , kojoj je
središte na osi rotacije, dok je ravnina okomita na toj osi u smislu rotacije.
b) Divergenciju i rotor polja brzina

357/431
Prema gornjoj slici je :

a)
v t  v  R v x   R sin  v y  R cos 
y x
sin   cos  
R R
  
v   y  i  x  j
C  v dt   Rds  R  s R  2R  2R ili
2
t
k k
  Q P 
C     dxdy        dxdy  2  S  2  2R  2R 2
S   x  y  S
b)
P  v x   y , Q  v y  x
Rotacija polja brzina čvrstog tijela u bilo
 v x v y
div  v   0 kojoj točki T toga čvrstoga tijela jednaka
x y je dvostrukoj kutnoj brzini .
 v y v x Odatle potječe izraz rotor.
rot  v        2
x y
   
Izračunaj tok rotora vektorskog polja v  y  i  z  j  x  k kroz plohu rotacionog
paraboloida z  21  x  y  koja je odsječena ravninom z  0 .
2 2
Uvrštenje, z = 0 u paraboloid daje x  y  1

2 2
   Q P 
rot  v       0  1  1
 x  y 
T    1dxdy  1  S  1   1     
2
Prema Stokesovoj formuli za ravno vektorsko polje:dz=0

T   Pdydz  Qdxdz  Rdxdy
S
ovdje se R predstavlja kao rotor

358/431
Odredi pomoću 
Stokesove formule cirkulaciju vektorskog polja po zadanim konturama:

v  y  i  x  j po konturi koju čine : os X , os Y i luk astroide
x  R cos 3 t , y  R sin 3 t x0 y0 z0
Kontura je u I kvadrantu
Na slici je R = 2
1 dx  3R cos 2 t  sin tdt
-2 -1 1 2
-1
-2
Q P 
 1  1 C    rot  v  n dS C  2 dS
x y S S
1 t2
C  2 ydx  2  y( t )  x ( t )dt

0 t1
/2
 / 2 4 /2
 3
C  2  3  R sin t  R cos t  sin tdt  6R   sin tdt   sin 6 tdt   R 2
3 2 2
0 0 0  16


2
2 4 2 3 2
6 R   ( sin ( t) )  ( cos ( t) ) d t  R 
 16
0
1
cos 2 t  1  sin 2 t  sin x  cos x  2
  sin 2x  itd.
4
1
sin 6 t   sin 2 t  1  cos 2x 
3
sin 2 t 
2

359/431
Odredipomoću

Stokesove

formule cirkulaciju vektorskog polja po zadanim konturama:

v  y2  i  z  j  x  k
k je presječnica plohe : z  21  x  y  sa ravninom
2 2
P Q R
z=0.
Uvrštenje, z = 0 u paraboloid daje x  y  1 Kružnica
2 2
ima r = 1
 Q P 
     0  2 y   2 y
 x y 
 P R 
    0  1  1
 z x 
 R Q 
    0  1  1
 y z 

rot  v  2 y  2  2 1  y 
 1 
Curl( A  x y  z)   1 
 
( 2)  yNeposredno kao krivuljni integral: bez rotora i bez projekcija
Parametarski oblik kružnice:
x  cos t dx   sin tdt kružnica

y  sin t dy  cos tdt
z0 dz  0
Uvrštenje u krivuljni integral daje:

 y dx  zdy  xdz
2
z  0 dz  0 ravnina XOY
k
0
    sin t  dt   
2
k 2
Preko Stokesove formule


rot  v  2(1  y)  0
Projekcija na ravninu XOY je kružnica radijusa 1 , dok je projekcija na ostale dvije

z0 dz  0
ravnine jednaka nuli.
R Q P R Q P
  1  1   1   1   2 y
y z z x x y

360/431
 
  1 dxdy  1  dx  0  2 y  dy  0     dydz  S  1     
2
k S S 
Odrediti cirkulaciju C vektora : c je konstanta:

  

v  y  i  x  j  c  k a)x 2  y 2  1 z  0 dz  0
uzduž kružnica;
b ) x  2   y  1 z  0 dz  0
2 2
C   v t dS   Pdx  Qdy  Rdz P  y Q  x R  c

k k
a) C    ydx  xdy  cdz

k
C     sin t   sin t  cos t  cos t  dt

k
Uz prelaz na parametarsku jednadžbu kružnice:

2 2
C   sin t  cos 2 t  dt   1  dt  2
2
0 0

z0 dz  0
b)Neposredno kao i pod a) preko krivuljnog integrala
2 2
C   sin t  cos 2 t  2 cos t  dt   (1  2 cos t )dt

2
0 0
2
C  t  2 sin t 0  2
 ydx  xdy    sin t   sin t  dt   x  2  dy
 ydx  xdy    sin 2 t  dt   cos t  2  cos tdt
 ydx  xdy   sin 2 t  cos 2 t  2 cos t dt
2

 ( 1  2 cos ( t) ) d t  2 

0 Integral sinx i cosx po zatvorenom periodu je nula
2

 ( 1  2 cos ( t ) ) d t  2 

0
Pomoću Stokesove formule

C    2  dxdy  2S  2  1    2 0
2
S Curl( A  x y  z)   0 

rot  v  2 dz  0  
2
Odredi pomoću Stokesove formule cirkulaciju vektorskog polja po zadanoj konturi:

ABC  A1,0,0 ; B 0,1,0 ; C 0,0,1 

361/431

C   rot  v 
S
n dS
  R Q    P R    Q P  
rot  v     i     j     k
 y z   z x   x y 
Q P P  R R  Q
  1 0  1   2  5  7   11  0
x  y z x y  z
1 x 1 x
1 1
1 7
C  1 dxdy  7  dxdz   dx  dy  7  dx  dz    3
S S 0 0 0 0 2 2
   
Izračunaj tok vektorskog polja a  zy  i  x j  yk kroz vanjsku stranu
površine stočca: x  z  y 0 y 1
2 2 2

362/431
Stožac je orijentiran uzduž ose y.Njegov crveni dio je na negativnoj apscisi (x<0)
dok je žuti dio na pozitivnoj apscisi. Apscisa sa plaštom stošca gradi u prostoru
dogovoreni kut . Na slici Ana istoimeni vektor ima sgncos pozitivan, dok je
vektor Q na plaštu stošca na granici neodređen. Vektor P koji je na istoj
ekvidistanciji po osi Y gradi sa osi +X sgncos negativan. Analogno je na plaštu
stošca za +Z osu sgncos pozitivan . 
Za plohu y = 1 , to je baza stošca , normala poprima smjer vektora j .

363/431
 
T   a  n 0 dS   zydydx   xdzdx  ydxdy
S S
Na vanjskoj strani ( plaštu ) površine stošca x 2  z 2  y 2  0 normala je :
 x  y  z 
n 10  i  j k
x 2  z2  y2 x 2  z2  y2 x 2  z2  y2
Obrazloženje: sgncos= - 1 , na dijelu stošca x > 0 je sgncos = 1 , a na x < 0 je ,

sgncos = -1 , na dijelu stošca z > 0 , sgncos = 1 , a za z < 0 , sgncos = -1 .
T1   zdydz   zydydz    xdzdx    ydxdy    ydxdy

S yz S yz Szx S xy S xy
1 1 z 2
T1   xdzdx   dz  xdx  0
S ZX 1  1 z 2
Baza stošca
2 
Na površini y = 1 , normala n 0 poprima smjer i smisao vektora j pa je :
T2    xdzdx   T1  0
S ZX
T  T1  T2  0

364/431   

Izračunaj cirkulaciju zadanog vektorskog polja v  y  i  x  j  z  k 3 2 2
 x 2  z2  1  y 
k  a) Po Stokesovoj formuli
x  0 y  0 z  0 

C    rot  v  n dS
  S 2
k  k  k 1
U ravnini XOZ nema y, y=0
pa pod integralom je P = 0.
P = y2 = 0
Matematički pozitivan smjer
 
rot  v  k   2 x  2 y   0
 
 rot  v n  k   2 x  2 y   k  2 x  y 
C  2   x  y  dxdy   za z  0 y  1  x2 Slika gore
S
1 x 2
1 x 2 2
 x  y  dy  2 dx xy  y 41
1 1
C  2  dx  
0 0 0 2 0
30
b)Neposredno preko krivuljnog integrala:

C   Pdx  Qdy  Rdz C    

   P  y2 Q  x 2 R  z2
k AB BC CA
  z  0 dz  0 y  1  x P  y2 Q   x 2    y 2 dx  x 2 dy   dy  2 xdx 
2

AB AB
  41
1
  1  x 2   2 x 3 dx  
2
0 30
1 1

  x  0, dx  0, Q  0; U ravnini ZOY nema x    z 2 dz   z 2 dz 
BC BC 0 3
0
1 41 1 1 41

  y  0, dy  0, P  0   Rdz   z 2 dz   C   
CA CA 1 3 30 3 3 30

365/431  
 
Izračunaj cirkulaciju vektorskog polja v  xy  i  yz  j  zx  k
 x 2  y2  1 
k 2  a) Preko Stokesove formule ; b ) Kao krivuljni integral
 x  y  z  1
2 2
Riješenje je: 
Napomena: Tok vektorskog polja i

cirkulacija vektorskog polja ponekad idu
po istim konturama pa im odgovaraju i
iste slike.
Crveno, dio konture: x  y  1
2 2
Žuta sfera:
x 2  y2  z2  1
  
Izračunaj cirkulaciju vektorskog polja v   z 2  x 2   i   x 2  y 2   i   y 2  z 2   k

 x 2  y 2  z 2  4
k 2 2 2  Riješenje je: 0 .
x  y  z 

366/431
  
Izračunati cirkulaciju vektorskog polja v   z 2  x 2  i   x 2  y 2  j   y 2  z 2  k

 x 2  y 2  z 2  4
k 2 
 x y z 
2 2

rot  v  2 x  y  z   0
 2 y 
Curl( A  x y  z)   2 z 
 
 2 x 
STOKESOVA FORMULA
 P( x, y, z)dx  Q( x, y, z)dy  R ( x, y, z)dz 

k
  R Q   P R   Q P  
  y   cos   
z 
  cos   
 z  x 
  cos  dS
S   x y  
dS cos   dydx
dS cos   dydz
dS cos   dxdy
dydz dxdz dxdy
  
S x y z
P Q R
Ako je determinanta pod integralom jednaka nuli , vrijednost krivuljnog integrala ne

ovisi o putu integriranja , pa je i integral jednak nuli.

367/431
Izračunaj krivuljne integrale pomoću Stokesove formule i neposredno:
  y  z  dx   z  x  dy   x  y  dz
k
gdje je k elipsa zadana kao sjecište valjka
x  y  1 i ravnine
2 2
x  z 1 .
a) Pomoću Stokesove formule P  y  x Qzx Rxy

R Q P R Q P
  1  1  2   2   2
y z z x x y
 
 k  2S dydz  dxdz  dxdy  2 S dydz  S dxdz  S dxdy
Elipsa desno kao presjek valjka i ravnine čija kontura je matematički pozitivna.
ELABORAT
Projekcija elipse na ravninu YOZ: to je kružnica radijusa 1 , čiju jednadžbu dobijemo
  3 
kao: x  1  z , x  y  1  1  z   y  1 cos   0    , 
2 2 2 2
2 2 
Projekcija elipse na ravninu XOZ : projekcija je jednaka nuli ( dužina), za prednji dio
cos > 0 a za stražnji dio cos < 0
Projekcija elipse na ravninu XOY: je kružnica , baza valjka radijusa 1 , cos < 0.
  2  
k
0    4
dužina
cos   0 cos   0
nula (XOZ)
b)Neposredno kao krivuljni integral

Elipsa se projecira na ravninu XOY kao kružnica radijusa 1. Prelazimo na
parametarsku jednadžbu kružnice ( centralne):

368/431
z 1 x z  1  cos t dz  sin tdt ravnina
Ako to uvrstimo u krivuljni
  y  z  dx   z  x  dy   x  y  dz 
k
    sin t  1  cos t  sin t   1  cos t  cos t  cos t   cos t  sin t  sin t  dt

0
   sin t  cos t  2 dt 
2
 cos t  sin t  2 t  4 matemat. neg. smjer
Projekcija elipse na ravninuZOX je nula.
y dx  z 2 dy  x 2 dz gdje je kontura trokut sa vehovima:

2
Izračunaj integral :
ABCA
A a ,0,0  B 0, a ,0  C 0,0, a 
a) Preko Stokesove formule

 ( 2)  z rot  v  2 x  y  z 
Curl( A  x y  z)   ( 2)  x
 
( 2)  y P  y2 Q  z2 R  x2
Obratiti pažnju na separaciju rotora ( Curl) pod integralom.

369/431
R Q
  2 z
y z
P R
  2 x
z x
Q P
  2 y
x y
BC  y  a  z
AC  x  a  z
AB  y  a  x
 R Q   P R   Q  P 
  y  dydz  
z 
 dxdz  
 z x 
 dxdy
S    x y 
 2  zdydz  xdxdz  ydxdy  2 I1  I 2  I 3 
S
Unutrašnje strana plohe piramide:

stranica B C yaz plohaBOC dydz cos   cos 0  1
az
a a
a3
I1   zdydz   zdx  dy    az  z  dz  2
I 2  dxdz cos   1
BOC 0 0 0 6
ax ay
a
a3 a
a3
I2   xdxdz   xdx  dz 
AOC 0 0 6
I 3   ydxdy   ydy  dx 
AOB 0 0 6
a a a 
3 3 3
  2     a 3
ABCA  6 6 6
b) Neposredno preko krivuljnog integrala

370/431
0
BC  z  a  y
ABCA
   y 2 dx  z 2 dy  x 2 dz 
a
CA  x  a  z
0 0 0
AB  y  a  x
   a  x  dx    a  y  dy    a  z  dz   a 3
2 2 2
a a a
Izračunaj krivuljni integral :   y  z  dx   z  x  dy   x  y  dz gdje je k kružnica

k
x 2  y 2  z 2  25 x  y.
a) Pomoću Stokesove formule

 R Q Slijedi:
 11 0
y z
0
  0
 P R S
 11 0
Curl( A  x y  z)   0 
z x
 Q P
   0
 11 0 0 k
x y
b) Neposredno kao krivuljni integral

Podintegralna funkcija predstavlja totalni diferencijal neke funkcije U ( x , y, z )
pa je tada vrijednost krivuljnog integrala po bilo kojoj zatvorenoj krivulji jednaka nuli.
x 2  y 2  z 2  25 z3
Neka je Pralaz na parametarsku jed. kružnice :
tada je x  y  16
2 2
r4
x  4 cos t dx  4 sin tdt
y  4 sin t dy  4 cos tdt
z3 dz  0
  y  z  dx   z  x  dy   x  y  dz 
k
2 2
    4 sin t  3  4 sin tdt    3  4 cos t  4 cos tdt  0

k 0 0
2
     16 sin t  12 sin t  12 cos t  16 cos 2 t dt  0

2
k 0
2

 16 ( sin ( t) ) 2  12 sin ( t)  12 cos ( t)  16 ( cos ( t) ) 2 d t  0

0
   
Izračunaj cirkulaciju vektorskog polja a  z  i  x  j  y  k po presječnici stošca
2 2 2
x 2  y 2  z 2 i ravnine y  2z  2 . Orijentacija krivulje  C   protivna je gibanju

kazaljke na satu ako se gleda iz ishodišta.

371/431
Slika SEVERINA
Ucrtana ravnina i stožac u 3D
Crveno: ravnina
Žuto : stožac
Slika Ivana
Presjek stožca i ravnine je
elipsa sa ucrtanim vektorskim
smjerom i jedničnim
vektorom normale
Slika Dolje
Ekstrahirani kut  iz slike
Ivana
 
I  z 2 dx  x 2 dy  y 2 dz   rot  a  n 0 dS
(C ) (S)
 
i j k
 
      
rot  a   2 y i  z j  xk
x y z
z2 x2 y2

 j 2 k
Jedinični vektor normale prema odabranoj orijentaciji slike Ivana je : n 0 
 5
Jer je  tupi kut cos je manji od nule.
  
  2      2
rot  a  n 0   y i  z j  xk j  2k    z  2x 
5 5
I
2
  z  2x  dS   2  1  y  2x  5
dxdy
5 S 5 S 2  2
Da bismo odredili projekciju krive ( to je ELIPSA) na ravninu XOY eliminiramo z iz
sustava jednadžbi:

372/431
x 2  y2  z 2 
2
 y
   x 2  y 2  1  
 y  2z  2   2
y2 3 4 
x 2  y2  1  y   x 2   y2  y   1
4 4 3 
2 x 2
 y  2 / 3 2
3 2 4 4  1
x  y  
2
/  4/3 16 / 9
4 3 3 3
Elipsa
Dolje se pokazuje središte elipse koje je modelirao računar.
Nadalje se pokazuje da je računar ispravno modelirao poluosu elipse na točnosti

od deset znamenki. 4 / 3  1.154700538 , slika dolje.
Kako je SXY područje ograničeno elipsom , potrebno je preći na eliptičke koordinate:

Necentralna elipsa:
2 4 2 4 8 3
x r  cos  y r  sin  dxdy   rdrd  rdrd
3 3 3 3 9
8 3 2 1  2 4 3  8 3
I  d   1  r sin   r cos   rdr  
9 0 0 3 3  9
Integrali sinusa i cosinusa po periodu su nula.
Izračunaj I    ydx  xdy  cdz x  a cos  y  a sin  z  h

AB
po zavojnici (Helokoid) od točke Q(a ,0,0) do P(a ,0,2h ) , uz pomoć Stokesova

teorema i direktno.
Slika Helikoida

373/431
Raspored jediničnih vektora

Cilindričnu zavojnicu nadopunimo segmentom

PQ i tako dobivamo zatvorenu krivulju.
n
Da bi dobili jedinični vektor normale 0 , na helikoidalnu površinu treba računati:
x r  cos  y r  sin  z r  0
x    r sin  y   r cos  z  h

374/431
sin  0 0 cos 
A  h sin  B  h cos 
r cos  h h  r sin 
cos  sin 
C  r cos 2   r sin 2   r
 r sin  r cos 
A 2  B2  C 2  h 2  r 2
h sin   h cos  r
cos   cos   cos  
 h r 2 2
 h r 2 2
 h2  r2
Orijentacija krivulje  C  je u skladu sa cos   0 , pa se uzima plus znak ispred


korijena.
 h sin   h cos   r 
n 10  i  j k
h r
2 2
h r
2 2
h r
2 2
   
a  y  i  x  j  c  k
  
i j k
       
rot  a   0 i  0 j  2 k  2k
x y z
y x c
 
Normala na površinu pravokutnika (šrafura) : n 02  j
  2r    
rot  a  n 10  rot  a  n 02  2  k  j  0
h r
2 2
   2
I    ydx  xdy  cz   rot  a  n 10 dS1   rot  a  n 0
dS2 
QP Helikoid Pr avokutnik
r a2 2 a
2   h  r ddr  2  d  rdr  2  2   2 a 2
2 2
Helikoid h r
2 2
0 0 2

375/431
0
 cd  c  dz  2ch
QP 2 ch
I  2a  2ch  2 a 2  ch 

2
b)Direktno
x  a cos  y  a sin  z  h
dx   a sin d dy  a cos d dz  hd
2
I   yfx  xdy  cdz    a 2 sin 2   a 2 cos 2   ch   2 a 2  ch 

 C 0
Pomoću Stokesova teorema izračunati integral:

(1) I  xdx  ydy  yzdz ako je  C 

elipsa
 C 
(2) x  a sin 2 t y  2a sin t cos t z  a cos 2 t  0  t   koja se obilazi u matematički

pozitivnom smjeru.
Opća jednadžba elipse prema slici

je : a=2
x z
 1 (3)
a a
Iz prve i treće jednakosti preko (2) slijedi:

x z
  1 (C) se nalazi u toj ravnini . Pored toga je :
a a
a
x  a sin 2 t  1  cos 2t  2x  a   a cos 2t y  a sin 2t (4)
2
Preko (4) slijedi (5)
 x  a / 2 2 y 2
 2  1 Krivulja (C) leži u tome eliptičkom cilindru:
 a / 2 2 a

376/431
  
i j k
    
rot  a   z i
x y z
x y yz
Elipsom (C) položimo ravninu (3) i jedinični vektor normale :

 
 i j   z z 2
n0  rot  a  n 0  
2 2 2
2 2
I   xdx  ydy  yzdz    a  x  2dxdy
2 
zdS 
C 2 S S xy
Područje S xy je ograničeno elipsom pa je potrebno preći na eleipičke koordinate.
a a a2
x   r cos  y  ar sin  dxdy  rdrd
2 2 2
  a
2 2 2
a 1
a
I  d   a  1  r cos   rdr    r  r 2 cos   dr
2 0 0 2  2
a 2 2 1 a a 3 2  1 1  a 
3
I  
d   r  r 2
cos   dr   d    cos   
2 0 02 4 0 2 3  4
     
Izračunaj radnju A sile F  y  i  2x  j  z  k po putu PQ koji je presjek valjka
x 2  y 2  1 , i ravnine y  z u poluprostoru y  0 . Početna točka P nalazi se na
pozitivnoj poluosi X.

Luk PQ nadopuni se segmentom
QP i time dobije zatvorena
orijentisana krivulja  C  na koju se

primjenjuje Stokesova formula.

 C   se nalazi u ravnini  y  z  0
 
  jk
pa je n 0 
2

377/431
A   ydx  2x  zdz
PQ
  
i j k
    
rot  F  k
x y z
y 2x z
 
    jk 1 2
rot  F  n 0  k   
2 2 2
2 2 2 
A   ydx  2 xdx  zdz   dS   dxdy 
QP 2 S xy
2 S 2
xy
2
Ostaje još da se izračuna krivuljni integral po segmentu Q P . Na tome segmentu je

y = 0 i z = 0 pa je dy = 0 i dz = 0 , a  1  x  1 . Slijedi :
1

 ydx  2xdy  zdz   0dx  0
QP 1
A
2

378/431
   
: A  z dx  x dy  y dz
 2 2 2
Izračunaj radnju sile F  z2  i  x 2  y  y  k prema slikama
 C
Sonja , i Stokesovoj formuli:

A   rot  F  n 0 dS
S
  
i k j

rot  F 

x

z
     
 
 2 y  i  2z  j  2 x  k  2 y  i  z  j  x  k
y

z2 y2 x2
  
 i  jk
Vektor normale 0
n  Orijentacija krivulje C zahtijeva takvu orijentaciju
 3
normale da je  tup kut pa je cos   0 . Pred korijenom uzimamo predznak minus.
   
      1     2
rot  a  n 0  2 y  i  z  j  x  k      i  j  k    y  z  x
 3 3
Presjek ravnine i kocke u prostoru daje

pravilni šesterokut. Gledajući prvi
oktant izvan kocke orijentacija prilikom
obilaska šesterokuta je matematički
negativan smjer.
2 2 3
A 
3 S
( x  y  z)dS   
3 S 2
adS   3aP , P je ploština pravilnog šesterokuta
a 2
čija je stranica .
2

379/431
P  6
a 2/2  2
3
12a 2 3 3 2
 a 3
4 16 4
3 2 9
A   3a  a 3   a3
4 4
   

Izračunaj pomoću Stokesove formule I   dS ako je 
a a  y  i  x  j dok je
OB
 
OB luk stožaste spirale (1) x  t cos t y  t sin t zt 0 t 2 .

380/431
       
 a  dS   a  dS   rot  n
 0
dS Luk OB nadopuni se segmentom
OB BO S
B O i time se dobiva zatvorena
S je površina omeđena zatvorenom krivuljom (C)+ . krivulja  C   na koju se primjenjuje
Stokesova formula.

381/431
  
i j k
    
rot  a   2k
x y z
y x 0
Kvadriranjem i zbrajanjem prvih dviju jednakosti u (1) x 2  y 2  t 2 slijedi uz z  t
 
(4) x 2  y 2  z 2 , odnosno krivulja OB nalazi se na stočcu (4).Međutim i B O se nalazi
na istom stočcu. Iz (4) slijedi: Fx  2x Fy  2 y Fz  2z
 
  
 2 x i  y j  zk
pa je normala: n 0  (5)
 2 x 2  y2  z2
Pod korijenom u (5) treba uzeti znak minus jer orijentacija krive (C) zahtjeva takvu
orijentaciju normale

jer

je cos   0 . Vidjeti gornje slike.Matematički pozitivan smjer.
  x i  y j  zk 2z 2
rot  a  n 0  2k    2 (6)
 x 2  y2  z 2 2z 2 2
  2
I  a  dS 
BO
2  dS  2 
( S) ( S xy ) 2
dxdy  2  dxdy
(S )
(7)
xy
dxdy 2
dS   dxdy
cos  2
Projekcija površine (S) na ravninu XOY omeđena je sa krivuljom:

 x  t cos t 
  (8)i segmentom B O . Prelazom na polarne koordinate:
 y  t sin t 0  t  2
x  r cos  y  r sin  izraz (8) se transformira u oblik;
rt i   t r  .
2
  2  2
2 3 8 3
Iz (7) dobivamo: I   a  dS  2  d  rdr  2  d  
BO 0 0 0 2 3 0 3
 
Potrebno je izračunati:  a  dS    ydx  xdy
BO BO
Segment B O nalazi se na pravcu koji prolazi točkama: B(2,0,2 ) O(0,0,0)

 
Vektor smjera je : 2  i  2  k dok jednadžba pravca glasi:
x0 y0 z0
  t odnosno x  2t y0 z  2t
2 0 2
  8 3
Odavda je : dx  2dt, dy  0 
BO
a  dS  0  I
3

382/431
   
Izračunajte radnju A sile po kružnici
F z i  x j  yk
 C x  y  z  a
 2 2
x  y  z  0 ako je orijentacija te kružnice u smjeru kazaljke
2 2
na satu , gledano iz točke I oktanta koja je izvan navedene kugle.
Kružnicom  C  položimo ravninu i


primjenimo Stokesov stavak na krug(K) koji

pripada kružnici  C  . Orijentacija te

ravnine koja je u skladu s orijentacijom


kružnice  C  ima normalu n 0 , kod koje je

 tupi kut, cos   0 .

Tako je :
     
 i  jk i  jk
n0  
 1 1 1
2 2 2
 3
Primjenom Stokesovog stavka ( formule ) slijedi :

  
i j k
        3
rot  a   i  j  k rot  a  n 0    3
x y z 3
z x y
A  zdx  xdy  ydz     

3 dS   3a 2  
 C K
Izračunaj I   1  x  y  z dS ako je S površina kruga koji se dobiva

2 2 2
presjecanjem kugle x 2  y 2  z 2  1 sa ravninom z  y  1 .

Potražimo projekciju presječne krivulje u ravnini XOY , eleminacijom z iz jednadžbi.
x 2  y2  z2  1 z  y 1 odnosno z  1  y
x  y  1  y   1 x  2y 2  2y  0
2 2 2 2
odnosno
x 2  y  1/ 2
2
x 2  2 y  1/ 2  1/ 2  1
2
odnosno
1/ 2 1/ 4
Elipsa slika Anastazija

383/431
Slika desno:sfera i ravnina
Slika desno dolje:

Žuti presjek sfere i ravnine je
žuta kružnica koja visi.
Slika Anastazija:
U ravnini XOY , z = 0, riješen je
gornji sistem jednadžbi i odmah
je žutu kružnicu projecirao na
ravninu XOY kao elipsu.
Necentralna elipsa.
1 1 1
Prelaz na eliptičke koordinate: x  r  cos  y  r  sin 
2 2 2
2
U ravnini z  y  1 cos   cos   dS  2 dxdy
2
I 
SXY
1  x 2  y 2  1  2 y  y 2  2dxdy  2  2 y  2 y 2  x 2 dxdy
SXY
Prijelazom na eliptičke koordinate dobivamo:
2 1
1 1 
I   d  1  r 2 rdr  
0 0 2 2 2 3

384/431

Kolika je sila F , kojom homogeni (=konst.) plašt krnjeg stožca
x  r cos  y  r sin  z  r 0    2 a  r  b a  0 privlači materijalnu točku
mase m smještenu u vrhu tog stošca.

Sila dF kojom element površine dS
plašta stošca gustoće  privlači masu m
prema Newtonovom zakonu je:
 mdS  0
dF  k R
R2
R2 je udaljenost bilo koje točke elementa
površine dS od mase m
R 2  x 2  y 2  z 2  r 2  cos 2   sin 2    r 2  2r 2
   
 R r cos   i  r sin   j  r  k cos   sin   1 
R0     i  j k
R 2r 2
2 2 2
dS  2dxdy  2rdrd

R 0 je jedinični vektor u smjeru radijus vektora te točke.
 2rdrd  cos   sin   1  
dF  k  m     i  j  k 
2r 2  2 2 2 
 kmg 1
dF 
2
   
 cos   i  sin   j  k
r

 
 k  m  g b dr 2    
F   dF    cos   i  sin   j  k d
S 2 0 r 0
 kmg  
F  ln b  ln a  2  k  k  m  g   ln b  k
2 a
Izračunaj ploštinu onog dijela valjka x  y  1 koja se nalazi između površina :

2 2
z0 i z  x2  y2  1  x 2  1  y2 .

385/431
Matematičko modeliranje
ne slaže se sa analitičkim
riješenjem , za desni valjak.
Area=20.7365
Za lijevi valjak
Area = 18.4065
To su vanjske površine !
Prema analitičkom riješenju trebao bi biti rotacijski valjak jer se samo tako može
objasniti multipliciranje sa 4 ( desni valjak).
Inače je zadatak nejasno postavljen. Vidi parcijalne slike na str.121 koje ukazuju da je
modeliranje mnogo složenije i komplicirano? Traži se unutrašnja površina.
S 
K
 
x 2  y 2  1  x 2  1  y 2 dS gdje je K kružnica x 2  y 2  1
Prijeđemo li na polarne koordinate, jednadžba putanje integracije glasi r = 1 , do je :
dS  r 2  r 2 d  d .Zbog parnosti funkcije po z po x i y koristimo se simetrijom i

ploština je jednaka :
/2
S  4  1  sin   cos   d  2   4
0

386/431
Površinski integral I vrste
Za koliko se razlikuju površinski integrali :

I1    x 2  y 2  z 2  dS i I 2    x 2  y 2  z 2  dP
S P
Gdje je : (S) površina sfere; x  y  z  a , a (P) površina oktaedra ;

2 2 2 2
x  y  z a upisanog kugli (S).
Slika lijevo:
Zeleno ,oktaedar u svih 8 oktanata
Crveno, ekvatorijalni pojas sfere
Površinu oktaedra ograničava 8 ravnina.Dovoljno je
izračunati I2 na ravnini x  y  z  a , jer podintegralna
funkcija x  y  z ne reagira na zamijene predznaka u
2 2 2
pojedinim članovima , a trokuti koji ograničavaju površinu

oktaedra sukladni su s trokutom koji nastaje presjecanjem
ravnine x  y  z  a i prvog oktanta
Kuglinu površinu predočujemo parametarski(sferne koordinate):

x  a sin  cos   0    
y  a sin  sin   0    2 
z  a cos 
dS  EG  F 2 dd  a 2 sin dd
2  
I1   d  a 4 sin d  2a 4   cos    4 a 4

0 0 0
Računamo I2 po presjeku s prvim oktantom ravnine x  y  z  a .

1
cos   dP  dxdy  3
3
  x 
a ax
I2   dx  y 2   a  x  y
2 2
3dy
0 0
a ax
I2  3  dx   2 x 2  2 y 2  2ax  2ay  2 xy  a 2  dy

0 0
ax

a
 2 2 2 2  a4 3
I 2  3   2x y  y  2axy  xy  a y 
2
dx 
0 3  0 4
I 2  8  I2  2a 3
4
 I1  I 2  a 4   2 3
4
 
Primjena krivuljnog integrala I vrste

387/431
Izračunaj ploštinu paraboličnog valjka y  2px između ravnina :

2
8
z  0 z  y x  p.
9
Slika paraboličnog valjka , ( žuto je ravnina XOY)
8 8
p p
P 9 9
P   ydS  Simetrija   y 1  y 2 dx   y 2   y  y  dx
2
k 2 0 0
8
p
P 9
  2px  p 2 dx
2 0
P 1 2 1 125 3  98
  2px  p 2  2
3 8
p
 9   p  p3   p 2
2 2p 3 0
3p  27  81
196 2
P p
81

388/431
Pogled u 3D na računatu ploštinu
(boja cyan) , sa ucrtanim
presječnim točkama.
Slika Jasmina.
Slika IRINA , top pogled, gore.
Izračunaj masu prvog zavoja zavojnice x  a cos t y  a sin t z  bt ako je gustoća u

svakoj točki jednaka udaljenosti te točke od ishodišta .
Gustoća je :  x , y, z   x 2  y 2  z 2
2
m   x 2  y 2  z 2 dt   a 2  b 2 t 2  a 2  b 2 dt
K 0
x    a sin t y  a cos t z  b dS  a 2  b 2 dt

389/431
2
a2 b a 2  b 2  a 2 2 a 2  a 2 2   t  2 
m  b a 2  b 2  2  t 2 dt   t  t  ln t   t  t0
0 b 2  b
2
b 2  b2  
 a 2 2b  a 2  4b 2  2 
m  a 2  b 2   a 2  4b 2  2  ln 
 2b a 
a x x

Izračunaj masu dijela lančanice y   e a  e a  između točaka s apscisama
2 
x = 0 i x = a , ako je gustoća u svakoj točki proporcionalna ordinati.
Neka je gustoća dana izrazom  x , y   k  y gdje je k koeficijent
proporcionalnosti.
a
m    x , y  dS   ky( x ) 1   y( x )  dx
2
K 0
30
20
 x x
 4 4
2  e  e 
10
0
10 0 10
x
1 1
1  y 2  1   exp(x / a )  exp( x / a )   exp(x / a )  exp( x / a )
2 2
4 4
ak a a2
m    exp(x / a )  exp( x / a ) dx   4  e 2  e  2   k
2
4 0 8
a

  x  2 
k   a  1 
d x   a k   a e  2 a   e  a 
1 1 2 1 2
a  
4   e   2  2  4 2 2 
   x 
   a 
  e  
0

390/431
Izračunaj koordinate težišta homogenog luka krivulje :
x  e  t cos t y  e  t sin t z  et 0 t 
Slika lijevo: Luk krivulje za interval

0 t5
Prvo se izračuna duljina luka krivulje.
Duljina luka prostorne krivulje(s) je :
x  2  y 2  z  2 
 e   cos t  sin t   
t 2
 e   sin t  cos t      e 
t 2 t 2
 3e  2 t

s   ds   3  e  t dt  3
K 0
S
1 1  t 
2
xT   xds 
3K

30
e cos t 3  e  t dt   e  2 t cos tdt 
0 5
 
1 1 1
yT   yds 
3K

30
e  t sin t 3  e  t dt   e  2 t sin tdt 
0 5
1 1  t 
1
zT   zds 
3K

30
e 3  e  t dt   e  2 t dt 
0 2
Težište je :
 2 1 1
T , , 
 5 5 2
 1 (  2)  t
  2 t 2 (  2)  t
 e  sin ( t) d t  e  cos ( t)   e  sin ( t )
 5 5
Slika gore desno : Ucrtano težište zavojnice sa crvenom kuglom u okolišu jednadžbe
zavojnice , gdje je vidljivo da težište leži izvan jednadžbe krivulje.

391/431
a a
Izračunaj masu luka krivulje x  a  t y   t 2 z   t 3 između ishodišta i točke u
2 3
2y
kojoj je t  1 ako je gustoća  x , y  
a
Slika lijevo:
Graf zadane parametarske krivulje za
a  3 u granicama
0 t 3
K je zadani luk krivulje
Slijede derivacije zadanog luka
2y
m ds x  a y  at z  at 2
K a
2
1
a1  1 3  1
m  a  t 1  t  t dt    t 2     d t 2   
2 4
0 20  2 4  2
a  2 1  3  2 1 4  t 1
m   t   1  t  t  ln t   1  t  t  
2 4 2
t 0
4  2 4  2 
a 3 3 2 3
m 3 3  1  ln 
8 2 3 
1  1  1 

2 4
3 2 3  2 1 3 
a  t  1  t  t d t  a   3   ln 2  3     ln( 3) 

0 8 16 8 32 

392/431
PRIMJENA KRIVULNOG INTEGRALA II VRSTE
R
Izračunaj ploštinu lika omeđenog epicikloidom ako je n n 1 cijeli broj
r
Jednadžba epicikloide u parametarskom obliku je:
Rr  Rr 
x   R  r  cos t  r cos  t  y   R  r  sin t  r sin   t
 r   r 
Napomena: Epicikloida je krivulja koju opisuje proizvoljna točka kružnice polumjera r

prilikom kotrljanja bez klizanja te kružnice po vanjskoj strani nepomične kružnice
polumjera R. Gore je t kut zakreta oko nepomične kružnice. Uvedemo li R = n r , gornje
jednadžbe prelaze u oblik:
x  r  n  1 cos t  cos n  1 t 
y  r  n  1 sin t  sin  n  1 t 
Ako je n cio broj epicikloida je zatvorena krivulja, jer ako t prijeđe interval  0,2  ,
kružnica napravi n punih okreta. Ploština lika omeđenog s ovih n lukova epicikloide je:
2
1
P   xdy  ydx  r 2  n  1 n  2  1  cos nt  dt  r 2  n  1 n  2 
K 2 0
Slika dolje : R  4 r2 n  4/ 2  2
Parametric Curve
Epicikloida prema gore ulaznim podacima
10
koja u graničnom slučaju za R = r
prelazi u kardiodu (manja krivulja).
y ( t) 0
10
10 0 10
x( t )

393/431
Izračunaj ploštinu lika omeđenog epicikloidom ako je R/r = n , n je cio broj veći od 1.
Jednadžba hipocikloide je u parametarskom obliku:
Rr  Rr 
x   R  r  cos t  r cos  t y   R  r  sin t  r  sin  t
 r   r 
Za R nr
x  r  n  1 cos t  cos n  1 t 
y  r  n  1 sin t  sin  n  1 t 
Napomena:Epicikloida je krivulja koja opisuje proizvoljna točka kružnice polumjera r

ako se ta kružnica kotrlja bez klizanja po unutrašnjoj strani nepomične kružnice
polumjera R (R>r). U specijalnom slučaju kada je n = 4 hipocikloida prelazi u astroidu.
2
1 1 2
P  xdy  ydx  r  n  1 n  2   1  cos nt  dt  r 2  n  1 n  2 
2K 2 0
Parametric Curve Parametric Curve

10 10
y ( t) 0 y ( t) 0
10 10
10 0 10 10 0 10
x( t ) x( t )
Ulazni podaci :
Slika lijevo : R = 12 , r = 4 , n = 3 Graf epicikloide
Slika desno: R = 8 , r = 2 , n = 4 Graf astroide

394/431
Komponente sile u smjeru koordinatnih osi X,Y,Z su redom:
P x, y, z   x  y Q x , y, z   x  y R  x , y, z   xyz .Izračunaj rad koji ta sila vrši po
luku zavojnice x  cos t y  sin t z  t od točke za koju je t = 0 do t = 2 .
Radnja sile jednaka je krivuljnom integralu:
A   P x, y, z  dx  Q x , y, z  dy  R  x , y, z  dz 
K
2
3
A   cos t  sin t )( sin t )  (cos t  sin t ) cos t  t cos t sin t dt  2 
0
Zavojnica uzduž koje se vrši radnja.

Slika lijevo
2
 3
 ( cos ( t )  cos ( t)  sin ( t)  t  sin ( t)  cos ( t)  1) d t  
 2
0
 1 2 1 1
 t  sin ( t )  cos ( t ) d t   t  cos ( t )   cos ( t )  sin ( t )   t
 2 4 4
Izračunaj ploštinu lika omeđenog krivuljom  x  y   a  x  a  0 i osi X.

2
To je luk zarotirane parabole od A( 0,0) do B ( 20, 0).

395/431
10 U grafičkom prikazu slijedi : a = 20.

Ako se zadana krivulja izrazi
eksplicitno:
y  x  ax
10 0 10 20 30
Matematički pozitivan smjer
 x 20 x
10 OA  y  0 dy  0
 x 20 x
Drugi integral u () je jednak nuli.
A 0,0  B 20,0  se računa prvi
20
integral po luku.
30
   a 
Na putu AO je y   x  ax dy    1  
 2 ax 
1 1 1
P  xdy  ydx   xdy  ydx   xdy  ydx ( )
2K 2 AO 2 OA
1 
0
ax  a0 a2
P   x 
4 a
 x  a  x dx   x dx 
2a 2 ax  6
Uređenje pod integralom: xdy  ydx
  1
 
x ( 1)  1  a   x  ( a x) 2 simplify  1  a x
  2 1  2 1
  
( a x) 
2 2
   ( a x)

396/431

397/431   

Nađi tok vektorskog polja a   x z  i  y  i  2  k kroz vanjsku stranu elipsioda
2
4x 2  y 2  4z 2  4 u prvom oktantu.
Elipsoid se u ravninu YOZ

projecira kao elipsa :
y2
 z2  1
4
Prelaz na eliptičke koordinate:
y  2r cos  a2  4
x  r sin  b2  1
Centralna elipsa
T   a  n 0 dS     x 2 zdydz  ydxdz  2dxdy

 
T  I1  I 2  I3
S S
Projekcija elipsoida u
 y2 
I1    x 2 zdydz     1  z 2  zdydz
S 
S  YZ
4
y2
ravnini YOZ omeđena je elipsom  z2  1
4
/2 1
4 /2 4
I1    d  rsi1  r sin   r cos   2rdr    sin d  
2 2 2 2
0 0 15 0 15
I 2   ydxdy   4  4x 2  4z 2 dxdz  2  1  x 2  z 2 dxdz 
S SXZ SXZ
/2 1

I 2  2  d  1  r 2 rdr 
0 0 3
1
I 3  2 dxdy  2  elipse 4 x 2  y 2  4
S  4
2
I3  2   a  1 b  2 P  ab  2
4
4  4 4
T   
15 , 3 15

398/431   

Nađi tok vektorskog polja a  x  i  y  j  z  k kroz vanjsku stranu plašta stošca :
z 1 x  y ; 0 z 1
2
kao površinski integral prve vrste , i kao površinski
2
integral druge vrste.
a) Kao površinski integral prve vrste

  
   x  i  y  j  1  z   k
da mu je baza u ravnini XOZ.

usmjeren uzduž ose Y ali tako
T   a  n 0 dS n0 
Obratite pažnju da je stožac

x 2  y 2  1  z 
2
S
x 2  y 2  z1  z  1 z
Prema njoj se podešava

 
a  n0  cos  
x 2  y 2  1  z  x 2  y 2  1  z 
2 2
r 1 dxdy
cos    dS 
r r
2 2
2 cos 
r  r 1  r 
2
T    dxdy  2   dxdy  
S 2r 2 S
Ploština kruga dxdy je  , to je projekcija stošca u ravninu XOY , ili bolje rečeno baza
stošca u istoj ravnini ( r = 1 ).
b) Kao površinski integral druge vrste
T   xdydz  ydzdx  zdxdy
S
T   1  z   y 2 dydz     1 1  z   y 2 dydz 
2 2
SYZ SYZ
Za x > 0 , žuti plašt
  1  z   x 2 dxdz     1 1  z   x 2 dxdz   1  
x 2  y 2 dxdy
2 2
SXZ SXZ SXY
stošca , sgncos = 1 , za x < 0 , crveni plašt stošca , sgncos = -1 , to su kutovi u odnosu

na osu +X. Vidljivo je gore gdje se pod integral uvlači - 1. Slika Almira.
Isto vrijedi i za y osu odnosno sgn cos. Vidjeti gornju sliku lijevo. Za z > 0 beta je
šiljast.

399/431
T  2  1  z   y 2 dydz  2  1  z   x 2 dxdz   1  
x 2  y 2 dxdy
2 2
SYZ SXZ SXY
T  2 I1  2 I 2  I 3
1 1z
I1   1  z  y dydz   dz  1  z  y dy
2 2 2 2
SYZ 0 z1
1  z 2 2 z  1 2 2 
1 
1 z  1 z  1 z   z 1 
2 2
I1   dz 2 
0  1  z   1 z  z 1 
 2 ( arcsin 1  z   arcsin 1  z ) 
1
 1  z  2        1
1  z  2 
I1   dz  (     )    dz  I  I1
0  2  2  2  0 2 6 2
  1 
2 1
I 3   1  x  y dxdy   d  1  r  rdr  2  
2 2
SXY 0 0 6 3
  
T   
3 3 3

400/431   

Izračunaj tok vektorskog polja a  x  i  y  j  z  k po vanjskoj strani površine
2 2 2
paraboloida u prvom oktantu z  2  2 x  y  .

2 2
z  2  2x 2  2 y 2  0

 z  2  2x 2  2y 2  

1  4x  4 y
sgncos = 1 (Slika lijevo)

z
x 1  y2
2
 4x  4y  1 
n0  i  j k
16 x 2  y 2   1 16 x 2  y 2   1 16 x 2  y 2   1
 
T   a  n 0 dS   x 2 dydz  y 2 dzdx  z 2 dxdy  I1  I 2  I 3
S S
x0 z  2  2y 2
Zbog simetrije ( rotacijski paraboloid ) I1  I 2
y0 z  2  2x 2
2
2 2 y
1
 z 2  8
I1   dy   1   y dz 
0 0  2  15
prelaz u polarne koordinate 

 
I3   z2dxdy  x   cos y  sin  dxdy  dd
z  2  2 x 2  y2  
S
XY

/2 1


 2
2
 2 6 4 2
I3   d 41    d 

22  4 1     d      2   2 
 3
0 0 3
16 
T  I1  I 2  I 3  
15 3

401/431   

Izračunaj tok vektorskog polja a  x  i  y  j  2z  k 2
kroz donju plohu otvorene površine z  2 x  y  z  2

2 2
2x 2  2y 2  z  0
U ravnini SXY prelazi se u polarne koordinate:
x  r cos 
y  r sin 
dxdy  rdrd
Skalarni

umnožak

dva vektora:


a  x  i  y  j  2z 2  k
 
 4x  i  4 y  j  k
n0 
16x 2  16 y 2
    
a  n 0  4  1  i  4  1  j  2    1  k
    
a  n 0  4 x 2  i  4 y 2  j  2z 2  k
  
   4x  i  4 y  j  k 1
T   a  n 0 dS n0  cos  
S 16x 2  16 y 2  1 16x  16 y 2  1
2
dxdy
dS   16x 2  16 y 2  1dxdy
cos       
i  j jk  i k 0
4 x 2  4 y 2  2z 2
T   dS    4 x 2  4 y 2  2z 2 dxdy
S 16x 2  16 y 2  1 S
2 1
1 1 2
T   4r  8r 4  rdrd   d   4r 3  8r 5  dr  8  2     
2
SXY 0 0 4 6 3
 4x2  4y2  2z2 substitute  z 2 x2  y2  

2
2 2 2 2
 4 x  4 y  2 2 x  2 y
2 
4   1  2 
2   4 2  8  4
 2
2 2 x  2 y
2  2 2x2  2 y2  2 2  
2 2 x  2 y  1  2 x  2 y
2 
2

402/431   

Nađi tok vektorskog polja a  x  i  y  j  z  k
3 1 2
po vanjskoj strani površine koja nastaje rotacijom z  1   x  y2
2 2
Slika lijevo: Tok vektorskog

polja po cijelom oplošju
tijela koje je nastalo
rotacijom plohe prikazane
na slici dolje.
Zadatak kreće od ove rotacijske površine u

poprečnom presjeku tijela.Pretpostavka je da je
to paraboloid. Na osnovu poznatih dviju točaka
jednadžba bi glasila:
y  3  2 z  1 Eksplicitno z bi glasio:
2
3 1
z 1   y Međutim ovaj izraz ne
2 2
zadovoljava uslov rotacije u 3D. Korak bliže bio
bi to izraz:u ravnini YOZ
3 1
z 1   y 2 Kako rotacijski paraboloid
2 2
zahtjeva istu poziciju i u ravnini XOZ
dolazimo do izraza:
3 1 3 1
z 1   y2  x 2  1   r
2 2 2 2
Ako tražimo tok vektorskog polja po cijelom opošju tijela u 3D tada vrijedi formula:
T   xdydz  ydxdz  zdxdy  3  V Totalni tok vektorskog polja jednak je trostrukom

S
volumenu tijela.

403/431
Prelaz u cilindrične koordinate ( polarne u ravnini):

polarne koordinate
x   cos 
x y r
2 2
prelaz u y   sin 
zz
dV  dddz
2 3 3
 3 1 
T  3V  3  d  rdr  dz  6  rdr 1  1   r
0 1
1
3 1
 r
1  2 2 
2 2
6 3
T
21
 r 3  r dr sup stitucija 3  r  t 2  dr  2 tdt
6 0 2
 t  3 2t 2dt  6   2t 4  6t 2 dt  6  2  t  6  t  72
0 5 3
0
T 
2 2 2 2 2 5 3 2
5

404/431
Z
Literatura
1. Ana Borzan,Nevenka Duković,Gizella Gyarmati-Pavlić,Pavao
Keglević,Branko Kronfeld,Vera Mardešić,Ida Matulić-Bendić,Domagoj Stošić
Riješeni zadaci iz više matematike, drugo izdanje, SVEZAK III , Školska knjiga,
Zagreb, 1991
0 1. Pavle Miličić, Momšilo Ušćumlić, Zbirka zadataka iz više matematike II
,Građevinska Knjiga , Beograd, 1971
2. Boris Apsen , Riješeni zadaci više matematike III , Tehnička knjiga , Zagreb
1989
2 3. Boris Apsen, Repetitorij više matematike III dio , Tehnička knjiga ,
X
Zagreb,1981
4. Lothar Papula , Mathematische Formelsammlung, Viewegs Fachbücher der
Technik , 1998
5. Veselin Perić, Miloš Tomić, Petar Karačić, Zbirka riješenih zadataka ,
Matematika II , Svjetlost , Sarajevo 1987
6. H.Birnbaum,H.Götzke,H.Kreul,W.Leupold,F Müller,H.Müller,H Nickel, H.
Sachs , Matematik für Ingenieur- und Fachshulen, VEB
FACHBUCHVERLAG Leipzig 1987
7. A.F.Bermant I.G. Aramanovič , Kratkij kurs matematičeskogo analiza,
Nauka, Moskva 1966
8. B.A. Dubrovin, S.P. Novikov, A.T. Fomenko, Sovremennaja geometrija,
Nauka, Moskva 1986
9. Svetozar Kurepa , Matematiöka analiza , Tehnika knjiga ,Zagreb
10. N.M. Günter, R.O. Kusmin , Aufgabensammlung zur höhneren mathematik I
VKE DEUTSCHER Verlag der Wissenschaften, 1984
11. D.S. Mitrinović , Demidovič, Minorski , J.Kečkić , Blanuša,
M.Bertolino,Tošić.....
12. Standardni uđžbenici na Njemačkom i Engleskom jeziku
13. Knjige iz Informatike.
14. Mervan Pašić , Matematika 2 , Merkur ABD,Zagreb 2006
15. Anđelko Marić,Vektori Zbirka riješenih zadataka,Element , Zagreb 2002.

405/431
U ovaj Valjak ugniježđena je donja 3D funkcija.

x*x+y*y =1.0 ( Modeliranje traži mnogo vremena )
2 2 2 2
F( xy )  x  y  1  x  1  y
x0  1
x1  1
y0  1
y1  1
M  CreateMesh ( F x0x1y0 y1).
NASLOVNICA
M M
I matematički programi
Različito interpretiraju prostor 3D

406/431
Pravokutne koordinate
dS  1  y2  dxdy
Parametarski zadana krivulja
dS  x 2  y
 2  dt
Polarni sustav
Y dS   2  2  d
LINIJSKI INTEGRAL PRVE VRSTE
x2 y
Izračunaj krivolinijski integral I vrste:  xydS ako je C dio elipse  1  a  b
C a 2 b2
koji leži u I kvadrantu .

407/431
b 2
Luk C: y  a  x2  0  x  a
a
I   xydS
C
I   xydS   xy 1  y 2 dx Slijedi uređivanje derivacije pod korijenom:

C C
d  b  2 2 b  2 4 2 2 2 2
   a  x   x
1  b  simplify  a  a  x  b  x
 x

d x a   1 
 
1 

2 2
a  a x2 
 
2
 
2
2
a a  x
2
  2 2 
  a a  x 
b 2 a 4  a 2 x 2  b2 x 2 b a
I x a  x2  dx  2 
x  a 4   a 2  b 2   x 2  dx
C a a a  x 
2 2 2
a 0
Smjena : x  t 2xdx  dt xdx  dt / 2
2
b a 4   a 2  b2   t  u
I  2  a   a  b   t  dt / 2 Smjena
4 2 2
a   a 2  b 2  dt  du
b 1 du 1 b 1
I 2  u
2 a  a  b2  
 2   2  2 u  du
a 2 a  b  2
b 2  b 2 
I 2 2  u3    2 2  (a 4   a 2  b 2   t ) 3 
2a  a  b   3
2 
 2 a  a  b 
2 
 3 
2
I 2 2
b
 a 4   a 2  b 2   x 2  3  a0
2a  a  b   3
2 

a 3 b a 3  b 3  ab a 2  ab  b 2 
I 
3a 2  a 2  b 2  3 a  b 

408/431
Elipsa se može napisati i u parametarskom obliku:
 
x  a cos t y  b sin t  0  t  
 2
parametarske
ds  x 2  y 2 dt  a 2 sin 2 t  b 2 cos 2 t  dt x i y
derivacije

2
I   xydS   ab sin t cos t a 2 sin 2 t  b 2 cos 2 t  dt
C 0
a 2 sin 2 t  b 2 cos 2 t  u 2 udu   a 2  b 2  sin t cos t  dt

Smjena : ab  sin t cos t ab a 2
I   xydS 
 a 2  b 2  b
 u 2
du  u du
C  a 2  b 2  sin t cos t
ab  u 3  ab 1 3 ab a 2  ab  b 2 
 a  b  
a
I 2  2 3
 a  b 2   3  b
 a  b2  3 3 a  b 
 4 4

Izračunaj krivolinijski integral I vrste:   x 3  y 3  dS ako je C astroida
C  
x  a cos t 3
y  a sin t 3
. Slika astroide za a = 2.
Parametric Curve Krivulja je zadana u parametarskom obliku.

2 I
C
 3

x 4  3 y 4 dS
dS  x 2  y 2 dt
x  3a cos 2 t    sin t 
y  3a sin 2 t  cos t
y ( t) 0
x 2  y 2  9a 2 cos 2 t  sin 2 t
dS  3a cos t sin t  dt
2
2 0 2
x( t )
I
C
 3

a 4 cos12 t  3 a 4 sin 12 t  3a cos t sin tdt
Integraljenje ide kroz prvi kvadrant i to je ¼ vrijednosti I .

409/431
Smjena cos t  u  sin tdt  du , sin t  u cos tdt  du

77  2 77
2
33 5 33
 a a  
12
12   ( cos
( cos( t()t))5)  (( sin 22
sin(( tt)) )) ddt t  a a
0
0
7
Ukupna vrijednost integrala je : I  2a 7 / 3  2a 7 / 3  4a 3
1
Izračunaj krivolinijski integral I vrste:  dS ako je C luk hiperbolne spirale
x 
3
C 2
y 2 2
  1  32 2  . Na slici je  =  . Polarne koordinate.
90
120
3
60
dS   2  2 d
150 2 30
1 1
   
1  2
 1
  180 0 1 1
  dS   4  d
 2

210 330 Polarne koordinate
240 300
270

dS dS 2 2
1 3 1
I 2         2 1   2 d
C x  y     
2 3/ 2 3/2 3
C 1 3 1
I    1   2 d smjena  2  t 2d  dt d  dt / 2
dt
It   1  t   smjena 1  t  u dt  du
2
1 1 u3/ 2
I t ,u   u  du    It 
1  t  3/ 2
I
1    2 3/ 2
2 2

2 2 3/ 2 3 3 3
8 27  8 19
I9  
3 3 3

410/431
Izračunaj krivolinijski integral I vrste:   x  y  z  dS ako je C zavojnica:
2 2 2
x  a cos t y  a sin t z  bt  0  t  2 
Pogled u 3D
Slika lijevo: Zavojnica za a  3 b 2
dS  x  y  z  dt
2 2 2
x 2    a sin t  y 2   a cos t  z 2   b 
2 2 2
dS  a 2  b 2  dt
2
I    a 2  b 2 t 2  a 2  b 2  dt
0
Rastavljamo na dva integrala :
1
S 2 
Top pogled dolje.

 2 2 2
a  a  b d t  2  a  a  b
2  2 2 2

0
1
2 

 2 2 2
b  t  a  b dt 
2 8 3 2 2
 b  a  b 
2 2
 3
0
 8 3 b 2 
I  a 2  b 2  2a 2  
 3 
S
Izračunaj krivolinijski integral I vrste I   2z  x  y dS

2 2
C
  gdje je C stožasta
zavojnica x  t cos t y  t sin t z  t  0  t  2  .
Zadatak je sličan prethodnom zadatku , ali je složeniji.

411/431
dS  x 2  y
 2  z 2 dt
d
( t cos ( t) )  cos ( t)  t sin ( t)
dt
d
( t sin ( t) )  sin ( t)  t cos ( t)
dt
( cos ( t)  t sin( t) ) 2  ( sin ( t)  t cos ( t) ) 2  ( 1) 2 simplify  2  t2
d
( t)  1
dt
dS  2  t 2 dt
3
2  1 2 2
 1  2  
 t  2 d t    4   2
3
 2 I 2
1
2 1 2 2 2 3
 t  2
 3 3
0
1
Integral se riješeva smjenom t 2  2  u tdt  du
2
Pogled Top Pogled u 3D
S S

412/431
Izračunati ploštinu eliptičkog valjka 9x  5y  45 između ravnina z  0 i zy .
2 2
Ploština valjka prema formuli je:

x 2 y2
S   ydS   1 prelaz u parametarski oblik
C 5 9
x  5  cos t y  3 sin t  0  t  2  zbog simetrije

S
  3 sin t 5 sin 2 t  9 cos2 t  dt Simplifikacija uz sin 2 t  1  cos2 t 
2 0
S 
  3 sin t 5  4 cos2 t  dt  Supstitucija 2 cos t  u 
2 0
2
3 15  u  2  5 
S  3  5  u 2  du   u 5  u 2  ln u  5  u 2  u  2  3 6  ln 5 
2 2 2   2 
S
 15.035
2
S
Modelirano riješenje : 2
Program za modeliranje je računao

po simplifikaciji kako je riješavan i
gornji integral.
Pojačat ćemo analitičko riješenje

preko eliptičkih integrala.
S
 40.4744  (0.5  5  3  0.5  5  4.2426)    15.036
2
Riješenje preko eliptičkog integrala;
  1  1 1 1  1  1 1 1
 2  1 2  4 2  1 4 2 
 3 sin ( t)  5 ( sin ( t) ) 2  9 ( cos ( t) ) 2 dt  9  9 Ellipt icK  6 2   9 Ellipt icF  6 2  5 2   6 2   3 EllipticPi   6 2   3 EllipticPi  6 2  5 2    6 2 

0  5   6 5   5 5   6 5 5 

413/431
Izvlačimo ekvivalentne vrijednosti:
EllipticPi[0.91287,0.8,0.97979]
1.14741
EllipticF[0.91287,0.97979]
9
1.06961 ElipticalK*(-9) -30,14118
ElipticalF*(9) 9,62649
EllipticK[0.97979] ElipticalPi(*3) 31,677
ElipticalPi*(-3) -3,44223
3.34902
 16,72008

EllipticPi[0.8,0.97979]
10.559
Integralno modelirano tijelo u 3D
Izračunati dio površine ako je S dio cilindra x 2  y 2  R 2 između
x2
z0 i zR .
R

414/431
Ako je dio cilindrične površine između z  0 i z  z x , y  tada se površina računa

po formuli :
S   z x , y dS
C
 x  prelaz u parametarski oblik 

2
S zdS R  dS  

C C  R  x  R cos t y  R sin t  0  t  2 
2 2  sin 4  2
2
S R  Rcos tRdt  R 2      3R 

0  4
1

 2 1 1 cos 2 t  1  cos 2t  
 ( cos ( t) ) d t  2  cos ( t)  sin ( t )  2  t 2

Slika lijevo:
x2
Solid: z  R  R 1
R
Površinski
Model:Vanjski plašt valjka
Solid z  0
Žičani model: U prvom planu

415/431
Izračunaj linijski integral po C gdje je C prvi luk cikloide:

I   y 2 dS
C
Cikloida u parametarskom obliku glasi: x  R ( t  sin t ) y  R 1  cos t 
dS  2 y
x  2 dt . Prenosimo riješenje iz matematičkog programa:
d
[ R ( 1  cos ( t) ) ]  R sin ( t)
dt
d
[ R ( t  sin ( t) ) ]  R ( 1  cos ( t) )
dt
1
2
( R sin ( t) )  [ R ( 1  cos ( t) ) ] simplify  ( 2)  R  [ ( 1)  cos ( t) ]
2 2 2
2
 1 1
 1


2 2
2
[ R ( 1  cos ( t) ) ]  ( 2)  R  [ ( 1)  cos ( t) ] d t   
128 2
 R
2
2
4 R
2
 15
0
Slika Cikloide u prvom luku ( 0 do 2 ) daje se dolje ( u dva luka): R  2
256R 3
I
15

416/431
Izračunaj krivolinijski integral I vrste ako je C kontura :

B 14,0,0  C 9, ,  dok je : I    x  y  2z  dS
 36 48 
A 0,0,0 
 5 5  C
Ako je krivulja zadana parametarski:

b
I   f  x  t  , y t  , z t    x  t   2   y t     z t    dt
2 2
Slijede parametarske jednadžbe

x0 y0 z0
AB     t y  0 (osX) z  0 ravanXOY
14  0 0 0
x  14 y0 z0 x  14 y z
BC    t   t
9  14 36 / 5  0 48 / 5  0 5 36 / 5 48 / 5
x0 y0 z0 x y z
CA    t   t
9  0 36 / 5  0 48 / 5  0 9 36 / 5 48 / 5
Integral po liniji AB u kartezijevom sustavu; i parametarski:
14
x2 196
  x  y  2z  dS  0  x  0  2  0 1  0  dx  2
14
2
  98
AB
0
2
1
 14  t  0  2  0 14   0   0  dt   14  t   196  dt 98

2 2 2
AB 0
Integral po liniji BC parametarski :

417/431
Parametarske jednadžbe pravca
x  5t  14 dx  5dt
y t
36
dy 
36
 x  y  2z     5t  14  36 t  96 t 
5 5  5 5 
2 2
48 48  36   48 
z t dz  dS    5        dt  13t
2
5 5  5  5
1
83
I    55t  14 dt 
0 2
Integral po liniji CA parametarski:
x  9t dx  9dt
y
36
t dy 
36
dt  x  y  2z    9t  36 t  96 t 
5 5  5 5 
2 2
48 48  36   48 
z t dz  dt dS   9 2
      dt  3dt
5 5  5  5
d  
1 ln 1  t
2 
 2
t
21 3 2 83 21 3
I d t  21t  3  dt  1 t I  98  
0 2 2
2 2
d
( 2 atan ( t )  t  3)  1
dt 2
1 t
2
 2 t krivuljni
Izračunaj    2integral:
2
 1  simplify 1
 
I   2z  x 2  y 2 dS gdje je C prvi zavoj stožaste spirale:
 2  2  C
x t  cos t  y  t  sin
1  t 1  t z t .
e
 
 ln 1 t
2  
1
Prenosimo analitičko
2 riješenje iz matematičkog programa sa slikom.
1 t
d 1

( t cos 
dt y  e 
( t)x)  cos ( t)  t sin ( t)
 1 dt

d 0
1( t  sin ( t ) )  sin ( t )  t  cos ( t )
dt
( 2 atan ( t)  t  3)  
 1 
dt
  2
1
  1  t 
 
 2
0( cos ( t )  t  sin ( t ) ) 2  ( sin ( t )  t  cos ( t ) ) 2  ( 1) simplify  2  t 2
                  3                      
( 12
) 1

 1 2 1 2 2
 t 2  t d t  1  2  4  1  2  2
  
2 2  0  t  2
 ( 2 atan ( t) )  3 dt   3
0  2 16

 1 t 
0
( 2)
1

( t)  
 1  1
dt   ln( 2)
  2  2

  1  t 
0
( 3)
 y  e  x dS gdje je K luk krivulje : x  ln1  t 2 
Graf zadane funkcije u 2D
Izračunaj y  2arctgt  t  3
1
 C

između  1 
 03   i t 2  1 .
3 točaka d; tt 1
  2  4

 1 t 
0

 2 
I      1 ln( 2)    3  
 16   1   4Radnja,Linijski  i Plošni integrali
418/431
KOMENTARI
Parcijalna integracija
 1 
u  a tan t v  2  2 
dt
1 t 
 u  dv u  v   v  du
Podešavanje da brojnik bude derivacija

nazivnika:

  t 

   dt 
1
 ln 1  t
2  
2 2
 1 t 

Predtip A integrala
Kanonizacija sa supstitucijom nije potrebna
dt
3  3  a tan t
1 t2
Izračunaj   x  y  dS gdje je C desna latica lemniskate:  x

C
2
 y2   a 2  x 2  y2  .
2
Jednadžbu lemniskate ćemo prevesti u polarni sustav smjenom;

x  r cos  y  r sin   r 2  a 2 cos 2  ili r  a cos 2 

419/431
 
Pod desnom stranom latice lemniskate se podrazumjeva:   .
4 4
Oprez sa Bernulijevom lemniskatom.
dS  r 4  r 2  r 2 d gdje je r  derivacija
1
r  r     2a 2  sin  2      a 2 sin 2
2
dS  a 4 cos 2 2  a 4 sin 2 2  d
r 2

4
  x  y  dS    r cos   r sin  
C 
a 4 cos 2 2  a 4 sin 2 2  d

4

4
I  a 2   cos   sin    1  d  a 2 2


4
Izračunati zakrivljenu površinu cilindra x  y  Rx koju isjeca sfera u prvom

2 2
kvadrantu: x  y  z  R , x  0 y  0
2 2 2 2
P   R 2   x 2  y 2   dS Zgodno je odmah preći u polarne koordinate:

C
 
 2  R cos  odnosno   R cos  0    
 2
dS  2  2  d  R  d

420/431
P   R 2   2  dS 
C

2

0
R 2  R 2 cos 2   Rd

2
P  R 2  1  cos 2   d
0

2
P  R 2  sin d  R 2
0
x 2 y2
Izračunaj plašt jednog oktanta eliptičkog valjka   1 koji je presječen ravninom
9 5
z  x.
Prelazimo u parametarski zapis elipse:

x  3 cos t x   3 sin t
y 5 sin t y  5

421/431
 
2 2
S   3 cos t 9 sin t  5 cos t  dt  3 cos t 4 sin 2 t  5  dt
2 2
cos2 t  1  sin 2 t
0 0
u0 t0
smjena sin t  u dt  du
u 1 t  /2
1 1
S  3 4u 2  5  du  3  2  u 2  5 / 4  du predtip int egrala C

0 0
1
u 5 5  5 9 15
S6 u 2   ln  u  u 2     ln 5
2 4 8  40 2 8
Izračunaj dužinu luka presječnice površina x 2  3y i 2 xy  9z između ishodišta

O (0,0,0) i T 3,3,2   .
Na donjoj modeliranoj slici je:

Plavi soid : centralna kružnica radijus R = 1
2 2
Žuta mreža: z  xy   x3
9 27
x2
Cyan ploha: y  Magenta sfera:Presječnica zadanih površina.
3
3D model zadatka
Za parametar uzmemo x 0  x  3

422/431
2 2
Tada su parametarske derivacije: x   1 y  x z  x 2
3 9
2
2  2   2 
dS  1 2
  x    x 2 dx   1  x 2 dx
3  9   9 
Rektifikacija je:
3
 2 
L  1  dS    1  x 2 dx  5
OT 0 9 
Re ktifikacij a : 3D Mod.
L  0.5069  0.5627  0.6740  0.8409  1.0635  1.342  4.9900
Modelirano
Sfere : 1  3 3 5 5 7 7  9 9  11 11  13
Magenta
riješenje se još moglo pojačati ali nije bilo potrebe.
 1 
Izračunaj krivolinijski integral I vrste I    dS
2  gdje je C cilindrična
C x  y  z 
2 2
zavojnica x  a cos t y  a sin t z  b  t  0  t  2  .
Prenosimo riješenje iz matematičkog programa: dS  a 2  b 2  dt

d
( a cos ( t) )  ( a)  sin ( t)
dt
d
( a sin ( t) )  a cos ( t)
dt
d
( b t)  b
dt
2 2 2 2 2
[ ( a)  sin ( t) ]  ( a cos ( t) )  ( b ) simplify  a  b
 1  simplify  1
 2 2 2 2 2 2
 ( a cos ( t) )  ( a sin ( t) )  ( b t)  a  b t
1
atan  2 
b
2 



 1  2 2
 2 2 2   a  b dt 
 a 
  a2  b 2 2
a b

  a  b t 
0
3
Prenosimo sliku cilindrične zavojnice iz matematičkog programa: a  3 b
3
3D pogled Top pogled

423/431
S S
Izračunaj krivuljni integral prve vrste :   x  y  dS gdje je C luk kružnice

C
x 2  y2  z2  R 2 , y  x koji se nalazi u prvom kvadrantu.
Odredimo projekcije kružnice C kao sjecište sfere i ravnine y = x .

x 2  y2  z2  R 2 Kružnica se projecira na ravninu XOZ kao elipsa
yx sa poluosama:
..................................... R
a b  R ; Prelazimo na parametarski oblik:
2
2x 2  z 2  R 2 /R2
R
x2 z2 x cos t z  R sin t y  R 2  x 2  z 2
 1 2
R2 R2
R
2 y cos t  x
2
R R
x   sin t z  R cos t y   sin t  x parametarske derivacije
2 2
R
 x  y  x  x  2x  2 cos t
2
 R  R  sin ( t)   ( R cos ( t) ) 2 simplify  R2

2 2
  sin( t)    
 2   2  
dS  R 2  dt  R  dt

2
2R R 
I   cos t  dt  R 2  2  sin t 2  2  R2
0 2 1 0

424/431
Pojašnjenje:
Žuto: Ravnina
yx
Cyan boja: Sfera

x 2  y2  z2  R 2
Crveno: Elipsa
x2 z2
 1
R2 R2
2
Uvjet:
R 1
3D prikaz sjecišta sfere i ravnine
Odredi površinu ravnog lika omeđenu Dekartovim listom: x  y  3axy  0

3 3
Prelazimo na parametarsku jednadžbu lista stavljajući:
y y
y tx  t t je parametar t  tg
x x
x 3  t 3 x 3  3at  x 2  0 / x 2
3at 3at 2
x  t 2 x  3at  0  x ytx
1 t2 1 t2
Slijedi slika Dekartova lista u 2D parametarskom prikazu za a = 2.

425/431
Dekartov list: za a = 0.75 (desno)
U polarnim koordinatama
U Dekartovim 7.5koordinatama
2.5
-4 -2 2 4 6 8
-2.5
-5
Zbog simetričnosti računamo :


S 9 2 1 2t 2  t 2  t 2  2t 3 t 1  tg 0 t 2  tg
2 2 0
 a dt granice 4
1  t 3  3 t1  0 t2  1
1 1  2t 3 2t  t 4
S   ydx   xdy  ydx dx  3a dt dy  3a dt
2 1  t 3  2 1  t 3  2
S 9a 2  1 t 2 dt 1
t 5 dt  smjena 1  t3  u t3  u  1
   3 3
2  0 1  t 3  0 1  t  
3
2 3t 2 dt  du
1

  t5 
   dt  1 9  1 1 3
S  2   a2      a2





 1 t
3  3

24 2  24 8  2
0 2

1   1   1 du  1 du

 t 2    3 3 t 2 dt 
   u 8
   dt  1 

3

  3
 8 1
3

  1 t 
0
t 5 dt t2  t3  u  1  du 1 du 1 du
 1  t 3  3  1  t 3  3 dt   3  u 3  3  u 2  3  u 3

2
 2 1 
22 1 1 1
   1  1 1  1 1   11  1 1  d u 11  
 du 
  3 3   2 2  d u 6 6   3 3   3 3 
 du  6 8 24
  u u  88

  
1  
u u
1 1 1
Izračunaj površinu tijela omeđenu Bernulijevom lemniskatom:  x 2  y 2   a 2  x 2  y 2  .

2

426/431
Prelazak u polarne koordinate:
x  r cos  y  r sin 
r 4  cos 2   sin 2    a 2 r 2  cos 2   sin 2  
2
r 2  a 2 cos 2  r  a cos 2
1 2
r    d 
2 C
S
/2
S a2 a2

4 2 
0
cos 2  d 
4
S  a 2
90
120 2 60
1.5
150 30
1
0.5
2 cos( 2 ) 180 0
210 330
240 300
270

Bernulijeva lemniskata u polarnim koordinatama za a = 2.
Slijedi zadatak izvan ove tematike. Opis slike lijevo:

Plavi solid: plašt paraboloida
koji računamo.
Zelena rešetka:
Plašt sfere koji računamo.
Svjetlo plavi solid u ravnini z = o
Izračunaj površinu tijela omeđenu sferom: x  y  z je  3projekcija plašta paraboloida u
2 2 2
a 2 i paraboloidom:
x  y  2az
2 2
z 0. ravninu XOY, to je kružnica radijusa
a 2 ,isto tako i sfere.
Točka T ima presjecište dvaju tijela:
T 0, a 2 ,1 . 
Površine u gornjoj polusferi nose
¼ plašta , sfere i paraboloida  .
427/431
x 2  y 2  2az
x 2  y 2  z 2  3a 2 z 2  2az  3a 2  0  z1  a z 2  3a
Radijus sfere R  a 3 radijus paraboloida ra 2
x 2 y2 x 2 y2
S / 4   1   dxdy   1   dxdy
 z2 z2 a2 a2
Paraboloid
2
d x y
2 
x
d x 2 a a

d x y
2 2  y
z   3a  x  y 
 2 2
1
2 2
dy 2 a a
Sfera
d 2 2 2 1
3 a  x  y  x
dx 1 -x/z
 3a2  x2  y2
2
d 2 2 2 1 -y/z
3 a  x  y  y
dy 1
 3a2  x2  y2
2
Prelazimo prilikom integracije na polarne koordinate; kružnice i plašta paraboloida:

S dxdy 1
 a 3    a 2  x 2  y 2 dxdy
4  3a  x  y
2 2 2
a 
 
S 2 a 2
d 12 a 2 2
 a 3  d    d 0 a    d
2
4 0 0 3a 2   2 a 0

428/431
3a 2   2  u  2d  du
Integrali se riješavaju smjenom:
a  t 2 2
2d  dt
1
Sfera. S/4



  
 d   3 a2   2  2
a 3

aa 3 
  3 a2   2  2

 1 1
  1
 a 2


  2
d    a   2
  3 2  a2
  2
2 2
 3 a  

0

2  1  1
 
2 1 1 
a 3   a  a 3 d   a 3     a    a 3 
2

0  2 2 
Paraboloid:

1 dt  
 
a 2
a  2 
2
3 a 2
   t    3a 3 3  a 3
2
d
60 0 2 6a 0
6a
Sumarno riješenje:
S  a 2 3   3a 2   a 2 3   a 2   9a 2    a 2   4a 2  
     
4 2 2 2 6 6 3
16a 2  
S
3
Izračunaj površinu omeđenu petljom krivulje:  x  y   xy

12
0.25 Površina petlje je približno:

Slika lijevo
0.2 0.25  0.25
S
2
0.15 P  0.03125
0.1
1
0.05  0.03125 S
Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali 32
0.05 0.1 0.15 0.2 0.25

429/431
Za prijelaz na parametarsku jednadžbu zgodno je uvesti smjenu:

y
y  x  t2 t 2   tg t  tg
x
 x  xt  12
 x2  t2
x 6 1  t   x 2  t 2 / x 2
12
t t2  t
x 4 1  t   t 2  x y
12
1  t  3 1  t  3
t 1  tg 0  0
Granice t  tg
t 2  tg  / 4   1
1
2 C
S xdy  ydx
1
2
d  
t 1 t
 3
dt  3 1 4
 ( 1  t)  ( 1  t) Pripreme za integriranje
2 3
2 t  ( 1  t)
t 2
x  t t
y 
3 3
( 1  t) ( 1  t)
3 5

d  t t 
2  5 t t
2 2
   3
dt  3 2 3 4
 ( 1  t)  ( 1  t) ( 1  t)
1

  3 5 
  2 2 
  t 5  t t  dt 
   3
 3  2 3 4

  ( 1  t)   ( 1  t) ( 1  t) 
0
1

  3 
  2 
  t 5  t  dt  1
  3  2 3 24

  ( 1  t )   ( 1  t) 
0
1

  5 
  2 
  t   3 t  dt  11
  
3  4 640

  ( 1  t)   ( 1  t) 
0Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali
430/431
1

  1 
  t2 t   2 
   1
 3
t  dt 
  3  1 4
  ( 1  t)   ( 1  t)

2 3
  2 t  ( 1  t) 

0
1

  t2 t  
   1  dt  1
  ( 1  t) 3  1  120
  
 2 t 2  ( 1  t ) 3


0
1

  1 
  2 
 t t 
2
 dt  11
    3 t
  ( 1  t) 3  4 640

    ( 1  t) 
0
 1  11  1  11  simplify  1

 24 640 120 640 
  64 Površina S je
1 1 1
S    0.03125
2 64 32
Izračunati integral  x x  y  dS gdje je C lemniskata:

2 2
x 2
y 
2 2
 a x  y
2 2 2
  x  0

431/431
x  r  cos  y  r  sin 
Lemniskatu ćemo prevesti u polarni sustav: r  a  cos 2 
 a sin  2 
 
cos 2  cos 2   cos 2   sin 2 
I   r cos   r 2   cos2   sin 2    dS

C
I   r 2  cos   cos 2   2  2  d

C
/2
a
I  8  a 2  cos    cos 2    d
0 cos 2 

Matematika 3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D.

CURCIJA , MATEMATIKA-III ( Green – Gauss- Ostrogradski )

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima

Područje integracije je elipsa sa poluosama a=2 i b= 2 .Jednadžba elipse glasi

Generalna slika zadanog problema dolje, i parcijalne slike gore.

Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

 dx  f ( x, y)dx prema slikama........  dy  f ( x , y)dx

Generalna slika zadanog problema dolje, i parcijalne slike gore.

Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima

 dy  f ( x , y)dx prema slikama .......  dx  f ( x, y)dy

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima

Integrirana površina je na obadva grafa ista.Kako se rađaju dva integrala?

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

crvno  zeleni  trokut

D va integrala se rađaju zbog zrcalne simatrije.Pravac y = 2x se preko zrcala y = x

Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima APSEN str.161

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Promijeni redoslijed integriranja u dvostrukim integralima APSEN str.165

 dy  f ( x, y)dx prema slikama ...

Zrcalo je zelena crtkana linija.

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Promijeni redosljed integriranja  dx  dy

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Prelaz u eliptičke koordinate vršimo po pravilu:

Ako ista smjena ide u drugu elipsu slijedi u = 2.

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

V  z( x , y)dxdy V   z( cos ,  sin )dd

Modelirani volumen potvrđuje integralna izračunavanja.

Izračunaj volumen tijela koje je omeđeno; koordinatnim ravninama, valjkovitom

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Isječeni volumen kao model ovoga zadatka.Ravnine XOZ i ZOY su providne.

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Izračunati površinu preko dvostrukog integrala.

Prelazimo na polarne koordinate uz smjene:

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Vršimo prelaz u polarne koordinate

ću se granice drugog integrala

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

  sin  cos       sin  cos     

TOP-pogled FRONT Isometric

U TOP-pogledu (Almira) vidljiva je simetrija pa se integracija duplira na desnu stranu.

Valjkovitim plohama y  ln x , y  ln x , z  0 , y  z  1 , omeđeno je tijelo.

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Napomena: S obzirom na zadane funkcije modeliranje je bilo aproksimativno, tako da

Napiši jednadžbu tangente i normalne ravnine ako su zadane prostorne krivulje;

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Nul dijagonala mijenja predznak prilikom izlaza ispod apsolutne vrijednosti.

Normalna ravnina n.r.

Izračunaj površinu dijela kugline plohe x 2  y 2  z 2  a 2 , isječene valjkom

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

Modelirana kapa kuglinog isječka valjkom.

Komplanacija,Volumeni, Radnja,Linijski i Plošni integrali

tačaka (0,0) i (1,1) i duži sa krajnjim tačkama (1,1) i (1,2).

Ovo je krivuljni integral uzet po koordinatama u ravnini. O(0,0) , A(1,1) i B(1,2).

Za volumene i komplanaciju granice integrala ostaju iste jer proizlaze iz domena