PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.

com
 1. UOPŠTENO O OPASNOSTIMA I ŠTETNOSTIMA NA RADNOM MESTU I
RADNOJ OKOLINI, I OH&S RIZIKU

Uopšteno pod pojmom rizika se podrazumeva određena izloženost delovanju faktora koji
svojom aktivnošću mogu dovesti do neželjenih posledica, što se u privrednoj praksi ogleda kao
nastanak neke vrste troškova, bilo da je reč o poznatom trošku ili propuštenoj dobiti zbog nastanka
povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom.

1.1. Definisanje pojma OHS rizik

Osnovna definicija OH&S rizika govori da je OH&S rizik kombinacija verovatnoće pojave
opasnog događaja ili izlaganja i ozbiljnosti povrede ili ugroženosti zdravlja (oštećenja
zdravlja) koje može biti prouzrokovano opasnim događajem ili izlaganjem (citat: standard
SRPS BS OHSAS 18001: 2008)

OH&S rizik postoji u svakom radu, bilo da je reč o projektu, upravljanju proizvodnim
procesom ili pružanju usluge. OH&S rizika se ne treba bojati već treba tražiti i iznalaziti tehnička ili
organizaciona rešenja za njegovo svođenje na nivo kojim se može kontrolisati i kojim se može
upravljati.

OH&S rizici nisu kategorija koja nužno predstavlja nešto loše - oni jednostavno postoje,
realni su, a u većini slučajeva moguće je izbeći ih.
OH&S rizik predstavlja priliku za poboljšanje ukoliko se na vreme prepozna, utvrdi i definiše
način i mere za upravljanje profesionalnim rizicima.
U aktivnostima kojima se analiziraju OH&S rizici, potrebno je uzeti u obzir činjenicu da
potpuna eliminacija rizika nije moguća.
Najčešće je reč o većem ili manjem nivou bezbednosti na radu, bezbednosti koja se postiže
delovanjem na uzroke nastanka rizika.

OH&S rizik: - kombinacija verovatnoće pojave opasnog događaja ili izlaganja i ozbiljnosti
povrede ili ugroženosti zdravlja (oštećenja zdravlja) koje može biti
prouzrokovano opasnim događajem ili izlaganjem.

Ocena rizika: - proces procene rizika od opasnosti, uzimajući u obzir i prikladnost postojećih
kontrola, i odlučivanja o tome da li je rizik prihvatljiv ili ne.

Radno mesto: - svaka fizička lokacija na kojoj se odvijaju radne aktivnosti pod kontrolom
organizacije.

Opasnost: - izvor, situacija ili postupak koji mogu dovesti do štete u vidu povrede ljudi ili
narušavanja zdravlja, ili njihove kombinacije.

Identifikacija - proces prepoznavanja da opasnost postoji i definisanje njenih karakteristika.

opasnosti:

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Procena rizika na radnom mestu i radnoj okolini zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta
opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od
nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.
Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

A. OPASNOSTI se grupišu se u:

mehaničke opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad i to:

• nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova;

• slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom;
• unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja određene opreme za
rad;
• korišćenje opasnih sredstava za rad koja mogu proizvesti eksplozije ili požar;
• nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju,
mehaničkom udaru, poklapanju i
• drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori opasnosti).

opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta i to:

• opasne površine ( podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir a koje
imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove i sl.);
• rad na visini ili u dubini (u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu);
• rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru, (na primer između dva ili više fiksiranih
delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno
osvetljen ili provetravan i sl.);
• mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine);
• fizička nestabilnost radnog mesta;
• moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na
radu;
• uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda
rada i
• druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta ( načinom rada
i korišćenjem sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog ).

opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije i to:

• opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom;

opasnosti od indirektnog napona dodira;
• opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje,
požar, eksplozija, električni luk ili varničenje i sl);
• opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja;
• opasnost od štetnog dejstva uticaja elektrostatičkog naelektrisanja i
• druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 B. ŠTETNOSTI se grupišu u:

štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada:

• hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo
kroz kožu, opekotine, trovanje i sl);
• fizičke štetnosti (buka i vibracije);
• biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima);
• štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha);
• neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost;
• štetni uticaju zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog, ultrazvučnog);
• štetni klimatski uticaju (rad na otvorenom);
• štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju,
skladištenju ili uništavanju;
• druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu a koje mogu da budu uzrok povrede na
radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;

štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koji se uzročno vezuju za

radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:

• napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne
dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.)
• nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.)
• napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres,
monotonija i sl.)
• odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenja odgovarajućeg znanja i
sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih
procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa
strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju i sl.)

štetnosti vezane za organizaciju rada kao što su:

• rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno
vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija i sl.)

ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:

• štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na
obezbeđenju i sl.)
• rad sa životinjama
• rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom
• rad u blizini vode ili ispod površine vode.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 2. ČEK LISTA ZA PREPOZNAVANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI NA RADNOM
MESTU I RADNOJ OKOLINI
10. PREPOZNAVANJE OPASNOSTI NA RADNOM MESTU
10.1. Grupisanje opasnosti
Opasnosti
Grupa opasnosti Šifra Podgupa opasnosti P IMA / O NEMA
nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova,
(01)
slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti
(02) povredu zaposlenom,
1) Mehaničke unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i
opasnosti koje se (03) pomeranja određene opreme za rad,
pojavljuju
korišćenjem korišćenje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti
(04) eksplozije ili požar,
opreme za rad
kao što su: nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa
(05) mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru,
poklapanju, i sl.,
drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori
(06) opasnosti.
opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima
(07) zaposleni dolazi u dodir, a koje imaju oštre ivice - rubove,
šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.),
rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i
(08) zdravlju na radu,
rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između
dva ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili
(09)
vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen
2) Opasnosti koje se ili provetravan, i sl.),
pojavljuju u vezi mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine),
sa (10)
karakteristikama fizička nestabilnost radnog mesta,
radnog mesta (11)
kao što su:
moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe
(12) sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu,
uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem
(13) neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada,
druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa
karakteristikama radnog mesta i načinom rada (korišćenje
(14)
sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju
zaposlenog, i sl.);
opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije
(15) i opreme pod naponom,
opasnost od indirektnog dodira,
(16)
3) Opasnosti koje se
pojavljuju opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i
korišćenjem (17) instalacije (pregrevanje, požar, eksplozija, električni luk ili
električne varničenje, i dr),
energije, kao što opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog
(18) pražnjenja
su:
opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja,
(19)
druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem
(20) električne energije.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 11. PREPOZNAVANJE ŠTETNOSTI NA RADNOM MESTU
11.1.Grupisanje štetnosti
Štetnosti
Grupa štetnosti Šifra Podgupa štetnosti P IMA / O NEMA
hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje
(21) u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.),
fizičke štetnosti (buka i vibracije),
(22)
biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i
(23) alergenima),
štetni uticaji mlkroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i
1) štetnosti koje (24) brzina strujanja vazduha),
nastaju ili se
neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost,
pojavljuju u (25)
procesu rada,
kao što su: štetni uticaji zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg,
(26) laserskog, ultrazvučnog),
štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
(27)
štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u
(28) proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništavanju,
druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje
(29) mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog,
profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom.
napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili
2) štetnosti koje (30) vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i
proističu iz sl.),
psihičkih i nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje,
psihofizioloških (31) klečanje i sl.),
napora koji se
napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju
uzročno vezuju (32) psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.),
za radno mesto
i poslove koje odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje
zaposleni odgovarajućeg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima
obavlja, kao što ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura,
(33)
su: intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta,
konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna
motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju, i sl.;
3) štetnosti vezane rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u
za organizaciju (34) smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj
rada, kao štosu: intervencija
štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja
(35) rade na šalterima, lica na obezbeđenju, i sl.),
4) ostale štetnosti rad sa životinjama,
koje se (36)
pojavljuju na rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
radnim (37)
mestima, kao
što su: rad u blizini vode ili ispod površine vode.
(38)
ostale opasnosti i štetnosti.
(39)

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3. METODE PROCENE OH&S RIZIKA
3.1. Primena metode KINNY u proceni OH&S rizika

Jedna od metoda kojom je moguće izvršiti ocenu i upravljanje OH&S rizicima je i metoda
Kinny. U metodi Kinny ispunjenje rizika posmatra se kao nastanak opasnosti i štetnosti. Zato se
identifikacijom potencijalnih opasnosti i štetnosti utvrđuju i potencijalni rizici po bezbednost na
radu.
OH&S rizici se tokom vremena menjaju kroz tri osnovne kategorije koje analizira metoda
Kinny i to:
− verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti;
− težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti;
− učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti.

Čovek je nemoćan pred elementarnim nepogodama kao što su zemljotresi, poplave, vulkanske
erupcije i slično jer ničim ne može sprečiti nastanak ovih rizika. Međutim, moguće je unapred se
pripremiti i pravovremeno reagovati ukoliko se oni zaista i dogode.
Na osnovu identifikacije opsnosti štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini i statističke
obrade podataka o opasnim događajima (akcidentima i/ili povredama na radu), opasnim
materijama i kritičnim tačkama procesa može se izvršiti procena rizika.

Postupkom identifikacije opasnosti i štetnosti i vrednovanja uticaja postiže se sledeće:

− identifikuju se sve opasnosti i štetnosti koje mogu imati uticaja na radno mesto i radnu
okolinu;
− analiziraju se uticaji opasnosti i štetnosti na radno mesto i radnu okolinu;
− utvrđuje se sistem vrednovanja svake opasnosti i štetnosti;
− propisuje se metod određivanja značaja svake opasnosti i štetnosti.

Parametri analize se numerički vrednuju, pa je i konačna procena rizika na radnom mestu i

radnoj okolini izražena numerički.
Osnovna postavka metode Kinny u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini
je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih
aktivnosti:

a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu nastati kao posledica
procesa ili usluge;

b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake opasnosti i štetnosti;

c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim metodama utvrde:

− verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;
− težina posledica koje koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti;
− učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti.
d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i to:
− faktor rizika - verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti V;
− faktor rizika - težina posledice koje zaposleni trpi zbog pojave opasnosti i štetnosti P,
− faktor rizika - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti U.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Kriterijum - verovatnoća (V) rangira se počev od 0,1 – jedva verovatno, do 10 koja se smatra
izvesnom, predvidivom odnosno sasvim očekivanom.

Tabela. Opis kriterijuma za verovatnoću pojave opasnosti i štetnosti

RANG OPIS KRITERIJUMA ZA PROCENU VEROVATNOĆE
0,1 Jedva pojmljivo
0,2 Praktično neverovatno
0,5 Postoji, ali samo malo verovatno
1 Mala verovatnoća, ali moguća u ograničenim slučajevima
3 Malo moguće
6 Sasvim moguće
10 Predvidivo, očekivano

Kriterijum - posledice (P) (moguća šteta) rangira se počev od 1 kao najmanje do 10 koja se smatra
katastrofalnom, nabrojane su u sledećoj tabeli.
Tabela. Opis kriterijuma za procenu posledica kod pojave opasnosti i štetnosti
RANG OPIS KRITERIJUMA ZA PROCENU POSLEDICA
1 Bolest, povreda koja zahteva prvu pomoć i nikakav drugi tretman
2 Medicinski tretman od strane lekara
Ozbiljne-invalidnost, ozbiljna pojedinačna povreda sa hospitalizacijom i
3
izgubljenim danima
6 Veoma ozbiljne-pojedinačne nesreće sa smrtnim ishodom
10 Katastrofalne-sa višestrukim smrtnim ishodima

Kriterijum - učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti (U) rangira se od retko – jedan puta u
godini, do trajno – kontinualno 10.
Tabela. Opis kriterijuma za učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti
RANG OPIS KRITERIJUMA ZA UČESTALOST
1 Izlaže se retko (godišnje)
2 Izlaže se mesečno
3 Izlaže se nedeljno
6 Izlaže se dnevno
10 Izlaže se trajno, kontinualno

e) Vrednovanje rizika R vrši se po formuli:

R=VxPxU
Tabela. Matrica procene rizika po metodi Kinny
Identifikovana PROCENA RIZIKA Mere za konrolu
opasnost ili štetnost V-Verovatnoća P-Posledica U-Učestalost R-Nivo rizika procenjenog rizika

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivoa R I do ekstremnog, nedopustivog,
koji iziskuje prekid radne aktivnosti i preduzimanja momentalnih preventivnih akcija i koji se
definiše kao nivo rizika R V.

Tabela 5.2.5. Kriterijumi za određivanje nivoa rizika

Ukupna Nivo Klasifikacija
Opis klasifikacije nivoa rizika
ocena rizika nivoa rizika
Zanemarljivo
0,1 – 20 R I Ne zahteva se nikakva akcija.
mali rizik
Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju
operacijom.
Može se razmotriti ekonomski isplativije rešenje ili
21 – 70 R II Mali rizik
unapređenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti
situaciju, kako bi posedovali informacije o sprovođenju
propisanih aktivnosti
Potrebno je uložiti napor kako bi se smanjio rizik, ali
troškovi prevencije moraju biti pažljivo planirani i
ograničeni do izvesnog nivoa.
Potrebno je definisati rok za sprovođenje unapređenja.
71 – 200 R III Srednji rizik
Kod onih događaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno
opasne posledice, potrebno je dodatno proveriti
verovatnoću nastanka takvog događaja kako bi se
definisao potreban nivo aktivnosti na ublažavanju rizika.
Ne sme se započeti sa datom aktivnošću dok nivo rizika
ne bude snižen.
Mogu biti potrebna znatna sredstva kako bi se rizik
201–400 R IV Visoki rizik
smanjio.
Ako se rizik odnosi na sve započete aktivnosti, potrebno je
preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.
Aktivnost ne sme biti započeta ni nastavljena, sve dok se
Preko Ekstremno nivo rizika ne smanji.
R V
400 visoki rizik Ako ni ulaganjem neograničenih sredstava nije moguće
smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.

Na osnovu matrice za ocenu rizika definiše se karakterizacija procene rizika kao što je to
prikazano u sledećoj tabeli.

Tabela. Kriterijumi za karakterizaciju rizika

Procena nivoa rizika Klasifikacija nivoa rizika Karakterizacija rizika

R I Zanemarljivo mali rizik Prihvatljiv rizik

R II Mali rizik Prihvatljiv rizik
R III Srednji rizik Povećani rizik
R IV Visok rizik Neprihvatljiv rizik
R V Ekstremno visok Neprihvatljiv rizik

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Tabela. Opis karaktera rizika
Karakter rizika Opis karaktera rizika
Prihvatljiv rizik Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji obzirom
na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite zdravlja i
Prihvatljiv rizik bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007)
Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:
Povećani rizik- − da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
uslovno − da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i
prihvatljivrizik − da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR).
Neprihvatljiv rizik Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom, uzrokuje
kršenje zakonskih obaveza i odstupa od opštih načela nacionalne stretegije ili
Neprihvatljiv rizik politike organizacije.

Tabela. Opis karaktera rizika u cilju kontrole i upravljanja procenjenim rizikom

Nivo rizika Opis karaktera rizika
R I Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i primenu propisanih
Zanemarljivo mali procedura i primenu organizacionih mera zaštite. Ne zahteva se praćenje i merenje
rizik parametara opasnosti i štetnosti.
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz primenu organizacionih mera zaštite
R II
i poštovanjem propisanih procedura. Poželjno je praćenje i merenje (monitoring)
Mali rizik
parametara opasnosti i štetnosti.
Povećani rizik - Uslovno prihvatljiv rizik. Zahteva se utvrđivanje mogućnosti za
otklanjanje, zamenu (substituciju), kontrolu, administrativnu zabranu i primenu
ličnih zaštitnih sredstava i opreme za bezbedan rad. Procenjenim povećanim rizikom
se može upravljati ali isključivo uz obaveznu primenu unapred definisanih
R III organizacionih, tehničkih, preventivno-zdravstvenih mera zaštite, i poštovanje
Srednji rizik propisanih procedura i uputstava za bezbedan rad. U toku rada obavezno je praćenje
i merenje (monitoring) parametara opasnosti i štetnosti i preduzimanje tehničko-
tehnoloških, preventivno-zdravstvenih i organizacionih mera za smanjenje rizika na
niži nivo ili eventualni prekid rada do momenta preduzimanja adekvatnijih mera
bezbednosti na radu.
Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći do aktiviranja
rizika i izazivanja povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom. Zahteva se prekid
rada i preispitivanje sistema bezbenosti na radu, po potrebi nova procena rizika i
preispitivanje i redefinisanje organizacionih, tehničkih i preventivno-zdravstvenih
R IV
mera zaštite, po ukazanoj potrebi uključiti u primenu nove vrste ličnih zaštitnih
Visoki rizik
sredstava i opreme za zaštitu na radu i izraditi (redizajnirati) nove procedure i
uputstava za bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv niži nivo. Sa radom
se nemože otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme
i sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini.
Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se hitno zaustavljanje
procesa rada. Proces rada se ne može pokretati dok se ne izvrši preispitivanje ili nova
procena rizika i dok se ne redefinišu organizacione, preventivno-tehničke,
R V preventivno-zdravstvene mere zaštite, uključe u primenu nove bezbednije vrste
Ekstremno visok ličnih zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izrade (redizajniraju) nove
rizik procedure i uputstava za bezbedan rad u cilju redukcije rizika na prihvatljiv nivo. Sa
radom se nemože otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja
opreme i sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj
okolini.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.1.1. Primer primene metode KINNY u proceni OH&S rizika
13. PROCENA RIZIKA
13.1. Procena rizika po osnovu utvrđene liste opasnosti i štetnosti
ŠUKO Utvrđene konkretne opasnosti (UKO) V T U R-Rizik Mere kon. pro.riz.
02.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana od
slobodnog kretanja sirovina i materijala pri
odvijanju procesa rada na površinskom kopu
kamenoloma

03.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana od

unutrašnjeg transporta sirovina i materijala pri
odvijanju procesa rada na površinskom kopu
kamenoloma

04.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana od

eksplozija pri izvođenju miniranja na površinskom
kopu kamenoloma

08.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana od rada

u rudarskim oknima ili pored većih dubina.

09.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana od rada

u zatvorenom prostoru -rudarskim oknima koja
nisu dovoljno osvetljena ili provetravana.

ŠUKŠ Utvrđene konkretne štetnosti (UKŠ) V T U R-Rizik Mere kon. pro.riz.

21.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od štetnih prašina
koje se produkuju na površinskom kopu
kamenoloma

22.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od buke pri radu

postrojenja za preradu kamena

27.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od štetnog

klimatskog uticaja pri radu na otvorenom u
letnjem i zimskom periodu.

32.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana naporima koji

uzrokuju psihološka opterećenja pri upravljanju
g/radilištem na površinskim kopovima

33.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana naporima od

odgovornosti u primanju i prenošenju informacija,
korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti,
odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost
za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu,
konfliktne situacije, i odgovornost u rukovođenju
na gradilištu ili radilištu;

34.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od povremenog

rada dužeg od punog radnog vremena

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.2. Primena"SINGAPURSKOG" modela (3x3) u proceni OH&S rizika

Za procenu rizika u organizacijama malih i srednjih veličina može se usvojiti jedan od

jednostavnijih modela tzv. "singapurski model".
Rizik se najjednostavnije izražava kao proizvod verovatnoće nastanka povrede na radu,
oštećenja zdravlja i oboljenja u vezi sa radom (V) i posledica težine povrede, oštećenja zdravlja i
oboljenja u vezi sa radom (T).

R=VxT
Tabela. Nivoi verovatnoće i njihov opis
Verovatnoća nastanka povrede
na radu, oštećenja zdravlja i Opis
oboljenja u vezi sa radom (V)
Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi sa
Mala verovatnoća 1 radom verovatno neće nastati

Moguće je nastajanje povreda na radu, oštećenje zdravlja ili

Srednja verovatnoća 2 oboljenje u vezi sa radom - poznato je da se javljaju

Povreda na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje u vezi sa

Velika verovatnoća 3 radom se javljaju često ili se ponavljaju

Tabela. Posledice težine povrede na radu ili oboljenja u vezi sa radom i njihov opis
Posledica težine povrede,
oštećenja zdravlja i oboljenja u Opis
vezi sa radom (T)
Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili
oboljenja u vezi sa radom, zahteva samo mere prve pomoći
Male posledice 1 (manje posekotine, oguljotine, iritacija kože, poremećaji
zdravlja sa privremenim osećajem nelagodnosti).

Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili

oboljenja u vezi sa radom, zahteva medicinsku pomoć,
oboljenje izaziva privremenu nesposobnost ili invalidnost
Srednje posledice 2 (laceracije, opekotine, uganuća, prelomi malih kostiju,
dermatitis, nagluvost i dr.).

Posledica težine povrede na radu, oštećenja zdravlja ili

oboljenja u vezi sa radom sa smrtnim ishodom, teške
povrede, profesionalne bolesti praćene teškim posledicama
Velike posledice 3 (amputacije, politraume, prelomi velikih kostiju, rak, teška
trovanja, bolesti opasne po život i dr.).

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 U tabeli je prikazana matrica za određivanje nivoa rizika.
Tabela. Matrični model procene rizika kod "singapurske" metode
Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja i
Posledica težine povrede, oboljenja u vezi sa radom (V)
oštećenja zdravlja i oboljenja Mala Srednja Velika
u vezi sa radom (T)
1 2 3
Zanema. mali rizik Vrlo mali rizik Mali rizik
Male posledice 1
1 2 3
Vrlo mali rizik Srednji rizik Veliki rizik
Srednje posledice 2
2 4 6
Mali rizik Veliki rizik Vrlo veliki rizik
Velike posledice 3
3 6 9

Prihvatljivi rizici

Rizik koji zahteva redukciju

Neprihvatljivi rizici

Na osnovu matrice za ocenu rizika definišu se sledeći nivoi za klasifikaciju i karakterizaciju

procene rizika kao što je to prikazano u sledećoj tabeli.
Tabela. Kriterijumi za klasifikaciju i karakterizaciju procene rizika
Procena nivoa rizika Klasifikacija nivoa rizika Karakterizacija rizika
R1 Zanemarljivo mali rizik
R2 Vrlo mali rizik Prihvatljiv rizik
R3 Mali rizik
R4 Srednji rizik Povećani rizik
R6 Veliki rizik
Neprihvatljiv rizik
R9 Vrlo veliki rizik
Tabela 7.2.5. Opis karakterizacije rizika
Karakter rizika Opis karaktera rizika
Rizik koji je smanjen do nivoa koji se može podnositi u organizaciji obzirom
Prihvatljiv rizik na njene zakonske obaveze i njenu OHSAS politiku zaštite zdravlja i
bezbednosti na radu (citat: SRPS BS 18001:2007)
Rizik za koji postoji opravdana pretpostavka:
• da može izazvati povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom,
Povećani rizik • da može da uzrokuje kršenje zakonskih obaveza organizacije i
• da može da odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije (modifikovani citat iz Zakona o BZNR).
Rizik koji uzrokuje povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom krši
Neprihvatljiv rizik zakonske obaveze i odstupa od politike zaštite zdravlja i bezbednosti na radu
određene organizacije.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.2.1. Pimer primene "SINGAPURSKOG" modela (3x3) u proceni OH&S rizika
13. PROCENA RIZIKA
13.1. Procena rizika po osnovu utvrđene liste opasnosti i štetnosti
ŠUKO Utvrđene konkretne opasnosti (UKO) Verovatnoća Posledica Rizik Mere zaštite
02.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana
od slobodnog kretanja sirovina i materijala
pri odvijanju procesa rada na površinskom
kopu kamenoloma

03.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od unutrašnjeg transporta sirovina i
materijala pri odvijanju procesa rada na
površinskom kopu kamenoloma

04.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od eksplozija pri izvođenju miniranja na
površinskom kopu kamenoloma

08.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od rada u rudarskim oknima ili pored većih
dubina.

09.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od rada u zatvorenom prostoru -rudarskim
oknima koja nisu dovoljno osvetljena ili
provetravana.

ŠUKŠ Utvrđene konkretne štetnosti (UKŠ) Verovatnoća Posledica Rizik Mere zaštite
21.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od štetnih
prašina koje se produkuju na površinskom
kopu kamenoloma

22.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od buke

pri radu postrojenja za preradu kamena

27.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od štetnog

klimatskog uticaja pri radu na otvorenom u
letnjem i zimskom periodu.

32.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana naporima

koji uzrokuju psihološka opterećenja pri
upravljanju g/radilištem na površinskim
kopovima

33.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana naporima

od odgovornosti u primanju i prenošenju
informacija, korišćenje odgovarajućeg
znanja i sposobnosti, odgovornost u
pravilima ponašanja, odgovornost za brze
izmene radnih procedura, intenzitet u radu,
konfliktne situacije, i odgovornost u
rukovođenju na gradilištu ili radilištu;

34.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od

povremenog rada dužeg od punog radnog
vremena

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.3. Primena matričnog modela (5x5) u proceni OH&S rizika
Stepenovanje verovatnoće nastanka povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (V)
Vrlo mala ili Može se dogoditi u izuzetnom slučaju (verovatno ni jednom u
A
zanemarljiva toku postojanja firme)
B Mala Može se dogoditi jednom u periodu od 10 i više godina
Može se dogoditi jednom u periodu od 1 do 10 godina (retko
C Srednja
u normalnim okolnostima)
D Velika Očekuje se da će se desiti jednom u toku godine
E Izrazito velika Očekuje se da će se desiti više puta godišnje (gotovo sigurno)

Ocena težine mogućih posledica povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom (T)
Vrlo laka povreda na Potrebna je samo prva pomoć, beznačajno oštećenje organa,
I radu/ oboljenje u vezi sa očuvana funkcija, nema opasnosti od daljih zdravstvenih
radom komplikacija, očuvana radna sposobnost.
Potrebna je intervencija medicinskog osoblja, llako oštećenje
Laka povreda na radu/ organa, privremeno oštećenje funkcija, ne očekuju se dalje
II
oboljenje u veezi sa radom zdravstvene komplikacije, očekuje se kratkotrajna privremena
radna nesposobnost (posekotine, nagnječenja, dermatiti....).
Potrebno je bolničko lečenje, značajna oštećenja organa,
Srednje teška povreda na abiatno ali privremeno izmenjena funkcija, moguća opasnost
III radu/ oboljenje u vezi sa od daljih zdravstvenih komplikacija, očekuje se duža radna
radom nesposobnost i moguća trajna izmena radne sposobnosti (veće
frakture, nagnječenja, izčačenja i tsl.)
Moguća trajna nesposobnost/invalidnost, trajno značajno
Teška povreda na radu/ oštećenje ili uništenje organa sa mogućim smrtnim ishodom
IV
oboljenje u vezi sa radom (amputacije, višestruke povrede, oboljenja u vezi sa radom
koja dovode do invalidnosti
Kolektivna povreda na Moguće teške povrede na radu i oboljenja u vezi sa radom
V radu ili povrede na radu sa većeg broja ljudi u istom periodu vremena
smrtnim ishodom

OCENA NIVOA RIZIKA

Ocena težine mogućih posledica povrede na radu ili
Stepenovanje verovatnoće bolesti u vezi sa radom (T)
nastanka povrede na radu ili Srednje
Vrlo laka Laka Teška Kolektivna
bolesti u vezi sa radom (V) teška
I II III IV V
Vrlo mala ili
A Zanemarljiv Zanemarljiv Mali Mali Mali
zanemarljiva
Mala B Zanemarljiv Mali Srednji Srednji Veliki
Umerena C Mali Srednji Srednji Srednji Veliki
Izrazito
Velika D Mali Srednji Veliki Veliki
veliki
Izrazito Izrazito
Izrazito velika E Mali Veliki Veliki
veliki veliki

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.3.1. Pimer primene "MATRIČNOG" modela (5x5) u proceni OH&S rizika
13. PROCENA RIZIKA
13.1. Procena rizika po osnovu utvrđene liste opasnosti i štetnosti
ŠUKO Utvrđene konkretne opasnosti (UKO) Verovatnoća Posledica Rizik Mere zaštite
02.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana
od slobodnog kretanja sirovina i materijala
pri odvijanju procesa rada na površinskom
kopu kamenoloma

03.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od unutrašnjeg transporta sirovina i
materijala pri odvijanju procesa rada na
površinskom kopu kamenoloma

04.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od eksplozija pri izvođenju miniranja na
površinskom kopu kamenoloma

08.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od rada u rudarskim oknima ili pored većih
dubina.

09.1 Opasnost od povreda na radu uzrokovana

od rada u zatvorenom prostoru -rudarskim
oknima koja nisu dovoljno osvetljena ili
provetravana.

ŠUKŠ Utvrđene konkretne štetnosti (UKŠ) Verovatnoća Posledica Rizik Mere zaštite
21.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od štetnih
prašina koje se produkuju na površinskom
kopu kamenoloma

22.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od buke

pri radu postrojenja za preradu kamena

27.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od štetnog

klimatskog uticaja pri radu na otvorenom u
letnjem i zimskom periodu.

32.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana naporima

koji uzrokuju psihološka opterećenja pri
upravljanju g/radilištem na površinskim
kopovima

33.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana naporima

od odgovornosti u primanju i prenošenju
informacija, korišćenje odgovarajućeg
znanja i sposobnosti, odgovornost u
pravilima ponašanja, odgovornost za brze
izmene radnih procedura, intenzitet u radu,
konfliktne situacije, i odgovornost u
rukovođenju na gradilištu ili radilištu;

34.1 Štetnost po zdravlje uzrokovana od

povremenog rada dužeg od punog radnog
vremena

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.4. Primena metode FMECA u proceni OH&S rizika

Jedna od metoda kojom je moguće izvrčiti ocenu i upravljanje OH&S rizicima je i metoda
FMECA (“FMECA”-Failure mode, effects and criticality analisys) analiza uticaja i posledica
grešaka, posebno u fazi prepoznavanja rizika i definisanju mera za otklanjanje njihovih uzroka, a
time i posledica. U metodi FMECA ispunjenje rizika posmatra se kao nastanak greške. Zato se
identifikacijom potencijalnih grešaka utvrđuju i potencijalni rizici po bezbednost na radu.
OH&S rizici se tokom vremena menjaju kroz tri osnovne kategorije koje analizira metoda
FMECA i to: moguća pojava opasnosti i štetnosti, moguća šteta zbog opasnosti i štetnosti i
mogućnost otkrivanja opasnosti i štetnosti.

Metoda FMECA je alat odnosno sredstvo za prepoznavanje OH&S rizika, otkrivanje njihovih
uzroka, procenu opasnosti i predlaganje mera za redukovanje njihovog nastanka. Neke rizike nije
moguće izbeći, a to su oni rizici na čiji nastanak nije moguće uticati. Čovek je nemoćan pred
elementarnim nepogodama kao što su zemljotresi, poplave, vulkanske erupcije i slično jer ničim ne
može sprečiti nastanak ovih rizika. Međutim, moguće je unapred se pripremiti i pravovremeno
reagovati ukoliko se oni zaista i dogode. Važnost metode FMECA upravo je u mogućnosti
sistemskog pristupa u identifikaciji i analizi rizika i mere koje treba preduzeti ukoliko utvrđeni rizici
postanu aktivni.
Korektivne i preventivne mere koje FMECA tim identificikuje kao predloge za umanjenje
posljedica rizika dobra su osnova za primenu tehnike planiranja upravljanja udesima. Osim primene
konkretne predložene mere u praksi, moguće je stvoriti širu sliku o rešavanju problema kroz pisanje
nekoliko scenarija koji se mogu, ali i ne moraju odvijati. Izabere se jedan ili više scenarija za koje
se proceni da je njihov nastanak najviše moguć. Scenario se analizira i podaci prikupljaju i čuvaju u
bazi podataka pa se prema njima postupa u slučaju nastanka pojedinačnog rizika ili kombinacije
profesionalnog, ekološkog, finansijskog i drugih vrsta rizika odjednom.
Na osnovu identifikacije opsnosti štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini i statističke
obrade podataka o opasnim događajima (udesima i/ili povredama na radu), opasnim materijama
i kritičnim tačkama procesa proizvodnje i prometa može se izvršiti analiza načina, efekata i
kritičnosti otkaza primenom metode - FMECA.

Prepoznata i utvrđena opasnost ili štetnost - svaki zahvat koji je u uzajamnom odnosu sa radnim
mestom i radnom okolinom i koji menja i/ili utiče na bezbednost i zdravlje zaposlenog na radnom
mestu i radnoj okolini, a odnosi se na: korišćenje sredstava za rad, procese, proizvodnju, promet,
distribuciju i upotrebu materijala, sredstavai opreme za rad i fizičke i hemijske štetnosti.

Uticaj opasnosti štetnosti na radno mesto i radnu okolinu - svaka promena na radnom mestu i
radnoj okolini, pogoršanje ili poboljšanje, koje je potpuni ili delimični rezultat prepoznate i
utvrđene opasnosti i štetnosti.

Postupkom identifikacije opasnosti i štetnosti i vrednovanja uticaja postiže se sledeće:

• identifikuju se sve opasnosti i štetnosti koje mogu imati uticaja na radno mesto i radnu okolinu;
• analiziraju se uticaji opasnosti i štetnosti na radno mesto i radnu okolinu;
• utvrđuje se sistem vrednovanja svake opasnosti i štetnosti;
• propisuje se metod određivanja značaja svake opasnosti i štetnosti.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Metoda FMECA je po svom konceptu preventivna i usmerena ka sprečavanju nastanka
grešaka u fazama projektovanja proizvoda/usluge i procesa koji se smatraju ključnim fazama u
obezbeđenju sistema kvaliteta radnog mesta i radne okoline [4].
Praktična primena metode FMECA u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj
okolini, razvojnog planiranja i upravljanja sistemom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu je vrlo
realna i moguća.
Metoda je sistematski i analitički proces preispitivanja planskih i projektnih rešenja
proizvoda/usluge ili procesa. Odvija se paralelno sa procesom projektovanja, od preispitivanja
projektnog do preispitivanja definitivnih rešenja i ocene stanja sistema bezbednosti i zdravlja na
radu. Formalizovana je u striktnim pravilima kako ocene pojedinih elemenata opasnosti na radnom
mestu i radnoj okolini tako i ocene konačno procenjenog rizika na sistem bezbednosti i zdravlje na
radu koji je predmet analize, a izlazi su dati u dokumentovanoj formi.
Parametri analize se numerički vrednuju, pa je i konačna procena rizika na radnom mestu i
radnoj okolini izražena numerički. Numerički pristup omogućuje da se projektna rešenja mogu
međusobno upoređivati i to:
• kod ocene alternativnih rešenja procesa, proizvoda/usluge;
• kod evaluacije projektnih rešenja u raznim fazama projektovanja i
• kod ocene efekata korektivnih mera koje se sprovode u svim fazama planiranja, projektovanja i
održavanja sistema bezbednosti i zdravlja na radu.
Osnovna postavka metode FMECA u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj
okolini je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji
sledećih aktivnosti:
d) utvrđivanje svih potencijalnih grešaka/otkaza u procesu, proizvodu/usluzi koji su i/ili mogu
nastati kao posledica greške u projektu, procesu, proizvoda/usluzi koji su nastali kao posledica
grešeke u projektu/proizvodu/usluzi sistema;
e) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake greške projekta/proizvoda ili usluge;
f) analiza svakog para moguća greška-mogući uzrok, sa ciljem da se analitičkim metodama utvrde:
− verovatnoća pojave potencijalne greške na proizvodu/ usluzi za svaki uzrok posebno;
− težinu posledice greške na proizvodu/usluzi ili procesu prema korisniku, radnom mestu i
radnoj okolini ili obavezujućem propisu;
− verovatnoća da se uzrok greške odnosno greška otkrije u fazi realizacije ili kontrole
(monitoringa) i tako spreči ispoljavanje greške prema korisniku ili radnom mestu i radnoj
okolini.
f) vrednovanje faktora rizika i to:
− faktora rizika verovatnoće pojave greške R1;
− faktor rizika posledica težine greške R2,
− faktor rizika verovatn. otkrivanja greške R3.
Za vrednovanje faktora rizika najčešće se koriste ocene 1-10 (mogu se koristiti i drugi
rasponi). Kriterijumi i pravila vrednovanja pojedinih faktora rizika dati su u tabeli metode FMECA.

g) izračunavanje indeksa prioriteta rizika R za svaki par moguća greška-mogući uzrok po

formuli:
R = R1 x R2 x R3

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Tabela 1. Osnovna pravila vrednovanja faktora rizika
Vrednost SKALA
Faktor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
R1 Ne pojavljuje se ⇔ Sigurno se pojavljuje
(Verovatnoća
pojave greške)
R2 Nikakve ⇔ Katastrofalne
(Posledice
greške)
R3 Sigurno se može otkriti ⇔ Teško se može otkriti
(Verovatnoća
otkrivanja)
Ovako izračunati indeks prioriteta rizika se upoređuje sa unapred utvrđenim vrednostima
kritičnog indeksa prioriteta rizika Rk. ako R < Rk , plansko i/ili projektno rešenje se ocenjuje kao
zadovoljavajuće, a ako je R ≥ Rk, onda se odgovarajućim korektivnim merama u projektnim
rešenjima obezbeđuje da se ostvari cilj R < Rk. U odsustvu definisanog kritičnog ideksa prioriteta
rizika, mogu se koristiti grubi kriterijumi za ocenu projektnih rešenja u funkciji vrednosti faktora
R1, R2 i R3 a prema tabeli 2.
Tabela 2. Kriterijumi za ocenu rešenja
Faktori rizika Korektivne
Ocena rešenja
R1 R2 R3 mere
1 1 1 Idealan slučaj. Cilj u potpunosti postignut. Ne
1 1 10 Dovolno sigurno i pouzdano rešenje Ne
Rešenje potencijalno opasno, ali greška ne utiče
1 10 1 Ne
na sistem bezbednosti i zdravlje na radu
Zagađenje na radnom mestu i radnoj okolini
10 1 1 Da
prisutno ali ne prelazi MDV i MDK.
Zagađenje na radnom mestu i radnoj okolini
10 1 10 Da
često, prelazi MDV i MDK.
Česta zagađenja na radnom mestu i radnoj
10 10 1 okolini sa vrlo ozbiljnim posledicama po sistem Da
bezbednosti i zdravlja na radu.
Mogućnost nastanka profesionalnih oboljenja,
povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom sa
1 10 10 Da
vrlo ozbiljnim posledicama po sistem
bezbednosti i zdravlja na radu.
10 10 10 Potpuno nepouzdano rešenje Da

Tabela 3. Efekti korektivnih mera

Uticaj na faktore rizika
Korektivne mere u oblasti:
R1 R2 R3
Planiranje • • •
Projektovanje • ο •
Kontrolisanje i ispitivanje (Monitoring) ο ο •
ο Korektivna mera nema uticaj na vrednost faktora rizika. • Korektivna mera može uticati na promenu faktora rizika.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Tabela. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika verovatnoće pojave greške.
Vrednost
Verovatnoća
Kriterijumi faktora rizika
pojave greške
R1
Ne očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku
Ne pojavljuje se
proizvoda/usluge ili procesa. 1
(verovatnoća 0)
Neznatna Neznatna pojava greške /otkaza u referentnom veku
(verovatnoća proizvoda/ usluge ili procesa 2
1/10.000-20.000)
Vrlo mala Može se očekivati greška/otkaz ali veoma retko. U ranijoj
(verovatnoća praksi nisu registrovane greške odnosno otkazi 3
1/2.000-10.000)
Može se očekivati pojava greške/otkaza u referentnom veku
Mala proizvoda/usluge ili procesa. U ranijoj praksi registrovane su
(verovatnoća greške/otkazi, sa zagađenjem radne sredine ispod MDK i 4
1/1.000-2.000) MDV.

Manja od Očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku

srednje proizvoda/usluge ili procesa u ranijoj praksi registrovane su
5
(verovatnoća greške/ okazi sa periodičnim zagađenjem radne sredine
1/500-1.000)
Očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku
Srednja proizvoda/usluge ili procesa u ranijoj praksi registrovane su
(verovatnoća greške/ okazi sa epizodnim (akutnim) zagađenjem radne 6
1/200) sredine

Veća od Vrlo verovatna pojava greške/otkaza proizvoda/usluge ili

srednje procesa. U ranijoj praksi poznati su problemi sa velikim
7
(verovatnoća epizodnim zagađenjem radne sredine.
1/100)
Vrlo verovatna pojava greške/otkaza proizvoda/usluge ili
Velika procesa u većem obimu. U ranijoj praksi poznati su problemi
(verovatnoća sa vrlo velikim periodičnim zagađenjem radne sredine iznad 8
1/50) MDK i MDV.

Očekuje se skoro sigurna pojava greške/otkaza

Vrlo velika
proizvoda/usluge ili procesa sa permanentnim (hroničnim)
(verovatnoća 9
zagađenjem osnovnih činioca radne sredine.
1/10)
Sigurno se Očekuje se skoro sigurna pojava greške/otkaza
pojavljuje proizvoda/usluge ili procesa sa katastrofalnim posledicama
10
(verovatnoća po osnovne činioce sistema radne sredine
1/2)

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Tabela. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika težine greške u proizvodu/usluzi ili procesu.
Vrednost faktora
Težina greške Kriterijumi rizika R2
Ne očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku
Nikakva
proizvoda/usluge ili procesa pa samim tim ne očekuju se posledice 1
(Ne očekuje se) po radno mesto i radnu okolinu.
Ukoliko se pojavi greška/otkaz u referentnom veku
proizvoda/usluge ili procesa korisnik verovatno neće ni zapaziti
Zanemarljiva grešku koja proizvodi zanemarljive posledice po po radno mesto i 2
radnu okolinu.
Težina greške vrlo mala ne utiče na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik će verovatno zapaziti
Vrlo mala grešku, a posledice po po radno mesto i radnu okolinu će biti vrlo 3
male.
Težina greške mala ne utiče na vitalne funkcije sistema
Mala bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik će zapaziti grešku, a 4
posledice po po radno mesto i radnu okolinu su male.
Težina greške značajno utiče na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik identifikuje grešku, a
Značajna posledice po osnovne činioce sistema bezbednosti i zdravlja na 5
radu su značajne, bezbednost i zdravlje na radu su ugroženi.
Težina greške vrlo značajno utiče na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik identifikuje grešku, a
Vrlo značajna posledice po osnovne činioce sistema bezbednosti i zdravlja na 6
radu su vrlo značajne, bezbednost i zdravlje na radu su ugroženi i
zahteva se redukcija rizika.
Težina greške ozbiljno utiče na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik identifikuje grešku, a
posledice po osnovne činioce sistema bezbednosti i zdravlja na
Ozbiljna radu su ozbiljne, parametri zagađivača prelaze MDK i MDV,
7
bezbednost sistema je ugrožena i zahteva se redukcija rizika i
preduzimanje tehničkih i organizacionih mera zaštite.
Težina greške ima veliki uticaj na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik identifikuje grešku, a
posledice po osnovne činioce sistema bezbednosti i zdravlja na
Velika radu su velike, parametri zagađivača znatno prelaze MDK i MDV,
8
bezbednost sistema je ugrožena i zahteva se redukcija rizika i
preduzimanje tehničkih i organizacionih mera zaštite.
Težina greške ima vrlo veliki uticaj na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik identifikuje grešku ali
nemože upravljati njome, a posledice po osnovne činioce sistema
Vrlo velika bezbednosti i zdravlja na radu su vrlo velike, parametri zagađivača 9
višestruko dejstvo na radno mesto i radnu okolinu, neophodna je
hitna redukcija rizika i preduzimanje tehničkih i organizacionih
mera zaštite.
Težina greške ima katastrofalan uticaj na vitalne funkcije sistema
bezbednosti i zdravlja na radu, korisnik identifikuje ali ne upravlja
greškom, posledice po osnovne činioce sistema bezbednosti i
zdravlja na radu su katastrofalne, parametri zagađivača višestruko
Katastrofalna dejstvo na radno mesto i radnu okolinu narušeni su nacionalni
10
propisi i međunarodne konvencije o radnom mestu i radnoj
okolini, neophodna je hitna redukcija rizika i preduzimanje
tehničkih i organizacionih mera zaštite.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Tabela. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika verovatnoće otkrivanja greške u proizvodu/usluzi ili procesu.
Verovatnoća Vrednost
otkrivanja Kriterijumi faktora rizika
greške R3
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
Sigurno se prirode da će sigurno biti otkriveni, a greška će biti blagovremeno
uočena i otklonjena.
1
može otkriti

Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve

prirode da je vrlo velika verovatnoća da će biti vizuelno otkriveni
Vrlo velika i vrlo je velika mogućnost da će greška biti blagovremeno uočena 2
i otklonjena.

Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve

prirode da je velika verovatnoća da će biti vizuelno ili
Velika instrumentalnom metodom otkriveni može se sačiniti veliki broj 3
uzoraka i statistička kontrola, a velika je mogućnost da će greška
biti blagovremeno uočena i otklonjena.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da je relativno velika verovatnoća da će instrumentalnom
Relativno
metodom biti otkriveni u većem statističkom broju uzoraka, a 4
velika relativno velika mogućnost je da će greška biti otklonjena u
sledećem razvojnom ciklusu.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da je srednja verovatnoća da će instrumentalnom
Srednja metodom biti otkriveni u dovoljnom statističkom broju uzoraka, a 5
srednja je mogućnost da će greška biti otklonjena u sledećem
razvojnom ciklusu.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da je relativno mala verovatnoća da će instrumentalnom
Relativno mala metodom biti otkriveni u većem statističkom broju uzoraka, a 6
relativno male mogućnsti da će greška biti otklonjena u sledećem
razvojnom ciklusu.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da je mala verovatnoća da će instrumentalnom metodom
Mala biti otkriveni u većem statističkom broju uzoraka, a greška se vrlo
7
teško može otkloniti u sledećem razvojnom ciklusu.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da je tvrlo mala verovatnoća da će instrumentalnom
Vrlo mala metodom biti otkriveni. Vrlo su male mogućnosti da se greška
8
može otkloniti u sledećih nekoliko razvojnih ciklusa.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da je neznatna verovatnoća da će instrumentalnom
metodom biti otkriveni. Parametri zagađenja na radnom mestu i
Neznatna radnoj okolini nisu obuhvaćeni kontrolom i ne upravlja se njima.
9
Neznatne su mogućnosti da se greška može otkloniti u sledećih
nekoliko razvojnih ciklusa.
Parametri zagađenja na radnom mestu i radnoj okolini su takve
prirode da ne mogu biti otkriveni. Parametri zagađenja na radnom
Teško će ili
mestu i radnoj okolini nisu obuhvaćeni kontrolom i ne upravlja se 10
neće se otkriti njima. Ne postoje mogućnosti da se greška može otkloniti u
sledećih nekoliko razvojnih ciklusa.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 Tabela. Kriterijumi za ocenu OHS rizika
NIVO RIZIKA R = R1 x R2 x R3
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz poštovanje i
primenu propisanih procedura i primenu organizacionih mera
R1 R≤10 zaštite. Ne zahteva se praćenje i merenje parametara opasnosti i
štetnosti.
Prihvatljiv rizik. Rizikom se može upravljati uz primenu
organizacionih mera zaštite i poštovanjem propisanih procedura.
R2 10<R≤100 Poželjno je praćenje i merenje (monitoring) parametara opasnosti i
štetnosti.
Povećani rizik - Uslovno prihvatljiv rizik. Zahteva se utvrđivanje
mogućnosti za otklanjanje, zamenu (substituciju), kontrolu,
administrativnu zabranu i primenu ličnih zaštitnih sredstava i
opreme za bezbedan rad. Procenjenim povećanim rizikom se može
upravljati ali isključivo uz obaveznu primenu unapred definisanih
organizacionih, tehničkih, preventivno-zdravstvenih mera zaštite, i
R3 100<R≤200 poštovanje propisanih procedura i uputstava za bezbedan rad. U
toku rada obavezno je praćenje i merenje (monitoring) parametara
opasnosti i štetnosti i preduzimanje tehničko-tehnoloških,
preventivno-zdravstvenih i organizacionih mera za smanjenje rizika
na niži nivo ili eventualni prekid rada do momenta preduzimanja
adekvatnijih mera bezbednosti na radu.
Neprihvatljiv rizik. Postoji opravdana pretpostavka da može doći
do aktiviranja rizika i izazivanja povreda na radu i oboljenja u vezi
sa radom. Zahteva se prekid rada i preispitivanje sistema bezbenosti
na radu, po potrebi nova procena rizika i preispitivanje i
redefinisanje organizacionih, tehničkih i preventivno-zdravstvenih
mera zaštite, po ukazanoj potrebi uključiti u primenu nove vrste
R4 200<R≤400 ličnih zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izraditi
(redizajnirati) nove procedure i uputstava za bezbedan rad u cilju
redukcije rizika na prihvatljiv niži nivo. Sa radom se nemože
otpočeti dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja
opreme i sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na
radnom mestu i radnoj okolini.
Neprihvatljiv rizik. Rizikom se ne može upravljati. Zahteva se
hitno zaustavljanje procesa rada. Proces rada se ne može pokretati
dok se ne izvrši preispitivanje ili nova procena rizika i dok se ne
redefinišu organizacione, preventivno-tehničke, preventivno-
zdravstvene mere zaštite, uključe u primenu nove bezbednije vrste
R5 R>400 ličnih zaštitnih sredstava i opreme za zaštitu na radu i izrade
(redizajniraju) nove procedure i uputstava za bezbedan rad u cilju
redukcije rizika na prihvatljiv nivo. Sa radom se nemože otpočeti
dok se ne izvrše obavezni pregledi, merenja i ispitivanja opreme i
sredstava za rad i parametara opasnosti i štetnosti na radnom mestu
i radnoj okolini.

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 3.4.1. Primer primene metode FMECA u proceni OH&S rizika
Broj analize:
ANALIZA ŠTETNOSTI I PROCENA RIZIKA U RADNOJ OKOLINI I Datum: Potpis:
NA RADNOM MESTU "_____________________________" Izradio: Tim proc.
Saglas. poslodavac
Analiza uticaja prepoznate i utvrđene opasnosti i štetnosti Predlog
Prepoznata i Procena rizika
na radnom mestu i radnoj okolini mera za otkl.
utvrđena opasnost i smanj. ili
Moguća pojava Moguća šteta zbog Mogućnost otkrivanja
štetnost MPOŠ MŠZOŠ MOOŠ IPR spreč. rizika
opasnosti i štetnosti opasnosti i štetnosti opasnosti i štetnosti

MOGUĆA POJAVA OPASNOSTI I MOGUĆA ŠTETA ZBOG OPASNOSTI MOGUĆNOST OTKRIVANJA OPASNOSTI UTICAJ OPASNOSTI I
ŠTETNOSTI I ŠTETNOSTI I ŠTETNOSTI ŠTETNOSTI (RIZIK)
MPOŠ MŠZOŠ MOOŠ RPN (Risk Priority Number)
Nikakva (verovatnoća 0) =1 Nikakva =1 Sigurno se može otkriti ili otkloniti =1 Zanemarljiv od 1 - 10
Neznatna (1/10000-20000) =2 Neznatna =2 Vrlo velika mogućnost =2
Vrlo mali od 10 - 100
Vrlo mala (1/2000-10000) =3 Zanemarljiva =3 Velika mogućnost =3
Mala (1/1000-2000) =4 Vrlo mala =4 Relativno velika mogućnost =4
Mali od 100-200
Relativno mala 1/200-1000) =5 Mala =5 Srednja mogućnost =5
Srednja (1/200) =6 Srednja =6 Relativno mala mogućnost =6 Srednji od 200 - 400
Relativno velika (1/100) =7 Relativno velika =7 Mala mogućnost =7
Veliki od 400 - 500
Velika (1/50) =8 Velika =8 Vrlo mala mogućnost =8
Vrlo velika (1/10) =9 Vrlo velika =9 Neznatna mogućnost =9
Veoma veliki od 500-1000
Sigurno se pojavljuje (1/2) =10 Katastrofalna =10 Teško ili se neće otkriti ili otkloniti =10

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

 4. ZAKLJUČCI

PROCENA OH&S RIZIKA JE PREDUSLOV ZA USPOSTAVLJANJE KONTROLE NAD

PROCENJENIM RIZICIMA I USPOSTAVLJANJE SISTEMA MENADŽMENTA
ZAŠTITE ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI NA RADU;

SVE METODE ZA PROCENU OH&S RIZIKA SU NEDOVOLJNO PRECIZNE I

POSEDUJU DOZU SUBJEKTIVNOSTI JER SU KVALITATIVNE.

DA BI SE SUBJEKTIVNOST U PROCENI OH&S RIZIKA SVELA NA NAJMANJU

MOGUĆU MERU NEOPHODNO JE FORMIRATI TIMOVE OD KOMPETENTNIH
POJEDINACA (EKSPERATA) ČIJA SU ZNANJA KOMPLEMENTARNA U ODNOSU
PREDMET PROCENE

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com