Uvod

Porodični biznis je danas jedan od najznačajnijih generatora bogatstva i zaposlenosti

u svetskoj privredi. Iako je teško tačno proceniti njihovu zastupljenost u globalnim okvirima,
određene procene kažu da se učešće preduzetničkih firmi koje su osnovale ili vode porodice,
kreće u rasponu od 65 do 90 odsto, u odnosu na ukupan broj aktivnih preduzeća u svetskoj
ekonomiji.

Postati deo porodičnog biznisa, poseban je put u preduzetništvu. Za decu koja

odrastaju, ulazak u svet porodičnog biznisa znači priliku, potencijalno veliko bogatstvo i,
iznad svega, osećaj pripadnosti i ponosa. Međutim, porodični biznis ima i svoje tamne strane
– porodično rivalstvo, nepotizam i lične konflikte, koji mogu da unište i porodicu i njihov
biznis.

Porodica i preduzeće su pojmovi koje u svakodnevnim razgovorima često i redovno

spominjemo i koji su većini ljudi laički jasni: porodica je ona grupa ljudi u kojoj se rađamo,
odrastamo, koja se za nas brine i štiti nas sve dok ne stvorimo sopstvenu porodicu, u kojoj se
celi ciklus ponavlja. Na drugoj strani, preduzeće je organizacija ljudi koju povezuje, pre
svega, interes obavljanja određene delatnosti radi sticanja dobiti, kojom pojedinci, zaposleni u
preduzeću, obezbeđuju svakodnevnu egzistenciju, a vlasnici i dugoročnije ulaganje svog
kapitala. Preduzeća imaju definisane zadatke i ciljeve u sredini u kojoj obavljaju svoju
delatnost, dok je porodici jedini zadatak da stvori povoljne i zdrave uslove za odrastanje
svojih članova.

Šta se događa kada članovi jedne porodice pronađu zajednički interes u ostvarivanju
određenih egzistencijalnih, ekonomskih interesa u jednom specifičnom obliku organizovanja?
Posledica je nastanak porodičnog preduzeća.

U svetu postoje dve vrste specifičnosti porodičnog biznisa: prva se temelji na činjenici da je
preduzeće u vlasništvu jedne porodice, a druga da je porodica vlasnik preduzeća najmanje dve
generacije i upravljanje preduzećem je podređeno interesima porodice. Kada se govori o
porodičnom preduzeću to ne znači da ono radi sa niskim prometom i malim brojem
zaposlenih. Naprotiv! Među porodičnim preduzećima su i velika imena korporativnog sveta,
velike korporacije koje vode pojedine porodice.

1
 Definisanje porodičnih preduzeća

Definisati porodično preduzeće je prilično zahtevan zadatak, s obzirom da se

prethodno mora odgovoriti na pitanja kao što su: šta se podrazumeva pod porodicom; u kojoj
meri vlasništvo mora biti u rukama porodice; koliko članova porodice mora biti zaposleno, da
bismo preduzeće smatrali porodičnim, itd. Ipak za jednu konzistentnu definiciju porodičnog
preduzeća moraju se respektovati dimenzije:

1. Vlasništva,
2. Učešća članova porodice,
3. Tranzicije (sukcesije) među generacijama, i
4. Kombinacije ovih parametara

Evo nekih alternativnih definicija porodičnog preduzeća koje beleži savremena literatura:

 Preduzeće koje u praksi nadziru članovi samo jedne porodice,

 Organizacija u kojoj je većinski vlasnički udeo u rukama pojedinaca ili članova iste
porodice,
 Preduzeće u kojem na odluke u pogledu vlasništva i upravljanja utiču porodični
odnosi,
 Simbioza, interakcija dve organizacije – porodice i preduzeća, koja određuje osnovne
karakteristike porodičnog preduzeća i definiše njegovu poslovnu izvrsnost
(excellence),
 Preduzeće se smatra porodičnim kada je izrazito povezano sa najmanje dvema
generacijama porodice, a ta povezanost ima izuzetan uticaj na politiku preduzeća i
porodične planove.

Da li se porodična preduzeća razlikuju od neporodičnih? Činjenica da je vlasnik preduzeća, u

stvari, porodica, manifestuje se gotovo u svim segmentima poslovanja. Za porodična
preduzeća karakteristično je dugoročno planiranje ili barem vizija osnivača da će njegov rad
preživeti dugi niz godina. Na taj način, uspešna porodična preduzeća pružaju posebne
mogućnosti za kombinovanje karijere i ličnog života članovima porodice, ženama, kao i
zaposlenima koji nisu članovi porodice, ali i lokalnoj sredini (zajednici) u kojoj žive i rade.

Istovremeno, članovi porodice koji dele preduzetničku želju da prošire postojeće poslovanje,
za tako nešto imaju čvrstu osnovu. Naime, u porodičnim preduzećima žene imaju mogućnost
da fleksibilnije rasporede svoje radno vreme, što im olakšava obavljanje tradicionalne uloge u
porodici i kombinovanje materinstva sa profesionalnom karijerom. U neporodičnom
preduzeću, žena se u određenom trenutku nađe u situaciji da mora da bira između ove dve
uloge. U protivnom, njena profesionalna uloga će, po pravilu da stangnira. Takođe, zaposleni
koji ne pripadaju porodici su za svoj rad u porodičnom preduzeću bolje nagrađeni; fluktuacija
zaposlenih je manja, pa otuda zapošljavanje u porodičnom preduzeću znači veću odgovornost
za dugoročnu socijalnu sigurnost. Naredni prikaz ilustruje ove specifičnosti:

2
Porodična preduzeća Neporodična preduzeća
Članovi porodice u poziciji menadžmenta Upravljački interes u preduzeću je limitiran
imaju dugoročno, lično učešće u biznisu uslovima iz ugovora o radu
Članovi porodice u poziciji menadžmenta Menadžeri se retko zadržavaju tokom svoje
mogu biti u konkretnom biznisu u toku cele karijere samo na jednom zaposlenju,
svoje karijere preduzeću
Članovi porodice imaju neodređen vremenski Menadžeri imaju kraći vremenski horizont
horizont
Budućnost biznisa ima dramatične lične i Neuspeh biznisa menadžeri doživljavaju
poslovne implikacije za članove porodice, manje lično
posebno one na senior upravljačkim
pozicijama
Verovatnoća završetka zaposlenja za članove Verovatnoća (ili procena verovatnoće)
porodice koji učestvuju u upravljanju je završetka zaposlenja za menadžera je znatno
veoma niska veća

Tabela 1. Razlike porodičnih i neporodičnih preduzeća

Razumevanje kompleksne prirode porodičnog biznisa zahteva multidisciplinarni pristup. Ova

složenost proizilazi, pre svega, iz činjenice da je ishodište svega – biznis. Pokrenuti i voditi
biznis na početku 21. veka je znatno teže nego nekoliko dekada unazad. Izazovi uključuju:

- Ograničene resurse (ljudski rad, kapital, tržišne mogućnosti),

- Specifične forme organizacije koje često imaju sopstveni, jedinstven pristup
(preduzetničkom) menadžmentu,
- Potrebu za odgovarajućim fokusom na dugoročnu politiku razvoja,
- Ranjivost u odnosu na različite stejkholdere – vladu, finansijske institucije,
interesne grupe,
- Poteškoće u obezbeđivanju finansijske podrške,
- Ekonomske poteškoće (turbulenciju) u okruženju,
- Nedostatak odgovarajuće institucionalne podrške,
- Poreski sistem (na republičkom i lokalnom nivou),
- Regrutaciju odgovarajuće (kvalifikovane) radne snage...

Kad se na sve ovo dodaju specifični porodični faktori, pojavljuje se vrlo kompleksan fenomen
– porodično preduzeće.

Jedan koristan okvir za razumevanje kompleksnosti porodičnog preduzeća je njegovo

posmatranje kao dualnog – porodičnog i poslovnog sistema. Naredna slika ilustruje takav
pristup:

3
 Slika 1 – Porodični i poslovni sistem

U osnovi ovakvog pristupa, biznis i porodica su dva odvojena entiteta, svaki sa sopstvenim
normama, ciljevima, ulogama članova, sistemom vrednosti, kao i organizacionom strukturom.
Na prethodnoj slici je ilustrovana interakcija ova dva sistema. Iako vidljivo institucionalno
„preklapanje“ između porodičnog i poslovnog sistema može pozitivno doprineti poslovnom
uspehu organizacije (preduzeća) u celini, ono može često izazvati i poteškoće za oba entiteta.
U neporodičnim preduzećima, ova dva, bazično nekompatibilna, sistema funkcionišu
odvojeno, dok u slučaju porodičnog preduzeća, ova dva sistema ne samo da se preklapaju, već
su međusobno i zavisna.

Karakteristike porodičnih preduzeća

Svaki pojedinačni atribut porodičnog preduzeća može biti izvor određene koristi, ali i
svojevrsne smetnje za vlasnika, članove porodice koji su zaposleni, kao i ostale zaposlene koji
nisu članovi porodice. Otuda, karakteristike porodičnog preduzeća je moguće celishodno
sagledati, samo ako se u obzir uzmu sve prednosti i nedostaci ovakve organizacije (19).

Prednosti porodičnih preduzeća Nedostaci porodičnih preduzeća

Predanost poslu i porodici Rigidnost (krutost)
Veliko znanje Poslovni izazovi
Fleksibilnost u vremenu, radu i novcu Modernizacija prevaziđenih sistema
upravljanja
Razmišljanje na dugi rok Obezbeđenje kapitala
Stabilna kultura Vođstvo i legitimnost
Brzo menjanje odluka Uticaj emocija na posao
Pouzdanost i ponos Nasledstvo

Tabela 2. Prednosti i nedostaci porodičnih preduzeća

4
Ovde ćemo samo ukratko analizirati neke od prednosti porodičnog biznisa:
 Predanost poslu i porodici – Preduzetnici koji sami osnivaju malo preduzeće, obično
su emotivno vezani za svoj posao. To je i razumljivo, jer njihova firma je ostvarenje
koje su gradili i negovali niz godina i koje je postalo njihov život. Članovi porodice,
otuda, osećaju porodičnu odgovornost za uspeh preduzeća, sprečavanje konflikata,
stvaranje dobrih uslova za rad i sl.
 Velika znanja – Porodična preduzeća često poseduju specifična znanja (tehnički
know-how, na primer, ili recimo, stari recepti u prehrambenoj industriji), koja ih
diferenciraju od njihovih konkurenata.
 Razmišljanja na dugi rok – Većina porodičnih preduzeća ima izoštrenije predstave o
tome šta žele da postignu u idućih deset, petnaest godina, nego što je to slučaj sa
drugim preduzećima. Ako dugoročno razmišljanje u porodičnim preduzećima
okarakterišemo kao njihovu prednost, onda se istovremeno kao njihova slabost
pokazuje velika nedisciplinovanost tog razmišljanja. Formalizacija planova i traženje
uzroka odstupanja članovima porodičnih preduzeća često ne ide od ruke. Razlog je
najverovatnije u činjenici da se i na tom području počinju da mešaju porodični i
poslovni strateški plan.
 Brzo menjanje odluka – U porodičnim preduzećima obično je jasno ko donosi
odluke – to je najčešće samo jedan čovek, najviše dvojica pa je za realizaciju
određenih promena i/ili uvođenje određenih inovacija dovoljno dobiti njegovu/njihovu
saglasnot. Kao suprotnost takvoj brzini, možemo zamisliti način na koji se važne
odluke donose u preduzeću sa veoma diversifikovanim (raspršenim) vlasništvom.

Na drugoj strani, kao svojevrstan kontrapunkt ovim prednostima, porodični biznis ima i svoje
nedostatke:
 Rigidnost (krutost) – kada posetimo porodično preduzeće, može da nam se učini kao
da je vreme stalo, uz sentimentalnost praćenu izjavama: otac je uvek ovako
radio...Mlađe generacije često posluju na način kojim hoće da udovolje svojim
porodičnim prethodnicima, a ne na način koji bi bio povoljan za poslovanje.
 Vođstvo i legitimnost – Izostanak pravog vođe je pojava koja se često događa u
drugoj generaciji porodičnih preduzeća. Kao primer možemo uzeti dva brata koja su
nasledila jednake udele u preduzeću, pa samim tim imaju i jednaku formalnu moć.
Mogući konflikti između njih mogu negativno uticati na poslovanje – neko ko bi
mogao biti arbitar, ne postoji. Svojevrsni „krivac“ je otac, koji nije bio sposoban da
odredi naslednika sa aspekta upravljanja biznisom, a sa druge strane naslednici bi
mogli razumeti da tako ne ide i dogovorno podeliti odgovornost. S ovim u vezi je i
nasledstvo.

Ko su ključni ljudi u porodičnom preduzeću? Porodična preduzeća su posebna upravo zbog

ljudi koji ih čine. To nisu samo članovi porodice koji su u srodstvu, već i zaposleni, menadžeri
i direktori, koji su se našli u istom preduzeću. U početku, u porodičnom preduzeću deluju
samo dva ili tri člana, a kada se organizacija proširi, u konkretnu ekonomsku stvarnost
preduzeća uključuju se novi članovi. To su, po pravilu:

 Osnivači,
5
  Muški preduzetnik,
 Vlasnica,
 Bračni parovi,
 Sinovi,
 Kćeri,
 Priženjeni (zetovi, snaje), kao i
 Zaposleni koji nisu članovi porodice.

U razvijenim privrednim strukturama, porodična preduzeća dugo vremena predstavljaju jedan

od važnih oblika preduzetništva, pri čemu se ključne stvari u vođenju preduzeća odigravaju u
krugu porodice. Opšte prihvaćeno mišljenje, da se radi o malim preduzećima je pogrešno, jer
su svetski poznati primeri kada porodice nadziru uspešne koncerne s međunarodno priznatim
tržišnim markama.
Istovremeno, porodična preduzeća su snažno uporište mnogih razvijenih privrednih struktura,
ali su, ali su, s druge strane, veoma ranjiva, a njihova smrtnost je veća nego kod drugih.
Jedinstvenost porodičnih preduzeća čini amalgam dva nespojiva sistema: racionalnog
poslovnog i emocionalnog porodičnog, sa svim njihovim obeležjima. Optimalna kombinacija
ovih elemenata porodičnim preduzećima omogućava da ostvare prednost nad neporodičnim,
dok preveliko prekrivanje oba sistema može biti često sudbinsko.

Većina porodičnih preduzeća se susreće sa teškoćama tranzicije (sukcesije, odnosno, nasleđa)

iz jedne generacije u drugu. Formalno planiranje obično izostaje; preduzeća se najčešće
oslanjaju na mišljenje, da će se stvari odvijati spontano, kada za to dođe vreme. Ako osnivač,
ipak, iz raznih razloga, ode, preduzeće se zatiče u velikim poteškoćama, jer niko nije spreman
da preuzme vođenje firme, ili je, pak, broj kandidata za to veliki. Takvih primera u razvijenoj
privredi, ali i u našim uslovima tranzicije, ima dosta.

Najbolji način za prevladavanje poteškoća sa kojima se porodična preduzeća susreću jeste

profesionalizacija poslovanja. To, u stvari, znači da se pojedinci posebno ponašaju kao članovi
porodice, a posebno kao profesionalci. Potrebno je više dogovaranja i planiranja na oba nivog,
što u osnovi ima potrebu da se vlasnička funkcija na izvestan način odvoji od funkcije
upravljanja organizacijom.

Suština odnosa i zakoni rada su u svakom preduzeću i porodici različiti, pa ih je potrebno

svaki put ponovo definisati. Bez obzira na to, postoje tipične oblasti kojima se porodična
preduzeća bave pri postavljanju strukture, koje im omogućavaju dugorčnu uspešnost:

1. planiranje nasleđivanja
2. postavljanje pravila prenosa vlasništva van kruga porodice
3. postavljanje kriterijuma/načina biranja poslovodnih osoba
4. postavljanje uloge članova porodice u kompaniji
5. politika dividende (isplate dobiti)
6. prenos porodične kulture
7. zapošljavanje članova porodice
8. nagrađivanje članova porodice koji rade u kompaniji
9. definisanje nivoa edukacije i iskustva koja su potrebna za rad u porodičnoj fimi
10. uloga osoba koje su „došle“ u porodicu
11. strukture odlučivanja (porodični odbor, poslovni odbor porodice) i slično.
6
Odgovornost preduzetnika je da postavi određene strukture i načine rada, dok još ima
mogućnosti i uticaj u preduzeću i porodici, koji često balansiraju suprotne snage. Jedna strana
uvek teži ka dugoročnom profitu, a druga ka održavanju „dobrih“ odnosa među članovima
porodice.

Makroekonomski značaj porodičnih preduzeća

Slika 2. Značaj porodičnih preduzeća - makroekonomski

U SAD 150 najvećih porodičnih preduzeća (u prve tri su WalMart, Ford Motor Co.,
Cargill, Inc.) zapošljava više od 5.810.880 ljudi. Dobra trećina njih se visoko kotira na berzi.
U Evropi se kao porodična preduzeća ubrajaju brojne kompanije sa poznatim imenima kao što
su Porsche, Henkel, Benetton, BMW, Mercedez – Benz,…

Porodična preduzeća su od velike važnosti za širu privredu i konkurentnost pojedinih

okruženja. Ocenjuje se da u Evropskoj uniji postoji 17 miliona porodičnih preduzeća koja
zapošljavalju 45 miliona radnika i samim tim ostvaruju 65% čitavog bruto nacionalnog
proizvoda i radnih mesta. Interesantan je podatak da u proseku 85% svih kompanija u Evropi
jeste u porodičnom vlasništvu (najviše u Italiji 99%). U SAD su brojke i procenti slični.

Zbog svega novedenog, za značaj porodičnog biznisa i konkurentnost okruženja, važan je i

zakonodavni sistem. U Evropskoj uniji započeti su projekti za podržavanje porodičnog
preduzetništva. Jedan takav projekat je i inicijativa „Action Plan on entrepreneurship“, kojoj
je glavni cilj podrška i stimulisanje preduzetničkog okruženja, kao i inicijativa za povećanje
broja uspešnih nasledstava u porodičnim kompanijama.

Suprotno definiciji uspešnog preduzeća - postizanje materijalne dobiti za vlasnike - uspeh u

porodičnom preduzeću zavisi od uspešnosti u dve kategorije: ostvarivanje dodate vrednosti,
tačnije, uspešan prenos i prenošenje kompanije na sledeće generacije porodice.

Uspeh u porodičnom preduzeću zavisi od ostvarivanje dodate vrednosti, tačnije, uspešnog

prenosa kompanije na sledeće generacije.

7
Različitost interesa najbolje se može prikazati kroz podelu interesnih sfera koje se pojavljuju
unutar porodičnih kompanija. Radi se o interesima koji proizilaze iz vlasništva preduzeća,
porodice i poslovnih aktivnosti koje preduzeće obavlja. Sukob planova unutar porodice, do
kojeg dolazi zbog mešanja različitih interesnih sfera, može se ilustrovati sledećim primerom.

Dva člana porodice su vlasnici preduzeća. Jedan od njih radi u preduzeću, a drugi ne.
Interesna sfera člana porodice koji je zaposlen u preduzeću fokusira se na svakodnevne
poslovne prilike, poteškoće, razvoj preduzeća i slično. Drugi član porodice, koji je samo
vlasnik i u kompaniji nije zaposlen, fokusiran je uglavnom na doprinose i ne obraća pažnju na
dnevnu dinamiku rada preduzeća. Bez sumnje, ulogu i svrhu porodičnog preduzeća, obe osobe
shvataju različito.Tačka preloma nastaje kada se osnivač preduzeća povlači i prepušta funkcije
mlađoj generaciji u trenutku profilisanja preduzeća kao porodičnog.

Razvoj u porodično preduzeće zavisi od ličnih karakteristika naslednika (potomaka), obuke

naslednika, spremnost za rad i želje potomaka za rad u preduzeću, itd. Rizici prenosa su
brojni. Ne iznenađuje podatak da samo jedna trećina kompanija preživi međugeneracijski
transfer na prvu generaciju naslednika (znači drugu generaciju), kao i to da samo 10%
kompanija preživi prelaz na treću generaciju. Prelaz na treću generaciju ocenjuje se kao
najproblematičnija faza u „životu“ porodične firme.

Porodični biznis ima niz specifičnosti, počev od organizacione forme, finansiranja,

nasleđivanja, rizika, osiguranja i drugog. Medjutim, ukoliko se želi da porodična firma
uspešno funkcioniše i raste neophodno dobro poznavati stimulišuće, kao i nepoželjne uticaja
porodičnog uplitanja, jer izmedju porodice i porodičnog poslovanja postoji snažna
međuzavisnost. Ključni činilac uspešnog upravljanja porodičnim preduzećem jeste
razumevanje činjenice da svaki član porodičnog poslovanja (od vlasnika/ce, preko vlasnikove
supruge/supruga, dece, rođaka i drugih) ima različit pogled na porodično poslovanje i da
odatle, kao i na relaciji vlasnik/ci – naslednik/ci, mogu proisteći potencijalni kako porodični,
tako i poslovni konflikati i problemi.

Porodični biznis se često smatra vrstom preduzetničkog biznisa, mada ne mora biti
preduzetnički. Ali determinante za njegov razvoj su iste kao i za preduzetništvo (1, str. 81-83):
kompetentnost, motivacija, kapital i faktori okruženja. Kada se radi o sukcesiji porodičnog
biznisa (generacijama posle prve), onda se kapital može izostaviti s obzirom da ga je prva
generacija obezbedila. Motivacija sukcesora je najvažnija determinanta, a stvaraju je ili
suzbijaju interni i eksterni faktori. Interne faktore čine dimenzije „porodičnog okruženja“, a
eksterne karakteristike eksternog okruženja. Ukoliko ovi faktori deluju pozitivno, onda su
sukcesori motivisani da izgrađuju svoje kompetencije za bavljenje porodičnim biznisom i
obrnuto. Stoga se u determinante za razvoj porodičnog biznisa mogu svrstati: motivacija
sukcesora, kompetentnost sukcesora, karakteristike „porodičnog okruženja“ i karakteristike
eksternog okruženja. Svaka od ovih determinanti ima subdeterminante i u ovom radu se
govori o njima.

8
Karakteristike porodičnog okruženja

Dimenzije porodičnih odnosa, odnosno karakteristike „porodičnog okruženja“ se smatraju

najvažnijim faktorom motivacije sukcesora za bavljenje porodičnim biznisom.
Čine ih:
 rodbinski odnosi
 odnos roditelja i sukcesora i
 odnos sukcesora i supružnika

Porodični biznis uključuje četiri generacije porodičnog stabla. To komplikuje opredeljenje

članova porodice da se bave porodičnim biznisom, jer postoji: konkurencija između više
potencijalnih sukcesora, konkurencija između aktivnih i pasivnih članova porodice, između
muških i ženskih članova, oženjenih (udatih) i neoženjenih (neudatih) itd. Porodični konflikti
mogu dostići takav nivo da porodični biznis može biti uništen, a takva mogućnost odvodi
članove porodice u neporodične biznise, odnosno demotiviše ih da se bave porodičnim
biznisom. Mnogi autori (Alcorn, Jonovic, Birley, Dyer, Ward, Handler, Friedman, Lea,
Morris, Sharma, Venter i dr.), na bazi rezultata empirijskih istraživanja, ukazuju na pozitivno i
negativno dejstvo međurodbinskih odnosa na sukcesiju i razvoj porodičnog biznisa.
Odnos roditelja i dece kao sukcesora porodičnog biznisa je višedimenzionalan.
Pojednostavljeno, može se posmatrati kao odnos roditelja i potencijalnih sukcesora i kao
odnos roditelja i izabranog sukcesora.
Potencijalni sukcesori se uobičajeno rangiraju na sledeći način:
-prioritet ima muški sukcesor, pošto ženski sukcesor udajom menja prezime pa porodični
biznis gubi identitet i tradiciju,
-od muških sukcesora, prioritet ima najstariji ili su svi potencijalni sukcesori,
-ženska deca su potencijalni sukcesori ukoliko nema muških i to ili najstarije, ili sva
podjednako,
-kćerka je potencijalni naslednik ako se otac ne slaže sa sinom oko načina i vremena sukcesije
ili ako sin ne želi da se bavi porodičnim biznisom.

Na formiranje stavova o porodičnom biznisu mnogo utiče iskustvo iz detinjstva.

Iskustvo iz detinjstva se u literaturi smatra, čak, ekstremno važnim faktorom. Proces
sukcesije započinje još u ranom detinjstvu: sticanje kompetencija započinje u srednjoj školi, a
ispoljavanje sklonosti i veština potrebnih za konkretni biznis još ranije. Zato roditelji ne treba
da uključuju svoju decu u porodični biznis kao jeftinu radnu snagu, jer na taj način ne samo da
utiču na formiranje negativnih stavova kod njih kao potencijalnih sukcesora, već i na stvaranje
slike o svojoj deci kod zaposlenih koji nisu članovi porodice. Loša slika koju neporodični
članovi steknu o „mladom sukcesoru“ stvaraće mu nepotrebne probleme, čak do tog nivoa da
može da napusti porodični biznis u vreme kada bude pravi sukcesor.

I formalni i neformalni razgovori o porodičnom biznisu između članova porodice utiču na

formiranje stavova dece o porodičnom biznisu. Saznanje o teškoćama sa kojima se suočavaju
članovi porodičnog biznisa, finansijski problemi, nedovoljno slobodnog vremena za boravak u
krugu uže porodice, bračne svađe zbog problema u porodičnom biznisu i sl. mogu odvratiti
decu od opredeljenja za porodični biznis. Ali i obrnuto: mogućnost da se koristi slobodno
9
vreme kada je porodici najpotrebnije, porodična harmonija preko preklapanja poslovnih i
porodičnih obaveza, dobar finansijski položaj, mogućnost da se još od ranog detinjstva razvija
karijera namenjena porodičnom biznisu i dr. su dimenzije koje privlače decu da se opredele za
porodični biznis.

Izazovi i mogućnosti

Uspešno porodično preduzeće je odlična prilika da se unaprede porodica i zajednica.

Međutim, nezavisno od mesta, kulture ili veličine, porodična preduzeća prolaze kroz mnoge
izazove, ali i mogućnosti, a osnovne prednosti i mane su sledeće:

Prednosti

Zajednički motiv: članovi porodice okupljeni oko nekog zajedničkog projekta najčešće imaju
sličan sistem vrednosti i ideju šta i kako treba raditi. Njihova složnost doprinosi većoj
motivisanosti, a time povećavaju sopstvenu konkurentnost na tržištu. Velika predanost: kada
svi članovi porodice rade za sopstvenu, a ne za korist cele porodice (ili korist nekog drugog
poslodavca) radiće s mnogo više zadovoljstva, lakše će ulagati i vreme i energiju za postizanje
zajedničkog cilja. Porodica osim toga ima mnogo više razumevanja za potrebe svojih članova
kada je reč o odmorima, slobodnom vremenu, kliznom radnom vremenu… Lojalnost
zajednici: snažne porodične veze najčešće su garancija da će u teškim vremenima i velikim
iskušenjima grupa ostati na okupu, da će krize biti lakše pravazilažene, a da će u povoljnim
periodima uspeh brže i lakše biti postignut. Stabilnost: u vođenju porodičnog posla uvek se
imaju u vidu deca i unuci, odnosno buduće generacije, pa se u donošenju poslovnih odluka
skoro uvek vodi računa o dugoročnim i opštim interesima.

Nedostaci

Neelastičnost: suprotnost stabilnosti koju ima grupa, odnosno težnja ka dugoročnim ciljevima
i želja da se poštuje tradicija, lako se može pretvoriti u slabost, odnosno nespremnost da se
brzo i elastično reaguje kada su promene potrebne. Sukob interesa: zbog isprepletenosti
porodičnih i poslovnih odnosa ponekad dolazi do sukoba interesa (ono što je dobro za posao -
ne mora biti dobro za porodicu i obrnuto). Odraz problema: porodični sukobi i problemi često
se prenose na posao. Problem trajanja: iako je porodični biznis dominantan u svetskoj
privredi, mnoga porodična preduzeća se gase prilikom smene generacija.

Želite da započnete porodični biznis, da li ste potpuno sigurni u to? Biti gazda samom sebi
jeste primamljivo, ali budite svesni napornog rada i odricanja da biste postali uspešni.
Predstavljamo vam 10 saveta koji vam mogu pomoći u započinjanju sopstvenog biznisa.

1. Ne zalazite prebrzo u nepoznato. Šta god da nameravate, obavezno se informišite o

tome i dobro istražite rizike koji mogu doći.
2. Napravite dobar biznis plan. Vi ćete poznavati vaš porodični biznis najbolje, pa se
potrudite da dizajnirate i isplanirate svaki aspekt vašeg biznisa. Takođe budite spremni
na odricanje zarad što uspešnijeg poslovanja.
3. Preuzmite inicijativu! Nema pokušavanja u porodičnom biznisu; ili nešto radite ili ne.
„Pokušavanje“ vas nigde neće dovesti.
10
 4. Budite uporni sa vašim akcijama. Potoci formiraju reku, tako da i kad učitinite nešto
što vam se čini malo to svakoko doprinosi poslovanju. Svake male akcije vremenom
se spajaju i donose uspeh.
5. Saznajte koje je vaše ciljno tržište. To će biti ljudi koji će vam platiti za vaše proizvode
ili usluge, novcem koji su teško zaradili. Morate učiti i istraživati šta će zadovoljiti
ciljno tržište i raditi na prezentovanju vašeg biznisa.
6. Reklama, reklama i ponovo reklama. Niko neće čuti za vas ukoliko se ne reklamirate.
Postoji bezbroj načina na koji možete da reklamirate vaš biznis, potrebno je samo da ih
otkrijete i dobro sagledate njihovu isplativost.
7. Ovaj korak je veoma bitan: odredite jasan cilj za vaš biznis. To će vam pomoći
psihički jer će vas voditi ka određenom pravcu, ostvarivanju zacrtanog cilja. Veoma je
bitno da su ciljevi realni.
8. Shvatite da ćete najverovatnije naleteti na prepreke na vašem putu ka uspešnom
preduzetniku. Oni koji su uspešni, nalaze put da zaobiđu prepreke koliko god bile
teške.
9. Stvari se uvek menjaju u svetu porodičnog biznisa i nove stvari se stalo otkrivaju.
Nikad ne prestajte sa informisanjem i učenjem o svim aspektima porodičnog biznisa.
10. Ne plašite se da tražite pomoć ukoliko vam je potrebna. Postoji mnogo načina da se
informišete: web sajtovi, poslovni forumi… Svako ko želi da postane uspešan
preduzetnik, treba da potraži savete od iskusnijih i da nauči da primeni strategije
iskusnijih i uspešnijih u sopstvenom biznisu.

Porodični biznis u ekspanziji

Mala i srednja (porodična) preduzeća su kod nas u manjem obimu zastupljena nego u svetu, ali
su u ekspanziji. Ovakve firme imaju dugu istoriju u svetu i pokazale su se kao snažne ekonomske
formacije koje doprinose boljem životu pojedinca i društva u celini.
Baš mala i srednja preduzeća su postala dominantni modeli u razvijenim ekonomijama, pri čemu
apsorbuju šezdeset odsto ukupne svetske zaposlenosti. Ovo su podaci londonske Poslovne škole.
Uloga male privrede se u svakoj razvijenoj ekonomiji smatra veoma važnim faktorom privrednog rasta
i boljitka, a u okviru toga je i porodični biznis koji je nešto što je već duboko ukorenjeno u mnogim
zemljama i ima veliki procenat udela u stvaranju bruto proizvoda svake zemlje.

Ali, kako istraživanja kazuju, kada neko nekog pita u kojoj firmi radi, očekivani i poželjan
odgovor bi trebalo da glasi – u dobrostojećoj. To podrazumeva da je reč o preduzeću koje je na glasu,
uz dobru platu. Ukoliko, pak, usledi odgovor da je reč o porodičnom biznisu, onda on, bar u našim
uslovima, zahteva podrobnije i dodatno objašnjenje uz argumente da je to lični izbor, jer je gotovo
uvreženo pravilo da je porodični biznis nešto što nije lako da se radi. Smatra se da je reč o porodičnom
zanatu koji se prenosi s kolena na koleno i na taj način opstaje.
Statistike kažu da sve svetske ekonomije porodični posao smatraju velikim saveznikom i veoma
važnim za privredni i socijalni razvoj svake države. To će polako i sigurno postati uobičajeno i kod
nas, s obzirom na broj nezaposlenih, posebno onih koji su prevalili petu deceniju.
Prema najnovijim rezultatima Međunarodne akademije za istraživanje porodičnog poduzetništva, u
vlasništvu porodica nalazi se između 80 i 95 odsto svih svetskih privatnih firmi.
U Francuskoj ih je 60 odsto, koliko i u Nemačkoj. Holandija ih ima 74 odsto, Švedska 79, a Grčka čak
80 odsto…

11
Porodični biznis, odnosno porodično poslovanje je važan činilac blagostanja za građane
svake nacionalne ekonomije, ali i stabilnosti i ekonomskog uspeha čitave zemlje. Na primer,
podaci do kojih su u prvom velikom istraživanju porodičnog poslovanja 1990. godine došli
Grupa za porodične poslovne usluge (The Family Business Services Group of BDO Stoy
Hayward) i Londonska poslovna škola (London Business School) za Veliku Britaniju,
pokazuju da je preko 76% britanskih kompanija u porodičnom vlasništvu, te da je 50%
zaposlenih zaposleno upravo u porodičnom biznisu i da porodično poslovanje čini preko 75%
od ukupnog poslovanja1. Pa ipak, iako je porodično poslovanje toliko značajno, još uvek ni u
razvijenim tržišnim privredama nema dovoljno literature o tome koje mogućnosti ono pruža,
kao ni o problemima sa kojima se ono suočava.
Porodično poslovanje se odnosi na poslovanje preduzeća koja su u vlasništvu jedne ili
nekoliko porodica, ili one tim poslovanjem upravljaju. Mnoga preduzeća koja danas postoje
kao javna preduzeća osnovana su kao porodični biznis. Takođe, iako mnoga porodična
preduzeća imaju zaposlene koji nisu članovi porodice, ključne menadžerske pozicije, po
pravilu pripadaju članovima porodice. Porodično poslovanje ne treba mešati sa poslovanjem
takozvanih malih i srednjih preduzeća, jer su njihove mogućnosti i problemi uveliko različiti.
Porodična preduzeća se suočavaju sa kompleksnim izazovima, ne samo kada je u pitanju
sudbina porodičnog poslovanja, već i kada je u pitanju sudbina vlasnika/ca porodičnog
poslovanja, njihovih porodica i samih zaposlenih.
Učestvovanje porodice u poslovanju ima svojih i prednosti i nedostataka koji se tiču
kako poslovanja, tako i same porodice. S jedne strane, učešće porodice u poslovanju može
osnažiti poslovanje, jer su članovi porodice veoma lojalni i posvećeni porodičnom preduzeću.
S druge strane, međutim, upravljanje porodičnim poslovanjem, kao i njegovo uspešno
planiranje može stvoriti specifične probleme, jer porodični interesi mogu povremeno ili na
duži rok u konfliktu sa poslovnim interesima. To se dešava, na primer, u situacijama kada
manje kompetentan član porodice, od onog koji je u kompaniji zaposlen a nije član porodice,
donosi poslovne odluke koje štete preduzeću. Tada je često kompaniji potrebna ne samo dobra
menadžerska, već i psihološka pomoć, jer su porodični i poslovni odnosi snažno isprepleteni.
Prema, tome, između porodice i porodičnog poslovanja postoji snažna međuzavisnost. S jedne
strane, različiti tipovi porodice (patrijarhalna, savremena, autoritarna, demokratska...) različito
reaguju na poslovne izazove. Sa druge strane, takođe, porodično poslovanje utiče na
međusobno odnose članova porodice i nije ništa lakše od upravljanja porodicom u pravcu koji
obezbeđuje razvoj svakog njenog člana.

Porodična preduzeća gotovo po pravilu primenjuju dugoročniju perspektivu u pogledu

sopstvenog poslovanja i snažnije, u odnosu na druge tipove preduzeća, nastoje da usklade
svoje poslovne ciljeve sa stabilnošću poslovanja u nestabilnom okruženju. Međutim, uprkos
takvim njihovim nastojanjima iskazanim u poslovnom planovima, gotovo polovina od
ukupnog broja porodičnih preduzeća u svetu ne uspevaju da prežive vlasničku sukcesiju na
sledeću generaciju (Džon Vord, 2006: 15). Na osnovu predhodnih razmatranja, mozemo
zaključiti da su ključna pitanja porodičnog poslovanja sledeća:
5. Kako vlasnik/ca poslovanja usklađuje sopstvene i porodične težnje sa poslovnim
ciljevima preduzeća?
6. Može li i kako vlasnik/ca zaposlene članove porodice motivisati na različite načine u
odnosu na ostale zaposlene?
7. Da li će probleme u porodičnom poslovanju vlasnik/ca rešavati samostalno, ili će
slušati nezavisne savetnike?
1
The BDO Stoy Hayward, Guide to the Family Business, 1996, London: BDO Stoy Hayward, p.xiii
12
 8. Kada će, ko i kako doneti odluku o tome ko će nastaviti porodično poslovanje?
Pored predhodno navedenih pitanja, za uspešno porodično poslovanje je važno znati i
odgovore na mnoge druge poslovne dileme, poput onih vezanih za eventualno rasprodavanje
poslovanja, povećanje spoljnih izvora finansiranja poslovanja, razgranjavanje poslovanja i
uključivanje novih menadžera u porodično poslovanje, kako iz porodice, tako i izvan nje.
Naravno, za pomenute, kao i za mnoge druge moguće dileme vezane za porodično poslovanje
ne postoje unapred pripremljeni, a često ni pravovremeni odgovori. Međutim, ono što je
zajedničko kako za porodično, tako i za svako drugo poslovanje, jeste uočavanje značaja da se
dileme i problemi prepoznaju u što ranijoj fazi, da se kontinuirano prate, analiziraju i
preispituju. Rano uočavanje potencijalnih destruktivnih problema omogućava njihovo manje
bolno rešavanje, ili čak eventualno izbegavanje2.
Potrebno je već na ovom mestu upozoriti one koji na pomenuta i druga pitanja,
probleme i dileme vezane za poslovanje porodičnih preduzeća, očekuju jasne i nedvosmislene
odgovore da takvi odgovori nisu mogući, jer postoje različite teorijske perspektive izučavanja
porodice i poslovanja, koje je potrebno prepoznati, locirati njihov značaj u odnosu na
konkretan problem pojedinačnog porodičnog preduzeća i adekvatno primeniti (Wolley,
Frances, 1993: 485-500). Pri tome, naravno uspešna anliza poslovanja porodičnog preduzeća
ne pretpostavlja detaljno zadiranje u mnoga, pa čak ni suštinska pitanja ekonomskih i drugih
teorija, kao ni njihovih vrednosnih orijentacija i kategorija, ukoliko nisu od značaja za
razumevanje i analizu samog konkretnog porodičnog poslovanja.

Porodicni biznis u Srbiji i svetu

Kad se u Srbiji kaže porodični biznis, prvo na šta se pomisli su pekare, poslastičarnice,
zanatske radnje ili mala proizvodna preduzeća, u kojima je otac vlasnik, majka vodi finansije,
a deca uslužuju mušterije ili pomažu u proizvodnji. Osnivaju se često iz nužde, jer je
nezaposlenost velika, i pokretanje porodične manufakture deluje kao najrealniji put da se
osigura egzistencija. U svetu, porodični biznis predstavlja osnov i male i "velike" privrede i
najprirodnija stvar je nadati se da jednom izraste u veliku kompaniju. U Italiji, kompanije u
vlasništvu porodica su, recimo, FIAT i Beneton, u Francuskoj Michelin i L'Oreal, a u
Nemačkoj BMW i Siemens. Sličnih porodičnih preduzetničkih priča u Srbiji je relativno
malo, čak i kad se zažmuri na jedno oko, pa se ubroje i porodice koje su svoje poslovne
imperije gradile na krilima političkih zbivanja. Uprkos nepovoljnim okolnostima na domaćem
tržištu i svetskoj krizi, konsultanti, bankari i preduzetnici koji su govorili za Preduzeće
očekuju da porodične firme potvrde da su vešte u preživljavanju i da iskoriste svoje glavne
prednosti: da smanjuju troškove kroz veću upotrebu sopstvenih resursa i da se usmeravaju na
one proizvode koji ih čine profitabilnim.

Zaključak
2
Uviđajući značaj i specifičnost porodičnog poslovanja, u Velikoj Britaniji je tako, 1992. godine osnovan i Stoy
Centar za porodično poslovanje (The Stoy Centre for Family Business) za ciljem da odgovori poslovnim
potrebama ljudi koji se bave porodičnim poslovanjem.

13
 Porodični biznis vrlo često ima specifičan »know-how« koji se ogleda u posebnim
tehnikama i veštinama obavljanja posla koje ne poseduje konkurencija. Osim toga, velika
posvećenost poslu članova porodice omogućava da se bez posebnih debata o prekovremenom
radu posao završi na vreme. Takođe, prednost porodičnog biznisa je i u brzini donošenja
odluka i reagovanja na nove poslovne mogućnosti pri čemu se zaobilaze hijararhijske
strukture.

Preduzetnički biznis svoj razvoj počinje uglavnom kao porodični biznis u kome se skoro
isključivo angažuju članovi porodice. Ključna karakteristika, koja porodični biznis razlikuje
od ostalih, jeste jedinstvena atmosfera koja kreira osećaj pripadanja i pri tome bitno pojačava
važnost zajedničkih ciljeva kod svih zaposlenih.

Posvećenost poslu je po mnogima jedan od ključnih elemenata porodičnog biznisa.

Preduzetnici, kao idejni kreatori, svom poslu pristupaju sa puno energije, strastveno, i to u
svim fazama razvoja proizvoda. Posao predstavlja život što se neminovno prenosi i na ostale
članove porodice. Ovakva atmosfera kreira i veoma pozitivan odnos zaposlenih koji nisu
članovi porodice, utičući na njih da firmu sve više prihvatajukao svoju, pri čemu motivisane
radnike nije teško prepoznati. Oni spontano, slobodno izražavaju svoje ideje i sugestije,
pozitivno se odnose prema novim zadacima i povećanim zahtevima, rade da bi postigli
rezultate, precizni su i snalažljivi u svim segmentima obavljanja posla, vode računa o
organizovanosti i urednosti radnog mesta, o ličnom nastupu, izgledu.

Porodice uglavnom imaju prisutnu dugoročnu poslovnu orijentaciju ali su sa druge strane
slabe u formalnom pristupu poslovnom planiranju, izradi biznis planova, analiziranju
pretpostavki, testiranju ostvarenih rezultata, dakle, prisutno je „nedisciplinovano” razmišljanje
i planiranje. U poređenju sa širokim spektrom izvora finansiranja koji su dostupni velikim
firmama, kod porodičnog biznisa postoji problem u izraženim limitima u procesu dolaženja do
kapitala, naročito kada se radi o pribavljanju dugoročnog kapitala za veće projekte. Česte su
situacije prisutnih poteškoća i prilikom promnalaženja kratkoročnih sredstava. Sve ovo je,
između ostalog, i rezultat straha porodice od gubitka kontrole nad svakodnevnim poslovanjem
i sopstvenom sudbinom.

Suština porodičnog biznisa po meni je pre svega u upornosti i strpljenju i ideje se polako,
trnovito pretaču u vidljivo i opipljivo – stvara se proizvod. Zajednički imenitelj svih
porodičnih biznisa je puno rada, mnogo rezultata i mnogo novih ideja od kojih se mnoge
ostvare a veliki broj čeka na realizaciju neko bolje vreme i bolje uslove rada.3

Literatura

3
Suština porodičnog biznisa, www.maturskiradovi.net/forum,
14
1. PENEZIĆ, Nenad: Preduzetništvo-savremeni pristup, drugo izdanje, Fakultet poslovne
ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.
2. www.poslovnapolitika.com
3. www.utisci.net
4. www.vibilia.rs
5. www.maturskiradovi.net/forum

15