Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin«

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Predmet: Matematika III

Tema:Algebarska struktura - Grupe

Zrenjanin, 2014
 Matematika III

Sadržaj:

Uvod..................................................................................................................................2
Osnovni koncepti teorije grupa.........................................................................................3
Podgrupe............................................................................................................................3
Abelove grupe...................................................................................................................4
Ciklična grupa...................................................................................................................4
Oznake za grupe................................................................................................................4
Primeri grupa.....................................................................................................................5
Abelova grupa: celi brojevi pod sabiranjem..................................................................5
Ciklične multiplikativne grupe......................................................................................6
Nije grupa: celi brojevi pod množenjem.......................................................................6
Abelova grupa: racionalni brojevi bez nule pod množenjem........................................6
Konačna ne-Abelova grupa: permutacije skupa............................................................7
Jednostavne teoreme..........................................................................................................8
Monoid..............................................................................................................................9
Polugrupa...........................................................................................................................9
Formalna definicija..........................................................................................................10
Primeri polugrupa........................................................................................................10

1
 Matematika III

Uvod

U apstraktnoj algebri, grupa je skup sa binarnom operacijom, koji zadovoljava

određene aksiome, navedene niže. Na primer, skup celih brojeva sa sabiranjem je grupa.
Grana matematike koja proučava grupe je teorija grupa.
Mnoge strukture kojima se matematika bavi su u stvari grupe. Među njima su poznati
brojevni sistemi, kao što su celi brojevi, racionalni brojevi, realni brojevi, i kompleksni
brojevi pod sabiranje, kao i racionalni brojevi različiti od nule, realni brojevi i
kompleksni brojevi pod množenjem. Drugi važni primeri su grupe ne-singularnih
matrica pod množenjem, i grupa invertibilnih funkcija pod slaganjem funkcija. Teorija
grupa omogućava da se svojstva ovakvih struktura izučavaju u opštim slučajevima.
Teorija grupa ima široku primenu u matematici i drugim prirodnim naukama. Mnoge
algebarske strukture, kao što su polja i vektorski prostori mogu koncizno da se definišu
u terminima grupa, i teorija grupa pruža važne alate za proučavanje simetrije, jer
simetrije svakog objekta grade grupu. Grupe su stoga ključne apstrakcije u granama
fizike koje se tiču principa simetrije, kao što su teorija relativiteta, kvantna mehanika, i
fizika čestica. Štaviše, njihova mogućnost da predstave geometrijske transformacije im
donosi primenu u hemiji, računarstvu, i drugim oblastima.

2
 Matematika III

Definicije

Grupa (G, *) je skup G sa binarnom operacijom *, koja zadovoljava sledeće četiri

aksiome:

 Zatvorenost: Za svako a, b iz G, rezultat a * b je takođe u G.

 Asocijativnost: Za svako a, b i c iz G, (a * b) * c = a * (b * c).
 Neutral: Postoji element e iz G takav da za svako a iz G, e * a = a * e = a.
 Inverz: Za svako a iz G, postoji element b, takođe iz G, takav da a * b = b * a =
e, gde je e neutral.

Najčešće se zahtev za zatvorenošću ne navodi eksplicitno, jer se on podrazumeva u

iskazu da je * binarna operacija.
Može se pokazati da grupa ima tačno jedan neutral.
Može se pokazati da je inverz datog elementa jedinstven, i da je levi i desni inverz
elementa isti. Postoje i uže definicije, koje zamenjuju drugu i treću aksiomu konceptom
levog (ili desnog) neutrala i inverza.
Grupa (G,*) se često označava samo sa G, kad ne postoji dvosmislenost oko toga šta je
operacija.

Osnovni koncepti teorije grupa

Red grupa i elemenata

Red grupe G, koji se označava sa |G|, je broj elemenata u skupu G. Ako red nije
konačan, tada je grupa beskonačna grupa, što se označava sa |G| = ∞.
Red elementa a iz grupe G je najmanji pozitivan ceo broj n takav da an = e, gde je an
umnožak a samim sobom n puta (ili druga pogodna kompozicija u zavisnosti od
operatora grupe). Ako ne postoji takvo n, tada se kaže da je red od a beskonačan.

Podgrupe

Skup H je podgrupa grupe G ako je podskup od G i grupa u odnosu na operaciju

definisanu na G. Drugim rečima, H je podgrupa od (G, *) ako je restrikcija od * na H
operacija grupe na H. Kako su ostala svojstva automatski zadovoljena, H ⊂ G je
podgrupa grupe G ako i samo ako je zatvoren u odnosu na * i inverz.
Ako je G konačna grupa, tada je konačna i H. Pri tom red od H deli red od G
(Lagranžova teorema).

3
 Matematika III

Abelove grupe
Grupa G je Abelova grupa (ili komutativna) ako je operacija komutativna, to jest, za
svako a, b iz G, a * b = b * a. Ne-Abelova grupa je grupa koja nije Abelova. Abelove
grupe su dobile ime po matematičaru Nilsu Abelu.

Ciklična grupa
Ciklična grupa je grupa čiji elementi mogu da budu generisani uzastopnom primenom
operacije koja definiše grupu (i operacije uzimanja inverznog elementa), primenjene na
samo jedan element te grupe. Ovaj primitivni element se naziva generatorom, ili
primitivnim elementom grupe.
Multiplikativna ciklična grupa gde je G grupa, a a generator:

Aditivna ciklična grupa, sa generatorom a:

Ako se sukcesivna primena operacije koja definiše grupu primeni na ma koji (moguće
neprimitivni) element grupe, dobija se ciklična podgrupa. Red ciklične podgrupe deli
red grupe. Stoga, ako je red grupe prost, svi njeni elementi, izuzev neutrala su primitivni
elementi grupe.
Važno je napomenuti da grupa sadrži sve ciklične podgrupe generisane svakim od
elemenata grupe. Međutim, grupa konstruisana iz cikličnih podgrupa nije obavezno
ciklična podgrupa. Na primer, Klajnova četvorna grupa nije ciklična grupa,
iako je konstruisana od dve ciklične grupe reda 2.
Svaka konačna Abelova grupa se može predstaviti kao direktan proizvod nekih svojih
cikličnih podgrupa, vidi Strukturna teorema za konačne Abelove grupe.

Oznake za grupe
Moguće je koristiti različite oznake za grupe u zavisnosti od konteksta i operacije.
Aditivne grupe koriste + da označe sabiranje, a - da označe inverze. Na primer, a + (−a)
= 0 u Z. Prema opšte prihvaćenoj konvenciji, oznaka + se koristi isključivo za
komutativne grupe.
Multiplikativne grupe koriste * da označe množenje, a -1 da označe inverze. Na primer,
a * a -1 = 1. Vrlo često se izostavlja * i zapisuje se samoaa-1.
Grupe funkcija koriste • da označe kompoziciju funkcija, i -1 da označe inverze. Na
primer, g • g-1 = e. Vrlo često se izostavlja • i zapisuje se samogg-1.
Izostavljanje simbola za operaciju je načelno prihvatljivo, i na čitaocu je da zna kontekst
i operaciju grupe.
Kada se definišu grupe, standardna notacija podrazumeva da se koriste zagrade za
definisanje grupe i njene operacije. Na primer, (H, +) označava da je skup H grupa u

4
 Matematika III

odnosu na sabiranje. Za grupe kao što su (Zn, +) i (Fn*, *) je uobičajeno da se izostave

zagrade i operacija, npr. Zn i Fn*. Takođe je ispravno da se grupa označava oznakom za
njen skup, npr.H ili .
Neutral se označava sa e, ali se ponekad koristi i neka druga oznaka u zavisnosti od
grupe:

 Kod multiplikativnih grupa, neutral može da se označava sa 1.

 Kod grupa invertibilnih matrica, neutral se obično označava sa I ili E.
 Kod aditivnih grupa, neutral može da se označava sa 0.
 Kod grupa funkcija, neutral se obično označava sa f0 ili id.

Ako je S podskup od G i x je element iz G, tada, u multiplikativnoj notaciji, xS je skup

svih proizvoda {xs : s iz S}; slično, notacija Sx = {sx : s iz S}; i za dva podskupa S i T
od G, se piše ST za {st : s iz S, t iz T}. U aditivnoj notaciji, zapisuje se x + S, S + x, i S
+ T za odgovarajuće skupove.

Primeri grupa

Abelova grupa: celi brojevi pod sabiranjem

Poznata grupa je grupa celih brojeva pod sabiranjem. Neka je Z skup celih brojeva, {...,
−4, −3, −2, −1, 0, 1, 2, 3, 4, ...}, i neka simbol "+" označava operaciju sabiranja. Tada je
(Z, +) grupa.

Dokaz:

 Zatvorenost: Ako su a i b celi brojevi, tada je a + b ceo broj.

 Asocijativnost: Ako su a, b, i c celi brojevi, tada je (a + b) + c = a + (b + c).
 Neutral: 0 je ceo broj, i za svaki ceo broj a, 0 + a = a + 0 = a.
 Inverz: Ako je a ceo broj, tada ceo broj −a zadovoljava pravila inverza: a + (−a)
= (−a) + a = 0.
 Ova grupa je Abelova, jer a + b = b + a.

Ako proširimo ovaj primer dalje, i razmatramo cele brojeve sa sabiranjem i množenjem,
dobijamo komplikovaniju algebarsku strukturu, koja se zove prsten. (Ali celi brojevi sa
množenjem nisu grupa, vidi dole.)

5
 Matematika III

Ciklične multiplikativne grupe

U slučaju ciklične multiplikativne grupe G, svi elementi an grupe su dobijeni skupom

svih celobrojnih eksponenata primitivnog elementa te grupe :

U ovom primeru, ako je a jednako 2, i operacija je operator množenja, tada G = {..,2 −

2
,2 − 1,20,21,22,23,..} = {..,0,25,0,5,1,2,4,8,..}. Modulo m može da veže grupu u konačan
skup sa ne-razlomljenim skupom elemenata, jer bi inverz (i x − 2, itd.) bio unutar skupa.

Nije grupa: celi brojevi pod množenjem

Sa druge strane, ako posmatramo cele brojeve sa operacijom množenja, označenog sa

"·", tada (Z, ·) nije grupa. Ovo zadovoljava većinu aksioma, ali nema inverze:

 Zatvorenost: Ako su a i b celi brojevi, tada je a · b ceo broj.

 Asocijativnost: Ako su a, b, i c celi brojevi, onda (a · b) · c = a · (b · c).
 Neutral: 1 je ceo broj, i za svaki ceo broj a, 1 · a = a · 1 = a.
 Međutim, nije tačno da kad god je a ceo broj, postoji ceo broj b takav da ab =
ba = 1. Na primer, a = 2 je ceo broj, ali jedino rešenje jednačine ab= 1 u ovom
slučaju je b = 1/2. Ne možemo da izaberemo b = 1/2 jer 1/2 nije ceo broj.

Kako nema svaki element iz (Z, ·) inverz, (Z, ·) nije grupa. Međutim, ovo jeste
komutativni monoid, što je struktura koja se definiše slično grupi, ali bez zahteva za
postojanjem inverza.

Abelova grupa: racionalni brojevi bez nule pod množenjem

Posmatrajmo skup racionalnih brojeva Q, skup svih razlomaka a/b, gde su a i b celi
brojevi, a b je različito od nule, i operacija množenja se označava sa "·". Kako
racionalan broj 0 nema multiplikativni inverz, (Q, ·), kao (Z, ·), nije grupa.
Međutim, ako koristimo skup svih racionalnih brojeva različitih od nule, Q \ {0}, tada
(Q \ {0}, ·) gradiAbelovu grupu.
Zatvorenost, asocijativnost, i neutral je lako proveriti zbog svojstava celih brojeva.
Inverz: Inverz od a/b je b/a i aksioma je zadovoljena.
Ne gubimo zatvorenost uklanjanjem nule, jer je proizvod dva racionalna broja različita
od nule uvek različit od nule. Kao što celi brojevi daju prsten, racionalni brojevi daju
algebarsku strukturu polje, koja dopušta operacije sabiranja, oduzimanja, množenja i
deljenja.

6
 Matematika III

Konačna ne-Abelova grupa: permutacije skupa

Za konkretniji primer grupe, uzmimo tri obojene pločice (crvenu, zelenu i plavu) na
početku postavljene u raspored CZP. Neka je a dejstvo "zameni prvu i drugu pločicu", i
neka je b dejstvo "zameni drugu i treću pločicu".

Ciklični dijagram za S3
U multiplikativnom obliku, tradicionalno zapisujemo xy za kombinovano dejstvo u
"prvo uradi y, a zatim uradi x"; tako da je ab akcija CZP → CPZ → PCZ, tj, "uzmi
plavu pločicu, i pomeri je na početak". Ako sa e označavamo dejstvo "ostavi pločice
tamo gde jesu" (neutral), tada možemo da napišemo šest permutacija skupa tri pločice
kao sledeća dejstva:

e : CZP → CZP
a : CZP → ZCP
b : CZP → CPZ
ab : CZP → PCZ
ba : CZP → ZPC
aba : CZP → PZC

Dejstvo aa ima efekat CZP → ZCP → CZP, što ostavlja pločice tamo gde su i bile; tako
da zapisujemo aa = e. Slično,

bb = e,
(aba)(aba) = e, i
(ab)(ba) = (ba)(ab) = e; tako da svako od gore navedenih dejstava ima inverz.
Proverom, možemo takođe da utvrdimo asocijativnost i zatvorenost; obratimo pažnju na
primer da (ab)a = a(ba) = aba, i (ba)b = b(ab) = bab.

7
 Matematika III

Ova grupa se naziva simetričnom grupom nad 3 slova, ili S3. Ima red 6 (ili 3 faktorijel),
i nije Abelova (jer, na primer ab ≠ ba). Kako je S3 dobijeno od osnovnih dejstava a i b,
kažemo da je skup {a, b} generatorni skup grupe.
Opštije, možemo da definišemo simetričnu grupu od svih permutacija N objekata. Ova
grupa se označava sa SN i reda je N faktorijel.
Jedan od razloga zašto su permutacione grupe važne je što se svaka konačna grupa G
može predstaviti kao podgrupa simetrične grupe SN (gde jeN broj elemenata grupe G);
ovaj rezultat je Kejlijeva teorema.

Jednostavne teoreme
Grupa ima tačno jedan neutral.

Dokaz:
Pretpostavimo da su i e i f neutrali. Tada po definiciji neutrala, fe = ef = e i takođe ef =
fe = f. Ali onda je e = f.
Sledi da je neutral jedinstven.
Svaki element ima tačno jedan inverz.

Dokaz:
Pretpostavimo da su i b i c inverzi elementa x. Tada, po definiciji inverza, xb = bx = e i
xc = cx = e. Ali onda:

Xb = e = xc
Xb = xc
Bxb = bxc (množenjem sleva sa b)
eb = ec (korišćenjem bx = e)
B=c (aksioma neutralnog elementa)

Sledi da je inverz jedinstven.

Prva dva svojstva u stvari proizlaze iz asocijativnosti binarnih operacija definisanih na
skupu. Ako je data binarna operacija na skupu, postoji najviše jedan neutral i najviše
jedan inverz za svaki element (bez obzira na to imaju li ostali elementi inverze).
Može se vršiti deljenje u grupama; to jest, ako su dati elementi a i b grupe G, postoji
tačno jedno rešenje x iz G jednačine x * a = b i tačno jedno rešenje y iz G jednačine a *
y = b. Oprez: u ne-Abelovim grupama, ovi elementi x i y ne moraju biti jednaki, te tako
u opštem oznaka b/a nema smisla.
Izraz "a1 * a2 * ··· * an" je nedvosmislen, jer će rezultat biti isti nevezano od toga gde
postavimo zagrade. (Rezultat primene principa matematičke indukcije na asocijativno
svojstvo.)
(Čarape i cipele) Inverz proizvoda je proizvod inverza u suprotnom redosledu: (a * b)−1
= b−1 * a−1.

Dokaz: Pokazaćemo da (ab)(b-1a-1) = (b-1a-1)(ab) = e, kao što se traži po definiciji

inverza.

(ab)(b − 1a − 1) = a(bb − 1)a − 1 (asocijativnost)

8
 Matematika III

= aea − 1 (definicija inverza)

(definicija neutralnog
= aa − 1
elementa)
= e (definicija inverza)

I slično za drugi smer.

Monoid
U apstraktnoj algebri, grani matematike, monoid je algebarska struktura sa
jedinstvenom, asocijativnom binarnom operacijom i neutralom.

Definicija:
Monoid je skup M sa binarnom operacijom * : M × M → M, za koji važe sledeće
aksiome:

 Asocijativnost: za svako a, b, c iz M, (a*b)*c = a*(b*c)

 Neutral: postoji element e iz M, takav da za svako a iz M, a*e = e*a = a.
 Često se navodi i dodatna aksioma
 Zatvorenost: za svako a, b iz M, a*b je u M
 mada, striktno govoreći, ova aksioma nije neophodna, jer je implicirana pojmom
binarne operacije.
 Alternativno, monoid je polugrupa sa neutralom.
 Monoid zadovoljava sve aksiome grupe uz izuzetak da nema inverze. Monoid sa
inverzima je grupa.
 Monoid čija operacija je komutativna se naziva komutativnim monoidom (ili,
reće Abelovim monoidom).

Polugrupa
U matematici, polugrupa je algebarska struktura koja se sastoji od skupa S zatvorenog
u odnosu na asocijativnu binarnu operaciju.
Operacija polugrupe se najčešće označava multiplikativno, to jest, ili
jednostavnije xy označava rezultat primenjivanja operacije polugrupe na uređeni par (x,
y).
Formalno proučavanje polugrupa je počelo u ranom 20. veku. Od ranih 1950ih, teorija
konačnih polugrupa je od velike važnosti za teorijsko računarstvo zbog prirodne veze
između konačnih polugrupa i konačnih automata.

9
 Matematika III

Formalna definicija

Polugrupa se formalno sastoji od para gde je S skup, a binarna funkcija

koja se naziva operacijom polugrupe. Primena funkcije na par
(x,y) se jednostavnije zapisuje ili . Neophodno je da je ova operacija
asocijativna, to jest, da zadovoljava uslov za svako
. Uobičajena praksa u apstraktnoj algebri je da se par označava
kao S kada je iz konteksta jasno koja se operacija koristi.
Neki autori zahtevaju da polugrupa bude neprazna. Drugi koriste izraz polugrupa kao
sinonim sa izrazom monoid, to jest, pretpostavljaju da polugrupa ima neutral. U ostatku
članka, izraz polugrupa će biti korišćen u najširem smislu, to jest, polugrupa može biti
pratna, a čak iako nije prazna, ne mora da ima neutral.
Kao što je gore napomenuto, monoid je polugrupa sa neutralom. Svaka polugrupa S se
može dopuniti do monoide (što se obično označava kao S1) jednostavnim dodavanjem
elementa e koji ne pripada S i definisanjem es = s = se za svako s ∈ S ∪ {e}.
Komutativna polugrupa S se može dopuniti do grupe ako i samo ako ima svojstvo
poništavanja, u kom slučaju se može videti kao podpolugrupa grupe razlomaka SS−1 (na
sličan način na koji se integralni domen ulaže u svoje polje razlomaka). U opštem
slučaju, da bi se polugrupa mogla uložiti u grupu, ona mora imati svojstvo poništavanja,
ali je sveobuhvatan spisak neophodnih i dovoljnih uslova za uloživost, kako je dokazao
Maljcev 1939.,prebrojivo beskonačan i nijedan njegov konačan podskup nije dovoljan.
Postoji veliki broj teorema koje garantuju uloživost polugrupe u grupu u posebnim
slučajevima, poput npr. Oreovog svojstva da svaka dva desna koseta imaju neprazan
presek; za više informacija o ovom pitanju videti pregled Džona Mikina.

Primeri polugrupa

 Svaki monoid i stoga svaka grupa.

 Pozitivni celi brojevi u odnosu na sabiranje.
 Svaki podskup polugrupe zatvoren u odnosu na operaciju polugrupe.
 Takav podskup je poznat kao podpolugrupa.
 Polugrupa čija operacija je idempotentna i komutativna je polumreža.
 Skup svih konačnih niski nad nekom fiksiranom azbukom Σ, u odnosu na
konkatenaciju stringova kao operaciju. Ako je uključena prazna niska, onda se
radi o monoidu; ako je prazna niska isključena, onda se radi o polugrupi nad Σ.
 Biciklična polugrupa.
 Regularne polugrupe.
 Inverzne polugrupe.

10