SRPSKI P^ELAR 2

"SRPSKI P^ELAR" ~asopis za p~elarsku nauku i praksu

IZDAVA^:
DRU[TVO P^ELARA "DUBO^ICA" Leskovac
S. Zlatanovi} 35
16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

Dragoslav Ili} [e{
Tel.: (016) 281 666, (063) 42 82 36

REDAKCIJA:
prof. dr Kostadin Tri~kovi}
mr Neboj{a Arsi}
dr vet. med. Mihajlo Ili}
dipl. ing. polj. Zoran Stamenkovi}
dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi}
dipl. ing. polj. Dejan Pe{i}
ecc. Ljubi{a Mladenovi}
LEKTOR: Zlatko Nikoli}
PRELOM: [tamparija "\AK" Leskovac, 063/ 8 115 007
^LAN DRU[TVA P^ELARA "DUBO^ICA" SE POSTAJE
UPLATOM ^LANARINE NA RA^UN
160-103153-47

2004 2005 2006 2007 2008

REDOSLED BOJA ZA OBELE@AVANJE MATICA

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Sa takmi~enja APIMONDIJA AUTRALIJE 2007

Autori ostalih fotografija: Sr|an Markovi}, Dragoslav Ili} [e{ i preuzete iz ~asopisa "P~elar"
3 SRPSKI P^ELAR

SADR@AJ
NOVOGODIŠNJE ŽELJE 4

^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU 5

ČLANOVI SPOSA PODNELI KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV

PREDSEDNIKA STOJANOVIĆ ŽIVOSLAVA 6

RODOLJUB ŽIVADINOVIĆ SINONIM ZA NAJSRAMNIJE VREME

SRPSKOG PČELARSKOG NOVINARSTVA 9

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007 12

RAZLI^ITA STANJA DRU[TVA P^ELA U ZIMSKOM PERIODU

I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA 18

SREĆA JE U DAVANJU 23

КОРИШЋЕЊЕ МЕДА КАО СИРОВИНЕ У ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ

КАО НАЧИН ПОВЕЋАЊА ЊЕГОВЕ ПОТРОШЊЕ 27

@AOKA 30

RECEPT ZA POGAČU 32

PRAKTIČNA PRIMENA TIMOLA 33

UTICAJ ŠTETNIH ZRAČENJA NA PČELINJA DRUŠTVA 37

NAZADNO PČELARENJE 40

@IVA OGRADA, VRBICA, VU~AC 42

KO JE SAKRIO PRIJAVU PROTIV RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA? 43

ZVONIMIR VASIĆ IZ LESKOVCA ZASTRAŠUJE SARADNIKE

ČASOPISA „SRPSKI PČELAR“ 46

KOGA OBMANJUJE ^ASOPIS “PČELAR”? 49

MALI SAVETI VELIKA POMOĆ 51

ISTINITE PRIČE 52
ANEGDOTE 53

PČELARIZMI 54

P^ELARSKA POEZIJA 55
 SRPSKI P^ELAR 4

NOVOGODIŠNJE ŽELJE
- SPOS-u da u Novoj Godini uradi nešto korisno srpskom pčelarstvu.
- IO- Izvršnom Odboru SPOS-a da se ukine Skupština SPOS-a, jer i tako nisu
izvršavali odluke Skupštine i da promeni ime u OZS- Odbor za
samozadovoljavanje.
- NO – Nadzornom Odboru SPOS-a da u Novoj Godini promeni ime u OZPK –
Odbor za podršku krađa.
- Niškoj pčelarskoj asocijaciji da u Novoj Godini preraste u državni savez sa tri
člana: Živadinovića, Spasića i Vasića.
- Milanu Martiću iz Šapca da mu u Novoj Godini pero bude još oštrije.
- Živoslavu Stojanoviću da u Novoj Godini postane Predsednik hrvatskog
pčelarskog saveza.
- Rodoljubu Živadinoviću iz Žitkovca da u Novoj Godini, za razliku od prošle
2007-e kada je bio Urednik i Koordinator, bude: Predsednik, Urednik,
Koordinator, Sekretar i Knjigovođa, a Izvršni Odbor SPOS-a da donese
Odluku po kojoj će se od ukupnih prihoda SPOS-a 10% odvajati za razvoj
pčelarstva u Srbiji, a 90 % da ide za njegov honorar.
- Zvonimiru Vasiću iz Leskovca da u Novoj Godini ne bude kukavica pa da
saradnike „Srpskog pčelara“ ne zastrašuje preko telefona već da to čini licem u
lice.

- Predsadavajućem Skupštini SPOS-a Miliću Vukiću iz Užica da se u poslovniku

o radu Skupštine Saveza doda novi član po kome neistomišljenici nemaju
pravo govora.
- Proizvođačima preparata protiv varoe da im u Novoj Godini "Bog" neda
nijednog Rodoljuba Živadinovića koji će propagirati upotrebu stranih i skupih
preparata.
- Beogradskom Udruženju pčelara i Društvu pčelara Beograd da u Novoj Godini
sami plaćaju kiriju, struju, vodu, kanalizaciju, smeće i toalet papir, a ne da im
to plaćaju udruženja iz Prištine, Bujanovca i ostalih gradova Srbije.
- Čorbiću da u Novoj Godini u njegovim košnicama ima po 40.000 matica i
jedna radilica.
- Josipu Brozu Titu da se ne vraća na ovaj svet, jer će Rodoljub Živadinović da
mu ukine nadimak.
- Časopisu „Srpski pčelar“ da izvrši uspešno tretiranje SPOS-a od varoe.
Dragoslav Ili} [e{
 5 SRPSKI P^ELAR

^ESTITKE SRPSKOM P^ELARU

Često se vraćam na ovaj odlični časopis. Srdačno hvala. Pošaljite mi svaki broj.
Pozdrav za sve vas.

Srećan Božić i Nova 2008. Godina

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI.
Otac Čeda. Srpska pravoslavna crkva Melburn.

Zahvaljujem se „Srpskom pčelaru“. Pozdrav,

Zlatko Tomljanović, Hrvatska.

Hvala za poslati prvi broj „Srpskog pčelara“. Sadržaj je jako interesantan za svakog
čitaoca i siguran sam da ćete uspeti naći dovoljno abonenata. Čestitam i želim svim
saradnicima puno uspeha.

Franc Šivic, Slovenija.

Sve najlepše svima Vama i novom časopisu. Budite zdravi i radite mnogo za velike
rezultate.
Aleksandar Georgijev Bugarska.

Dragi Prijatelji, srećna i blagoslovljena 2008. Godina. Puno zdravlja i sreće da Vas
prati u njoj od srca Vam želim.

Goran Sušanj Australija.

Srpskom pčelaru su stigle čestitke iz svih krajeva sveta:

Uvažena redakcijo zahvaljujem se na prvom broju “Srpskog
pčelara”, želim vam dugovečnost, istinitot i progres!

Violeta Santrač Banja Luka

Najlepše vam hvala na “Srpskom pčelartu” i srećna vam nova

godina.
Janez Hočevar Slovenija

Hvala vam, “Srpski pčelar” je fantastičan.

Petar Petrov Bugarska

ČLANOVI SPOSA PODNELI
KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV
PREDSEDNIKA STOJANOVIĆ ŽIVOSLAVA
Stojanovi} @ivoslav iz Subotice
Nedavno smo dobili molbu
podnosioca prijave da u našem časopisu
„Srpski pčelar“ objavimo pomenutu
prijavu. Imajući u vidu da je po važećem
statutu SPOS-a rad saveza javan odlučili
smo da u cilju istinitog inforisanja
objavimo molbu u celosti i prijavu u delu
u kome se iznose optužbe.
Pre zaklju~enja lista izvr{ili smo
proveru kod nadle`nog dr`avnog organa
kome je upu}ena prijava i dobili smo
potvrdu da je prijava protiv imenovanog
zaista podneta i da je postupakpredvi|en
Zakonom u toku.
SRPSKI P^ELAR 6
Dragoslav Ili} [e{
MOLBA
Kako časopis „Pčelar“ kontroliše
predsednik SPOS-a Stojanović Živoslav,
šaljemo vam fotokopiju prijave protiv
pomenutog sa molbom da je objavite u
časopisu „Srpski pčelar“ i tako upoznate
članove SPOS-a sa njegovim
zloupotrebama.
PRIJAVA
Prijavljeni Stojanović Živoslav je
kao predsednik Saveza službeno bio na
svetski Kongres pčelarstva u Australiji
od 6 do 17 septembra 2007. ukupno sa
vremenom provedenim u putu.
Svetski Kongres pčelarstva je bio od
9. do 14. septembra 2007. godine u
Melburmu. Stojanović je boravio tamo
od 8. do 15. Dakle, neopravdano je
boravio dva dana duže od potrebnog i
time oštetio Savez za dva prenoćišta koja
iznose 240 dolara (Australiskih), i za dve
dnevnice koje iznose 150 dolara, što
ukupno iznosi 390 dolara.
Stojanović je naplatio od Saveza
10,5 dnevnica po 75 dolara, ukupno 800
dolara. Međutim Stojanović je po
napuštanju Australije 15.9.2007. godine
otišao na privatno turističko putovanje u
 7 SRPSKI P^ELAR

Singapor, gde je proveo 2 dana o trošku

Saveza, stim što je i za ta dva dana
naplatio 2 dnevnice, na šta po zakonu
nije imao prava. Tako je Stojanović
Živoslav nezakonito prisvojio 150
dolara. Sem toga oštetio je savez za
4200,00 dinara koju sumu je Savez
unapred doplatio uz avionsku kartu za
Stojanovićev hotelski smeštaj u
Singapuru.

Savez je za Stojanović Živoslava

unapred uplatio hotel, osam prenoćišta
po 120 dolara, ukupno 960 dolara.
Međutim kako je JAT otkazao planirani
polazak aviona Stojanović je krenuo
kasnije tako da je u Melburnu imao 7
prenoćišta, Jedno prenoćište manje od 8
uplaćenih, pa je zato Stojanoviću na ruke
vraćeno 120 dolara na recepciji hotela,
koju sumu je Stojanović nezakonito
prisvojio.

Ukupna šteta koju je Stojanović

Živoslav naneo Savezu u predhodno Stojanovi} @ivoslav u Singapuru

iznetim radnjama i zloupotrebama je 760 pčelarski Savez Srbije, koji je Stojanović

Australiskih dolara.
Međutim najveća zloupotreba
Stojanović Živoslava u svemu ovom je
što on kao čovek koji ne govori engleski
jezik nije imao pravo da ide na svetski
kongres na kome je zvanični jezik
engleski, koji je i službeni jezik
domaćina Australije. Živoslav ni u tom
slučju nije bio ogovrajuće lice, jer nije
bio sposoban da zastupa Savez, a još
manje da prati kongres. Time je Živoslav
rušio ugled Savezu i svojoj zemlji, naneo
štete Savezu u stručnom i materijalnom
pogledu. Ukupna materijalna šteta za
Živoslav svojim zloupotrebama naneo je
oko 3.000 Evra, samo u ovom slučaju.
Stojanović Živoslav je izvršio
zloupotrebu službenog položaja time što
je postojeću važeću odluku Skupštine
Saveza od 01.02.2003. godine da SPOS
bude organizator državne pčelarske
manifestacije u Tašmajdanskom parku,
samovoljno izmenio i organizaciju
nezakonito prepustio drugom
organizatoru iz ličnog interesa i time
oštetio Savez, prema pisanju časopisa
„Srpski pčelar“ između 2 i 3 miliona
dinara.

Stojanović Živoslav je takođe
izvršio utaju poreza na promet, na prihod
od časopisa „Pčelar“ koji je prodavan
licima koji nisu članovi SPOS-a, tako da
je naneo štetu državnom budžetu u 2006
i 2007. godini. Inače SPOS nije
registrvano lice za promet robe, časopis
„Pčelar“ je interni časopis, tako da je
svaka trgovina časopisom u suprotnosti
sa Statutom saveza i zakonom Republike
Srbije.
Stojanović Živoslav je oštetio Savez
i time što je u pripremi časopisa „Pčelar“
uveo plaćena fizička lica za poslove:
lektora, korektora i tehničku pripremu.
Prema ugovoru o štampi sklopljenog
između Saveza i štamparije „Kolorpres“
– Lapovo, ovaj posao je obavezna da
izvrši štamparija. Dakle, Živoslav
Stojanović jedan isti posao plaća dva
puta.
Stojanović Živoslav je oštetio Savez
time što je omogućio da se realizuje
odluka IO Saveza od 21.04.2007. godine
u delu u kome se Rodoljub Živadinović
iz Žitkovca koji je tada bio na funkciji
urednika časopisa dodeljuje još jedna
funkcija i još jedna plata za tu funkciju u
visini od 12.000 dinara. Na toj novoj
izmišljenoj funkciji Živadinović je
trebao da koordinira saradnju Saveza sa
državnim organima. Prema važećem
Statutu Saveza član 25. Stojanović
Živoslav je kao predsednik Saveza bio
dužan i obavezan da predstavlja Savez
pred državnim Organima. Tako je Savez
imao dvojicu plaćenih funkcionera za
jedan isti posao, što je u suprotnosti sa
važećim statutom Saveza i predstavlja
kršenje Zakona Republike Srbije.
SRPSKI P^ELAR 8
Stojanović Živoslav je u ovom slučaju
bio dužan da odmah na sednici Izvršnog
Odbora predoči članovima u čemu se
sastoji povreda statuta i nezakonitost
odluke, kako bi Izvršni Odbor imao
mogućnost da izvrši korekciju donete
odluke. Ukoliko je takva odluka ipak
doneta, Živoslav je bio obavezan da
spreči realizaciju takve odluke što on
nije učinio i time naneo materijalnu štetu
Savezu tj. udruženim pčelarima Srbije.
Stojanović Živoslav je zloupotrebio
službeni položaj i naneo veliku
materijalnu štetu Savezu time što je
poslovne prostorije Saveza u ulici
Molerovoj br. 13 nezakonito izdao
drugim korisnicima za šta ne postoji
odluka Skupštine SPOS-a niti
odgovarajući ugovor o korišćenju
poslovnog prostora. S obzirom da
ukupni troškovi: zakupa poslovnog
prostora, grejanje, struja, smeće, voda,
kanalizacija i sanitarni materijal u 2006. i
2007. godini prema finansijskom
izveštaju Saveza za period 01.01.-
31.12.2006. godine i plan za 2007.
godinu, iznose 987.224 dinara, a kako je
bilo tri korisnika proizilazi da je Savez
oštećen za 658.149 dinara.
Stojanović Živoslav je izvršio
zloupotrebu službenog položaja i naneo
štetu Savezu time što je nabavke vršio u
suprotnosti sa zakonom o javnim
nabavkama.
U Nišu 31.12.2007. godine
Podnosioci prijave
Članovi pčelarskih
organizacija Srbije
 9 SRPSKI P^ELAR

RODOLJUB ŽIVADINOVIĆ SINONIM

ZA NAJSRAMNIJE VREME
SRPSKOG PČELARSKOG NOVINARSTVA
Dragoslav Ili} [e{

Najsramniji period u smislu

istinitog i demokratskog informisanja
srpsko pčelarstvo je imalo za vreme
Roboljuba Živadinovića, kada je bio
glavni i odgovorni urednik
časopisa“Pčelar“. Istina je bila samo
jedna, ona koju je on objavljivao, a
demante nije objavljivao. Pojedini
delegati su na sednici skupštine SPOS-a
koja je održana febroara 2007. godine u
svojim diskusijama isticali da Rodoljub
Živadinović neistomišljenike i one koji
mu smetaju „veša“ u časopisu „Pčelar“ i
zato niko nije smeo da mu se
suprodstavi.

Smatramo da za istinu nikad nije

kasno zato objavljujemo jedan demant
koji Roboljub Živadinović nije hteo da
objavi.
DEMANT
Kako je u tekstu pod naslovom “39.
Kongres Apimondije, Dablin, Irska 21-
26 avgust 2005.“ autora: Roboljuba
Živadinovića, Vlastimira Spasića i
Milutina Petrovića, objavljenom u
časopisu „Pčelar“ oktobar 2005. godine
izneto niz neistina neophodno je da
objavite Demant u prvom narednom
broju časopisa „Pčelar“, kako bi pčelari
Srbije bili tačno informisani.(sl. 1)
Rodoljub @ivadinovi} i @itkovca
U tekstu se otvoreno baca ljaga na
državu Irsku za lošu organizaciju što
predstavlja najblaže rečeno gnusnu laž.
Kongres je u svakom njegovom delu bio
besprekorno organizovan. Kongresni
centar, tj. zgrada „Kraljevskog društva
Dablina“ je u potpunosti odgovarala
potrebama Kongresa. Irci kao domaćini i
ljudi su izuzetno gostoljubivi, ljubazni i
srdačni.
U tekstu se takođe iznose lažne
informacije o časopisu „Pčelar“ na
engleskom jeziku. Prava istina je da je
časopisom i postupcima delegacije, pre
svega Rodoljuba Živadinovića, naneta
 SRPSKI P^ELAR 10

Ona je urađena amaterski.

Fotografije su nabacane bez ikakvog
smisla, a na nosećoj fotografiji su
oplodnjaci na mestu na kome ne bi smeli
da se postave. Dakle, jednom rečju,
katastrofa. Unutra je uglavnom
beznačajni tekst. Šlag na tortu je
fotografija urednika i njegovog
pčelinjaka gde se vidi pogrešna lokacija
pčelinjaka i nepravilno postavljene
košnice. Opet se nameće pitanje kako će
on da edukuje pčelare Srbije kad on sam
nezna da postavi svoj pčelinjak i svoje
košnice?

sl. 1
velika bruka srpskom pčelartvu. Časopis
ne mora ni da se čita, a da se vidi da je
bezvredan. Dovoljno je pogledati
naslovnu stranu.

Najveći incident na kongresu

izazvao je Rodoljub Živadinović kada je
na krajnje drzak način i zaprepašćenje
svih prisutnih za vreme ceremonije
otvaranja izvršio „bombardovanje“
prisutnih časopisom „Pčelar“ pa se čak i
šetkao po bini kao po svojoj dnevnoj
sobi. Situacija je podsećala kao kad se za
vreme svečanog ručka za stolom punim
gostiju, pacov šeta po stolu. Taj čin je te
večeri i tokom čitavog kongresa
komentarisan kao srpski prostakluk i
primitivizam. Od kako je Živadinović
postao urednik, časopis „Pčelar“ je pun
parola kao partizanski film 1945. godine.
11 SRPSKI P^ELAR
Samo Živadinović nezna staru srpsku
misao: "Ono čega se pametan stidi,
budala se ponosi".
Što se tiče delegacije sigurno je da
siromašnom Savezu pčelara Srbije i
siromašnoj Srbiji nije bila potrebna
tolika delegacija. Čak šta više, sve
potrebe pčelarskog saveza mogli su da
završe učesnici Apimondije, a ogroman
novac koji je bačen na delegaciju bilo je
korisnije usmeriti na razvoj pčelarstva u
Srbiji. Neshvatljivo je da pčelarski savez
Srbije i država Srbija budu zastupljeni na
tako niskom nivou, da ih zastupa
anonimni pčelar, pčelar hobista Spasić
Vlastimir iz Niša sa svojom ženom.
Sve u svemu, delegacija Saveza
pčelarskih organizacija Srbije na
kongresu Apimondija 2005 je svojim
aktivnostima ponizila, osramotila i
nanela ogromnu štetu pčelarima Srbije i
državi Srbiji.

APIMONDIJA AUSTRALIJA 2007
Na ovoj Apimondiji je prezentovano 409
radova u usmenoj i poster-prezentaciji.
Rad se odvijao po komisijama za:
apiterapiju, biologiju p~ela, patologiju,
ekonomiju, razvoj, tehnologiju i
polinaciju. Usmena prezentacija se
odr`avala istovremeno u tri kongresne
dvorane. U toj prezentaciji svi u~esnici
su imali po 20 minuta za izlaganje.
[to se ti~e poster-prezentacija, situacija
je bila dosta haoti~na. Ono {to su autori
postavljali u toku dana to su organizatori
skidali u toku ve~eri. Mnogo bi bolje bilo
SRPSKI P^ELAR 12
Dragoslav Ili} [e{
da su posteri stajali sve vreme trajanja
kongresa, tako da posetioci koji posete
Apimondiju na jedan dan mogu da se
upoznaju sa svim radovima.
Na ovoj Apimondiji jedini u~esnik iz
Srbije je bio Dragoslav Ili} [e{ sa dve
poster-prezentacije. Prva je bila rad broj
74, pod naslovom “Samostalno
preseljenje matice iz dru{tva u dru{tvo i
ostale samostalne aktivnosti p~ela”, a
druga rad broj 75, sa nazivom
“Embrionalni razvoj p~ela radilica u
trutovskim }elijama”.
13 SRPSKI P^ELAR

Visoko odlikovanje
U komisiji za biologiju p~ela
najpose}eniji je bio poster broj 74 pod
naslovom “Samostalno preseljenje
matica iz dru{tva u dru{tvo i ostale
samostalne aktivnosti p~ela”, autora
Dragoslava Ili}a [e{a iz Srbije.
Dragoslav Ili}[e{iz Srbije se u
komisiji za biologiju p~ela predstavio
svojom drugom prezentacijom broj 75
pod naslovom “Embrionalni razvoj
p~ela radilica u trutovskim }elijama”,
koja je bila najzapa`enija u ovoj Svetska p~elarska asocijacija je
komisiji. gospodina Ili}a za ovaj film odlikovala
Dragoslav Ili}[e{iz Srbije je “Visokim odlikovanjem”, {to je najve}e
u~estvovao i konkurenciji takmi~enja priznanje Srbiji svih vremena u ovoj
filmova sa svojim filmom “Apimondija - konkurenciji.
Irska 2005”.
 SRPSKI P^ELAR 14

Gospo|a iz odbora za takmi~enje

nam je rekla da je sve proteklo u
najboljem redu, da je bilo vrlo
interesantnih eksponata od voska,
veoma kvalitetnog meda, izuzetnih
~asopisa, knjiga, filmova i ostalog.
U prostoriji za takmi~enje najvi{e
pa`nje su privla~ili eksponati od voska:
sve}e, {ah od voska, terasa od voska,
p~ela od voska i fontana od voska.
Bilo je tu i pi}a od meda. pobedio je britanski “Bi kraft”. U
Za~u|uju}e je da je ovde u konkurenciji je bio i srpski “P~elar”, kao
konkurenciji meda bio bezna~ajno mali i ~asopisi iz svih krajeva sveta.
broj uzoraka u odnosu na prethodne Takmi~ili su se i filatelisti sa
Apimondije. markama na kojima su bili p~elarski
U konkurenciji p~elarskih ~asopisa motivi.
15 SRPSKI P^ELAR

Sve}e

Fontana od voska

@enski nakit u obliku p~ela.

Stare kutije od meda.
[ah od voska Knjige mnogih svetskih autora.
Me|u fotografijama se izdvaja
fotografija ove hrabre devojke koja je
sebi napravila kupa}i kostim od `ivih
p~ela.
Bilo je tu raznog peciva sa medom.
Kafe sa propolisom, zeleni ~aj sa
propolisom, crni ~aj sa propolisom.

Za nas p~elare najlep{i i

najinteresantniji {tand imala je
kompanija “Maja Sani Hani” iz
Australije koja za oplodnjake koristi
plasti~ne tegle. Ova tehnologija
proizvodnje matica je veoma
jednostavna. Iznad plodi{ta jakog
p~elinjeg dru{tva stavlja se mati~na
re{etka, pa iznad nje postolje sa otvorima
Terasa od voska
za tegle.
 SRPSKI P^ELAR 16

slu~aju se stavlja 36 tegli. P~ele iz jakog

dru{tva ulaze u tegle i za nekoliko dana
izgrade sa}e u njima. Kada p~ele izgrade
sa}e, stavlja se poklopac tegle sa
ugra|enom mati~nom re{etkom da bi
matice koje iza|u iz mati~njaka ostale u
tegli. Zatim se dodaje zatvoreni
mati~njak kroz otvor na dnu tegle. Dva-
tri dana posle izleganja matice
oduzimaju se tegle sa celokupnim
sadr`ajem koje sada imaju sa}e, puno
p~ela i mladu neoplo|enu maticu. Tegle,
sada ve}oplodnjaci, stavljaju se u kutije
od stiropora.

Prazne plasti~ne tegle stavljaju se na

otvore postolja kao medi{te, u ovom

Treba napomenuti da poklopac

tegle ima sa strane otvor koji slu`i kao
leto. Iz dna tegle se vadi plasti~na osnova
mati~njaka i na taj na~in se osloba|a
otvor, pa se iznad dodaje druga tegla
17 SRPSKI P^ELAR

puna hrane, koja je ranije pripremljena. Za demonstraciju evo kako to

Tako }e donja tegla slu`iti kao plodi{te, a izgleda. Velika tegla je plodi{te, to jest
gornja kao medi{te. Posle oplodnje ko{nica, a male tegle su oplodnjaci.
oduzima se matica, a dodaje mati~njak i Samo mo`emo da ka`emo: Bravo za
tako cele sezone. ideju.
 SRPSKI P^ELAR 18

RAZLI^ITA STANJA
DRU[TVA P^ELA
U ZIMSKOM PERIODU
I UTRO[ENA TOPLOTNA ENERGIJA
Armand Krauz, Egils Stalizans, Valdis Bilinskis,
Almars Berzonis, Litvanija

UVOD klimatskim uslovima. U odnosu na

Odnos izme|u utro{ene toplote
dru{tva p~ela i spolja{ne temperature
vazduha dozvoljava nam da izra~unamo
konzumiranje meda pod razli~itim
iskustvo, raniji eksperimenti nisu bili
dovoljni i uklapali su se samo pod datim
uslovima. ^esto se zbog nedovoljnog
opisa eksperimenta vredni podaci ne
mogu prakti~no upotrebiti. Postoje
19 SRPSKI P^ELAR
razlozi zbog ~ega se smatra da na toplotu
koju proizvode p~ele ne uti~e samo
temperatura ambijenta. Dodatno
sabijanje toplote mo`e dovesti do
stvaranja podvrsta p~ela, da uti~e na
veli~inu dru{tva, prisustvo legla u roju,
pojavu bolesti, prisustvo matice,
termotehni~ku osobinu ko{nice,
postavljanje ko{nice i drugih mogu}ih
faktora.
Da bismo odredili ja~inu toplote
dru{tva p~ela neophodno je odrediti
brzinu konzumiranja meda. nju je
nemogu}e izmeriti direktno. Prakti~no,
merenje koje se koristilo bilo je
periodi~no merenje ko{nice sa p~elama i
medom, pretpostavljaju}i da razlike u
merenju odgovaraju metaboli~nom
tro{enju meda, a da proizvodi
metabolizma - ugljendioksid i vodena
para ne postoje u ko{nici. Gareev je
1969. koristio ovu metodu kako bi
odredio konzumiranje meda. Utro{ena
toplotna energija dru{tva N ÙnjÛ se
mo`e izra~unati jedna~inom N=0,132 m,
gde je m - konzumiranje meda Ùg. d-1Û,
ali prose~na toplotna energija jedne
jedine p~ele je n1=N.n-1, gde je n -
koli~ina p~ela u dru{tvu.
Dobijeni rezultati autora E.
Soutvika (1982) i E. Jeskova (1990)
veoma se razlikuju.
Cilj ovog rada je da se odredi
utro{ena toplotna energija p~ela pod
uslovima u zemlji Litvaniji i da se
uporede dobijeni rezultati sa onim
rezultatima koje su dobili gore pomenuti
autori.
METODE
Kako bismo smanjili zavisnost
te`ine ko{nice od fluktuacije vazduha
ambijenta, upotrebili smo jedno telo
ko{nice norve{kog ti pa, koja je
napravljena od plasti~ne pene
(47h47h27 cm, debljina zida 4,5 cm).
Gnezdo smo pokrili polietilenskom
folijom +5 mm drvene gra|e + 4 cm
le`i{te. Pod je napravljen od drvenog
okvira sa metalnim sitom. Na 2 cm iznad
postavljena je 4-milimetarska plo~a od
drvenih vlakana, koja je ü 2 cm manja od
podnog prozora, pa je tako omogu}eno
strujanje sve`eg vazduha kroz stranice i
eleminisano mo gu}e stvaranje
kondenzacije.
Kako bismo izmerili termalnu
otpornost zidova ko{nice, postavili smo,
u centru, unutar svakog zida, termi~ke
senzore tipa DS 1800. Da bismo izmerili
poziciju dru{tva p~ela, postavili smo 5
senzora u vertikali u centar ko{nice, a jo{
jedan izvan ko{nice. Kompjuter je
registrovao merenja temperatura nakon
svakih 15 minuta.
Za merenje ko{nice, upotrebili smo
elektronsku vagu tipa DB-1S (maks. 60
kg) sa osetljivo{}u 10. U na{em slu~aju,
kada je ko{nica bila pod uticajem
menjanja temperature, nismo mogli da
obavimo merenja bez prekida, jer je
uticaj temperature na merenja dostigao
g.oC-1 i jo{ se menjao s vremena na
vreme. Kako bismo eliminisali ovaj
problem, podizali smo ko{nicu iznad
vage dizalicom pre svakog merenja.

Vagu smo resetovali. Nakon toga
postavili smo ko{nicu na vagu i fiksirali
te`inu. Merenja te`ine smo obavljali
jednom dnevno. Ovaj postupak je
zna~ajno pove}ao slo`enost zadatka i
verovatno da je pove}ao nivo
konzumiranja meda, jer je dru{tvo bilo
uznemireno u momentu merenja. Pored
toga, vla`nost vazduha ambijenta je
registrovana u blizini higrometra-
samomera~a tipa M 21 A.
Merenja smo vr{ili u periodu od 25.
oktobra 2000. do 31. marta 2001. u
Litvaniji, Riga, oblast Zemgales. Na
po~etku eksperimenta, bilo je ü 20 000
evropskih tamnih p~ela (Apis mellifera
mellifera) F1 generacije na 10 ramova.
Za vreme ispitivanja koristili smo
dru{tvo p~ela sa maticom evropskih
tamnih p~ela ukr{etenom nepoznatim
trutovima. Ovo je navedeno i u
morfolo{kim merenjima. Ona su
slede}a: kubitalni indeks (odnos) 1,6
diskoidalnih preme{tanja 29%
negativan. Ovo dru{tvo smo izabrali jer
je popularno u p~elinjacima gde se
osemenjavanje p~ela ne mo`e
kontrolisati.
REZULTATI
Konzumiranje meda jednog dru{tva
p~ela u zimskom periodu 2000/01.
prikazano je na tabeli 1.
SRPSKI P^ELAR 20
Analiziraju}i promene temperature
izme|u ramova, u visini od 15 cm s vrha
(slika 1), mo`emo odrediti neke periode
koji se najverovatnije odnose na
pona{anje dru{tva p~ela: od 5. oktobra
do 20. oktobra - stadijum bez legla; od 1.
januara do 14. januara - stadijum gajenja
legla u dru{tvu; od 8. marta do 15. marta -
stadijum intenzivnog gajenja legla.
Slika 1. Promene prose~nog dru{tva (tk),
minimalne (min) i maksimalne (mah) tempera-
ture dana i no}i u to vreme. „1“ - kraj gajewa
legla u jesen, „2“ - po~etak gajewa legla u dru-
{tvu, „3“ - po~etak intenzivnog gajewa legla.
Ovo su dnevne prose~ne
temperature i potro{ene toplotne
energije (Ni) za svaki mesec
pojedina~no i rezultati svih perioda
ispisani lineranim jedna~inama
N=a.ta+b, gde su a i b - koeficijenti, ta -
prose~na spolja{nja temperatura
vazduha.
Ponavljanjem gore navedenog
postupka u periodu od 10 dana, uo~ili
smo razli~ite rezultate. Oni su prikazani
u tabeli 2.
21 SRPSKI P^ELAR
U stadijume bez legla kapacitet se
pove}ao od 1,6 nj pri spolja{njoj
temperaturi +6oC sve do 3,4 nj pri
temperaturi od -3 oC. Najni`a toplotna
energija se opa`a pri temperaturi od +5.9
oC, u periodu od 1. do 10. novembra,
kada se prose~na energija jedne p~ele
mo`e proceniti na ü 0,08 mnj.
Za vreme gajenja legla u dru{tvu, u
na{em slu~aju, u temperaturnom
intervalu od +0.5 do -5.5 oC, energija se
pove}ala sa 4.1 na 6.5 nj.
Za vreme intenzivnog gajenja legla
u martu toplotna energija p~ela rapidno
raste. U okviru niskih intervala
temperature od -0.8 na -1.5 oC, energija
se pove}ala od 5.7 na 10.2 nj.
Rezultati svakodnevnog merenja
nam govore da isparavanje iz ko{nice
neo~ekivano zauzima mesto, pa tako
merenje konzumiranja meda u jednom
danu postaje problemati~no. U stvari, mi
merimo brzinu stvaranja metaboli~kih
proizvoda u ko{nici, {to zavisi od mete-
orolo{kih okolnosti (temperatura,
vla`nost, vetar), kao i od postavljanja i
konstrukcije ko{nice. Za sedam dana
zapazili smo pove}anje te`ine ko{nice,
koje se pojavljivalo nakon brzog
pove}anja tem perature vazduha.
Pretpostavljamo da je u ovim
slu~ajevima spolja{nji vazduh, koji je
ulazio u ko{nicu, imao ve}i procenat
vlage od onog u ko{nici.
Korelativna analiza za vreme svih
eksperimenata nam pokazuje da se
promene te`ine najvi{e javljaju pod
uticajem relativne vla`nosti vazduha
ambijenta (koeficijent korelacije (r = -
0.59) pra}en apsolutnom vla`no{}u
vazduha (r = -0.44), i najni`om
korelacijom prose~ne temperature
vazduha ambijenta dana i no}i (r = -
0.25).
KOMENTAR
Rezultati dobijeni za vre me
zimskog perioda imaju nizak koeficijent
determinacije (+ 0.36), {to pokazuje
ve}u rasutost rezultata. Analiziraju}i
kinetiku promene temperature u gnezdu
p~ela, odredili smo tri karakteristi~na
perioda dru{tva p~ela u zimskom
periodu. Opisuju}i svaki period
posebno, videlo se da je prouzrokovano
pove}anje koeficijenta determinacije
(0.7-0.9), {to je indirektno pokazalo
dobre rezultate, ukazuju}i na dobro ko-
ri{}enje ove metode (sli ka 2).
Nedovoljna temperatura za gajenje legla
mo`e biti rezultat gajenja legla u ostalim
ramovima ili rezultat pomeranja centra
dru{tva iz centra ko{nice.
Relativno mala razlika u toplotnoj
energiji (0.8-1.2 nj) u opsegu
temperatura od +6 do -5 oC izme|u na{ih
podataka i podataka autora Jeskova

Slika 2. Promena utro{ene toplotne
energije koja zavisi od prose~nog 10-
dnevnog ciklusa spolja{njih
temperatura za vreme stadijuma bez
legla: 1 od (Jeskov, 1990); 2 od
(Gareev, 1969); 3 - u stadijumu bez
legla; 4 - leglo je u dru{tvu i 5 - in-
tenzivno gajenje legla.
(1990) mogu biti rezultat
kori{}enja, u na{em slu~aju, termi~ki
izolovane ko{nice i manjeg dru{tva p~ela
(ü 70%).
Analiza rezultata autora Gareeva
(1969) pokazuje da je karakter promena
kapaciteta u oba eksperimenta isti (ista
vrednost koeficijenta, a kada je dru{tvo
u stadijumu bez legla). Uzimaju}i u obzir
da su eksperimenti autora Gareeva
ura|eni na ni`im temperaturama (-4 do-
12 oC), mogu}e je da se gajenje legla u
dru{tvu uop{te nije ni desilo, ili nije bilo
toliko zna~ajno.
SRPSKI P^ELAR 22
ZAKLJU^CI
Pod uslovima kakvi su u Litvaniji,
dru{tvo p~ela ü 20000 p~ela) u zimu
2000/01. od 1. novembra do 31. marta je
prezimilo u ko{nici od plasti~ne pene
(norve{kog tipa) i potro{ilo 5,6 kg meda;
Slede}i periodi pona{anja su
odre|eni kineti~kim promenama
temperature u dru{tvu p~ela: bez legla
(1.11-1.01); gajenje legla u dru{tvu
(2.01-7.03); intenzivno gajenje p~ela
(8.03-31.03);
Opadanjem temperature ambijenta
od +6 do -6 oC, toplotna energija p~ela se
pove}ava u zavisnosti od stadijuma u
kome se nalazi dru{tvo. To pove}anje je
najmanje u stadijumu bez legla (2-4 nj);
gajenje legla u jatu (4.1-6.5 nj, ovim
redom na temperaturi od +1 i -5,5 oC), ali
za vreme intenzivnog gajenja legla u
okvirima niskih intervala temperatura od
-0,8 do -1,5 oC (6-10 nj);
Najni`a toplotna energija je
prime}ena na temperaturi od 5,9 oC, od
1. do 10. novembra, kada se prose~na
toplotna energija jedne p~ele mo`e
proceniti na ü 0,08 mnj.
Zavisnost toplotne energije p~ele od
temperature vazduha ambijenta u ovom
eksperimentu je jednaka ili manja u
pore|enju sa ranije objavljenim
rezultatima.
23 SRPSKI P^ELAR
SREĆA JE U DAVANJU
Sreća je u davanju, a novogodišnji i
božićni praznici su prilika za to
.Obradujte svoje prijatelje pčelinjim
proizvodima,ali i pčele, ako im prošle
jeseni u njihovom staništu niste
ostavili dovoljno pristupačne i
kvalitetne hrane. Prošlogodišnja
rađanja pčela prestala su krajem
oktobra i početkom novembra. Od tada,
pa do kraja godine, pčele su trošile
minimalne količine meda, samo za
njihove neophodne energentske potrebe.
Zato ih, u tom periodu, prihranom nije
trebalo uznemiravati. Početkom nove
Milan Mati}, [abac
godine, kad biološki sat pčela i prirodni
uslovi probude njihov instikt razvoja,ni
zimski mrazevi, ni vetar što se razbija o
košnice, nemogu sprečiti pčele da
tokom januara obave pripreme za
obnovu svoje vrste. Od tada, pčele
povećavaju potrošnju hrane,
proporcionalno kontinuiranom odgoju i
širenju njihovog legla. Zbog toga, klube
pčela mora biti stalno u bliskom
kontaktu sa hranom. .Ukoliko ga se taj
kontakt sa hranom prekine, pčele
doživljavaju stres i uginjavaju od gladi.
To se najčešće događa pčelama u

staništima sa malim zalihama hrane,
ali ponekad i u savremenim košnicama,
u kojima meda ima više nego dovoljno.
Primer za to su pčele zazimljene u
košnicama od dva duboka.nastavka, od
kojih je gornji pun meda! U takvom
košničnom rasporedu hrane i praznog
toplog saća,pčele formiraju zimsko
klube u donjem plodišnom nastavku,gde
matica polaže prvo januarsko leglo. Za
njegov odgoj neophodna je konstantna
toplota i pogodna vlažnost. Da bi takve
kvalitativne uslove obezbedile, u
hladnim januarskim danima, pčele su
prinuđene da smanjuju površinu svoga
klubeta.Ali, njegovim skupljanjem one
gube kontakt sa gornjim plodištem
punog meda. Ostavši bez hrane, žrtva
pčela za njihovo potomstvo je
bezuspešna, i one uginjavaju od gladi u
blizini bogatsva od hrane!
Naravno takve „greške pčela“
iskusni pčelari ispravljaju na vreme, ali i
njima se katkad one događaju. Zato je
januarski (blic) pregled potreban, i ima
ekonomsko opravdanje. Dovoljno je
samo podići poklopnu dasku , pa da se u
košnici ustanovi količina hrane i položaj
klubeta prema njoj. Ako je sve kako
priroda nalaže i pčelar želi, optimalne
pčelinje porodice će imati povoljne
uslove za razvoj prve vitalne generacije
mladih pčela. To je u ovom periodu za
njih od bitnog značaja, jer svaka
naredna generacija pčela uslovljena je
kvalitetom i brojnošću prethodne..
U nedostupnosti, ili nedostatku
meda, pomoć pčelara je neophodna.
Sreća je u
davanju! Dajte pčelama kad im
treba, one će vam davati kad budu imale.
SRPSKI P^ELAR 24
Ako je davanje sreća, neka bude
pravo,a. pravo rešenje u ovo vreme je
prirodni med! Obavezno od zdravih
pčela. Najpoželjnije.u okvirima, a u
nedostatku istih, koristite fino
ukristalisan med od bagrema ili repice.
.Svaka prihrana, a posebno zimska,
jako uzbuđuje klube pčela. Angažovane
oko prenošenja, prerade i skladištenja
hrane, one podižu temperaturu i vlagu u
centralnom delu klubeta, gde hranom
podstiču maticu da polaže jaja i, eto
legla, usred zime, kad mu vreme nije!
Prerano započeto zimsko leglo i kod
optimalnih zajednica, gde su u klubetu
povoljni uslovi, iscrpljuje zimujuće
pčele i skraćuje im život. Kod
malobrojnih društava, koja se preranim
početkom legla samospašavaju,
negativni efekti hranjenja su još
izraženiji. Često pogubni,jer u
ekstremno hladnim danima, da bi
održavale povoljnu temperaturu,
malobrojne pčele moraju koristiti sve
više hrane. U procesu njene prerade
nastaje višak vlage koja,ako ne bude
odstranjena,uzrokuje kvarenje
otvorenog meda, što kod pčela izaziva
proliv, ili još opasniju nozematozu, zbog
koje košnice često ostaju puste!
Zato januarska davanja treba
praktikovati samo kod su medne rezerve
vrlo male, ili nedostupne klubetu pčela.
Ali i ta iznuđena prihrana, mora biti
pogodna za pčele.Sigurno im neće
odgovarati prerada saharoze sa raznim,
često štetnim surogatima. Ukoliko
ipak, u ovom periodu, hranjenjem želite
podstaći najranije zimsko leglo
,očigledno nepoznajete dovoljno
biologiju pčelinje zajednice. Mora se
25 SRPSKI P^ELAR
znati, da je odgoj ranog zimskog legla za
pčele izuzetno iscrpljujući i u principu
štetan za njihov ukupan prolećni razvoj!
Zato im januarsko davanje hrane, sa
ciljem podsticanja razvoja, nije pomoć,
već dajnarski dar!
To su preporuke iz moje dobre
pčelarske, ali znam puno iskusnih
pčelara, koji svake zime pčele hrane
„obogaćenim“ pogačama i tvrde da im
pčele uspešno prezimljavaju. Nemam
razloga da im neverujem,ali sam ubeđen:
Kad pčele ne bi bile pokradene, nikad ne
bi pristale da im umesto dragocenog
meda i polena daju novokompovanu,
sumnjivim surogatima „obogaćenu“
pogaču! Ali ko pita pćele? Za
„pčelare“je bitno da datom „
pogačom“pčelama kompenzuju
prekomerno oduzimanje meda. Oni
smatraju da tako profitiraju,a pčele
sačuvaju od gladi i uginuća.Perfidna je
to pdvala za pčele. Ona se „pčelarima“
vraća kao bumerang,jer kako ih oni
„daruju“sad, tako će i pčele njih u
sezoni ranog proletnjeg medobranja,ako
ga dočekaju,zbog sve učestalijih
masovnih uginuća pčelinji porodica.
Tome pre svih kumuju držaoci pčela. Za
sreću davanja oni i neznaju. Njima
davanje nije navika. Naprotiv, od pčela
su navikli samo da uzimaju, cedeći iz
košnica i suvu drenovinu. U
prošlogodišnjem sušnom letu,
nedostatak nektara i polena
onemogućavao je pčelama kontinuiran
razvoj i fiziološku pripremu za
zimu.Osiromašene pčele reagovale su
urođenim instiktom. Proterale su
trutove i prestale da neguj njihovo
leglo. U nedostatku istog, varoa je
odmah promenila domaćina i uselila se u
leglo iz kojeg će se rađati zimujuće
pčele!. One oštećene u kolevci, bez
adekvatne hrane i napadnute brojnim
parazitom, spas traže u bekstvu iz
košnice! Sposobnije pčelinje zajednice
nastavljaju borbu za opstanak, a držaoci
pčela očekuju kraj „paše,“ da po
ustaljenom šablonu od pčela uzmu
med, njih nahrane šećerom i tretiraju
protiv varoe.
Suviše,suviše kasno i pogrešno!
Prenamnožena krvožedna varoa, preko
pčelinjih rana već je aktivirala
smrtonosne viruse pčela! Osiromašene,
fiziološki nepripremljene, od varoe i
virusa napadnute, a od držaoca pčela
naterane da prerađuju saharozu, koja im
skraćuje život i uslovljava uvek prisutnu
i podmuklu nozemozu, pčelinja
„besmrtna“ porodica nema mogućnosti
za nastavak svoje vrste. Rano prestarila,
obolela i onemoćala, od bezbroj
stresova, pada na pod košnice, koja
postaje njihova masovna grobnica! „
Pčelari“ koji su tome doprineli
konstatuju kako je to šteta, a ja bih to
dopunio rečima: Šteta.je što nema suda
za genocid nad pčelama.
Dobro je što ovakvih slučajeva ima
relativno malo. Ogromna većina pčelara
trudi se, da pčelama omoguće što
povoljnije uslove u kojima bi one mogle
da svoje prirodne sposobnosti
iskoriste bolje nego kad su
prepuštene same sebi.To je dobra
pčelarska praksa kojom se, u saradnji sa
naukom, došlo do saznanja šta pčelama,
u savremenoj košnici, omogućava da
uspešnije obave svoj zimski i rani
prolećni razvoj. Pre svega, vrlo je važno

znati da, pčele ne pokušava grejati
prostor svog staništa, već samo
zapreminu klubeta, u kome se odvijaju
sve važnije zimske aktivnosti pčela. U
centralnom delu pčelinje lože, pčele su
manje zbijene i proizvode toplotu kroz
proces razmene materija. Prirodno
širenje te toplote u prostor staništa, pčele
maksimalno usporavaju njihovim
telima, zbijajući se u površinskom užem
sloju klubeta. Ta prirodno stečena
sposobnost pčela, da proizvedenu
toplotnu energiju čuvaju u zoni svoga
klubeta, isključila je potrebu grejanja
njihovog prirodnog staništa, pa samim
tim i savremene košnice. Vekovima je
šuplje drvo svojom masom štitilo pčele
od vetrova, a apsorbcionom osobinom
od prekomerne vlage, izazvane
spoljašnjim okruženjem ili
metabolizmom pčela u procesu razmene
materija. Ova aksioma pčelarima
ukazuje na neophodnu potrebu
poštovanja tih vekovima ustaljenih
prirodnih zakonitosti. Shodno tome,
savremena košnica bi trebala biti
opremljena da svojom konstrukcijom
omogući neophodne potrebe pčela,a pre
svega da im pruži zaštitu od vetra i vlage.
U tome je uloga pčelara
dominantna. Postavljanjem košnica na
mesta prirodno zaštićena od vetra, ili
direktnom zaštitom košnica, (ter
papirom) pčelar eliminiše štetnu ulogu
vetra. U toku zime, kad pčelama preti
velika opasnost od vlage, pčelar
pomoću mrežastog poda, donjeg i
gornjeg leta, otvora na poklopnoj dasci i
zbežišta pčela,može uspostaviti
prirodnu aeraciju košnice,koja pčelama
donosi svež vazduh,a odnosi prezasićen
SRPSKI P^ELAR 26
metaboličkom vlagom. Dobra pčelarska
praksa je,da početkom nove godine,
pored donjeg suženog leta 7cm puta 6
mm otvorite i pomoćno gornje leto. U
poklopnoj dasci ostavite manji otvor,
kroz koji će nepovoljan vazduh, zasićen
vodenom parom, izlaziti u prostor ispod
izolacionog sloja,gde će biti apsorbovan
od hidroskopne (iverice, kartona, novina
i sl.).Pored toga, ispod postolja
košnica korisna je dobra vazdušna
drenaža. U toku odgoja zimskog i
prolećnog legla izolujte i pod košnice,
stavljanjem tankog stiropora na donju
mrežu pokretnog okvira. Pored izolacije,
na stiroporu se jasno „čita“ položaj i
veličina klubeta, njegovo pomeranje za
hranom, kvalitet hrane, neočekivano
prisustvo miša ili rovčice i još puno
znakova, koji ukazuju na uslove i
uzročnike povoljnog ili lošeg zimovanja
pčela. Ovako opremljena, izolovana i
od vetra zaštićena košnica, sa
prirodnom aeracijom,letom okrenuta
prema suncu i sa punim mednim
okvirima na stranama klubeta,
omogućava pčelama uslove na koje su se
pčele vekovima prilagođavale i u kojima
su uvek uspešno zimovale.
Pošto su osnovne potrebe pčelinji
zajednica slične gde god ih gajimo,
njihovi gubici u toku zimovanja pre
svega su posledica pčelarevog
neblagovremenog ili pogrešnog rada u
toku priprema pčela za zimovanje, ili za
vreme njihovog zimovanja.
Zato su uspešni pčelari uvek korak
ispred potreba i namera pčela!
Neka se i vama to ostvaruje u novoj,
srećnoj i mednoj 2008: godini!
27 SRPSKI P^ELAR
КОРИШЋЕЊЕ МЕДА
КАО СИРОВИНЕ У
ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ
КАО НАЧИН
ПОВЕЋАЊА
ЊЕГОВЕ ПОТРОШЊЕ
Мед се већ дуго година користи за
исхрану људи јер је неспорна његова
висока енергетска и физиолошка
вредност. То је условило све већу
потрошњу, али организованим
гајењем и чувањем пчела и
производњу ове слатке и природно
в и с ко з н е т еч н о с т и ко ј а л а ко
кристалише. Увек је потенцирано да
та вредност посебно долази до
изражаја ако се мед конзумира у
свежем стању. Таква «реклама» је у
многоме смањила његову потрошњу,
или прецизније речено није доводила
д о п р о п о р ц и о н а л н о г у ве ћ а њ а
потражње за медом. Као последица
тога долази до појаве великих
тржишних вишкова меда и других
пчелињих производа. Једна од
последица је и непромењеност цене
меда у периоду од три и више година
у п р ко с з в а н и ч н о о б ј а в љ е н о ј
инфлацији у 2005. години од 18 %, у
2006. години од 8 % и 2007. години од
10 %.
Да би се смањили ови вишкови,
неопходно је да се мед данас све више
користи као технолошка сировина тј.
мр Небојша Арсић
основна или помоћна сировина за низ
прехрамбених производа – пре свега
производа са посебном наменом који
се с тога називају функционална
храна.
Неопходан (мада не и довољан
услов) да с е храна прогласи
функционалном је да има природно
порекло и да је здравствено безбедна.
У том смислу се све више говори и о
органском пчеларењу.
Полазећи од ових идеја и захтева,
на Пољопривредном факултету у
Земуну кренуло се са "кампањом"
утврђивања општих технолошких
карактеристика регионалних медова
Србије. За почетак су одабрани
медови из Јабланичког и Топличког
округа који се све више намећу својим
квантитетом. Наравно, важно је
утврдити и квалитет, а пре свега
здравствену безбедност меда ових
р е г и о н а . Д е о р е зул т ат а о в и х
истраживања представљен је на 15.
Научном саветовању са међуна-
родним учешћем под називом
"Производња и промоција меда и
п ч е л а " , од р ж а н о м н а П о љ о -

привредном факултету у Земуну
прошле године.
Уколико желимо да говоримо о
здравственој безбедности меда
неопходно је извршити одређивање
садржаја минерала, тешких метала и
важнијих пестицида у меду.
Познато је да пчеле скупљају
нектар са цветова биљака и да то раде
по сопственом избору. Дакле, човек
може само селидбом кошница да
регулише ширу локацију паше, а
пчела је та која бира цвет биљке и њен
нектар. У том смислу се контролише
(регулише) састав тј. укупни квалитет
меда и осталих пчелињих производа.
У хемијском погледу, мед је
сложен водени раствор шећера и
других метаболита које стварају
биљке у нектару цвета и пчеле у
кошници. Тако се ту налазе, истина у
малим концентрацијама, различити
фитонциди и имунопротеини. Мед
због тога осим нутритивне
(енергетске) вредно сти има и
значајну физиолошку делотворност
на организам човека.
Хемијски састав меда је, дакле,
важан из више разлога (писано је у
часопису Српски пчелар бр. 1), због
чега је он доста детаљно изучаван.
Међутим, то није статична категорија
јер се мења обзиром на сталне
с елекције матице (генет ски
потенцијал пчела). С друге стране,
морамо признати да су и еколошки
услови у биосвери веома измењени и
да се сваким даном све више мењају
што се свакако одражава и на састав
меда. На крају, данас располажемо са
много прецизнијим методама тако да
SRPSKI P^ELAR 28
је дефинисани састав меда много
поузданији и приближнији стварном
стању.
Обзиром на свој хемијски састав
мед се мора посматрати као значајни
прехрамбени производ који људи
могу користити за своју исхрану.
Осим нутритивне вредности, мед
као прехрамбени производ или
сировина за производњу хране, мора
да буде и здравствено безбедан. О
томе се наравно последњих година
све више говори и пише. Обзиром да
пчеле имају довољно истанчан осећај
за нектар оне и скупљају само оне
капљице који за њих имају пријатан
мирис и наравно укус. Пчеле
сакупљају мед када је биљка у фази
цветања. Многи тада врше заштиту
биља те постоји ризик по живот
пчела, али и контаминираност меда.
Ипак, не ретко значи са нектаром у
мед могу да доспевају и неке токсичне
супстанце, пре свега о статци
пестицида при заштити воћњака или
винограда. С друге стране, пестициди
растворни у води такође могу да
доспеју до нектара и преко кореновог
система (из земљишта). Многе такве
супстанце могу да се природним
процесима апсорбције вежу за мед и
ту остану до потрошње.
Нутритивна вредност и
здравствена безбедност са
органолептичким карактеристикама
меда (укус, мирис, боја и реологија) су
стога основни технолошки
показатељи који указују на могућност
његове примене у производњи
готових намирница и индустријске
прераде.
29 SRPSKI P^ELAR
Данас се за заслађивање
прихрамбених производа најчећше
користе вештачки заслађивачи који
немају нутритивну вредност и чија се
употребна вредност заснива само на
својству да су више стотина пута
слађе од најслађег шећера. Наравно,
вештачки заслађивачи имају значајан
недостатак јер човек не познаје
механизме за њихову разградњу и
избацивање из организма тако да
постају значајни ризици по здравље –
безбедност хране.
Дуготрајна употреба сахарина
код спроведених експетримената на
пацовима, као средство за
заслађивање у неким приликама
проузроковала је малигне туморе у
мокраћној бешици пацова. Такође
употреба цикломата као заслађивача
изазвала је код пацова туморе
мокраћне бешике. Потврђено је и да
бактеријски ензими у цревима
преобрађују делом цикломат у
ц и к л ох е кс и л а м и н ко ј и и м а
канцерогена својства. Позната је
распрострањена употреба ових
заслађивача у исхрани дијабетичара.
Велика продукција меда и његова
недовољна потрошња у свежем
стању, резултирале су потребу за
примену меда као сировине. Наравно,
да би се мед правилно искористио
потребно је упознати и његове
технолошке карактеристике –
погодност за прераду и коришћење
при преради са становишта општег
квалитета прехрамбених производа.
Многе физичкохемијске
карактеристике меда су само уочене и
објашњене, али је још увек
недовољно јасно како се оне на
поуздан и безбедан начин могу да
контролишу и тако примене у пракси
везано за технолошки поступак
производње неког комплекснијег
прехрамбеног производа из
кондиторске индустрије. Познато је
да се технолошке особине меда
мењају са температуром и током
складиштења тако да је то веома
значајан податак за прераду и
коришћење меда као сировине у
прехрамбеној индустрији.
Мед ј е в е ом а т р а же н , с а
становишта тржишта, не само
атрактивни производ већ и сировина.
Некада је владало мишљење да мед
има делотворна својства само када се
конзумира самостално у свежем
стању и да се само тада може сматрати
као храна и лек.
Код потрошача се све више
прихвата теза да се мед користи као
природни заслађивач, као конзерванс
или помоћну сировину за прераду
воћа или кондиторску индустрију.
Наравно висок осмотски притисак
који свеж мед показује постао је
ограничавајући фактор за његову
масовнију примену у производњи
хране али ова идеја постала је
предмет истраживања не само на
научном плану већ и на плану масовне
производње у прехрамбеној
индустрији.

Preuzeto iz knjige SRPSKI PČELAR iz 1893. godine
Autor: Profesor Jovan Živanović
@AOKA
Prof Jovan @ivanovi}
@aoka je p~eli oru`je, kojim se
brani od svojih neprijatelja. Kod
insekata samo `enke imaju `aoku, a
mu`jaci nemaju. Tako je I kod p~ela. I
ovde imaju samo p~ele I matica `aoku,
a trutovi nemaju. Matica ima krivu
`aoku, a p~ele pravu. Obi~no se misli da
je `aoka prost, jednostavan aparat kao
kakav fini trn, koji je {upalj I kroz koji
p~ela otrov pu{ta u ubodenu ranu. Ali u
istini `aoka izgleda sasvim druk~ije, I
nije prost, jednostavan aparat, nego se
sastoji iz `aoke, koja nije {uplja, nego je
iz`lebljene spolja od gore do dole. Gore
je deblja, pa je dole sve tanja I tanja. S
jedne I s druge strane `aoke ima po
jedno koplje, koje svako ima od vrha
gore do deset strelastih zarezotina. Ta
koplja glatkom svojom stranom
obuhvataju `ljebotinu `aoke. Osim
ovoga ima jo{dva kraka s jedne I s
druge stran tih kopalja, tako da ta dva
koplja I ta dva kraka kad se jedno s
drugim sastave ~ine sa `ljebotinom
`aoke {upljinu, kroz koju p~ela pu{ta
otrov. Kad p~ela ubode kakvu `ivotinju
ili ~oveka, onda joj `aoka ostane u ko`I,
SRPSKI P^ELAR 30
gde ju je zabola, jer su oba koplja od
`aoke strelasta tako da ih p~ela ne
mo`e iz ko`e izvu}I napolje, nego se od
njena tela otkine sav aparat zajedno sa
`lezdom, u kojoj se otrov stvara, I
be{I~icom, u kojoj otrov stoji nad
`aokom. Nad `aokom dakle stoji
be{I~ica sa otrovom. Da ne bi otrov iz
be{I~ice neprestano oticao u `aoku,
ima izme|u nje I `aoke usta sa
usnicama, koja su zatvorena, kad p~ela
ne bode. Be{I~ica sa otrovom stoji u
svezi sa duga~kom `lezdom, koja ima
dva kraka, koji se spajaju u jedan pre
nego {to do|u u svezu sa be{I~icom
ulazi u be{I~icu, u kojoj stoji, dok ga
p~ela ne upotrebi. U tim `lezdama
stvara se p~elinji otrov.
Matica se svojom `aokom brani
samo protiv matica, ina~e ne}e ~oveka,
niti kaku drugu `ivotinju nikad ubosti.
Mo`e{ je po stra`njem trupu zadirkivati,
stiskati, gnje~iti, koliko god ho}e{, ona ti
ne}e svoje `aoke pustiti. Matica
upotrebljava jo{svoju `aoku pri no{enju
jaja.
31 SRPSKI P^ELAR
P~eli, kad ubode drugu p~elu ili
truta, ne}e se `aoka otkinuti, ako je
pustila `aoku u mekane delove izme|u
prstenova, ali ako ubode koju drugu
p~elu u toraks ili prstenove na stra`njem
trupu, koji su tvrdi kao I toraks, onda }e
joj se `aoka otkinuti od tela I ostati u
toraksu ili prstenu, gde ga je zabola.
Jedni p~elari dr`e da p~ela umre, kad joj
otpadne `aoka, a drugi opet dr`e da
`aoka nije ba{potreban organ za `ivot
p~elin, te da p~eli ne I bude ni{ta, kad joj
I taj organ otpadne. @aoka je dosta nalik
po svome sastavu na rilicu. Kao {to se
rilica sastoji iz ~etkaste rilice, koju
opkoljavaju ~etiri kraka, koja kad se
spoje, sa~injavaju cev, tako isto videli
smo da se `aoka sastoji iz `aoke
iz`lebljene I iz ~etiri kraka, koji sa
iz`lebljenom `aokom zajedno
sa~injavaju cev, kroz koju p~ela otrov
pu{ta.
Kemi~ari ka`u da je p~elinji otrov to
isto {to je I mravlja kiselina. Kao I mravlja
kiselina tako I otrov p~elinji kad dospe
spolja na ko`u ~ove~ju pe~e jako, a kad
dospe u ranu kroz `aoku, manjim
`ivotinjama, kao p~elama, zadaju smrt.
P~ela p~elu kad ubode, ubodena mora
odmah umreti. Ve}e `ivotinje I ljudi
umiru od mno`ine uboda. Kad p~ela
pusti `aoku ~oveku, onda otrov p~elinji
u rani razdra`I nerve tako da tim izazove
bol, tako|e razdra`I organsku masu u
bi}e te tim izazove zapaljenje s otokom..
Telo ~ove~je mo`e se naviknuti na
p~elinji otrov tako da vremenom I ne
oti~e. Dr. Denhof tvrdi iz teorijskih
uzroka da se telo ~ove~je ne mo`e
naviknuti na otrov p~elinji. On je u
nekoliko dana pu{tao `aoke u svoje
levo rame, I svaki put mu je jednako
rame oticalo. Petnaesati put mu je tako
isto oteklo rame od `aoke kao god I prvi
put. Protiv ovoga govori du`e
ispitivanje. Jednom se navikne telo na
p~elinji otrov brzo, a drugom se navikne
docnije, posle godine, dve I tri godine
dana. Gdekojem od prvog dana od
uboda p~elinjih ne ote~e ni{ta. Nije
sva~ije telo jednako za ubod p~elinji.
Ima gdekojih, koje spopadne bljuvanje,
kad ih p~ela ubode, a gdekojima od
uboda p~elinjega obaspe se sve telo
{klopcima, gdekoji dobiju groznicu I td.
Se}am se da su Jovanu Milojevi}u,
sve}eniku sada u Korenici, kad je radio
na mojem p~elinjaku, izlazili {klopci po
telu od `aoke, pa mu je to prestalo
docnije, kad se navikao na `aoke
p~eline. Meni je kad sam po~eo p~elariti
iz po~etka bivala muka od `aoka
p~elinih I kad me p~ela ubode u prst
zabrenda mi cela ruka. Oticalo mi je telo
od `aoka p~elinih tako jako da je skoro
dotle do{lo da se mahnem odmah u
po~etku p~elarenja. Ali interesantna
nauka o p~eli I ljubav prema p~eli, koju
sam odmah zdravo zavoleo, zadr`a{e
me, da se ne okanem p~elarenja. Pa
kako danas stojim sa `aokama? Danas
posle sedamnaest godina nije mi ni
brige, kad mi p~ela pusti `aoku. Danas
su retki, koji mogu toliko izdr`ati `aoka
p~elinjih koliko ih ja mogu izdr`ati.
Danas mi je telo naviklo na otrov p~elinji
da samo ne`nija mesta na licu neznatno
oti~u od `aoke p~elinje. Pre nego {to
sam po~eo p~elariti, bio sam strahovito
nervozan. Sva{ta me je razdra`ivalo, a
p~ela da me ujede, eto muke I nesvesti.

Danas sam se pak svega toga
oslobodio. P~ela me je izle~ila svojim
`aokama. U p~elinjaku sam se ohrabrio
rade}I oko p~ela. P~elari u svojim
spisima p~elarskim navode razli~ite
lekove od `aoke p~elinje I otoka. Tako
se preporu~uje kad p~ela pusti `aoku
da se na ranu me}e lukac crni rase~en,
krompir rase~en, vla`na zemlja, led,
zejtin, pljuva~ka, bagu{, hladni mokri
oblozi, salicilna kiselina rastvorena u
spiritusu itd. Ali malo vrede svi ovi
lekovi. Bol se ne mo`e ni~im utoliti, a
otok se mo`e ne{to suzbiti, kad se
`aoka odmah izvadi I prstima mesto
RECEPT ZA POGAČU
Postoji veliki broj recepata za
spravljanje pogača, a ja ću vam
ovom prilikom opisati način na
koji ja već godinama pripremam
pogače za moja društva.
Poteban materijal: 5 kg šećera,
1.2 l vode i 0.003 ml esencije
Šerpa sa 1,2 l vode se stavi na
vatru da se zagreje a zatim se
lagano dodaje šećer uz neprestano
mešanje varjačom da se kristali ne
bi zalepili za zid šerpe. Sa
mešanjem se ne prestaje tokom
celog postupka.. Za tridesetak
minuta smeša provri i u tom
momentu se dodaje jedna do jedna
SRPSKI P^ELAR 32
ubodeno stisne, da krv iz rane po|e, pa
onda kad se rana hladnim oblozima
bude previjala. Tim samo mo`e ne{to
otok stuknuti natrag. Ali sve ovo nije
potrebno, sve je ovo izli{no za p~elara.
P~elar se mora naviknuti na ubode
p~elinje tako, da se naposletku mnogo I
ne obazire na njih. Dr. Denhof, znameniti
lekar u Nema~koj I koji je mnogo I
mnogo privredio za poznavanje p~ele,
za teoriju p~elarstva, nema dakle pravo
kad ka`e da se telo ~ove~je ne mo`e
naviknuti na otrov p~elinji. Njegovi
teorijski razlozi padaju pred iskustvom.
Ljubiša Mladenović
Ul. Ivana Milutinovića br. 4
16 000 Leskovac
ipo kafena kašičica esencije (0.003
ml). U tom momentu smeša
zapeni. Ako je reakcija burna
smanjuje se temperatura vrenja ali
se postupk ne prekida. Sa
mešanjem se ne prekida sve dok se
pena ne izgubi. Posle toga šerpu
ukloniti i ostaviti da se dobijena
smesa ohladi. Po hladjenju smesu
ponovo promešati varjačom da bi
se ujednačila a onda je staviti u
kese i razvući oklagijom.
Ove pogače mogu se
upotrebljavati u toku zime kao i u
prolećnom razvoju pčelinjih
društava, kao i za prihranjivanje
nukleusa i oplodnjaka.
33 SRPSKI P^ELAR
PRAKTIČNA
PRIMENA TIMOLA
O timolu je kod nas dosta
pisano, zato ću samo napomenuti
da je timol kristalna, nestabilna,
bela substanca koja sublimira,
odnosno iz čvrstog, prelazi
direktno u gasovito stanje. Timol je
extrat majčine dušice i ima
naglašen karakterističan miris. U
koncentraciji od 15 mikro-
grama/dm3 vazduha je letalan za
varou. Isparenja timola nisu
Branimir [o{ic, Mala Mo{tanica
naročito opasna za čoveka, ali se
treba čuvati visokih koncentracija
u prostoriji gde stoji otvoren,
odnosno izložen slobodnom
isparavanju. Timol koji se koristi u
širokoj primeni je sintetički
proizveden, jer je prirodno
extrahovani veoma skup.
Timol se najpre primenjivao
tako, što se tucao u prah i onda
posipao direktno po ramovima i

pčelama u dozi od 2.5 g/ košnici i
to 4 puta u razmacima od po 4
dana. Nedostaci ove metode su
brojni. Prvo, timol se mora dobro
usitniti, što nije ni malo lak posao.
Drugo, doziranje od 2.5 g po
košnici je relativno nezgodno za
izvođenje u praksi, pogotovo na
većem broju košnica.Treće, u
direktnom kontaktu sa sluzo-
kožom timol je veoma neprijatan, a
prilikom njegovog tucanja,
usitnjavanja i posipanja u vidu
praha, on leti kao prašina i ulazi u
nos, oči i usta. I na kraju, morate
svaka 4 dana intervenisati kod
svake košnice, prilikom čega timol
pada po pčelama i izaziva određen
stres i uznemirenje zajednice.
Međutim, posle saznanja da se
timol može vrlo lako rastvarati u
alkoholu, došlo se do nove metode,
koja u potpunosti otklanja sve
nedostatke stare. Timol se u
srazmeri 1 kg timola i 1 litar
alkohola, rastvori blagim
mešanjem i dobije se tačno 2 litra
rastvora. Ovakav rastvor se
špricem nanosi na trulex krpe u
dozi od 20 ml/ krpi, što znači
zapravo 10 g timola po krpi,
odnosno po košnici. Na ovaj način
se timol pretvara u najsitniji
mogući prah i postaje idealan za
primenu . Doza može po potrebi ići
SRPSKI P^ELAR 34
i do 15 g/ košnici ili se može
podeliti na dva dela i uneti u
razmaku od 14 dana, što je veoma
preporučljivo ukoliko je tempe-
ratura nepovoljna za primenu,
odnosno visoka.
Natopljene krpe se mogu
odmah, vlažne, stavljati u košnice,
ili se mogu prosušiti i odložiti u
plastične kese, pa naknadno
postaviti u košnice. Krpe ne treba
stavljati direktno na plodište, već
je bolje da se ostavi jedan nastavak
preko plodišta i na njega se
postavlja pripremljena krpa.
Isparenja timola su teža od
vazduha i padaju na dole, a
naravno i pčele trudeći se da ga
izventiliraju, provlače ga kroz
plodište.
Optimalan termin za primenu
timola je 10. avgust. Naravno, 10-
ak dana pre ili posle ne menja stvar.
Timol se primenjuje posle vađenja
meda, međutim ukoliko ste
sprečeni da povadite med, možete
slobodno ubaciti timol u košnice i
preko meda. Optimalne dnevne
temperature za dobro delovanje
timola su 25 – 28O C. Ukoliko
dnevne temperature prelaze 35OC,
ubacivanje timola treba odložiti
dok ne padnu ispod 30OC i tada
timol treba ubaciti uveče, kako bi
35 SRPSKI P^ELAR
prvi nalet isparenja bio ublažen
tokom noći. Krpe se drže u košnici
35 – 40 dana. Teoretski gledano, u
slučaju neke visoke temperature,
krpa sa timolom se može izvaditi i
ponovo vratiti posle dan, dva.
Učinak timola znatno zavisi
od spoljne temperature i kreće se
od 50 – 90 %. Najčešće je to negde
između. Ova, 2007-a godina, je
bila relativno loša za primenu
timola. Temperature su bile najpre
toliko visoke da se timol nije smeo
unositi, a odmah po tom su
značajno pale tako da timol nije u
dovoljnoj meri isparavao, pa
samim tim ni delovao. U takvim
situacijama se mora dodatno
tretirati drugim lekom. Međutim,
2006-a godina je bila idealna, zbog
optimalno toplog avgusta i tada su
rezultati bili izvanredni.
Treba naglasiti, da prilikom
unošenja timola u košnicu, jedan
deo mladog, otvorenog, pa čak i
deo zatvorenog legla, odmah ugine
i biva izbačen iz košnice. Radi se o
2-3 hiljade jadinki, nekada i više!
Ovo nije značajan gubitak za
zajednicu pčela, ali je
katastrofalan po varou. Zapravo
ovaj presek legla, doprinosi
trenutnom presecanju lanca
razmnožavanja varoe i one koje bi
uspele da prežive nemaju
mogućnost da uđu u leglo pred
zatvaranje i zaštite se. Na
kontrolnoj uvlaci ili fioci, možemo
videti varoe svih uzrasta : bele ,
žute, crvenkaste i potpuno zrele,
smede-crvene.
Pozitivne strane korišćenja
timola su njegova efikasnost i pre
svega prirodnost. Njegove rezidue
u medu i vosku su minimalne i pri
tom ni najmanje nisu štetne po
zdravlje ljudi.
Negativna strana je svakako
njegova visoka cena od oko 70-90
E / kg. To znači da uz truleks krpu i
alkohol, tretman košta 80 – 90 din
po košnici. Međutim i ovaj
problem se može prevazići. Zbog
neosporne koristi koju društvena
zajednica ima od pčela i pčelinjih
proizvoda i sa druge strane, zbog
moguće štete koju bi izazvala
primena hemijskih lekova, ja sam
podneo projekte Fondu za zaštitu
životne sredine u Obrenovcu, kao i
Izvršnom veću SO Obrenovac, gde
je registrovano društvo čiji sam ja
predsednik i tražio sredstva za
finansiranje lečenja svih košnica u
okviru mog udruženja (oko 1600).
Ovaj projekat je ocenjen kao
ekološki i društveno koristan i
sredstva su odobrena. Prilikom

nabavke 16 kg timola i 1600 trulex
krpa, postigao sam najpovoljniju
moguću cenu. Timol, alkohol i
trulex krpe sam podelio na
skupštini udruženja, svim
članovim srazmerno broju
košnica. Takođe je podeljena i
oksalna kiselina, koja se
primenjuje u zimskom periodu
kada nema legla i kada su
temperature od 0O - 8O C, odnosno
kada je izražena podela hrane u
okviru klubeta.
U poređenju sa Engleskim
lekom Apigard, opisana metoda
ima nekoliko prednosti i jednu
manu. Mana se ogleda u tome da
timol natopljen na trulex krpe
slobodno isparava. Kada su
temperature vrlo visoke on može
izazvati uginjavanje legla,
uginjavanje matice ili napuštanje
košnice. Mada, moram
napomenuti, da se to meni nikada
nije dogodilo, iako koristim timol
preko 20 godina. Prednosti. Kod
Apigarda postoji zadrška u
isparavanju, pa visoke temperature
nisu problem, već niske! Naime
ukoliko temperature nisu dovoljno
visoke efekat neće biti dovoljno
dobar.. Drugo, pčele se ulepljuju u
gel i to izaziva određene probleme.
Treće, cena tretmana Apigardom je
preko 3 puta veća. Naime, dve
SRPSKI P^ELAR 36
paštete Apigarda (po košnici)
sadrže 13 g timola i koštaju 280
din. Jesenas sam prisustvovao
prezentaciji Švajcarskog leka
TIMOVAR, koji predstavlja
upravo timol natoplen na trulex
krpe i tom prilikom je predavač,
neki švajcarski Dr. sa njihovog
pčelarskog instituta, upoređujući
Apigard sa Timovarom, zaključio
da je Timovar znatno stabilniji i
sigurniji lek.
U poređenju sa mravljom
kiselinom timol je bezbedniji za
primenu po samog pčelara, po
mom ličnom iskustvu efikasniji od
mravlje kiseline i njegove pare ne
izazivaju koroziju žica kojima su
armirane osnove.
Korisna svojstva timola, pored
osnovnog, su fungicidna i
baktericidna. Ustanovljeno je da
timol deluje na smanjenje krečnog
legla i da pored uginjavanja legla
na početku, izaziva povećanje
zaleganja u kasnijem periodu.
Upotrebljavan na opisan način
timol je relativno lak za primenu,
dosta efikasan i što je najvažnije
bezbedan po ljudsko zdravlje i
ekološki najpri-hvatljiviji!
37 SRPSKI P^ELAR
UTICAJ ŠTETNIH
ZRAČENJA
NA PČELINJA
DRUŠTVA
Početkom devedesetih godina
počeo sam se zanimati za
radiesteziju. To je alternativna
oblast, kod nas zanemarena, ali
dokazano daje rezultate (ako se
pravilno pristupi). Počeo sam da
razmišljam o tome sasvim
slučajno, dolaskom jednog
radiesteziste u moju firmu.
Radeći u firmi više sati bez
prestanka, za računarom osećao
sam se premorenim i teško sam se
koncentrisao na posao. U uglu
kancelarije bila je fotelja u koju
kada sam seo osećao sam kako
umor polako nestaje. Ispitivanjem
radiestezista je utvrdio da je mesto
na kome sam sedio i radio bilo
izloženo višestrukim štetnim
zračenjima tako da sam sedeo na
pravom energetskom “čvoru” koji
je delovao izuzetno nepovoljno.
Mesto u uglu je bilo “
najpovoljnije” u kancelariji.
Osećajući da tu nešto ima kupio
Mirko Spasojević
S. Božića br. 53
24 344 Tomislavci
Tel. 024 728 148
e-mail mspasojevic@ddor.co.yu
sam gomilu knjiga kao i visak i
počeo da vežbam. Omah sam
napravio novi raspored koji
estetrski nije zadovoljavajući ali se
na novom mestu manje zamaram i
bolje koncentrišem. U kući su
usledile `estoke promene.
Bebe i mala deca najbolje
osećaju uticaj zračenja. Kada
primetite da se beba ili dete ujutru
nalaze u dnu kreveta u nekom
čudnom položaju, znajte da je u
pitanju štetno zračenje i najmanje
što možete da uradite je da nađete
novu lokaciju za krevet. Zna se da
deca koja su izložena duže tim
uticajima slabije napreduju i imaju
slabiji imunitet.
Vrste štetnih zračenja
Sve oko nas zrači. Štetna
zračenja delimo na: prirodna i
tehnička.

Prirodna se dele na zračenja
koja dolaze iz zemlje ili svemira.
Zračenja iz zemlje
Kretanjem podzemnih voda
dolazi do trenja između zemlje i
vode. Tim trenjem stvara se štetno
zračenje koje izbija na površinu
zemlje. Podzemni vodeni tok ima
negativan i pozitivan pol tj. plus i
minus. Postoje zračenja koja
dolaze od raznih ruda ili nafte, ali
ta zračenja nisu toliko štetna kao
zračenje koje stvara podzemni
vodeni tok.
Zračenje iz svemira
Od zračenja iz svemira dva su
izuzetno štetna za ljude i živa bića.
Za jedno od tih zračenja znali su
još i Stari rimljani, a dr Ernst
Hartmann (Hartmann-ova mreža)
je to potvrdio sredinom pedesetih
godina prošlog veka.
Hartmanova mreža pokriva
planetu u pravcu magnetnog
meridijana sever-jug i paralele
istok-zapad (zato je dobro kod
spavanja biti u položaju sa glavom
prema severu, a nogama prema
SRPSKI P^ELAR 38
jugu). Ona je pravougaonog oblika
I kod nas je razmak između
meridijana cca 190 cm , a između
paralela cca 250 cm. Širina
meridijana ili paralela je 20-25 cm.
Mesto preseka meridijana i
paralele naziva se Hartmanov
“čvor”. Ti čvorovi su izuzetno
štetni, štetnost se povećava ako se
podudara sa nekim drugim štetnim
zračenjem.
Drugo štetno zračenje koje
dolazi iz svemira dobilo je naziv
po dr Manfredu Curry-u koji ga je
otkrio. Radi se o mreži koja se
proteže u pravcu severoistok –
jugozapad i iskošena je u odnosu
na Hartmanovu mrežu. Mreža je
oblika kvadrata stranice cca 350
cm a širina linije je cca 50 cm.
Kerijevi čvorovi u kombinaciji sa
nekim drugim štetnim zračenjem
postaju veoma štetni, čak i štetniji
od Hartmanovih.
Tehnička zračenja
Tehnička zračenja su zračenja
raznih aparata i uređaja čiji je
pogon električna enerčgija. Veliki
sam protivnik uvođenja struje u
košnice, grejanja košnica i
39 SRPSKI P^ELAR
razvlačenja žica po ionako
neprirodnom staništu pčela.
Primena radiestezije na
pčelinjaku
Znajući da zračenja deluju
negativno na čovečji organizam,
na radne mogućnosti i efekte rada,
odlučio sam da to isto proverim I
na svom pčelinjaku.
Zato preporučujem da svi pčelari
angažuju stručnog radiestezistu
koji će ispitati teren. Siguran sam
da ne šteti a da li će koristiti
uverićete se sami. Bilo bi
interesantno ispitati prirodna
staništa i da li pčele u prirodi biraju
dobre lokacije.

Od 1998. godine u računar

unosim sve podatke kako po broju
košnica, tako i po lokaciji na kojoj
se nalaze. Višegodišnji podaci su
potvrdili moju pretpostavku.

Pčelarim isključivo
stacionirano sa pedeset LR
košnica. Na lokaciji pčelinjaka
obeležio sam “loša” mesta. Na tim
lošim mestima bilo koje društvo da
je postavljano davalo je izuzetno
loše rezultate. Na lošim mestima
sam postavljao najbolja društva sa
mladim maticama i rezultat je bio
isti. Na takva mesta postavljao sam
i rojeve. Oni su slabije gradili saće
i sporije se razvijali. Za mene na
tim lokacijama nikada nije bilo
meda za vrcanje. Ta društva su iz
zime izlazila slaba i iscrpljena.

NAZADNO
PČELARENJE
Kada spomenemo napredno
pčelarstvo uvek se spominju
nastavljače, kao idealne i
najsavršenije ko{nice. Pološka je
zastarela, ograničene veličine,
velika i teška. Ja pčelarim od 1964.
godine i to baš pološkom. Pčelario
sam i LR košnicom, ali sam je
napustio. Kada se spomene
pološka uvek se misli na onu malu
Živanovićevu „amerikanku“. Ova
košnica jeste mala, mali ramovi i
mali broj ramova u košnici.
Ramovi su postavljeni u toplom
položaju u odnosu na leto, što je
nepraktično prilikom rada. Da li su
nastavljače dobre ili ne vidi se iz
toga što se stalno menjaju i
uklanjaju nedostaci. Neke
nastavljače su sastavljene iz
plodišta i medišta jednakih
dimenzija, drugi imaju
polunastavke, treće su sastavljene
samo od polunastavaka itd.
Kako se menjalo i usavršavalo
SRPSKI P^ELAR 40
Radovančev Jovan
Sime Racića br. 7
26 213 Crepaja
Tel. 013 671-496
pčelarstvo tako se i pološka
usavršavala i dobila niz prednosti
nad nastavljačama. Ja ne pčelarim
sa velikim brojem košnica, jer
pčelarim iz zadovoljstva i ljubavi
prema pčelama. Zadovoljstvo pri
radu mi posebno pruža košnica
pološka. Izneću niz preimućstva
moje usavršene pološke, koje
omogućuje lakši i uspešniji rad.
Prva prednost ove pološke je u
tome što su svi delovi: telo
košnice, žičana podnjača,
poklopna daska, zbeg i krov čvrsto
povezani u jednu celinu. Nije
potrebno posebno vezivanje i
učvršćivanje delova prilikom
pripreme košnice za selidbu. Sam
oblik košnice garantuje stabilnost
košnice tako da ni najjači vetar ne
može da je prevrne. Veličina
pološke je 23 rama, dimenzija je 30
X 40 cm, što odgovara veličini 33
rama LR košnice ili 10 plodišnih i
30 medišnih ramova DB košnice.
Ovaj podatak govori da ova
41 SRPSKI P^ELAR
veličina nije mala i za naše uslove
pčelarenja sasvim zado-
voljavajuća. Pološka ima 4 donja i
4 gornja leta, što omogućuje dobru
ventilaciju. Početkom jeseni
pološka se deli na dva dela i u
svakoj polovini se uzimljuje po
jedno društvo. To ima niz
prednosti. Ukoliko se desi da jedno
društvo u toku zime ostane bez
matice društva se lako spajaju. U
proleće spajanjem ova dva društva
dobija se izuzetno jako društvo za
bagremovu pašu, što omogućuje
maksimalno iskorišćenje paše i
izuzetno velike prinose. Kad
radimo sa pološkom nisu nam
potrebni nukleusi i oplodnjaci.
Umetanjem tri pregradne daske
dobijaju se četiri nukleusa sa po
pet ramova što omogućuje laku
proizvodnju rojeva i matica.
Pološka ima četri poklopne daske,
a pri radu se otvara samo jedna,
pregleda se pet ramova poklopna
daska se vraća podiže se sledeća
poklopna daska i nastvlja se sa
pregledom. Prednost ovakve
konstrukcije je u tome što se
prilikom ciljanih pregleda, npr.
ima li meda u medištu ne
uznemiravaju pčele u plodištu i
obrnuto.
P rednos t nas tavljača je
navodno njeno neograničeno
proširenje, medjutim svi uglavnom
pčelare sa tri tela. Veliki problem
kod ovih košnica je pregled
plodišta kada na košnici ima
medišta Da bi smo to učinili
moramo da pomeramo teške
nastavke pune meda. Šta se dešava
sa pčelama koje se vraćaju iz paše,
pune nektara, i krenu u medište
kojeg nema jer smo ga mi uklonili
da bismo izvršili pregled?
Normalno nastaje haos, dolazi do
ometanja u radu i gubljenja u
prinosu.
Ovo su samo neke prednosti
košnice pološke a ja ih mogu
navesti još dosta. Siguran sam da
sve što može da se uradi sa
nastavljačom da ću ja sa mojom
pološkom uraditi lakše,
jednostavnije i bolje.

LYCIUM HALIMIFOLIUM Mill.
Red Scrophulariales
Fam. Solanaceae Juss.
@iva ograda,
vrbica, vu~ac
Naziv roda je prema gr~kom
nazivu Lucion za jednu vrstu
bodljikavog `buna koji uspeva u
oblasti Lucien u Maloj Aziji.
@bun visok 1 do 3 m, sa brojnim
vitkim lu~no povijenim, sa trnjem ili
bez trnja, svetlosivim granama.
Listovi na kratkim dr{kama,
lancetasti ili lancetasto-elipti~ni,
dugi 20 do 30 mm, {iroki 2,5 do 8
mm, po obodu celi na vrhu {iljati ili
za{iljeni, pri osnovi se su`avaju i
prelaze u dr{ku. Cvetovi pojedina~ni
ili po 2 do 6 u pazuhu listova,
naj~e{}e na peteljkama dugim 5 do
15 mm.
^a{ica zvonasta, 4 do 5 mm
duga, re|e sa 4 ili 5 re`njeva, obi~no
dvousnata.
Krunica je crvenkastoljubi~asta,
levkasta, sa du`im, jajastim, skoro
SRPSKI P^ELAR 42
vodoravno ra{irenim re`njevima, po
obodu sa trepljama. Pra{nika pet,
pra{nice jajolike.
Plodnik du`i od pra{nika. Plod
bobica, jajasta i izdu`ena, upadljivo
crvena, re|e `u}kasta. Semena
brojna, bubre`asta, braonkasta.
Cveta od aprila do oktobra.
Vodi poreklo iz Mediterana,
rasprostranjena je u Evropi,
Severnoj Africi i Zapadnoj Aziji.
^esto se gaji kao `iva ograda i kao
podivljala na zapu{tenim mestima.
Vrlo dobra je medonosna biljka, pa
p~ele pose}uju cvetove i po najve}oj
su{i. Li{}e i plodovi su otrovni, a
trnovi slu`e za odbranu, pa je zbog
toga ni stoka ne uni{tava.
Pogodna je za stabilizaciju klizi{ta.
Razmno`ava se semenom,
reznicama i deljenjem korena.
43 SRPSKI P^ELAR

KO JE SAKRIO
PRIJAVU PROTIV
RODOLJUBA ŽIVADINOVIĆA?
Iako su prošle skoro dve godine od
kako je na adresu IO SPOS-a stigla
prijava protiv Rodoljuba Živadinovića iz
Žitkovca kod Aleksinca zbog
zloupotreba službenog položaja i teške
povrede pčelarske discipline nijedan
organ se nije izjasnio o istoj.

U prijavi se Živadinović tereti da je

izvršio zloupotrebu time što je u
časopisu „Pčelar“ decembar 2005.
godine na celoj naslovnoj strani Rodoljub @ivadinovi} iz @itkovca

reklomirao firmu „INO“, za šta ne postoji odluka IO SPOS-a niti su

uplaćena sredstva na račun SPOS-a.
Time je SPOS oštećen za veliku sumu
novca . Neophodno je da IO utvrdi da li je
Živadinović ovu reklamu naplatio lično,
ili je to učinio iz ličnog interesa, ili iz
nekog trećeg razloga kaže se u prijavi.

Poznato je da je na sednici IO
SPOS-a održanoj 30.06.2007. godine,
veliki broj članova Izvršnog Odbora

zahtevao da se Rodoljub Živadinović
smeni sa funkcije urednika časopisa
„Pčelar“, čemu su doprineli slični
razlozi, afera „Apigard“.
Dalje se u prijavi kaže da je
Živadinović za dve godine
urednikovanja uzeo autorski honorar za
tekstove i fotografije više nego za ceo
život pre toga, što je očigledno dokaz
njegove zloupotrebe službenog
položaja.
Uvezi ovog prijavljenog detalja
potrebno je prokomentarisati da je
Rodoljub Živadinović pored visoke plate
koju je imao kao lekar u zdravstvrnom
centru u Aleksincu, u SPOS-u imao
prihode:
1. Plata na funkciju urednika
časopisa „Pčelar“,
2. Autorski honorar za fotografije,
3. Autorski honorar za članke,
4. Dodatak na funkciju koordinatora
u visini od 12.000 dinara.
Mnogi mladi, školovani, pametni i
pošteni ljudi u Srbiji nemaju nikakav
posao i nikakva primanja, a Rodoljub
Živadinović iz izloženog se vidi da je
praktično imao tri zapošljenja i prihode
po pet osnova. Kada bi u košnici sve
pčele donosile med a samo jedna jela,
pčele bi odavno izumrle. Rodoljub
Živadinović kao školovan čovek i
funkcioner SPOS-a morao je dobro da
poznaje statut ove organizacije, koji po
ovom pitanju jasno kaže da je poslove
koordinatora dužan i obavezan da
SRPSKI P^ELAR 44
obavlja predsednik SPOS-a. Tako nesme
da se desi da na jednom istom poslu budu
plaćena dva funkcionera. Ovom
zloupotrebom će morati da se pozabavi
nadležni organ SPOS-a, kao i da
preduzme odgovarajuće mere
predviđene važećim pravnim aktima.
Živadinović se dalje u prijavi tereti
da je svojom verbalnom drskošću i
agresivnošću učestvovao u radu
Izvršnog Odbora, uzimao reč bez
javljanja kad je hteo i nametao odluke
Izvršnom Odboru.
Živadinović je zloupotrebio
službeni položaj time što je „kasapio“
članke i „pljuvao“ na autore članaka u
svakom pasusu i time ponižavao kako
pisce članaka tako i čitaoce, sve sa ciljem
da bi stvorio lažnu sliku o svojoj
stručnosti.
Po Zakonu republike Srbije autori
članaka imaju pravo da se potpisuju
punim imenom i prezimenom,
skraćenicama, nadimkom ili šifrom tj.
onako kako oni žele. Međutim,
Živadinović im je ukinuo to zakonsko
pravo i primoravao ih da se potpisuju
samo punim imenom i prezimenom. To
ukazuje na njegovu staljinističku narav,
kaže se u prijavi.
Ovo treba takođe prokomentarisati.
Poznato je da su srpske porodice, i čitave
familije, poznate po nadimcima i da se
one svojim nadimcima ponose. Nadimci
su pravo bogatstvo srpskog naroda.
45 SRPSKI P^ELAR

Mnoge istorijske ličnosti su imale stavlja iznad cele organizacije.

nadimke. Josip Broz Tito je u svetu bio
poznatiji po svom nadimku nego po Kako je novinarski i pčelarski
imenu i prezimenu. Nameće se pitanje nestručan, Živadinović je objavljivao
zašto je Rodoljub Živadinović imao štetne članke za srpske pčelare.
problema sa tuđim nadimcima.
Živadinović nije izveštavao sa
U prijavi se dalje navodi da je važnih događanja kao što je Sednica
Živadinović svojim agresivnim Skupštine SPOS-a 2005. godine. Nije
nastupom i verbalnom torturom objavljivao demante. Lažno je
zastrašivao neistomišljenike u redakciji i informisao. Sve ovo iz ličnog interesa.
na taj način zaveo diktaruru u redakciji, a
većina zbog toga nije ni dolazila na Ovo su bili svi navodi iz sakrivene
redakciju. prijave. U interesu je saveza i samog
Rodoljuba Živadinovića da nadležni
Sem toga Živadinović se na organ SPOS-a ispita navode iz prijave,
izbornoj skupštini 2006. godine donese odgovarajući stav o tome i
otvoreno stavio na stranu predsedničkog obavesti javnost.
kanadidata Spasić Vlastimira iz Niša, na
Dragoslav Ili} [e{
šta nije imao pravo jer je bio plaćeni
funkcioner SPOS-a. Kako je Spasić za
vreme Živadinovićevog urednikovanja
objavio više članaka nego za ceo životni
period pre toga, proizilazi da ga je
Živadinović promovisao i reklamirao za
predsednika besplatno.

U časopisu „Pčelar“ februar 2006.

godine na strani 50 objavljen je test
Živadinović Rodoljuba pod naslovom
„Reč urednika“ gde Živadinović lažno
informiše pčelare Srbije i ostale čitaoce
časopisa. U pomenutom tekstu
Živadinović otvoreno optužuje delegate
da su lagali na sednici Skupštine SPOS-a
održanoj 28. januara 2006. godine što ne
odgovara istini. On na ovaj način
ponižava preko 160 delegata,
omalovažava celu Skupštinu, a sebe
 SRPSKI P^ELAR 46

ZVONIMIR VASIĆ
IZ LESKOVCA
ZASTRAŠUJE SARADNIKE
ČASOPISA „SRPSKI PČELAR“
U sredu 12.12.2007. godine,
Zvonimir Vasić iz Leskovca oko 21 čas i
15 minuta nazvao je telefonom saradnika
časopisa „Srpski pčelar“ da bi
„razgovarao“ sa njim u vezi saradnje sa
našim časopisom. Zvonimir Vasić je bio
toliko prijatan sagovornik da je naš
saradnik dobio ozbiljne zdravstvene
probleme. Vasić je imao žestoke
primedbe na to što čovek piše za „Srpski
pčelar“ i istakao svoje sugestije da
ubuduće ne bi trebao da piše za ovaj
Zvonimir Vasi} iz Leskovca
časopis. Vasić je ujedno iskoristio priliku
da vređa i omalovažava glavnog i Zvonimir Vasić je i ranije delovao u
odgovornog urednika časopisa. Na kraju ime Niše pčelarke asocijacije. Posle
se Vasić osvrnuo i na izbore za izborne Skupštine SPOS-a 2006. godine,
predsednika SPOS-a koji treba da se kada Niška asocijacija nije uspela da
održe 23.02.2008. godine. S obzirom da osvoji vlast u SPOS-u sa svojim
je naš saradnik cenjeni i ugledan predsedničkim kandidatom, pčelarom-
pčelarski stručnjak Vasić je zatražio od hobistom Spasić Vlastimirom iz Niša,
njega da podrži Rodoljuba Živadinovića onda je Zvonimir Vasić pojedinim
kao Predsedničkog Kandidata, što je pčelarskim aktivistima nudio podršku
ovaj bez razmišljanja odbio. Nameće se Niške pčelarske asocijacije u SPOS-u, a
pitanje zašto Vasić nije nazvao u za uzvrat tražio podršku za Rodoljuba
jutarnjim časovima, već, što je izabrao Živadinovića da ostane na funkciji
noć. Odgovor je jednostavan; zato što je urednika časopisa „Pčelar“ u vreme
čovek osetljiviji i ranjiviji u toku noći i to reizbora 2006. godine.
je pogodnije vreme za zastrašivanje.
Kako je naš saradnik u istom danu po Sve ovo Zvonimir Vasić ne radi
istom pitanju imao još jedan telefonski džabe on je za to „plaćen“. Godine 2006.
razgovor sa sagovornikom koji nije hteo mu je obećano da će postati predsednik
da se predstavi, može se zaključiti da je Niške asocijacije kada Spasić Vlastimir
ovo koordinirana akcija Niške pčelarske bude izabran za predsednika SPOS-a
asocijacije. 2006. godine. Kako se to nije ostvarilo
47 SRPSKI P^ELAR
Vasić je ostao u redu za čekanje. Zatim,
Rodoljub Živadinović mu je „plaćao“
objavljivanjem članaka u časopisu
„Pčelar“ i na taj način njega lično i
njegov biznis reklamirao besplatno.
Tako prvi put u životu Vasić objavljuje
svoj članak u broju 4. godine 2004, pod
naslovom „Iskustvom do prinosa“.
Vas i ć p i š e o s v o m n a č i n u
pčelarenja, odnosno o metodi pčelarenja
koja je potpuno pogrešna i predstavlja
dobar primer kako ne treba pčelariti. Po
drugi put Živadinović reklamira Vasića
u januarskom broju 2005. godine
objavljivanjem članka „Nužna potreba“,
gde Zvonimir Vasić propagira upotrebu
pogača, jer se dugi niz godina bavi
proizvodnjom pogača.
Za ovu delatnost nije bio
registrovan, niti su njegove pogače
imale dokumentaciju, predviđenu
zakonom. Inače na ovu konstataciju
Vasića da su pogače nužno zlo može se
odgovoriti samo jednim pitanjem: Da li
on zna zašto pčele proizvode med?
Rodoljub Živadinović po treći put plaća
Vasića objavljivanjem velike reklame za
Vasićevu proizvodnju satnih osnova u
martovskom broju 2007. godine
objavljivanjem članka „Domaća pamet
u srpskoj pčelarskoj industriji.“
U ovom članku Rodoljub
Živadinović lažno informiše čitaoce,
odnosno buduće kupce Vasićevog
proizvoda, da je to nešto novo i izuzetno.
Radi se o zastareloj tehnologiji koju su
naši napredni voskari primenjivali još u
prošlom veku. Tu „savremenu“
tehnologiju je ubrzo i sam Vasić
promenio. Treba napomenuti da
Rodoljub Živadinović nije istakao da
Zvonimir Vasić nije bio registrovani
preduzetnik za proizvodnju satnih
osnova.
Zbog čega se Zvonimir Vasić
ponašao necivilizovano prema
saradniku časopisa „Srpski pčelar“? Pre
svega što je u toku velika akcija Niške
pčelarske asocijacije na osvajanju vlasti

u SPOS-u, sa svojim nezvanično prvim
čovekom Rodoljubom Živadinovićem.
U tom cilju Niška asocijacija preduzima
aktivnosti po svakoj liniji. Jedna od
borbenih taktika je pobediti protivnika
pre borbe, pa je delegacija od desetak
članova: Živadinović iz Žitkovca,
Spasić iz Niša, Petrović iz Kragujevca
(ovo je trojka koja je činila delegaciju
SPOS-a na Apimondiji u Irskoj 2003.
godine),
Vasić iz Leskovca, Pejanović iz
Šapca itd., posetila u Beogradu 84-
godišnjeg Božu Petrovića u njegovom
stanu da bi od njegovog udruženja
dobila četiri glasa i preko njega
eliminisala jedinog konkurenta,
sadašnjeg predsednika SPOS-a
Živoslava Stojanovića iz Subotice.
Živoslava Stojanovića su optužili za
brojne finansijske malverzacije i
zloupotrebe. Boža, izrevoltiran
Stojanovićevim odnosom prema njemu
u vezi proslave 110 godina SPOS-a,
SRPSKI P^ELAR 48
poziva Stojanovića u svoj stan i predlaže
mu da odustane od kandidatzure,
predočivši mu da protivnička strana ima
dokaze o brojnim zloupotrebama.
Živoslav Stojanović je to odbio. Da je
prihvatio Rodoljub Živadinović bi bio
jedini predsednički kandidat i pobednik
u trci sam sa sobom.
Da bi zbila svoje redove Niška
pčelarska asocijacija, pred važnu bitku,
organizuje međunarodni stručni seminar
09.12.2007. godine u Leskovcu. Tu jaku
međunarodnost su činili predavači iz
Banja Luke, iz Sv. Martina pod Okićem i
iz Šapca. Na seminaru se nije čulo ništa
novo, već su ponavljane već poznate
stvari. Jedan naš poznati stručnjak je pre
seminara rekao da će se u Leskovcu
održati seminar „Kako pčelariti da nema
vrcanja“. Uostalom to za asocijaciju nije
ni važno, bitno je da je Živadinović
dobio podršku za predsedničkog
kandidata, kao i Vasić za člana IO
SPOS-a, jer u slučaju osvjanja vlasti
Živadinović neće moći da vlada SPOS-
om onako kako je zamislio ako u IO
nema svoje poslušnike. Nezvanično
saznajemo da je predavačima isplaćeno
po 200 Evra. To je dobar biznis. Oni
dođu ovde uzmu pare, ovi idu kod njih,
uzmu po 200 Evra i tako kad ima biznisa
ima i para. U Leskovačkom kraju radnik
mora da radi mesec dana za 200 Evra, a
mnogim penzionerima su penzije manje
od ove sume.
Zvonimir Vasić već duže vreme
priprema članove udruženja pčelara
Leskovac za rasturanje SPOS-a i
49 SRPSKI P^ELAR
preobražaj Niške asocijacije u paralelni
savez. Pčelar Dragan Gložanac kaže da
se učlanio u ovo udruženje zato što im je
Vasić obećao cepanje od SPOS-a.
Stratezi Niške asociacije sigurno nisu
odustali od cepanja, već su samo
trenutno promenili plan, jer su osetili da
imaju šanse da osvoje vlast u državnom
Savezu i pokušaće da to učine ne birajući
sredstava, zbog toga što u SPOS-u ima
mnogo više para nego što će ih biti u
njihovom malom Niškom savezu.
Ukoliko u tome ne budu uspeli sigurno
će se vratiti formiranju paralelnog
saveza.
KOGA OBMANJUJE
^ASOPIS “PČELAR”?
U listu “Pcelar” iz decembra 2006.
godine, tekst pod naslovom:”Clanarina
2007.god.”,u podnaslovu ”Sta dobijate
uclanjenjem u SPOS?Vise nego ikad u
poslednjih dvadesetak godina!”,u stavu
pod brojem 4,autor teksta pompezno,kao
ekskluzivu, saopstava zainteresovanima
i pcelarskoj javnosti da je Savez pcelara
u dogovoru sa Ministarstvom
poljoprivrede “obezbedio besplatno
registrovanje pcelinjaka”.
“Pcelar” ocigledno neprecizno
obavestava javnost,, jer nije pravilno ni
informisan. Najpre, ne razgranicava
pojmove:”registracija” i “evidencija”. U
razgovoru koji je potpisnik ovog
teksta(“Koga obmanjuje “Pcelar”?
)obavio sa samostalnim savetnikom
Član Niške pčelarske asocijacije
Zvonko Vasić je očigledno njihov čovek
za specijalne zadatke. On ne samo da je
oštetio državu time što nije plaćao porez
dok je bio „divlji preduzetnik“, već je i
pojedina plaćanja za pčelarsko
udruženje u kome je predsednik vršio
suprotno Zakonu o platnom prometu.
Umesto preko računa, plaćao je na ruke.
On jednostavno ne bira načina da dođe
do cilja, bez obzira što je taj njegov cilj
svima na štetu.
Dragoslav Ili} [e{
Uprave za veterinu (Ministarstva poljo-
privrede,sumarstva i vodoprivrede)-
Nebojšom Jovanoviće, 19.12.2007.god.,
dobijena su koncizna obavestenja u vezi
sa evidencijom pcelara, pa u tom
kontekstu i razgranicenje pojma
evidencije od pojma registracije. Po
njegovom izlaganju, uslova za
registraciju nema, a po Pravilniku o
evidenciji pcelara i obelezavanju
pcelinjih zajednica, postoji samo
evidencija pcelara i obelezavanje
pcelinjaka.
Drugo, SPOS nije “obezbedio”
besplatnu evidenciju, nego je ona
predvidjena prethodno pomenutim
Pravilnikom, koji inace, jos nije usvojen,
jer nije prosao kroz pravnu redakciju,

odnosno proceduru. Predsednik SPOS-a
Živoslav Stojanović pripisuje sebi
neosnovanu važnost kad “preti” da samo
clanovi SPOS-a mogu biti oslobodjeni
plaćanja evidencije. Istina je da
besplatna evidencija vazi za sve pcelare
nezavisno od toga da li su ili nisu clanovi
SPOS-a. Dotični gosp. Stojanović
prikazuje sebe svemogucim i
nezaobilaznim, uslovljavajuci i
namamljujuci pcelare. Koga on
obmanjuje?
Nebojša Jovanović je istakao da je
predvidjeno i donosenje Uredbe za
pcelare, kojom je obuhvaceno, izmedju
ostalog, da ce pcelari koji budu uneti u
bazu, moci da konkurisu za podsticajna,
o d n . n o v c a n a s r e d s t v a , t z v.
subvencionisanje pcelara.
Trece, u casopisu Pcelar, predsednik
pcelarskog saveza Srbije maltene
optuzuje Ministarstvo poljoprivrede za
neizvrsenu “registraciju”(kakva
bahatost!). S kojim pravom kad je iz
prethodno izlozenog jasno da se ceka
usvajanje Pravilnika.
Cetvrto, u famoznom tekstu
“Pcelara”, potencira se sta se dobija
“registracijom” pcelinjaka (“kako bi se
sprecili nesavesni pcelari da sele na pašu
bolesne zajednice i da tako prenose
bolesti savesnim pcelarima...” itd.),kao
da je to neka “eureka”, a to je vec
predvidjeno zakonom i primenjivalo se i
prethodnih godina,znaci pod-
razumevajuce je u tom smislu.
Peto, u tekstu “Pcelara”:
”Registracija pcelinjaka”, od novembra
2007.god., autor priloga navodi u delu
teksta:” Nadam se da ce se do kraja
godine ipak evidentirati svi pcelinjaci, a
ako do te znacajne akcije i ne dodje do
SRPSKI P^ELAR 50
kraja godine, doci ce do pocetka naredne
2008.god.”. Pored sve paušalnosti u
izvestavanju javnosti, on pokazuje jos i
vidovnjacke sklonosti sto je, u najmanju
ruku drsko i groteskno, u maniru
razmetanja i podrugivanja nadleznima
za evidenciju.
Bez namere da “trazimo dlaku u
jajetu” “ Pcelaru” a u cilju utvrdjivanja
pravog stanja stvari,insistiramo na
konciznijem i verodostojnijem
informisanju pcelarske populacije. Po
recima gosp.Nebojše Jovanovića,
Pravilnik o evid.pč. i obel.pč.zajednica
“nalaže da se pcelari evidentiraju
obavezno, a posledicno tome pcelinjaci
se obelezavaju, propisanim tablicama.
Pcelar sam o svom trosku nabavlja
identifikacionu tablicu za pcelinjak i
evidencione pločice za obelezavanje
košnica.
Evidencija je besplatna. Zvanican,
odn. obilazak veterinara po sluzbenoj
duznosti je predvidjen s proleca i s jeseni
kada vrsi oficijalan pregled u okviru
Programa mera za zdravstvenu zastitu,
kao sto su obavezni i veterinarski
pregledi svakog grla ovce, svinje i ostale
stoke. Znaci, zvanicni pregledi
veterinara se ne naplacuju. Dakle,
ovlašćeni veterinar ce osim vrsenja
evidentiranja, i osim obelezavanja
pcelinjaka, obavljati i obavezne
veterinarske preglede 2 puta godisnje,
sto im je i duznost.
Uz duzno postovanje “Pcelar” ne
treba nikog da obmanjuje, niti da proziva
ko je zatajio oko obecane evidencije. Ima
kompetentnijih da brinu o evidenciji kao
i obaveštenijih da pravilno informišu,
bez “zamagljivanja” javnosti.
T.D.
51 SRPSKI P^ELAR
MALI SAVETI
VELIKA POMOĆ
Dragi pčelari kada uzimljavate
pčelinja društva jako je bitno da
novinska hartija bude višeslojna,
suva i što starija. Suva to je jasno, a
što starija to nije jasno, evo
objašnjenja. Današnje novine
sigurno nisu pogodne jer u njima
preovladavaju naslovi uglavnom
sledećeg sadržaja: “Nerad i
javašluk”, “Pljačka”, “Obustava
rada”, “Višak radne snage”,
“Nezaposlenost”, “Mito i
korupcija”, “Ubistva”…
Takvi naslovi mogu negativno
uticati na produktivnost društva.
Radilice mogu da vide da je kod
nas više na ceni nerad nego rad. Na
negovateljice može loše uticati
nebriga našeg društva prema deci i
starijima. Stražarice mogu da vide
katastrofalno stanje u vojsci.
Čistačice nebrigu i zagađenje
Branko Antić Gulit
Banatsko Karađorđevo
životne sredine. Pčele mogu da
vide loše stanje u našem zdravstvu.
Bela kuga u našem društvu može
da dovede do smanjenja legla i td.
Zato za utopljavanje košnice
koristimo novine iz starih dobrih
vremena kada su prednjačili
naslovi: “Rekordni prinosi”,
“Prebačaj norme”, “Da nam živi
rad”, “U nove radne pobede “ i
slično. Ovakvi naslovi mogu
stimulativno delovati na bolju
radnu disciplinu, povećanje
radnog elana I ostvarivanje visokih
prinosa.
NAPOMENA:
U toku glavne paše uklonite
novine iz košnica, dosta je bilo
čitanja, treba da se pročitano
primeni na delu.

ISTINITE PRIČE
ZAŠTO SI MI STAVLJAO ALEVU PAPRIKU U MED?
Varaćajući se sa posla prolazio sam
pored kuće svog prijatelja koga
godinama snabdevam medom. Videvši
ga u dvorištu pozdravio sam ga. Umesto
otpozdrava, ljutito me je upitao zašto mu
stavljam alevu papriku u med. Začudio
sam se, jer nisam shvatao šta me pita, a
on je dodao da uđem i da ja jedem taj
med. Ušao sam i seo u dnevnu sobu, a on
mi je dodao teglu sa mojim medom.
Otvorio sam poklopac i pomirisao.
Umalo da se onesvestim, kao da je
unutra bila paprika a ne med. Upitao sam
gde drži med a on me povede u kuhinju i
KO TO TAMO KRADE MATICE?
Pčelari su na jednom području
primetili da im nestaju matice iz jakih
društava. U početku se to pripisivalo
spletu prirodnih okolnosti. Međutim
kako je ta pojava učestala, počelo je da se
sumnja da neko „pozajmljuje“ matice.
To je bila samo sumnja, bilo je potrebno
potvrditi je.
Jedan od iskusnih pčelara na tom
terenu pošao je na svoj pčelinjak da bi
pustio oplođenu maticu u jednom roju,
koga je formirao bez legla. Pošto je
prolazio pored kuće svog učenika,
mladog pčelara, poveo je i njega. Kada
SRPSKI P^ELAR 52
otvori krilo visećeg dela gde su bile još
dve tegle mog meda. Obe sam
iskontrolisao i obe su imale miris
paprike. Otvorio sam drugo krilo
visećeg dela i našao spas za mene,
ugledao sam teglu sa alevom paprikom.
Objasnio sam prijatelju kako je med
poprimio miris od njegove paprike i
kako i gde da čuva med, a on mi se
izvinio. Uzeo sam med sa mirisom aleve
paprike i upotrebio ga za prihranu pčela
a prijatelju doneo drugi. I dan danas od
mene kupuje med i što je najvažnije
dobri smo prijatelji.
su stigli na pčelinjak pčelar otvori
košnicu, zatim izvadi čep koji zatvara
kavez, prepusti matici da sama izadje iz
kaveza i zatvori košnicu.Učenik ga je
upitao, da mu matica nije slučajno ispala
van košnice tokom oslobađanja. Na to
mu je pčelar odgovorio da je to
nemoguće jer nije dirao maticu, niti
kavez, već samo čep.Učenik mu je rekao
da je to moglo da se desi ako je matica
stajala na čepu i tako učenik poče da uči
učitelja.
Učitelj se u tom momentu razočarao
jer je shvatio da ga učenik priprema za
53 SRPSKI P^ELAR
nestanak matice i da je on taj koji
„pozajmljuje“ matice na pčelinjacima
tog područja.
Kroz nedelju dana učitelj je opet
otišao na pčelinjak, ali ovom prilikom
sam. Prvo je pogledao roj u kome je
oslobodio maticu. Našao je na jednom
ramu otvoreno leglo i tek oformljene
matičnjake. Zatečeno stanje je govorilo
da je matica pri oslobadjanju počela da
polaže jaja i da je posle dan ili dva
oduzeta, a pčele su pri izleganju larvi
oformile matičnjake. Dok je vršio
pregled oseti da je nogom nagazio nešto
u travi. Kad je uzeo predmet u ruke,
video je da je reč o žičanom kavezu za
matice. To nije bio njegov kavez, onaj ko
ANEGDOTE
Na predavanju predavač koji
se bavi selećim pčelarenjem je
savetovao pčelarima da stave
svoje košnice na osovine jer “Med
rađa samo na osovinama”. Moja
šinska kola imaju dve osovine, ako
ih stavim na pčelinjak I na njih
postavim košnice, da li će da rodi
med? Postavi pitanje jedan od
pčelara.
je krao matice izgubio je kavez. Kavez
mu je bio poznat ali nije bio siguran.
Pri povratku svratio je do svog
učenika na kafu. Čim je seo izvadio je
kavez iz džepa i pitao ga, da li je to
njegov kavez, jer ga je našao ispred
njegove kapije. Učenik potvrdi da je to
njegov kavez i da mu je najverovatnije
ispao prilikom vraćanja sa pčelinjaka.
Učitelj svom učeniku ništa nije
rekao, već je svoj pčelinjak sutradan
preselio, a svog učenika nikad više nije
video. Iako se zna ko krade matice na
ovom području niko nije imao srca da
nešto preduzme protiv ovog „lovca“ na
matice.
U diskusiji na predavanju žali
se jedan pčelar da je zapostavio
pčele kad mu je otac bio bolestan.
Te zime otac je umro i sve pčele su
stradale. “Za šta ti je više žao za
oca ili za pčele” – upita ga kolega?
Za pčele –Odgovori pčelar

PČELARIZMI
- U srpskom pčelarstvu postoje
medvedi lopovi, ali oni nisu
lopovi ako im je krađu odobrio
Izvršni odbor SPOS-a.
- Srpsko pčelartvo je bilo
najbolesnije za vreme
vladavine Dr. Mede.
- SPOS je društvo koje je jako
zaraženo krpeljima, neophodno
je izvršiti tretiranje.
- Ovaj naš Dr. Meda je bio mnogo
gladan u zadnje četiri godine,
jedva ga nahranismo, al ga zato
utovismo.
- Naše “cvećke” najviše mede u
predizbornoj kampanji.
- Najviše oližu prste oni sa dugim
prstima.
- Političari nam u predizbornoj
kampanji obećavaju “med i
mleko”, kad dođu na vlast to
bude “smučkaj pa prospi”.
- Eto kod nas je sve politika, pa i
konzumiranje meda se odvija po
stranačkoj pripadnosti. Radikali
perferiraju tamniji borov med,
SRPSKI P^ELAR 54
- Pronađen je novi preparat protiv
medveda koji podkradaju srpske
pčelare a to je časopis “Srpski
pčelar”.
- Medvedica Milkica čula da se
konji potkivaju, pa i ona digla
nogu, već na prvi klin se upišala.
- Ljudi zar je to moguće, Dr. Meda
dobio nadimak, izlečismo Medi
kompleks.
- Blago si ga pčelama, njima je
svaki dan sladak.
Dragoslav Ili} [e{
demokrate žuti suncokretov a
pristalice SPS-a lipov.
- Jedan političar nam je za života
zagorčavao život, a otkad je
umro počeo je da medi.
- Postoje tri vrste pčelara:
košničari, pčelari i medari.
Košničari drže prazne košnice,
pčelari u košnicama gaje pčele a
medari u košnicama drže pčele i
vrcaju med.
Branko Anti} Gulit
55 SRPSKI P^ELAR

P^ELARSKA
POEZIJA
GUSKINO PČELARENJE LJUBAV IMA CENU

Kad guska umisli da je pčelar, Trut kad se spoji sa maticom u letu

ona veruje da zna sve,
predlaže se za predavača,
pa pčelarima deli savete.
Da pčele za zimu spremite,
pogače da im kupite,
da pri tom i uštedite,
na kolačiće ih isečite.
okonča život na ovom svetu.
Tako u ljubavnom činu
umre na brzinu
tako je i u životu pčelara,
ako hoće svoju ženu da vara.
Vraški je ljuta
skloni joj se s puta.
Branko Anti} Gulit

Osnovni uslov da uspete,

košnice treba da grejete,
jer kad vam pčelinjak ugine,
tad ste sigurni nije od zime.

Tako savetovanje završi guska

i šepureći se raširi krila,
al nikad ne posta pčelar,
već ostade guska, što je uvek bila.

1515