Аугуст Стриндберг

Госпођица Јулија

Натуралистичка трагедија

Натурализам: Натурализам је филозофски назор који све појаве

повезује с стваралачким узроцима, одбацујући утицај наднаравних сила или
било којих других идејних чинилаца. Природа је примаран принцип који лежи
у основи свих стварања и процеса.

Ликови у драми:

Госпођица Јулија 25 година

Жан, слуга, 30 година

Кристина, куварица, 35 година

Текст Николе Милошевића о овој драми: Стриндберг је драмски

писац, ког су често поредили са Шекспиром. Госпођица Јулија у поднаслову

1
има ознаку натуралистчке трагедије. Многе је интригирало присуство
натурализма код овог писца. Његов натурализам је потпуно другачији од
Золиног.

Јулијин мазохизам и поншање су оправдани мноштвом разлога, најпре

чињеницом да су у току ивандањске ноћи сви зачарани, а затим и њено
феминистчко васпитање које је добила од мајке. То је пут нежељеног дете ка
спознаји самог себе. Јулија је потпуно блокирана својим унутрашњим
конфликтима. У овом делу постоји једна особеност, а то је чињеница да је
овде први пут писац употребио драмску паузу. Крај остаје отворен, а радња
се одиграва на малом простору испуњеним унутрашњим превирањима
ликова, највише Јулије, што драму чини савременом.

Животни пораз Стриндбергове јунакиње можда је најбољи трагични

текст, који је икада написан и по дубини психолошке анализе не заостаје
много чак ни за једним таквим књижевним остварењем какве су Забелешке
из подземља, то вероватно најбоље дело свих времена. 1

Извор: Никола Милошевић, Јохан Аугуст Стриндберг-дрво сувише

високо.

1
Никола Милошевић, Јохан Аугуст Стриндберг-дрво сувише високо.

2
 Апстракт: Догађаји су подстакнути Јулијином досадом, због које
улази у недозвољену везу са слугом. Током целог дела доминантна су њена
унутрашња превирања и кајање.

Препричавање

Драма се одвија на Ивандањ, година 1874. Радња се одиграва у

кухињи, која је прекривена драперијама. Лево је штедњак, десно трпеза за
послугу од беле јаловине. На штедњаку су зелене брезове гране као
декорација. На столу је јапанска ваза са расцветалим јоргованом. Ту су и
хладњак за прање судова и умиваоник.

Кристина стоји поред шпорета и кува, утом улази Жан. Он оставља

јахаће чизме, које је носио са собом. Разговарају о госпођици Јулији која је
пре 14 дана оставила вереника и сад се труди да се понаша што једноставније
и простије, што није у складу са њеним високим статусом који заузима у
друштву. Госпођица је тренирала псе, тимарила коње, била скроз прљава,
што код Кристине изазива чуђење. Ипак они истичу да јој се тако понашала и
мајка. Такође су сви запањени чињеницом да је оставила ваљаног младића.

Кристина послужује Жана ручком, једу бубреге из телећег печења. Жан

закера јер су тањири хладни, потом вади вино. Његово понашање више

3
одговара ставу господара него слуге. Он краде вино свога господара, продаје
његово сено, што оцртава однос покварених слугу према господарима.

Утом наилази и госпођица. Играла је са Жаном и желела би да јој опет

буде плесни партнер. То у Кристини изазива негодовање, јер је она Жанова
вереница и ни мало јој не пријају госпођицина наметања Жану.

Сазнајемо да Жан зна француски и да је син фармерског радника који

је радио код првобраниоца. Језик је научио у Швајцерској, док је радио као
слуга. У младости је познавао госпођицу Јулију, али она тада није марила за
њега јер јој је положај налагао да стреми новчано солвентнијим удварачима.
Ипак ни овај са којим је раскинула веридбу није био наручито богат.

Док Кристина дрема, Јулија очијука са Жаном, који је упозорава да би

многи њихово дружење могли погрешно протумачити те би постали предмет
оговарања и критике.

Жан не дозвољава Јулији да пробуди Кристину. Јулија га зове да беру

јоргован. Започињу разговор о сновима, Јулија сања да је на стубу са ког не
може да сиђе, док Жан сања да лежи испод дрвета у хладу, и започиње да
пуже бесконачно дуго.

Они излазе напоље. Госпођица са нагиње над Жаном да му извади трн.

Он је упозорава да му не прилази исувише близу, јер је он мушкарац и може
да реагује нагонски. Он јој открива своје младалачке жудње. Она је
раздражена јер јој не одговара на удварања, назива га Дон Жуаном потом и
Јосифом, испитује га да ли је икада волео. Он истиче да је био заљубљиве
природе, али да је само једном желео да умре због љубави. И то због ње. Ту
почиње прича о Жановој љубави према госпођици из дечачких дана.

4
 Најпре је желео да побегне у кућу, али Ивандањска је ноћ и госпођица
га одвраћа. Жан јој прича да је живео у мало кући за слуге, да је имао 7оро
браће и сестара. У кући је био прави метеж. Једног дана он је ушао мало даље
од грофовог дворишта из ког је често крао јабуке. Видео је одаје двора и био
фасциниран сликама краљева и високог друштва, од тада госпоћица му је
постала нека врста иконе у којој је видео девизу за своје избаљење из
сиромаштва. Ускочио је у воду, добио батине. Желео је због ње да умре
испод дрвета, што нас опет враћа на сан о биствовању испод дрвета.
Међутим, вратио се у реалност и схватио да је он само слуга и да никад неће
бити раван аристократији. Ту започиње мала мисаона комуникација о
слојевима и јавља се госпођицина упитаност да ли сиромашни мисле као
богати, јер они нису исто.

Жан јој нуди да побегну у Швајцарску, отворе хотел, те да ту буду

једнаки по статусу, а он би скупио новац и у Румунији купио грофовску
титулу.

Жан открива да је учио мало школе, читао много романа и скупљао

знање опонашајући господу коју је дворио. Такође открива да је једном
приликом чуо разговор госпођице Јулије у ком је открила другарици да није
невина, те да је подлегла чарима мушкарца. Долазе слуге, певају подругљиве
песмице и ругају се Жану и госпођици. Она мисли да су слуге добродушне,
али Жан јој открива да она њима служи за поругу. Скирвају се у његовој
соби.

Она пристаје на бекство, али поставља питање одакле му новац. У том

грму лежи зец, слуга Жан ју је завео, искористио, да би му она дала новац за
пут. Или ће вечно бити обрукана. Истиче да јој је испирчао лажну причу о
својој заљубљености у њу, како би је искористио.

5
 Крао им је вина из подрума, док је она пила пиво. Сад ју је обрукао
пред свима и начинио женом сумњивог морала.

Она се налази очајању, моли га за помоћ, да се не би обрукала. Он је

убеђује да га је она завела, те да је она крива. У пијанству она му открива да
јој је мајка била обичног порекла, да се борила за женска права. Гадила се
брака и мушког пола, одбила је веридбу да би се касније верила за човека ког
је одбила. На крају је добила нежељену ћерку и одгајала је као мушко.
Међутим, феминистички принцип да су жене равне мушком полу и да могу
привређивати исто као они је пропао. Стога је гроф узео имање у своје руке,
али га жена варала и утајила новац од њега. Чак је и запалила кућу, да би на
крају довела љубавника да је гради. Гроф је испаштао због ње, али је и она
сама сносила своје последице. Јулијин отац је покушао да изврши
самоубиство, али је на крају ипак остао жив. Она своју животну причу
поверава Жану.

У пијанству га моли да је избави бруке, иако је он упозорава да ће

надрљати са таквим ставом и да су људи врло кварна и подмукла бића.

Он жели да је истера јер је придобио за себе како је желео и сад му не

треба обавеза, такође истиче да нису истог сталежа и да је боље да ћути него
да открије бруку.

Јулија инсистира да је Жан избави, док је он све време смирено

извргава руглу и потцењује њено господство. Шаље је да се обуче, узме
новац и спреми на бег. Утом долази Кристина, лепо удешена. На себи има
белу блузу и мараму, одело је свечано за цркву.

Позива и Жана у цркву на исповест. Тог дана се чита јеванћеље о

Јовану Крститељу главосеку. Жан нема жељу за црквом, он је преморен.

6
Кристини открива да је целу ноћ провео у банчењу са Јулијом. Кристина није
љубоморна на Јулију, али је згрожена. Додатно је узнемирава чињеница да је
Јулија као велика феминисткиња, наложила да се њена куја Дијана убије јер
је јурила за псом, а сада је и сама газдарица поклекнула чарима слуге.

Све време Жан ликује, користећу сваку прилику да истакне како он као
слуга може бити једнак са господарима.

Кристина одлази на часак, у собу ступа Јулија. Обучена је и спремна за

путовање, али са собом жели да понесе папагаја ког сматра својим јединим
пријатељем.

Жан не жели да води и папагаја у бег, те приморава госпођицу да га

остави, али она не жели да остави своју птицу. Жан је вади из кавеза, узима
нож и убија је. Руга се Јулији јер плаче и не може да поднесе крв. Подсева се
њеној нежности. Она је запањена његовом хладнокрвношћу приликом
убиства животиње.

У том тренутку у собу улази Кристина, Јулија јој се баца у наручје и

моли је за помоћ. Обузима је сулуда идеја да и Кристина бежи са њима.
Увиђамо Јулијину неспособност за живот, она би желела да бежи од оца, али
јој требају куварица Кристина и Жан слуга. Обећава им паре и почиње да се
понижава пред слугама.

Кристина се грози своје господарице јер се подала слуги, али Жан

Криситну подсеђа на чињеницу да је и она та која се понаша промискуитетно
и да није ни мало наивна и невина. Кристина све своје грехе покрива
исповешћу, она сматра да на тај начин човек оправдава сва своја недела.

7
 Криситна се извози и одлази у цркву, притом их упозорава да нипошто
не смеју да побегну. Она наговештава да ће напустити службу код њих што
саветује и Жану, али он ни не мисли на то.

Јулија се плаши свега, не зна шта јој је чинити. Враћа се стари гроф, а
њој је срамота да му изађе пред очи јер се огрешила са слугом.

Жан јој се подсмева и истиче да је њему гроф главни господар. Током

целе драме, он вешто повлачи конце користећи Јулију и притом јој стално
набацујући осећај кривице. Ни она није обузета Жаном, већ својом бруком, и
сама истиче да би највише волела да га види мртвог у локви крви, јер ју је
преварио и понизио. Жан јој предлаже да изврши самоубиство јер за њу нема
другог излаза.

Јулија на крају излази из просторије, одлази на починак и радња се

завршава. Крај остаје отворен.

У драми имамо јединство места и радње, кроз дело се појављују три

лика, која у једном чину делају.

Крај