MAŠINSKI ELEMENTI

- NASTAVNE PREZENTACIJE -

OSNOVE KONSTRUISANJA
MAŠINSKIH ELEMENATA
- OPŠTI DEO –

Prof. dr Biljana Marković dipl. ing.

 Mašinski elementi
• Mašinski sistemi – radni, energetski,
posebne namene
• Mašinski dio – mašinski podsklop –
mašinski sklop
• Mašinska podgrupa – mašinska grupa
• Mašinski elementi – izvršioci elementarnih
funkcija mašinskih sistema

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr
dr Biljana Marković
Marković dipl. ing.
 Prema funkciji koju vrše, opšti mašinski
elementi se dele na:
1. Elementi za vezu (mašinski spojevi), koji
obezbjeđuju vezu mašinskih elemenata u
sklopu.
• Elementi za prenos snage,
snage koji
omogućuju transformaciju mehaničke
energije.
1. Elementi za obrtno kretanje,
kretanje koji
obezbeđuju uslove za ostvarivanje
obrtnog kretanja.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr
dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Podela mašinskih elemenata
 Konstruisanje je kreativni proces koji se odvija
po uzastopnim etapama, pri čemu se polazi od
ideje, a na kraju se dobija konstrukciono
tehnološka dokumentacija za proizvodnju
mašinskog sistema.
To je proces transformacije ideje u projekat,
kao osnove za proizvodnju.
Cilj konstruisanja je da za tehničke probleme
nalazi optimalna rešenja, odnosno da ispuni sve
zahteve vezane za proizvodnju, eksploataciju i
reciklažu, a da pri tome mašinski sistem
(proizvod, konstrukcija) bude konkurentan na
tržištu.
MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof. dr
dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Opšte o konstruisanju
 Optimalna proizvodnja mašinskog sistema
obezbeđena je ukoliko su svi njegovi delovi
tako oblikovani, da sa minimalnom cenom i za
minimalno vreme mogu biti izrađeni i
ugrađeni. Za obezbeđenje kvaliteta kod
velikih serija neophodna je i odgovarajuća
kontrola mera i funkcionalnosti delova.

MAŠINSKI ELEMENTI KONSTRUISANjE

Prof. dr
dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Optimalna proizvodnja
 Optimalno funkcionisanje mašinskog
sistema obezbeđeno je ukoliko on uspešno
ispunjava predviđenu funkciju za zadate
uslove eksploatacije, uz minimalni utrošak
energije i minimalna opterećenja vezana za
razne vrste otpora (vazduh, voda, otpori
trenja, itd.)
Po završenom radnom veku proizvod se
izbacuje iz upotrebe. U tom smislu optimalna
reciklaža sastoji se u minimalnim troškovima
vezanim za preradu i ponovnu upotrebu
sastavnih delova sistema.

MAŠINSKI ELEMENTI KONSTRUISANjE

Prof. dr
dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. .......
 Nastajanje novih proizvoda može da se
podeli u četiri faze:
• Planiranje
• Koncipiranje
• Nacrt
• Razrada.

MAŠINSKI ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faze

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing.
 Избор (планирање) задатка
(анализа трендова, анализа тржишта, стање истраживања, анкетирање
Планирање купаца, студија патената, законска регулатива, итд.)
Разјашњење постављеног задатка
Израда листе захтева

Провера могућности
реализације

Развој принципског решења

 апстрактно представљање система и формирање структуре функција
 формирање принципских решења извршилаца парцијалних функција
Конципирање (оријентациони претходни прорачун и/или испитивање)
 комбинација принципских решења за испуњење глобалне функције
(формирање концепцијских варијанти)
 разрада концепцијских варијанти (грубе скице или шеме)
 техничко економска оцена концепцијских варијанти

Избор концепцијске
варијанте

Развој конструкције
 одређивање оптерећења и услова рада, избор материјала и прорачун
 формирање варијантних облика делова и склопова
Нацрт  израда склопног цртежа (нацрта) конструкције у размери
 техничко-економска анализа нацрта (уочавање слабих места)
 извођење одговарајућих корекција и побољшања
 избор оптималних облика

Прелиминарни
склопни цртеж

Коначно обликовање конструкције

 обликовање и оптимизација делова
Разрада  разрада подлога за израду (цртежи, саставнице, упутства)
 израда и испитивање прототипа

Преиспитивање
Производња цене

MAŠINSKI ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. algoritam
 Planiranje
Da bi se došlo do optimalnog rešenja, vrlo je
važno da na samom početku procesa razvoja i
konstruisanja bude razjašnjen i precizno
postavljen konstrukcioni zadatak i po
mogućnosti sveobuhvatno analiziran.
Kao rezultat ove faze dobija se lista zahteva,
specifkacija, koje mašinski sistem treba da
ispuni.

MAŠINSKI ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza I

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing.
 Избор (планирање) задатка
(анализа трендова, анализа тржишта, стање истраживања, анкетирање
Планирање купаца, студија патената, законска регулатива, итд.)
Разјашњење постављеног задатка
Израда листе захтева

Провера могућности
реализације

Развој принципског решења

 апстрактно представљање система и формирање структуре функција
 формирање принципских решења извршилаца парцијалних функција
Конципирање (оријентациони претходни прорачун и/или испитивање)
 комбинација принципских решења за испуњење глобалне функције
(формирање концепцијских варијанти)
 разрада концепцијских варијанти (грубе скице или шеме)
 техничко економска оцена концепцијских варијанти
MAŠINSKI ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza I
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Избор концепцијске
варијанте
 Planiranje

Zahtevi mogu biti veoma različiti, te ih po

prioritetu treba razvrstati na zahteve koji
obavezno moraju biti ispunjeni, zahteve koji
moraju biti minimalno ispunjeni i na željene
zahteve.
Tek posle provere mogućnosti realizacije,
odnosno dobijanja radnog naloga (prva ključna
tačka), sledi sam proces konstruisanja.

MAŠINSKI ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza I

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing.
 Koncipiranje
Druga faza je koncipiranje idejnog rešenja.
Formiranjem strukture funkcija, deniveliše se
opšta (globalna) funkcija na parcijalne i
elementarne funkcije.
Ove funkcije uglavnom se svode na
transformaciju energije (sile, momenti, kretanje),
prenošenje energije, itd.
Za definisanje izvršilaca elementarnih funkcija
polazi se od matematičkog opisa navedene
transformacije.

MAŠINSKI ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza II

Prof.
Dr dr
Biljana
Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing.
Планирање купаца, студија патената, законска регулатива, итд.)
Разјашњење постављеног задатка
Израда листе захтева

Провера могућности
реализације

Развој принципског решења

 апстрактно представљање система и формирање структуре функција
 формирање принципских решења извршилаца парцијалних функција
Конципирање (оријентациони претходни прорачун и/или испитивање)
 комбинација принципских решења за испуњење глобалне функције
(формирање концепцијских варијанти)
 разрада концепцијских варијанти (грубе скице или шеме)
 техничко економска оцена концепцијских варијанти

Избор концепцијске
варијанте

Развој конструкције
 одређивање оптерећења и услова рада, избор материјала и прорачун
 формирање варијантних облика делова и склопова
Нацрт  израда склопног цртежа (нацрта) конструкције у размери
 техничко-економска анализа нацрта (уочавање слабих места)
 извођење одговарајућих корекција и побољшања
 избор оптималних облика

MA
MAŠINSKI
ŠINSKIELEMENTI
ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza II
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing. ing.
Прелиминарни
склопни цртеж
 Koncipiranje
Transformacija se može ostvariti na osnovu
mehaničkog principa, hidrauličkog principa,
pneumatskog, električnog, magnetnog,
termičkog, hemijskog, itd. principa.
Najčešće je u primeni mehanički princip koji se
bazira na osnovnim fizičkim zakonima.
Kombinacijom pojedinih principskih rešenja
dobija se veći broj koncepcionih varijanti.
Ocenom ovih varijanti sa tehno-ekonomskog
aspekta bira se optimalna varijanta (druga
ključna tačka).

MA
MAŠŠINSKI
INSKIELEMENTI
ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza II
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing. ing.
 Oblikovanje
Treća faza je faza oblikovanja (nacrta) odnosno
razvoja konstrukcije, u kojoj se definišu
izvršioci principskih rešenja.
Ona obuhvata prethodni proračun, gde se
najpre definišu polazne dimenzije, a zatim i
oblik dela. Bira se materijal, postupak izrade i
utvrđuju osnovne dimenzije dela.
U ovoj fazi, pored kreativnosti, neophodno je
izvršiti veći broj iteracionih koraka, čime se
uvek ide ka višem nivou u pogledu definisanja
konstrukcionog rešenja.

MA
MAŠŠ
INSKI
INSKIELEMENTI
ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza III
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Marković dipl.
ing. ing.
ing
Конципирање (оријентациони претходни прорачун и/или испитивање)
 комбинација принципских решења за испуњење глобалне функције
(формирање концепцијских варијанти)
 разрада концепцијских варијанти (грубе скице или шеме)
 техничко економска оцена концепцијских варијанти

Избор концепцијске
варијанте

Развој конструкције
 одређивање оптерећења и услова рада, избор материјала и прорачун
 формирање варијантних облика делова и склопова
Нацрт  израда склопног цртежа (нацрта) конструкције у размери
 техничко-економска анализа нацрта (уочавање слабих места)
 извођење одговарајућих корекција и побољшања
 избор оптималних облика

Прелиминарни
склопни цртеж

Коначно обликовање конструкције

 обликовање и оптимизација делова
Разрада  разрада подлога за израду (цртежи, саставнице, упутства)
 израда и испитивање прототипа

MA
MAŠŠINSKI
INSKIELEMENTI
ELEMENTI ProcesПреиспитивање
konstruisanja proizvoda, faza III
Производња цене
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing. ing.
 Nacrt
Ovo je jako komplikovana faza jer zahteva
kombinaciju proračuna i definisanje oblika, te
često ponavljanje istih koraka uz odgovarajuće
izmene.
Kao rezultat ove faze dobija se preliminarni
sklopni crtež, što je treća ključna tačka procesa
razvoja i konstruisanja mašinskog sistema.

MA
MAŠŠ
INSKI
INSKIELEMENTI
ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza III
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Marković dipl.
ing. ing.
 Razrada
Četvrta faza je faza razrade, odnosno konačnog
oblikovanja konstrukcije. To znači ne samo izradu
sklopnog crteža na osnovu početnih nacrta, već i
optimizaciju oblika delova, izradu sastavnice i
uputstava, razradu podloga za izradu kao i samu
izradu prototipa.
Izlaz iz ove faze je konačno određivanje i
preispitivanje cene proizvoda, odnosno
konstrukcije, što je četvrta ključna tačka procesa
razvoja i konstruisanja. Iza toga se ili ide u
proizvodnju ili u ponovno preispitivanje
konstrukcije.
MA
MAŠŠ
INSKI
INSKIELEMENTI
ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza IV
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Marković dipl.
ing. ing.
 Развој конструкције
 одређивање оптерећења и услова рада, избор материјала и прорачун
 формирање варијантних облика делова и склопова
Нацрт  израда склопног цртежа (нацрта) конструкције у размери
 техничко-економска анализа нацрта (уочавање слабих места)
 извођење одговарајућих корекција и побољшања
 избор оптималних облика

Прелиминарни
склопни цртеж

Коначно обликовање конструкције

 обликовање и оптимизација делова
Разрада  разрада подлога за израду (цртежи, саставнице, упутства)
 израда и испитивање прототипа

Преиспитивање
Производња цене

MA
MAŠINSKI
ŠINSKIELEMENTI
ELEMENTI Proces konstruisanja proizvoda, faza IV
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing. ing.
 анализа претраживање вештачка анализа
тржишта информација интелигенција вредности
могућа анализа
шта како то концепцијска концепцијских
направити други раде решења решења

база геометријско рачунарска

података обликовање графика
ПРОГРАМ
база
знања
кинематичка
анализа
израда
диференц.
конструкционе оптимизација симулације
једначине
документације
метод
пројектовање нелинеарно анализа МКЕ коначних
технологије програмирање
елемената

Aktivnosti u procesu konstruisanja mašinskog sistema

MA
MAŠŠINSKI
INSKIELEMENTI
ELEMENTI Primena računara u konstruisanju
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing. ing.
 Обликовати значи установити облик, што је
повезано са свим фазама процеса конструисања и
развоја.
Под обликом материјалног производа подразумева се св
еукупност његових геометријских и описних
обележја. Облик елемента може се дефинисати преко вели
чина везаних за његов геометријски облик,
величину (макро-геометрија) и површину
(микро-геометрија).
Производ као систем може, према томе, да се опише
преко облика свих његових елемената и њиховог
међусобног положаја.
MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Oblikovanje
 Основне смернице за обликовање:
1. Једнозначност,
2. Једноставност,
3. Сигурност

Једнозначност подразумева да се
поуздано може предвидети деловање и
понашање структуре система.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Oblikovanje
 Једноставност означава економично
конструкционо решење, реализовано са мањим
бројем делова и са једноставном системском
структуром.
При томе се поставља и питање да ли су све
тачке из листе захтева заиста неопходне, јер
свака додатна функција поскупљује цену
производа.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Oblikovanje
 Сигурност означава да је потребно
обезбедити:
• носивост (сигурност делова),
• поузданост (сигурност функционисања),
• безбедност (сигурност рада) и заштиту
околине (сигурност околине).

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Oblikovanje
 Proces pripreme, donošenja, usvajanja i praktične
primene ovih propisa naziva se standardizacija, a
sami propisi nazivaju se standardi.
Standardizacija u mašinstvu omogućuje masovnu i
ekonomičnu primenu velikog broja istih delova.
Delovi se proizvode na različitim mestima, a sklapaju
opet na nekom trećem mestu.
Standardizacija olakšava posao konstruktoru, jer
često svodi njegov posao na odabiranje
najpogodnijeg dela.
Standardizacija koristi i potrošaču jer olakšava
nabavku delova tačno određenih dimenzija, oblika i
kvaliteta.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Standardizacija
 U cilju da standardi imaju širu
međunarodnu osnovu osnovana je 1926.
godine međunarodna organizacija ISA
(International Federation of the National
Standardising Associations).
Oktobra 1946. promenjen je naziv ove
organizacije u ISO (International
Standardising Organisation) i pod tim
nazivom ova organizacija i dalje radi.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Standardizacija
 Pored međunarodne organizacije za
standardizaciju, postoji i evropski
komitet za standardizaciju - CEN (Comité
Européen de Normalisation) kao
institucija za standardizaciju evropske
ekonomske zajednice (EG).
Pri donošenju odluka u CEN težina glasa
svakog člana zavisi od stepena
razvijenosti privrede zemlje.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Standardizacija
 MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr Biljana
dr
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Marković dipl.
ing.ing. Standardizacija
 Standardni brojevi predstavljaju izbor brojeva
koji se koriste za merne veličine u mašinstvu.
Primenom standardnih brojeva se pri tipizaciji
mašina i uređaja ograničava broj mogućih
izvođenja u pogledu veličine, snage, obrtnog
momenta, brojeva obrtaja, protoka, itd.
Na taj način ograničava se i broj mogućih alata
za proizvodnju sastavnih delova, što dovodi do
racionalnije proizvodnje.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Standardni brojevi
 Za standardne brojeve usvojene su zaokružene
vrednosti članova geometrijskih redova:

Množenjem ovih vrednosti sa 0,01; 0,1; 1; 10; 100; 1000;...

dobijaju se željene aplikativne vrednosti;

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Standardni brojevi
 MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Standardni brojevi
 Opterećenje mašinskih elemenata

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Radno opterećenje
 MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Koeficijent asimetrije ciklusa
Naprezanje - stanje koje nastaje u mašinskom delu
pod dejstvom opterećenja, а karakteriše se pojavom
napona i deformacija
Napon je mera intenziteta unutrašnjih sila u nekoj
tački preseka mašinskog dela, kojima se materijal
suprotstavlja deformisanju.
Normalni napon
Tangentni napon
Unutrašnje sile nastaju između molekula, kao
reakcija na napadno opterećenje i obezbeđuju
čvrstoću preseka dela.
MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Radni naponi
 •Deformacije su promene oblika i
dimenzija mašinskog dela, koje nastaju
pri naprezanju.
•Zavise od vrste naprezanja i mogu da
se izraze kao promena preseka, ugib,
nagib i kao složena deformacija.
•Razlikuju se elastične i plastične
deformacije.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Radni naponi
 Krutost se, u užem smislu, definiše
kao opterećenje svedeno na jedinicu
deformacije.

Deformacioni rad predstavlja rad

spoljašnjeg opterećenja potreban da
bi se izvršila odgovarajuća
deformacija.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Radni naponi
 Osnovne vrste naprezanja su:

• aksijalna naprezanja (zatezanje -

pritisak)
• savijanje
• uvijanje
• smicanje

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Radni naponi
 MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Radni naponi
 Koncentracija napona
F

Re
k 

k 
.




+1

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
Biljana
dr Biljana
Marković
Marković
Marković dipl.
Markovi ć dipl.
ing.ing. Efakat zeraza, koncentracija napona
 Dodirna površinska naprezanja
Radni napon predstavlja površinski pritisak na dodiru
mašinskih delova. Razlikuju se dva osnovna slučaja
dodira mašinskih delova:
• Delovi se u neopterećenom stanju dodiruju po
konačnim površinama;
• Delovi se u neopterećenom stanju dodiruju duž linije ili
u tački
a) b) v)
F F
F

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof.
Dr dr
dr Biljana
Biljana Marković
Markovi
Marković
Markovi ć dipl.
ć dipl. ing.ing. Kontaktna naprezanja
 a) b) v)
F F
F

F
psr 
A

MAMA ŠINSKI
ŠINSKI ELEMENTI
ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof.
Dr dr
dr Biljana
Biljana Marković
ć dipl. ćing.
Markovi
Marković
Markovi dipl. ing. Kontaktna naprezanja
 Površinski pritisak rukavca vratila

F F
d

F
psr 
d l

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Kontaktna naprezanja
Dodirna naprezanja istraživao je Herc
(Hertz). Proračun važi uz sledeće
pretpostavke:
• materijali delova su homogeni i izotropni;
• opterećenje u zoni dodira izaziva samo
elastične deformacije, koje slede Hukov
zakon;
• sila opterećenja delova deluje u pravcu
zajedničke normale;
• dodirna površina posle deformisanja je
konačna, ali ipak mala u poređenju sa
površinama delova koji se dodiruju.

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Kontaktna naprezanja
 Površinski pritisak na dodiru dve sfere
F
a)

1 O1 1
psr pmax
2 2r0

3
 
O2
2 2r0 r0  3 F  1  
2

2 E
b)
 - Puasonov
F (Poisson) 2ekoeficijent;
1
2OE1  E2
1  = 0,3
E 1
- ekvivalentni modul elastičnosti;
E1  E2 
F 

l
 2
2

O2
  r0  1,109 3
  1 2 - ekvivalentni radijus krivine; E
1   2

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Kontaktna naprezanja
 F

O1 1
psr pmax
2r0 F F F  E2
O2 psr   2  0 ,259 3
2 2r0
A r0   2

2e
F
3 F  E2
1 pmax  psr  0 ,388
2 2
2
l

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Kontaktna naprezanja
 2

2 2r0

Površinski pritisak na dodiru dva cilindra

b) 2e
F
1
1
O1

2

l
2
O2

F  2 E1  E2 1   2
2e  3,04 E 
E l E1  E2 1   2
F F F E 4 F E
p sr    0 ,33 pmax  psr  0 ,418
A 2e  l  l   l

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Kontaktna naprezanja
 MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA
Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Proračun nosivosti
 Uputstvo za određivanje S
- Ne koristiti šematski pristup!
- Koristiti niže vrijednosti za Smin

Statiči napon T < TG R za kratke periode ispitivanja

- Lom Rm : SF = 2 ... 4

- Deformacija Re , RD : SY = 1,2 ... 2 (1,1)

Prema VDI-uputstvu 2226

Pažnja:
Izraziti izduženje u % !

SF,min  2  A5 / 50  1,2

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Stepen sigurnosti
 Statiči napon T > TG puzanje

 R testovi kratki-period ispitivanja  extrapolacija

( napr. za 105 h )
- lom Rm/105 : SB = 1,5 ... 2
- deformacija Rp1/105 : SF = 1,2 ... 1,5

R za realne (duži- period) testove

za Rp1/105 : Sf min  1 1

1% - 100 000 h – granica permanentnog izduženja

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Stepen sigurnosti
 Naizmjenični naponi

Zamorni otkaz RA (m )

SD = 2 ... 3

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE MAŠINSKIH ELEMENATA

Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Stepen sigurnosti
 Oblikovanje sa aspekta izrade (tehnologičnost)

POSTUPCI IZRADE prema

DIN 8580

Oblikovanje Deformacija Skidanje Posebna

Spajanje
u kalupuma strugotina obrada
•Kovanje •Zavarivanje
•Livenje •Valjanje •Probijanje •Otvrdnjavanje
•Lemljenje
•Sinterovanje •Savijanje •Prosecanje •Magnetiziranje
•Lepljenje
•Izvlačenje •Struganje
•Istiskivanje •Glodanje
•Bušenje
•Brušenje
•Honovanje
•Erodiranje

MAŠINSKI ELEMENTI OSNOVE

OSNOVE MAŠINSKIH
MAŠINSKIH ELEMENATA
ELEMENATA
Prof. dr Biljana Marković
Marković dipl. ing. Postupci
Postupci izrade
izrade