INTERVJU

Intervjuer: Marko Radenković

Ispitanik: G, 23 godine, pol: muški
Ja: Možeš li mi za početak reći koliko imaš godina?
G: 23
Ja: Šta bi ti rekao za sebe, da li misliš da si adolescent, odrasla osoba… nešto između? I kako bi
sad definisao taj period i zašto tako misliš?
G: To nešto između.
Ja: Dobro, zašto?
G: Zato što, ono kao odrasla osoba… Nekako imam u glavi nekakvu viziju sebe kao odraslog pa
još nisam to stigao, fali tu još stvari da prođem, da naučim, da bih bio kao odrasla, da bih se zvao
tako.
Ja: A šta misliš da ti to fali?
G: Ono kao… neke kao veštine za odgajanje i podizanje porodice. Ili neke kao veštine koje bi mi
pomogle za neki posao, za život. Najviše za porodicu i za tu snalažljivost u okruženju, za posao,
za familiju…
Ja: Dobro, a po čemu se sad razlikuješ od adolescenta? Pošto si rekao da si nešto između…
G: Pa mislim da malo sam zreliji od adolescenta. Mislim ne znam, ne mogu da kažem za sve ali
mislim da generalno ljudi nemaju ono kao, u tom periodu, svest gde se nalaze, šta tačno hoće…
Mislim da sam malo odmakao od toga, pa eto po tome se razlikujem.
Ja: A po čemu si onda sličan adolescentima?
G: Pa po tome što još nisam završio to odrastanje, taj period…
Ja: A čekaj od odrasle se onda razlikuješ po čemu, pomenuo si te veštine?
G: Znači imaš ovako (pokazuje rukama), ovde ti je adolescent (levo) ovde ti je odrasla osoba
(desno) ja sam negde između, na putu, čini mi se da sam prošo polovinu.
Ja: A šta onda imaš od odrasle osobe?
G: Od odrasle osobe, kažem ti taj, to da ono sad malo znam gde sam i otprilike šta hoću.
Ja: Dobro, a kad ti sad posmatraš svoje vršnjake, prijatelje, ljude istog uzrasta, je lʼ su oni negde
u istom razvojnom periodu kao ti?
G: Pa mislim da malo kasne za mnom, ove što se ja družim sa njima, što ih znam. Postoje i neki
koji su ispred mene, ali većina mislim da je, da malo kasni.
Ja: A zbog čega? Mislim, od čega to zavisi?
G: Zbog čega se oni tako ponašaju, zbog čega kasne?
Ja: Pa dobro, recimo zbog čega oni kasne? I reci mi od čega misliš da zavisi taj razvoj uopšte.
G: Aha… Zbog čega oni kasne… Ne znam tačno ali mislim da…
Ja: Je lʼ misliš da je to samo do godina ili ima još nešto?
G: Nije samo do godina, verovatno, mislim da ima veze do toga kakvom si uticaju izložen, kakvoj
sredini. Da si možda čuo od nekog starijeg, zrelijeg ko priča nešto što kao treba da radiš… Možda

1
bi ti ono došlo, hej treba da radim to, to je dobro… Ali nekako kao kad nešto ne vidiš, kao da ti je
neki zid i sad ima nešto, ne znam ni ja šta i ne znaš dok ne vidiš to da postoji, da bi mogao da kažeš
nešto o tome.
Ja: Dobro a kako ti prođeš iza tog zida?
G: Pa kažem, to ono, ili neko možda slučajno e aj da vidim šta ima tamo, iz neke možda
radoznalosti pa ga ta radoznalost odvede tamo. A nekad ti ono, znaš neko dođe, povede te, sticaj
okolnosti, otkud znam…
Ja: Dobro a kako je onda kod tebe to bilo?
G: Kako sam ja? Paa ne znam odjednom, ne znam ni ja kad je to bilo, ne mogu da se setim tačno
tog perioda kad je počelo da me malo nešto samog zanimaju te stvari, nešto sam čuo od nekih
ljudi, od nekog drugog znaš…
Ja: Možeš da navedeš neki primer, kako je došlo do toga, da se setiš neke situacije?
G: Mogu, imao sam ovako, kad sam bio osnovna škola i kad je bilo ono za prijemni za srednju. I
u osnovnoj školi kod mene slabo smo učili taj srpski, pogotovo tu gramatiku, ja nisam znao ništa.
Ja: Dobro.
G: I onda sam tu u mojoj ulici, postojala je jedna nastavnica Milena što je predavala, jedna stroga
žena. I onda sam išo kod nje na časove da se spremam za prijemni, I ona je bila onako, dovoljno
stroga ali mila, draga žena i ajde Maki, evo ti ova knjiga. I ja to nikad nisam u tom periodu sad
ovako nešto… Međutim ja sam išao kod nje i naučio sam super ta pravila, uradio sam super
prijemni i ostalo… I onda mi je bilo to simpatično što znam, znam kako se šta piše i onda mi je
bilo drago zbog toga. I kad god sam ja prošao ulicom ona me pita nešto, Maki je lʼ si pročitao
nešto znaš. I u jednom trenutku mi je bilo znaš ono sramota me pa ajd da uzmem da pročitam to
nešto, I onda sam pročitao jednu ona mi se svidela, ovu drugu sam krenuo ali nije nešto bila i ja
joj vratim to. Ona mi kaže doro evo ti možda ti je ova bolja. I tako, po neku sam pročitao i onda
sam na tu temu, tražio na drugu stranu i tako..
Ja: Znači misliš da kroz knjige može da se dođe do odraslog doba, da knjige mogu da ti budu put?
G: Da mogu da ti pomognu.
Ja: A koji tip knjiga?
G: E pa ja sad ne znam kako to da, šta je kao pravi, šta bi trebalo da je pravo da uzmeš da čitaš.
Ja: Dobro al koje je tvoje mišljenje?
G: Pa znaš, imaš ono neku intuiciju nešto kao ono što te zanima, što ti misliš da je bitno za tebe
da znaš i za onog pored koga ćeš da budeš. Tako da, ako ja imam interesovanje za to nešto, onako
pa ne znam, mislim da neko ima sklonosti prema nečemu. Iz neke ono, nesvesti, otkud znam…
Ja: A je lʼ možeš otprilike da lociraš taj neki period kad si primetio da si izašao iz tog doba
adolescencije?
G: Možda tu nekih… ne znam… Da sam onako ono svesniji, mislim ja sam po tome to…
Ja: Dobro… Po čemu?
G: Pa toj, da svesniji ono kao gde sam, šta radim. Ranije sam se ono budio čini mi se tako i nisam
bio svestan sam sebe da sam tu, da nešto radim. E sad po tome ja razlikujem.

2
Ja: A koja je sad razlika onda?
G: Pa sad ono kad se probudim ujutru ono, znaš osećam sebe, sad treba da radiš. Ono je bilo,
moraš da odradiš ovo, moraš da odradiš ono, ovo sad treba znaš. Ranije je bilo, moraš da ideš u
srednju školu, moraš ovo, e sad je trebalo bi da to radiš, e tu je razlika.
Ja: A kad se to promenilo?
G: E pa to, ono baš, pre godinu dana negde…
Ja: A je lʼ možeš sad opet da probaš da formulišeš šta je to granica prelaska iz adolescencije u taj
neki naredni period?
G: Pa nivo svesti.
Ja: A o čemu misliš da sve može da bude nivo svesti pa da to bude ta neka odskočna daska, taj
neki prelaz?
G: Vezano za koje oblasti misliš?
Ja: Pa na šta može da se odnosi sve?
G: Ta neka dodatna interesovanja koja moraš da znaš je lʼ da bi bio odrastao. Ono kad kažeš za
odraslog čovek, znači on mora da bude sposoban da sam sebe izdržava, to je prvo i znaš…
Ja: Dobro, izvini što te prekidam ali rekao si da si ti na tom nekom periodu između. Znači ti
smatraš da postoji ta adolescencija, da postoji taj neki period između i odraslo doba. E sad, zanima
me ta granica između adolescencije i tog nekog perioda. Je lʼ misliš da možeš da odrediš otprilike
šta je taj prelaz?
G: Aha, pa pazi ja sada, ja sam kako postoji taj prvi, adolescencija prvi, pa taj neki srednji, sad
ovaj treći. Ja sam možda pregurao malko taj srednji zato što mislim da ja kad bih sada, da ja mogu
sad sam sebe da izdržavam kad bih ovaj… Međutim imam neki drugi plan pa zbog toga mi trebaju
još roditelji. Međutim e sada kad bi, adolescent, on nije sposoban da sam sebe izdržava i da ima
porodicu i da čuva još nekog pored sebe. Ovaj u sredini, pa on možda i jeste, al mu još nije vreme
za to, nekako ne razmišlja da to treba sad da uradi. Možda kad bi bio primoran možda bi mogao
da izdržava sebe.
Ja: A što, čime se on to bavio u tom periodu?
G: Pa verovatno ima još nešto da uči, ograničen je možda tim nekim fakultetom, tom nekom
školom pa jednostavno ne može sam sebe da izdržava jer je ograničen time. A odrastao čovek ne
bi trebalo da ima sad neke repove za sobom, već da sve što ima da je završio i da je sad ono , da
ne ovisi ni od koga i da može da radi ono šta on misli da je najbolje.
Ja: Dobro šta su onda te dve granice? Je lʼ misliš da uopšte mogu da se odrede te dve granice? Je
lʼ misliš da može da se stavi ključna neka stvar koja pravi taj prelaz?
G: Možda taj neki nivo tih socijalno – poslovnih veština i nivo svesti. Znači taj neki ta neka
kombinacija toga u nekom čoveku.
Ja: Dobro, a je lʼ možeš da obrazložiš samo i jedno i drugo?
G: Zbog čega baš to?
Ja: Prvo šta podrazumevaš pod time a onda zbog čega baš to.

3
G: Pa dobro ta socijalna veština ono, da si sposoban da radiš sa drugima u dovoljnoj meri, jer ono,
dosta zavisi od te neke veštine. Odnos među ljudima da imaš ono, da znaš šta treba da mu kažeš,
da mu prećutiš, da ga ne uvrediš. Može da se odnosi i na posao. Onda moraš da imaš dovoljno
dobru teoriju da bi mogao da ima dobru praksu za posao, čist posao tvoj. Bez obzira što ti ono,
popravljaš mikroskope, opet ćeš morati da radiš ono u kancelariji sa čovekom. Tako da moraš da
imaš malo ovo socijalno, mislim više ovoga i zbog toga moraš da imaš tu socijalno poslovnu
veštinu. A taj nivo svesti ti treba pre toga da bi znao da to treba da imaš.
Ja: E samo, taj nivo svesti ako možeš da obrazložiš još malo, šta podrazumevaš pod time?
G: Pa pod time podrazumevam da znaš ono kad ustaneš da si budan i da imaš neku, da bi trebalo
da radiš nešto danas, da imaš neku odgovornost prema sebi ali onom koji treba da budeš za
određeno vreme. Da ne bude, tu sam, pa eto. Da imaš taj, da neko od tebe može da očekuje da neka
buduća porodica može nešto da očekuje od tebe. Jednostavno moraš da imaš neko očekivanje od
sebe, da nešto uradiš, da imaš porodicu, da si… Treba da budeš neko ali ako to ništa ne uradiš
onda ono, to ne valja.
Ja: A jel možeš sad iz tvog primera da daš razliku taj nivo svesti na adolescenskom periodu i sad?
G: Dobro, ranije kad sam bio ono, ovaj nekako sam bio, bilo mi je lʼ epo da gledam seriju. Ja sam
se osećao lepo što ću da gledam seriju. Znači bilo mi je lʼ epo da gledam seriju i ja sam gledao
seriju a to što ću da imam keca iz matematike, to mi je manje bitno. E sad od toga se ne živi, jeste
lepo da gledaš seriju i treba nekada al sad skoro pa i ne gledam. Malo kad sam umoran pa dođem
ono, ne spava mi se al mi se i spava i ne mogu da čitam i onda gledam seriju čisto da bi me
odmorilo, znači ono kao odmor. Isto kad ideš u teretanu pa eto da se odmoriš i eto to je razlika.
Ja: A jel možeš nekako da proceniš kad ćeš ti da postaneš ta odrasla osoba? Šta to treba da se desi?
Probaj to na nekom vremenskom planu da odrediš, a probaj i na tom nekom unutrašnjem planu,
do kakve će promene da dođe.
G: Dobro realno postoji ta neka granica u godinama. Postoji ono kao neko ranije, neko kasnije
sazri, neko ranije a neko kasnije poraste. Sve to kao ono u nekim granicama tolerancije. Ali ono
sad da kažeš još se razvijaš a imaš ono 32. godine. A smatram da je ono neka krajnja granica za
čoveka da skupi te neke potrebne veštine, veštine, znanja umenja, što je vezano i za znanje o
porodici, o odgajanju dece o struci, o odnosu sa ženom, sa majkom sve to ono... Sve sad zajedno
kad se skupi taj neki kapital za život, mislim da je krajnja neka granica ono, 30 godina. Naravno
ti ćeš i posle da učiš samo ti treba dobar temelj, dobar temelj da bio ono, na kraju nešto napravio.
Mislim kao napravio ono skup životnih vrednosti.
Ja: A dobro, šta se onda menja kad dođe do toga?
G: Pa to je ono, do sad si učio a posle treba da učiš nekog.
Ja: Znači smatraš da je to razlika?
G: Pa da, tad imaš ono, odgovornost za nekog, jer zato što, do sad si ti zavisio od nekoga, na
početku mnogo više a onda sve manje i manje. A sad došlo je vreme da neko od tebe zavisi a da
bi neko imao dobro detinjstvo, da bi imao neku šansu da nešto uradi od sebe, trebaš mu ti. Ako si
ti to dobio bilo bi pošteno da daš još nekom.

4
Ja: A kad posmatraš sad svoj period života, šta bi rekao koji su ti razvojni zadaci najvažniji? Gde
ti fali nešto? Šta moraš da nadomestiš, postigneš? Možeš tu da uporediš globalno za osobe tvog
uzrasta i onda da napraviš otklon u odnosu na sebe. Da napraviš razliku, da li je to univerzalno?
G: Čini mi se da je većina mojih vršnjaka… Nekako tako nas i uče, samo ti završi tu školu da
možeš da radiš, da imaš para. Tako da ljudi gledaju na tu šolu više onako kao, ma daj da završim
samo ovaj ispit, to mi je cilj da završim fakultet i da se zaposlim i jel da sam sposoban da živim
zato što ću da imam para. Međutim mislim da je to malo, nije malo, da je pogrešno iz razloga jer
treba da ga završiš, da treba ono da ga… Ne znam izraz… Da ga proživiš.
Ja: U kom smislu?
G: Pa da ga proživiš da ono da kad ustaneš da znaš da to što radiš, da znaš da će ti trebati i da
vrediš u tom nekom poslu ti kao takav. Dakle da znaš, ne da si naučio nego da znaš, da si usvojio…
Znači nije isto da naučiš i da pustiš da to znaš da to prođe nego da to usvojiš.
Ja: Da usvojiš gradivo sa fakulteta?
G: Da, da usvojiš, da bude ono, deo tebe da budeš kompaktan s tim. A ne samo da bude položio
si ispit… E pa moj neki cilj sad je da, mislim sad taj neki je vezan za to, za tu profesionalnu, za
struku. Za profesiju koju sad želeo bih da radim, moj cilj je da usvojim znanje za to. To je moj cilj
sad.
Ja: A je lʼ misliš da je dovoljno da kad to ispuniš da pređeš u to odraslo…
G: Da me odvoji… Ne to je sad glavni cilj i ja mislim da ću ja sad kroz taj neki glavni cilj da
ispunim još više ovih manjih ciljeva. Da usvojim veštine vezane za ljude za tu ovaj psihologiju i
da će to dakle ići uz to.
Ja: Možeš te dodatne neke da navedeš?
G: Pa eto, na primer taj neki za, najviše to vezano za tu nevidljivu sposobnost komuniciranja sa
drugim ljudima. Da različitog čoveka za njegovo dobro ubediš u neke stvari. Jednostavno imaš
ljudi koji na primer ne vežbaju… Al sa mnogo različitih ljudi ti treba sve njih da, ne baš ubediš, to
zvuči malo… Da ga navikneš da je to dobro za njega. Ali ne možeš sa različitim ljudima na isti
način da razgovaraš da bi on radio to isto, znači sve njih treba da nagovoriš da vežbaju zato što je
to sigurno zdravo i dobro za njih. E, najviše je to vezano za to, taj način.
Ja: A zašto tebi toliko treba ta veština?
G: Ja želim da radim sa ljudima, odnosno sa decom i mislim da je to ključ svega. Da znaš čoveka,
da budeš i otac i prijatelj i dovoljno strog i dovoljno labav kad treba, da tačno znaš gde šta i kad,
da bi sutra od njega ispalo nešto…
Ja: A jel možeš da mi kažeš sad, opet napraviš dve podele, gledaš društvo i probaš da pozicioniraš
sebe u odnosu na njih, a pitanje se odnosi na to šta su najveće teškoće, šta su najveći problemi sa
kojima se osoba u tom među periodu, u kom si ti rekao da se nalaziš, suočava, na koje nailazi?
G: Mislim da je tu ovaj, najbitnije pitanje ko sam to ja, u stvari šta ja hoću, od sebe i za sebe. I
bitno je da l sam ja možda dovoljno dobar za to šta hoću, da l nisam, šta mi tu fali da uspem, da li
će mi išta faliti. Najveći problem je to, šta bih ja od sebe, šta mene zanima.
Ja: Dobro, razumem, ali koje su tu sad teškoće, koji su problemi u tom periodu?

5
G:Pa jednostavno mislim da nekad ono kao ne znaš, jednostavno ne znaš u trenutku ni šta bi od
sebe, ni kako bi to. Nemaš ono šta prvo da počnem da radim da bih malo ono napravio nešto od
sebe.
Ja: A čekaj je lʼ ti to govoriš za sebe ili uopšte za ljude?
G: Pa to je bilo meni ono, ja kažem ja sam išao tu završavao fakultet ali nisam imao ono kao šta
bih. Šta ću tačno da radim i mislim da sam sad malo, tu globu prošao.
Ja: A dobro, smatraš da je pre tih nekoliko godina dakle bio period adolescencije?
G: Pa do pre godinu dana. Mislim ja sam skoro ušao u taj neki među period, mislim ne baš skoro
ali…
Ja: Dobro a misliš da u tom među periodu postoje neki problemi, neke teškoće?
G: Pa to je ovo što sad pričam. Mislim da ti kao adolescent, ti si ograničen školom Znači ti imaš
tu stvari koje moraš da radiš i one te toliko okupiraju da jednostavno ne pada ti na pamet da
razmišljaš ono istinski o tome šta bih u tom nekom drugom smislu sa sobom. Nego moraš sad
nešto da radiš, moraš da ideš u srednju školu, da učiš za prijemni i to moraš da radiš. I to su
problemi u tom delu. A u drugom problemu je ono problem, dođe, e sad završio sam ovo i šta sad?
Sad to je gotovo i sad svi odjednom očekuju nešto od mene a niko mi ne govori šta to treba da
radim al nešto se očekuje. E to je frka, šta sad.
Ja: A misliš da je to univerzalno, da to većina ljudi…?
G: Pa ne znam to neki ljudi imaju sreću pa nikad im ne padne na pamet. Neko se ne zanima za to,
nekako živi ono a završio sam srednju školu, našao sam neki posao daj idem na more, ono uživi
se, znaš nisam bolestan, imam neku decu… I to je to, živi se, imam za život i to tako treba da
imam.
Ja: A što ti nisi u toj poziciji? Šta tebe razlikuje sad od toga?
G: Pa ne znam da l ima tu ono, da l ti je tu nešto urođeno ono da se pitaš sad šta dalje ili od čega.
Ili možda si negde čuo da se negde neko pita pa misliš da bi trebalo i ti da se pitaš. Znači ili si
izložen sredini takvoj, da si povuko od nekoga, da misliš da tako treba, da se tako jedino napreduje.
Ili imaš to nešto, da samog sebe tu pitaš…
Ja: A čekaj, je lʼ misliš da ti ljudi, koje si naveo da su eto završili s adolescencijom, ušli su u taj
neki posao, porodica, u taj rutinski neki život, je lʼ misliš da oni ne napreduju više?
G: Mislim da ne razmišljaju oni o tome. Ja kad kažem napreduje ja mislim u tom nekom
vrednosnom smislu, biti čovek u svakom smislu. I kroz neko znanje, o svetu o ljudima, prirodnim
pojavama ovome onome, kroz tu neku struku. Mislim da im je u tradiciju tu znaš, kad ono čestitaš
nekom rođendan ti mu kažeš da je živ i zdrav, da ima sto godina i da ima sve petice. To se želi,
ništa više. Znači samo da završiš školu da bi imao ono para, para samo… Ljudi su ovde, takva
muka je izgleda naterala ljude da, ljudi su eto da imam para da preživim da imam da jedem i to je
krajnji cilj. Kad dođeš do krajnjeg cilja ti znaš da je to to. I ono što pre to uradiš to je bolje. Znači
ako uradiš to sa 23 godine odlično, imaš dokle si živ da sad ne znam ideš na fudbal sad s drugarima.
Što kasnije to uradiš, ono samo si potrošio 7 godina na tu svoju lenjost eto što nisi uradio to sa 23.

6
I onda kad dođeš sa 30, neko dođe sa 20 i nešto neko dođe sa 30 i eto to je to. Nema dalje od toga,
to si čuo i eto.
Ja: A je lʼ ti smatraš da ima još nešto?
G: E pa ako čuješ za još nešto negde, e onda to prihvatiš ili ne. Misliš da je to istina, misliš da je
to dobro za tebe… Ali ne postoji nešto što je kao univerzalna istina. Postoji nešto što je realno
dobro, postoji neko ko je realno vredniji, na primer ima više znanja od nekog drugog. E sad što
ovaj ne zna da ima neko od njega vredniji i da bi mu to pomoglo, to je njegov problem, ali
jednostavno to postoji.
Ja: A kad pričamo sad o tom nekom srednjem periodu, je lʼ misliš da je to nešto specifično za našu
zemlju, za ovo podneblje ili misliš da je to nešto univerzalno?
G: Pa mislim da ne bi trebalo da je vezano sad za kulturu.. Mislim u svakoj kulturi ti ono imaš,
trebalo bi da ima, onaj kad ulovi lava, kad je sposoban za to, onda je sposoban za život.
Ja: A je lʼ i on bio na među periodu?
G: Pa verovatno kroz taj njihov, kroz to neko odrastanje i življenje verovatno je on prošao kroz te
neke periode, mislim da nije to sad granica je jedna i kad to pređeš onda si odrastao a do tad si bio
ono, dete, beba. Mora da ima tu više tih nekih perioda koje moraš da prođeš i svaki ima neke svoje
zadatke koje moraš da prođeš i da uradiš, što nisi ni svestan ali kad uradiš eto sad…
Ja: A otkud ti periodi?
G: Pa ne znam… Čini mi se da sad eto sa godinama, sad ne znam zbog čega je lʼ samo eto što
stariš pa ti kao imaš ono u ljudskom genetskom kodu da počinju da te zanimaju tu sad neke stvari…
Mislim ne mogu ja da se sad igram sa nindža kornjačama, Jednostavno prošle su te neke godine,
ne znam zbog čega ali valjda ima nešto što dobijaš sa godina što imaš ono u hodu, gde te nesvesno
tera da radiš nešto drugo. Kao ono, kad si šesti razred biješ devojčice a kad si treća godina onda ih
juriš, ali to je eto ono, čovek si jel, hormoni i ostalo te tera na to. Tako da verovatno postoji nešto
u glavi što te tera na to.
Ja: Evo sad jedno pitanje, ukoliko imaš nekih takvih informacija. Je lʼ misliš da ima razlika kod
osoba koje žive u drugim nekim zemljama i koje se nalaze u tvom sad nekom periodu i kod tebe?
G: Pa mislim da ima, jer mislim da ako si u nekoj ovaj sredini koja je onako bedna, na primer kao
deca u Africi, nije im lako. On je mučenik opterećen time da pije vodu ili da ima gde da spava, ili
da ga ne pojede lav ili šta već. On je non-stop mučenik opterećen time i nikad nema krov nad
glavom da je siguran da može da kaže e ne moram više na to da mislim. Pusti me sad s tim da
uzme da radi ono nešto ovaj drugo da bi napredovao. E tebi spoljašnja okolina, ne da da ideš dalje
da napreduješ jer hoće da te ubije konstantno. Jer ti si opterećen time da preživiš, njemu se život
svede da preživi, znači ne da napreduje, da preživi samo.
Ja: A je lʼ misliš da ima neko nešto bolje nego ovo naše sad?
G: Verovatno da ima, verovatno da ono, dete koje je rođeno ono u Londonu, gde su mama i tata
gradonačelnici li ne znam šta, verovatno da ima bolje učitelje, bolju školu, bolji pristup, više
informacija koje je čuo…

7
Ja: A dobro da si sad primer eto mi smo eto nekad srednja zemlja, imamo te neke siromašne i neke
bogate zemlje, je lʼ misliš da ima tu neke sličnosti među vama svima koji živite u tim različitim
zemljama a na istom ste tom nekom periodu?
G: Ne znam da l ima sličnosti, ja to ne mogu da znam zato što nisam pričao ni sa kim osim sa
ovima iz naših nekih područja. Mislim na ekskurziji ono u Češkoj… Mislim valjda bi trebalo da
imamo ono nešto što nas univerzalno vezuje, sve ljude na planeti, ta neka želja za familijom. Ali
kažem negde su ljudi ograničeni u tim sredinama ograničeni a negde eto imaju… To je to
otprilike…
Ja: Dobro, hvala ti puno na učestvovanju.

8
 Uvod
Industrijalizacija i tehnološki napredak kao oblici društvene delatnosti dovode do promena
na različitim nivoima društva u kom se odvijaju. Promene u načinu života unose novine i na
unutrašnjem planu pojedinaca iz koje izranjaju novi načini doživljavanja sebe. Neke od ovih
novina bile su osnov za koncept „Nadolazeće odraslo doba“ (eng. Emerging Adulthood) koji je
krajem prošlog veka predložio Džefri Arnet. Pomak prosečnog uzrasta na kojem se stupa u brak
omogućio je da doba od kasne adolescencije do sredine dvadesetih postane jedan od
najheterogenijih perioda u životu, posebno kompleksan i dinamičan. Prosečno gledano, život
mladih najbolje se može opisati kao doba istraživanja različitih aspekata identiteta koji se najčešće
tiču ljubavi, profesionalnog zanimanja i pogleda na svet. U ovom uzrastu oni preuzimaju izvestan
nivo odgovornosti i samostalnog života iako se još uvek oslanjaju na roditelje, obrazovne ustanove
ili druge odrasle figure. Karakteristično je da većina upitanih ne zna da imenuje period u kome se
nalaze, oni sebe više ne doživljavaju kao adolescente ali takođe ne smatraju da pripadaju „društvu“
odraslih (Arnett, 2000).
Metodologija
Prilikom prikupljanja podataka u ovom istraživanju korišćen je polustrukturisani intervju
kao jedan vid kvalitativne metode. Metoda podrazumeva da se u skladu sa istraživačkim pitanjem
ispitaniku postavljaju pitanja pri čemu on ima priliku da iskaže sopstvenu perspektivu povodom
određenog aspekta svog životnog iskustva, što se kasnije koristi u analizi. U ovom slučaju
istraživanje se bavi ispitivanjem lične perspektive ispitanika o trenutnom životnom dobu kao i
proverom toga da li opisi i značenja kojima se ispitanik koristi odgovaraju predloženom konstruktu
Nadolazeće Odraslo Doba (NOD). Pažnja će biti usmerena na karakteristike adolescenata, odraslih
osoba, odnosa između ova dva konstrukta kao i uticaj koji kultura i sredina vrše na njih.
Intervju je sproveden sa ispitanikom G (23 godine) u kućnim uslovima. Treba reći da je
ispitanik ostavio utisak opuštene osobe, otvorene za razgovor što ide u prilog predstojećoj analizi.
Sama analiza biće prikazana u formi eseja koji sadrži kodove, odnosno kategorije izdvojene na
osnovu intervjua koje se uočavaju u izlaganju G-a, uz osvrt na postojeću literaturu koja se tiče
NOD.

9
 Rezultati
Adolescencija i odraslo doba- Na mestima u intervjuu kada govori o adolescenciji G je
povezuje sa neusmerenošću1 („nemaju ono kao, u tom periodu, svest gde se nalaze, šta tačno
hoće2“) za šta gotovo da krivi društveni sistem i nametnute obaveze („kao adolescent, ti si
ograničen školom… imaš stvari koje moraš da radiš i one te toliko okupiraju da jednostavno ne
pada ti na pamet da razmišljaš istinski o tome šta bi u nekom drugom smislu sa sobom“). S druge
strane i pored ovih obaveza, čini se da je, bar za njega, važilo odsustvo briga („bilo mi je lepo da
gledam seriju… a to što ću da imam keca iz matematike, to mi je manje bitno“) što ukazuje da mu
ovo doba nije bilo daleko od bezbrižnog detinjstva. Međutim u odraslom dobu „dolazi“
odgovornost („odgovornost za nekoga, je zato što, do sad si ti zavisio od nekoga… došlo je vreme
da od tebe neko zavisi“), dok je adolescent nekompetentan za životne zahteve („on nije sposoban
da sam sebe izdržava i da ima porodicu, i da čuva još nekog pored sebe“), odrasla osoba mora da
bude sposobna („neke kao veštine koje bi mi pomogle za neki posao, za život. Najviše za porodicu
i tu snalažljivost“) i spremna („odrastao čovek ne bi trebalo da ima sad neke repove za sobom“)
da se sa ovim zahtevima nosi.
„Nešto između“ – Pri pokušaju da odredi sebe u odnosu na kategorije „adolescent“ i
„odrasla osoba“ G se pozicionira na negde između („ovde ti je adolescent (levo) ovde ti je odrasla
osoba (desno) ja sam negde između, na putu…“). Iako mu kategorija adolescent ne odgovara jer
se oseća kompetentnim za preživljavanje („zato što mislim da ja kad bih sada, da ja mogu sam
sebe da izdržavam“), savesnijim („ranije je bilo, moraš da ideš u srednju školu, e sad je trebalo
bi to da radiš“) i orijentisan („svesniji ono kao, gde sam, šta radim“), uočava se da je još uvek
zavisan („imam neki drugi plan pa zbog toga mi trebaju roditelji“) na šta, čini se, svesno pristaje
kako bi prikupio potrebne resurse („e pa moj neki cilj sad je… vezan za to, za tu profesionalnu,
za struku… da usvojim to znanje“; „ja mislim da ću ja sad kroz taj neki glavni cilj da ispunim još
više manjih ciljeva“) i postao „odrasla osoba“. Ono što G doživljava kao najveću poteškoću u
sadašnjem periodu ukazuje na nesigurnost („najbitnije pitanje ko sam to ja, u stvari šta ja hoću,
od sebe i za sebe… da l sam možda dovoljno dobar za to šta hoću“) i socijalni pritisak („svi
odjednom očekuju nešto od mene a niko mi ne govori šta to treba da radim al nešto se očekuje. E
to je frka sad.“).

1
U okviru odeljka Rezultati kodovi će biti prikazani u bold formatu.
2
U okviru odeljka Rezultati odlomci intervjua biće prikazani u kurzivu.

10
 Kako do odraslog doba? – Na osnovu intervju, stiče se utisak da godine za G-a, kao uslov
odraslog doba, jesu postojeći ali ne i najvažniji faktor („nije samo do godina“; „dobro realno
postoji ta neka granica u godinama“). Glavna stvar je izvestan podsticaj („ima veze do toga
kakvom si uticaju izložen, kakvoj sredini“; „nekad ti ono, znaš neko dođe, povede te, sticaj
okolnosti, otkud znam“) koji može da ukaže na nove mogućnosti („ nekako kao kad nešto ne vidiš,
kao da ti je neki zid i sad ima nešto, ne znam ni ja šta i sad ne znaš dok ne vidiš da postoji“) u
životu. Ove mogućnosti otvaraju put ka pomenutoj nesigurnosti i socijalnom pritisku a resursi
koji se usput „skuplja“ treba G da vode ka socijalnoj kompetentnosti („sposobnost komuniciranja
sa drugim ljudima“; „to je ključ svega, da znaš čoveka, da budeš i otac i prijatelj i dovoljno strog
i dovoljno labav kad treba, tačno znaš gde šta i kad“).
„Nešto između“ u drugim kulturama – G smatra da je univerzalna stvar u različitim
kulturama da postoje različiti periodi („mislim u svakoj kulturi ti ono imaš, onaj kad ulovi lava…“,
„pa verovatno kroz taj njihov, kroz to neko odrastanje i življenje verovatno je on prošao kroz te
neke periode“) u razvoju. Međutim ističe da životni standard oblikuje način života i stvara
ograničenja u mogućnostima („jer ti si opterećen time da preživiš, njemu se život svede da
preživi“).

Diskusija i zaključak
Osnovnih pet karakteristika koje prema Arnetu karakterišu NOD jeste da su to godine
nestabilnosti, orijentisanosti na sebe, istraživanja identiteta, raznovrsnih prilika i godine kada se
ljudi osećaju da su negde između (Arnett, 2004 prema Arnett, 2007). Na osnovu sprovedenog
intervjua i izdvojenih kodova uočava se da perspektiva koju G ima povodom aktuelnog životnog
perioda u izvesnom stepenu odgovara predloženom pojmu NDO.
Pre svega, kao što je slučaj i u dosadašnjim istraživanjima (Programa de Naciones Unidas
para el Desarrollo [PNUD], 2003 prema Galambos & Martínez, 2007; Arnett, 2000) G ne oseća
da pripada adolescentima niti da se može svrstati među odrasle osobe. Čini se da je jedna od
glavnih tema koja se provlači kroz njegove odgovore izvesna usmerenost u životu, on smatra da
je za razliku od adolescenta svesniji svojih ciljeva što je i najznačajniji dobijeni faktor u prvom
istraživanju NOD na srpskoj populaciji (Čolić & Petrović, 2018) mada se na nekim mestima u
intervjuu primećuje izvesna nesigurnost po ovom pitanju što je takođe važna odrednica za
konstrukt NOD. Iako Arnet ističe da za ovaj period važi relativno odsustvo normativnih očekivanja

11
od mladih (Arnett, 2000), G ističe kako ova očekivanja postoje, ona su nejasna ali ih ipak
doživljava kao socijalni pritisak koji možda i dovodi do pomenute nesigurnosti.
Status koji G trenutno zauzima može se odrediti kao delimična zavisnost od roditelja što je
i ranije zabeleženo kao karakteristika mladih na ovom periodu (Goldscheider & Davanzo, 1986
prema Arnett, 2000). Ovo je izgleda jedan od glavnih uslova za postojanje perioda između
adolescencije i odraslog doba, ono bez čega mladi ne bi ni mogli da isprobavaju različite
mogućnosti i „traže sebe“. G-u ovaj uslov omogućava da stekne potrebna znanja i veštine koje
smatra neophodnim za postizanje statusa odraslog. Status odraslog i njegove glavne odlike jesu
mesto gde se mišljenje koje ima G razlikuje od američke populacije. U oba slučaja reč je o
odgovornosti koja se u slučaju američke populacije odnosi na sebe samog (Arnett, 2000) dok G
smatra da odrasla osoba pre svega treba da bude odgovorna za druge koji od nje zavise. Na ovom
mestu mogu se uočiti kros-kulturalne razlike između američke populacije koja je orijentisana na
individuu i naše zajednice u kojoj je dug period bio zastupljen socijalistički režim i okrenutost ka
društvu. Sličan slučaj primećen je i na kineskoj i argentinskoj populaciji koje spram američke
odgovornost prema porodici vide kao značajan kriterijum za kategoriju odrasli (Badger, Nelson,
& Barry, 2006 prema Galambos & Martínez, 2007). Okrenutost koju G pokazuje ka društvu vidi
se i u faktorima koji su po njegovom mišljenju značajni za razvoj a to su pre svega podsticaji koji
dolaze spolja, dok u drugim, nerazvijenim kulturama upravo okruženje može biti ograničavajući
faktor.
Isprobavanje raznovrsnih životnih mogućnosti jedna je od glavnih odlika NOD koja nije
primećena kao značajna tema u ovom intervjuu. Iako postoji mogućnost da ovo i nije odlika koju
poseduje G, u nekom od budućih istraživanja ove vrste trebalo bi deo intervjua voditi i na ovu
stranu da bi se skupile informacije o tome kako se u srpskoj populaciji manifestuje istraživanje
životnih mogućnosti, koliko je ono zastupljeno i od kojih faktora zavisi. Iako istraživanje Čolićeve
& Petrovićeve ne ukazuje da se NOD izdvaja kao distinktivan period u srpskoj populaciji (Čolić
& Petrović, 2018), trebalo bi, kao što i oni predlažu, izvesti dodatna kvalitativna istraživanja i
zabeležiti značenja kojima se mladi koriste pri izlaganju sopstvene perspektive na ovu temu. Na
osnovu ovoga mogao bi se konstruisati upitnik za merenje relevantnih konstrukata koji bio
odgovarali NOD-u. Ovo bi otvorilo nove mogućnosti za ispitivanje NOD-a i njegove veze sa
drugim relevantnim konstruktima u psihologiji.

12
 Literatura
Arnett, J. J. (2000). Emerging adulthood: A theory of development from the late teens through the
twenties. American psychologist, 55(5), 469.
Arnett, J. J. (2007). Emerging adulthood: What is it, and what is it good for?. Child development
perspectives, 1(2), 68-73.
Čolić, M., & Petrović, Lj. (2018). Nadolazeće odraslo doba - razvojne odlike mladih u Srbiji.
(Neobjavljen master rad).
Galambos, N. L., & Martínez, M. L. (2007). Poised for emerging adulthood in Latin America: A
pleasure for the privileged. Child Development Perspectives, 1(2), 109-114.